Тек данас сам себи признала да ти не постојиш.

За друге ти ћеш и даље бити само лик из

једног роман. За мене, твоју кћер, ти си почетак коме се никада нећу вратити. Ти ме, сигурна
сам у то јер те познајем више од других, иако те никада упознала нисам, не волиш. Не волиш
ме, зашто ме барем не мрзиж, па би ми било лакше. Овако ја сам само обично што се не воли.
Има у мени нечег одвратног. Нечег што надилази човјека, а калања се ђаволу.