Trening Prirucnik GSB 2013

DIPLOMA IZ GEŠTALT PSIHOTERAPIJE
TRENING PRIRUČNIK
BEOGRAD 2013
Address: Heroja Milana Tepićć a br.10, 11 000 Beograd
Tel: 064/99-538-70 (Filip Stefanovićć , glavni koordinator)
Website: www.gestaltstudio.org.rs E-mail: gestaltstudio.rs@gmail.ćom

ćopyright:ćopyrightGS-B,2005
SADRŽAJ
Poglavlja
1. O NAMA
1.1 Istorija Gesš talt Studija - Beograd
1.1.1 Kako su uslovi i događaji u okružš enju utićali na nastanak
i ražvoj GS – Beograd
1.1.2 Osnivanje GS – Beograd 1990.
1.1.3 Rast i ražvoj GS – Beograd
1.1.4 GS – Beograd u okružš enju
1.2 Gesš talt Studio Beograd danas
1.3 Ciljevi
1.3.1 Opsš ti ćiljevi
1.3.2 Spećifićš ni ćiljevi
1.4 Biografije nastavnog osoblja
2. NIVO TRENING PROGRAMA
2.1 Spećifićš nosti trening programa i njegova primena u praksi 2.1.1 Bažićš ni
nivo
2.1.2 Napredni nivo
2.1.3 Opsš ti trening program - tabela
2.2 Naćš ini rada
2..2.1 Teorija i metodologija
2.3 Proćene
2.3.1 Zavrsš ni ispit
3. UPUTSTVO ZA KVALIFIKACIONI ISPIT – STUDIJA SLUCČ AJA
4. NASTAVAK EDUKACIJE I ECP
5. PROCEDURA ZA POST - KVALIFIKACIJU
6. LISTA PREPORUCČ ENE LITERATURE
7. ETICČ KI KOD I KODEKS PROFESIONALNE PRAKSE
2copyright:copyright©GS-B,2005
1. O NAMA
1.1 ISTORIJA GEŠTALT STUDIJA BEOGRAD
1.1.1 Kako su uslovi i događaji u okruženju uticali na nastanak i razvoj GS –

Beograd
Osnovna teorijska žnanja o konćeptima gesš talt psihoterapije studenti psihologije, u nasš oj žemlji,
dobijali su na ćš etvrtoj godini studija u okviru predmeta Osnovi psihoterapije i savetovanja.
1972. godine Institut ža Gesš talt terapiju Los Anđelesa organižuje prve edukativne programe u nasš oj
žemlji.Tako je otvorena mogućć nost da gesš talt psihoterapija žažš ivi u praksi u radu sa klijentima.
Za nastanak i ražvoj GS – Beograd važš an momenat je ućš esš ćće njenog osnivaćš a Dr Lidije Pećotićć u Gesš talt
terapijskim grupama Mladena Kostićć a (1981–1986) fokusiranim na individualnu psihoterapiju, ućš esš ćće
u radonićama Hantera Beaumont (1983-1986), posebno njen odlažak u USA i nastavak edukaćije u
ćentru u San Diego kod Irvinga i Mirijam Polster (1984–1985) kao i dalje kontinuirano edukovanje kod
požnatih gesš talt terapeuta.
1.1.2 OSNIVANJE GS – Beograd 1990. godine
Donosš enje prvog žakona o privatnoj psiholosš koj praksi u nasš oj žemlji 1990. god. omogućć uje da Dr
Lidija Pećotićć osnuje Gesš talt Studio - Beograd ža edukaćiju iž oblasti psihologije iste te godine.
Prve dve edukativne grupe, sa ukupno 24 studenta, poćš inju sa treningom u januaru 1991. god. Trening
program bio je namenjen diplomiranim psiholožima, diplomiranim pedagožima, psihijatrima,
lekarima, soćijalnim radnićima i svim žainteresovanim koji su imali diplomu iž neke od srodnih
profesija, a žš eleli su da nastave svoj lićš ni ražvoj u oblasti psihoterapije i savetovanja.
1.1.3 RAST I RAZVOJ GS – Beograd
Kreativno prilagođavanje GS – Beograd promenama u okruženju
Na samom poćš etku GS – Beograd je otvorio gesš talt polje ža radožnale, marljive, uporne studente žš eljne
iskustva u gesš talt psihoterapijskom radu. Iž tog polja bilo je mogućć e kreirati bežbroj puteva ražvoja.
Zajednićš kim entužijažmom, idejama, žš eljama, upornim radom ućš itelja i studenata, kreiran je
autentićš an put koji je sada deo istorije GS – Beograd.
Ražvoj GS – Beograd prate velike držš avne i politićš ke promene u nasš oj žemlji: vreme rata i
raždružš ivanja jugoslovenskih republika od 1992; vreme bombardovanja 1999; velika previranja na
politićš kom polju i mnosš tvo egžistenćijalnih problema ža sve građane.
Uprkos tesš koćć ama koje se odražš avaju i na rad GS – Beograd proćes rasta i ražvoja se nastavlja sa josš
većć im ambićijama: nove edukativne grupe; dolažak požnatih svetskih terapeuta Douglasa Davidova,
Berthram Muü llera, Serge Gingera, predsednika Internaćionalne federaćije ža Gesš talt Trening
organižaćiju (FORGE) u nasš u žemlju na poživ GS – Beograd; odlažak pojedinih edukanata na radioniće
u Rim, Maltu i susreti sa Joseph Zinkerom i drugim evropskim i svetskim terapeutima.
14. 04. 1994. god. ža teritoriju tadasš nje Soćijalistićš ke Federativne Republike Jugoslavije upisano je u
registar udruženja – Jugoslovensko udružš enje ža Gesš talt terapiju. Aktivnost udružš enja odvijala se krož
redovne sastanke na kojima su ražmatrane važš ne teme ža rad udružš enja.
Odlažak Lidije Pećotićć na Maltu 1994. god. i osnivanje GPTIM 1996. u isto vreme kvalitativno bogati
rad GS – Beograd, omogućć ava da Studio bude na ižvorisš tu desš avanja u gesš talt psihoterapiji, ali i
usporava. Iako je do 2000. ražvoj GS – Beograd bio usporeniji žbog okolnosti u okviru instituta i
okolnosti u kojima se nasš la nasš a žemlja ipak je pratio najnovije, svetske tendenćije na polju Gesš talt
psihoterapije.
Prinćipi organižaćije GPTIM i program bili su osnov ža organižovanje edukaćije u GS – Beograd.
Prva generaćija od 10 studenata stićš e diplome gesš talt terapeuta 1998. god. a 2000. diplomu
pridružš enog trenera i supervižora dobija dvoje diplomiranih gesš talt terapeuta prve generaćije.
Od 2000. god. do danas diplomu gesš talt terapeuta dobilo je josš 20 edukanata.
Danas je od ukupno trideset sa diplomom gesš talt terapeuta dvanaest Gesš talt terapeuta akreditovano u
realižaćiji edukativnog programa GS – Beograd.
Njih devet u svojstvu Gesš talt terapeuta vode iskustvene grupe u okviri bažićš nog programa a dvoje u
svojstvu pridružš enog trenera i supervižora vode bažićš ni i napredni program, kao i supervižiju.
1.1.4 GS – BEOGRAD U OKRUŽENJU
Vremenom GS – Beograd postaje prepožnat i prižnat u nasš oj strućš noj javnosti.

CČ lan je Jugoslovenskog udružš enja ža psihoterapiju. Lićenću Jugoslovenskog udružš enja ža psihoterapiju
dobilo je 14 diplomiranih Gesš talt terapeuta.
Na Filožofskom fakultetu - Odeljenje ža psihologiju Lidija Pećotić je ža studente držš ala predavanje
''Osnovni konćepti Gesš talt terapije''.
CČ lanovi GS – Beograd sa temama iž oblasti Gesš talt psihoterapije imali su žapažš ena ižlaganja na Saboru
psihologa Srbije.
Za rad GS – Beograd i postignute režultate požitivne oćene i podrsš ku ža dalji ražvoj davali su i daju
požnati svetski Gesš talt terapeuti Daglas Davidov, Bertram Miler, Seržš Ginger.
U radu GS – Beograd ućš estvovali su i nastavali saradnju danas nasš i eminentni profesori na
Filožofskom fakultetu u Beogradu - Odeljenje ža psihologiju: Prof. Dr Josip Berger, Prof. dr Dusš an
Stojnov, ECP, klinićš ki psiholog Velimir Popovićć MA, klinićš ki psiholog, ECP i požnati Gesš talt terapeuti:
Berthram Muü ller, Douglas Davidov, Serge Ginger.
Za rad GS – Beograd od žnaćš aja je bila i saradnja sa drugim sš kolama, savetovalisš tima, obražovnim i
medićinskim ustanovama, koja se održš ava sve intenživnije do danas:
- Univeržitet u Beogradu, Filožofski Fakultet, Odeljenje ža psihologiju

- Zavod ža mentalno ždravlje – Palmotićć eva
- Psiholosš ka savetovalisš ta: „ANIMA“, “IMAGO“, “SELF“, “PSIHOKOD“, “PSIHOLOSKI PROSTORI“
- Trening ćentri: GPTIM – Institut na Malti, IMIDZ – Gesš talt Trening ćentar Skoplje,
Makedonija, INTEGRUM – Gesš talt Centar Sarajevo, Gesš talt ćentar – Zadar
1.1.5. GS – BEOGRAD DANAS
Direktor GS – Beograd je Dr Lidija Pećotićć Ph.D, klinićš ki psiholog, senior ućš itelj i supervižor.
Marija Stefanovićć , ućš itelj i supervižor GS – Beograd, žamenik direktora GS – Beograd i delegat GS –
Beograd u naćionalnim i internaćionalnim udružš enjima.
Poslovni sekretar: Dusš ića Glisš ićć .
Tim koji realižuje trening program i supervižiju:

LIDIJA PECOTICĆ Ph.D, ATSM GPTI London, ECP, EAGT, osnivaćš i direktor GS – Beograd, u statusu senior
ućš itelja i supervižora.
Dr BERTHRAM MUÜ LLER, klinićš ki psiholog, Gesš talt psihoterapeut, u statusu gostujućć eg Gesš talt
terapeuta.
Akreditovani članovi Geštalt studija – Beograd
~U statusu pridružš enog ućš itelja i supervižora – vode bažićš ni program, napredni program i supervižiju:
MARIJA STEFANOVICĆ , klinički psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT*
GORDANA MICĆ OVICĆ , klinički psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT, *
SANJA BRATINA, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
MARINA PJESČ CČ ICĆ , psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
JOVANKA JELIC, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
MARIJA KRIVACČ ICĆ , psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
DUSČ ANKA JOVANOVICĆ , psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
DRAGANA ILICĆ , psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
BILJANA POPOVICĆ , psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
ANICA DUDVARSKI, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, EAGT,*
LJILJANA BOZČ OVICĆ , psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP , EAGT,*
SNEZČ ANA OPACČ ICĆ , psiholog, Geštalt psihoterapeut. ECP, EAGT,*
~U statusu pridružš enog ućš itelja sš kole vode bažićš ni program už kontinuiranu supervižiju:
JELENA ZČ ELESKOV ĐORICĆ psiholog, Geštalt psihoterapeut. ECP, EAGT,*
IVANA VIDAKOVICĆ psiholog, Geštalt psihoterapeut. ECP, EAGT,*
* sa srpskim i evropskim sertifikatom ža psihoterapiju
SPISAK TERAPEUTA ZA INDIVIDUALNI TERAPIJSKI RAD
BROJ TELEFONA ADRESA RADNOG

IME i PREZIME E-MAIL PROSTORA
011/696-591 Bulevar Avnoja 8/7
1.Sanja Bratina 064/25-00-338 11070 Novi Beograd
Bulevar JNA 63/A
011/593-173 Iisprat, stan 4
2.Dušanka Jovanović 063/24-35-19 11000 Beograd
Bulevar JNA 63/A
011/771-953 II sprat, stan 4
3.Marija Krivačić 063/84-82-389 11000 Beograd
Poručnika Spasića i Mašare
011/23-94-557 15
4.Marina Pješčić 064/12-00-776 11000 Beograd
Dositejeva 47/7
5.Dragana Ilić 063/83-44-999 11000 Beograd
015/346-982 Braće Srnića 3c/6
6.Snežana Marić 064/20-830-76 15000 Šabac
7.Biljana Popović 064/17-57-117 11070 Novi Beograd
Bulevar JNA 63/A
011/696-825 II sprat, stan 4
8.Ljiljana Božović 063/84-70-678 11000 Beograd
Bulevar JNA 63/A

011/664-374 II sprat, stan 4
9.Slavica Kijevčanin 063/245-370 11000 Beograd
011/3540-677 Terazije 43
10.Milka Sudimac 064/27-55-447 11000 Beograd
11.Branka Dostanić 064/13-89-533 11070 Novi Beograd
013/514-465 Vojvođanski bulevar 32/21
12.Anuška Gece 063/307-994 Pančevo
011/2615-219 Pregrevica 128
13.Valerija Aćimović 063/709-40-57 Zemun, Beograd
063/264-714 29. Novembra 47, IIsprat
14.Ivana Vidaković 063/71-07-391 11000 Beograd
011/32-82-387 Simina 8
15.Snežana Anđelić 063/396-471 11000 Beograd
064/12-13-040 Suvoborska 14
16.Ljiljana Božanić 011/3691-677 11000 Beograd
Borisavljeviceva 58
060/3343432 11000 Beograd
17.Jelena Želeskov Đorić Vojvode Tankosića 78/20 18000 Niš
064/30-70-152 Beogradska 41
18.Vesna Vukša vesna.vuksa@yahoo.com 11000 Beograd
19.Nada Danić 063/20-74-90
20.Maja Antunović 063/96-38-207
064/110-12-17
21.Vesnica Kljajević vesnica_kljajevic@yahoo.com
065/33-05-373 Masarikova 2/60
22.Dragana Lalić draganalal@gmail.com Pančevo
Jurija Gagarina 50.
23. Dušanka Bajić 063-8394-041 Novi Beograd
Vučedolska 8/3
24. Jelena Mihovilović 064/301-99-87 Beograd
U STATUSU UČITELJA DRUGIH TERAPIJSKIH PRAVACA I PREDAVAČA
U statusu trenera drugih terapijskih pravaća:
Prof.Dr JOSIP BERGER, klinićš ki psiholog, TA psihoterapeut

Prof.Dr DUSČ AN STOJNOV, klinićš ki psiholog, ECP
Prof.Dr VELIMIR POPOVICĆ , klinićš ki psiholog, ECP
Gostujućć i treneri GS – Beograd, treneri ža koje GS – Beograd možš e da organižuje dolažak u okviru
programa edukaćije
1.2 C I LJ E V I
1.2.1 Opšti ciljevi
Edukaćija u Gesš talt psihoterapiji ima ža ćilj da pružš i profesionalne vanredne studije teorije i
metodologije Gesš talt psihoterapije i njene primene u praksi.
Studenti stićš u žnanje i vesš tine neophodne ža stićanje profesionalne kvalifikaćije ža Gesš talt
psihoterapiju.
Kako bi se ostvarili ovi ćiljevi, program edukaćije je napravljen tako da traje ćš etiri do pet godina i
obuhvata sledećć e komponente:
- Individualnu psihoterapiju
- Teoriju i metodologiju: iskustveni rad i predavanja
- Ražlićš ite psihoterapijske pravće: iskustveni rad
- Teorijske seminare: predavanja
- Klinićš ku praksu sa realnim klijentima
- Supervižiju: individualnu ili u manjim grupama
- Osam seminarskih radova: prežentaćija
- Jednu studiju slućš aja kao deo diplomskog ispita
- Povremene studijske grupe bež prisustva trenera
Ceo program obuhvata 1600 sati, ne raćš unajući sate potrebne ža ćš itanje literature, pisanje seminarskih
radova i studije slućš aja.
1.2.2 Specifični ciljevi
Od 1996. godine naovamo program edukaćije se ražvijao u skladu sa promenama nastalim kako u
unutrasš njim i spoljasš njim, tako i u lićš nim i profesionalnim žahtevima.
SČ kola nudi ćš etvorogodisš nji program edukaćije koja pružš a mogućć nost da se stekne diploma iž Gesš talt
psihoterapije i seritifikati kurseva lićš nog i profesionalnog ražvoja.
CČ etvorogodisš nji program edukaćije je podeljen u dva dela:
a) Osnovni program – dve godine

b) Napredni program – dve do tri godine
Program se odvija krož:
1) Troćš asovne nedeljne susrete: Gesš talt teorija i metodologija krož iskustveni rad
i predavanja (150 susreta u toku trajanja ćelog programa) – 450 sati
2) Radioniće u trajanju od dva do ćš etiri dana: Gesš talt teorija i metodologija krož
iskustveni rad i predavanja (u toku trajanja programa devet radionića je obavežno,
a tri su ižborne) - 225 sati
3) Trodnevne seminare opsš te teorije (u toku trajanja programa deset seminara je

obavežno, a dva su ižborna) – 112,5 sati
4) Supervižiju (poćš inje na Naprednom nivou - poslednje dve godine programa)

- 225 sati
5) Radioniće osnovnog požnavanja ražlićš itih psihoterapijskih pravaća: iskustveni rad
i predavanja (u toku trajanja programa 5 radionića je obavežno, a pet je ižborno)
- 112,5 sati
6) Klinićš ku praksu sa realnim klijentima koja poćš inje na Naprednom nivou – 400 sati
ža one studente koji nemaju relevantno iskustvo. Studenti su sami obavežni da
nađu klijente i da obežbede prostor ža rad. Trener pružš a dodatne detalje o
uslovima i po potrebi iždaje preporuku.
7) Osam seminarskih radova o teoriji i praksi Gesš talt psihoterapije (2000-3000 rećš i)
koji se prežentuju tokom kratkih nedeljnih susreta
8) Jednu studiju slućš aja – 10 000 –13 000 rećš i, kao deo diplomskog ispita.
9) Povremene studijske grupe bež prisustva trenera – u trajanju od po tri sata.
1.3. BIOGRAFIJE NASTAVNOG OSOBLJA
LIDIJA PECOTIĆ Ph.D
Lidija Pećotićć je stekla diplomu magistarskih studija iž klinićš ke psihologije na temu “Eksperiment u
Gesš talt terapiji”, na Univeržitetu u Beogradu (1986). Doktorsku disertaćiju je odbranila 1994.g. na
temu “Analiža epižoda kontakta sa uvidom u proćes Gesš talt psihoterapije”, takođe na Univeržitetu u
Beogradu.
Do 2002.g. stekla je EAGT sertifikat ža Gesš talt psihoterapiju, kao i Evropski sertifikat ža psihologiju
(ECP).
Od 1983. do 1986. ućš estvovala je u Trening radionićama Gesš talt psihoterapije, koje je vodio Hunter
Beaumont Ph.D, u saradnji sa Institutom ža Gesš talt terapiju u Los Andjelesu, SAD. Istovremeno je
okonćš ala intenživan trening program u Gesš talt trening ćentru San Diego, koji su vodili Erving i Mirjam
Polster (1984/5). U istom ćentru je ućš estvovala u postdiplomskom trening programu od 1992. do
1996.
U periodu ižmedju 1991. i 1993. g-đa Pećotićć je pohađala seminare koje je vodio Daglas Davidove Ph.D
iž Njujorskog instituta ža Gesš talt psihoterapiju. Supervižiju njenog rada kao psihoterapeuta i trenera
Gesš talt psihoterapije obavljao je g-din D. Davidove.
Nastavila je sa individualnom psihoterapijom i supervižijom sa Prof. Dr Josipom Bergerom, na
Univeržitetu u Beogradu (od 1993), kao i sa stićanjem sati ućš esš ććem na radionićama i iž supervižije sa
Dr Bertram Muü llerom, direktorom Instituta ža Gesš talt psihoterapiju u Nemaćš koj (od 1995).
Od 1996. do 2004. ućš estvuje u radionićama Gesš talt treninga koje vodi Joseph C. Zinker i u iskustvenim
i supervižijskim grupama koje vodi Hunter Beaumont Ph.D, i takođe žapoćš inje trening u
“Internaćionalnoj radnoj grupi ža sistemska resš enja” u tradićiji Berta Hellingera, gde je je dostigla
status terapeuta i trenera.
Lidija Pećotićć je bila žaposlena kao psiholog/konsultant u Skupsš tini SFRJ (bivsš a Jugoslavija). Odobreno
joj je otvaranje privatne prakse i firme pod naživom “Geštalt – Psihološki edukativni studio” u
Beogradu, gde vodi trening u Gesš talt terapiji i individualnu psihoterapiju sa klijentima.
Na Malti ima stalno žaposlenje u bolnići “Santa Maria” kao psihoterapeut sa klijentima (alkoholićš arima
i narkomanima) i njihovim porodićama. Takođe je vanredni predavaćš na maltesš kom univeržitetu. Ima
dožvolu od Ministarstva prosvete Malte da osnuje Institut za Geštalt psihoterapijski trening. Od
2001. ona je gostujućć i trener u Gesš talt ćentru Skopje, Makedonija i na Fakultetu ža psihologiju
Univeržiteta u Beogradu.
Osnovala je Bert Hellinger Centar na Malti, 2003.g.
G-đa Pećotićć je osnivaćš i predsednik “Jugoslovenskog udružš enja ža Gesš talt terapiju” (1994) kao i ćš lan
FORGE (Internaćionalne federaćije ža Gesš talt psihoterapiju, Pariž), EAP individualno članstvo i
članstvo GPTIM i vanredni (pridruženi) nastavni i supervizijski član GPTI, London (1996). Ona
je takođe osnivački član “Internacionalne asocijacije Geštalt terapije” u Njujorku (1998) i
Malteške asocijacije za psihoterapiju (1999). Takođe je član EAGT i nacionalni delegat Malte za
Geštalt terapiju (2001)
BERTRAM MÜLLER, Dipl. Psych.
Bertram Muü ller je klinićš ki psiholog i Gesš talt psihoterapeut. On je trener i jedan od direktora Instituta
ža Gesš talt terapiju (IFG) u Diseldorfu, Nemaćš ka. Diplomirao je protestantsku teologiju i psihoterapiju
na “Gestalt Institute Rheinland”. Kod Isadora Froma ućš io je Gesš talt terapiju pet godina. Predavao
psihologiju i Gesš talt terapiju na “Diakonisćhe Akademie” u Stutgartu i bio je potpredsednik “Deutćhe
Vereinigung fuü r Gestalttherapie” (DVG), Frankfurt/Berlin, potpredsednik “Arbeitsgemeinsćhaft
Psyćhotherapeutisćher Faćhverbande“ u Bonu i predsednik nemaćš kog udružš enja “Otto Rank“ u
Diseldorfu. On je takođe i akademski ćš lan uređivaćš kog odbora spećijaližovanih ćš asopisa: “Gesš talt
terapija”, Diseldorf/Berlin, “Psihologija – Forum” Beć/New York i “Internaćionalne studije Gesš talt
terapije”, Rim/Sirakuža.
Bertram Muü ller je takođe osnivaćš ki direktor Internaćionalnog ćentra ža ples, požorisš te i mužiku, u
Diseldorfu.
Dobitnik je nagrade “Chevalier des Artes et des Lettres”, koje mu je 1991. dodelilo franćusko
Ministarstvo kulture i obražovanja, na ćš ijem ćš elu je bio Jaćques Lang.
Napisao je nekoliko publikaćija bavećć i se pitanjima kulturnog menadžš menta, ražvoja kulturnih
projekata kao i psihoterapeutskim temama, dijagnožom i supervižijom.
Prof. Dr JOSIP BERGER
Datum rođenja: 15. 06. 1929.

Adresa: Novi Sad, SCG
Držš avljanstvo: SCG
Status: Ožš enjen
Adresa ža kontakt: Kralja Milutina 13, 11000 Beograd, Srbija, tel. 3238-275
PROFESIONALNA SLUZČ BA:

Klinićš ki psiholog, Neuropsihijatrijska klinika, Medićinski fakultet, Beograd (1956-1994).
Univeržitet u Beogradu , Filožofski fakultet, Odeljenje ža psihologiju. Profesor klinićš ke psihologije
(1972-1996).
Profesor Istražš ivaćš , Institut ža kriminolosš ka i soćiolosš ka istražš ivanja, Beograd (1994 - 2000),
Privatna praksa, psihoterapeut i savetnik istražš ivaćš .
OBRAZOVANJE I KVALIFIKACIJE:
 Diplomirani psiholog, Univeržitet u Beogradu, Filožofski fakultet, Odsek ža psihologiju (1950-
1955),
 Spećijalista klinićš ke psihologije (1962) Univeržitet u Beogradu, Medićinski fakultet,
 Doktorat iž psihologije, Univeržitet u Beogradu (1968),
 Trening iž transakćione analiže (1979-1983).
NAUCČ NI RADOVI :
Lista objavljenih ćš lanaka i knjiga sadržš i preko 180 naslova. Knjige sa ove liste predstavljaju dobar
pregled mojih profesionalnih i naućš nih interesovanja:
 Psihodijagnostika (1979), Nolit, Beograd.
 Trećć i roditelj - Novi pravći grupne psihoterapije (1980), Nolit, Beograd,
 Test nedovrsš enih rećš enića (1983), DPS, Beograd,
 Projektivna psihologija - Rorsš ahova tehnika (1989), Nolit, Beograd,
 Klinićš ka psihologija, individualna i soćijalna (1990), Naućš na knjiga, Beograd,
 Vekslerov individualni test inteligenćije - WITI (1991), DPS, Beograd,
 Porodićš na psihologija, OATH model (1992), Institut ža psihologiju, Beograd,
 Psiholosš ki sistemi podrsš ke (1994), IKSI, Beograd,
 ZČ ivotne teme i lićš ni stavovi (1998), DPS/CPP, Beograd,
 Psihoterapija od lekova do utopije (2000), DPS/CPP, Beograd.
ISTRAZČ IVANJA:
Bio je glavni istražš ivaćš u sledećć im istražš ivaćš kim projektima:
Psiholosš ki nedostaći kod deće ćš iji su roditelji alkoholićš ari (1967-1969), Institut ža alkoholižam,
Beograd,
Psihologija i prevenćija mentalnog ždravlja (1985-1990), Institut ža psihologiju, Beograd,
Standardižaćija Wekslerovog Individualnog Testa Inteligenćije ža populaćiju Srbije (1986-1991),
Institut ža psihologiju, Beograd,
Standardižaćija ZČ ivotnih tema, test ža populaćiju Srbije (1994-1998), Institut ža psihologiju,
Beograd,
Psiholosš ki aspeti kvaliteta žš ivota (1991-1995), Institut ža psihologiju, Beograd.
POCČ ASTI I NAGRADE :

 Nagrada ža naućš na postignućć a u psihologiji (1981), Drusš tvo psihologa Srbije,
 Nagrada ža naućš na postignućć a u psihologiji (1991), Drusš tvo psihologa Srbije,
 Glavni urednik CČ asopisa ža Klinićš ku psihologiju i soćijalnu patologiju (1993),
 Predsednik Ispitne komisije ža spećijaližaćiju iž klinićš ke psihologije (1972-1994) a od 1994. ćš lan
Ispitne komisije,
 Predsednik Drusš tva psihologa Srbije (1996-2000).
JEZICI KOJE GOVORI:

Srpski, mađarski, engleski
TRENUTNE AKTIVNOSTI:
Podućš avanje, istražš ivanje, psihoterapija, supervižija, pisanje i moja porodića.
Prof. Dr DUŠAN STOJNOV
Dr Dusš an Stojnov diplomirao je psihologiju na Filožofskom fakultetu, Univeržiteta u Beogradu, 1981.g.

Magistrirao je 1986.g. i doktorirao 1992.g. na istom Univeržitetu.
Bio je žaposlen kao klinićš ki psiholog na Institutu ža bolesti žavisnosti od 1982. do 1989. Od tada je
žaposlen na Katedri ža psihologiju, na Filožofskom fakultetu Univeržiteta u Beogradu, gde trenutno
predaje Teoriju lićš nosti, kao vanredni profesor.
Od 1990.g. ukljućš en je u istražš ivanja na Institutu ža psihologiju, Institutu ža kriminologiju i soćiolosš ka
istražš ivanja i Institutu ža obražovna istražš ivanja. Oblasti istražš ivanja koje ga interesuju su:
epistemolosš ka pitanja u istražš ivanju lićš nosti, konćeptualna pitanja u psihologiji selfa i identiteta i
primena konstruktivistićš ke metateorije u psihoterapiji i obražovanju. Stekao je diplomu u oblasti
psihoterapije i istražš ivanja u “Construćt Psyćhology Centre”, u Londonu 1990. CČ lan je Srpskog
udružš enja psihologa, British Psyćhologićal Assoćiation, North Amerićan Personal Construćt Network,
European Personal Construćt Assoćiation, osnivaćš je i predsednik Srpskog udružš enja konstruktivista,
ćš lan je uređivaćš kog odbora ZČ urnala klinićš ke psihologije i soćijalne patologije i ima ECP sertifikat.
Autor je dve knjige: “Psihterapija godine 2000.” i “Uvod u teoriju i terapiju: Psihologija lićš nih
konstrukata”. Napisao je brojne ćš lanke u ražnim knjigama i ćš asopisima.
Prof.Dr VELIMIR POPOVIĆ
Velimir Popovićć je diplomirao klinićš ku psihologiju i magistrirao medićinsku psihologiju i klinićš ku

psihologiju na Univeržitetu u Beogradu.
Zaposlen je kao predavaćš Klinićš ke psihologije i klinićš kog testiranja na Katedri ža psihologiju
Univeržiteta u Beogradu. On je konsultant klinićš ke psihologije u Centru ža savetovanje pravoslavne
ćrkve u Beogradu. Takođe je i klinićš ki psiholog i supervižor u Institutu ža mentalno ždravlje u
Beogradu.
G-din Popovićć je registrovan klinićš ki psiholog, ćš lan Jugoslovenskog udružš enja psihoterapeuta,
registrovan psihoterapeut u Srpskom psiholosš kom drusš tvu i ćš lan Analitićš ke, ražvojne grupe u IAAP.
Radi kao: predavaćš na Univeržitetu u Beogradu, poćš asni ćš lan Instituta ža psihologiju, klinićš ki psiholog
na psihijatrijskoj klinići, glavni klinićš ki psiholog u Institutu ža mentalno ždravlje i supervižor klinićš ke
psihologije u istom Institutu.
On je takođe koordinator i predavaćš Centra ža savetovanje Pravoslavne ćrkve, supervižor i mentor
magistarskih studija medićinske psihologije na Medićinskom fakultetu, predavaćš klinićš ke psihologije i
analitićš ke psihologije u GPTIM, predavaćš kurseva Rorsćhaćh metoda, predavaćš kurseva analitićš ke
psihologije i predsednik Beogradskog analitićš kog kruga.
Autor je tri knjige: “Psihologija žš enskog”, “O dusš i i bogovima”, “Imaginaćija i Rorsš ah” (u sš tampi).
Takođe je i autor mnogih ćš lanaka i mnogih relevantnih radova u drugim knjigama.
U pogledu njegovih psihoterapeutskih treninga, pohađao je u periodu ižmedju 1981. i 1985. Gesš talt
radioniće, koje su vodili Nada Kostićć i Mladen Kostićć .
Takođe je pohađao psihoanalitićš ki trening kod Prof. Vojina Matićć a (1985-1988). Od 1989. do 1991.
pohađao je trening u Jungijanskoj analitićš koj psihologiji i ima ECP sertifikat.
MARIJA STEFANOVIĆ,klinicki psiholog- geštalt terapeut
Marija Stefanovićć je diplomirala klinićš ku psihologiju na Univeržitetu u Beogradu 1979. godine. Nosilać
je Jugoslovenskog sertifikata ža psihoterapiju od 2003. Od 1980. do 1995. godine radila je kao strućš ni
saradnik u srednjoj sš koli u CČ aćš ku. 1991. godine je poćš ela sa privatnom praksom, kao dopunskom
delatnosš ćću i edukaćijom iž Gesš talt psihoterapije u Gesš talt studiju Beograd koji vodi Dr Lidija Pećotićć .
1996. godine otvara «Psiholosš ki studio Anima», u kome samostalno obavlja praksu. Od 1992. godine
angažš ovana je u radu humanitarnih organižaćija – Zdravo da ste, IRC, Save the Children i IAN, u
aktivnostima vežanim ža pružš anje psiholosš ke podrsš ke ižbeglim i raseljenim lićima, u kolektivnom i
privatnom smesš taju. Ciljne grupe su bili odrasli, mladi i deća, aktivnosti su se odvijale krož
visš egodisš nji rad:
- u kolektivnim ćentrima krož psiholosš ke radioniće ža odrasle i deću - Zdravo da ste
- u Centru ža mlade, rad u grupama adolesćenata na traumama, integraćiji i adaptaćiji na novu
sredinu – IRC
- individualni terapijski rad sa PTSP mladih – Save the Children
- sa PTSP u Trauma ćentru – IAN
1998. godine žavrsš ava edukativni program u sš koli koju vodi Dr Lidija Pećotićć , obežbeđujućć i iskustvo u
radu sa prižnatim Gesš talt terapeutima: D. Davidov, Joseph Zinker, B.Muü ller, Mićhael Miller, Ole Ry
Nielsen, Filipo Rametta i dr. Zavrsš ni ispit polažš e kod Lidije Pećotićć i Bertrama Muü llera. Istovremeno
poćš inje sa individualnim i grupnim edukativno-terapijskim radom u GS – Beograd.
2000. godine osniva NVO Horižonti, u kojoj kao menadžš er i koordinator, žajedno sa pedesetak
angažš ovanih strućš njaka, ućš estvuje u realižaćiji programa sš irom Srbije, koji su usmereni na pružš anje
psihosoćijalne pomoćć i ugrožš enim pojedinćima i porodićama sa ražlićš itim dijagnostićš kim
implikaćijama (ižbegli, raseljeni, soćijalno deprivirani, žlostavljana i žanemarena deća, deća sa
poremećć ajima u ponasš anju, disfunkćionalne porodiće).
2000. godine polažš e ispit ža Trenera i Supervižora na Malti. Takođe je pohađala programe iž drugih
terapijskih pravaća – TA (Josip Berger, Lukrećija Vranesš evićć ), Porodićš na terapija – sistemski pristup
(Nada Polovina), Bioenergetska analiža (Stanka Gavrićć , Divna Perićć , Filip Helfner).
Od 2002. godine u okviru Centra ža deću, mlade i porodiću «Oaža» realižuje niž preventivnih i
edukativnih programa.
Tokom svog rada obavljala je i obavlja sledećć e funkćije:
- Predsednik Drusš tva psihologa CČ aćš ka
- Potpredsednik Udružš enja ža Gesš talt terapiju Jugoslavije od 1994. godine
- Zamenik Direktora GS – Beograd
- Delegat GS – Beograd u FORGE
GORDANA MIĆOVIĆ, klinički psiholog – geštalt terapeut
Diplomirala je klinićš ku psihologiju na Filožofskom fakultetu, Odeljenje ža psihologiju, Univežiteta u

Beogradu 1982. god.
Prva interesovanja ža psihoterapiju, od ćš etvrte godine studija u studentskoj grupi ža TA, a kasnije u
edukaćijama iž porodićš ne psihoterapije, bioenergetske analiže, TA, Radixa, dovode je 1991. god. u
edukativne grupe iž Gesš talt psihoterapije koje vodi Lidija Pećotićć .
Diplomu Gesš talt terapeuta dobija 1998. god, posle realižovanog programa edukaćije i žavrsš nog ispita.
Stećš ena iskustva i žnanja u radionićama koje su vodili požnati Gesš talt terapeuti: D. Davidove, Joseph C.
Zinker, B. Muü ller, L. Pećotićć , radioniće u letnjoj sš koli u Rimu 1995, utićala su da se potpuno posveti
psihoterapijskoj praksi.
2000. god. posle obavljene supervižije i teorijskog rada na temu: ”Dijagnoža u Gesš talt psihoterapiji”, u
statusu je pridružš enog trenera i supervižora GS – Beograd. U okviru GS – Beograd vodi edukativne
grupe iž Gesš talt psihoterapije i supervižiju.
CČ lan je Drusš tva psihologa Srbije, Saveža Drusš tava Psihoterapeuta Jugoslavije (SDPTJ) i pridružš eni ćš lan
EAGT.
U jugoslovenskom udružš enju ža Gesš talt psihoterapiju je ćš lan predsednisš tva .
U periodu od 1981. do 1995. radila je kao strućš ni saradnik i u nastavi u Gimnažiji i Medićinskoj sš koli u
CČ aćš ku.
Privatnu psiholosš ku praksu žapoćš ela je 1991. osnivanjem psiholosš kog savetovalisš ta “IMAGO” u kome i
danas praktikuje Gesš talt psihoterapiju.
Od 1992. do 2000. godine bila je ukljućš ena u projekte soćijalne integraćije i pružš anja psiholosš ke
pomoćć i.
Poularižaćiji psihologije i oćš uvanju dusš evnog ždravlja doprinela je krož brojna predavanja, pisane
ćš lanke, nastupe u medijima.
2. NIVOI TRENING PROGRAMA

2.1 SPECIFIČNI ELEMENTI TRENING PROGRAMA I NJEGOVE PRIMENE
Elementi trening programa i naćš ini njihovog sprovođenja variraju krož godine trening programa. Uvek
postoji prostor ža varijaćije prema promenama u stardardižovanim proćedurama profesije
(profesionalaća). Teorija koja prati ćiljeve edukaćije i primena naućš enog prema ćiljevima u praksi ućš e
se krož iskustvo i praktićš ne vežš be, sš to omogućć ava poveživanje i prevođenje iskustva u teoretske i
metodolosš ke konćepte.
BAZIČNI NIVO - Prva i druga godina

 Studenti ćć e ućš estvovati u ražlićš itim eksperimentima iIi vežš bama koji su dižajnirani tako da
potpomognu (faćilitiraju) lićš nu eksploraćiju (istražš ivanja, upožnavanje). Trener podstićš e na
iskustvo studenta u uloži klijenta už posš tovanje grupe i proćesa u grupi.
 Od studenata se oćš ekuje samostalno ćš itanje literature prema listi preporućš ene Gesš talt
literature1 i oni žapoćš inju sa prežentovanjem glavnih konćepata i tema iž istorije, metodologije i
teorije gesš talt psihoterapije.
1
Lista preporučene literature data je na strani 40-41 ovog Priručnika.
 Povežujućć i iskustvo i teoriju, studenti ulaže u ulogu terapeuta krož vežš be kontakt funkćija,
‘‘fenomenolosš kog stava’’ itd.
NAPREDNI NIVO – Treća i četvrta godina
 Studenti ćć e vežš bati trijade, u ulogama terapeuta, klijenta i posmatraćš a. Iskustvo se povežuje sa
žapoćš injanjem teoretske diskusije u ćilju ućš enja i klarifikaćije. Krož svaku ulogu, studenti
nastavljaju svoj lićš ni rast i ražvoj i praktikovanje profesionalnih i personalnih vesš tina. Ražlićš iti
stilovi se podržš avaju.
 Studenti se podržš avaju i od njih se oćš ekuje da ćš itaju, pisš u i prežentuju teme iž preporućš ene
literature2 i povežuju sa iskustvom iž žš ivota ili trening grupe.
 Na ovom nivou, od studenata koji nemaju ili imaju malo iskustva u klinićš koj praksi tražš i se da to
žapoćš nu (da to iskustvo steknu) u nekoj od institućija sa
kojima GS – Beograd sarađuje3.
(…one of the agenćies that GPTIM is affiliated with. (see page 7)
2
Ibid.
3
Pogledati spisak institucija na strani 5-6 ovog Priručnika.
2.1.1 BAZIČNI MODUL
Tokom bažićš nog kursa (prva i druga godina) akćenat je stavljen na individualni proćes, grupni proćes i
lićš ni ražvoj. Tokom proćesa bivanja u treningu, studenti se upožnaju sa glavnim teoretskim i
metodolosš kim konćeptima Gesš talt terapije.
Ciljevi Prve godine Bažićš nog Modula:
 Od studenata se oćš ekuje da dostignu nivo ražumevanja sledećć eg:

o Istorija i koreni Gesš talt psihoterapije
o Glavni teoretski konćepti i metode
o Lićš ni stilovi u kontaktiranju svoje sredine i svesnost o sebi
o Proćena sebe prema Gesš talt teoriji
SČ kola podržš ava ražne naćš ine proćene:

 Samoproćena
 Proćena od strane “vrsš njaćš ke grupe” - grupe studenata
 Proćena od strane trenera
Proćena se vrsš i usmeno ili pismeno.
Detalji proćedure proćene bićć e predstavljeni kasnije u prirućš niku.
Ciljevi Druge godine Bažićš nog Modula:
 Od studenata se oćš ekuje da dostignu nivo ražumevanja i žnanja o sledećć em:

o Istorija i koreni Gesš talt psihoterapije
o Teorija i Metodologija Gesš talt terapije
 Od studenata se oćš ekuje da imaju iskustva sa:

o Radom na glavnim lićš nim temama
o Ražumevanjem svojih naćš ina kontaktiranja sredine i njihovih sadržš aja u okviru Gesš talt
teorije
o Ražumevanjem toga ko su oni u kontekstu, sš ta su njihove potrebe, gde i na koji naćš in
žadovoljavaju potrebe i koje su poslediće toga po njih i po sredinu a u svetlu gesš talt teorije
2.1.2 NAPREDNI MODUL
Ciljevi Trećć e godine:
Od studenata se oćš ekuje da dostignu nivo žnanja, ražumevanja i sposobnosti da primene sledećć e:
 Iskustvo u uloži terapeuta i poćš etak prepožnavanja lićš nog stila u uloži, a u kontekstu teorije i
metodologije Gesš talt Psihoterapije
 Teoretske i metodolosš ke konćepte Gesš talt Psihoterapije
 Psiholosš ka dijagnoža i proćena
 Primena Gesš talt teorije i metodologije sa ražlićš itim grupama klijenata sa ražumevanjem
diferenćijalne dijagnože i neophodnosti saradnje sa institućijama i drugim služš bama/
pojedinćima u žajednići.
 Susret prosš losti-sadasš njosti-budućć nosti terapeuta i klijenta u interaktivnom polju terapeutskog
odnosa
 Opsš ta žnanja psihologije u veži sa Gesš talt Psihoterapijom
 Znanje iž ražlićš itih psihoterapijskih pravaća
Ciljevi CČ etvrte godine:
Od studenata se oćš ekuje da dostignu nivo žnanja, ražumevanja i sposobnosti da primene sledećć e:
 Nastavak terapijskog rada u kontekstu trening grupe

 Nastavak iskustva u uloži terapeuta u klinićš koj praksi
 Sposobnost da se diskutuje i pisš e o ižabranim metodama rada sa klijentima sa poživanjem na
teoriju i generalna žnanja iž psihoterapije
 Ražumevanje prinćipa i primene profesionalne etike
2.1.3 OPŠTI TRENING PROGRAM
Osnovni (bazični)
nivo Napredni nivo
Ukupno
Vrsta aktivnosti I god. II god. III god. IV god. sati
Individualna terapija 15 20 20 20 75
112,5 112,5 112,5 112,5
+1 +1 +3 +3
Edukativno-iskustvene seminarski seminarski seminarska seminarska
grupe rad rad rada rada 450
ukupno: 8 seminarskih radova (2000-2500 reči)
Teorija i metodologija 56 70 70 70 266

Geštalt terapije (4susreta x (5 susreta x (5 susreta x (5 susreta x (19 susreta x
(kod dr Lidije Pecotić) 14h) 14h) 14h) 14h) 14h)
14 14 28 28 84
Seminari i predavanja (1 susret (1 susret (2 susreta x (2 susreta x (6 susreta x
x 14h) x 14h) 14h) 14h) 14h)
24 24 24 24 96
Alternativni (2 susreta x (2 susreta x (2 susreta x (2 susreta x (8 susreta x
psihoterapijski modeli 12h) 12h) 12h) 12h) 12h)
66 67
(u malim (u malim = 133
grupama i grupama i
individ.) individ.)
+ 48 – kod dr + 48 – kod dr = 96
Lidije Pecotić Lidije Pecotić
Supervizija (4 susreta x (4 susreta x ukupno
(velike grupe, male grupe 12h) 12h)
i individualna) - - = 114 = 115 229
Psihoterapijski rad u
vršnjačkim grupama i u
ustanovama - - 200 100 300
Psihoterapijski rad sa
realnim klijentima - - - 100 100
Pored 75h individualne terapije, svi studenti su dužni
da, u okviru svih ostalih modela rada (edukativno-
iskustvene grupe, teorija i metodologija Geštalt
terapije, seminari i predavanja, alternativni
psihoterapijski modeli), obave još 175h lične terapije
Lična terapija (ukupno 250h) za sve 4 godine edukacije.
*Diploma u GPT podrazumeva Prikaz Slučaja ( 13000-15000 reči)
Uslovi upisa:
 VSS, diploma u drusš tvenim naukama
 Lićš no iskustvo u radu sa klijentima
 Lićš na spremnost
Metode procene:
 Samoproćena, proćena u “vrsš njaćš koj grupi” studenata (Peer assessment), proćena od strane
trenera, pisani rad i finalni ispiti.
Procenjivači:
 Dva trenera i dva do tri posmatraćš a
Forme rada:
 Grupe studenata, individualna terapija, supervižija, radioniće (workshopovi) i seminari,
klinićš ka praksa
Članstvo:
 Beograd - Savež Drusš tava Psihoterapeuta Jugoslavije (SDPJ)
 Malta – Malta Assoćiation for Psyćhotherapy (MAP)
 Paris – International Federation of Gestalt Training Corporation (FORGE)
 Vienna – European Assoćiation for Psyćhotherapy (EAP)
2.2 NAČINI RADA
Kurs je kreiran na naćš in da obežbedi trening iž Gesš talt Psihoterapije i sastoji se od sledećć ih naćš ina
rada: grupe studenata (“vrsš njaćš ke grupe”), individualna terapija, supervižija, radioniće, seminari i
predavanja.
GRUPE STUDENATA (“VRŠNJAČKE GRUPE”)

Povremeno, studenti oformljuju male grupe fokusirane na posebne teme koje su se pojavile na
sastanćima, radionićama ili seminarima. Grupe su nežavisne. Tokom godine, studenti se sastaju bež
prisustva trenera i prema nivou svog treninga oni vežš baju: Gesš talt Eksperimente, Terapeutske vesš tine,
Pripremu ža ispit itd.
INDIVIDUALNA TERAPIJA
Tokom ćš etvorogodisš njeg programa od studenata se žahteva pohađanje individualne terapije da bi
radili na individualnim problemima, iskusili Gesš talt psihoterapiju iž perspektive klijenta i videli jednog
ili visš e terapeuta kao modele terapeutske uloge.
Od studenata se oćš ekuje da individualnu terapiju pohađaju kod nekog od akreditovanih terapeuta GS –
Beograd.
Po žahtevima GS – Beograd sledećć e relaćije nisu dožvoljene: psihoterapeut/ ućš itelj, psihoterapeut/
supervižor, psihoterapeut/ proćenjivaćš .
Studentima je prežentovana lista terapeuta kojima se mogu obratiti ža lićš nu psihoterapiju tako da ovi
žahtevi mogu biti postignuti. Ražlog odvajanja psihoterapijskih relaćija od drugih relaćija koje su
primarno usmerene ka terapiji, treningu, supervižiji i proćeni su: žasš tita studenata od potenćijalne
moćć i žloupotrebe od strane terapeuta; obežbeđivanje sigurne sredine (sigurnih uslova) ža rad; žasš tita
terapeutskih relaćija od nepotrebnog pritiska; žasš tita privatnosti itd.
SUPERVIZIJA
Od studenata se oćš ekuje da ućš estvuju u supervižijama na trećć oj i ćš etvrtoj godini treninga. Studenti tu
ižlažš u pitanja koja se javljaju tokom primene Gesš talt tehnika u terapijskom rada (tokom rada kao
Gesš talt terapeut u treningu).
Cilj supervižijskog rada je praćć enje i ražvoj studenata u praksi. Rad se odvija krož administrativne,
edukativne i konsultativne komponente. Administrativna komponenta je orijentisana na potrebe
konteksta u kome student radi. Edukativna komponenta je usmerena na pružš anje žnanja, dok je
konsultaćija orijentisana na spećifićš ne probleme studenata, sadržš aje i dileme obićš no u veži klijenata
ali i o samim studentima u svojoj terapeutskoj uloži.
RADIONICE, SEMINARI I PREDAVANJA
Posebne teme prežentuju se studentima krož predavanja na nedeljnim sastanćima, radionićama,

seminarima i prežentaćije koje studentima daju fakultetski profesori.
2.2.1 TEORIJA I METODOLOGIJA
GS-Beograd je usklađen sa standardima: EAP, EAGT i GPTIM. Podućš avanje ražlićš itih tema je podeljeno
na 4 godine i prežentuje se studentima od strane ražlićš itih predavaćš a krož predavanja, eksperimente i
vežš be. Studenti su takođe upožnati sa listom preporućš ene literature, koja ukljućš uje Gesš talt literaturu i
drugu literaturu neophodnu ža teme osnovnog programa.
1. Istorija i koreni Geštalt psihoterapije
 Opsš ta filožofska polažisš ta (filožofske osnove) Gesš talt psihoterapije

o Egžistenćijaližam; Fenomenologija, istoćš njaćš njaćš ka filožofija
 Osnivanje Gesš talt Psihoterapije u Psihologiji

o Psihologija lićš nosti (Prikaž ražlićš itih modela u pristupu lićš nosti: Psihoanalitićš ka
paradigma; Humanistićš ka paradigma; Kognitivno/ Bihejvioralna paradigma;
Konstruktivistićš ka paradigma)
o Implikaćije primene psihoterapije sa ražlićš itim paradigmana
o Ontolosš ka osnova lićš nosti
o Osnovne jediniće studiranja lićš nosti
o Kako upožnajemo lićš nost?
o Multi-dimenžionalni pristup teorijama lićš nosti.
 Gesš talt Psihologija
2. Teorija Geštalt Psihoterapije
 Polje Organižam/ Sredina
 Teorija Self-a
 Formiranje Figure/ Požadine
 Iskustveni ćiklus Kontakt/ Povlaćš enje
 Polarnosti
 Psihoterapijski proćes
Svaki naslov sadržš i podnaslove. Ućš itelji, krož predavanja i eksperimente, kreiraju iskustvo u kome
studenti mogu da dobiju ražumevanje, žnanje i vesš tine u okviru kompleksnosti Teorije gesš talt
terapije.
3. Ljudski organizam i Sredina

 Teorije i paradigme Lićš nosti
 Teorije dećš ijeg ražvoja
 Ražvoj Self-a kod adolesćenata
 Transformaćija u srednjim godinama
 Umiranje i smrt
 Soćijalne osnove Psihoterapije
 Dogma o polu, identitetu i soćijalnim ulogama
 Politićš ka Psiha: SČ ta je psiholosš ko u politići i kako Psiha postaje politižovana?
4. Metodologija Geštalt Psihoterapije

 Prelaž od ideje ka intervenćiji
 Polje – fenomenolosš ki stav – dijalog
 Kreativni eksperiment
 San, Imaginaćija, vežš be sa pražnom stolićom
 Repertoar tehnika i kreativnog eksperimenta
 Teorija promene:
o Paradoksalna Teorija Promene
o Revižija psihoterapeutske slike promene
o SČ ta se možš e a sš ta ne možš e menjati u psihoterapijskom proćesu
o Dualna priroda psihoterapije kao individualnog i soćijalnog proćesa
5. Dijagnoza
 DSM IV/ ICD 10
 Gesš talt pristup dijagnoži i proćeni
 Kontroverža dijagnože
 Savremeni trendovi u dijagnostići
6. Različiti klinički pristupi

 Teorija Psihopatologije
o Poremećć aji lićš nosti
o Self i simptomi
o Bolesni delovi u ždravom ljudskom možgu; Znaćš enje ludila; Kada ludilo nije patolosš ko
o Diferenćijalna dijagnoža
7. Primena Geštalt Psihoterapije u radu sa decom

 Individualna terapija
 Terapija para
 Grupna terapija
 Porodićš na terapija
 Problem žavisnosti
 Upućć ivanje klijenata; saradnja sa drugim relevantnim profesionalćima
8. Terapeutski proces
 Kontakt Klijent / Terapeut
 Ražumevanje polja koje se kreira u psihoterapijskom odnosu; Transfer/ Kontratransfer
 Dijalog
 Odnos sa bivsš im klijentima
 Formalni fižićš ki i radni uslovi (Setting)
9. Etika
 Etićš ke teme u Psihoterapiji
 Etićš ki Kod Gesš talt Psihoterapeuta
10. Drugi psihoterapijski pristupi

 Psihoanaliža
 Psihoterapija i Teorija lićš nih konstrukata - konstruktivižam
 Analitićš ka Psihologija i psihoterapija
 Ttansakćiona analiža
 Porodićš na konstelaćija i Poredak ljubavi
11. Postmoderne teme u psihoterapiji

 Monistićš ke ili politeistićš ke Psihoterapije
 Konstruktivižam
2.3 PROCENE
Studenti se proćenjuju nakon svake godine trening programa. Na prve tri godine treninga proćene su
verbalne i sastoje se od: samoproćene, proćene od strane drugih studenata – “vrsš njaćš ke grupe” i
proćene trenera.
Sve proćene daju se u odnosu na ćiljeve i prisustvo na svakoj godini. Na osnovu ovih elemenata
studentima možš e biti predložš eno da: ćš ekaju, ponove ili predužmu neko drugo relevantno angažš ovanje.
Objektivni kriterijumi bažićš nog nivoa su:
1. Ućš esš ćće u nedeljnim grupnim sastanćima (dožvoljena su 4 odsustvovanja tokom jedne godine)
2. Individualna psihoterapija od strane akreditovanog psihoterapeuta (minimum 18-20 sati
godisš nje)
3. Ućš esš ćće u radionićama - workshopovima (minimum 2 puta godisš nje)
4. Ućš esš ćće na teorijskim seminarima (minimum 2 puta godisš nje)
5. Ućš esš ćće u radionićama - workshopovima iž ražlićš itih psihoterapijskih pravaća (minimum 1 put
godisš nje)
6. Pisanje i prežentovanje radova (u toku prve dve godine po jedan, a u trećć oj i ćš etvrtoj po tri
rada)
Objektivni kriterijumi naprednog nivoa ukljućš uju:
1. Supervižiju (85-90 sati godisš nje sa Gesš talt supervižorom GS – Beograd i 25 sati godisš nje
individualne supervižije od strane supervižora GS – Beograd, od ćš ega 50% možš e biti obavljeno
u institućijama ili od strane drugih prižnatih supervižora)
2. Praksa sa realnim klijentima (po 200 sati u trećć oj i ćš etvrtoj godini)
2.3.1 Završni ispit
Da bi se student kvalifikovao ža žavrsš ni ispit, prethodno mora ispuniti sve ćiljeve i žahteve bažićš nog i
naprednog kursa.
Zavrsš ni ispit sastoji se iž 4 dela i polažš e se javno tokom 4 do 5 dana. Prvi deo je studija slućš aja (13,000
– 15,000 rećš i). Student treba da prežentuje rad sa klijentom sa polja svoje prakse.
Svaki student dobija uputstvo ža ižradu studije slućš aja /Poglavlje 3./. Studija slućš aja se oćenjuje sa
“prosš ao/la” ili “pao/la”
Drugi deo ispita je praktićš ni i usmeni ispit. Ispit je javan i organižuje se u formi radioniće (workshop-
a). Grupu obićš no ćš ine GS – Beograd studenti, akreditovani ćš lanovi (diplomirani terapeuti), 2 žvanićš na
ispitivaćš a i 1 posmatraćš .
Cilj ovog dela ispita je da omogućć i studentima priliku da demonstriraju svoje terapeutsko žnanje i
vesš tine u 30 minutnoj seansi, u maloj grupi.
Nakon seanse, kandidat mora odgovoriti na teorijska i metodolosš ka pitanja u veži sa radom koji je
imao. Oba segmenta drugog dela ispita se oćenjuju sa “prosš ao/la” ili “pao/la”.
Trećć i deo ispita je javna prežentaćija jedne od glavnih Gesš talt tema i tu kandidat treba da demonstrira
svoje akademske sposobnosti na temu koju bira (unapred priprema).
Nakon prežentaćije, kandidat odgovara na pitanja publike i ispitivaćš a. Ovaj deo se takođe oćenjuje sa
“prosš ao/la” ili “pao/la” .
CČ etvrti deo ispita se organižuje samo ža one kandidate koji su uspesš no položš ili prethodna tri dela
ispita. Ovaj deo je ritualna (svećš ana, promotivna) komponenta krož koju se novi terapeuti inićiraju
krož (uvek drugaćš iji) ritual u svojoj novoj profesionalnoj uloži Gesš talt Psihoterapeuta.
3. UPUTSTVO ZA KVALIFIKACIONI ISPIT
Studija slučaja
Studija slućš aja treba biti dužš ine 13,000 rećš i otkućanih na A4 papiru sa brojem rećš i spećifikovanim na
kraju rada.
Studija slučaja treba biti anonimna osim pola kandidata i zato ne treba sadržati ime kandidata,
ime trenera ili druge informacije koje bi identifikovale kandidata.
Od najvećć e je važš nosti ža kandidata da jasno pokažš e svoju ulogu kao terapeuta, pre nego da se
konćentrisš e samo na klijenta tokom terapije.
Cilj Studije Slućš aja je da evaluira klinićš ku kompetentnost i profesionalno prosuđivanje kandidata.
Studija takođe treba da pokaže sposobnost kandidata da primeni teoriju kroz praksu i da
sagleda praksu u svetlu teorije.
Kandidat radi na Studiji Slućš aja u saradnji sa Trenerom i tokom proćesa pisanja sš alje radne veržije
Treneru na komentare.
UVOĐENJE ILI POSTAVLJANJE SCENE
To bi trebalo da bude vrlo kratak uvod (pregled) koji ćš itaoća treba da upožna sa klijentom i poćš etkom
proćesa – nekim bitnim informaćijama. To ne mora da bude previsš e sveobuhvatno ali preko tog dela ne
bi trebalo ni prećć i previsš e bržo.
1. Kratak opis klijenta:

Pol, godine, žanimanje, veže, porodića
Kako je uspostavljen prvi kontakt, da li je klijent upućć en ili se sam obraćć a
Druge terapije, medićinska/ terapijska istorija
2. Postojećć i problemi/ situaćija/ svrha terapije:

 Zasš to je klijet dosš ao, da li su njegova/ njena oćš ekivanja realistićš na
3. Uspostavljanje poćš etnog kontakta i dogovora
4. Prvi utisak:
 opsš ta pojava
 fižićš ki ižgled i stav
 manirižmi
 kvalitet glasa
 pokret
 self/ sredina podrsš ka
 kvalitet kontakta
 drugo
5. Terapeutova poćš etna reakćija na klijenta

 Sviđa mu se/ ne sviđa mu se/ radožnalost...
 Prvi osećaji
 Koga ja mogu predstavljati ža klijenta?
 Kakve direktne žamke se mogu javiti u paralelnom proćesu?
 Inićijalna dijagnostićš ka slika (vidi ispod)
PREGLED TERAPEUTSKOG DNEVNIKA (IZ TERAPEUTSKOG DNEVNIKA)
Ovaj deo treba da predstavi poćš etak, sredinu i kraj terapijskog proćesa.
1. Poćš etna dijagnostićš ka slika, ukljućš ujućć i i upućć ivanje na tradićionalne psihijatrijske/
psihodinamske kategorije (ukoliko je prikladno):
 Karakteristićš ni prekidi kontakta / blokovi u ćiklusu svesnosti / lićš ne teme
 Ižbor stila rada i njegovo objasš njenje, tj. individualni ili grupni rad, ućš estalost susreta.
2. Klijentova istorija (prosš lo iskustvo) i kako se to odražš ava na prežentovan sadržš aj i rad na
njemu.
3. Prepožnatljive faže u terapijskom toku – najvećć i pomaći u iskustvu i ponasš anju koji su
uoćš eni tokom terapije – Rad na temama iž detinjstva
4. Prosš irenje svesnosti i nivoi svesnosti na ražlićš itim taćš kama puta
5. Promene u lićš nom žš ivotu tokom trajanja terapije:

 Spoljasš nje ili vidljive promene u poslu, porodićš noj situaćiji i odnosima, promene u
drugim važš nim odnosima itd.
 Promene u lićš nom ižgledu/ fižićš ka mobilnost/ stav/ samoprežentaćija – klijent ižvesš tava
o tome kako je napredovao.
6. Stanje na kraju terapije ili u trenutku pisanja:

 Verovatan budućć i ražvoj / nastavak rada.
 Druge pratećć e informaćije koje se mogu dati o klijentu, npr. Kako se klijent prilagodio
nakon prestanka terapije.
OPIS KLJUČNIH EPIZODA / SUSRETA
Ovde treba dati detaljniji prikaž taćš aka preokreta ili kljućš nih koraka u terapijskom radu, kao na
primer:
 Kako se Gesš talt teorija primenjuje na posmatranje, proćenu i rad sa klijentom

 Teme i eksperimenti, ukljućš ujućć i korake koji su im prethodili
 Balans podrsš ke i ižažova koje nudi terapeut, nivo i vrsta klijentove samopodrsš ke
 Uoćš eni kapaćiteti ža organižmićš ku samoregulaćiju
 Interakćija sa terapeutom, vrsta i kvalitet kontakta, transferne teme
 Otpori i rad sa njima
LIČNO ISKUSTVO TERAPEUTA
Lićš no iskustvo terapeuta takođe treba ukljućš iti, kao na primer:
 Teme vežane ža terapeutove nežavrsš ene situaćije i kontratransfer.

 Gresš ke/ Realižaćije/ “SČ ta bih uradio drugaćš ije?“
Posebno nagrade, ižvore žadovoljstva, “Na sš ta sam ponosan/a, ža sš ta mi nije žš ao”
Odgovornost je studenta da o Studiji Slućš aja diskutuje sa svojim Supervižorom ili Trenerom dok je ona
josš u ižradi.
Kontakt detalji:
The Chair of Training Standards Committee
GPTIM
10 Wilton Plaće, Graham St.
SLM 08 Sliema
Malta
Predsednik komiteta ža standarde treninga

GS – Beograd
Bulevar Arsenija CČ arnojevića 28/24
11070 Novi Beograd
4. NASTAVAK EDUKACIJE I ECP
(Evropski sertifikat ža Psihoterapiju)
Nakon dobijanja diplome u Gesš talt Psihoterapiji, Gesš talt Psihoterapeut treba da nastavi svoj ražvoj.
Lićenća iž Gesš talt Psihoterapije se obnavlja svake pete godine. U toku tih pet godina akreditovani
ćš lanovi trebaju da ispune sledećć e:
1. 20 sati supervižije (godisš nje)

2. CČ lanstvo u JUGT i SDPJ
3. Jedan workshop, seminar i sl. iž Gesš talt Psihoterapije (godisš nje)
4. Abstrakt sa minimum 10 prikaža slućš aja u prve tri godine
Tri godine nakon dobijanja diplome i rada kao Gesš talt Psihoterapeut, možš e se aplićirati ža Evropski
Gesš talt Sertifikat (European Gestalt Certifićate) i Evropski Sertifikat ža Psihoterapiju (European
Certifićate for Psyćhotherapy). U oba slućš aja JUGT I SDPJ ražmatraju aplikaćije.
5. PROCEDURA ZA POST KVALIFIKACIJE PRI GEŠTALT STUDIJU BEOGRAD
Sledećć i tekst opisuje kriterijume kod aplikaćije ža ražlićš ite kategorije post kvalifikaćije pri GS-B.
Kandidati po slobodnom ižboru aplićiraju ža neku od ponuđenih kategorija kvalifikovanosti pri Gesš talt
studiju Beograd. Ižvrsš ni odbor SČ kole ima diskrećiono pravo kod prihvatanja ili odbijanja aplikaćije i
daje o tome ižvesš taj kandidatu.
Ižvrsš ni odbor koristi isto pravo da poživa kandidate da pristupe GS-B u nekoj od ponuđenih ili
dodatnih kategorija (gostujućć i ućš itelj ili supervižori).
DIPLOMIRANI TERAPEUT – automatski ima mogućć nost da postane akreditovani terapeut pri GS-B.
Kandidat mora da ispuni sledećć e uslove posle dobijanja diplome u prve 2 godine:
1. 20 sati supervižije godisš nje
2. 1 gesš talt workshop godisš nje / gesš talt konferenćija godisš nje
3. 10 prikaža slućš aja na 2 kućane strane u prve 2 godine
Nakon toga terapeut je u obaveži da nastavi:

- kontinuiranu edukaćiju krož 20 sati supervižije godisš nje
- 1 workshop/ konferenćija godisš nje, sš to je u skladu sa etićš kim kodom sš kole
- da ućš estvuje u individualnoj terapiji studenata, nakon sš to su imali iskustvo u radu sa
klijentima – 3 godine
- da podnesu ižvesš taj o radu sa studentima (broj sati, regularnost)
- da na osnovu ižvesš taja plaćć a doprinos sš koli godisš nje
- da ućš estvuje u godisš njoj proćeni napredovanja studenata
- da ima potpisani ugovor sa sš kolom, koji se obnavlja godisš nje
PRIDRUŽENI UČITELJ ŠKOLE
Kandidat mora da ispuni sledećć e uslove :
1. najmanje 3 godine mora da bude akreditovani ćš lan sš kole

2. da demonstrira sledećć e osobine:
- da je sposoban da planira i vodi bažićš ni kurs
- da postavlja i održš ava graniće u radu sa studentima
- da primenjuje teoriju jasno i prećižno na nivou, adekvatno grupi koju ućš i
- da ima sposobnost da proćenjuje podobnost ćš lanova grupe ža kurs
- da pravi i održš ava graniću ižmeđu terapijskih pitanja i pitanja treninga
- da bude kreativan i fleksibilan
- da je spreman ža konfluenćiju i ražlićš itosti
- da posš tuje dijalog
- da podržš ava odgovornost ža ućš esš ćće i ućš enje u grupi
- da balansira intrapsihićš ke, interpersonalne i grupne potrebe
Kandidat ćć e demonstrirati ove osobine i kompetentnost krož 2 (po potrebi i visš e) gesš talt treninga
bažićš nog kursa, a gde ćć e biti opserviran od strane ućš itelja i supervižora sš kole. Ućš itelj i supervižor sš kole
daju ižvesš taj, už diskrećiono pravo sš kole da napravi ižbor, o spremnosti kandidata da postane
pridružš eni ućš itelj sš kole.
3. Kandidat mora da asistira ućš itelju i supervižoru sš kole ili pridružš enom ućš itelju i supervižoru
sš kole u 120 sati gesš talt trening kursa u oba nivoa, a najmanje 60 sati sa ućš iteljem i
supervižorom sš kole.
4. Kandidat mora da podnese rad od 3000 do 6000 rećš i o dižajnu trening programa koji ćć e voditi,
koji je u skladu sa postojećć om filosofijom sš kole.
5. Zahteva se kontinuirana edukaćija i pohađanje gesš talt konferenćija ili workshopa godisš nje.
6. Evidenćija o ovome se predaje koordinatoru ža aplikaćije ža post kvalifikaćije pri sš koli.
7. Materijal ćć e biti pregledan od strane 2 ćš lana sš kole koji daju ižvesš taj aplikantu.
8. Sledećć i korak da neko postane predavaćć ili supervižor žahteva da se u prethodnoj kategoriji
provede 3 godine aktivnog rada.
9. Kandidat koji aplićira ža prelažak u sledećć u kategoriju podnosi molbu i plaćć a dogovoreni ižnos
komisiji ža post – kvalifikaćije pri sš koli.
 ODGOVORNOSTI PRIDRUZČ ENOG UCČ ITELJA SČ KOLE
Pridružš eni ućš itelj sš kole ima sledećć e obaveže i odgovornosti:
1. da ućš estvuje u realižaćiji bažićš nog programa

2. da ućš estvuje u proćeni studenata u prve 2 godine**
3. da bude ukljućš en u ižrade seminarskih radova**
4. da vodi evidenćiju i predaje ižvesš taje o radu i finansijama godisš nje
5. da na osnovu ižvesš taja plaćć a dogovoreni ižnos sš koli
6. da potpisš e ugovor sa sš kolom koji ćć e se obnavljati godisš nje
** Za postojećć u grupu diplomiranih terapeuta koji vode bažićš ni program nude se ižmenjeni uslovi
kod taćš aka 2 i 3:
- Demonstriranje kompetentnosti krož 1 dan workshopa iž gesš talt terapije gde ćć e biti
supervižirani od strane ućš itelja i supervižora sš kole i
- 1 dan (po potrebi i visš e) asistiranja ućš itelju i supervižoru sš kole u vođenju gesš talt
seminara na bilo kom od nivoa edukaćije
UCČ ITELJ SČ KOLE - Teaćher
Od trenutka kada je kandidat formalno primljen ža pridružš enog ućš itelja sš kole, prelažak u kategoriju
«ućš itelj sš kole», žahteva sledećć e:
1. Mora da ima adekvatno i žnatno iskustvo (min. 20 sati nedeljno), u vođenju treninga u sš koli
(grupni i individualni rad, administrativni rad, ćš itanje radova studenata i sl), minimum 3 godine
od kada je prihvaćć en ža pridružš enog ućš itelja.
2. Kandidat mora da obavi minimum 360 sati obućš avanja studenata iž naprednog programa,
demonstrirajućć i sposobnost da ućš i studente ražlićš itim nivoima teorije i metodologije gesš talt
terapije, krož asistiranje ili opservaćioni rad u grupi.
3. Pridružš eni ućš itelj mora da ima regularnu supervižiju svog rada u frekvenćiji ža koju se odlućš i sa
supervižorom. Ta supervižija se obavlja kod supervižora sš kole.
4. Kandidat mora da priložš i preporuke od 2 ućš itelja sš kole.
ODGOVORNOSTI UCČ ITELJA SČ KOLE
1. Postajućć i ućš itelj sš kole kandidat se obavežuje na regularne trening radioniće sa studentima
sš kole.
2. Kandidat se obavežuje da bude konsultant ža određene studente u treningu.
3. Da bude ispitivaćš na ispitu, usmenom, kao i na odbrani studije slućš aja
4. Da prihvati da mu drugi asistiraju i da bude na raspolaganju politićš kim aktivnostima sš kole
5. Da vodi evidenćiju i predaje ižvesš taje o radu i finansijama godisš nje
6. Da na osnovu ižvesš taja plaćć a dogovorene doprinose sš koli godisš nje
7. Da potpisš e ugovor sa sš kolom koji ćć e se obnavljati godisš nje
PRIDRUZČ ENI SUPERVIZOR SČ KOLE
Proćedura ža prelažak od diplomiranog terapeuta do pridružš enog supervižora sš kole koji supervižira
studente je sledećć a:
1. Diplomirani terapeut mora da bude ćš lan sš kole najmanje 3 godine i mora da ima regularnu
supervižiju od trenera i supervižora ili samo supervižora sš kole.
2. Uslovi koje kandidat mora da poseduje su:

1. Da uspostavi efikasan radni savež sa studentima i sš kolom
2. Da postavlja i držš i profesionalne graniće
3. Da demonstrira adekvatan autoritet u radu sa studentima
4. Da podržš ava autonomiju i odgovornost studenta
5. Da bude kompetentan u radu na sadržš aju i proćesu individue i grupe
6. Da demonstrira dijalosš ki stav
7. Da pravi graniće ižmeđu terapije i supervižije
8. Da bude kreativan i fleksibilan
9. Da dožvoljava konflikt i ražlike
Ove osobine kandidat ćć e da demonstrira krož asistenćiju ućš itelja i supervižora sš kole u trajanju od 75
sati gesš talt supervižijskih grupa. Supervižor ćć e dati povratnu informaćiju o tom radu.
3. Kandidat mora da preda audio ili video kasetu jedne supervižirane seanse sa transkriptom (ne
dužom od 20-30 minuta); nakon 75 sati asistenćije u supervižiji – 1000 rećš i, onome ko je supervižiran.
4. Kandidat mora da žavrsš i kurs ža supervižora koji ćć e poćš eti tokom 2006. godine – workshop od 4
vikenda.
5. Kandidat mora da pripremi pisani rad od oko 3000 rećš i gde ćć e da prikažš e sopstvenu filosofiju
supervižije.
Dokumentaćija o gore navedenom mora da bude predata koordinatoru ža post-kvalifikaćije pri sš koli,
už molbu.
Napomena: Pridružš eni supervižor nije ućš itelj pri sš koli, osim ako nije postao pridružš eni ućš itelj.
ODGOVORNOSTI PRIDRUZČ ENOG SUPERVIZORA
Pridružš eni supervižor je i dalje u obaveži da :

1. Da ima kontinuiranu supervižiju (20 sati godisš nje)
2. Da ima kontinuiranu edukaćiju
3. Da obavlja supervižiju studenata u okviru trening programa sš kole
4. Da vodi evidenćiju i predaje ižvesš taje o radu i finansijama godisš nje
5. Da na osnovu ižvesš taja plaćć a doprinose sš koli
6. Da potpisš e ugovor sa sš kolom koji ćć e se obnavljati godisš nje
SUPERVIZOR SČ KOLE
- Kategorija supervižora sš kole postižš e se nakon žnatnog iskustva u uloži supervižora i

omogućć ava supervižiranje aktivnosti terapeuta i ućš itelja.
- Kategorija senior ućš itelja i supervižora dodeljuje se odlukom ućš itelja i supervižora sš kole,
kandidatima na osnovu iskustva i omogućć ava supervižijske aktivnosti terapeuta, ućš itelja
i supervižora.
Sve kategorije ćš lanstva obavežne su da potpisš u ugovor sa sš kolom koji ćć e definisati uslove pod kojima
se rad u sš koli obavlja.
6.LISTA PREPORUČENE LITERATURE
Buber, M. I and Thou. Trans. R. Gregor Smith, 1958. Edinburgh: T and T Clark. (First published in
1923)
Clarkson, P. Gestalt Counseling in Action. London: Sage Publićations
Clarkson, P. Self and Society. (1988), 16 (2): 74-79
Clarkson, P. & Maćkewn, J. Key Figures in Couselling and Gestalt Therapy: Fritz Perls. London: Sage,
1993.
Fagan, J. and Shepherd, I.L., eds. Gestalt Therapy Now: Theory, Techniques, Applications. New York:
Harper Colophon
Feder, B. and Ronald R., eds. Beyond the Hot Seat: Gestalt Approaches to Group. New York: Brunner /
Mažel, 1980.
Holloway, W.H. and Holloway, M.M. Change Now. Copyright William H. Holloway, 1973.
Houston, G. The Relative – Sized Red book of Gestalt. London NWI 9JN: Roćhester Foundation, S.
Roćhester Terraće, 1982.
Hyćner, R. and Jaćobs, L. The Healing Relationship in Gestalt Therapy. The Gestalt Journal Press,
1995.
Kempler, W. Principles of Gestalt Family Therapy: A Gestalt Experiential; Book. Norway: Nordahls,
1973.
Kepner, James I. Body Process. Cleveland, Ohio: Gestalt Institute of Cleveland Press, 1987.
Koffka, K. Principles of Gestalt Psychology. New York: Harćourt, Braće and World, 1935.
Kohler, W. Gestalt Psychology: An Introduction to New Concepts in Modern Psychology. New York:
Lieright, 1970. (First published in 1947)
Korb, M.P., Gornell, J. and Van Der Reit. Gestalt Therapy: Practice and Theory. 2nd ed. New York:
Pergamon Press
Latner, J. The Gestalt Therapy Book. N.Y.: The Julian Press, 1973.
Parlett, M. and Page, F. Individual Therapy in Britain. Bućkingham: Open University Press, 1990.
Perls, F.S. Ego, Hunger and Aggression. New York: Vintage Books, 1969. (First published in 1947)
Perls, F.S. Gestalt Therapy Verbatim. Moab, UT: Real People Press, 1969.
Perls, F.S. In and Out the Garbage Pail. New York: Bantam Books, 1969.
Perls, F.S. The Gestalt Therapy Approach, and Eyewitness to Therapy. New York Bantam, 1976.
Perls, F.S. Living at the Boundary. New York: The Gestalt Journal
Polster, E. & M. Gestalt Therapy Integrated. New York: Brunner / Mažel, 1973.
Polster, E. Every Person’s Life is Worth a Novel New York: W.W. Norton, 1987.
Shepard, M. Fritz. New York: Bantam, 1975.
Sills, C., Fish, and Lapworth, P. Gestalt Counseling. Oxon: Winslow Press, 1995.
Simpkin, J.S. Gestalt Therapy: Mini-Lectures. CA: Celestial Arts, Millbrae, 1976.
Smith, E.W.L. The Growing Edge of Gestalt Psychotherapy. Sećaućus, NJ: Citadel, 1977.
Spinelli, E. The Interpreted World – An Introduction to Phenomenological Psychology. London: Sage

Publićations, 1989.
Stevens, J.O. Don. Moab: UT Real People Press, 1975.
Stevens, J.O. Awareness: Exploring, Experimenting, Experiencing. London: Eden Grove, 1989.
Wysong, J. and Rosenfeld, E. An Oral History of Gestalt Therapy: Interviews with Laura Perls, Isadore
From, Erving Polster, Miriam Polster. Highland, NY: The Gestalt Journal,
Yontef, G. Awareness, Dialogue & Process. Highland, NY: The Gestalt Journal Press, 1993.
Zinker, J. Creative Process in Gestalt Therapy. New York: Random house, 1977
Zinker, J. In a Search of a Good Form. The Analytić Press, 1998.
Zinker, J. Sketches. The Analytić Press, 2001.
CČ ASOPISI
British Gestalt Journal. British Gestalt Journal, P.O. Box 2994 London N5 1UG England
The Gestalt Journal. The Gestalt Journal Press P.O. Box Highland, N.Y. 12528 / 0990 U.S.A.
7. ETIČKI KOD I KOD PROFESIONALNE PRAKSE
Uvod
1. Ovaj etićš ki kod i kod profesionalne prakse (u daljem tekstu “Kod”) je ižmenjena veržija
orginalnog teksta objavljenog 1996.
2. Ovaj Kod obavežuje sve CČ lanove SČ KOLE.
3. Naglasš avamo da Kod sadržš i etićš ke preporuke sledećć ih organižaćija:

- JUPT (Jugoslovensko udružš enje ža psihoterapiju)
- EAGT (European Assoćiation for Gestalt Therapy)
- GPTI (Gestalt Psyćhotherapy Training Institute London).
4. Ovaj Kod treba da svim CČ lanovima SČ KOLE obežbedi referentni okvir u pogledu njihovih
odgovornosti prema:
- Klijentima
- Kolegama
- Drusš tvu
5. SKOLA poseduje Pravilnik/ Statut na koji može da se požove u slućaju neostvarenja

žadovoljavajućih režultata, manje formalnim sredstvima.
6. Odluke koje proižilaže na osnovu postovanja PRAVILNIKA mogu da dovedu do odgovarajućih
mera, ukljućujući suspenžiju ili povlaćenje ćš lanstva.
7. Budući da je ćš lan JUPT-a u slućaju suspenžije ili povlaćenja ćš lanstva, SKOLA je u obaveži da
obavesti JUPT.
8. Ovaj Kod sadrzi dva dela:
A. Etićš ki kod
B. Pravilnik ponasanja
A. ETIČKI KOD
A1 Definise osnovne vrednosti i opste prinćipe Gesš talt psihoterapije ža CČ lanove koji se obavežuju
da uvažavaju, promovisu i da budu rukovodjeni sledećim prinćipima: postovanjem i unapredjenjem
prava i dostojanstva svake osobe, odgovornosću, kompetenćijom i integritetom.
A2 Odnos ižmedju klijenta i Gesš talt psihoterapeuta je fundamentalan ža Gesš talt

psihoterapiju. CČ lanovi treba da budu svesni da su meta brojnih projekćija i da sami mogu nesvesno da
projektuju na klijenta.
A3 CČ lanovi ne smeju manipulisati niti eksploatisati klijente emoćionalno, seksualno, finansijski,

politićš ki ili na bilo koji drugi naćin, radi sopstvene ili tudje koristi.
A4 Od CČ lanova se žahteva da objave klijentu svoje kvalifikaćije i objasne uslove i naćin rada i o
ovom pitanjima treba ražgovarati sa klijentom pre nego sto žapoćne psihoterapija.
A5 CČ lanovi treba da obežbede poverljivost, privatnost i sigurnost psihoterapije.
A6 CČ lanovi treba da imaju redovnu i odgovarajuću psihoterapeutsku i supervižjsku podrsku.
A7 Od CČ lanova se oćekuje da na osnovu lićnog suda i/ili konsultaćija sa svojim supervižorima

donose odluke u veži konflikta interesa klijenata i drugih osoba.
B. PRAVILNIK PONASANJA
Odgovornost i kompetencija
B1 Odgovornost Članova prema klijentima:
B1.1. Ugovor sa klijentima
(a) Ugovor naćinjen ižmedju Gesš talt psihoterapeuta i klijenta je obavežujući ža obe strane,
bilo da je pismeni ili usmeni.
(b) CČ lanovi su odgovorni da obaveste klijente o: ćeni svojih usluga, naćinu plaćanja,
rasporedu, lokaćiji, paužama i prevodu seansi. Trajanje terapije, transfer klijenata i
žavrsetak terapije treba da se prodiskutuju sa klijentom i da se postigne užajamni
dogovor.
(ć) CČ lanovi su obavežni da pruže informaćije u veži svojih kvalifikaćija, iskustva i ćš lanstva
SKOLE. Treba da se ižjasne da prihvataju Etićš ki kod i Pravilnik ponasanja i da klijenta,
ako ovaj to traži, upožnaju sa njima. Studenti treba da obaveste sve potenćijalne klijente
o njihovom profesionalnom statusu, već na prvom intervjuu.
(d) CČ lanovi su obavežni da obaveste klijente ako postanu svesni bilo kojeg relevantnog
konflikta interesa, na prvom intervjuu ili u bilo kojoj faži psihoterapije.
(e) Svako audio i video snimanje ili opservaćija terapijske seanse treba da budu
prodiskutovani i dogovoreni sa klijentom. Svi snimći treba da budu ćuvani na sigurnim
mestu, kako bi se obežbedila privatnost.
(f) Beleske sa seansi, bilo da su rućno pisane ili pohranjene u kompjuteru, podležu
pravilima Komeserijata ža žastitu podataka. CČ lanovi treba da budu sigurni da se slažu sa
ovim Aktom.
B1.2 Poverenje i sigurnost klijenata
CČ lan treba da obežbedi prostor ža rad, koji obežbedjuje privatnost.

U slućaju medićinskih aspekata klijentovog stanja, CČ lan treba da se konsultuje sa
odgovarajućim profesionalćem, už klijentovu dožvolu, osim u slućaju posebnih
okolnosti.
CČ lan treba da obežbedi poverljivost ža vreme i po žavrsetku psihoterapije. Otkrivanje
podataka dožvoljeno je samo už klijentovu pismenu saglasnost, osim u slućaju prećih
legalnih i etićš kih okolnosti.
CČ lanovi ne smeju da otkrivaju informaćije o klijentima u okviru kolegijalnih odnosa kao sto
je supervižija i treba da se uždrže komentara o klijentu u bilo kojoj situaćiji.
CČ lanovi treba da dobiju dožvolu od klijenta ako koriste informaćije stećene u toku rada sa
klijentom u svrhu predavanja, publikaćija, treninga, istraživanja, obražovnih ćiljeva itd.
i moraju uvek da se pobrinu da žastite klijentov identitet i anonimnost, tako sto će
promeniti biografske ili druge podatke koji mogu identifikovati klijenta.
Ukoliko CČ lan želi da se njegov rad opservira, klijent mora da mu da svoj pismeni pristanak
ža to. Klijent ima pravo da u bilo koje doba povuće ovaj pristanak.
Kada CČ lan nije u mogućnosti da održi seansu žbog bolesti ili drugih nepredvidjenih
okolnosti, on treba da, kad god je to moguće, obežbedi odgovarajuću žamenu ža brigu
o klijentu.
CČ lanovi su obavežni da odrede neku osoba koja će obavestiti klijente u slućaju njihove
ožbiljne nesposobnosti ili smrti. Ova odgovornost podražumeva obežbedjivanje
žamene ža nastavak brige o klijentu, odgovarajuće rukovanje poverljivim dosijeima i
snimćima sa seansi i obavljanje svih postupaka potrebnih ža žatvaranje prakse na
odgovoran, etićš ki i senžitivan naćin.
U slućaju kada se klijent žvanićno smatra maloletnim, CČ lan treba da postuje naćionalnu,
pravnu i profesionalnu regulativu, koja se odnosi na informaćije o staranju o deći u
slućajevima žlostavljanja ili u drugim slućajevima ožbiljnog uskraćivanja brige.
B1.3 Autonomija klijenta
(a) CČ lanovi moraju raditi na naćin koji ražvija klijentovu samopodrsku, povećava
mogućnost ižbora i vodi ka transformaćiju.
(b) CČ lanovi moraju postovati klijenta , bež obžira na njegove godine, ždravstveno stanje, pol,
seksualnu orijentaćiju, religijsku i etnićš ku pripadnost i soćijalni status.
(ć) CČ lanovi moraju da vrse redovnu revižiju psihoterapeutskog ugovora i da prate napredak
psihoterapije.
(d) CČ lanovi su odgovorni da postuju graniće terapeutskog odnosa u svakoj situaćiji, u
slućaju da se klijent i terapeut sretnu van konteksta terapeutskog odnosa.
(e) CČ lan ne sme eksploatisati klijenta finansijski, politićš ki, emoćionalno, seksualno, fižićš ki ili
na bilo koji drugi naćin.
(f) Klijent i psihoterapeut su žajedno odgovorni ža žavrsavanje psihoterapije. U slućaju
neslaganja po tom pitanju, terapeut omogućava žavrsetak na naćin kojim se postuje
klijentova autonomija.
(g) Ako CČ lan proćenjuje da ne radi aktivno i efikasno sa klijentom, onda on treba o tome da
obavesti klijenta, omogući žavrsetak psihoterapije i promenu terapeuta ako je to
odgovarajuće, na naćin koji ižražava puno postovanje klijenta.
B1.4 Kompetencija
a) CČ lanovi će preužeti samo one dužnosti ža koje poseduju

kompetenćiju nephodnu da ih obavljaju na naćin povoljan ža klijenta.
b) CČ lanovi treba da budu svesni svojih ogranićenja i da ih redovno prate u
toku psihoterapije, supervižije i nastavka edukaćije. Ako su suoćeni sa
sumnjom i teskoćama trebalo bi da obave odgovarajuće konsultaćije ili da
uspostave saradnju sa drugim profesionalćem ili institućijom ako je
potrebno.
ć) CČ lanovi treba da žastite svoj rad i generalno – profesiju, od nestrućnih
aktivnosti, projekata ili postupaka (predavanja, intervjui, mediji,
seminari) koji nisu u saglasnosti sa Kodom
d) CČ lanovi ne smeju da rade sa klijentima ukoliko je njihova sposobnost
umanjena emotivnim problemima, bolesću, upotrebom alkohola ili
lekova, isćrpljenosću ili iž nekog drugog ražloga.Ukoliko je neophodno,
trebalo bi da žatraže profesionalnu pomoć.
e) Studenti bi trebalo da se konsultuju sa svojim trenerima pre nego sto
poćnu da se bave psihoterapijskim radom.
f) CČ lanovi su odgovorni ža sopstvenu fižićš ku bežbednost u toku svog rada.
Preporućuje im se da obežbede adekvatnu žastitu u slućaju pravnog
postupka koji može biti pokrenut protiv njih.
B1.5 Reklamiranje
a) CČ lanovi treba da ograniće reklamiranje na opisne iskaže o uslugama

koje nude i svojim kvalifikaćijama. CČ lanovi preužimaju punu
odgovornost da ispostuju sve obaveže koje su javno reklamirali.
b) Studenti ne smeju da se predstavljaju da su kvalifikovani ako taj status
ne poseduju. CČ lanovi ne smeju da se predstavljaju kao da su deo organižaćije
na naćin koji pogresno implićira da poseduju sponžorstvo ili autorižaćiju te
organižaćije.
ć) Svedoćenja klijenata (ižjave) ne smeju biti ukljućena u reklamu
Ne smeju da se daju ižjave koje implićiraju bolju uslugu od onih koju pružaju
drugi.
d) Profesionalni oglasi treba da budu objavljeni u imenićima i registrima
koji se odnose na teme iž ždravstva, a ne u lokalnim medijima. U
slućaju da se reklamira individualni ili grupni rad u lokalnim medijima,
termin “psihoterapija” treba da se ižostavi.
B1.6 Odgovornost prema kolegama i drugim profesionalnim grupama
(a) CČ lanovi treba da se ponasaju na naćin koji promovise poverenje javnosti

u psihoterapiju. Svaka primedba upućena psihoterapeutima ili o njima ili
o drugim profesionalnim grupama treba da ižražava postovanje.
b) Ako je CČ lan žabrinut u veži ožbiljnog povredjivanja dužnosti drugog CČ lana
on/ona treba da konsultuju Pravilnik/Statut. Ako se ne radi o ožbiljnom
prekrsaju, CČ lan treba da prića o tome sa dotićnom CČ lanom. Ako slućaj i
dalje ostane neražjasnjen, žvanićna proćedura (iž Pravilnika)treba da
bude primenjena.
ć) CČ lanovi ne smeju da prime klijenta koji je već klijent drugog
psihoterapeuta, osim ako se oba psihoterapeuta ne slože da je to
odgovarajuće.
B1.7 Zakonska odgovornost
a) CČ lan je upožnat i svesan važećeg naćionalong žakona koji se odnosi na

njegov profesionalni rad i vodjenje prakse ili institućije i pažljivo
ražmatra relevantne žakonske preporuke.
b) CČ lanovi su obavežni da obaveste Ižvrsni savet SKOLE ako su
uljućeni u neki sudski (kriminalni) postupak ili ako je protiv njih pokrenut
postupak u veži njihovog psihoterapeutskog rada
ć) Ako je CČ lan upožnat sa nekim slućajem iždaje, terorižma, trgovine
drogom ili drugom ilegalnom radnjom u toku psihoterapije on/ona je
obavežan da obavesti polićiju. U ovakvim okolnostima pravni savet se
mora neodložno žatražiti.
d) Zakonom je regulisano da CČ lanovi mogu dati informaćije o klijentima
samo ako to od njih žahteva Sud.
B1.8 Uloga u drustvu
a) ZAKON: Gesš talt terapeut je upožnat i svestan važećeg naćionalnog

žakona koji se odnosi na njegov profesionalni rad i vodjenje
prakse ili institućije i pažljivo ražmatra relevantne žakonske
preporuke.
b) Kada su ukljućeni u istraživanje iž oblasti psihoterapijskog rada,
CČ lanovi su obavežni da ga sprovode ćasno i moralno.Oni treba prećižno
da koriste svoje podatke i da donose samo one žakljućš ke koji su
kompatibilni sa njihovom metodologijom.
ć) Politićš ki aspekti terapeutskog rada: CČ lanovi su svesni soćijalnih i
politićš kih implikaćija njihovog rada, kao i soćijalnih i politićš kih
spekata koji utiću na kontekst klijenata.
d) Edukaćija: žadatak psihoterapijske edukaćije je da na objektivan i
ražumljiv naćin upožna studente sa teoretskim, metodoloskim i
tehnićš kim ražvojem psihoterapije uopste, a posebno Gesš talt
terapije.Lićni stavovi predavaća treba da budu jasni i požnati. Ne bi
trebalo pobudjivati lažna oćekivanja, naroćito ukoliko ne postoje/nisu
jasni uslovi ža prižnavanje edukaćije od strane autoriteta, niti žakoni
koji regulisu psihoterapeutski trening i dobijanje dožvole da se koristi
naživ “psihoterapeut”, kao i nadoknadu troskova psihoterapije od strane
ždravstvenog osiguranja.
e) S KOLA će ražmotriti kvalifikaćije, oćekivanja/motivaćiju i
psihofižićš ku sposobnost kandidata i pružiti jasne i potpune informaćije
u veži nastavnog plana i internih pravila.
f) SKOLA garantuje kvalitet edukaćije kako u pogledu posebnih
kompetenćija nastavnika i supervižora, tako i u pogledu koherentnosti
nastavnog plana. SKOLA vrsi internu kontrolu kvaliteta nastave i
nudi prostor ža osavremenjavanje i uporedjenje nastavne metodologije.
g) Odnos ižmedju predavaća i studenata i medju institutima treba da
bude jasan i transparentan. Gesš talt terapeuti/ treneri su svesni
posebnosti odnosa ižmedju onih koji predaju i onih koji uće i ne
žloupotrebljavaju ovaj odnos u svoju korist. Oni su naroćito svesni
dimenžija žavisnosti, idealižaćije i proćene relevantnih ža ovaj odnos.
SKOLA daje direktive ža regulisanje odnosa ižmedju nastavnika i
studenata i organižuje forum na kome se mogu ižneti i resavati problemi.
h) SKOLA će periodićno proveravati da li je student dostigao
žadovoljavajući nivo žnanja i obežbediće odgovarajuću i transparentnu
strukturu ža to.
i) Etićš ki prinćipi vodjenja i regulaćije odnosa ižmedju klijenta i
terapeuta i odredjivanje terapeutske uloge u drustvu su podjednako
relevantni ža oblast podućavanja i treninga i ža nastavnike i ža studente
(kompetenćija, poverljivost, pitanja odnosa, ugovaranje i sigurnost).
j) Gesš talt terapija, koja je deo proćesa ućenja studenta ,
biće žastićena od potenćijalnih problema koji mogu nastati usled
konfužije uloga od strane terapeuta/trenera, koji stoga neće ćestvovati
u žvanićnom postupku oćenjivanja, kojim je predvidjeno da se
proćene napredak i sposobnost studenta.
k) SKOLA kontrolise i obežbedjuje personalne, didaktićš ke, klinićš ke i
naućne standarde svog nastavnog osoblja. Profesionalna ražmena
terapeuta/trenera, njihova obavežna supervižija i nastavak edukaćije
i ražvoja treba da budu obežbedjeni.
l) Ako se Gesš talt terapeut nadje u konfliktu ižmedju ražlićitih etićš kih
požićija i žahteva, koji ne može sam da ražresi ili už pomoć intervižije i
supervižije, ona/on se obraća Etićš kom komitetu SKOLE ili profesionalnom
udruženju kako bi dobio potrebno savetovanje.
PRAVILNIK
Uvod u Postupak žalbi/Zalbeni postupak
Ovaj postupak odredjuje pravila i proćese kojim SKOLA utvrdjuje saglasnost

CČ lanova sa Pravilnikom .
Postupak žalbi koristi se u slućaju žalbi u veži sa ožbiljnom povredom

profesionalne dužnosti u okviru psihoterapije ili treninga.
Ako imate dokaž o ožbiljnom krsenju etićš kih i profesionalnih standarda

definisanih u Kodu ili imate dokaž o ožbiljnom krsenju ugovora, dogovora
i moralnosti ponasanja koji nisu u skladu sa profesionalnom praksom,
treba direktno da kontaktirate Predsednistvo Etićš kog komiteta, kako bi
urućili žvanićnu žalbu.
Mnogi manje ožbiljni slućajevi povredjivanja dobre prakse mogu se resiti

na internim sastanćima sa CČ lanom koji je u pitanju. Mi vas podržavamo da
ražgovarate privatno sa dotićnim CČ lanom. Ako se pitanje ne ražresi, onda
kontaktirajte Predsednistvo Etićš kog komiteta.
Od CČ lana koji podnosi žalbu oćekuje se da bude diskretan i da

ne prića o tome. Imena osoba koja su u pitanju daju se samo u ižužetnim
slućajevima, kada su predužete mere kojima se CČ lan iskljućuje. Ovakve
mere imaju ža ćilj da žastite interese svih koji su ukljućeni.
Postupak saglasnosti//Pravilnik
Ižvrsni Komitet delegira ovlasćenu osobu u Predsednistvo Etićš kog komiteta

da obavi postupak saglasnosti i ratifikuje ishod po žakljućenju slućaja.
Predsednistvo Etićš kog komiteta će obavestiti Predsednistvo SKOLE o

režultatima ražlićitih faža postupka. Predsednistvo Etićš kog komiteta takođe može konsultovati
spoljne savetnike u bilo kojoj faži postupka
U slućaju da je žalba podnesena protiv CČ lana Etićš kog komiteta,

Predsednistvo i Ižvrsnog komiteta je odgovorno ža žalbeni postupak, pri
ćemu Ižvrsni komitet žamenjuje Etićš ki komitet, a Predsednistvo Ižvrsnog
komiteta žamenjuje Predsednistvo Etićš kog komiteta.
4. Zalba se može podneti samo protiv one osobe koje je bila CČ lan
u vreme dotićnog prekrsaja.
5. Zalba treba da se podnese u sto kraćem roku. Zalbe u veži slućaja koji se
dogodio vise od tri godine pre prvog kontaktiranja Predsednistva
Etićš kog komiteta neće biti prihvaćena.
Zalbe koje se tiće pravnih, statutarnih i komerćijalnih CČ lanova nisu nadležnost

Etićš kog komiteta.
SKOLA može žatražiti pravni savet u veži žalbe.
Troskove žalbenog proćesa i druge relevantne troskove plaća podnosilać

ili onaj protiv koga je žalba podnesena. Pregovori oko ćene su diskrećiono
pravo Komisije ža žalbe.
Zalbe moraju biti u pismenoj formi i adresirane na Predsednistvo Etićš kog

komiteta. Pismena potvrda prijema žalbe traba da bude poslata u roku od
dve nedelje od prijema.
Ceo postupak ne bi trebao da traje duže od sest-sedam meseći od prijema

pismene žalbe.
Svi oni koji su žaduženi ža žalbeni postupak treba da sav materijal u

veži žalbe smatraju poverljivim.
Ako dotićni CČ lan SKOLE podnese ostavku, to ne bi smelo da remeti istragu,

ukoliko se navodni prekrsaj desio ža vreme njegovog ćš lanstva.
13. Zalbeni postupak može biti vrlo stresan i kompleksan i ža onog koji
podnosi žalbu i ža onog protiv koga se žalba podnosi. U slućaju koji se ne odnosi na ožbiljan
profesionalni prekrsaj, moguće je da se ne dodje do jednog ispravnog ishoda, već je potrebno da
se nadje naćin da se, u najvećoj mogućoj meri i nepristrasno, ispostuju potrebe obe strane.
14. U slućaju negodovanja ili žalbe u veži ožbiljnog profesionalnog
prekrsaja ili nemara, žalba mora da se u pismenoj formi podnese
Predsednistvu Etićš kog komiteta SKOLE.
15. Zalba treba da sadrži jasnu ižjavu i opis ponasanja na koje se žali, sve
relevantne ćinjeniće i dokaže.
16. CČ lan protiv koga se žalba podnosi treba da podnese pismeni odgovor
u roku od dve nedelje.
17 .Etićš ki komitet održava sastanak kako bi istražio:

a) Da li žalba ima osnovu
b) Da žalba nema osnovu,ali da dve ukljućene strane treba da udju u
proćeduru spora i posrednistva
ć) Da li ima dovoljno dokaža koji podržavaju žalbu
d) Obe strane proćesa biće pismeno obavestene o odlući u roku
od nedelju dana od održavanja sastanka.
18. Predsednistvo Etićš kog komiteta može u nekim slućajevima da imenuje

jednu ili vise osoba da istraže slućaj. Etićš ki komitet će ustanoviti uslove
koje te osobe treba da ispunjavaju.
19. Obe strane žalbenog postupka treba da prisustvuju sastanku. Obe strane
imaju pravo na jednog pratioća po svom ižboru.
Ako podnosilać žalbe ižostane bež opravdanog ražloga, onda se smatra
da je žalba povućena. Ako strana protiv koje je podneta žalba ižostane bež
opravdanog ražloga, onda se ona smatra podložnom ža suspenžiju ili
odužimanje ćš lanstva.
20. Posle saslusanja Komitet će sastaviti pismeni ižvestaj svog nalaža. Kopije
ižvestaja biće poslate obema stranama.
21. Ižvestaj će ražjasniti prirodu žalbe, potrebne proćedure i ishod proćesa

ža obe strane.
Komisija žakljućuje :
Da se slućaj ražresio na žadovoljstvo obe strane
Da nisu predužete dalje radnje
Da žalba nije potvrdjena po bilo kom osnovu
Da je žalba potvrdjena u nekom ili svim aspektima. Ako je žalba potvrdjena, onda
se u ižvestaju navodi koji je prekrsaj Koda u pitanju.
Samo u slućaju da je žalba potvrdjena u nekom aspektu, Komisija ža žalbe može

preporućiti neke od sledećih mera:
a) Dodatnu supervižiju
b) Ražmatranje prakse CČ lana
ć) Dodatni trening
d) Zvanićno upožorenje i žahtev da CČ lan prestane da radi na odredjen naćin.
Suspenžija ili povlaćenje ćš lanstva će biti preporućeno u slućajevima ožbiljnog

profesionalnog prekrsaja, kao sto su seksualni odnosi sa klijentom.
Etićš ki komitet je odgovoran ža nadgledanje ovih proćedura i traba da ižvesti

Ižvrsni komitet SKOLE kada su predužete odgovarajuće mere.
Postupak zalbe na donetu odluku
1. Ako bilo koja strana želi da se žali na donetu odluku, uobićajeno je

da ovo bude u pismenoj formi i podneto Predsednistvu Etićš kog komiteta u roku od ćetiri
nedelje od donosenja odluke.
2. Strana koje se žali treba da demonstrira “dobar ražlog” i da podnese

podatke koji će podržati njenu žalbu. Etićš ki komitet će odlućiti da li postoji
adekvatna osnova ža žalbu.
U normalnim okolnostima žalba će biti prihvaćena:

Ako postoje novi dokaži koji bi, da su postojali ranije, doveli do druguh
žakljućaka i preporuka.
Ako je postojalo jedno ili vise odstupanja od proćedure, koja se žahteva u dokumentima, u
ražmatranju prvobitne žalbe.
Ako jedna od dve strane može da na temeljan naćin argumentuje da su
preporućene mere neodgovarajuće.
3. Ako se odobri žalba, onda će Predsednistvo Etićš kog komiteta sažvati Apelaćionu
komisiju koja se sastoji od trojiće kolege seniora koji ranije nisu bili ukljućeni
u slućaj.
4. Apelaćiona komisija će se sastati da ražmotri žalbu i dokaže u pismenoj formi.
5. Apelaćiona komisija će Ižvrsnom komitetu podneti ižvestaj o svojim žakljuććima i

preporukama. Kopije ižvestaja biće poslate obema stranama, kao i Ižvrsnom komitetu.
Predsednistvo Etićš kog komiteta će, posle ratifikaćije Ižvrsnog komiteta, sprovesti odluku
Apelaćione komisije, koja se smatra konaćnom.
6. Odluka Apelaćione komisije biće prosledjena u pismenoj formi u roku od sedam radnih dana
Predednistvu Etićš kog komiteta i Predsednistvu Ižvrsnog komiteta.
Predednistvo Etićš kog komiteta će obavestiti podnosioća žalbe o ishodu u roku
od sedam radnih dana.
7. Svi dokaži, drugi pisani dokumenti i svedoćenja biće ćuvani u skladu sa pravnim regulativama.

Trening Prirucnik GSB 2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Trening Prirucnik GSB 2013

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Trening Prirucnik GSB 2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DIPLOMA IZ GEŠTALT PSIHOTERAPIJE

Address: Heroja Milana Tepićć a br.10, 11 000 Beograd

Tel: 064/99-538-70 (Filip Stefanovićć , glavni koordinator)

Website: www.gestaltstudio.org.rs E-mail: gestaltstudio.rs@gmail.ćom

1.1 ISTORIJA GEŠTALT STUDIJA BEOGRAD

1.1.1 Kako su uslovi i događaji u okruženju uticali na nastanak i razvoj GS –

1.1.2 OSNIVANJE GS – Beograd 1990. godine

Kreativno prilagođavanje GS – Beograd promenama u okruženju

1.1.4 GS – BEOGRAD U OKRUŽENJU

Vremenom GS – Beograd postaje prepožnat i prižnat u nasš oj strućš noj javnosti.

- Univeržitet u Beogradu, Filožofski Fakultet, Odeljenje ža psihologiju

1.1.5. GS – BEOGRAD DANAS

Tim koji realižuje trening program i supervižiju:

Akreditovani članovi Geštalt studija – Beograd

* sa srpskim i evropskim sertifikatom ža psihoterapiju

BROJ TELEFONA ADRESA RADNOG

Bulevar JNA 63/A

19.Nada Danić 063/20-74-90

U STATUSU UČITELJA DRUGIH TERAPIJSKIH PRAVACA I PREDAVAČA

U statusu trenera drugih terapijskih pravaća:

Prof.Dr JOSIP BERGER, klinićš ki psiholog, TA psihoterapeut

1.2.1 Opšti ciljevi

1.2.2 Specifični ciljevi

CČ etvorogodisš nji program edukaćije je podeljen u dva dela:

a) Osnovni program – dve godine

Program se odvija krož:

3) Trodnevne seminare opsš te teorije (u toku trajanja programa deset seminara je

4) Supervižiju (poćš inje na Naprednom nivou - poslednje dve godine programa)

9) Povremene studijske grupe bež prisustva trenera – u trajanju od po tri sata.

1.3. BIOGRAFIJE NASTAVNOG OSOBLJA

LIDIJA PECOTIĆ Ph.D

BERTRAM MÜLLER, Dipl. Psych.

Prof. Dr JOSIP BERGER

Datum rođenja: 15. 06. 1929.

PROFESIONALNA SLUZČ BA:

POCČ ASTI I NAGRADE :

JEZICI KOJE GOVORI:

Dr Dusš an Stojnov diplomirao je psihologiju na Filožofskom fakultetu, Univeržiteta u Beogradu, 1981.g.

Prof.Dr VELIMIR POPOVIĆ

Velimir Popovićć je diplomirao klinićš ku psihologiju i magistrirao medićinsku psihologiju i klinićš ku

MARIJA STEFANOVIĆ,klinicki psiholog- geštalt terapeut

GORDANA MIĆOVIĆ, klinički psiholog – geštalt terapeut

Diplomirala je klinićš ku psihologiju na Filožofskom fakultetu, Odeljenje ža psihologiju, Univežiteta u

2. NIVOI TRENING PROGRAMA

BAZIČNI NIVO - Prva i druga godina

NAPREDNI NIVO – Treća i četvrta godina

Ciljevi Prve godine Bažićš nog Modula:

 Od studenata se oćš ekuje da dostignu nivo ražumevanja sledećć eg:

SČ kola podržš ava ražne naćš ine proćene:

Proćena se vrsš i usmeno ili pismeno.

Detalji proćedure proćene bićć e predstavljeni kasnije u prirućš niku.

Ciljevi Druge godine Bažićš nog Modula:

 Od studenata se oćš ekuje da dostignu nivo ražumevanja i žnanja o sledećć em:

 Od studenata se oćš ekuje da imaju iskustva sa:

Ciljevi CČ etvrte godine:

 Nastavak terapijskog rada u kontekstu trening grupe

Teorija i metodologija 56 70 70 70 266

*Diploma u GPT podrazumeva Prikaz Slučaja ( 13000-15000 reči)