NAUKA O ČOVEKU – ANTROPOLOGIJA

POJAM
Antropologija –proučava čoveka, kulturu, istoriju, jezik, ponašanje, društvenu organizaciju, građu ljudskog tela (anatomiju),
fiziologiju (životne procese – rad unutrašnjih organa), poreklo i evoluciju.
Poreklo i evoluciju proučava preko fosila odn. Okamenjenih ostataka delova tela ili organizama.
PALEONTOLOGIJA – nauka o proučavanju fosila

POREKLO
ČARLS DARVIN je 1871. Godine u svom delu „POREKLO ČOVEKA“ izneo teoriju o razvoju čoveka od čovekolikih majmuna.
Današnji majmuni nisu preci čoveka već njegovi bliski srodnici.

SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU ČOVEKA I ČOVEKOLIKOG MAJMUNA

Danas je od svih živih bića na planeti čovek najsličniji čovekolikoim majmunima (šimpanzama).
ZAJEDNIČKE anatomske i fiziološke osobine
- PALAC ŠAKE – pokretan je, stoji nasuprot ostalim prstima zbog čega lakše hvata predmete
- OČI – postavljene napred, za lakšu orijentaciju
- MIMIKA LICA – izražena, pokazuje različita raspoloženja
- LICE – nije prekriveno dlakama
- MOZAK – najrazvijeniji od svih sisara
- OTKUCAJI SRCA
- TEMPERATURA ISTI
- KRVNE GRUPE
- PORODICA- žive u njima i brinu se o mladuncima
- ŽIVOTNI VEK – približno isti
 RAZLIKE
- Čovekoliki majmun je prilagođen životu na drvetu
- Prednji udovi su im dugački, a palac slabo razvijen
- Stopalo prilagodjenu hvatanju grana
- Dobro razvijene čeljusti i snažni zubi

KARAKTERISTIKE ČOVEKA
 USPRAVAN HOD
 RAZVIJEN MOZAK (veća masa mozga) koji je omogućio:
- Dvonožno kretanje
- Skladnije pokrete
- Razvoj govora
- Inteligencije
- Sposobnost učenja, pamćenja i mišljenja
- Razvoj različitih društvenih veza
Najzačajniji momenat u razvoju čoveka bila je pojava gorenavedenih: uspravan hod i povećanje mase mozga.

Društveni život i sporazumevanje govorom, izrada i korišćenje oruđa omogućili su savladavanje prepreka u prirodi.
Pre oko 7 do 5 miliona godina razvoj čoveka je počeo i odvojio se od zajedničkog pretka, čovekolikog majmuna.

PRECI DANAŠNJEG ČOVEKA

Naš najstariji predak je PRAČOVEK

RAZVOJNO STABLO ČOVEKA (njegovi preci)

PRAČOVEK
- pojavio se pre oko 4 miliona godina u toplim oblastima jugoistočne Afrike, a nestao pre oko milion godina
- boravio u niskim šumama, uglavnom na tlu
- kretao se uspravno
- bio nizak (100-150cm)
- težak oko 20 kg
- sa malom zapreminom mozga (450cm3)
- lice slično čovekolikim majmunima (nisko čelo i isturena vilica)
- hranu sakupljao u okolini
- kamen koristio kao oruđe

SPRETAN ČOVEK
- prvi pripadnik ljudskog roda – HOMO
- živeo pre oko 2,5 – 1,5 miliona godina, u Africi
- veći mozak, manji zubi
- izrađivao i upotrebljavao oruđe
- koristio biljnu i životinjsku hranu

USPRAVAN ČOVEK
- Živeo pre oko 2 miliona godina, a nestao pre oko 300.000 godina
- Naselio je i Aziju, pored Afrike, a zatim i Evropu
- Povećala mu se masa mozga i zapremina mozga je bila skoro duplo veća
- Imao je manju vilicu i zube slične čovekovim
- Upotrebljavao termički obrađenu hranu (pekao, kuvao)
- Živeo u manjim grupama
- Izrađivao oruđe od drveta, kamena i kostiju
- Gradio prva skloništa
- Koristio vatru za lov i spremanje hrane

NEANDERTALSKI ČOVEK
- Ime dobio po Nemačkom gradu Neandertalu gde su pronadjeni njegovi fosilni ostaci
- Naseljavao Evropu, Afriku i Aziju od pre oko 250,000 do 300.000 godina
- Zdepast, nizak snažan
- Nisko čelo i izraženi čeoni lukovi iznad očiju
- Lovio mamute, a krzno koristio za pravljenje delova odeće
- Brinuo se o bolesnim i nemoćnim članovima i zakopavao mrtve
- Razlog njegovog nestanka se ne zna ali se smatra da je razumen čovek bio bolje prilagođen

RAZUMEN ČOVEK
- Ime dobio kromanjonski čovek, po nalazištu CRO-MAGNON u Francuskoj gde su otkriveni njegovi ostaci
- Živeo pre oko 130,000 godina
- Imao je viši stas
- Finije crte lica, istaknuta brada i visoko čelo
- Vilica i čeoni lukovi iznad očiju su bili manje izraženi
- Kromanjonska kultura nastala je pre oko 40.000 godina
- Izrađivaoo je raznovrsna oruđa i oružja i ukrasne predmete
- Šio odeću od krzna i kože
- Pronađeni su razni crteži u pećinama u kojima je živeo
- Uzgajao biljke i životinje
- Napustio nomadski način života (nije se selio)

Iako je došlo do velikog razvoja od kromanjonca do današnjeg čoveka, najmanje su se promenile biološke osobine a najviše
su se desile promene u društvenom i kulturnom razvoju kroz razne epohe i razvoj ljudskih civilizacija.
LJUDI DANAS

Svi ljudi na planeti pripadnici su iste vrste I na istom su stepenu biološkog razvoja ali zbog različitih uslova života javile su
se razlike u spoljašnjim osobinama tela čoveka (boji kože, obliku glave, crtama lica).
Zbog toga, imamo tri osnovna tipa:

1. negroidni (crnački)
- tamnija boja kože
- kovrdžava crna kosa
- punije usne I pljosnat nos sa širokim nozdrvama
- ovom tipu pripada starosedelačko stanovništvo Afrike, Južne Amerike I Australije

2. mongoloidni (žuti)
- bledožuta do crvenkasta boja kože
- tamne, kose oči I ravna, tamna kosa
- ovom tipu pripadaju narodi Azije I Severne Amerike (Indijanci I Eskimi)

3. kavkazoidni (evropeidni)
- pretežno svetla boja kože
- različite nijanse boje očiju I kose (uglavnom svetliji tipovi)
- ovom tipu pripada izvorno stanovništvo Evrope.
Svaki od ovih tipova ima više podrgupa I prelaznih tipova što se javilo zbog migracija I međusobnog mešanja ljudi.

Kultura je najvažnije obeležje čoveka kao vrste. Iskustvo I znanje do kojih čovek dolazi tokom života postaju deo opšte
ljudske kulture zahvaljujući usmenom predanju I zapisanoj reči.
U kulturi, ključno mesto ima govor čiji znaci (reči) grade jezik pomoću koga se opisuju pojmovi koje čovek povezuje I
izvodi zaključke, stvara umetnička dela I dolazi do naučnih otkrića.
Zbog sve većeg razvoja nauke I tehnike, čovek sve više prilagodjava prirodu svojim potrebama I ciljevima.
Medjutim bogatstva prirode su ograničena I čovečanstvo ne može opstati ako uništi svoju prirodnu sredinu.
Zato svako mora doprineti očuvanju planete.

DA PONOVIMO

NAUKA ANTROPOLOGIJA

ČOVEK RAZVOJNO STABLO

PRAČOVEK

SPRETAN ČOVEK
NEANDERTALSKI ČOVEK
USPRAVAN ČOVEK
RAZUMEN ČOVEK

NEGROIDNI

TIPOVI MONGOLOIDNI

KAVKAZOIDNI
ĆELIJA

ĆELIJA - osnovna jedinica građe I funkcije svih živih bića.

Mnoge supstance, voda, mineralne soli, šećeri, masti, proteini(belančevine) I nukleinske kiseline neophodne su
za izgradnju I funkcionisanje ćelije. Ove supstance deluju međusobno (po fizičkim I hemijskim zakonitostima) I
rezultat tog delovanja je ŽIVOT.
Telo čoveka je izgrađeno od velikog broja ćelija a sve ćelije su nastale od jedne ćelije, oplođene jajne ćelije -
ZIGOTA.

Ćelije u našem organizmu se razlikuju zbog različitih funkcija koje obavljaju I većina ih je mikroskopske veličine.

Vrste ćelija po obliku:

- loptaste
- vretenaste
- ciindrične
- kockaste
- zvezdaste
- nepravilnog - ameboidnog oblika

Sve ćelije imaju istu osnovnu građu.

Osnovni delovi ćelije (građa ćelije) su:

- ćelijska membrana
- citoplazma s organelama
- jedro

 ĆELIJSKA MEMBRANA
- Tanka opna na površini koja daje oblik ćeliji I odvaja je od spoljašnje sredine
- Omogućava stalnu razmenu supstanci između ćelije I okolnog prostora
- Kroz membranu prolaze slobodno gasovi, voda I mali molekuli
- Za većinu supstanci je selektivno propustljiva (polupropustljiva)
- Za prolazak većih molekula kroz membranu potrebna je energija

 CITOPLAZMA
- Žitka tečnost koja ispunjava ćeliju
- Najveći deo čini voda u kojoj su rastvorene mineralne soli, šećeri, proteini I masti
- U njoj se nalaze organele (porede se sa organima u organizmu) :
- Svojim membranama odvojene od citoplazme
- Razlikuju se po :
- Obliku
- Veličini
- Funkciji
- U pojedinim organelama odvijaju se procesi izgradnje jedinjenja za koje je
potrebna energija, a u drugim se odvijaju procesi razgradnje, pri čemu se
oslobadja energija.
- Svi ovi procesi nazivaju se ćelijski metabolizam.
Organele su:
1. zrnasta mreža sa ribozomima organela koja liči na mrežu I naziva se ENDOPLAZMATIČNI RETIKULUM
2. glatka mreža I sastoji se od 1. I 2.
Uloga: ima ulogu u izgradnji masti

3. GOLDŽIJEV APARAT - u obliku kesica

Uloga: prenosi proteine nastale na ribozomima do ostalih delova ćelije

4. MITOHONDRIJE -
Uloga: obavlja ćelijsko disanje, daju energiju ćeliji pa tako I celom organizmu
(pomoću kiseonika razlažu se hranljive supstance u ćeliji. Sagorevanjem masti, šećera I proteina oslobađa se
energija potrebna za obavljanje životnih procesa)

5. LIZOZOMI- liče na mehuriće

Uloga: vrše "ćelijsko varenje", učestvuju u razlaganju I imaju zaštitnu ulogu
(razlaganje krupnih molekula I oštećenih delova ćelije. Razlažu I gutaju mikroorganizme (viruse I bakterije) koji
su dospeli u ćeliju I tako je štite)

6. CENTRIOLE
Uloga: u deobi ćelija
Uloga organela :
- u pojedinim se odvijaju procesi izgradnje jedinjenja (za koje je potrebna energija)
- u drugim se odvijaju procesi razgradnje (pri čemu se oslobadja energija)

 JEDRO (nalazi se u citoplazmi ćelije)

Uloga (funkcija):
- u njemu se nalazi nasledni materijal
- kontroliše sve procese u ćeliji
- Ima važnu finkciju u deobi ćelije
Delovi (građa):
- spolja se nalazi jedrova membrana s porama koja jedro odvaja od citoplazme
- unutrašnjost je ispunjena jedrovom plazmom a u njoj su:
- jedarce I
- dezoksiribonukleinska kiselina DNK - složeni molekul
izgradjen od dva duga spiralno I medjusobno povezana lanca.
Prilikom deobe ovi lanci se skraćuju I zadebljavaju I
namotavaju se oko posebnih proteina I tako obrazuju -
HROMOZOME.
Hromozomi tada imaju štapićast oblik I vide se pod
mikroskopom
GENI - manji delovi molekula DNK koji određuju nasledne
osobine.