Hinduizam i Hrišćanstvo

Za razliku od Upanišada, od kojih su najstarije napisane pre nekih 2.800

godina, i koje su izložene na gotovo modernom i preciznom naučnom načinu
mišljenja, svete knjige Hrišćanstva, Stari i Novi zavet, uglavnom su napisani
simbolički i u parabolama.
Nasuprot decentralizacije autoriteta i odsustva institucija u Hinduizmu,
Hrišćanstvo je pretvoreno u svetovnu, društvenu instituciju, koja polaže pravo
na monopol nad istinom, uz princip nepogrešivog Pape i autoritet sveštenika.
Hrišćanstvo je postalo pseudoreligija, gledajući popreko na lično doživljavanje
Hrista i Boga, negujući sujeverno verovanje, etiketirajući jeretike i svakoga čije
mišljenje nije u skladu sa dogmama.
U suštini Hrišćanstva ne postoje nikakve prepreke za sticanje saznanja, ali su
sveštenici nametnuli razna ograničenja. Tako je praksa institucionalizovanog
Hrišćanstva, u svim svojim denominacijama, potpuno suprotna jasnom uputstvu
iz Novog zaveta: “I poznaćete Istinu i Istina će vas izbaviti” (Jovan).
Očigledno, to nije spoznaja Istine drugih, već naša sopstvena spoznaja.
Koristeći učenja drugih kao orijentire, treba da uložimo trud da sami spoznamo
Istinu. Ne treba verovati bilo čemu zato što je napisano u nekoj knjizi, ma
koliko svetoj, ili što je to izjavio neki crkveni autoritet ili mistični učitelj.
Istine koje nisu proverene kroz naše lično iskustvo lako degenerišu u
dogmatizam. Spoznaju drugih stoga možemo prihvatiti samo kao predmet za
istraživanje, sve dok sami, vlastitim iskustvom, putem logičkog mišljenja i
kontemplacije, ne dođemo do spoznaje.
Ezoterično Hrišćanstvo nije privilegija nekolicine, već verni odraz Duše u
svakom čoveku. Termin “esoteriko” označava “znanje unutar nas”. Unutarnje
Hrišćanstvo manje je religija, a više sama priroda života - jasan odraz Istine.

Ezoterično Hrišćanstvo 1
 Hinduizam i Hrišćanstvo
Duhovni razvoj nije stvar teorijskog znanja, već zahteva kontinuirano i
strpljivo vežbanje. Tehnike su iste u svim religijama, razlikuju se samo detalji.
Savremeni hrišćanski mistik i iscelitelj, Daskalos (sa Kipra) preporučuje set
vežbi i tehnika u funciji kultivisanja uma i kontrolisanog proširenja svesti.
Ritmično disanje jedna je od univerzalnih, bazičnih tehnika. To je takođe
drevna tehnika u Hinduizmu (opisana u Patanđalijevih “Osam udova joge”).
Koncentracija (darana kod Patanđalija) je prvi uslov za kreativno mišljenje i
isceljenje. Koncentracija treba biti snažno fokusirana, da je nikakva spoljašnja
ometanja ne mogu poremetiti, sve do samozaborava sadašnje ličnosti.
Zapažanje (djana kod Patanđalija) je pažnja bez tenzije, bitna za razumevanje
Stvarnosti. Zapažanje i koncentracija atributi su naše božanske prirode,
omogućuju nam da istražujemo spoljašnje i unutrašnje svetove, kao i da
proširimo svoju budnu svest do beskrajnih visina.
Vizuelizacija (djana) je sposobnost stvaranja psiho-mentalnih slika i
događaja. Psiho-mentalne slike su e l e m e n ta l i , konstruisani od Uma različitih
frekfencija, i daleko su trajniji od grubotvarnih materijalnih predmeta.
Introspekcija (jame i nijame kod Patanđalija) je unutrašnje istraživanje izvora
našeg ponašanja, emocionalnog i mentalnog.
Meditacija (samadi kod Patanđalija) je unutarnje putovanje uranjanjem u
beskrajne dubine Uma, do samog izvora svesti. To ne zahteva verovanje ni u
kakvu dogmu ili autoritet. Meditacija pruža direktno viđenje Boga u hramu tela.
Isusova učenja zabeležena u jevanđeljima u suštini su priručnik za meditaciju.
Figurativnim jezikom ona opisuju različite faze meditacije, daju smernice i
objašnjavaju konačni ishod. Kroz ove tehnike, čovek transcendira sve nivoe uma
i dolazi do Hristove svesti i realizacije apsolutne svesti.

Ezoterično Hrišćanstvo 2
 Hinduizam i Hrišćanstvo
BRAMAN
Najviši Bog, u svom nemanifestovanom i nediferenciranom jedinstvu, koji sadrži
sve mogućnosti božanskog stvaranja. Apsolutna samo-svesna inteligencija u bez-
prostornoj i bez-vremenoj potencijalnosti. Nedostupna ljudskoj spoznaji i
razumevanju sve dok smo utemeljeni u tri najniža sveta manifestacije.

PRADŽNANA-GHANA (KREATIVNA SVEST)

Između Apsoluta i Svetske Duše nalazi se pradžnana ghana , kreativna svest,

kada se Apsolut pomera iz svoje primalne ravnoteže i postaje znanje-volja.
(Ovo je logička sukcesija a ne vremenska, jer Svetska Duša mora da postoji pre
nego što postane svet.)

Hinduizam: Svetovi Postojanja 3

 Hinduizam i Hrišćanstvo

A T M A N (SV ET SK A DUŠA) IŠVARA

Braman manifestovan kao Svetska Kreativni aspekt Bramana. U svoje
Duša, univerzalno ja koje postoji u tri funkcije posmatrane odvojeno
svim bićima, neživim kao i živim,
išvara postaje Brama (stvoritelj),
stenama i kamenju, drveću,
Višnu (održavač) i Šiva (uništitelj).
životinjama i ljudima, mada ono nije
realizovano u istom stepenu.

Hinduizam: Svetovi Postojanja 1

 Hinduizam i Hrišćanstvo

P R A K R I T I ( NEDIFERENCIRANA SUPSTANCA)
Sedam svetova (loka) išvara pravi od Prakriti , elementarne, nediferencirane
supstance koja se nalazi u umu i materiji. Prakriti je posledica Bramana, tako da
Prakriti ne može da postoji bez Bramana. Ovo dvoje su večno nerazdvojivo.
Prakriti se definiše kao posledica ili moć Bramana, Stvarnosti. Drugim rečima, ovu
iluziju ( maja na Sanskritu) o objektivnom prostorno-vremenskom Univerzumu
projektuje sama Stvarnost. Stoga sledi da Prakriti i Braman moraju da postoje
istovremeno, i da Prakriti, kao i Braman, nije imala početka i da neće imati kraja.

Hinduizam: Svetovi Postojanja 3

 Hinduizam i Hrišćanstvo
SEDAM LOKA
Loke ili ravni, međusobno se prožimaju. Svaka ravan ima sopstvenu materiju
odgovarajućeg stepena gustine, koja prožima materiju ravni neposredno ispod
sebe. U svakom svetu duša razvija novo i više osećanje moći. Kada polazimo iz
jedne ravni u drugu ne krećemo se u prostoru, već jednostavno menjamo fokus
naše svesti. Ljudska bića unutar sebe poseduju različita vozila (tela) koja mogu
da funkcionišu u različitim svetovima, koji zauzimaju isti položaj u prostoru.

BRAMALOKA, TAPALOKA, DŽANALOKA I MAHARLOKA

U svojim najvišim stanjima svesti upanišadski vidioci su istražili i imenovali četiri viša
sveta koja mogu posećivati i koja su dostupna samo mamorealizovanim ljudskim bićima.
Ova četiri supramentalna sveta su veoma brzih i visokofrekventnih vibracija, i kao takva
su van domašaja običnih ljudskih bića i van njihova moći poimanja.

(3) SVARGALOKA (NEBO ILI MENTALNI SVET)

Mentalni svet prožima astralnu ravan, ali se takođe pruža i dalje u prostor. Ovo nebo je
misaoni svet, oblast intenzivne ideacije. Sve što čovek poželi, direktno se materijalizuje
putem misli. Svaka osoba gradi svoje sopstveno nebo prema svojim željama i maštanjima.
Život na nebu je veoma sličan načinu života na zemlji, ali je daleko intenzivniji. Ovo nebo
takođe nije neprolazno: kada iscrpimo plodove dobre karme akumulirane u prethodnom
životu, moramo da se vratimo nazad u zemaljski svet i zapčnemo novu inkarnaciju.

( 2 ) B H U V A R L O K A ( ASTRALNI SVET)
Astralni svet prožima zemaljsku ravan i donekle izvan nje. Vibracije astralnog sveta su
brže od vibracija fizičkog plana. Najniži planovi od sedam pod-planova astralnog sveta
nazivaju se narake (paklovi) ili asuriya loke (ravni bez sunca); nastanjeni su preminulim
ljudskim bićima kojima dominira životinjska priroda, sa nekontrolisanim strastima i
snažnim čulnim žudnjama, pa se stoga naziva i preta loka, plan gladnih duhova.

(1) BHURLOKA
“Fizički” svet u kojem stičemo znanje o predmetima putem džnana-indrija ili organa
saznanja, t.j. čula vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa.

Hinduizam: Svetovi Postojanja 4

 Hinduizam i Hrišćanstvo
BRAMAN
Apsolutno Biće čija je suštinska priroda definisana kao s a t (samo-
biće), čit (samo-svest) i ananda (samo-blaženstvo). Ovo nad-lično
transcendentalno biće prethodi svakoj konkretnoj stvarnosti. To je naše
pravo, apsolutno Ja.

ATMAN
Najunutarnjije Ja svakog živog stvorenja ili predmeta i božanska
suština individualnosti. Između Atmana i Bramana ne postoji dualnost;
to je jedna te ista Stvarnost, isti Bog, viđen u svoja dva odnosa prema
Univerzumu.
Ono je spolja i iznutra, prisutno ovde ovog trenutka i beskonačno
daleko na nekom drugom mestu, u srcu atoma i svih stvari.

ĐIVATMAN
Više ja postojeće individue, kao otelotvorena duša u univerzumima.

ĐIVA
Individua kao ljudsko biće inkarnirana u svetovima dualnosti (najniža
tri sveta) manifestujući ličnost u prostoru i vremenu. Ova ličnost se
sastoji od tri karakteristična elementa. Manas je svojstvo registrovanja
utisaka koje čula primaju iz spoljašnjeg sveta. Budhi je sposobnost
diskriminacije koja klasifikuje ove utiske i reaguje na njih. Ahamkar
nam daje ego-osećanje koje prisvaja ove utiske kao svoje i reaguje na
njih - to je ono što stvara našu ličnost ili naš egoizam. (“Identifikacija
svesti sa onim što samo reflektuje svest - to je egoizam”, Patanđali).
Ako je misaoni talas prijatan, ego-osećanje oseća “Ja sam srećan”;
ako je misaoni talas neprijatan, “Ja sam nesrećan”. Sledi dakle da sve
dok postoji ova lažna identifikacija telesnog ja sa misaonim talasima,
sa egoizmom, čovek nikada ne može da upozna svoje pravo Ja, Atmana .

Hinduizam: Svetovi Postojanja 5