Орфеј и Еуридика

Орфеј и Еуридика је један од најпознатијих грчких митова. То је

прича о трагичној љубави легендарног музичара, песника и пророка
Грчке Орфеја и нимфе јединствене лепоте Еуридике.

Орфеј је био митски певач, музичар и песник. Син речног бога

Еагара и музе Калиопе. Највећи део живота провео је у Тракији, као
краља Бистонаца, Одриза или Македонаца. Прве часове у певању и
свирању Орфеј је добио од Аполона који му је поклонио лиру са седам
жица. Орфеј је том инструменту додао још две жице, да би их било
онолико колико и Муза (девет).

Према миту, снага Орфејеве песме и свирке била је чудотворна;

док је певао, јата птица кружила су изнад његове главе, рибе су искакале
из мора, реке су заустављале своје токове, стене су подрхтавале, дрвеће
му је прилазило да га заштити од сунца, а све животиње сакупљале су се
крај његових ногу. Мелодија Орфејеве лире превела је дивље храстове из
Пијерије у Тракију, господарила је ветровима и топила је снег на
високим планинама. Ништа се није могло одупрети његовој музици и
мелодији, ни пријатељи ни непријатељи.

Орфеј се заљубио у нимфу јединствене лепоте Еуридику. Убрзо

након венчања Еуридика је лутала шумом и брала цвеће са својим
другарицама нимфама. Пастир Аристеј очаран њеном лепотом појурио
је Еуридику. Она се уплашила и покушала да побегне, али у густој трави
није приметила змију и нагазила је. Умрла је од уједа змије отровнице.

Орфеја је обузело очајање. Није могао да се помири са овим

губитком. Дуго је оплакивао Еуридику, а плакала је и сва природа
слушајући њеогово тужно певање.

НАТАЛИЈА
 Сва снага Орфејеве музике показала се када је сишао у Подземни
свет да замоли господара Хада и његову жену Персефону да му врате
његову жену.

Његове тужне песме победиле су силе смрти и таму света мртвих.

Кад се подземним светом разлегла Орфејева свирка, Еумениде су
заплакале, Кербер је постао кротак, Харон је зауставио свој чамац,
Иксионов точак је престао да се обрће, Сизиф је сео на камен, Тантал је
заборавио на глад и жеђ, а Данаиде су престале да обављају залудни
посао. Ни владари подземног света Хад и његова жена Персефона нису
одолели његовој музици. Они су му дозволили да изведе Еуридику, али
под условом да се не окреће док обоје не изађу на светлост дана.
Пресрећни Орфеј је кренуо ка излазу из подземља, а Еуридика је пошла
за завуцима његове лире. Пред сам излазак из подземног света, мучен
сумњама и чежњом, Орфеј се осврну за Еуридиком и истог трена
изгуби је по други пут и то заувек.

Орфеј је покушао да се врати поново у Подземни свет, али овог

пута врата Подземног света су остала затворена. Седам дана није узимао
храну, седам месеци је без престанка плакао, а затим је три године живео
у потпуној самоћи.

После Еуридикине смрти Орфеј је одбијао љубав жена и

понижавао женски род. Када је Орфеј једног дана у затвореној
просторији окупио Трачане и Македонце, жене су дограбиле оружје које
су мушкарци оставили испред врата и, при изласку, поубијале су његове
присталице, а Орфеја самог растргле.

Орфејева смрт потресла је целу природу, птице и дивље звери су

туговале, дрвеће је од жалости одбацивало лишће, реке су набујале од
сопствених суза. Музе су сакупиле раскомадано Орфејево тело и
сахраниле га под Олимпом. Славуји који се гнезде око Орфејевог гроба
певају гласније и лепше од осталих.

ТАМАРА