Бесконачни редови

Бројни редови

Деф: Израз облика

a1  a 2  a3  ... или a1  a2  a3  ...  an  ...

односно



n 1
an

називамо бесконачним бројним редом (бесконачним редом);

a1 , a 2 , a 3 ,... су чланови бесконачног реда; a n је општи члан тог
реда.


Пример:  n  1  2  3  ...
n 1

Деф: Низом делимичних сума реда  a n назива се низ  sn  чији је

n 1

општи члан
n
sn   a k , n  1, 2,3,... ;
k 1

sn је делимична (парцијална сума) тог реда.

Деф: Бесконачни ред  a k назива се конвергентним (дивергентним)

k 1

ако конвергира (дивергира) низ његових делимичних сума  sn  .

Сума конвергентног реда је број
n
s  lim sn  lim  a k .
n n 
k 1

Ако је ред  a k конвергентан и има суму s , тада се пише



k 1
 
s a .
k 1
k

Теорема: Ако је ред  a k конвергентан, тада његов општи члан an  0

k 1

кад n   .

Теорема: Ако је ред  a k конвергентан и има суму s , тада је



k 1

конвергентан и ред  c  a k , c   и има суму c  s .



k 1

Теорема: Ако су редови  a k и  bk конвергентни и имају суме s и

 

k 1 k 1

t тада је и ред   a k  bk  конвергентан и има суму s  t .
k 1

Теорема : (Кошијев критеријум конвергенције)



Ред  a k конвергира тада и само тада ако за свако мало

k 1

позитивно  постоји такав број m, m   , да је за n  m

n

 ak
k m 1
 .

Теорема: Нека је дат ред  a k , а n неки фиксирани природни број;



k 1

тада су еквивалентни искази

n
a) ред 
k 1
ak конвергира,


b) ред  a k конвергира.
k  n 1

Ако наведена два реда конвергирају, тада се може написати

да је
 n 

 ak   ak 
k 1 k 1
 ak .
k n 1

Критеријуми упоређивања

Теорема: (Критеријум упоређивања прве врсте)

  

Нека је ред  ck конвергентан, а ред  dk дивергентан и

k 1 k 1

нека оба представљају редове са позитивним члановима.



Ако чланови неког датог реда  a k са позитивним

k 1

члановима за све n  m  m   задовољавају услов

a n  cn ,

тада је ред  a k конвергентан. Ако, пак, за све n  m



k 1

a n  dn ,

тада је ред  a k дивергентан.

k 1

Теорема: (критеријум упоређивања друге вресте)

 

Нека је ред  c k конвергентан, а ред  dk дивергентан, и

k 1 k 1

нека су чланови оба реда позитивни. Ако чланови реда



 a k са позитивним члановима за n  m  m  
k 1

a n 1 c n 1

an cn

тада је ред  a k конвергентан; ако је за n  m

k 1

a n 1 dn 1
 ,
an dn

тада је ред  a k дивергентан.

k 1

Теорема: (Даламберов количински критеријум упоређивања)

Ако почев од неког индекса n0 , n  n0

a n 1
a n  0,  q 1,
an
 

тада је ред  a k конвергентан. Ако је, међутим, почев од

k 1

неког индекса n1 , n  n1

a n 1
1,
an

тада је ред  a k дивергентан.

k 1

Теорема: (Кошијев корени критеријум конвергенције)

Ако почев од неког индекса n0 , n  n0

a n  q n ,  0  q  1 , тј. n a n  q  1 ,

тада је ред  a k конвергентан. Ако је, међутим, почев од

k 1

неког индекса n1 , n  n1

n an  1 ,

тада је ред  a k дивергентан.

k 1

Теорема: (Интегрални критеријум)



Ако је  a k дати ред са позитивним монотоно опадајућим

k 1

члановима, а f  x  за x  1 непрекидна позитивна монотоно

опадајућа функција таква да је

n, f  n   a n ,

тада ред  a k конвергира ако и само ако постоји уопштени

k 1

интеграл


 f  x  dx .
1

Алтернативни редови
Деф: Алтернативним редовима се називају редови облика


   1 k
ak ,
k 0

где је  a k  монотоно опадајући низ позитивних бројева.

Алтернативи ред у којем чланови теже нули назива се Лајбницовим

редом.

Теорема: (Лајбницов критеријум)

Лајбницов ред конвергира и његова је сума s  an .

Апсолутно конвергентни редови



Теорема: Ред  a k је конвергентан ако конвергира одговарајући ред

k 1
 

са позитивним члановима  ak . Ако је при том  a k  s, а

k 0 k 1



k 1
ak  S , тада је s S.

 

Деф: Ако је осим реда  a k конвергентан и ред  ak , тада се ред

k 1 k 1



k 1
a k назива апсолутно конвергентним редом. Ако, међутим,
  

ред  a k конвергира, а ред  ak дивергира, тада се ред  a k

k 1 k 1 k 1

назива неапсолутно или условно конвергентним редом.

Наведимо и једну теорему која се односи на множење редова.

 

Теорема: Ако су редови  a k и  bk апсолутно конвергентни редови,

k 1 k 1

тада конвергира и њихов производ-ред

  


k 1
a k   bk   c k ;
k 1 k 1

 

сума овог реда је производ сума редова  a k s и  bk t.

k 1 k 1
Специјалан облик производа ових редова је
  

 ck   ak   bk 
k 1 k 1 k 1

 a 0b0   a 0b1  a1b0   ....   a 0bn  a1bn 1  ....  an 1b1  an b0   .... ,

у којем је

c0  a 0b0 ,.... , cn   a 0bn  a1bn 1  ....  a n 1b1  a nb0  .

Функционални низови и функционални редови

Деф: Функционалним низом назива се низ чији су чланови функције

једне исте променљиве дефинисани на скупу реалних бројева.

Деф: Ако је на неком интервалу  a,b  дефинисан низ функција

F1  x  , F2  x  ,.... , Fk  x  ,....

који у свакој тачки x   a,b  конвергира, тада је тим низом

дефинисана гранична функција

F  x   lim Fn  x  .
n

Ако не постоји гранична функција низа  Fn  x   , тада се каже да

низ  Fn  x   дивергира у датој тачки x   a,b  .

Деф: Функционални низ  Fn  x   дефинисан на интервалу  a,b 

конвергира у некој тачки x   a,b  ка функцији F  x  ако за сваки
произвољно мали позитивни број  , постоји одговарајући
природни број N  N   , x  , тако да је у тачки x

Fn  x   F  x    , n  N   , x  .

Деф: Низ  Fn  x   равномерно конвергира ка својој граничној

вредности на неком одсечку  a,b  ако за сваки произвољно
мали позитивни број  постоји одговарајући природан број N ,
такав да је n  N    и x   a,b 
 Fn  x   F  x    .

Деф: Ако је низ функција  fk  x   дефинисан на једном интервалу осе

Ox , тада се израз

 f x
k 0
k

назива функционалним редом; функције fk  x  , k  1, 2, 3,.... су

чланови овог реда; при том је сума
n
Fn   fk  x 
k 0
n -та делимична сума овог реда, а низ  Fn  x   је низ његових
делимичних сума.

Деф: Ако низ делимичних сума  Fn  x   конвергира на неком интервалу

осе Ox , тј.

lim Fn  x   F  x  ,
n

тада се каже да и ред  fk  x  конвергира на истом интервалу и

k 0

да има суму

F  x    fk  x  .
k 0

Деф: Ред  fk  x  је апсолутно конвергентан на скупу M ако је ред

k 0


 fk  x  на том скупу конвергентан.

k 0

Теорема: (Кошијев критеријум конвергенције)

Нека је низ  fk  x   дефинисан на одсечку  a,b  . Неопходан и


довољан услов за равномерну конвергенцију реда  fk  x 

k 0

на одсечку  a,b  јесте да за сваки произвољно мали

позитиван број  постоји такав природни број N    да је
x   a,b  и n  N    и p   :
 n p

 fk  x 
k n 1
 .

Теорема: (Вајерштрасов критеријум)



Ако су чланови реда  fk  x  дефинисани на одсечку  a,b  и

k 0


ако је x   a,b  , fk  x   a k , k  0,1, 2,..... , где је ред  a  x 

k
k0


конвергентан, тада је ред  fk  x  равномерно конвергентан

k 0

на том одсечку.

Степени редови

Деф: Ред облика



a x  x 
k
k 0
k 0

назива се степеним редом.

Деф: Радијус конвергенције степеног реда представља број

r  sup x  x 0 , где x узима све вредности на скупу тачака на
којима ред конвергира.

Уопштено, у погледу радијуса конвергенције степеног реда на скупу

реалних бројева, разликују се три случаја који се међусобно искључују:

1. Степени ред конвергира у свакој тачки осе Ox ; у том случају ред

има бесконачно велики радијус конвергенције r   .
2. Степени ред конвергира у некој тачки x  x 0 ; у том случају ред има
радијус конвергенције 0  r   .
3. Степени ред конвергира само у тачки развитка x  x 0 ; у том
случају ред има радијус конвергенције r  0 .

Деф: Скуп тачака осе Ox на којем степени ред конвергира зове се

интервал конвергенције степеног реда.

Теорема: (Абелова теорема) Ако је степени ред

 

 ak  x  x 0 
k

k 0

конвергентан у тачки x1  x 0 , тада је конвергентан и у свакој

тачки x у којој је

x  x 0  x1  x 0 .

Теорема: Ако је за функцију f  x  облика


f  x    a n  x  x 0  , x : x  x 0  r
n

n 0

r (r  0)
радијус конвергенције реда, тада је та функција
диференцијабилна и интеграбилна унутар интервала
конвергенције овога реда и

f '  x    n  an  x  x 0 
n 1

n 1

односно
x 
an
 f  t  dt  
0 n 0 n  1
 x  x 0  n1 .