Универзитет у Београду

Филозофски факулет
Одељење за историју

АКЦИОНО ИСТРАЖИВАЊЕ:

РАТОВИ ДЕВЕДЕСЕТИХ У ШКОЛАМА

Ментор: Студенти:
Проф.Др Марко Шуица Петар Димић ис 17/28
Тамара Ивановић ис 17/44
Данијела Јеремић ис 17/6
Матија Недељковић ис 17/27
Силвиа Стојчић ис 17/11
Јелена Стојковић ис 17/16

Београд, 2018.
Ратови '90-их

Дати једноставан одговор на питање распада Југославије је немогућ задатак.

Распад се није десио одједном, те је потребно поглед пребацити на деценије које су претходиле 1990-им.
Социјалистичка Југославија је била тзв. „федерација равнотеже“ између два најбројнија народа – Срба и
Хрвата. Остали народи (Словенци, Муслимани, Црногорци и Македонци) и националне мањине
(Албанци, Мађари, Словаци, Румуни, итд.) су били „тасови на ваги“.
Средином 1960-их, СКЈ је увидела да привредни модел самоуправљања није одржив и да не доприноси
привредном развоју Југославије. Партија је 1965. године покренула извесне привредне реформе, које су
стопиране већ идуће 1966. падом Ранковића и, посебно, након студентских демонстрација 1968. године.
Наиме, тада је одлучено да се отворе границе Југославије према Западу како би млади отишли „трбухом
за крухом“ у развијене европске земље, на првом месту Немачку и Француску. Тада и настају
гастарбајтери.
Почетком 1970-их, Југославија се сукобила са Маспоком, који је представљао покрет хрватских
националиста. Деловање Маспока се, може, сместити у оквир европског тероризма који је потресао
Стари континент током 1970-их, првенствено Немачку и Италију. Колатерална штета сукоба државе са
хрватским националистима су били српски либерали. За разлику од хрватских националиста, који су
настојали да сруше постојећи систем и да разбију државу, српски либерали су били људи из постојећег
комунистичког система. Њима су приписиване грешке попут технократије, либерализма, итд. Тиме је
СКЈ одржала равнотежу, али привреда Србије од смене либерала почиње да стагнира. Круна СКЈ и
будуће семе раздора јесте био Устав из 1974. године, који је био „чедо“ Едварда Кардеља. Њиме је,
суштински, од федеративне Југославије створена конфедеративна држава, а покрајине САП Војводина и
САП Косово су уздигнуте на ранг република. Једино везивно ткиво од Вардара до Триглава су
представљали Јосип Броз Тито, ЈНА и СКЈ.
Смрт Јосипа Броза Тита 4. V 1980. представљао је тежак ударац за Југославију. Активност Југославије
на спољном плану је постала бледа, а почињу да се нижу унутрашњи проблеми. Већ 1981. године,
отпочињу протести на Косову.
Стање у привреди је било лоше, те је председница СИВ-а, Милка Планинц, отпочела преговоре са
ММФ-ом о монетарној помоћи у замену за реформе. Реформе су биле слабе, уз јак отпор радништва, али
и утицајних из СКЈ. Пропадање привреде је довело и до несташица, а крајем 1980-их до високе
инфлације.
Економски суноврат је пробудио „успавану звер“ – национализам. Када нестаје благостање, нације се
међусобно оптужују и окрећу се једне против других. Југославија је била привредно неуједначена. На
једној страни су биле економски развијене Словенија, Хрватска, Војводина и централна Србија (са
многим противречностима), а на другој страни су се налазили Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово
и Македонија. Плате нису биле једнаке у Југославији, те је илустративан пример да је медицинска
сестра из Рогашке Слатине зарађивала нешто више него лекар специјалиста трансфузиологије из
Лознице.
Меморандум САНУ из 1986. је представљао буђење српског национализма, а многи у Меморандуму
САНУ препознају узроке распада Југославије. Долазак Слободана Милошевића на власт 1987. године,
након чувене Осме седнице ЦК СКС-а, представљао је заокрет у поступцима руководства СР Србије.
Тада су поражени Иван Стамболић и Драгиша Павловић. Уставни амандмани из 1988. којим је СР
Србија настојала да ојача федерацију, у Љубљани и Загребу је наишао на озбиљно подозрење и покушај
Београда да централизује Југославију. Милошевићу је згодно дошла прослава 600 године Косовског боја
да би ојачао своју позицију, пре свега у Србији, а већ је имао своје присталице које су држале Црну
Гору, Војводину и Косово.
Милошевић не би имао толики утицај и успех да није имао своје медије. Наиме, „Политика“ и РТБ
(потоњи РТС) су постали гласноговорници Милошевићеве политике. Касније су им се придружиле и
„Вечерње Новости“, док је „Политика Експрес“ отишла најдаље са негативном кампањом против
Словеније, Хрватске, босанских муслимана и, касније, косовских Албанаца, али и српске опозиције.
Масовна пропаганда против Хрвата, босанских муслимана, Словенаца и Албанаца је дала плода
приликом првих слободних вишестраначких избора у Југославији 1990. године, када су власт у Србији и
Црној Гори задржали комунисти, док су у Хрватској, Словенији, БиХ и Македонији изборе добили
националисти. Тиме је пут уништења СФРЈ био отпочет, а кривица за потоњи рат лежи на свим
политичким актерима од Ђердапа па до Јадрана.
Током 1990. године комунисти губе прве вишестраначке изборе одржане у земљи од сепаратистичких
партија, осим у Србији и Црној Гори, када изборе добија Слободан Милошевић и његови савезници. Од
1991. године, републике су почеле да проглашавају независност једна за другом, с тим што је велики
проблем настао са неразјашњеним положајем српског становништва изван територија Србије и Црне
Горе. Велики узрок сукоба лежи у претходним деценијама, несугласицама и различитим циљевима,
започет одцепљењем Словеније, а настављем ратом у Хрватској и Босни и Херцеговини, ратови су
оставили дугорочну економску и политичку штету у региону.
Након демонстрација у Београду које су се одиграле 9. марта 1991. године, организованих од стане
српске опозиције и где је дошло до великих сукоба масе са милицијом. Одржана је седница у функцији
Врховне команде ЈНА.
25. марта 1991. године формално је почео распад Југославије, када су словеначки и хрватски парламенти
донели одлуку о проглашењеу независности. Јединице југословенске народне армије су желела да
пониште ту одлуку, што је довело до отворено рата између припадника ЈНА и словеначке територијалне
одбране, предвођене Јанезом Јаншом и Игором Бавчаром. Рат је трајао десетак дана, након чега
Председништво СФРЈ-а доноси одлуку о повлачењу припадника армије и премештању дела восјке у
Хрватску.
Почетком 1991. године почињу сукоби Срба и Хрвата на територији Хрватске. Велики сукоби су вођени
у Боровом селу код Вуковара, 2. маја 1991. године. На овом простору су вођене велике борбе све до
новембра. Током августа и септембра 1991. године су разбуктани сукоби између хрватских Срба и ЈНА
против новоформиране хрватске војске. Самопроглашена Хрватска је одузела Србима у Хрватској
Уставом загарантовани статут државотворног народа. Како би заштитили своја право, првенствено
право на живот, 1991. године је формирана Република Српска Крајина, као одговор Срба да остану на
својој земљи. Јануара 1992. новоформирана Хрватска држава је добила међународно признање.
Потписан је договор између председника Хрватске Фрање Туђмана и председника Србије Слободана
Милошевића за прекид ватре између Хрватске армије и Срба у Хрватској. Сукоб се одвијао у Крајини на
истоку Хрватске у којојсу већину популације чинили Срби. Даљи сукоби су настављани 1995. године
операцијом „Бљесак‟ којом су хрватске снаге напале Србе у Западној Славонији, која је била под
заштитом снага УН. Августа месеца је започета операција „Олуја‟, током које су снаге Фрање Туђмана
заузеле Книн- предстоницу РСК и протерале више од триста хиљада Срба који су потражили уточиште
у Србији.
Рат је вођен и у Босни и Херцеговини у периоду од 1. марта 1992. ди 14. децембра 1995. године. Овај
сукоб је сматран највећим војним сукобом на простору Европе од краја Другог светског рата. Низ је
разлога који је довео до сукоба насталих комбинацијом политичке, друштвене и сигурносне кризе
настале након завршетка Хладног рата и распада СФРЈ.
Оно што је обележило последњу деценију двадесетог века су били и сукоби на Косову и Метохији, на
југу Србије и у Републици Македонији, одликовани великим етничким и политичким тензијама између
српске и македонске владе са албанском националном мањином која је тражила аутономију, што је било
случај у Македонији или независност у случају Косова и Метохије. Сукоби на Косову и Метохији
(1996—1999) су се претворили у прави рат у пролећа 1998. године док су сукоби у на југу Србије
(1999—2001) и у Републици Македонији (2001) били карактерисани мањим оружаним сукобима између
органа безбедности и албанских терориста.
Рат на Косову и Метохији обележио је учешће НАТО пакта и то бомбардовањем војних и цивилних
циљева у целој СР Југославији, вођени од марта до јуна 1999. године.

Увод

У садашњем тренутку у српском друшрву тема ратови 1990-их година је болна, непопуларна и
контраверзна тема у јавности и тема коју наставници у школама избегавају да предају или јој посвећују
недовољно пажње. И док се ратови 1990-их година на територије бивше Југославије изучавају у целом
свету, у нашим школама је та тема изоствљена. Будући да школа не испуњава своју улогу у овом случају
отвара се питање колико је знање деце и ученика о овој теми, каквог квалитета је то знање и одакле
ученици добијају информације о овој веома важној теми из новије српске историје. Управо на та питања
ово истраживање покушава да одговори.

Иако, као што је и на самом почетку речено тема болна, непопуларна и контреверзна, она се не сме
избегавати и питање да ли питање да ли ратове 1990-их треба изучавати у школама би требало да буде
затворено.

Истраживање

Истраживање Ратови 1990-их спроведено је у основној школи ''Старина Новак'' у Београду,

2018.године. Испитаници су били ђаци 8.разреда. Бавили смо се искључиво ђацима у једној школи, како
бисмо стекли дојам колико мала средина утиче на ђаке, на њихово познавање теме, колико су они
упућени једни на друге и колико они утичу једни на друге. Какви су њихови ставови и мишљења о
сукобима који су обележели наше просторе крајем прошлог века.
Упитник

Питања из упитника:

Средња школа

Место:

Пол: а) мушки б) женски

1. Да ли сте у основној школи учили о ратовима '90-их и распаду СФР Југославије?

а) Да б) Не

2. Одакле си највише сазнао/ла о овом рату? Можеш заокружити више одговора, али тада означи са
стране један извор који ти је био најзначајнији.
1.Интернет
2.Телевизија
3.Новине
4.Породица
5.Пријатељи
6.Школа
7.Играни филм
Наведи који
8.Остало

9. Да ли си икада разговарао/ла са неким ко је учествовао на линији фронта у ратовима ’90-их?

а) Да б) Не
Ако јеси, у ком си односу са том особом и у коликој мери поклањаш поверење ономе што си чуо/ла?

2. Уколико знаш, наведи оне догађаје из ратова ’90-их који се данас званично обележавају
комеморацијама у бившим југословенским републикама?
3. Наведи народе који су учествовали у ратовима који су пратили распад СФРЈ.
, , , ,
, ,
4.Које данашње државе су биле захваћене ратовима?

, ,

, ,

5. Уколико ти је познато, наведи места на којима су се одиграли злочини током ратова ’90-их и народе
над којима су ти злочини почињени.

6. Који су разлози за избијање ратова ’90-их? Можеш заокружити више одговора.

1.Распад Совјетског савеза и пад комунизма

2.Смрт Јосипа Броза Тита
3.Устав из 1974.године
4.Економска криза
5.Национализми државног врха
6.Долазак Слободана Милошевића на место председника
7.Нешто друго.Упиши

8.Које су последице ратова ’90-их?

9. Наброј 3 појма која те највише асоцирају на ратове ’90-их.

1.
2.

3.

4.Ко је, према твом мишљењу, највећи губитник, а ко највећи победник од народа који су учествовали у
ратовима ’90-их?

Победник:

Губитник:

5. Ко су, према твом мишљењу, хероји ратова ’90-их?

6. Да ли су ратови ’90-их, по твом мишљењу, могли да буду избегнути?

а) Да б) Не

Образложи одговор:

2.Да ли је према твом мишљењу могуће измирење народа који су ратовали?

а) Да б) Не

Упитник садржи 12 питања. Првих два питања се односе на то одакле су учиници сазнали/учили о рату.
Треће и четврто питање се односе на то да ученици наведу земље и народе учеснике ратова. Пето
питање се односи на то да ли ученици знају да наведу места где су злочини почињени и над киме.
Шесто,седмо и осмо се односе на то да ли ученици имају представу о томе шта је узрок сукоба и које су
последице сукоба. Девето питање се односи на то да ли ученици могу да наведу 3 појма која их
асоцирају на сукобе и да наведу ко је победник а ко губитник, док се десето односи на њихово мишљење
ко је победник у рату а ко губитник. Једанаесто и дванаесто питање се односе на закључак. Да ли су
ратови могли бити избегнути (са образлагањем одговора) и да ли је могуће измирење.

Питања ћемо анализирати једно по једно.

1. Да ли сте у основној школи учили о ратовима ’90-их и распаду СФР Југославије?

Од 30 испитаника, 27-оро је одговорило да нису учили док је троје рекло да јесу.

1.питање

11%

да
не

89%

2.Одакле си највише сазнао/ла о овом рату?

На ово питање очекивали смо да ученици заокруже све изворе знање о овом рату. Уз то, ми смо им
понудили неколико опција: интернет, телевизија, новине, породица, пријатељи, школа, играни филм као
и могућност да сами наведу неки извор који ми нисмо поменули. Уз то, ученици су требали да наведу и
који извор им је најзначајнији.

Највише одговора је: Телевизија-14

Породица-14
Интернет-8
Школа-6
Играни филм-6
Пријатељи и новине по 1 одговор.
Оно што закључујемо на основу овог питања, јесте да су ученици највише знања о ратовима стекли из
породице и телевизије. Када су ученици наводили који извори су им најважнији, телевизију је навело 9
ученика. Телевизију прати породица 5 ученика. Такође су наводили и свакодневни живот и википедиу.

Series1

16

14

12

10

0
ИНТЕРНЕТ ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРОДИЦА ШКОЛА ФИЛМ ПРИЈАТЕЉИ НОВИНЕ

3.Да ли си икада разговарао/ла са неким ко је учествовао на линији фронта у ратовима ’90-их. Ако
јеси у ком си сродству са том особом и у коликој мери поклањаш поверење ономе што си чуо/ла?
Одговор да дало је 4 ученика док је 20-оро одговорило са не, док троје није имало одговор.
 3. питање
0%
26%

74%

да не нема одговор

Сви ученици који су дали потврдан одговор навели су чланове породице као неко коме поклањају
пуно поверење.

4.Уколико знаш, наведи оне догађаје из ратова ’90-их који се данас званично обележавају
комеморацијама у бившим југословенским републикама.
Оно што је занимљиво, јесте, да већина наших испитаника није имала одговор на ово питање.
С друге стране, они који су дали навели су Олују (њих 3), Бљесак (2)

Series1

27

2
1
Бљесак Олуја нема одговор
5.Наведи народе који су учествовали у ратовима који су пратили распад СФРЈ.
Ученицима је било понуђено 7 празних места да попуне. Најчешћи одговор је: Срби-15 за њом следи
Хрвати-14, па Бошњаци-12, Словенци-6, Македоници и Црногорци деле место са 4, Албанци-3, а
наведени су и Немци, Американци и Бугари (1).

нема одговор 14
Бугари 1
Американци 1
Немци 1
Македонци 4
Црногорци 4
Албанци 3
Словенци 6
Бошњаци 12
Хрвати 14
Срби 15

0 2 4 6 8 10 12 14 16

Series1

6.Које данашње државе су биле захваћене ратовима?

И на ово питање испитаницима је било понуђено 6 празних места да попуне за које државе сматрају да
су захваћене ратовима. Као и у прошлом одговору, већина се одлучила за Србију- 13, за њом следи БиХ-
11, Хрватска-10, Македонија-3, Словенија и Црна Гора-по 2, Румунија 1.

СЛОВЕНИЈА 2

РУМУНИЈА 1

МАКЕДОНИЈА 3

ЦРНА ГОРА 2

БИХ 11

СРБИЈА 13

ХРВАТСКА 10

Series1
7.Уколико ти је познато, наведи места на којима су се одиграли злочини током ратова ’90-их и народе
над којима су ти злочини почињени.

Као и на питање раније, и ово је задало ученицима проблема. Већина ученика није одговорила на ово
питање, а они који јесу, места која су навели су: Косово-1, Србија-2, Хрватска-2, Република Српска
Крајна-1. Такође навели су Вуковар ка место злочина над Србима-2 и Руму као место злочина над
Хрватима-2. Одговор није дало њих 24.

Series1

24

2
1 1

Koсово Србија Република нема одговор

Српска Крајна

8.Који су разлози за избијање ратова ’90-их?

1.Распад Совјетског Савеза и пад комунизма

2.Смрт Јосипа Броза Тита
3.Устав из 1974.године
4.Економска криза
5.Национализми државног врха
6.Долазак Слободана Милошевића на место председника
7.Нешто друго
Ученицима је такође омогућено да заокруже више одговара, шта год сматрају да је узрок. И на овом
питању доста ученика није дало одговор-13. Ипак, најувреженије мишљење је да разлог национализми
државног врха-7, смрт Ј.Б.Тита-6, Економска криза-6, распад Совјетског Савеза и пад комунизма-3,
Долазак Слободана Милошевића на место председника-2, нешто друго-3.

14

12

10

0
распад СССР-а и смрт Ј.Б.Тита Устав 1974.г. Економска криза национализми долазак нешто друго нема одговора
пад комунизма државног врха Милошевића

Series2

9.Које су најважније последице ратова ’90-их?

Још једном смо наишли на проблем, где ученици о питању јако мало знају, и самим тиме у анкети
имамо доста празног простора. Највише ученика написало је да је распад СФРЈ најважнија последица
ратова-10. Затим навели су и мржња између народа-3, губљење породице/имовине-3, бомбардовање-2,
економска криза и хиперинфлација-2. Такође њих 10 није имало одговор.

Распад СФРЈ Мржња Губљење бомбардовање Економска Без одговора

између народа породице/ криза/хипери-
Имовине нфлација
10 3 3 2 2 10
10.Наброј три појма која те највише асоцирају на ратове ’90-их? И ко је по твом мишљењу победник, а
ко губитник од народа који су учесвовали у рату?

3 3

1 1 1 1 1 1

Series1

Највише ученика сматра да су Срби победници-5, Хрвати и Муслимани-по 1, Американци-1

Што се тиче губитника, да су сви губитници-3, Хрвати-3, Срби и Црногорци-по 1.

4.5

3.5

2.5

1.5

0.5

0
СРБИ ХРВАТИ МУСЛИМАНИ АМЕРИКАНЦИ ЦРНОГОРЦИ СВИ

Победници Губитници
11.Ко су према твом мишљењу, хероји ратова ’90-их?

На ово питање добијали смо најразличиије одговоре, али ипак оно што је обележило ово питање, као и
неколико претходних је то што ученици нису имали одговор на ово питање. Они који су, пак, имали
навели су као хероје: Аркан-1, Голубовић-2, Сви Срби-3, Ратко Младић-3, Радован Караџић-3.
Петнаесторо није дало одговор.

Аркан К.Голубовић Сви Срби Р.Младић Р.Караџић нема без одговора

12. а) Да ли су ратови ’90-их, по твом мишљењу, могли бити избегнути. б) Да ли је према твом
мишљењу могуће измирење ратова који су ратовали?

да не нема одговора да не нема одговора

а) б)
Да ли су ратови могли бити избегнути, већина ученика је одговорила да је могло. Као образложење
већина је дала: сваки рат се може избећи-7, мање национализма-2, можда-1, не може, јер су Хрвати и
Муслимани имали помоћ са Запада-1.

Закључак

Сукоби који су обележили крај прошлог века спадају у осетљива и контроверзна питања у српској
историји. Ипак, прошло је довољно времена од завршетка сукоба и морамо почети да се озбиљније
бавимо овом темом. Оно што је најважније, јесте да ђаке учимо о овим догађајима. Изузетно је важно да
ученици о оваквим питањима уче у школи, од стране наставника историје, који је упознат да
догађајаима и који им може указати на неке важне чињенице како би ученици могли сами да стекну
мишљење о овим догађајима.
Анкета коју смо спровели у основној школи показала нам је неколико важних ствари:
-просечан петнаестогодишњак не зна пуно о овим догађајима
-највише информација које имају добили су од породице (члан који је учествовао у рату), интернета и
телевизије
-велики број ученика није упознат са догађајима који се данас обележавају у бившим републикама
-Највише ученика је као учеснике рата навело Србе, Хрвате и Бошњаке
-Највише ученика сматра да су Србија, Хрватска и Босна највише биле захваћене ратовима
-Ученици у великој мери нису упознати са местима где су се одиграли злочини
-као разлоге за избијање сукоба, највише ученика сматра да је разлог национализми државног врха
-као највећа последица рата, већина ученика сматра да је распад СФРЈ
-Појмови који највише асоцирају на ратове ’90-их су: распад СФРЈ и мржња међу народима
-Већина ученика сматра да су Срби победници сукоба
-Хероји ових ратова су: Ж.Ражнатовић Аркан, К.Голубовић, Р.Младић, Р.Караџић

Ипак, оно што донекле улива наду у наш рад јесте да већина ученика сматра да је рат могао бити
избегнут, јер како наводе-сваки арт се може избећи. Исто тако, већина сматра да је могуће измирење
између народа који су ратовали.