13 éve a polgárok egészségének szolgálatában

Nikole Kujundžića br. 6

Radimo i subotom!
DOLGOZUNK SZOMBATON IS!

Grad

„Zavičajni dani”
NOVE

772560 365004
ISSN 2560-3655
u duhu umetnosti
ISSN 2560-3655

Godina II • Broj 129 • 23. avgust 2019. • Cena: 40 dinara

i folklora str 2

9
Po prvi put na otvorenom, pred velikim
Društvo

Zamenili brojem Subotičana, obeležen nacionalni

fudbal praznik Bunjevaca – „Dan Dužijance“
jajastom
loptom! str 9

Grad
Iz Javnog preduzeća
za upravljanje putevima

Kuda vode „leva

skretanja“? str 5

Grad

Subotica je
neotkriveno
blago Evrope
i sveta Zahvala za
svako zrno
str 15

Vojvođanski Mađari
obeležili Dan
Svetog Ištvana života
str 16-17

str 4
2
6. Tradicionalni i humanitarni „Zavičajni dani” počinju bogatim programom, u ponedeljak 2. septembra
„Zavičajni dani” u duhu
umetnosti, folklora i mažoretkinja!
•Manifestacija „Za-
vičajni dani 2019”
koja traje od 2. do 8.
septembra, pod slo-
ganom „Različitost
koja nas spaja”, po-
činje književnom ve-
čeri u Gradskoj bi-
blioteci, promocijom
knjige „Kuda idu Srbi
” prof dr Jovana Ma-
rića, koji će tom pro-
mocijom otvoriti  za-
vičajne svečanosti. •
Savez srpskih udru-
ženja SBO najavio
je bogat šestodnevni
program umetnika
iz Srbije i regiona.
Program ima umet-
ničku konotaciju.
Nastupiće književni-
ci, umetnici, Koktel
bend i Željko Šašić, a
za „Zlatni glas Subo-
tice” takmičiće se ta-
lentovana deca!
 
Folklorna
šarenica
U petak u 18 sati je na
Trgu „Folklorna šarenica”,
narodno folklorno stvara-
laštvo, a od 21 sat nastupiće
Koktel bend. U subotu, „Igra
kolo u kolu”, na Gradskom
trgu u 18 sati i 30 minuta, a
u 21 sat je koncert Željka Ša-
šića i Ivane Stanić.
U nedleju u podne je Za-
vičajni turnir u malom fud-
balu u Multipleks areni, gde
je od 19 sati koncert „Jandri-
nog jata”.
Savez srpskih udruženja Se-
verno bačkog okruga organizu-
je izuzetan program povodom
ovogodišnje šeste, tradicionalne 
manifestacije „Zavičajni dani”,
koja počinje 2. a završava se 8.
septembra.
Tradicionalna i humanitarna
manifestacija počinje književnom
večeri u Gradskoj biblioteci, 2.
septembra, kada će prof dr Jo-
van Marić promovisati svoju
knjigu „Kuda idu Srbi”.
Trećeg septembra u čitaonici
Gradske biblioteke održaće se
susret zavičajnih pisaca, a u Ve-
likoj većnici Gradske kuće tog
dana od 19 sati održače se kul-
turno umetnički program, ko-
jim će biti otvoren svečani deo
„Zavičajnih dana”.
Tode Nikoletić, umetnički
rukovodilac „Zavičajnih dana”,
istakao je da ovogodišnje ma-
nifestacije imaju globalno
umetnički karakter, jer su se or-
ganizatori potrudi-
li da izbegnu nas-
tup nekvalitetnih
muzičara i šund.
„Nastoja-
li smo da dovede-
mo književnike i
umetnike, kvalite-
tne zabavljače, pa
možemo da oceni-
mo da ovogodišnji
„Zavičajni dani”
imaju umetničku
konotaciju. Pri-
premljen je i na-
jbolji koncertni
program, a glavni
moto manifesta-
cije je „Različitost
koja nas spaja”, is-
takao je Nikoletić.
On je naglasio
da se pravo lice i jačina naroda
najbolje otkriva preko umetnos-
ti, individualnog uvažavanja, a
da je umetnost dobar način da se
iskaže odrednica nacionalnog i
individualnog izraza tog naroda.
„Umetnost Srbije je najjasnija
odrednica našeg naroda, u kultu-
ri se prepoznajemo i određujemo,
ona veže ljude i motiviše ih da
stvaraju vredne stvari, pa je to
i cilj manifestacija „Zavičajnih
grad
dana”, rekao je Tode Nikoletić.
Poznate zvezde pop muzike
Koktel bend nastupiće u petak,
6. septembra, a u subotu Želj-
ko Šašić i Ivana Stanić. Pro-
gram će se u slučaju kiše odvija-
ti na sceni Jadran i u Tehničkoj
školi Ivan Sarić.
Na gradskom Trgu i ove godi-
ne biće organizovane već poznate  Vukajlović..
manifestacije, poput Konferen-
cije beba, a nastupiće folklorne
grupe, ansambli i dečji horovi.
Borivoje Vukajlović, pred-
sednik Saveza srpskih udruže-
nja Severno bačkog okruga na-
javio je pored ostalog, da će ove
godine Povelju zavičajnih udru-
ženja dobiti pesnikinja Milica
Bakrač.
„Ako poredimo njeno stva-
ranje sa drugim umetnicima,
možemo da kažemo da je Mili-
ca Bakrač posle čuvene Desan-
ke Maksimović, Mire Aleč-
ković i Radmile Lazić među
našim najboljim poetesama ili u
njihovom rangu. Sa druge stra-
ne, i ove godine će Zavičajni dani
imati humanitarni karakter, pa
će 4. septembra Crveni krst po-
moći u organizovanju dobrovolj-
nog davanja krvi naših sugrađa-
na. Nakon toga je predviđen na
Trgu nastup etno tkanica, deč-
jih horova i performans apatin-
skih mažoretkinja”, najavio je
Etno hor muzičke škole „Petar
Konjović” iz Sombora održače
Broj 129 NOVE
23. avgust 2019.
„Kuda idu
Srbi”
U ponedeljak 2. septem-
bra u Gradskoj biblioteci je
promocija knjige „Kuda idu
Srbi”, prof dr Jovana Ma-
rića, u 19 sati, a sutradan u
10 sati, u čitaonici je susret
Zavičajnih pisaca. Od 19 sati
Veliku većnicu će u utorak
uveličati prisustvo pisaca i
umetnika, nastup Mironosi-
ca i hora Serafim Sarovski.
U sredu je od 17 sati na
gradskom trgu koncert „Pe-
smom ću ti reći”, nastup
dečjih horova, pa apatinskih
mažoretkinja i koncert Etno
tkanica. U četvrtak od 10 sati
zavičajni festival sporta, a
uveče od 18 sati Konferenci-
ja beba, pa od 20 časova ta-
kmičenje za Zlatni glas Su-
botice i nastup baletske ško-
le Raičević.
koncert, a 5. septembra građa-
ne na Trgu očekuje Konferencija
beba i Zavičajni festival sporta.
Predveče će se takmičiti muzički
talenti za „Zlatni glas Subotice”.
Završetak „Zavičajnih dana” u
nedelju 8. septembra biće ozna-
čen tradicionalnom manifestaci-
jom Zavičajni turnir u fudbalu, u
Miltipleks areni. Posetioce i uče-
snike turnira očekuje i fantastič-
no iznenađenje nastupom izuzet-
nog „Jandrinog jata”.
„Oslanjamo se i na podmla-
dak, na različitost i na našu kul-
turu, koja nas i motiviše na ova-
kva zavičajna okupljanja”, po-
ruka je Borivoja Vukajlovića
povodom održavanja tradicio-
nalnih „Zavičajnih dana”.
Nada K.Harminc
 Broj 129
NOVE
23. avgust 2019.
U RETROVIZORU
MarKEtInG
KrPElJI
U jednoj od prošlih kolumni, pisao sam
kako nam je život satkan od laži. Laž nas okru-
žuje i progoni, a mi je prihvatamo kao utehu.
Živimo sa njom i veliko je pitanje kako bi se
navikli živeti sa istinom. Pravo da vam kažem,
ponekad pomislim da je sve ovo što živimo da-
nas veliki košmar. Da ništa nije realno i da će
neko da nas probudi i kaže da smo samo ruž-
no sanjali.
Od nasrtljivih telefonskih tgrovaca koji
vam putem fiksnog telefona obećavaju nagra-
de, putovanja, pokone, samo su dosadnije fir-
me koje SMS porukama i mejlovima reklami-
raju svoje proizvode. Dovoljan je trenutak ne-
pažnje da vam ovi navalentni trgovački krpe-
lji zagorčaju život. Evo ja, cele minule nede-
lje muku mučim sa nekom babom iz Šapca, od
koje sam, skoro iz “dosade” negde na interne-
tu naručio prirodne kapi za jačanje imunite-
ta. Nije, velim skupo 500 dinara plus poštan-
ski troškovi, a ako su kapi biljne ne mogu ni
da škode. Nije prošlo ni pola sata, baba, čini
mi se da se predstavila Zorka, preko mejla lju-
bazno mi saopštava da će mi pošiljka stići već
sutra ali joj treba moj telefon kako bi me po-
štari iz “Brze dostave” našli. Izdiktiram tele-
fon i tu se zeznem, narodski rečeno u 3PM.
Baba me zove skoro svaki dan, i nudi neke od
svojih preparata. Prvo je, dva tri puta zvala da
pita, jesam li dobio pošiljku. Jesam, velim, ali
nije ona cena koju nudite na internetu, ume-
sto 500 morao sam da platim 850 dinara plus
troškove poštarine. Baš smo ovih dana podi-
gli cene, zbog velikog interesovanja, pravda
se Zorka, a ja “živ da se pojedem” odkud da
nasednem na ovu prevaru. Poslednja ponuda
koju sam dobio iz Šapca bili su neki preparati
koji sedu kosu vraćaju u vašu prirodnu mlada-
lačku boju. Ako smo sedi, ne znači da smo baš
toliko “izlapeli” i morao sam babi Zorki (ona
mi je rekla da je tako zovem) zapretim da ću
je prijaviti tržišnoj inspekciji gde je za maltre-
tiranje potrošača putem elektronske prodaje,
zaprećena kazna i do 100.000 dinara. Odah-
nuo sam, evo tri dana iz Šapca mi porukom ni
telefonom ne stiže nikakva ponuda.
Još sam ja dobro i prošao u odnosu na tro-
jicu Subotičana koji su nedavno kupovali
NOVE Direktor, glavni i odgovorni urednik:
Vlado Tomić dipl. ecc.
tel: 553-529
(direktor@subotickenovine.rs),
tel: 552-859
(urednik@subotickenovine.rs);
www.subotickenovine.rs
info@subotickenovine.rs
izlaze nedeljno Redakcija - novinari:
tel: 553-042;
IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.
Društvo za novinsko - izdavačku delatnost Nada Harminc Karanović , Alana Šiška,
Subotica, Maksima Gorkog 8, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin
tel: 024/553-042 Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković,
Matični broj: 21255947,
Bojan Nikolić, Lazarela Marjanov
PIB: 109859609
grad
Piše: Milutin Mitrić
lažne magnetne dušeke za lečenje raznih bo-
lesti. Znam jednog od njih, koji je dušek pla-
tio 185.990 dinara da bi pomogao svojoj su-
pruzi koja već godinama boluje od dijabetesa.
Jednog jutra mom poznaniku zazvonio je fik-
sni telefon i ljubazni glas s druge strane žice,
obavestio ga je da je dobio na poklon večeru u
“Nepkeru” gde će biti prezentovan i film o bi-
omagnetnoj terapiji putem magnetnih dušeka
i prostirki. Čovek otišao da vidi i bio više nego
oduševljen filmom u kome su govorili doktori
specijalisti i magistri nauka za bioenergiju. To
ga je i “prelomilo” da kupi dušek. Posle dva-
desetak dana spavanja na “impuser” magnet-
nom dušeku, rezultati šećera u krvi kod njego-
ve žene ništa nisu smanjeni, ostali su isti. Zva-
li su “prodavce magle” ali se niko nije javljao.
Moj poznanik, nije bio lenj, uzeo je magnetni
dušek seo u kola i otišao u Beogrda na adresu,
odakle je “Brza pošta” preuzela paket. Isposta-
vilo se da je i adresa bila lažna i da je na pošilj-
ci naveden broj ulaza u jednu višespratnicu na
Novom Beogradu. Razočaranom kupcu, nije
ništa drugo preostalo nego da na ulazna vrata
zakači magnetni dušek i ostavi ga u Beogradu,
neka na njemu bar spavaju beskućnici.
U jednoj od prošlih kolumni pisao sam o ra-
zlikama između ovih lopova i “poštenih” lju-
di koji kradu. Pa, zar i ovaj najnoviji Zakon
o ispitivanju porekla imovine koji se čeka na
usvajanje 17 godina, nije jedna od političkih
prevara. I u Titovo vreme nešto slično se radi-
li u onoj poznatoj komunističkoj akciji “Imaš
kuću – vrati stan” a sve se zavrilo u istinitoj
anegdoti Tode Kurtovića.
Elem, Toda Kurtović bio je član skoro svih
tada centralnih komiteta i nosioc mnogih
funkcija. Kad je bio u vrhuncu vlasti, jednom
prilikom Todina majka pita sina: “Sine čiji je
onaj stan u Beogradu”? “Naš majko”! !A onaj
u Sarejvu”? “I to je naš”! “A kuća na Palama”?
“I ona je naša majko!” “A vikendice u Neu-
mu”? “Isto naše!”. Tu majka počne iznena-
da plakati a brižni sin je pita: ”Pa zašto plačeš
majko”?. “Sine Todo, bojim se da će doći par-
tizani i konfiskovati nam sve to što smo ste-
kli”. “Ne boj se majko, ja sam to sve sa njima
zajedno radio”!.
Kolumnista:
Milutin Mitrić,
tel: 060/195-4449
(mgazeta88@gmail.com)
Karikaturista:
Milenko Kosanović
tel: 064/386-3435
(mkcartoons@gmail.com)
Tehnički urednik:
Robert Kiš
(tehnicki@gmail.com)
3
Foto + reč
No comment
Sekreterijat za
investicije i ra-
zvoj (odgovor na
pitanje o sudbini
Zelene fontane,
24.01 2019.):
Rekonstruisa-
na Zelena fon-
tana do kraja
godine
Kao jedna od
mnoštva stavki
u bužetu Grada
Subotice za ovu
godinu, nalazi se i projekat rekonstrukcije Zelene fontane, za koji
je opredeljeno više od 120 miliona dinara. Prema podacima Sekre-
tarijata za investicije i razvoj, nakon rekonstrukcije, Zelena fonta-
na bi mogla da poprimi nešto drugačiji izgled od dosadašnjeg.
Pod projektom, koji nosi naziv “Sanacija i rekonstrukcija Zele-
ne fontane, spoljno tehnička kontrola tehničke dokumentacije”,
podrazumeva se rekonstrukcija i izgradnja Zelene fontane sa ure-
đenjem trga, a projektno tehnička dokumentacija predviđa građe-
vinske, hidromašinske i elektro radove.
- Zbog zastarelosti tehnologije, izvršena je izmena projekta u
delu arhitekture, hidrotehnike i u delu hidromašinske opreme,
elektroenergetskom delu, kao i u delu projekta koji se odnosi na
spoljno uređenje. Dakle, u središnjem delu trga predviđena je par-
terna fontana kružnog oblika koja svojim izgledom, oblikom i ar-
hitekturom treba da se uklopi u ambijentalnu celinu centra grada
- stoji u pisanom odgovoru Sekreterijata za investicije i razvoj.
Početak radova očekuje se sredinom 2019. godine, a ukoliko
vremenski uslovi budu povoljni, rekonstrukcija i izgradnja Zelene
fontane mogla bi biti završena do kraja ove godine.
- Nakon sprovedenog postupka javne nabavke i izbora izvođača
planira se početak radova. Projektom nije predviđeno fazno izvo-
đenje, te ukoliko vremenski uslovi budu povoljni, postoji moguć-
nost da se radovi okončaju do kraja 2019. godine, odnosno najka-
snije početkom 2020. godine - dodaju iz nadležnog Sekretarijata.
Za realizaciju ovog projekta opredeljeno je 120 miliona i 448
hiljada dinara, a iz Sekretarijata za investicije i razvoj poručuju da
će se finansijska sredstva trošiti u zavisnosti od dinamike izvođe-
nja radova, kao i od priliva prihoda u budžet Grada Subotice.
MR
Kosanović
Marketing:
tel: 553—914,
CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA
e-mail: marketing@subotickenovine.rs
U PRETPLATI:
Oglasi i čitulje: 6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU
tel: 553-805 1.040 dinara + poštanski troškovi
(oglasi@subotickenovine.rs) 12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU
2.080 dinara + poštanski troškovi
Štampa: 6 MESECI ZA INOSTRANSTVO
„Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd 1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA INOSTRANSTVO
2.080 dinara + poštanski troškovi
CIP: Каталогизација у публикацији
НароднабиблиотекаСрбије,БеоградISSN 2560-3655
= Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660
4
grad Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

Više hiljada ljudi prisustvovalo svečanosti na Paliću

Grad će pokloniti 60 dečjih
Vojvođanski Mađari auto-sedišta
obeležili Dan
Svetog Ištvana

Javni čas o pravilnoj

računati jedni na druge i na naše savezni-
upotrebi dečjih
Tradicionalna prosla-
auto-sedišta
ke. Mađarska je prikupila dovoljno  sna-
ge za nadmetanje, i u srednjoj Evropi se
va Dan Svetog Ištvana, formirao takav saveznički sistem, koji je
u stanju da se takmiči sa drugim privred-
nacionalni praznik ma- nim regijama, i može nametnuti odluču- Savet za bezbednost saobraćaja Grada Subotice 30. avgusta organizuje javni čas o
juće političke stavove o budućnosti  kon- pravilnoj upotrebi dečjih auto-sedišta. Zainteresovani roditelji treba do 29. avgusta da
đarske nacionalne ma- tinenta. Ubeđeni smo da će integracija se prijave u Gradskoj kući, u kancelariji br. 215 na drugom spratu, s obzirom na to da
Srbije, a sa Srbijom i vojvođanskih ma- je broj mesta ograničen. Javni čas će se održati u sali 1 u Novoj opštini s početkom u 18
njine, održana  je u su- đara,   Evropska unija  postati jača i bo- časova, a nakon njega će Grad pokloniti 60 dečjih zaštitnih auto-sedišta delu prisutnih
gatija. Srbi, sa kojima smo se vekovima roditelja, koji će biti  određeni žrebom.
botu na Paliću. Više hi- unazad zajednički borili za Evropu, ovo
su zaslužili.“
ljada ljudi, okupilo se Lider Saveza vojvođanskih Mađara i Редакција недељника
predsednik Skupštine Autonomne po-
na prostoru ispred Ve- krajine Vojvodine Ištvan Pastor, nagla- Нове суботичке новине
like letnje terase, i duž
sio je u svom obraćanju da je donošenje
ispravnih odluka u ovom trenutku jedini
расписује Конкурс :
5. САЛОН
garant da će ih narod slediti svojevoljno.
obale  Lajoša Vermeša „Ove, 2019. godine Mađari ponovo za-
jedno donose odluke. To što ne živimo u
gde je u sklopu prosla- istoj državi ne znači da smo izolovani od
nacije. Naše odluke su zajedničke - pri- САВРЕМЕНЕ
ve organizovan vašar hvatamo i želimo da Mađarsku vodi vlada,

rukotvorina.
koja teži da država i dalje bude mađarska,
suverena i hrišćanska. Mi, Mađari u Voj-
СРПСКЕ КАРИКАТУРЕ
– СУБОТИЦА 2019.
vodini istovremeno moramo doneti i sop-
stvene odluke, koje su delom pojedinačne,
Tokom večeri, odr-
žana je i  svečanost Право учешћа на Конкурсу имају карикатуристи и ликовни ствараоци
sa posvećenjem hle- старији од 18 година из Републике Србије.
ba uz prisustvo pred- ТЕМА : ЉУБАВ И ВИНО
stavnika Rimokato- Формат радова А – 4, 300 дпи, ЈПГ, 2 МБ максимално.
ličke crkve, političkih Радови се шаљу до 1.СЕПТЕМБРА 2019.године на адресу:
partija  Saveza vojvo- urednik@subotickenovine.rs
đanskih mađara, vla- Редакција,НОВЕ СУБОТИЧКЕ НОВИНЕ,
dajuće partije Fides Максима Горког 8.
u Mađarskoj, kao i 24000 СУБОТИЦА
brojne zvanice iz kul- Сваки аутор може послати до 5 оригиналних радова, који нису награђивани,
turnog i  društvenog у ликовној техници коју сами изаберу, рачунајући и електронску форму.
života vojvođanskih Жири који ће бити именован од стране организатора од приспелих радова
Mađara. одабраће радове за излагање и објављивање у Каталогу Салона и доделити
Po završetku pro- награде и признања:
svećenja hleba, pri- НАГРАДЕ
sutnima se prvo obra- НАГРАДА : трофеј и новчана награда у износу од 50.000,00 динара
tio Mate Kočiš, lider (бруто), диплома и каталог,
poslaničke grupe ma- НАГРАДА : трофеј и новчана награда у износу од 30.000,00 динара
đarske stranke Fides, koji je u svom govo- delom se odnose i na zajednicu. Sve te od- (бруто), диплома и каталог,
ru istakao važnost ulaska Srbije u Evrop- luke utiču i na pojedinca i na zajednicu, ali НАГРАДА : трофеј и новчана награда у износу од 20.000,00 динара
sku Uniju za sve zemlje članice a posebno ne preterujemo ako kažemo da utiču i na (бруто), диплома и каталог.
za Mađarsku. celu naciju.“ Проглашење добитника, уручење награда и отварање изложбе одржаће се
„Čvrsta nacija, organizovana država, Po završetku govora, Ištvan Pastor je на Палићу 14 септембра 2019. Изложба ће након Палића бити отворена и у
pravni poredak, suverenitet i zaštita hri- zajedno sa svojim saradnicima i gosti- Суботици.
šćanskog sveta Evrope.  Mi, Mađari zna- ma iz Mađarske, tradicionalno delio hleb Награђивани аутори биће позвани на уручење награда и отварање Салона.
mo već hiljadu godina, šta je naš zadatak od ovogodišnjih žitaricama okupljenima. Радови на приспели Конкурс се не враћају, већ остају у збирци Салона и
i naša misija. Sada, kada je Evropa pono- Manifestacija na centralnoj bini zatvore- Салон задржава право коpишћења без посебне накнаде ауторима.
vo u  opasnosti, kada se naša hrišćanska na je sa prigodnim kulturno-umetničkim После отварања изложбе аутори награђених радова радиће бесплатно
kultura i naše vrednosti suočavaju sa do programom. портрете посетилаца.
sada neviđenim izazovima, opet možemo B.Nikolić
 Broj 129
grad 5
NOVE

23. avgust 2019.

Iz Javnog preduzeća za upravljanje putevima

Kuda vode „leva skretanja“? „To se događalo vozači-

U ulici Maksima Gor- ma koji su dolazili iz prav-
ca Palića i hteli da nastave
kog u toku su obimni prema Prozivki, preko uli-
ce Braće Radić, ali ne ma-
radovi na proširenju nje i kod skretanja ka cen-
tru grada iz pravca Pošte. U
raskrsnica, koje finan- blizini se nalazi i osnovna
škola, pa je i to bio jedan od
sira Uprava za kapi- značajnih razloga da se po-
radi na poboljšanju bezbed-
talna ulaganja Vojvo- nosti u saobraćaju“, objaš-
njava Milan Marjanov.
dine. U novom režimu
Dogradnja kolovoza
saobraćaja skretanja i video nadzor
u levo biće olakšana a Put, koji predstavlja sao-
braćaju „žilu kucavicu“ me-
prometna saobraćaj- đunarodne kategorije kroz
Suboticu, biće proširen do-
nica rasterećena i pro- gradnjom sa desne stra-
ne, od ulice Braće Radić do
pusnija nego do sada. Štrosmajerove, postaviće se
novi semafori i signalizaci-
Šta je urađeno i šta će ja kao i video-nadzor koji će
biti povezan sa MUP-om.         
se još raditi na rehabi- „Nakon rekonstrukci-
je, ovo će sigurno biti mno- Saobraćaj se uprkos rekonstrukciji kolovoza nesmetano odvija
litaciji puteva u toku go bezbednija raskrsnica
jer vozači koji nameravaju da idu pra- autobusa, dodatne saobraćajne trake za 7 miliona dinara. Okončani su i radovi u
ove godine? vo neće biti ometani zbog čekanja na one leva skretanja omogućiti njihov brži pro- ulici Jovana Jovanovića Zmaja i Bose Mi-
koji žele da skrenu ulevo. Funkcionisa- lazak a samim tim smanjiti i vremenski lićević, a tu se radilo u tri faze, od Maj-
nje semafora će biti podešeno tako da će sled vozila.  šanskog mosta do Aleje Maršala Tita, da
Vrelo subotičko leto nije sprečilo puta- se obezbediti što veći protok saobraćaja i Od početka radova, potpune obusta- ne bi došlo do ometanja saobraćaja u ve-
re da i na temperaturama kada se topi as- što brže pražnjenje rasksnica. ve saobraćaja na ovoj deonici nije bilo, ćem obimu. Sredstva od 12 miliona dina-
falt prionu na posao. Pošto je grad mada se dve kolovozne trake za- ra za ovaj posao izdvojena su iz gradskog
putem konkursa kod Uprave za ka- tvaraju naizmenično, mada su bi- budžeta. Pre asfaltiranja, 21 slivnik iz-
pitalna ulaganja Vojvodine obezbe- ciklisti na desnoj strani, od Bra- mešten je na zelenu površinu i urađen je
dio 73,1 miliona dinara, krenulo se će Radić do Štrosmajerove, pri- i jedan novi šaht, da bi se osigurala traj-
u rekonstrukciju kolovoza u ulici vremeno ostali bez biciklističke nost kolovozne konstrukcije. 
Maksima Gorkog, raskrsnicama sa staze. „U planu za ovu godinu je još ulica
Braće Radić i Štrosmajerovom, sa „Bilo je zabrinutosti kako će bi- Braće Majer, deonica u dužini od 600
ciljem da se proširenjem saobraćaj- ciklisti ubuduće moći da se kreću metara od Tolstojeve ulice do Karađor-
nice vozačima koji čekaju na skreta- ulicom Maksima Gorkog i da li će đevog puta, zatim proširenje ulice Mati-
nje u levo smanji taj period. Na taj morati da koriste zaobilazne prav- je Gupca od Eugena Kumičića do Blaška
način povećaće se njena propusnost ce. Staza će i dalje biti, samo će se Rajića u dužini od 470 metara, i prošire-
a takođe i bezbednost učesnika u pomeriti tako što će doći do suže- nje ulice Sep Ferenca u mesnoj zajedni-
saobraćaju. nja trotoara na ovom delu“, objaš- ci Dudova šuma. Uzimajući u obzir zna-
Radovi su počeli 15. jula i pred- njava Milan Marjanov. čaj ovih saobraćajnica i frekventnost sa-
viđeno je da traju 150 dana, kraj- obraćaja na njima, utvrđeno je da je ne-
nji rok za njihov završetak je 25. de- Rehabilitacija umesto ophodno da se širina kolovoza poveća za
cembar, a razlog je taj što se mora „krpljenja“ jedan metar kako bi se obezbedila njiho-
voditi računa o velikom broju pod- va dovoljna širina za bezbedan dvosmer-
zemnih instalacija, dok će neke od U ovoj godini u okviru progra- ni saobraćaj. Jedna od investicija je i u
njih morati da budu izmeštene. Reč ma održavanja saobraćajnica, Jav- ulicu dr Franje Sudarevića u Keru, u du-
je uglavnom o električnim i teleko- no preduzeće za upravljanje pu- žini od 200 metara, gde se radi u koor-
munikacionim kablovima.  tevima, urbanističko planiranje i dinaciji sa javnim komunalnim preduze-
„Rešenjem Sekretarijata za ko- stanovanje Subotica je izvršilo re- ćem „Vodovod i kanalizacija“, kaže Mi-
munalne poslove, energetiku i sao- habilitaciju kolovoza u ulici Dimi- lan Marjanov.
braćaj data je saglasnost za postav- trija Tucovića u Subotici u dužini
ljanje privremene saobraćajne si- od 200 metara. S obzirom da po- M.Radojčin
gnalizacije za delimičnu obustavu stojeći asfalt u ulici nije bio u za-
saobraćaja radi početka realizacije dovoljavajućem stanju skinut je
projekta  „Rekonstrukcija i dograd- stari asfaltni sloj i nanet novi. Ra-
nja kolovoza u ulici Maksima Gor- dove je izvodila kompanija „Voj-
kog, od raskrsnice sa ulicom Braće Milan Marjanov: Leva skretanja put“ i njihova vrednost radova je
Radić do raskrsnice sa ulicom Ma- doprineće boljoj bezbednosti u bila 2,2 miliona dinara. www.pusin.rs
tije Gupca u Subotici sa izgradnjom saobraćaju „Ova ulica je prethodno asfal-
sistema video-nadzora (I faza). Projektom Postojaće usmeravajući signali, tako tirana pre desetak godina ali je to ura-
privremene saobraćajne signalizacije je da će zeleno svetlo u određenoj fazi biti đeno u zimskom periodu i relativno brzo
predviđeno da od četiri saobraćajne trake uključeno samo za one koje žele da skre- je došlo do oštećenja na kolovozu. Sma-
u svakoj fazi dve saobraćajne trake budu ne levo. Ispred svakog semafora na ove trali smo da je to centar grada i veoma
zatvorene, a dve otvorene za saobraćaj“, dve raskrsnice biće postavljene kamere frekventna saobraćajnica i da je treba
kaže Milan Marjanov, rukovodilac Službe pomoću kojih će se pratiti odvijanje sa- dovesti u ispravno stanje“, kaže Milan
za puteve u javnom preduzeću za uprav- obraćaja, u saradnji sa Policijskom upra- Marjanov.
ljanje putevima, urbanističko planiranje i vom Subotica “, kaže Milan Marjanov. Javno preduzeće kojem je poverena Pon. 08-16h
stanovanje. On dodaje da je ovo bilo jed- Kada je reč o rekonstrukciji koja briga o putevima u program je uvrstilo Uto. 10-18h
no od mesta u gradu gde je često dolazilo se obavlja u ulici Maksima Gorkog, u i 600 metara Majšanskog puta, od kruž- Sre. 08-17h
do sudara vozila, prvenstveno zbog skre- „Suboticatransu“ kažu da će, s obzi- nog toka u 51. Divizije do ulice Isidore Čet. 13-18h
Pet. 08-14h
tanja u levo. rom da njome prođe dnevno na stotine Sekulić, za čije presvlačenje je utrošeno
6
Srpsko književno društvo Krupara - organizovalo
Međunarodnu književnu koloniju
Srpska književnost u
nadnacionalnim okvirima
• Međunarodna
književna kolonija u
Krupari ima cilj, da
se u radnoj i opušte-
noj atmosferi, ino-
stranim tumačima
i prevodiocima pru-
ži prilika da izbliza
upoznaju književno
stvaralštvo učesnika
iz Srbije i savreme-
ne srpske književno-
sti. Osnovni cilj kolo-
nije je da srpsku knji-
ževnost učine što vid-
ljivijom i prepoznat-
ljivijom u nadnaci-
onalnim okvirima,
kaže književnik Đor-
đe Kuburić.
Srpsko književno
društvo Krupara, uz po-
dršku Ministarstva kul-
ture i informisanja Repu-
blike Srbije, organizovalo
je Međunarodnu književnu kolo-
niju koja će se održati od 26. do
29. avgusta u Bačkom Dušanovu
kod Subotice. Učesnici su umet-
nici Pavel Pilh (Češka), Erik Tau
Knudsen (Danska), Roland Or-
čik (Mađarska), Danica Vukiće-
vić, Ivana Milankov i Enes Ha-
lilović (Srbija) Ministarstva kul-
ture i informisanja Republike
Srbije.
Domaćin i urednik Međuna-
rodne književne kolonije je knji-
ževnik Đorđe Kuburić, a koordi-
nator Dejan Simonović.Inova-
tivni pristup
Savremena galerija Subotica: Razgovor sa umetnikom.
Do subote, otvorena izložba
skulptura Matije Radovića
•U okviru edukativnih
i pratećih programa
izložbe „Estetika for-
me i oblika“, u Savre-
menoj galeriji Subotica
je u četvrtak, 22. avgu-
sta, održan je Razgovor
sa umetnikom, mladim
crnogorskim vajarom
Matijom Radovićem. !
 
Razgovor sa vajarom Mati-
jom Radovićem, u Savreme-
noj galeriji, vodila je Jasmina
Jovančić Vidaković, kustoski-
nja izložbe. Ovim programom je
svečano zatvorena izložba „Este-
tika forme i oblika“ a Radovićeve
skulpture publika će moći pogle-
dati do subote, 24. avgusta.
„Međunarodna književna ko-
lonija Srpsko književno društvo
–  Krupara podrazumeva inova-
tivni radni pristup. Zamisao je da
književnice i književnici iz Srbije
sami, licem u lice, bez posredni-
ka, predstave svoja književna do-
stignuća i svoje književne pogle-
de tumačima i prevodiocima iz
inostranstva.  Svaki od domaćih
književnika će imati svoj dan u
kome će se predstaviti gostima iz
inostranstva i odgovarati na nji-
hova pitanja”, objašnjava Đorđe
Kuburić.
Predviđeno je i završno
Savremena galerija organizo-
vala je izložbu mladog crnogor-
skog vajara Matije Radovića, u
okviru programa „Estetika for-
me i oblika“. Radović je na izlož-
bi predstavio skulpture u kame-
nu koje se sastoje od 15 delova
i tematski su vezani kao esteti-
ka forme i oblika odnosno plod,
drvo i list.
Tema je inspirasana prirodom,
regenerisanjem, stvaranjem i ob-
navljanjem prirode i čovekovog
duha, a za izradu ovih skulptura,
Matija Radović je koristio mer-
mer i granit koji je pronalazio u
netaknutoj prirodi Crne Gore.
Mladi umetnik je na najbolji
način predstavio svoj lični doživ-
ljaj prirode plasiranog u kame-
nu koji simbolizuje ljubav prema
prirodi i trajanju života.
Matiji je subotička izložba
prva u našoj zemlji, a Suboticu
grad
zajedničko književno
veče.
„Cilj je da se u rad-
noj i istovremeno opu-
štenoj atmosferi, inostra-
nim tumačima i prevo-
diocima pruži prilika da
izbliza upoznaju književ-
no stvaralštvo učesnika iz
Srbije, te samim tim ste-
knu još jedan uvid u sa-
vremenu srpsku književ-
nost.Osnovni cilj koloni-
je je da srpsku književ-
nost učine što vidljivi-
jom i prepoznatljivijom
u nadnacionalnim okviri-
ma”, ističe Kuburić.
Učesnici kolonije će
imati prilike da obiđu i
upoznaju i znamenitosti
Subotice i njene okoline.
Partnerstvo
Međunarodna književ-
na kolonija Srpsko knji-
ževno društvo –  Krupa-
ra počinje na plodotvornom par-
tnerstvu jednog reprezentativ-
nog udruženja u kulturi i ugled-
nog kompleksa Krupara, čiji je
vlasnik uvaženi hirurg-gineko-
log dr Luka Anđelić, intelektua-
lac i mecena.
U restoranu Krupara se od fe-
bruara 2008. godine održava ve-
oma uspešna književna tribi-
na koju uređuje i vodi književ-
nik Đorđe Kuburić.Koloniju je fi-
nansijski podržalo Ministarstvo
kulture i informisanja Republi-
ke Srbije.
Nada K. Harminc
nije slučajno odabrao, fascini-
ran je kulturom i tradicijom Gra-
da, a njegove radove Subotičani
će moći da pogledaju do 24. av-
gusta.  N.H.K.
Zahvalnica
Policijskoj
upravi
Subotica
Policijskoj upravi Su-
botica, odeljenju krimi-
nalistike i inspektorima,
hvala na izuzetno brzom
i efikasnom otkrivanju
krađe u mojoj kući.
Hvala!!!
Margareta Lendvai
Broj 129 NOVE
23. avgust 2019.
Od 12. do 18. avgusta 2019. godine na
području Policijske uprave u Subotici
Policija
izdala 1260
prekršajnih
naloga!
 
U periodu od 12. do 18. avgusta 2019. godine, na području Po-
licijske uprave u Subotici dogodilo se 14 saobraćajnih nezgoda. U
sedam saobraćajnih nezgoda tri osobe su teže povređene, 10 oso-
ba je lakše povređeno dok je u sedam saobraćajnih nezgoda pri-
činjena samo materijalna šteta.
U navedenom periodu, policija je podnela 56 zahteva za po-
kretanje prekršajnog postupka, izdato je 1260 prekršajnih nalo-
ga i iz saobraćaja je isključeno šest vozača.
U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne si-
tuacije u Subotici imali su 17 intervencija.
N.H.K.
GRADSKA UPRAVA GRADA SUBOTICE
SEKRETARIJAT ZA GRAĐEVINARSTVO
U skladu sa članom 50. Zakona o planiranju i izgrad-
nji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-US,
24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14,
83/2018, 31/2019 i 37/2019) i članovima od 55. do 68. Pravil-
nika o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata
(„Službeni glasnik RS“, br. 32/19)
Oglašava
JAVNI UVID U
Nacrt Plana detaljne regulacije za uređenje
kompleksa stadiona FK „Spartak“ i njegovog
okruženja
Javni uvid može da se obavi od 26. avgusta do 24. septembra
2019. godine, radnim danima od 8-15 časova, u Gradskoj upra-
vi Subotice, Trg slobode 1.
Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid u Plan
u Gradskoj upravi Grada Subotice, u Sekretarijatu za građevi-
narstvo, Stara gradska kuća, kancelarija br. 204.
Primedbe na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se
u pisanoj formi dostaviti Sekretarijatu za građevinarstvo (Usluž-
ni centar, šalter 8 i 9) od 26. avgusta do 24. septembra 2019.
god.
Javna sednica Komisije za planove održaće se 01. oktobra
2019. god. u 13 časova u zgradi Stare gradske kuće (u Plavoj
sali), Trg slobode br.1.
Pravna i fizička lica mogu pred Komisijom za planove da
obrazlože svoje primedbe koje su u pisanom obliku dostavljene
tokom javnog uvida.
ORDINACIJA
ZA KOŽNE I POLNE BOLESTI
SUBOTICA, Žarka Zrenjanina 2, tel: 024/554-264
Kolagen indukciona terapija (OŽILJCI, MELASMA,
GUBITAK KOSE I DRUGO); Radiotalasi (BRADAVICE,
KONDILOMI, CISTE, PROŠIRENE KAPILARE, EPILACIJA
I DRUGO); Dermoskopija MLADEŽA I DRUGIH KOŽNIH
PROMENA; Lečenje kožnih i polnih oboljenja
 Broj 129
NOVE
23. avgust 2019.
U bašti restorana „Mala gostiona“ na Paliću održano zatvaranje IX. saziva Međunarodne
Umetnost prenosi
umetničke kolonije “Stipan Šabić-2019“
energiju u budućnost
U subotu, 17. avgusta,
u organizaciji Hrvat-
skog likovnog udruže-
nja „CroArt“, u bašti
restorana „Mala go-
stiona“ na Paliću odr-
žano je zatvaranje IX.
saziva Međunarod-
ne umetničke kolonije
„Stipan Šabić-2019“,
koja je otvorena 11. av-
gusta. Na ovogodišnjoj
koloniji učestvovalo je
jedanaest umetnika
iz Austrije, Slovenije,
Hrvatske, Rumunije i
Srbije.
Koloniju su otvorile Jelena Lipozen-
čić i Nela Horvat, članice Upravnog od-
bora „CroArt“-a. Na Međunarodnoj umet-
ničkoj koloniji „Stipan Šabić-2019“ u toku
ovih šest dana umetnici su u fabrici umet-
nosti, u oazi mirnoće restorana „Mala go-
stiona“ u sklopu „Elitte Palić“ i lepoti Pa-
lićkog jezera, svojim talentom, trudom i
zalaganjem i svojom potragom za umet-
ničkim izražajem ostavili svoje radove
da trajno svedoče o ovogodišnjem susre-
tu, zajedničkom druženju i stvaranju. Sve
ovo predstavlja skromni doprinos učesni-
ka kolonije i članova „CroArt“-a kultu-
ri našeg grada i svim ljubiteljima likovne
umetnosti, u želji da svake godine koloni-
ja, u znak sećanja na Stipana Šabića, bude
prepoznata kao sastavni deo umetničkog
Učesnici IX. saziva
Međunarodne
umetničke kolonije
“Stipan Šabić-2019.”
Učesnici IX. saziva Međunarod-
ne umetničke kolonije „Stipan Ša-
bić-2019“ bili su akademski slikari:
Zvjezdana Jembrih (Hrvatska), Ioan
Hotvath Bugnariu (Rumunija), Cori-
na Horvat Bugnariu (Rumunija), Ire-
na Gajser (Slovenija), Barbara Brigo-
la (Austrija), Kristina Viera Wolf (Au-
strija), Olga Đorđević (Srbija), Marija
Aleksić (Srbija), Ana Fafulić (Srbija),
Nera Pletikosić (Srbija) kao i Mato
Turić, akademski vajar (Hrvatska).
kultura 7
života Subotice. 
U ime svih učesnika de-
vete kolonije „Stipan Ša-
bić-2019“ skupu se obra-
tila Zvjezdana Jembrih,
akademska slikarka i pro-
fesorka likovne umetno-
sti iz Zagreba rekavši da
su ključne reči kojima bi
sve ovo objedinila zapravo
stvaranje, gostoljubivost,
gostoprimstvo i prenoše-
nje energije u budućnost,
te da će njihovi radovi op-
stati jer ostaju u dobrim
rukama, u nadi da će ener-
gija koju su iz svoje unu-
trašnjosti nastojali prene-
ti i koja je akumulirana u
njihovim radovima i dalje
zračiti ne samo sada već i
budućim naraštajima.
- Kao domaćin ove ko-
lonije trudila sam se da
obezbedim ugodan bora-
vak, kao slikar i umetnik, sa učesnicima
sam provela sedam predivnih dana i tru-
dila sam se da sve ono što je u službi umet-
nika bude ispoštovano, od njihovih želja,
potreba i svega onoga da bi se stvorio taj
trenutak stvaranja koji su oni večeras po-
kazali – rekla je Nela Horvat, slikarka,
članica Upravnog odbora „CroArt“-a i do-
maćica Međunarodne umetničke kolonije
„Stipan Šabić-2019“.
- I ove godine, sada već deveti put oku- Maravića,  polaznika škole pevanja Itali-
pile su nas uspomene na našeg sugrađa- janskog kulturnog centra „Piazza Italia“ iz
nina, čoveka pesnika, likovnog stvarao- Subotice u klasi Gordane Vidaković.
ca i pedagoga gospodina Stipana Šabića, Koloniju je zatvorio Branimir Kopilo-
koji je svojim kulturnim delovanjem osta- vić, istoričar umetnosti i član Upravnog
vio dubok trag među Hrvatima na prosto- odbora „CroArt“-a.
ru Vojvodine. Deveti saziv umetničke kolo- J. Tonković
nije Stipan Šabić je nastavak našeg dogovo-
Josip Horvat ra od pre osam godina da se kod nas održa-
Najmlađa učesnica kolonije bila je va jedna kolonija na kojoj će se spominjati
Nera Pletikosić, akademska slikar- njegov lik i delo. Na ovoj koloniji nastalo je
ka iz Subotice i članica Upravnog odbora više od dvadeset radova u raznim tehnika-
„CroArt“-a. ma, svi oni imaju zajedničku tačku a to je da
- Kolonija je kao i uvek izuzetno lepo or- su rađeni srcem i iskrenim pristupom svih
ganizovana i dolaze nam umetnici iz svih učesnika i svih umetnika sa ciljem da daju
okolnih zemalja, komuniciramo na svim najbolje od sebe. U prethodnih osam godi-
jezicima i razmenjujemo iskustva o rado- na, svaka godina ostavila je svoj pečat, sva-
vima, likovnim tehnikama, o umetničkom ki umetnik se vraćao u svoju zemlju i širio
životu u raznim zemljama. Upravo zbog glas da se kod nas održava kolonija na kojoj
toga je uvek lepo i zanimljivo iskustvo ra- se mnogo toga može naučiti i upravo taj lep
diti zajedno sa umetnicima iz drugih ze- glas rezultat je da eminentni umetnici žele
malja – istakla je Nera Pletikosić. da dođu na ovo kulturno dešavanje – na-
Na samoj likovnoj koloniji nastalo glasio je Josip Horvat, predsednik Hrvat-
je niz impresivnih ostvarenja, dela koja skog likovnog udruženja „CroArt“.
predstavljaju svakog umetnika svojom Zatvaranje je bilo upriličeno i muzičkim
umetničkom originalnošću. nastupima Teodore Pavluković i Radeta
8
Zanimanje: dobar izbor - siguran uspeh Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

Razgovor sa Zoranom Lebovićem, mesarom

Radostan
odlazak na posao
Mesar je zanimanje koje se bavi pripremom mesa za
ljudsku ishranu. Mesari usmrćuju (kolju) stoku i živinu
i obrađuju meso zaklanih životinja. Delokrug njihovog
rada uključuje: preuzimanje životinja za omamljivanje
i klanje (ili usmrćivanje električnom strujom), šurenje,
skidanje čekinja i spaljivanje (kod svinja), guljenje kože
(kod goveda), otvaranje trupa i vađenje creva, mozga i
endokrinih žlezda, obradu creva, buta i plećki, topljenje
sala (kod svinja) i tranžiranje mesa s leđa, vrata, slabi-
na i glave svinje i goveda. Pored pripreme svežeg mesa
za direktnu prodaju, mesari se bave i konzervisanjem
mesa, pa izrađuju trajne i polutrajne kobasice, salame i
druge suhomesnate proizvode.

- S obzirom na to da je mesar vreme i da ide kući. Ja imam tu neraspoložen, a da ima korektan

u stalnom kontaktu sa ljudima,
veoma je bitno da bude ljubazan
i nasmejan. Ljubaznost i vedrina
naročito utiču na što bolju kon-
verzaciju sa ljudima, samim tim
na dobar odnos sa ljudima, a sve
to stvara jednu prijatnu atmosfe-
ru za rad. Takođe mi je bitno da
mušterije uslužim najbolje što
mogu. To podrazumeva da lju-
di dobiju dobre i sveže proizvo-
de i da budu zadovoljni, a njima
je to najbitnije. Upravo zbog toga
ljudi se vraćaju i ponovo kupu-
ju kod mene – rekao je Zoran
Lebović, mesar.
Kako izgleda jedan radni
dan mesara?
- Na posao dolazim uglavnom
u 6 i 45, pošto se radnja otvara
u 7 časova. Posao počinjem sa is-
pakivanjem robe, uključujem vi-
trine i na tacne slažem i sortiram
robu, odnosno sve što je potreb-
no. Ubrzo nakon otvaranja rad-
nje mušterije već počinju da do-
laze i počinjemo da radimo. Ra-
dimo do 13 časova. Imamo dve
smene, u drugoj smeni se radi od
13 do 19 časova. Za mušterije ja
ovakvo radno vreme jako važno.
Ljudi rade i imaju obaveze, pa
često ne stižu da kupe ono što im
je potrebno ukoliko neka radnja
radi kraće. Ovako su u mogućno-
sti da kupuju i posle podne, ne
samo zbog kuvanje već i zbog su-
homesnatih proizvoda koje upra-
vo posle podne najviše i kupuju.     zna da bude neprijatna. To ume
Koja je lepa strana Vašeg
posla?
- Ja u svom poslu uživam i to
je lepa strana. Smatram da čovek
treba da uživa u svom poslu, a ne
samo da na posao dolazi zbog pla-
te i da jedva čeka da prođe radno
privilegiju da u svom poslu uži-
vam, a mnogi je nažalost nema-
ju jer idu na posao zato što mora-
ju. Na posao idem radostan i ra-
dim ono što volim, a to mi u živo-
tu mnogo znači, jer znam da je u
današnje vreme to retkost.
Koje su mane Vašeg
posla?
- U stalnom sam kontaktu sa
ljudima, a ljudi su različiti, ra-
zličitog karaktera naravno. Nisu
uvek dobre volje, odnosno dobro
raspoloženi pa onda to utiče i na
samu konverzaciju sa njima, koja
da me iznervira jer nisam ni kriv
niti sam zaslužio da neko ima ta-
kav stav prema meni ali ja se na-
ravno trudim da ostanem stalo-
žen i ljubazan, jer sve to prođe i
bude dobro. Međutim, ima situ-
acija kada primetim da je neko
stav prema meni. U tom slučaju
trudim se da tu osobu oraspolo-
žim i da iz radnje izađe nasme-
jan, u nadi da mu dan prođe bo-
lje nego što je počeo.
Da li je Vaš posao
stresan?
- Za mene lično posao uopšte
nije stresan. Možda je stresan za
nekoga ko je tek počeo da se bavi
ovim poslom, ali za one koji su u
ovom poslu duže, posao sam po
sebi nije stresan. Posao je opu-
šten i za mene je bolji od bilo kog
drugog posla, jer nema pritiska,
žurimo da bi mušterije što brže
obavile svoju kupovinu, da ne če-
kaju, ali sve to uskladimo među-
sobno pa nije nikakav problem.
Posao nije ni naporan za onoga
ko zna da radi, jer postoje drugi
poslovi koji su mnogo naporniji
od posla mesara.
Da li se od plate koju me-
sar prima može živeti?
- Plata nije ni mala ni velika.
Može se živeti od plate, ali skro-
mnije. Za nekoga ko nema veli-
ke prohteve i ko ume da raspode-
li novac, plata je dovoljna.  iz početka, a to podrazumeva kla-
Šta biste poručili mladi-
ma koji žele da se bave ovim
poslom?
- Definitivno ne može svako da
postane mesar. Poručio bih mladi-
ma da rade posao koji ih zanima,
ukoliko je to posao mesara, odno-
sno ako žele da postanu mesari,
Deficitarno
zanimanje
Posao mesara je tražen i
dobro plaćen posao ali je u
Srbiji i dalje deficitarano za-
nimanje. Nema dovoljno za-
interesovanih da izuče ovaj
zanat. Tokom trogodišnjeg
školovanja za mesara stiču se
teorijska i praktična znanja
iz obrade mesa kao i iz obla-
sti produkcije suhomesnatih
proizvoda i njihove prodaje.
A potraga za dobrim majsto-
rima je uvek aktuelna.
pre svega potrebna je ljubav pre-
ma ovoj profesiji. Zatim je jako
bitno da osoba bude snalažljiva,
jer je često gužva i mora brzo da se
radi, jer ljudi koji dolaze da kupu-
ju žure, samim tim osoba ne sme
da bude spora. Potrebno je da za-
vrše srednju školu koja ima smer
za mesara. Ono što je najbitnije i
šta bi im prvo poručio je da krenu
nje svinja, prerade svinja i da pro-
đu ceo taj proces skroz do prodav-
ca. Na taj način je mnogo lakše ra-
diti, upravo zbog detaljnog pozna-
vanja celog tog procesa. Mnogo je
teže u početku mesarima koji sa
ovim nisu bili upoznati. 
J. Tonković 

Ovu rubriku podržava grad Subotica

 Broj 129
društvo 9
NOVE

23. avgust 2019.

Zamenili fudbal jajastom loptom!

Sve više dece u Srbiji i Subotici trenira američki fudbal

Na pitanje otkud u Srbiji ame- klubova Arena lige, tu funkciju u igri, krupni-
• Deca u Srbiji po- rički fudbal, Palija kaže da mno- su i kadeti i još neke vrs- ji čuvaju one koji baca-
ga deca i u sportu žele nešto novo, te klubova zavisno od ju loptu, drugi su hvata-
kazuju intereso- a objašnjava i da je to verovatno uzrasta i klasifikacija. či, trkači nose loptu. Go-
razlog što sve više dece u ame- Dobijamo i deo sportske jaznija deca često i izbe-
vanje za novine ričkim školama igraju evropski opreme, kacige i dreso- gavaju sport, ali su do-
fudbal. Zamenili su jajastu lop- ve, lopte od američkih brodošla u američkom
u sportu. U Su- tu okruglom ili obrnuto i druga- donatora. Odziv dece je fudbalu. Imamo pri-
čijim pravilima igre. odličan, jer je to nešto mer dečaka od 105 kilo-
botici 40 učeni- „Osnovno je ljubav prema novo, toj deci je bilo po- grama, sad ima snagu,
sportu, a u ovoj igri je osnov- trebno nešto drugačije među najboljima je u
ka trenira ame- no da deca jure nekog ili da njih u sportu”, ističe trener grupi. Najvažnije je što
jure. Ovo je baš takva igra, jer se Ivan Palija. taj sport razvija i psi-
rički fudbal, ali i lopta nosi u rukama, dodaje ru- Oko 60 mladih trene- hološki gradi dečji ka-
kama, ne šutira se nogom. Lop- ra iz osam zemalja proš- rakter uči ih disciplini,
u američkim ško- ta je jajastog oblika, ima rotaciju, lo je posebnu trenersku ne isključuje nikog, a
kroz vazduh se šalje i kreće spi- obuku za američki fud- mogu da treniraju i de-
lama sve više ralom, vrlo je precizno kada na- bal, a dobili su i dona- beli i mršavi, svi igraju i
učite da je bacate”, kaže trener torsku pomoć, kacige i imaju svoju ulogu”, kaže
dece igra evrop- Palija. štitnike, preko Saveza Ivan Palija.
U Srbiji u više gradova se američkog fudbala. Objašnjava i da po-
ski fudbal. Igraju igra i razvija američki fudbal, za „U Subotici naš klub stoje dve discipline u
sada ima petnaestak juniorskih je trenirao sa decom, u tom fudbalu.
i mršavi i gojazni, klubova. početku, kod spomenika „Igraju i dečaci i de-
„Juniorskih je manje, a u ka- na Prozivci, a sada smo u vojčice igru flega, veo-
koji su podjedna- tegoriji ispod 11 godina ima samo dvorištu škola Sonja Marinković Ivan Palija, predsednik i trener ma se raširila među de-
tri kluba, uključujući i subotički i Sveti Sava. Imamo petogodišnji kuba Gorillas com od 7 do 15 godina
ko uspešni, nema tim, toliko ih je i ispod 13 godina, plan, a posle gašenja kluba u u juniorskoj, a preko
a u devet klubova su deca ispod Somboru, planiramo da u Subo- Sveti Sava, a već dosta druga- tog doba u seniorskoj ekipi. Po-
marginalizova- 15 godina. Sve je više razvojnih tici za nekoliko godina imamo se- ra mu se pridružilo na trenin- stoje ženski i mešoviti timovi, u
zima, jer im se dopala i jajasta svakom timu je od pet do sedam
nja dece, taj sport američka lopta. igrača. Cilj je da se lopta provuče
„Nisam bio u početku zain- što dalje u protivničku zonu. Ta-
jača dečji karak- teresovan, ali me je mlađi kmičenja se održavaju u različi-
brat oduševio svojim trenin- tim gradovima, ostvarili smo više
ter i dsiciplinu, zima. Krenuli smo zajedno, to pobeda i poneki poraz. Ove godi-
uzbeđenje na treninzima je sjaj- ne smo počeli i treninge sa kon-
ističe trener Ivan no, moraš unapred da razmišljaš taktom, a treniraju deca od 13.
o svakom potezu, dok praviš poe- godine. Sistem funkcioniše do-
Palija! ne, imaš pozitivnu tremu, predi- bro, a inače se kontakt američki
  van osećaj. Sama igra je zanimlji- fudbal igra sa 11 igrača u svakoj
va, dva puta nedeljno treniramo. ekipi”, objašnjava trener.
Za američki fudbal kažu da je Želim da uspem u ovom sportu, Dodaje, d takl disciplina je-
grublja sportska igra od evrop- da možda jednom igram u Evro- ste grub kontaktni sport, ali ni-
skog fudbala, ali sve više dece u pi, pa možda stignem i do Ameri- šta grublji od hokeja i sličnih
Srbiji se ipak opredeljuje za taj ke, kaže Nebojša. disciplina.
sport, ističe subotički trener Ivan „Do povreda može
Palija, koji je više godina proveo da dođe samo kao u
u Americi, a sada uči srpsku decu svakom drugom spor-
američkom fudbalu. tu. Deci je ova vrsta
Već pola veka američki fudbal sporta ponuđena, jer ne
se igra u Evropi, a nemačke lige mogu svi da treniraju
su najuspešnije u Evropi, u nji- već poznate discipline.
ma igra dosta mladića iz Srbije, U ovom sportu sudija
u raznim timovima. vas kažnjava za bilo ka-
„Nedavno je mladić koji je tre- kvu neprimerenu reak-
nirao sa našom decom u Sombo- ciju, a onda vas vraća
ru, a stariji je od njih, otišao kao li- unazad 15 metara, koje
nijski igrač u Nemačku, igra tamo ste teško osvojili bor-
profesionalno, što je primer našoj bom, trčanjem, probi-
deci da je moguće vrednim tre- janjem. Tako funkcio-
ningom napraviti uspeh u ovom niše sistem. Zaintere-
sportu”, kaže trener Ivan Palija. sovana deca jesu mož-
niorski tim i tada ćemo imati sve da za sada užeg profi-
selekcije. Igraju deca od 7 do 16 la, ili nisu mogla da se
Američka deca vole naš godina u juniorskoj, a preko toga „uklope” u fudbal u ko-
u seniorskoj kategoriji. Igramo jem svi neopravdano
„nogomet” turnire, osvojili smo već i zlato u sanjanju da će biti, re-
U američkim školama sve više mališana igra evropski fudbal, martu, u Beogradu. Pobedili smo cimo, Ronaldo. Tu ot-
a roditelji kažu da je okrugla lopta za njih nešto novo, ali da je i juniore Vukova, a to je kao da ste pada veliki broj dece,
manje gruba igra. pobedili Partizan ili Crvenu zve- a relativno malo je us-
Uče pravila evropskog fudbala, ali se dešava da deca uhvate za zdu u našem običnom, evrop- Njegov otac i trener Ivan Pa- pešnih. Američki fudbal discipli-
ruku dečaka protivničkog tima, koji uspešno igra. U Wiskonsinu skom fudbalu”, objašnjava Ivan lija objašnjava, zašto je američki nom gradi karakter dece, nema
smo imali priliku da vidimo na terenu, kada je malenog Lea, koji manje upućenima u sport. fudbal zanimljiv deci. suprotstvljanja sudiji i treneru,
odlično dribla, pokušao da zaustavi njegov drugar hvatanjem za U Subotici 40 osnovaca treni- „ Mnogi mališani imaju pro- a potrebno je naporno trenirati,
ruku.A onda, zna se, slede kartoni u boji! ra američki fudbal, a među njima blem sa viškom kilograma, pa podnositi i psihički i fizički napor
„ Iako je u Americi američki fudbal u svakoj porodici popula- su i četiri devojčice. nisu uspešni u nekom sportu, a u tom sportu u kojem se  nikada
ran, ipak deci u školama se dopada taj naš „nogomet”, dribling Nebojša Palija ima 14 go- u američkom fudbalu često bri- ne odustaje, a posle svakog pora-
lopte nogom i način igre. Novo je i drugačije, manje grubo za de- dina, a trenira već dve godine ljiraju sa najboljima. Oseća- za ide se u novi pobednički po-
vojčice, a adrenalin isti kao u igri sa jajastom loptom”, kaže Leov američki fudbal, a njegov mlađi ju se sigurno, kao deo tima, po- duhvat, bez osvratanja unazad” ,
tata Dušan. brat Mihajilo počeo je još rani- staju uspešni. Igraju i korpulen- objašnjava trener Ivan Palija.
je. Odličan je đak, pohađa školu tnija deca, viša i niža, svi imaju Nada K. Harminc
10
grad Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

Na Letnjoj pozornici na Paliću, povodom pola veka

На основу одлуке Надзорног одбора Јавног
комуналног предузећа „Суботичка топлана“ Bunjevačkog kola i tri decenije OBŠ Raičević

Baletani i folkloraši
Суботица, број_11000/19-2 од 15.08.2019. године,
Јавно комунално предузеће „Суботичка топлана“
Суботица
оглашава

ЈАВНУ ПРОДАЈУ
I Предмет јавне продаје je
-продаја 1 (једног) службеног путничког
возила марке Opel, модел Astra classic 1.4, година
производње 2005, снаге мотора 66 kW, запремине
zajedno u „Vragolanki”!
мотора 1364 cm3 , по почетној цени у износу од
60.000,00 РСД.
II Продаја се врши јавним прикупљањем
писмених понуда.
III Право учешћа имају сва заинтересована
правна и физичка лица, која пре лицитације
уплате износ у висини од 10% од почетне цене на
рачун 205-132975-27 код Комерцијалне банке, са
назнаком –за учешће на јавној продаји.
IV Сва заинтересована лица дужна су да
поднесу писмену понуду у затвореној коверти
са назнаком - ПОНУДА-ЈАВНА ПРОДАЈА
СЛУЖБЕНОГ ПУТНИЧКОГ ВОЗИЛА-не отварај,
до 29.08.2019. године, до 10,00 часова, лично
или путем поште на адресу Јавно комунално
предузеће „Суботичка топлана“ Суботица,
Сегедински пут бр.22, 24000 Суботица.
Заинтересована лица дужна су да уз понуду
доставе доказ из тачке III овог огласа.
V Комисија ће приступити отварању понуда
дана 29.08.2019. године у 10,15 часова у службеним
просторијама ЈКП ˝Суботичка топлана˝, на
адреси Сегедински пут 22, Суботица.
Представници понуђача-правних лица имају
право да присуствују поступку отварања понуда
уз прилагање писменог пуномоћја.
VI Путничко возило из тачке I овог огласа,
продаје се у виђеном стању (возило није у возном
стању) и заинтересована лица могу разгледати
возило сваког радног дана, почев од 26.08.2019. •Sledeća godina je veliki jubi- Ljubav pobeđuje
године закључно са 28.08.2019. године, у времену ,Jutro je na imanju bogate udovice Simone, nje-
од 8,00 до 12,00 часова у кругу Предузећа. lej,  50 godina rada HKC “Bu- na lepa ćerka Liza hrani živinu i gleda okolo, ne bi li
Контакт особа за најаву разгледања је Витомир ugledala Kolena, momka kojeg voli. Njena majka se
Францишковић, 064/8244-388. njevačko kolo” i 30-a školska protivi toj ljubavi, jer želi za svoju jedinicu bogatog
Купац је у обавези да сноси трошкове превоза muža. Veseli meštani dolaze i pozivaju Lizu, ali joj
возила које је предмет ове јавне продаје. godina rada OBŠ” Raičević”, majka Simona zabranjuje da ide sa žeteocima u polje
ЈКП “СУБОТИЧКА ТОПЛАНА“ i sa devojkama u igru. Liza radije mašta o svom volje-
pa je povodom velikih i zna- nom nego što se prihvata poslova na imanju. Kolen
koristi Simonino odsustvo i ponovo dolazi kod Lize.
čajnih jubileja obe ustano- Njihova naivna i detinjasta igra ubrzo prerasta u lju-
Градска управа Суботица, Секретаријат за bavni duet. Dolazi bogati trgovac Tomas i njegov sin
пољопривреду и заштиту животне средине, на ve organizovana kombinova- Alen, za koga bi Simona htela da uda svoju kći. Ali,
основу члана 20. и 29. Закона о процени утицаја pošto je Alen detinjast, Liza neće ni da čuje za nje-
на животну средину („Сл гласник РС“ бр.135/04 и na predstava baletana i fol- ga. Uprkos njenom protivljenju, roditelji ugovaraju
36/09) објављује: svadbu, svađajući se oko miraza i troškova venčanja.
kloraša „Vragolanka”, kaže Alenovi pokušaji da se približi Lizi, propadaju zbog

ОБАВЕШТЕЊЕ Natalija Raičević, direktorka

О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ДАВАЊЕ
САГЛАСНОСТИ НА СТУДИЈУ ПРОЦЕНЕ
УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Овлашћено лице “Кодар енергомонтажа”
доо Београд, Аутопут за Загреб бр. 22, је у име
носиоца пројекта „ВИП Мобиле“ доо Нови
Београд, Милутина Миланковића 1ж, поднео
дана 15.8.2019. године под бројем IV-08/I-501
-218/2019, Захтев за давање сагласности на
Студију процене утицаја на животну средину
пројекта: Базне станице мобилне телефоније
“НС2331_06 СУ_СУБОТИЦА_БЕОГРАДСКИ_
ПУТ” на катастарској парцели 10498 КО Доњи
град, Суботица, улица Наде Димић бр. 42
(46.087051°, 19.669661°).
Јавни увид у предметну Студију може се
извршити у просторијама Службе за заштииту
животне средине и одрживи развој, I спрат
соба 129, сваког радног дана од 10-12 часова од
21.8.2019. до 24.9.2019., а јавна презентација
Студије одржаће се 24.9.2019. године у 12 часова
у просторијама Службе. Увид у предметну студију
можете извршити и на сајту града Суботице, у
одељку животна средина – огласна табла.
baletske škole.
 
Članovi HKC “ Bunjavačko kolo” i učenici OBŠ
“Raičević” 26. avgusta, u 20 časova odigraće na Let-
njoj pozornici predstavu po motivima baleta “Vrago-
lanka”. Predstava po motivima baleta „Vragolanka”
rađena je koreografski i po libretu, originlne postav-
ke baleta, prilagođena uzrasnim grupama dece člano-
vima HKC “Bunjevačko kolo” i učenicima OBŠ “ Rai-
čević”,  do 15 godina.
„Predstava ima dva čina, gde su obuhvaćene so-
lističke deonice poverene učenicima baletske ško-
le, dok su masovne scene, ansambl deonice poverene
deci iz HKC “ Bunjevačko kolo”.  Kuriozitet predsta-
ve je komična nota koja se provlači tokom čitave pri-
če.Na sceni će učestvovati oko 60 dečaka i devojči-
ca uvežbavani tokom avgusta na svakodnevnim pro-
bama”, kaže Natalija Raičević, direkktorka baletske
škole.
Povodom jubileja, 30 godina rada, koji OBŠ Raiče-
vić obeležava ove školske godine i 50 godina posto-
janja HKC “Bunjevačko kolo”, na sceni će biti i biv-
ši đaci škole.
„U deonicama igre sa klompama i drugaricama, na
njegove nespretnosti, pa je i njegov otac Tomas zbog
toga uvređen.. Svi su veseli i plešu, čak i Simona uče-
stvuje u igri. Nailazi oluja koja prekida veselje, a že-
teoci beže, tražeći zaklon.
Ljubav Lize i Kolena pobeđuje. Proslava se nastav-
lja na trgu, radosnom događaju se pridružuju mešta-
ni i sve se završava veselom igrankom. A, putem svo-
je sreće i ljubavi odlaze i Simona i Tomas.
U slučaju kiše predstava će se odigrati 27. avgusta,
sa početkom u 20 sati.
sceni su solisti Mina Horvat koja tumači ulogu glav-
ne junjakinje Lize, danas učenica   srednje Baletske
škole u Novom Sadu i Nikola Stamenović, od ove go-
dine član baleta SNP’a takođe naš bivši đak, tuma-
če glavne likove predstave kroz adađoiI varijacije. Ta-
kođe naša bivša učenica Petra Gubičak, danas učeni-
ca srednje baletske škole u Budimpešti ima solističke
deonice, dok je uloga Alena, data Mateji Katiću članu
HKC”Bunjevačko kolo””, objašnjava Raičević. 
Natalija objašnjava da je spoj dece i različitih igara
na sceni, polaznika folklornih grupa i učenika balet-
ske škole lepo iskustvo, koje će ostati kao jedinstvena
praksa i zahvala baletskoj školi za saradnju sa HKC
“Bunjevačko kolo”.
Nada K. Harminc
 Broj 129
NOVE
23. avgust 2019.
Oslušnite svoje dete
Centar za lični razvoj Spektrum u Subotici radi sa adolescentima uzrasta od 14 do 18 godina
Adolescencija pred-
stavlja vrlo dina-
mičan i buran peri-
od odrastanja za ti-
nejdžere, a podjed-
nako je izazovan za
njihove roditelje.
Tokom ovog život-
nog doba, koji traje
od 12 do 24 godine,
mladi osećanja do-
življavaju intenziv-
nije ili im se javljaju
emocije koje do tada
nisu osetili. Posle-
dice ovih promena
mogu biti zbunje-
nost ili strah. Zbog
toga adolescenti
zajedno sa svojim
okruženjem moraju
pronaći nove meha-
nizme koji bi im po-
mogli u tome sa ra-
zumeju i da se nose
sa promenama koje
donosi prelazak iz
dečijeg u odraslo
doba, tvrde u Centru
za lični razvoj Spek-
trum u Subotici.
 
Mladi u uzrastu od 12 do 14 go-
dina se nalaze u periodu u kom
najčešće počinju da se javlja-
ju psihičke i emocionalne tego-
be koje su specifične za adoles-
cenciju. Jedan od vidljivih re-
zultata pomenutih tegoba može
biti samopovređivanje i/ili sui-
cidalnosti kod mladih, čiji je po-
rast uočen u razvijenim zemlja-
ma širom sveta, ali i u srednjim
školama u Subotici.
Mladi se često
samopovređuju
U Centru za lični razvoj
Spektrum radeći sa adolescen-
tima, psihoterapeuti se često
susreću sa različitim uzrocima
samopovređivanja.
društvo 11
- Ove pojave su (dijalektičko bihejvio- ovaj tretman navode da im je veoma
brojne i raznolike (od ralna terapija) jedan od pomogao u tome da smanje učesta-
lost impulsivnih ponašanja, da po-
porodične klime, kul- najefektivnijih tretma-
ture ili subkulture kojoj na za samopovređivanje, stanu svesni i razumeju svoje emoci-
osoba pripada, uticaja suicidalnost, emotiv- je, da mogu da ih imenuju i jasno ra-
zlikuju, da na konsktruktivan način
vršnjačkih grupa i po- nu disregulaciju (dugo-
izraze kroz razgovor svoje neprijat-
jedinaca, različitih bol- trajna anksioznost, de-
nih životnih događaja) presivnost), bipolar- ne emocije (tugu, bes, strah, krivicu,
stid) i da ih prorade. Prolaskom kroz
i uglavnom dovode do ni poremećaj i druga
DBT tretman adolescenti postaju
emocija koje su inten- impulsivna ponašanja
zivne i preplavljujuće (korišćenje psihoaktiv- svesni svoje emotivne uznemirenosti,
a primenom DBT tehnika uspevaju
za mladu osobu. Ako nih supstanci, prejedan-
da smanje njen intenzitet i da nađu
se uzme u obzir da je, anoreksiju).
mlada osoba, kojoj se - Ova vrsta tera- bolje alternative u regulaciji svog po-
našanja. Centar za lični razvoj Spek-
ovo dešava, nema još pije usmerena je na
trum je tokom primene ovog tretma-
uvekdovoljnonaučenih podučavanjeklijentano-
životnih veština koje bi vim veštinama u četiri
na u radu sa adolescentima usposta-
vio i održao saradnju sa dečijim psi-
joj pomogle da izađe životne oblasti. Prva
hijatrima Kliničkog centra Vojvodi-
na kraj sa ovim ne- veština je, majndfulnes,
prijatnim emocijama, što u prevodu znači sves-
ne, gde se mladi pod rizikom upu-
ćuju od strane pedijatra ili kliničkog
samopovređivanje se nost, čijim vežbanjem se
psihologa u okviru zdravstvene za-
u ovom slučaju koris- povećava sposobnost
ti kao način za reguli- osobe da bude prisut-
štite. O ovom tretmanu predstavnici
Centra su izlagali na Kongresu psi-
sanje osećanja. Dakle, Karolina Vereš na u sadašnjem trenu-
samopovređivanje ne tku, bez procenjivanja i
mora uvek značiti da osuđivanja, već prihva- Deci je najvažnija
osoba koja to radi želi tanja onoga što trenut-
podrška
sebi da oduzme život. no opaža. Druga oblast  
Ova pojava može pre- podrazumeva razvi- Vrlo česta inicijal-
dstavljati način da janje tolerancije na uz- na reakcija roditelja kada
deca imaju problem sa
se tenzija i uznemire- nemirenost. Ona je us-
nost koju osoba oseća merena ka povećanju samopovređivanjem, kako
tvrde u Spektruju je, pori-
smanji i da na taj način tolerancije neprijat- canje, zabrinutost, krivica,
pokušava da ublaži nih osećanja, umesto ali i ljutnja. Međutim, za-
emocionali bol. Iako je težnji ka izbegavajućim brane samopovređivanje
i kažnjavanje impulsiv-
ovakvo ponašanje vrlo ponašanjima
nih ponašanja neće rešiti
često impulsivno, u ve- (samopovređivanju,
likom broju slučajeva upotrebi psihoaktivnih
problem, pa je najbol-
je dati do znanja detetu da
mu prethodi hroničan supstanci, prejedanju i ima podršku i razumevan-
osećaj bespomoćnosti, sl.). Treća oblast veština je. Najvažnije je ne čekati,
usamljenosti, tuge ili se odnosi na emotivno već momentalno reagovati i
potražiti stručnu pomoć, sa-
ljutnje. Ovde treba opismenjavanje. Kroz
vet je stručnjaka iz Centra za
biti obazriv, jer iako ovu obuku klijenti uče
samopovređivanje o osećanjima, njihovoj
lični razvoj Spektrum.
može da se javi neza- prirodi i njihovom zdra-
visno od želje za sui- vom ispoljavanju. Pos- hoterapeuta Srbije, u oktobru 2018.
cidom, nekada ove lednja, četvrta oblast godine, jer su prvi u Srbiji koji su uve-
dve pojave mogu biti je učenje međuljudskih li ovaj vid psihološke pomoći mladi-
povezane. Nekada veština koje pomažu ma pod rizikom. Osim sa zdravstve-
Nina Racić
samopovređivanje za osobi da komunicira sa nim ustanovama Centar je usposta-
osobu može predstavl- dete samopovređuje. Vidljivi zna- vio saradnju sa Aktivom stručnih sa-
drugima na asertivan
jati način da "napravi kompromis" ci su tragovi na telu poput modri- radnika grada Subotice, jer su psi-
način, održi samopoštovanje i jača
i izbegne pokušaj suicida - kaže za ca, ogrebotina, posekotina, opeko- holozi i pedagozi osnovnih i sred-
svoje zdrave odnose sa drugim lju-
naš list, Nina Racić, master psiho- tina, zatim sakriveni žileti, nož ili njih škola, pored odeljenjskih stare-
dima. DBT psihoterapija se po pra-
log i integrativni psihoterapeut u neki oštri predmeti; tajnovitost i šina, prvi koji mogu da prepoznaju
vilu sastoji od dva tretmana koji
Centru za lični razvoj Spektrum. decu/mlade kojima je potrebna po-
dugotrajna fizička i emocionalna se sprovode na nedeljnom nivou:
Racić dodaje da je jedna od distanciranost od roditelja, neka- moć. U narednom periodu u planu
psihoterapije (u grupi ili individual- je da se umreže svi pomenuti akte-
čestih predrasuda i da osoba da i od vršnjaka; odeća koja nije no) i obuke veština. Postoji moguć- ri u prevenciji. Osim toga, neophod-
samopovređivanjem, želi da privuče u skladu sa vremenskim prilika - nost da se u hodu uključe novi mla- no je edukovanje roditelja i mladih
pažnju. nošenje dugih rukava ili pantalona di koji se jave za pomoć - kaže Nina kako bi se brže prepoznali oni koji su
- Čin samopovređivanja se na visokim temperaturama da bi se Racić. pod rizikom. Dodatne informacije o
mora shvatiti ozbiljno, jer je sig- sakrili tragovi samopovređivanja -
U Centru za lični razvoj Spek- DBT tretmanu zainteresovani mogu
nal da je osobi potrebna podrška pojašnjava Racić.
trum u Subotici, aktuelna je grupa dobiti putem telefona 0644193619
i stručna pomoć. Važno je da oso-
za rad sa adolescentima uzrasta od ili e-maila: office@centarspektrum.
be koje su u kontaktu sa mladi- DBT psihoterapija- 14 do 18 godina. Nakon 8 meseci com. - kaže Karolina Vereš, mas-
ma - roditelji, nastavnici, lekari - najefektnija sprovođenja ove vrste psihoterapije ter psiholog i psihodramski psihote-
ovo znaju, a još je važnije da obra- U Spektrumu takođe kažu da i obuke, postignuti su brojni uspesi. rapeut u Spektrumu.
te pažnju postoje li naznake da se su istraživanja pokazala da je DBT - Adolescenti koji su prošli kroz A. Šiška
12
zdravstvo Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

Saveti za vaše zdravlje • Saveti za vaše zdravlje

Milena Gavrilović, dr stomatologije
Konzumiranje tople vode
 
Ksilitol za zdravlje čoveka
Ksilitol pripada grupi šećernih alkohola i predstavlja prirodnu za-
menu za šećer a sa stanovišta prevencije karijesa idealnu alternativu
jer, za razliku od saharoze,
kariogene bakterije ne mogu
da koriste ksilitol kao svo-
ju hranu a samim tim nakon VODAVODA je jedina voda
konzumiranja ksilitola ne koja je već na samom izvoru
dolazi do oslobađanja kise-
lih metabolita i do poveća- topla i kupcima se uvek sa-
nja kiselosti u usnoj duplji, vetuje da vodu, piju toplu,
kao posle konzumiranja sa-
haroze. Ksilitol je, za razli- optimalno na 27 celzijuso-
ku od veštačkih zaslađivača,
prirodna supstanca jer se
vih stepeni. Isto tako se sa-
nalazi u stablu breze i dru- vetuje i da se druge vode sa
gog tvrdog drveća, nekim ži-
taricama kao i voću i povr-
tržišta pokušaju piti tople.
ću. Slatkoća mu je ista kao
kod saharoze a sadrži samo
10 cal po kafenoj kašičici.
Danas se u stomatologi-
ji uspešno primenjuje u prevenciji zubnog karijesa, o čemu svedoče
brojne kliničke studije. Pored toga što bakterije ne mogu da metabo-
lišu ksilitol, on sprečava i vezivanje bakterija za površinu zuba, ugro-
žava njihov opstanak i njihovo negativno delovanje na zubnu gleđ. - Poznato je, a i mi sami smo krenuli od te predpostavke da se do dva sata ne jede ništa
Od svih načina unošenja ksilitola, najviše su ispitivane i klinički koju savetuju stručnjaci za zdrav život od lekara do savetni- Pijenje bilo kakave vode posle i tokom jela je
potvrđene žvakaće gume. Dokazano je da su žvakaće gume koje sa- ka za ishranu širom sveta, a to je da minimalno 1.5 litara to- zabranjeno
drže ksilitol efikasno sredstvo u prevenciji karijesa ukoliko se ksili- ple vode svaki čovek treba da unese u sebe ako želi da bude Pijenje tople vode polako treba podizati na veće količi-
tol nalazi na prvom mestu na deklaraciji proizvoda, jer je na taj na- zdrav i vitalan.- istakli su u kompaniji VODAVODA ne tokom dana kako bi se dostigao unos tople vode na mi-
čin prisutan u dovoljnoj količini. Sličan efekat se postiže unošenjem Ljudsko telo sastoji se u proseku od 55% do 78% vode. nimum 2.5 litara na dan za odraslog čoveka
putem praška, dražeja, bombona, jer se sa njima postižu veće kon- Na primer, mišići su 75% od vode, mozak 90%, krv 83%, Ovi saveti su osnova za preventivu, ali i za lečenje bolesti
centracije aktivne materije a pogodnije su za malu decu od žvaka- kosti 22%. Svakoj ćeliji našeg tela treba voda i to topla jer smatraju da topla voda već sama po sebi otklanja toksi-
ćih guma. voda. ne koji su uzrok bolesti.
  Čovek može da živi mesec dana bez hrane, ali samo 7
dana bez vode. Ajuverdska terapija toplom vodom
Ukoliko se odlučite da kupite VODAVODU i da je kon-
Zora Pavlović, zumirate toplu, ona će biti blagotvorna na: Ajuverda je tradicionalna indijska medicina stara veko-
Aktivaciju vašeg krvotoka, Podsticanje metabolizma, vima i zasnovana je na iskustvu naroda i pažljivom posma-
viša medicinska sestra Ublažavanje bolova, Poboljšanje varenja, Smanjenje tele- tranju tela i zdravlja ljudi. Ona je duboko ukorenjena u pri-
  sne težine, Oslobađanje toksina iz organizma, Usporava- rodi. Prema definiciji Svetske zdrastvene organizacije ona
nje procesa starenja, Razbuđivanje celog tela, zato je važ- je najstarije održan sistem zaštite zdravlja u svetu. Koren

Žalfija za
no konzumirati je ujutru jedan litar obavezno i tokom
dana još 1.5 litara. To je više od minimuma, ali daje moć
oganizmu., Podsticanje rada svih organa u telu, Podstica-
nje nivoa energije u telu, Glavobolje, naročito učestale mi-
zdravlje žene
grene, Menstrualne tegobe, Sve grčeve i bolove u stoma-
ku, Opuštanje nerava, Dugotrajni zatvor, Nakon jela ma-
sne hrane jer direktno razgrađuje masti, Podizanje tempe-
rature tela što olakšava proces mršavljenja prilikom drža-
Svojstvo žalfije nja dijete, Leči gastritis i sve probleme sa stomakom, Regu-
protiv grčeva je kori- lisanje krvnog pritiska, Elastičnost kože i njen sjaj, Odstra-
sno i u ginekološkim njivanje „kesa“ i podočnjaka ispod očiju, Otapanje pod-
obolenjima kod bol- bradka ili podvaljka na licu, Suvu kožu i akne u pubertetu,
nih, neurednih i obil- Ona je saveznik ženske lepote, Smanjuje mokraćne infek-
nih krvarenja. Žalfi- cije, Smanjuje gorušicu, Procesa znojenja koje nam je po-
ja u sebi ima materi- trebno zbog izbacivanja svih toksina, Rasterećuje rad jetre
je sa dejstvima slič- i bubrega, Sagorevanje kalorije koje se unesu tokom obro-
nim ženskim pol- ka, Redovna konzumacija tople vode suzbija astmu, Naro-
nim hormonima, pa čito je blagotvorna kada patite od prehlade ili kašlja, Dnev-
jača matericu, regu- ni umor se smanjuje unošenjem tople vode, Poboljšava
liše hormonske ba- cirkulaciju jer je primarna u transportu hranljivih sastoja-
lanse, čime je drago- ka, Zaboravnost i demencije.
cena kod klimakterij- Prilozi koji idu u prilog navedenim tvrdnjama:
skih- menopauznih
problema, ublažava- Japanska terapija toplom vodom
jući nastanak  valun-
ga- naglog osećaja to- Japanci veruju da je „slab stomak“ uzrok mnogih obo-
pline, koji čini da liče ljenja i loših stanja, a terapija uzimanja tj pijenja tople vode
gotovo bukne. Izo- treba baš ta stanja da otkloni. Japanska tradicionalna me-
flavoni koje posedu- dicina preporučuje nekoliko čaša vode da se pije odmah
je žalvija, ispoljava- nakon buđenja, čak i pre jutarnje rutine kao što je pranje
ju značajna zaštitna zuba. Topla voda čisti stomak i budi digestivni trakt. Ja-
dejstva u organizmu panci smatraju da su jutarnji časovi najvažniji za zdravlje,
a sa padom estroge- te da dobre jutarnje navike i rutine ljudi teraju mnoge bo-
nih hormona u rizik oboljevanja ulaze kardiovaskularni, koštani  kao lesti. Pijenje tople vode kod njih je imperativ jer čisti i ispi-
i lipidni status organizma.  ra ceo organizam.
Simptomi kardiovaskularnog sistema se ispoljavaju u promenlji- Japanska terapija i medicina preporučuju:
vom-kolebljivom krvnom pritisku, u ubrzanom srčanom radu (tahi- Čim se probudite popijte 600ml tople vode na prazan
kardije), u osećaju pojačanog udaranja srca, u pojavi aritmija, u ra- stomak
zvoju angine pektoris ili pojavi infarkta miokarda. Posle toga, 45 minuta ništa ne treba jesti, a najbolje je
reči dolazi od „ajus“ što znači život i „veda“ što znači zna-
nje i mudrost.
Hemijski proces
zagrevanja vode
Ukoliko se voda ugreje ili prokuva onda se
u telo unosi napitak bez teških metala i drugih
štetnih materija koje se nalaze u svakoj vodi u
manjoj ili većoj meri, naročito u vodi iz česme.
Naša voda je prirodna mineralna i topla, što joj
posebno daje čistoću koja se retko sreće. Do-
kazano je da zagrevanje vode ubija sve štetne
bakterije, ali i da je pijenje tople vode najopti-
malnija tj minimalna stvar koju možete da uči-
nite za svoje zdravlje menjajući samo jednu od
svojih navika.
U njoj se čoveku pristupa kao celini (mind and body).
Mnoge kulture i jezici je prevode kao nauku o životu i mno-
ge alternativne metode lečenja dolaze upravo iz ajurvede.
Osnovna pravila ajurvedske ishrane su veoma važna za
dobro zdravlje, ali i za lečenje od bilo koje bolesti. Prvo pravi-
lo ajurvede je ispijanje tople vode ujutru na prazan stomak,
zatim izbegavanje konzervisane hrane, crvenog mesa i belog
šećera, ručak mora biti u podne i veoma obiman, a večera
mora biti do 19h. Takođe je pravilo izbegavanje pijenja kafe,
gaziranih napitaka i alkohola, dok je preporučeno pijenje la-
sija (napitak od vode, naravno tople, začina ili voća).
Ajurveda na ispijanje tople vode ne gleda kao na leče-
nje, nego na osnovnu potrebu. Ona propagira pijenje to-
ple vode jer po njihovom učenju direktno utiče na zdravlje.
Svi saveti koji dolaze iz ajurvede odnose se samo na toplu
vodu, a ne i na količine vode koje treba popiti na dan. Ajur-
veda misli da navike umiru poslednje i da zato treba graditi
životne zdrave navike koje se sastoje u jednostavnim stva-
rima, kao što je svakodnevno pijenje tople vode.
 Broj 129
grad 13
NOVE

23. avgust 2019.

Kroz Suboticu od petka do petka

u 18 časova održaće se kon-
U periodu od 23. cert Umetničkog udruženja ta-
lenata “Talentum”. Događaj se
do 29. avgusta organizuje u sklopu projekta
“Colourful Cooperation” koji
Subotica nudi ra- se finansira kroz Interreg-IPA
program prekogranične sarad-
znolik i bogat pro- nje Mađarska-Srbija.
Na Gradskom trgu u 19 i 30
gram, te će Su- časova održaće se ceremonija
svečanog otvaranja 18. Interet-
botičani moći da no festivala.
U kafeu Borsalino sa po-
uživaju u različi- četkom u 23 časa nastupiće

tim i zanimljivim ceremonija povodom završetka

18. Interetno festivala.
dešavanjima. Na Letnjoj pozornici na Pali-
ću, u 20 časova održaće se kon-
cert-predstava po motivima ba-
Petak, 23. avgust
57. Internacionalna veslač- “5.
ka regata “Vojvodina open”.
Na Palićkom jezeru sa počet- Gospojinski
kom u 13 časova pa sve do ne-
delje, održaće se Internacio-
dani”
nalna veslačka regata “Vojvo- U organizaciji KC “Car
dina open”. Kao i svake godi- Dušan Silni”, od 24. do 25.
ne VK “Palić” je suorganizator avgusta u Feketiću održaće
u saradnji sa veslačkim save- se manifestacija “5. Gospo-
zom Vojvodine i veslačkim sa- jinski dani”.
vezom Srbije. Očekuje se veli- Program
ki broj učesnika iz Evropskih 24. 08. 2019. u 10 časo-
zemalja raspoređenih u ve- va-Feketićka ribljijada (ta-
slačke posade u svim uzrasnim kmičenje u kuvanju ribljeg
kategorijama. Masimo Savić
paprikaša).
Na Velikoj terasi na Paliću Mesto: Otvorena bina iza
popularnost on i grupa su ste- Doma kulture u Feketiću.
kli prepevom pesme „The sun Gospijinsko veče u 19 ča-
ain’t gonna shine anymore“ sova (učestvuju: KUD „Fe-
grupe Walker Brothers. Publi- ketić“, ANIP „Đurđevdan-
ka će biti u prilici da čuje naj- sko kolo“, glumačka i pevač-
veće hitove ovog poznatog mu- ka grupa KC „Car Dušan Sil-
zičara. Cena iznosi 1.000 dina- ni“ Feketić, glumica Miljana
ra a može se kupiti u svim pro- Gavrilović).
dajnim mestima Tickets-a (ne- Mesto: Sala Doma kulture
kadašnji Eventim) online ili na u Feketiću.
prodajnim mestima: knjiža- 25. 08.2019. u 19 časova-
ra Laguna, OMV pumpa, Exc- Pozorišna predstava: Tragi-
lusive Change 5 menjačnica u komedija „Odjeci“ u izvođe-
marketu Roda kao i u Vinote- nju bijelopoljskog pozorišta
kama Vinarije Zvonko Bogdan iz Crne Gore.
(Vinoteka 1 u ulici Matije Kor- Mesto: Sala Doma kulture
vina 12, br. tel.: 024/553-242 i u Feketiću.
Vinoteka 2 u Rudić ulici 1, br.
tel.: 024/600-616.).
Internacionalna veslačka regata Vojvodina open leta “Vragolanka” koju će pu-
Nedelja, 25. avgust blici predstaviti HKC “Bunje-
Spider Band. Informacije na vačko kolo” i OBŠ “Raičević”.
Bioskopi br. tel.: 024 4 100 600 i 066
6006 700.
Na Gradskom trgu sa po-
četkom u 14 časova održa-
Ulaznice će se prodavati pred
početak predstave na ulazu na
Od petka do srede biće će se smotra dečijih folklor- Letnju pozornicu na Paliću po
Subota, 24. avgust nih ansambla Vojvodine, a u ceni od 400 dinara. U slučaju
prikazani sledeći filmovi: 21 čas dodeljivanje nagrade kiše predstava će biti odložena
Abazija Na Gradskom trgu, u okvi- učesnicima. za 27. avgust u 20 časova.
Filmovi “Dobri momci” sa početkom u 16 časova, animirani ru Interetno festivala, u 19 i
film “Angry Birds Film 2” u 18 časova, “Bilo jednom u Holivu- 30 časova nastupiće folklor- Ponedeljak, 26. Četvrtak, 29.
du” u 20 časova. Za vikend će biti prikazani animirani filmovi ni ansambl Tanok (Rusija),
“Kralj lavova” sa početkom u 12 časova i “Hrabri mališan 2” u Orang Orang bubnjarsko pozo- avgust avgust
14 časova. rište (Malezija), folklorni an- U Galeriji Otvorenog univer- U parku Rajhl Ferenca, po-
sambl Vesennie Zori (Rusija), ziteta u 18 časova održaće se vodom obeležavanja Dana gra-
Aleksandar Lifka a u 21 čas nastupiće MKC Nep- svečano otvaranje izložbe pod da, u organizaciji Fondacije
Filmovi “Kraljice zločina” sa početkom u 19 časova, “Jezive ker, ansambl Rona (Subotica), nazivom “Pannon New Wave”, “Danilo Kiš”, sa početkom u 21
priče iz mraka” u 21 čas i animirani film “Angry Birds Film 2” u HKPD  Bunjevačko kolo (Subo- mladih vojvođanskih umetni- čas, održaće se koncert vokal-
17 časova, koji će za vikend biti prikazan u terminu od 11 časova. tica),  SKC Vuk Stefanović Ka- ca. Izložba se realizuje u sklo- nog kvarteta “Ming”. Ulaz je
radžić (Bačka Topola). pu projekta “Colourful Coope- slobodan. U slučaju loših vre-
Eurocinema Na letnjoj pozornici na Pali- ration” koji se finansira kroz menskih uslova program će se
Animirani film “Angry Birds Film 2” u 17 časova, filmovi “Bilo ću, sa početkom u 21 čas odr- Interreg-IPA program preko- održati u Omladinskom klu-
jednom u Holivudu” u 19 časova, “Jezive priče iz mraka” u 22 žaće se koncert Masima Savi- granične saradnje Mađarska- bu “Skladište” Fondacije “Da-
časa. Za vikend će biti prikaz animirani film “Kralj lavova” sa po- ća, hrvatskog kantautora, pop i Srbija. nilo Kiš” (zgrada Jadran, I
četkom u 11 časova. pop rok pevača. Karijeru je po- Na Gradskom trgu sa po- polusprat).
čeo u grupi Dorijan Grej, a širu četkom u 19 i 30 održaće se J.T.
14
Na vetrometini
sukobljenih interesa
Posttrijanonsko
razdoblje u istoriji
vojvođanskih Ma-
đara iznedrilo je
niz velikana, koji
su svojim ideološ-
ki ispravnim delo-
vanjem dali primer
kako se čuva na-
rod, koji je sticajem
istorijskih okolno-
sti otrgnut od ma-
tice. Jedan od ta-
kvih je bio Suboti-
čanin Deneš Štre-
licki, istaknuti član
Zemaljske mađar-
ske stranke, izvrsni
stručnjak za ma-
njinska prava, na-
rodni poslanik, kul-
turni radnik vojvo-
đanskih Mađara,
saradnik okupato-
ra i član Narodnog
fronta.  Aron Sekelj glavni sekretar su
Nakon mira sklopljenog u
Trijanonu 4. juna 1920. Ma-
đarska je izgubila dve treći-
ne teritorije. Oko jedne tre-
ćine Mađara našlo se izvan
granica nove mađarske drža-
ve. Mađarski publicista La-
slo Domonkoš u svojoj knjizi
„Mađari u Vojvodini“ (Magya-
rok a Délvidéken) ovako opi-
suje situaciju vojvođanskih
Mađara posle Trijanona: „Od
post-Trijanonske ošamućeno-
sti bilo je možda najteže poli-
tički se otrezniti. Paradoksal-
no je da su upravo međuna-
rodni sporazumi koji u prak-
si gotovo ništa nisu vredeli,
tzv. garancije za zaštitu ma-
njina, predstavljali pravi po-
ziv onoj nekolicini nedovolj-
no cenjenih požrtvovanih lju-
di, koji su se preselili na jug
Crtice iz istorije vojvođanskih Mađara 1918-1945.
radi političkog buđenja otce-
pljenih Mađara.“  gramu su istakli da je Zemalj-
Inicijativu za osnivanje jed-
ne političke organizacije koja
bi zastupala interese Mađara u
Vojvodini prvi su pokazali biv-
ši poslanici Mađarskog sabo-
ra: Balint Torlei, Imre Vara-
di, Šamu Kardoš i Đula Zalan.
Oni su se tokom 1920. i 1921.
godine dopisivali i dogovara-
li o tome. Pripreme za osniva-
nje su ubrzane, kada je u pro-
ces uključen bivši Leo Deak,
čiji brat je takođe bio poslanik
Mađarskog sabora i glavni be-
ležnik Bačko-Bodroške župa-
nije. Uskoro su im se pridruži-
li ugledni subotički lekar Đerđ
Šanta, zatim subotički advoka-
ti Deneš Štrelicki i Eden Nađ,
bivši poslanik Arpad Flacio-
ne iz Sombora, te mnogi drugi.
Nije bez značaja činjenica da
su pokret za političko organi-
zovanje Mađara od samog po-
četka revnosno podržavali ma-
đarski sveštenici, kako kato-
lički, tako i protestantski: kao
npr. Maćaš Marton župnik u
Kanjiži, Balint Hegediš župnik
u Subotici, Janoš Horvat žu-
pnik u Adorjanu, Ištvan Virag
župnik u Horgošu (žrtva an-
timađarskog genocida 1944),
Robert Santo subotički evan-
gelički pastor i drugi.
I tako je posle više od go-
dinu dana borbe, u Subotici
osnovana Zemaljska mađar-
ska stranka (Országos Magyar
Párt). Predsednik Đerđ Šanta i
u ime Upravnog odbora sazva-
li za 17. septembar 1922. osni-
vačku skupštinu u gradu sa
najvećim procentom Mađara
– Senti. O ovom velikom danu
za vojvođanske Mađare ma-
đarski list iz Novog Sada „Dél-
bácska” (Južna Bačka) izve-
štava u svom izvanrednom iz-
danju, u članku pod naslovom
„Impresivna velika skupšti-
na Mađara Jugoslavije”, da je
„prošao u potpunom redu, bez
ikakvih incidenata”.  Karolj Havaš, članovi izda-
Program stranke razradili
su u prvom redu Deneš Štre-
licki, Imre Varadi, Eden Nađ,
Imre Prokopi, Laslo Graber,
Leo Deak, Eden Palašti i Janoš
Cetle. Uskladili su svoj odnos
prema ustavu Kraljevine SHS
sa primarnim interesima Ma-
đara. U znak lojalnost prizna-
li su Kraljevinu SHS u grani-
cama utvrđenim na mirovnim
istorija
pregovorima u Versaju. U pro-
ska mađarska stranka pred-
stavnik svih vojvođanskih Ma-
đara i da joj je glavni cilj za-
štita njihovih političkih, eko-
nomskih i kulturnih interesa.
Tražili su poboljšanje položa-
ja mađarskih zemljoradnika i
zanatlija, koji su zaobiđeni u
agrarnoj reformi, te rešavanje
lošeg stanja mađarskih ško-
la. Program se u osnovi osla-
njao na međunarodne ugovo-
re o zaštiti manjina.
Mađarska stranka je od po-
četka nailazila na izazove. Po-
četkom 1925., pred parlamen-
tarne izbore, subotička poli-
cija je pokrenula istragu pro-
tiv njenih čelnika. Privedeni
su predsednik stranke Đerđ
Šanta, predsednik subotičkog
ogranka Eden Nađ, general-
ni sekretar Robert Santo, glav-
ni urednik stranačkog glasila
„Hirlap” Deneš Štrelicki, od-
govorni urednik „Hirlap”-a
vaštva „Hirlap”-a Nandor Si-
lađi i Jožef Hološi. Izvršen je
pretres uredništva i izdavaštva
„Hirlap”-a. Zaplenjena je celo-
kupna arhiva Mađarske stran-
ke, uključujući potpisanu kan-
didatsku listu i listu subotič-
ke izborne jedinice koje su se
nalazile kod Deneša Štrelic-
kog. Konfiskovana je i arhiva
kulturno-prosvetnog društva
„Nepker” (Népkör), koja se ta-
kođe nalazila kod Štrelickog.
Policija je htela dokazati da
Mađarska stranka priprema
revoluciju. Zato je tražila do-
kumente koji bi dokazali vezu
Mađarske stranke sa revizi-
onističkom organizacijom iz
Mađarske „Udruženje probu-
đenih Mađara” i zabranjenom
Komunističkom partijom. Pri-
vedeni su i ugledni stariji gra-
đani, kao npr. Đula Birkaš, Mi-
halj Rajger i teško bolesni Zol-
tan Šovari i držani u zatočeniš-
tvu jedan dan i jednu noć.  nažu uhapsile mađarske glum-
Lideri Mađarske stranke i
novinari su delili zatvorenič-
ke ćelije sa skitnicama i dže-
parošima. Noću im je polici-
ja postavljala pitanja koliko
su novaca dobili od mađar-
ske vlade za iredentističke ci-
ljeve, posebno za održavanje
„Hirlap”-a. A danju su pove-
renici nadžupana Dragosla-
va Đorđevića, muža čuvene
bunjevačke književnice Mare
Malagurski, dolazili da prego-
varaju pod kojim uslovima bi
Mađarska partija bila voljna da
u izbornu borbu uđe u koalici-
ji sa radikalima. Po instrukci-
ji nadžupana Đorđevića polici-
ja je tražila od Đerđa Šante da
potpiše unapred pripremljenu
izjavu, u kojoj je pisalo da ne-
gira bilo kakvu vezu sa izbor-
nom listom koja je sastavljena
bez njegovog znanja. I Šanta, i
Broj 129 NOVE
23. avgust 2019.
urednik „Hirlapa” Štrelicki su
odbili potpisati ovu izjavu. A
nisu bili voljni ni da pregova-
raju sa radikalima. 
Mađarska stranka je na
kraju ipak stupila u koalici-
ju sa Narodnom radikalnom
strankom, koja koalicija joj je
na parlamentarnim izborima
1927. donela tri mandata. Tako
su u Narodnu skupštinu ušli
Imre Varadi, Deneš Štrelicki i
Eden Nađ. Na funkciji poslani-
ka su ostali do uvođenja šesto-
januarske diktature 1929, kada
je raspuštena Skupština.
Od članova Mađarske stran-
ke posebno su se istakli Subo-
tičanin Deneš Štrelicki (1888-
1953) i Somborac Leo Deak
(1888-1945), koji su mno-
go radili na narodnom pro-
svećivanju. Dobri poznavaoci
odredaba o zaštiti manjina sa-
vremene Evrope, činili su sve
što je bilo u njihovoj moći da
mase vojvođanskih Mađara
budu što je moguće više sve-
sne svojih prava koja su fiksi-
rana u zvaničnim međunarod-
nim ugovorima, a isto tako i
da međunarodna javnost bude
svesna nepoštovanja manjin-
skih prava u Jugoslaviji. S tim
ciljem su učestvovali na konfe-
renciji Lige naroda u Stokhol-
mu 1938. koja se bavila polo-
žajem manjina.
Štrelicki je budno pratio
kulturnu scenu vojvođanskih
Mađara. Kada su početkom
novembra 1927. srpske vlasti
pod optužbom za vojnu špiju-
ce, koji su hteli da u Somboru
održe predstavu, kao narod-
ni poslanik posredovao je za
njih, ali bez uspeha. Posle uvo-
đenja šestojanuarske diktatu-
re 1929. okrenuo se revizioniz-
mu. Prema rečima subotičkog
istoričara Zoltana Devavari-
ja, Štrelicki je tridesetih godi-
na imao značajnu ulogu u do-
bijanju tajne finansijske po-
moći iz Mađarske. Po ulasku
mađarske vojske u Suboticu
aprila 1941. godine, stavio se
na raspolaganje okupatorskim
vlastima. Bio je član posebnog
tela, čiji je zadatak bio da sa-
stavi popis talaca. Paradok-
salno, iako se kompromitovao
kolaboracijom, posle Drugog
svetskog rata bio je potpred-
sednik okružne organizacije
Narodnog fronta. 
Vladimir Nimčević
 Broj 129
magazin 15
NOVE

23. avgust 2019.

s
MAGAZIN
• ANKETA •

Da li se Subotica
razvija? N
 

Subotica se tokom godina dosta iz-

Srpski grad Suboticu, jedan američki portal proglasio
menila. Dok šetaju gradom, Subotica
najbolje čuvanom tajnom na svetu

Subotica je
svakako ostavlja utisak na naše su-
građane. Pitali smo Subotičane šta

neotkriveno blago
misle o razvoju našeg grada kada je
reč o izgradnji.

Evrope i sveta
Irenka Gazdag, penzionerka
- Da, mislim da se Subotica razvija, kako
da ne, posebno kada je reč o izgradnji. Gde
god da prođem vidim da se nešto gradi, vidim
kamione, traktore, radnike što je najbitnije. I
to je naravno jako dobro za naš grad. Suboti-
cu poznajem od svoje sedme godine i mogu
reći da se poprilično izgradila i da je velika
razlika u izgledu Subotice sada i kada sam ja
bila mala.

Jasmina, krojačica
- Ne, ja lično mislim da se Subotica ne ra-
zvija. Možda nešto malo, ali sve ono što pri-
metim da se gradi i ono što počnu da grade,
od toga ne bude ništa. Samo se počne i ništa
više, ali ja o tome jednostavno ne razmišljam.

Radivoj Puača, penzioner

- U Subotici se uvek
nešto pozitivno de-
šava. Živim u Suboti-
ci pedeset godina i ovo jeste divan i lep grad,
ali mislim da se malo gradi. Skupo je, pa i za
građane sa današnjim primanjima, veoma
je teško da oni sebi obezbede stan ili kuću.
Ipak sam mišljenja da bi trebalo da se ubrza
još nešto da bi se ova omladina mogla zapo-
sliti. Mala privreda je po mom mišljenju jako
pala, trebalo bi više da se razvija i više da rade
mladi, jer ako mlada omladina ne radi nema
napretka.
Damjanka Mušicki, penzionerka
- Da, naravno, vidim da se radi, a šta se tač-
no radi to ne znam. U svakom slučaju vidim
da se gradi. To je jako dobro i naravno da je
bolje da se razvija i da se gradi, nego da se ni-
šta ne radi po tom pitanju.
Kata Šabić,
penzionerka
- Ne, mislim da se
Subotica ne razvija,
ne primećujem da se nešto gradi. Primetim
samo ove oronule zgrade što nemaju fasadu.
Kod nas u Radanovcu su napravili par meta-
ra puta i ništa više. Ne znam šta da mislim o
tome, da li se nema para ili je u pitanju ne-
marnost, ne znam, nešto jeste.  od Beograda.
 Marija Francišković, penzionerka
- Mislim da se slabo razvija po pitanju iz-
gradnje ali ipak se razvija, mada bi moglo i
bolje. Naravno da ne može sve da se realizuje
u toku jedne godine, ali ponešto uvek treba da
se uradi. Palić se gradi i to je jako dobro i na-
dam se da se biti gotovo na vreme.  nim dokumentime, te da je grad
J. Tonković
• Daily beast, američki je smeštena na specifičnoj loka- za kulturne i gradske događaje,
portal, proglasio je Suboti- ciji, na granici između Srbije i kao i za službu tokom jevrejskih
cu mestom koje je najbolje Mađarske kao kulturnog raskr- praznika.
čuvana tajna na svetu, a in- šća. Današnja Subotica ima zna- „Unutrašnjost Sinagoge je ve-
formaciju o bajkovitom tu- menitih 12 art nouveau  zgrada, ličanstvena, u bež, crvenim, zele-
rističkom mestu  preneo je različitih stilova, međi kojima se nim i zlatnim tonovima, vitražima
veliki broj portala i časopi- ističe i Gradski muzej, secesijske na prozirima i dizajniranim deta-
sa iz sveta i Srbije! zgarde u mašarskom stilu, Pa- ljima na stubovima. Impresivnost
  lički toranj, Palata Rajhl, Grad- je raširena i na drugim zdanjima,
„Oko 140.000 spskih žitelja ska kuća i Sinagoga, kao komadi- jer Subotica nadograđuje svoju
živi na mestu u najbolje čuvanoj ći zlata na mapi blaga oko Palić- bajkovitost tokom poslednjih 100
tajni na svetu, vrhunskom delu kog jezera”. godina. Ornamentalni dizajn zgra-
Art nouveau umet-
nosti”, piše američki
portal Daily beast.
U tekstu piše da je
Subotica grad iz baj-
ke, šarolike slike odu-
ševljavaju turiste, ali
ipak iznenađuje da
Subotica nije dospela
na svetski radar turiz-
ma i dizajna, uprkos
tome što je samo dva
sata vožnje udaljena
„Subotica je savrše-
no, neotkriveno blago
istočne Evrope”, piše
portal Daily beast. Daily beast navodi da lepo- da u ulici Korzo, magično su isku-
Istraživač je došao i do podata- ta tih zdanja nije vidljiva samo stvo gradskih arhitekata, koji su te
ka istorijskog arhiva ili interneta, na fasadama, nego i u enterije- stilove gradili od 1900-ih godina.
pa tako navodi da se 1391. godine ru kao u Singogi, koja je izgrađe- Svakodnevna mesta u malom srp-
prvi put pominje Subotica u oisa- na 1902, restaurirana od devede- skom gradu imaju neverovatnu le-
setih godina, a 2018. otvorena za potu i ostavljaju pečat posetiocima
naseljen već 3000 godina. javnost, druga je po veličini Sina- i nakon boravka u Subotici”, piše
„Istorija grada uključuje i ar- goga u Evropi. Danas je zgrada u prestižni Daily beast.
hitekturu kroz vekove, a Subotica javnom nvlasništvu, otvorena N.H.K.
16
tradicija Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

Zahvala za sva
Po prvi put na otvorenom, pred velikim brojem Subotičana,

Svečano je bilo u četvrtak u Subotici kada je

centrom grada prošla kolona učesnika obe-
ležavanja nacionalnog praznika Bunjeva-
ca – „Dana Dužijance”. Deca, mladi, i oni
malo stariji, preko 400 učesnika, obučenih
u narodne nošnje, predvođeni bandašom i
bandašicom imali su istu ideju – pokazati
deo tradicije bunjevačkog življa, tako lepo
sklopljene u mozaik šarene Subotice – a sve
kao zahvala na uspešan celogodišnji posao
negovanja zrna žita, od setve do žetve.

Najsvečaniji čin proslave bio je – Pridajem vam ovaj kruv

svakako momenat kada su ban-
daš i bandašica predali domaći-
nu proslave hleb od novog žita.
Bio je to simbol zaključenja cen-
tralne manifestacije, a nacional-
ni praznik, u realizaciji Ustano-
ve kulture „Centar za kulturu Bu-
njevaca”, uz podršku Nacional-
nog saveta bunjevačke nacional-
ne manjine, te pomoć bunjevač-
kih udruženja, se proteže od Sve-
tog Marka, kada se žito blagoslo-
vi, do Velike Gospojine kada se
zahvaljuje na plodovima.
od novog žita sa naši plodni nji-
va da Dužijancu još dugo slavi-
mo – kazala je Dunja Mačko-
vić, bandašica, predajući hleb od
novog žita predsednici Nacional-
nog saveta bunjevačke nacional-
ne manjine dr Suzani Kujn-
džić Ostojić, dok joj je Vladi-
mir Vuković, bandaš, predao
venac od novog žita.
– Dok sam primala ovaj kruv,
mislila sam se koliko je dosad
kruva ispečeno, koliko je žita po-
žnjeveno, da bi nas, Bunjevaca, i

Zagorka Panić Miroslav Ilić

Najsvečaniji čin Dužijance, bandašica Dunja Mačković predaje hleb od novog

žita Suzani Kujundžić Ostojić, predsednici NSBNM

Misa zahvalnica
Veče uoči Velike Gospojine u Franjevačkoj crkvi u
Subotici održana je svečana misa – zahvalnica. Tom
prilikom su predstavljeni bandaš i bandašica, Vladi-
mir Vuković i Dunja Mačković, a oni su i doneli
hleb od novog žita koga je, potom, gvardijan Franje-
vačke crkve fra Zdenko Gruber i blagoslovio.
On se tom prilikom podsetio Svetog Franje, osni-
vača franjevačkih redova, koji je bio jedan od onih
koji su zahvaljivali Bogu na svimdarovima, stovrnji-
ma, svemu onome dobrom čime nas obasipa.
I Nikola Babić, prvi predsednik Nacionalnog
saveta bujnevačke nacionalne manjine, istakao je Zoran Milošević Ivan Bošnjak
značaj čina blagoslova hleba.
– Naišli smo na veliko razumevanje kod naših svi drugi sugrađana, bilo u ovo- dodala da je u prethodnom pe-
Franjevaca, da možemo biti deo mise u okviru obe- likom broju. Koliko je samo tru- riodu bunjevački posto priznat
ležavanja Velike Gospojine. Raduje me i veliki broj da, znoja i volje uloženo da se ko jezik, a ne samo govor, te je
onih koji su došli i na misu i na proslavu Dužijan- ova nepregledna ravnica otme nastavila:
ce, jer naš narod dobro zna da se na Veliko Gospo- od onog što su naši preci zate- – Učinićemno sve da bunje-
jinu upravo ide u crkvu i na Dužijancu – istakao je Fra Zdenko Gruber blagoslovio kli kada su stigli dovde. Iz sveg vački bude službeni jezik u Subo-
Babić. tog je iznikla Dužijanca – ista- tici i u svim mistima u kojima je
hleb od novog žita
kla je predsednica NSBNM, te je utkana naša istorija. Uostalom,
 Broj 129
tradicija 17
NOVE

23. avgust 2019.

ako zrno života

, obeležen nacionalni praznik Bunjevaca – „Dan Dužijance“

Bandaš i bandašica predvode svečanu povorku

prepliću sadašnjost i budućnost. u formi naredbe poništio bunje- grad, Bačku, Vojvodinu i Srbiju.
Ovo je tradicionalna svetkovina vačku i šokačku samobitnost. Vidimo ovo kao nešto gde zajed-
ponosa i dostojanstva, zahvale Pokrajinski sekretar za viso- nički radimo, stvaramo, a kada
na novom žitu i hlebu. Slavimo ko obrazovanje i naučno-istraži- treba da slavimo, ali i da se ču-
i najviše ljudske vrednosti, mar- vačku delatnost prof. dr Zoran vamo da bismo mogli da traje-
ljivost, mukotrpan rad, upor- Milošević uz čestitke je uputio i mo – dodao je Bošnjak.
nost, a uvažavanje posebnosti reči zahvale.
prvi statut Subotice pisan je na trud. Bunjevci, ali i svi drugi su- je temelj budućnosti i napretka. – Hvala vam što smo zajedno
bunjevačkom, a sad bi se mogli građani, rado su uživali u promo- Lokalna samouprava je uvek tu i što promovišemo nešto što nije Zaštita
vratit di nam je misto. ciji tradicije. da bude siguran partner, podrš- samo tradicija, nego i moder-
Slavili su Bunjevci i ranije svoj U ime lokalne samouprave na- ka, ne samo za čuvanje Dužijan- na Srbija. Čuvamo sećanje na običaja
nacionalni praznik, ali je cen- cionalni praznik Bunjevcima je ce, nego za sve ono što baštini naše pretke, promovišemo skro- Već nekoliko godina traje
tralna proslava uvek bila u Veli- čestitala Zagorka Panić, po- tradiciju i kulturu, a Subotica je mnost, posvećenost i vrednoću, bitka da Dužijanca postane
koj većnici Gradske kuće u Subo- moćnica gradonačelnika i grad- zaštićena kao nematerijalno
tici. Napor da se sve prebaci na ska menadžerka. kulturno blago. Procesje sti-
otvoreno nije bio jednostavan, ali – Okupili smo se u srcu Su- gao do faze kada se „tapka u
je pogled na pun gradski trg bio botice, na mestu gde je utkana mestu”, a čini se da pomaci
najbolja nagrada za sav uloženi sva naša istorija i na kome se konačno slede.
– Za 2. septembar je za-
kazan sastanak sa mini-
Poštovanje Blašku Rajiću strom kulture i direktori-
com Etnografskog muzeja,
kao i sa predstavnicima hr-
vatske zajednice koji tako-
đe žele da zaštite Dužijancu.
Da li ćemo napraviti zajed-
nički predlog, ili svako svoj,
nije ni bitno, ali ćemo se tru-
diti da Dužijancu zaštitimo
i bićemo do kraja uporni u
Predstavljena lepota bunjevačkih igara tome – najavljuje predsed-
nica NSBNM.
poznata po negovanju različito- sve što nam treba za budućnost.
sti koje nas zbližavaju. Vrednosti koje stvaramo jesu da
U svom izlaganju prof. Mi- ostanemo vredni, radni i skro- Nakon pozdravnih govo-
roslav Ilić, pomoćnik pokra- mni, a drugo da uspostavimo di- ra usledio je kulturno-umet-
jinskog sekretara za kulturu, jav- jalog unutar sebe, da dida i dite nički program u kome su uče-
Suzana Kujundžić Ostojić položila cveće na no informisanje i odnose sa ver- budu zajedno, da promišljaju za- stvovali BKC „Tavankut“,
spomen-bistu Blaška Rajića skim zajednica podvukao je ide- jedno o vrednostima koje su bli- PG „Kolo“ Tompa, GKUD
ju o borbi Bunjevaca za očuvanje ske i mladima i starima, da na- „Sombor“, KPD „Jedin-
Dužijanca je bunjevački narodni običaj i potiče iz paganskih samobitnosti. đemo u sebi mir, kao i mir u od- stvo Egyseg“, OKUD „Mla-
vremena, koji je vekovima prenošen sa kolena na koleno. S ve- – Ova borba je prolazila, a nosima sa drugima u našoj lepoj dost“, KUD „Aleksandrovo“
rom u Boga privodi se kraju najvažniji posao u godini – ris. Kada prolazi i dalje, kroz velike iza- Subotici, Vojvodini i Srbiji. i KUDŽ „Bratstvo“, sa bunje-
bandaš kaže gazdi da je ris gotov, a gazda mu odgovori – „S Boži- zove i iskušenja. Jedini koji ra- Okupljene je pozdravio i dr vačkim folklorom, dok se Kata-
jom pomoći” – i pozove sve risare, komšije i rodbinu na Dužijan- zumeju težinu tih izazova i koji Ivan Bošnjak, državni sekretar rina Novaković predstavila sa
cu – počinje slavlje završetka žetve. imaju empatiju prema Bunjevci- u Ministarstvu uprave i lokalne groktalicom.
Blaško Rajić je 1911. godine, u Župi Svetog Roke u Keru, ma jesu Srbi, jer Srbe i Bunjev- samouprave. Cela proslava zaključena je tra-
prvu javnu proslavu dužijance organizovao uvođenjem simbo- ce veže bolno iskustvu koje se tiče – Hvala na pozivu na kato- dicionalnim bandašicinim kolom
la dužijance u crkvu. Zato se i svake godine, u znak poštovanja i pokušaja nasilnih asimilacija. ličku Veliku Gospojinu, a mi vas koje je otvorilo vrata za sve one
zahvalnosti na ovaj čin, tokom proslave praznika obiđe i spomen Jedan od takvih činova desio se u pozivama na pravoslavnu u Zre- koji poštuju bunjevačke običaje.
bista Blašku Rajiću, te položi cveće. maju 1945. godine, kada je Glav- njaninu. Upravo to govori kako
ni narodno-oslobodilački odbor mi i na koji način vidimo ovaj N. S.
18
Dužijanca - završni bunjevački žetveni običaj
Dužijanca je završni bu-
njevački žetveni običaj na
poljima, ko što je, na pri-
mer, berba u vinogradar-
skim područjima. Običaj je
zdravo star i datira još iz
vrimena pagana – slavi se
bog plodnosti, jel imat kru-
va značilo je nastačit ranu
za čilu porodicu tokom go-
dine. Prima tome, pogriš-
na je teza o proslavi novog
kruva.
Ovaj običaj se pritvorio u opštu zemljorad-
ničku slavu i svečanost pod tim imenom, al triba
kazat i to da postoje i drugi nazivi: dožencija, do-
ženjancija, dožinjancija i slično. Ovi termini su
se koristili (il se koriste još uvik) u Promini, Sinj-
skoj krajini, Liki, a do dana današnjeg se, uglav-
nom, zadržo u pridilima di žita rodi više, te ima
i veliki žetvi. U siromašnijim krajevima ga veći-
nom nije moglo bit, il ako ga je i bilo, moro je sa
propadanjem zadruga odavno nestat.
Istini za volju, ni sami Bunjevci koji su obra-
đivali ovu temu, nisu bili istog mišljenja kako
zvati ovaj običaj – Blaško Rajić je piso o „dože-
njanci”, a Ive Prćić o „dožejanci”. Ipak, većina je
divanila o „dužijanci”, i to ko naziv priovladava
u Subotici, Bajmaku i Somboru, premda se tu i
dan-danas mož čut rič „dužionica”.
Obično čeljad misle da je dužijanca završna
javna svečanost žetveni radova, ispuštajuć pri
tom činjenicu daje to običaj na svakom salašu.
Svudak se slavio završetak zdravo teškog žete-
lačkog rada, i ako se stvar ovako gleda dolazi se
do zaključka da dužijanca ima svoj izvor u poro-
dičnoj, zemljoradničkoj zajednici.
Prija neg što se detaljnije obradi sama duži-
janca, triba kazat i to da bi ovaj običaj tribalo ve-
zat za Markovo, jel je to, nikako, bio uvod u ka-
snija događanja.
Na Markovo se išlo na njivu gdi se obavljo
blagoslov žita, i nije njim (paorima) bilo drago
kad bi popo, zbog straa od kiše, na Markovo bla-
goslov polja u crkvi obavljo. Zna Bunjevac da on
mora tusta kisnit i vrućinu podnosit, samo da
svoju familiju kruvom naisti mož, pa se ne uste-
že to sve i trpit, kad Boga za to moli. U poljopri-
vrednim krajovima bio je to svetac, kad su mo-
tike i plugovi mirovali, a čeljad, uglavnom ona
mlađa, išla je u varoš di su se u podnevnoj šetnji
„prikazivale” nove aljine.
Sama žetva – ris je počimala za Petrovdan,
makar i simbolično, ako žito nije dozrilo. Doma-
ćin bi tom prilikom poslipodne izlazio na njivu
i dva-tri puta zamanio kosom i tako simbolično
označio početak risa. Sam ris bi se radio koliko
je bilo imanje i koliko je risara bilo angažovano.
Želo se ručno, kosom.
Triba kazat da se na početku 20. vika kosidba
obavljala srpom il kosirom, odnosno šarlovom.
Žito se slagalo u snopove, posli se snoplje pore-
dalo u krug, a na sridi kruga je bio zaboden ko-
lac, za koji je bio vezan konj. Konj je kopitama
gazijo po snoplju, žito je ostalo na zemlji a odoz-
go se sklonjala slama. Žito se izvijalo na vitru od
slame i plive, i tako je ostajalo čisto. Kako je na-
pridovala tehnika, tako se posli šarlova pojavi-
la kosa nasađena na sapište i prlj, priko kog se
kod kosidbe slagalo žito, kako bi ga risaruša lak-
še mogla pokupit u snop.
Kako je izgledo risarski dan?
Risarski dan je počimo ranom zorom, dok je
još rosa. Prvo bi svi risari, a najpre žene, izlazi-
li u njivu di su pleli užad. Ona su se plela od žita
istrgnutog iz korena i vezivala u snoplje (po dva
krsta), a obaško se pazilo da ji ima taman toli-
ko koliko triba za taj dan kosidbe. Plelo se tako
tradicija
Bunjevački običaji
što se žito kod klasa zavrnilo, jel je tamo naj-
tanje, okrenilo se 2-3 puta i uže bi bilo gotovo.
Užad su se čuvala u sinu, el su se pokrivala čime-
god, kako se ne bi „friško” osušila. Risari su ra-
nije prikidali poso oko užadi od risaruša kako bi
otkovali kose. Ona se otkivala tako što se udara-
lo kalapačom po oštrici metnutoj na „babicu”. U
svakoj risarskoj bandi bio je jedan glavni – ban-
daš, koji je „divanio” umisto gazde.
Nakon ručka počo je rad, a risar i risaruša su
činili jedan par. Di je veće imanje znalo je biti i
do 20 pari risara. Svaki je risar imo kosu uz koju
je bio privezan „prlj”, koji je bio polukružno sa-
vijen od sredine kosišta prima njegovom vrvu, a
služio je slaganju žita zdesna na livo (kako je ri-
sar kosio). Svaki risar je za pojasom imo obišen
„vondir” i u njemu „gladalicu”, kojom je povri-
meno oštrio kosu.
Posli užne bi se, obično, pravio kraći odmor
(podne), a zatim bi ponovo otkivali kose i spre-
mali se za nastavak rada. Triba kazat daje bilo
zdravo važno znat otkovat kosu, el je od tog zavi-
sila lakoća i uspišnost rada. Risaruša koja je sa-
kupljala pokošeno klasje imala je „kuku” s ko-
jom je skupljala, slagala i „nalagala” na „bačeno”
(prostrto) uže pokošeno žito. Išla je za risarom
„pootkosu”, a užad je vezivala o pojasu. Kad bi
rukovet bila puna, izvukla bi uže, bacila ga na ze-
mlju i položila klasje. Ujedan bi snop mećala dvi
rukoveti, što bi značilo da risaruša drugog, idu-
ćeg žetelačkog para svoju rukovet dodala onoj
koju je položila skupljačica isprid nje.
Kako su njive bile zdravo velike, nije se moglo
kositi ,,s kraja na kraj”, risari su kosili „na dva kr-
sta” i ta dužina (širina nije bila bitna) se naziva-
la „pripelicom”. Nakon „istirane pripelice” vezi-
valo se snoplje, a pridveče, kad bi pala rosa, ko-
sit se više nije moglo i svezano se snoplje nosilo i
sadivalo u krstine. Svaki „krst” je imo po 18 sno-
pova složeni u obliku grčkog krsta, svaki krak
je imo po 4 snopa. Najdonji se zvao „kurjak”,
a gornji, završni, „popo”. Snoplje se slagalo u
krstine tako daje vlaće bilo okrenuto u sridinu.
Kad bi krstine bile sadivene, grabilo se priosta-
lo rasuto klasje, skupljalo se i vezivalo u snopove
koji su se zvali „mršavina”. Čili poso se završavo
digod u noć, redovno uz pismu risara i risaruša.
Već je kazano da su njive bile velike i da bi
sve bilo urađeno na vrime dolazilo je do udruži-
vanja „bandi”. Pridvodnik je bio bandaš koji bi
i ugovaro poso, a njegova rukovetašica – ban-
dašica. Triba istać da se radilo o najvridnijem i
najboljem paru. Za vrime risa bio je običaj da se
osim tri glavna ila (ručak, užna i večera) davala i
„mala užna”, obično oko 4 sata poslipodne. Da-
valo se ladno ilo za ručak: slanina, kiselina, sir i
slično. Slanina se ila uz vruć kruv el lepanju uva-
ljanu u crvenu papriku sa crnim lukom, mož bit
i bilog. Kiselina se pravila dan ranije u od 5-10 li-
tara, u zavisnosti od broja risara, a iznosila se na
njivu u zemljanim sudima – ćupovima. Za užnu
je obavezno bilo čorbe (naprimer, zapržena s pa-
radičkom i debelim rizancima), i ako je bila gaz-
dačka familija – paprikaš, ako ne onda nasuvo s
krumpirom i slično.
Kad bi se istirala poslidnja pripelica i očistila
i uredila njiva, bio je urađen ris. Digod pri kra-
ju kosidbe risaruše bi plele vinac i krunu od žit-
nog klasja. Plelo se isključivo od pšeničnog kla-
sja, nikad od ječma, raži ili pak zobi. Na kraj risa
vinac se mećo oko bandaševog šešira, a kruna se
nosila gazdi na salaš. Risari bi pomećali kose na
rame, risaruše kuke u ruke, nosili su i druga po-
magala, čobanju el veću dugu iz koje se za vrime
risa pila voda. Na salaš se ulazilo po parovima, di
ji je čeko domaćin i domaćica. Domaćica bi škro-
pila risare vodom i mekinjama uz želju da žita
dogodine bude tusta ko mekinja i da bude čisto
ko voda. Bandaš skida vinac i pridaje ga domaći-
nu. Ovaj bi ga pito: Kaka je litina, koliko je krsti-
na? Uz put bi ji nudio vinom, a posli bi svi sili za
„svečan” astal. Pleteni vinac bi se čuvo obišen u
ambetušu do iduće žetve, a prilikom sijanja žita
iz njega se sijala prva brazda.
Cigurno da su se tu našli i svirci, pa su se sva
čeljad uvatila u kolo. Posli ila se razilazilo el je
ujutro tribalo ić na drugo misto, al se prija tog
dogovaralo oko dovoza žita s njiva na guvno.
Vozidba žita s njive na guvno je takođe bio
velik poso. Tu je bilo obično kad je veći gazda
bio, više ljudi uključeno, pa se žito vozilo na dvo-
ja kola sa konjskom zapregom, a na kola su se
vezala sjedne i druge strane dvi dugačke pomoć-
nice (drvo dugačko oko 4 metera) a priko nje su
se štranglom vezale dvi kraće pomoćnice (du-
gačke oko 2,5 metera) da se mož naslagat više
snopova žita.
Žito se slagalo u kamare, di je bio veći gaz-
da bilo je više taki kamara žita. Kamara se sa-
divala tako stoje dolnji dio bio slagan daje vlaće
ulazilo unutra, a gornji dio se slago da vlaće ide
napolje. Slagalo se prima vrvu, tako da se zašti-
ti od zakišnjavanja. Kamara je izgledala ko jed-
na osridnja kuća.
Koje vrste žita su se sijale u bačkim
ravnicama?
Sijale su se sorte žita „PROLFIK” i „BAN-
KUT”, uglavnom su to bile tvrde sorte žita i sa
osima. Za vrime II svitskog rata pojavila se jed-
na sorta žita bez osi, koja je bila rodnija, al nije
bila tvrda. Kasnije su dolazile talijanske sor-
te bez osi, pa ruska sorta „BEZOSTAJA” koja je
bila tvrda.
Kraj risa je gazda (obično) obilužavo i diza-
njem krušne krpe na đermu, kako bi se znalo da
su risari svoj poso uradili i da mogu ić dalje.
Od kosidbe do vršidbe moglo se desit da
prođu i 2-3 nedilje, dok ne stigne vršilica u taj
atar, pa se dešavalo da se tusta žita pokvarilo i
istrunilo.
Kako je tekla vršidba žita?
Žito se vršilo ispočetka sa vršalicama koje su
pokrećali kaišovi prineseni sa parni traktora.
Na vršalici je bilo uposleno 24 rabadžije
(muškog i ženskog svita), dva mašiniste koga su
zvali „gepezi”, dva mažaša koji su vezali džakove
i mirili džakove na mazi. Onda je bilo dva ranja-
ča, koji su ranili vršalicu (mećali snopove) a prvo
su snopove po dvi ženske osobe rasicale. Kod vr-
šalice je bilo 4 kazaloša, koji su iz kamare vilama
bacali snoplje na vršalicu. Bilo je 4 slamara, koji
su kolima nosili slamu, a na prihvatu slame iz
kasle je bilo dva čovika. Dvi cure su izvlačile pli-
vu ispod kasle (mašine), a 4 cure su kao plivarke
nosile „kazalošu za plivu” da je sadene u obašku
kamaru za plivu.
Nisu svi 24 rabadžije odjedared radile, me-
njali su se posli svakog „mereša”, a jedan „me-
reš” je bio 10 džakova, svaki po 50 kila. Kad bi
se to izmirilo, mažaš je uzvikivo, „mereš!”, da bi
se radnici prominili. Vršidba je trajala obično ni-
koliko nedilja. Kad se završila, „mažaš” bi izra-
čunavo koliko žita iđe za vršidbu, koliko risari-
ma, a ostatakje mećo na tavane, dio je bio na-
minjen za novu sitvu, višak se prodavo, kad je
čina bila povoljna. Risan su ris radili od procen-
ta prinosa žita, obično se krećalo od osmog do
desetog, zavisno od godine, a za vršidbu se da-
valo isto toliko.
Bitno je kazat, sve ove nakane su zavisile od
prinosa žita, a i od stalnosti risara. Svaki gazda
je imo svoje stalne rabadžije.
Od ovog porodičnog žetvenog slavlja razvi-
la se u Subotici javna, bunjevačka, proslava za-
vršetka žetve! Dužijanca se javno prvi put pro-
slavila 1911. godine. Nikako u isto vrime žu-
pnik Blaško Rajić osnivo je „Katoličko divojač-
ko društvo”, i kako su mnoge članice bile risaru-
še, pridložio je da zajednički proslave dužijancu.
Tako je uz zahvalnicu u Kerskoj crkvi, iste go-
dine, bila proslavljena žetvena svečanost i prire-
đena zabava. Bila je to opšta bunjevačka prosla-
va di se među momcima biro bandaš, a med di-
vojkama bandašica. Oni su bili najlipči par koji
je bio u obavezi da priredi “Kolo”. Ko što se vidi,
prve javne dužijance održavale su se u Keru (dio
Subotice) i bile su vezane uz Župu Sv. Roke sve
do 1914. godine.
Ovo su popisani bandaši i bandašice od prve
javne proslave dužijance.
- 1911. Ive Prćić i Marija Prćić
- 1912. Antun Skenderović i Maca B aj ić
- 1913. Štipan Dulić i Roza Peić Tukuljac
- 1914 – 1918. nije održana
- 1919. Pajo Milković i Giza Šarčević
- 1920. Stipe Dulić i Marija Dulić
- 1921. Aleksandar Vidaković i Marga Kopunović
- 1922. Marko Stipić i Đula Prćić
- 1923. Jakov Šarčević i Manda Jaramazović
- 1924. Geza Dulić i Krista Jaramazović
Broj 129 NOVE
23. avgust 2019.
- 1925. Andrija Miljački Matak i Klara Skendero vić
- 1926. Mate Romić Regić i Kata Miljački Matak
- 1927. Marko Budinčević i Gabriška Skenderović
- 1928. Pere Matković i Giza Romić
- 1929. Lajčo Perčić i Jela Buljovčić
- 1930. Franjo Ostrogonac i Rozika Pletikosić
- 1931. Pere Jaramazović i Giza Prćić
- 1932. Lacko Vojnić Hajduk i Liza Poljaković
- 1933. Joso Kujundžić i Stana Mukić
- 1934. Mate Jaramazović i Etela Dulić
- 1935. Bolto Kopunović i Eta Matković
- 1936. Povodom svečane proslave 250-te godiš-
njice dosiljavanja birana su dva para: Grgo Vukov
i Liza Đukić i Franjo Šarčević i Koca Skenderović
- 1937. Ive Antunović i Tona Skenderović
- 1938. Ive Grčić i Krista Dulić
- 1939. Pavao Lipozenčić i Marga Dulić
- 1940. Vinko Vuković i Teza Kuntić
- 1941-1945. u proslava-
ma su učestvovala isključivo dica!
- 1946. Lazo Ivković Ivandekić i Roza Gabrić
- 1947. Grgo Skenderović i Anica Čović
- 1948 – 1957. ponovo su u ulogi bandaša i ban-
dašice bila dica.
Vridilo bi kazat da kroz sve zapisano vrime
nijedared se nije desilo da je kaki par bio dvared
zaredom bandaš i bandašica.
Za vrime I svitskog ratadužijancanije pro-
slavljana, a posli 1918. godine je vezana za kate-
dralnu župu. Dužijanca se od 1940. godine sla-
vi na Veliku Gospojinu iako to ispočetka nije
bilo tako. Prve krune su se počele plest od 1928.
godine.
Početak svečane povorke bio je izvan varoši,
na kakoj raskrsnici ili isprid križa nuz put, oko
kojeg je bilo dosta slobodnog mista. Kad bi se svi
iskupili krećalo se u varoš – prvo konjanici (20-
200), onda žitom ukrašena kola il karuce u ko-
jima bi sidili bandaš i bandašica sa ispletenim
vincom il krunom. Za njima bi u drugim kolima
bilo nikoliko pratilaca – mastalundžija i pratilja
– enga. Kolonu bi na putu do crkve posmatra-
li mnogobrojni okupljeni građani. Bandaš i ban-
dašica su pridavali krunu crkvenim starešinama,
a oni pak dići koja su krunu unosili u crkvu. Po-
sli blagoslova krune i klasja, divojke u bunjevač-
kim narodnim nošnjama dilile su svim prisutni-
ma po klas. Posli tog, kola s bandašom i bandaši-
com prolazili su glavnijim sokakima Subotice.
Dužijance u okolini Subotice (Đurđin, Žed-
nik, Tavankut, Mala Bosna itd.) su bile uvik
prije Velike Gospojine, a bandaši i bandašice
bi učestvovali u zajedničkoj, glavnoj proslavi u
Subotici.
Za vrime II svitskog rata i kasnije u periodu
od 1948. do 1957. godine umisto momaka i divo-
jaka, bandaš i bandašica su bila dica.
Prva varoška, obnovljena, dužijanca je bila
1968. godine i od onda pa nadalje se tako slavi.
Svečana povorka je bila od gradskog hipodroma
pa sve do glavnog trga. U povorki se porid bogat-
stva bunjevačke narodne nošnje, moglo srist sa
„graničarima” odivenim u svečane aljine, al isto
tako i upoznat sa čilim procesom – od setve do
žetve. Prvu javnu dužijancu 1968. godine pratilo
je više od 60.000 Subotičana i gostivi.
Kroz ovaj dio želja je bila da se prikaže bunje-
vački običaj žetve s početka 20. vika, kad se pre-
težno radilo rukom. Kasnijim napridkom teh-
nike, ručno košenje žita zaminjeno je mašina-
ma, iz uvoza, kosačicama „konnik”, a radile su
na konjsku il drugu zapregu. Posli nji su došle
mašine, samorezačice, koje su pokošeno žito po-
vezale i razbacale po njivi. Posli nji dolaze prvi
kombajni, 60-ih godina 20. vika, koji su se po-
stepeno osavriminjivali do danas.
Svaki običaj za Bunjevce ima svoju osobe-
nost, al običaj za „dužijancu” je poseban, jel se
radi o obezbeđivanju kruva, kojeg je svaka kuća
morala na vrime pripravit. Kruv se našo i u naj-
važnijoj svakodnevnoj molitvi, „OČE NAS”, ali
se kaže „kruv naš svagdašnji, daj nam ga i da-
nas”, pa se kravu i ja klanjam i celivam.
Za tekst korišćen materijal:
J. Erdeljanovića, A. Sekulića, I. Antunovića, B.
Rajića
Priredio:
Miroslav Vojnić Hajduk - Marača
 Broj 129
gastronomija 19
NOVE

23. avgust 2019.

SN kuvar Slatke kiflice

Krompir
sa sirom Potrebno je: 100 g mlevenih oraha, 100 g šećera, 200 g marga-
rina, 280 g brašna, 100 g šećera u prahu (za posipanje).
i pečenim Priprema: zamesiti sve sastojke i praviti kiflice i ređati u uljem

Zapečene
namazanu tepsiju. Zagrejati rernu na 200 stepeni, a peći na 180 ste-
paprikama peni dok ne porumene.

Subotičke novine preporučuju:

tortilje
Potrebno je: 0,5 kg
krompira, 4 pečene crvene
paprike, 200 g mladog sira, Rezanci sa
šampinjonima i
3 jajeta, 2,5 dl mleka, 0,5 dl
ulja, kašičica soli, kašiči-
Potrebno je: pakovanje tortilja (8 kom.), srednja glavica crnog ca mlevenog bibera, 2 ka-
luka, pakovanje šampinjona (oko 500 g), 1/2 pakovanja kukuruza
šećerca (oko 200 g), 200 ml kisele pavlake, ravna kašika senfa, 200
šičice suvog biljnog začina, pavlakom
g kačkavalja, 100 g crvenog pasulja (iz konzerve). Za ukrašavanje: 50 g dimljene slanine, 30 g
oko 100 ml ljutkastog kečapa, so, biber. Za prelivanje (pre pečenja): masti.
200 ml pavlake za kuvanje, 1 jaje. Priprema: krompir oči-
stiti i iseći na kolutove, po-
soliti i pobiberiti. Pečene cr-
vene paprike iseći na manju
parčad. Sitno iseckati di-
mljenu slaninu. U posebnoj
činiji izdrobiti sir viljuškom,
dodati jaja, ulje i suvi začin,
pa izjednačiti masu. Dodati
mleko i izmešati.
U podmazanu vatrostal-
nu činiju slagati jedan red Potrebno je: 400 g rezanaca, 500 g šampinjona, 200 g
kolutova krompira, preko praške šunke, 200 g kačkavalja, 2 kocke kokošje supe, pavlaka,
jaje, masline (za dekoraciju), ulje.
njega ravnomerno raspore-
Priprema: šampinjone iseći na kockice, prašku šunku na re-
diti malo seckane slanine i zance, jaje obariti i izrendati na krupno rende. Na malo ulja pro-
parčad paprika, pa kašikom pržiti šampinjone, dodati kocke za supu i kuvati uz povremeno
prelivati masu od sira, jaja i dolivanje vode.
Pred kraj kuvanja dodati prašku šunku i kuvati još 10 minuta.
mleka. Postupak ponavlja- Rezance obariti u slanoj vodi, ocediti i preliti filom.
ti, dok se ne utroše pripre- Gotovo jelo posuti izrendanim jajetom i dekorisati
Priprema — fil: izdinstati 15 minuta srednju glavicu crnog luka mljene namirnice. Poklopi- maslinama.
(sitno, najsitnije iseckati), pakovanje šampinjona oko 500 g. Dodati ti i peći u rerni 40 minuta na
u izdinstano 1/2 pakovanja kukuruza šećerca oko 200 g, 200 ml kise-
le pavlake, ravnu supenu kašiku senfa, 100 g kačkavalja narendanog,
100 g crvenog pasulja iz konzerve, sve izmešati, začiniti, so, biber.
maksimalnoj temperaturi.
Pred kraj pečenja skinu- Svinjski vrat u sosu
Filovati: pakovanje tortilja, pa urolati i poređati u podmazanu
od pečuraka
ti poklopac, smanjiti tem-
tepsiju ili veliku vatrostalnu činiju.
peraturu na 180 stepeni i
Preliti sa: 200 ml pavlake za kuvanje izmešane sa umućenim ja-
jetom (posoliti), posuti sa 100 g rendanim kačkavaljem i obilno ukra- ostaviti da gornja površina
siti ljutkastim kečapom. porumeni.
Peći 20 minuta na 200 stepeni.

Salašarska kokoška
KUVar SUBotIČKIh PraBaKa

Ukoliko je ove
zime na salašu ko-
koška uspela pre-
živit lisice, spre-
mna je za sprav-
ljanje ovog „ila”. Potrebno je: 500 g svinjskog vrata (4 šnicle), pakovanje pe-
Parasnička peć je čuraka, kesica supe od pečuraka, pavlaka za kuvanje, manja šo-
najbolja za pripre- lja pirinča, 2 čena belog luka, suvi biljni začin.
manje ovog „ila”, Priprema: šnicle izlupati, uvaljati ih u supu od pečuraka i pr-
ali ako je nemate žiti ih na ulju, dok ne porumene. Šampinjone iseći na režnjeve,
dobra je i rerna. pa i njih propržiti. Na kraju dodati preostalu supu od pečuraka i
pavlaku za kuvanje. U vatrostalnu činiju poređati šnicle, pa pre-
Potrebno je: ko njih preliti sos od pečuraka, staviti u rernu i peći na 250 ste-
salašarska kokoš- peni pola sata.
ka, 300 g pirinča, Kada je gotovo, servirati i služiti uz pirinač (pirinač skuvati, a
dva luka, šargare- zatim ga propržiti sa belim lukom i 2 kašičice vegete).
pa, so, biber.

Priprema: iz
kokoške izvadite
masnoću, posolite
je i stavite na podmazanu tepsiju. Na ma-
snoći koju ste izvadili iz kokoške izdinstaj-
te luk i sitno isečenu šargarepu. Dodajte
pirinač, još malo dinstajte i po malo stav-
ljajte supu dok se pirinač ne skuva.
Dodajte soli i bibera po ukusu. Džigeri-
cu, koju ste malo obarili, iseckajte na manje
komade i dodajte ovoj smesi. Sa njom na-
punite kokošku, prekrijte alufolijom i pecite
oko sat i po na 180 stepeni.
Od iznutrica, glave, nogu, vrata i preosta-
le masnoće možete napraviti supu.
Uz ovo „ilo” služi se kompot od brisaka
ili višanja.
Toblerone štanglice
Potrebno je: 4 jajeta, 200 g šećera, 250 g margarina, 200
g čokolade za kuvanje500 g mlevenog keksa, 100 g pečenog
susama.
Priprema: 4 cela jaja sa šećerom kuvati na pari, dok se šećer
ne istopi, skloniti sa vatre, pa dodati margarin, susam, keks, čo-
koladu 100 g, pa malo mešati. Izliti u tepsiju i premazati sa 100 g
čokoladom, pa izravnati.
Ostaviti da se malo ohladi i seći na štanglice.
20
čitulje/pomeni Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

СЕЋАЊЕ

ПАВЛЕ БОТИЋ
1959-2018.

Навршила се година, а волели смо те свим

својим бићем.
Никада те нећемо заборавити!
Твоја једина ћерка Ивана, мајка Драгиња и
очух Ђорђе  (Р-508)
ПАВЛЕ БОТИЋ ГОРЈАНКА
1959-2018. БОТИЋ
Dana 25.08.2019. godine se navršava šest nede- 1957-2010.
lja kako si nam postao najsjajnija zvezda na nebu. Отишли сте из наших живота и оставили нас да тугујемо за вама.

Породице: Ботић, Ћирић и Стеванов  (Р-509)

KOLOMAN TUMBAS
1952-2019.
Dana 25.08.2019. godine navršava se tužnih šest
NOVE meseci od kako nas je napustio naš voljeni suprug,
Dana 26.08.2019. godine u 17:30h u crkvi Sve- otac, deda i pradeda
tog Roka ćemo odati pomen tvom plemenitom
biću.
Tvoja jedina ćera Karolina, zet Ivica, unučad Fi-
lip, Dario i Ivana  (P-517)
FRANJO
ILOVAC
Dana 25. avgusta 2019. navršava se četrdeset Dana 17. avgusta 2019. godine navršava se pet 1942-2019.
tužnih dana od kako nas je zauvek napustila naša godina od kako nije sa nama
voljena sestra i svastika

DRAGO SVIRČEV Napustio si nas iznenada ali voljeni nikada ne

SOKA AMŠTADT 2014-2019. umiru!
rođena Radulović
1948-2019. Ožačošćeni: supruga Ljubica, ćerka Zdenka, zet
Ivan, unuk vlč. Nebojša, unuka Ivana sa suprugom
Ostaće nam u večnom sećanju i našim srcima. Mariom i sinovima Ilijom i Nikšom  (P-511)
Neka mu je večna slava i hvala.
Soko jedina moja i najdraža sestro sudbina nam Ožalošćeni: supruga Ivanka, sinovi Dejan i Da-
te je otela, ali niko nam ne može oduzeti uspomenu mir sa porodicama (P-510)
na tebe, tvoju ljubav i pažnju koju si nam pružala. Navršava se najtužnija godina od kako si nas pre-
Zauvek ćeš biti u našim mislima i srcima. rano napustila
Pomen će se održati dana 25. avgusta 2019. u 10
sati kraj Sokine večne kuće u Kerskom groblju. Dana 25 avgusta 2019. godine navršiće se sedam
Tvoji najmiliji: sestra Dragana i zet Branko godina kako nije sa nama
(P-507) GABRIELA PRĆIĆ
rođena Vojnić Purčar
SLAVOLJUB BANIĆ 1952-2018.
saobraćajni policajac
Poslednji pozdrav dragom komšiji 1973-2012.

Za Tobom je ostala bolna praznina, tuga, patnja

i nezaborav.
Ostavio si tragove koji se ne brišu, sećanja koja Nad tvojom slikom duša nas steže.
LAJČO JARAMAZOVIĆ ne blede i dobrotu koja se večno pamti. Zauvek si u našim srcima i mislima!
1950-2019. tašta Olga i tast Milutin  (P-512) Počivaj u miru.
Tvoj suprug Pero i ćerka Vesna  (P-513)

Poslednji pozdrav dragoj

Porodica Nikolić  (P-514) IN MEMORIAM
JUSTINI JURČAK SEMNIC Sa bolom i tugom u srcu javljamo žalosnu vest, da
1936-2019. nam je naš dragi suprug, otac, tast, svekar i deda

IN MEMORIAM Tužnim srcem opraštamo se

Sa bolom i tugom u srcu javljamo žalosnu vest da od bivše veteranke subotičkog
nam je naša draga tetka rukometa.
Veteranke subotičkog Spartaka (P-521) MIROLJUB SUDAREVIĆ
1963-2019.
PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE
MARIJA SARIĆ
1943-2019.

u 57. godini života posle kraće bolesti 13. avgu-

u 76. godini života posle kraće bolesti 15. avgu-
sta preminula.
Pokoj večni daruj joj Gospodine!
Ožalošćeni: porodica Gajić  (P-515)
Prodaja kompletne pogrebne opreme sta preminuo.
Prevoz pokojnika na svim relacijama Pokoj večni daruj mu Gospodine!
Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljima
Prijem čitulja
Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO. Ožalošćeni: supruga Ruža, sin Petar, ćerka Bar-
Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno) bara, snaja Dijana, zet Nemanja, unuci Mateo, Mi-
Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.
hajlo i Đorđe  (P-516)
www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs
 Broj 129
čitulje/pomeni/oglasi 21
NOVE

23. avgust 2019.

Tužno sećanje Poslednji pozdrav voljenom Poslednji pozdrav voljenoj

Dana 22. avgusta 2019. godine navršava se 10
godina od kako nije sa nama naša

PÉTER LÁSZLÓ
glumac
MARIJI RAJIĆ
SZALAI KLARA 1930-2019. rođena Sarić
22.08.2009.-22.08.2019.
1967-2019.
Ostavio si tragove koji se ne brišu, sećanja koja
ne blede i dobrotu koja se večno pamti.
Nije prošao jedan dan da te nismo spomenuli i unuk Alen i snaja Eržebet (PF-115)
setili se tvoje dobrote, ljubavi i dobrog raspoloženja Njen prerani odlazak teško prihvatamo, dok tuga
koje si nam svima darovala. i bol obavijaju naša srca.
Puno nam nedostaješ! Zahvalni smo na njenoj požrtvovanosti i neuteš-
Tvoji najmiliji  (P-518) Prošlo je godinu dana od kako nije sa nama ni zbog nenadoknadivog gubitka.
voljeni S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-
nu na nju.

Prošlo je šest tužnih meseci kako nije sa nama Njeni najmiliji  (P-522)
naša voljena mama, svekrva i majka KARO ZOLTAN
1950-2018.

MARIJA JURIĆ
rođena Matković Vreme ne donosi zaborav, već naviku da se sa bo-
1939-2019. lom živi. JUSTINA JURČAK SEMNIC
Tvoji najmiliji (PF-116) 1936-2019.

Sveta misa će se održati 24.08.2019. godine u

Maloj Bosni u crkvi Presvetlo Trojstvo u 9 sati.
Ožalošćeni: sin Perica, snaja Jutka, unučad Ma- IN MEMORIAM Ostaćeš večno u našim srcima.
rin i Josip  (PG-55) Sa bolom i tugom u srcu javljamo žalosnu vest
da nam je naša draga mama, tašta, baka, sestra, tet- Sestra Jovanka Popov i porodica Uzunović
ka i strina (P-523)

Poslednji pozdrav dragoj tetki

JUSTINA SEMNIC
Mali oglasi STANOVI
rođena Jurčak -Izdaje se u Subotici na
JUSTINA SEMNIC 1936-2019. Majšanskom putu odmah use-
RAZNO ljiva, nameštena garsonjera.
1936-2019.
- „GORENJE SERVIS Tel. 064/48-93-196 (5-129)
ENERGIJA”! Servisiramo -Prodajem dvosoban stan
belu tehniku od svih proizvo- 52m² u ulici B.Radića i jed-
u 84. godini života 20. avgusta preminula. nosoban 29m² na Segedin-
đača,- Originalni rezervni de-
Tiho si živela, još tiše otišla od nas. Pokoj večni daruj joj Gospodine! lovi, Ivana Antunovića 141. skom putu. Oba lepo sređe-
Maja i Ceca sa porodicama (P-519) Ožalošćeni: njeni najmiliji  (P-524) Tel. 546- 206 ili 063/1546- na sa svim priključcima. Tel.
206 (P-119) 064/16-11-83 (6-129)
- ROLOMONT roletne AL -Izdajem jednosobani stan
i PVC, venecijaneri, trakaste 29m² kod ekonomskog fakul-

SARKOFAG
Četrdesetodnevni pomen zavese, harmo/garažna vra- teta za učenike (nepušače).
ta, komarnici, panelne zave- Stan je lepo sređen, sve je novo.
se, tende.- Miloša Obilića 19. Tel. 061/21-96-512 (7-129)
Pogrebno preduzeće za prevoz i prodaju Tel. 571- 299 ili 063/551- 299
STOJMIR ANDONOVIĆ
pogrebne opreme u Subotici, Čantaviru, (P-120) GARAŽE
1947-2019. Staroj Moravici i Tavankutu. -Izdajem garažu na Tesli-
DEŽURSTVO OD 0-24h - TRAŽIMO RADNI- nom naselju preko puta Čat
KE: hitno potrebni kuva- Geze broj 9. Tel.062/966-71-
Korektnim dugogodišnjim radom i iskustvom ri-ce, konobari-ce, pomoć- 32 (8-129)
Dana 24.08.2019. godine u 11h na pravoslavnom od 20 godina, svrstani smo i posedujemo “SERTI- ne radnice, geronto doma- -Prodajem garažu na uglu Pe-
groblju kod Dudove šume, održaće se četrdesetod- FIKAT FIRMA OD POVERENJA” I “BONITETNA ćice sa pasošima EU. Tel. trinjske i Višegradske ulice. Cena:
њ064/700- 7106 (P-50) 2750€ Tel.541-150 (9-129)
nevni pomen. OCENA A+”.
Njegova porodica  (P-520)
Vršimo usluge: KUPOPRODAJA
- BUŠIMO BUNARE sa
" -Prevoz pokojnika u zemlji i inostranstvu
-Prodaja pogrebne opreme iz sopstvene proizvod-
ili bez ispiranja do 150m du-
bine. Tel. 063/8432-465 ili
-Kupujem ordenje, me-
dalje i stare sportske značke.

Kupon za
NOVE
nje po povoljnim cenama 060/0532-468 (P-121) Tel.064/615- 59-82 (10-129)
-Smeštaj i prevoz pokojnika u hladnjaču i do grob- -Asszonyt keresünk napi 8 -Kupujem, prodajem i me-

besplatan mali nog mesta órára egy személy mellé. Tel. njam, značke i albume za
Broj 129
-Organizovanje kremacije i priprema potrebne 065/2-547-538 (1-129) značke, kupujem knjige i me-
23. avgust 2019.
dalje o fudbalskim klubovima.
oglas do 10 reči
dokumentacije
Ime i prezime davaoca oglasa Tel. 542-310 ili 062/85-28-
-Podnošenje zahteva za izdavanje Izvoda Matič- KUĆE I PLACEVI 228 (11-129)
ne Knjige Umrlih -Otkupljujem original-
Potpis davaoca oglasa
-Podnošenje zahteva za isplatu osiguranja na -Prodajem kuću sa pomoć-
ne umetničke slike uz struč-
Broj telefona: osnovu potpisanih polisa osiguranja korinika nim objektima, na placu od 3
nu i realnu procenu vredno-
(DDOR) motike, Donji Tavankut, Tel-
sti. Interesovati se od 9-17h
Tekst oglasa: 064/18-38-710 (2-129)
od ponedeljka do subote Tel.
-Prodajem salaš, avliju i
RAČUN POGREBNIH USLUGA I 065/58-33-665 (12-129)
2,7 jutra zemlje Đurđin, Po- -Prodajem očuvanu žensku
OPREME UMANJUJEMO ZA IZNOS ljaković Tel. 064/120-28-56 biciklu „Rog“ sa 5 brzina. Cena
(3-129)
KOJI REFUNDIRA PENZIJSKO -Subotica-prodajem kvali-
65 Eura Tel 541-150 (13-129)
-Zastava 101- skala 55,
INVALIDSKO OSIGURANJE SRBIJE. tetnu kuću, veće dvorište, izo- kompletna ili za delove.
Telefoni: 024/558-011, 063/528- lacija, aluroletne, kovana ka- Tel.062/72-33-26 (14-129)
pija, potkrovlje.Može zame-
905 i 063/117-40-83 na za stan plus doplata. Cena
-Razboj prodajem za tka-
nje krpara.Širina tkanja se
Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o
Subotica, Izvorska 30 u zameni 44000€, gotovina pomera po 8cm. Najviše širi-
prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.
Važe samo kuponi iz tekućeg broja (preko puta ulaza u Bolnicu) 39000€, vlasnik.Tel.065/353- na 96cm. Tel.024/534-238 i
0825 (4-129) 064/25-75-885 (15-129)
22
enigmatika Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

 Broj 129
Subotički poletarci - novinari 23
NOVE

23. avgust 2019.

Bliži se kraj raspusta

Jovana Šimičić

Lana Stanojević Marija Rastović

VElIKa lEtnJa aKCIJa Mi i Vulkan izdavaštvo

nagrađujemo verne čitaoce
Besplatna Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan
izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

provera sluha
knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom
prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

u Subotici „HIPNOTIZER”
Lars Kepler
Ukoliko ne čujete
dobro, iskoristite veli- Kao vatra, baš kao vatra.Bile nožem, takođe mrtav. Petnae-
ku letnju akciju u Au- su to prve reči koje je hipnotisa- stogodišnji Jusef jedini je sve-
diovox-u i poboljšajte ni dečak izgovorio. Te reči otva- dok brutalnog napada, ali teš-
kvalitet života. Zane-
raju vrata uneslućene strahote ke povrede onemogućuju mu
marivanje oštećenja
sluha ne pogađa samo sveta koji vam predstavlja ovaj da pomogne policiji u istrazi.
kvalitet života, već utiče neverovatni psihološki triler. Sa ubicom i dalje na slobodi,
i na sposobnost mozga Svirepo ubistvo u jednom po- inspektor Jona Lina shvata da
da pamti uobičajene rodičnom domu u Švedskoj od- postoji samo jedna osoba koja
svakodnevne zvukove.
Kada slušni nerv gubi
nelo je tri života – međutim, im može pomoći – Erik Marija
funkciju i više ne pre- ubica je pogrešno pretpostavio Bark, penzionisani hipnotizer.
nosi efikasno zvuk ka da je dečak, ko-
mozgu, onda vreme- jem je naneo više
nom mozak počinje da
zaboravlja zvukove i
od stotinu uboda Ime i prezime:
gubi sposobnost da ih ______________
razume.
Za osobe koje sum- Izvučeni ______________
prošlonedeljni
njaju na ozbiljnije oštećenje sluha preporuka je da reaguju odmah i da zakažu ter-
dobitnici knjige
Adresa:
min za Besplatnu proveru sluha i ukoliko je potrebno isprobaju najsavremenije di-
gitalne slušne aparate koji će aktivirati slušni nerv i omogućiti bolji sluh. „Ohideja maslačak” ______________
Jasna Bednarik
Osobe koje sumnjaju na ozbiljnije oštećenje sluha moći će da urade Besplatnu
proveru u poslovnoj jedinici Audiovox-a u Subotici na adresi Branislava Nušića 2a.
Kopilović, Alberta ______________
Sentđerđija 3
Broj besplatnih termina je ograničen i ukoliko želite da zakažete svoj termin pozo- Kontakt telefon:
vite na broj telefona 024/553-321, radno vreme je od 8 do 15 časova. Akcija traje
do 31. Avgusta 2019. godine.
Skakić Ana, ______________
Titogradska 55
24
reklame Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

LIBER BLUE GROUP

Liber Blue Group DOO, Isidore Sekulić 10,
24000 Subotica, Srbija Tel.: +381 24 510 500
- www.libergroup.rs - office@libergroup.rs

DA VAM KUĆA BLISTA

HOME+ DESETKA JE ČISTA!
Dish Home - Jabuka
Tečnost zelene boje, prijatnog mi-
risa jabuke. Koristi se za ručno pra-
nje svih tipova posuđa. Ima veliku
snagu odmašćivanja i stvara veliku
količinu pene. pH 6-7
Pakovanje: 500ml, 1l

Dish Home Window

– Limun home
Osvežavajućeg
mirisa limuna, Tečno sredstvo pla-
žute boje. Pogodan ve boje, izuzetno
za pranje pribora prijatnog mirisa
za jelo, čaša kao i otklanja nečistoće
svih perivih povr- bez tragova čišće-
šina gde je potreb- nja ostavljajući po-
no snažno delovanje čišćenja i od- vršine čiste i sjajne.
stranjivanja masnoća. pH 6-7 Pakovanje:
Pakovanje: 500ml, 1l. 750ml, dopuna 750ml.
Shine home Tečni
Sredstvo za čišće- sapun
nje sanitarija, plave Idealan za pra-
boje, prijatnog mi- nje ruku, pri-
risa. Redovno kori- jatnog mirisa.
šćenje sprečava go- Uklanja nečisto-
milanje kamenca od će, nežan prema
tvrde vode, ostatke rukama.
sapuna i prljavštine. Pakovanje:
Stvara visok sjaj bez 500ml, dopu-
ogrebotina. na 1l
Pakovanje: 750ml.

Profesionalna
hemija -
Horeca
premium
Maksimalna efikasnost naših pro-
izvoda ne nude samo profesional-
nim korisnicima najbolje rezultate.
Sa manjim finansijskim troškom se
postigne više!

NOVO NA TRŽIŠTU
 Broj 129
reklame 25
NOVE

23. avgust 2019.

26
U lepom fudbalskom ambijentu Spartak poražen od Crvene zvezde
Zvezdi bodovi
nakon preokreta
Malo je nedostajalo da Spar-
tak napravi iznenađenje petog kola
Super lige Srbije. Hrabro su Go-
lubovi odigrali meč protiv aktu-
elnog šampiona Srbije, iskoristi-
li su maksimalno kombinovani sa-
stav rivala, prvi poveli, imali perio-
de dobre igre, stvarali su šanse, ali
na kraju nisu uspeli da izvuku niti
jedan bod. Crveno-beli na iskustvo
dolaze do nove trojke u domaćem
šampionatu, nakon pobede od 3:2
(1:1).
Gotovo od prvog sudijskog zviž-
duka krenula je ofanzivana obe
strane. Prva prilika viđena je već
u 1. minutu, Simić i Jevtović su
lepo kombinovali, ali je Ostojić
bio priseban. Usledio je uskoro i
korner, Milunović glavom skreće
loptu ka mreži Subotičana koju još
jednom čuva Ostojić. U 6. minu-
tu Spartak se na kratko oslobodio
pritiska, dovoljno da povede. Bila
je to brza akcija Subotičana, Šor-
maz dodaje loptu do Tufegdžića,
a ovaj vešto vara Borjana i donosi
veliku radost domaćoj ekipi.
U želji da što pre dođu do izjed-
načenja gosti su se maksimalno fo-
kusirali na napad. Donelo je to ne-
koliko dobrih prilika, preko Milu-
novića i Jevtovića, ali se mreža
Golubova i dalje nije tresla. Mogao
je Lazar Tufegdžić da bude još
veći junak, u 21. minutu njegov po-
kušaj osujetio je Borjan.
Pozdravili Golubice
Svečano je je bilo pre početka meča u Subotici. Naime, bila je to
prilika da počasni krug oko glavnog terena naprave prvotimke Žen-
skog fudbalskog kluba Spartak koji je još jednom uspeo da se nađe
među 32 najbolje ekipe Evrope.
Pre početka duela između Spartaka i Crvene zvezde Nikola Si-
Violeta Slović, Nikola Simović i Bojan Arsić
mović, predsednik FK Spartak ŽK, darivao je cvećem i plaketom
Violetu Slović, kapitena Golubica, i Bojana Arsića, generalnog
sekretara ŽFK Spartak, za ostvarene rezultate.
Usledio je novi talas napada go-
stiju, prvo je pokušao Simić, a za-
tim, u 37. minutu Vulić postiže
izjednačujući pogodak koji je „vi-
sio u vazduhu”. Kako domaći po-
tom nisu iskoristili nove prilike, ja-
sno je bilo da nastavak meča dono-
si konačnu odluku.
Lazar Tufegdžić odigrao odličnu utakmicu
Već u 49. minutu Zvezda dola-
zi do preokreta. Tomane je ura-
dio veliki deo posla oko gola, a
loptu je iz leđa golmana Golubo-
va smestio Simić. Bili su domaći
poljuljani, ali ne i obeshrabreni, pa
su brzo imali još dve prilike, prvu
preko Šormaza, a drugu preko
Tekijaškog.
Još jednu sjajnu priliku imao
je Tufegdžić u 74. minutu, sve je
dobro uradio, i kada se činilo da je
Borjan već savladan, lopta je okr-
znula stativu i otišla u gol-aut.
Konačno, u 79. minutu Spar-
tak stiže do poravnanja, sa distan-
ce, pravi „evro-gol” postiže David
Dunđerski za veliko slavlje navi-
jača Spartaka. Ipak, završno slavlje
je pripalo gostima. Spartak se nije
grčevito branio, imali su želju do-
maći da dođu do trećeg gola. „Ispa-
la” je odbrana Golubova u 84. mi-
nutu, Ostojić je ostao usamljen, a
potom i savladan. Tomane poen-
tira za tri boda Zvezde u Subotici.
sport
Motivisani
Tufegdžić
Vodeći gol za Spartak po-
stigao je Lazar Tufegdžić
kome je malo nedostajalo da
mrežu Borjana zatrese bar
još jednom.
– Prikazali smo odličnu
igru protiv Crvene zvezde i
da smo samo malo sigurni-
je igrali u završnici bili bismo
neporaženi. Zato imamo veli-
ki razlog da žalimo. Igrom i
odnosom na terenu dokazali
smo da možemo mnogo više.
Viđeno je mnogo šansi na obe
strane i pet golova, a upra-
vo to krasi ovaj sport. Veru-
jem da je publika uživala, a
da je ostalo nerešeno bili bi
još zadovoljniji – kaže Lazar
Tufegdžić.
Tufegdžić je imao poseban
motiv da bude što bolji pro-
tiv kluba u kojem je nekada
igrao.
– Želeo sam što bolje da
odigram, da moja ekipa po-
kaže koliko može, ali i sebe da
prikažem u najboljem svetlu
pred bivšim klubom u kojem
sam proveo lep period. Dra-
go mi je što sam uspeo, ali
su zasluge kompletnog tima.
Bila je ovo moja najbolja uta-
kmica do sada u dresu Spar-
taka, ali su za to velikim de-
lom zaslužni i moji saigrači.
Poslednji uzdah domaćima iz-
mamio je Marčić, ali je Borjan
uspeo da otkloni opasnost.
Spartak: Ostojić, Dunđerski,
Otašević, Tekijaški , Miloše-
vić (Ivančević), Marčić, Jočić,
Mladenović (Gojkov), Tufegd-
žić, Denoković, Šormaz.
Crvena zvezda: Borjan, Ga-
jić, Milunović, Pankov, Rodić
(Žander), Petrović (Ivanić),
Vulić, Simić, Jevtović, Krsto-
vić (Vukanović), Tomane.
U narednom kolu Super lige
Srbije fudbaleri Spartak Ždrep-
čeve krvi gostiju u Nišu, ekipi
Radničkog.
Broj 129 NOVE
23. avgust 2019.
U Subotici svesni da su protiv Zvezde mogli viši
Neiskustvo presudilo
Nakon što su
navijači utihnu-
li, a uzbuđenje
malo splaslo, u
analizi utakmi-
ce između Spar-
tak i Crvene zve-
zde Nemanja
Tekijaški, što-
per Golubova,
realno ocenjuje
da je njegov tim
mogao da izvuče
više.
– Mogli smo
sigurno i bo-
lje da završimo
utakmicu. Pre
meča atmosfera
u ekipi i raspo-
loženje su bili izu- Nemanja Tekijaški (levo)
zetni. Mi smo išli
čak na pobedu, ali nas je Zvezda namučila u prvom poluvremenu. Iako
smo poveli, dozvolili smo protivniku da preuzme kontrolu igre i izjed-
nači. Videli smo da možemo mnogo bolje i da ne treba da se plašimo.
Igra je bila otvorena na obe strane u nastavku meča. Mislim da smo mi
pokazali mnogo više od Zvezde, bolju igru i da smo zaslužili bar bod.
Neiskusno smo utakmicu priveli kraju i dozvolili da protivnik iskoristi
jednu grešku i pobedi – ističe Tekijaški.
Jasno je, naravno, da je Zvezda nastupila u izmenjenom sastavu zbog
evropskih obaveza, pa je u igri crveno-belog rivala škripalo više nego
inače.
– Očekivali smo da će Crvena zvezda da igra u kombinovanom sa-
stavu jer ih je već u sredu čekao bitan evropski meč. Ni sastav koji je
istrčao na Gradski stadion nije bez kvaliteta. Većina igrača dolazi iz
naših superligaških klubova tako da nisu bili velika nepoznanica. Pri-
premali smo se dobro i sve što je trener rekao, odradili smo. Imali smo
i te šanse koje nismo iskoristili, između ostalih i ja. Mogao sam se upi-
sati u strelce i postići prvenac, ali nije lopta htela u gol. Ostaje žal što
nismo sve stvoreno iskoristili i uzeli bod protiv šampiona.
Liga Srbije za mlađe kategorije
Pobeda omladinaca
u derbiju
U četvrtom kolu Lige Srbije za mlađe kategorije selekcije Spartak
Ždrepčeve krvi zabeležile su pobedu i poraz.
Omladinci su u dramatičnom meču, komšijskom derbiju, sa 1:0 (0:0)
savladali TSC iz Bačke Topole. Bio je to meč u kome su dosuđena čak tri
penala, ali je samo jedan pretvoren u gol.
Prvi jedanaesterac dosuđen je već u 6. minutu, nakon što je Nađ ru-
kom igrao u sopstvenom šesnaestercu. Žiža je namestio loptu na „kreč”,
ali je pogodio prečku. Igrao je Spartak bolje u tim momentima, a novu
šansu imao je Vidović koji glavom šalje loptu preko gola.
U drugom delu meča izglednije šanse imali su gosti. Prvo je dobro
šutirao Kangrga, a potom je i ekipa iz Bačke Topole imala šansu da
poentira sa penala. Batori je izveo jedanaesterac, ali Stajković dobro
reaguje.
Meč je odlučenu drugom minutu nadoknade, nakon prekršaja nad
Simićem u kaznenom prostoru gostiju upravo Simić preuzima odgo-
vornost, a gol sa „bele tačke” donosi Spartaku tri boda.
Spartak ŽK: Stajković, Mažić, Lazić, Jančić, Vidović, Đuraso-
vić (Stanisavljević), Molnar, Popović (Pastva), Kilibarda (Sto-
janović), Žiža, Božović (Simić).
TSC: Bursać, Kolundžija, Nađ, Nestorović, Balaž, Kangrga,
Antal (Timotijević), Batori, Pantović (Perunović), Bokan (Sa-
janković), Cicmil (Ćalić).
Kadeti su imali manje sreće, poraženi su sa 1:4 (0:2) od Partizana iz
Beograda. Nakon što Spartak nije iskoristio početne šanse, stigla je i ka-
zna ufinišu poluvremena. Golovima Krstića u 39. i Vlahovića u 45.
minutu crno-beli napauzu odlaze sa značajnim kapitalom.
Smanjio je Hristić već u 47. minutu, za nadu Subotičana da mogu
doremija. Međutim, desetak minuta kasnije Vlahović opet vodi Par-
tizan na dva gola odstojanja. U finišu meča konačan rezultat postavlja
Milovanović.
Spartak ŽK: Dulić, Rac, Miodragović, Vrbljanac, Đekić, Ar-
sović, Žurkić, Dimković (Radulaški, Dušanić), Hrstić, Terzić
(Mihajlovski), Erdelj.
Partizan: Gočmanac, Bojat, Jevtić, Stanković, Obradović,
Đorđević, Vlahović (Milovanović), Petrović (Stojanović), Kr-
stić (Subotić), Petković, Ostojić (Jovanović).
 Broj 129
NOVE
23. avgust 2019.
Počela i Super liga Srbije u ženskom fudbalu
Osam golova na startu
Proteklog vikenda počela je i
sezona u okviru Super lige Srbi-
je u ženskom fudbalu. U Subo-
tici, međutim, nema ništa novo,
Spartak nastavlja po starom – za-
baležena je visoka pobeda od 8:0
(3:0) u meču protiv Požarevca.
Kako se to i moglo očekivati,
Alina Baka
nakon napornog kvalifikacionog
turnira za Ligu šampiona Bo-
ris Arsić, šef struke u Subotici,
malo je „promešao” karte i šansu
dao igračicama koje su u Slovač-
koj imale manju minutažu.
To se, međutim, nije odrazi-
lo na igru, jer je Spartak već u
Na otvaranju sezone u Subotici prva trojka Bačke
Majstorija Anđića sa slobodnjaka
Na otvaranju Srpske lige u Subo-
tici Bačke 1901 zabeležila je mini-
malnu, ali vrednu pobedu u Suboti-
ci, protiv Dunava, od 1:0 (1:0). Ju-
nak pobed Subotičana bio je isku-
sni Marko Anđić. Kapiten Suboti-
čana gol odluke postigao je već u 7.
minutu iz slobodnog udarca. Imala
je Bačka još nekoliko dobrih prilika,
a pretili su u nekoliko navrata, mora
se priznati, i gosti koji u pojedinim
momentima nisu imali ni sreće.
Bačka je bolje počela utakmicu,
a domaći su i do prednosti došli u
ranoj fazi meča. Igrao se 6. minut
kada je Krkobabić oborio Manoj-
lovića na ivici kaznenog prostora.
Loptu je namestio iskusni Marko
Anđić, prevario je živi zid i golma-
na Vukmirovića i postigao sjajan
gol na otvaranju sezone u Subotici.
Nakon primljenog gola uspeli su
i gosti da se oslobode pritiska, ali i
da naprave nekoliko dobrih prilika,
preko Jakšića, Đokića i Dujića.
Za domaće je, potom, ponovo pri-
pretio Anđić, snažno je šutirao iz
daljine, ali pravo u golmana rivala.
14. minutu stigao do prednosti.
Pogodila je tada Alina Baka, a
samo četiri minuta kasnije, po-
sle gola Vilijamsove bilo je 2:0.
Imale su Golubice niz prilika u
prvom delu igre, a jednu od njih
realizuje Tanaskovićeva.
Drugo poluvreme je donelo isti
tempo i isti od-
nos snaga na te-
renu, a sve je za-
visilo od igre
Spartaka. Bile
su domaće izu-
zetno raspolože-
ne, pa su do po-
slednjeg sudij-
skog zvižduka
postigle još pet
pogodaka. Vili-
jams pogađa u
48., Delgadi-
lo u 79., Ćirić u
76. i 88., a Den-
da u 86. minutu
meča.
Drugo polu-
vreme nije do-
nelo velike pro-
mene. Spar-
tak je i dalje bio
tim na terenu
koji se pita. Bo-
lju igru „golu-
bice” su kruni-
sale i četvrtim
golom. Preci-
zna je bila Vili-
ams. Nastavile
su Subotičanke
i dalje da opse-
daju gol Požarevljanki. Ćirićeva
je povisila prednost na 6:0. Nešto
kasnije Subotičanke su mogle i do
sedmog gola, ali je kazneni uda-
rac Ćirićevoj odbranila Gruji-
čićeva. Do kraja meča domaće su
još dva puta zatresle mrežu gošći.
Denda je savladala Grujičićevu,
Drugi deo meča počeo je dobrom
prilikom Bačke, pretio je Lučić u
50. i 59. minutu, a između ta dva
pokušaja u sjajnoj prilici bio je La-
zić koji nije uspeo da postigne već
viđeni gol.
Posle gužve u kaznenom prosto-
ru gostiju u dobroj prilici bio je Bi-
jelović, zatresla se stativa gola Du-
nava, ali ne i mreža.
Veliku priliku u 79. minutu pro-
pustio je Mezei, posle sjajnog pro-
dora Vujoševića promašio je, čini-
lo se nemoguće. Dobru priliku imali
su i gosti, u 85. minutu dobro je šu-
tirao Jakšić, ali je Studen još bo-
lje odbranio.
U 90. minutu tresla se mreža Vu-
kmirovića, posle dobrog prodora
Lučića i pogotka Stankovića, ali
je on, ipak, poništen, zbog prekrša-
ja nad golmanom Dunava.
Bačka 1901: Studen, Bjedov,
Mezei, Bijelović (80. Nosko-
vić), Anđić, Lučić, Vujošević,
Manojlović (87. Stanković),
Masalušić, Milić (66. Glišović),
Rajkovača.
sport
a potom se Ćirićeva po drugi put
upisala u listu strelaca na ovoj
utakmici za konačnih 8:0 i pobe-
du na startu prvenstva
Spartak: Kostić (Mihajlo-
vić), Baka, Denda, Vajda,
Lukas (Delgadilo), Viliams
(Ćirić), Golubović, Pavlović,
Tanasković, Stupar, Derviši.
Požarevac: Đapić (Gruji-
čić), Radojević, Jovanović,
Arsenijević (Jakovljević),
Ševo, Grković, Jenić, Kuhkt,
Jovtić, Dragutinović, Trutić.
Sledeće kolo nosi gostovanje
Crvenoj zvezdi.
Pred Golubicama
je novi fudbalski
velikan
Na redu je
Atletiko
Osvajajem prvog mesta
u kvalifikacionoj grupi Žen-
ski fudbalski klub Spartak
obezbedio je još jedan na-
stup u eliminacionoj fazi
Lige šampiona. Nakon šved-
skog Geteborga, ruske Ru-
sijanke i nemačkih velikana
Volfsburga i Bajerna, Golu-
bice čeka još jedan duel pro-
tiv poznatog rivala – Atletika
iz Madrida.
Prva utakmica šesnaesti-
ne finala na programu je u
Subotici, 11. ili 12. septem-
bra, dok je revanš 25. ili 26.
septembra u Španiji.
U dosadašnjim mečevima
Golubice nisu uspele da sa-
vladaju prvi korak elimina-
cione faze Lige šampiona.
Dunav: Vukmirović, Živković,
Pražić (46. Cvijetinović), Krko-
babić, Javorac , Nikolčić, Jak-
šić, Đokić (60. Ćurko), Lazić
(74. Dobresko), Mirčetić, Dujić.
U narednom kolu Bačka gostuje
Hajduku u Kuli.
Kreće i Gradska
fudbalska liga
Utakmice u
nedelju
U nedelju, 25. avgusta, po-
činje nova sezona u Grad-
skoj fudbalskoj ligi. Prvo kolo
nosi duele koji počinju od
17,30 sati, a sastaju se: Pa-
lić – Udarnik Višnjevac,
Bikovo – OFK Mala Bo-
sna 2015, Elektrovojvodi-
na – Žednik, Lokomotiva
– Čantavir, Hajduk – So-
lid, dok je ekipa Vinogradara
slobodna.
27
Područna fudbalska liga, 1. kolo
Preporod – Sloga – Obilić (NK)
Srbobran 3:3 1:2
Preporod: Ivšić, Taši, (Ce- Sloga: J. Radić, Brdarić, (Če-
kić), Terzija, Maljković, Vuković, hak), Višnjić, Tanackov, (Bu-
Papdi, Todorović, Prole, (Sred- dovalčev), Martinović (1), Ba-
nik) (1), Kopanja (2), Damjano- nov, Terzin, Savić, Gan, Bauk,
vić, Grabež. Farago.
Srbobran: Latinović, Jova- Obilić: Čanadi, Đurđev, Ter-
nović (2), Berić, Kenji, Hađinac zin, Borenović, Barjaktarević,
(1), Pejović, Radojković, (Vida- Mijić, Ćuk (1), Đukić, (Gavrić),
ković), Ilić, (Perendić), Tešano- Spahić (1), Sarapa, (S. Vuković),
vić, (Ogrizović), Grujić, Lukić. T. Dabevski.
Obilić (Z) – Đurđin Panonija IM Topola
5:1 – Proleter (Nj) 2:0
Obilić: Vučetić, Knežević (1), Panonija IMT: Ivanišević,
Tomić, (Ćirić), Topali, Dabić, Vida, Paprić, (Kočić), Vojnović,
Sivčević, Vujković, Tošić, Marče- Pešut, Dragović, (Deak), Marče-
tić (2), Živojnov, (Milovac), He- tić, Polić, Martinović, R. Begović
ver, (Polovina) (2). (1), (Tokodi), Tutić (1).
Đurđin: Sarić, Horvatski, Je- Proleter: S. Matković, Lukić,
knić, (Balać), N. Šomođi (1), Po-
lovina, Predojević, Matković, Dr-
(Bukvić), Zagorac, Kurin, Stojilo-
vić, Curnović, Grbić, Malić, (Pa-
čelić, (I. Bilbija), Mihailović, N.
Stantić, Majlat, (Peić T).
taki), Davidović, (Maravić), De-
monjić, Dondur.
Senta – Proleter Iskra – Sutjeska 3:0
(RS) 6:0
Iskra: Kalinić, Pješivac, Pe-
trović, Jurčuk, (Maljik), Đako-
Senta: Tomašev, Đere, (Al vić, Vajagić, (Komazec), Malacko
Sadi), Pavlov, Bajtai (1), Đeri, (1), Đukić, (Stalević), Gubaš (1),
Fekete, Dražić (1), (Piri), Matić Serdar (1), Delić.
(1), Šarkezi (1), Korać (2), Lovre, Sutjeska: Gašović, Nikolić,
(Zeković). (M. Bajić), Z. Bajić, Drinčić, Ni-
Proleter: Janković, Balango, kitović, Jakić, Lopušina, (Pejić),
Gotovac, (Nešković), Maćiženski, Berklović, Osmajić, Golubović,
Balević, Veličković, Bajčić, (Puzi- (Tomčić), Andesilić.
gaća), Gadžić, Bodonji, Jandrić,
(A. Jovanović), G. Jovanović.
Napredak – Jadran
Radnički 1905 – 1:3
Njegoš 2:1
Napredak: Bagaš, Aleksije-
vić, (Miladinov), Radojković, Svi-
Radnički 1905: Tonković, lar, (Radovanović), Neda, Jojkić,
Korponaić, Vojnić, (Ivanišević), Kozomora, Savkov, Ćirić, Golub,
Janjić, Lukić, Lazarević, Matić, Stančić (1), (B. Buzadžin).
Rajić (1), (U. Maravić), Đurić, Jadran: Strahinja, (Milano-
Mi. Marinković (1), Simić. vić), Brezovac, S. Malecki, Ra-
Njegoš: Radoman, Varga, dulović, (Matković), Ne. Mu-
(Milunović), Savović, Radova- drinski, L. Stojanović, (Mirano-
nović, Popović, Kustudić, Vujo- vić), M. Stojanović (1), Zelić (1),
šević, (Miljenović), Kosović, Ma- M. Martinović, Jovanović, Ba-
nojlović (1), Bojović, Kočiš. lać (1).
Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”
Vizin dva puta u metu
U prvom kolu u novoj sezoni u Vojvođanskoj ligi, grupa „Sever”, fud-
baleri Tavankuta došli su do pobede. Pred domaćom publikom su sa 2:1
(1:0) savladali ekipu Crvenke, a junak u pobedi bio je dvostruki strelac
Mladen Vizin.
Najviše vatre u prvom poluvremenu bilo je u završnici. Prvo je Vi-
zin postigao dalekometni gol u 40. minutu, a potom je Vojnić mogao
da duplira prednost.
Gosti stižu do poravnanja, u 58. minutu pogodio je Šakić, a dobra
reakcija Gabrića sačuvala je domaće od preokreta. U 71. minutu Vizin
stiže do drugog gola, ovoga puta je realizovao penal, a od 76. minuta je
domaćima bilo lakše da sačuvaju prednost, jer je ekipa Crvenke ostala sa
deset igrača na terenu.
Tavankut: Gabrić, I. Skenderović, Kuktin, Gnjatović, Polja-
ković, Godar, Šimić, Vizin (Oblaković), Spremo (Sloboda), N.
Skenderović (Kujundžić), Vojnić.
Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić
28
sport Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

Brojne aktivnosti takmičara Veslačkog kluba Palić

Medalje sa Dunavskog kupa

U proteklom perio-
du takmičari Veslačkog
kluba Palić bili su izuzet-
no aktivni o čemu sve-
doče brojne medalje, sa
inostranih regata, dok,
takođe, predstoje važni
veslački nastupi.
U sredu 14. avgu-
sta, na Dunavu u Kalo-
či u Mađarskoj održan je
Dunavski kup, međuna-
rodno veslačko takmiče-
nje na kojem su učestvo-
vale posade iz 10 veslačkih klu-
bova iz Mađarske i Palića iz Srbi-
je koji se predstavio sa sa 14 spor-
tista odnosno 20 posada u 16 ta-
kmičarskih disciplina. Nastup je
okončan sa ukupno 13 medalja,2
zlatne, 4 srebrne i 7 bronzanih.
– U ukupnom pslamanu u Ka-
loči smo zauzeli četvrto mesto.
Mađarski klubovi koji su osvoji-
li prva tri mesta (Solnok, Kaloča
i Danubius) učestvovali su više
desetina takmičara, a Palić sa 14
sportista od čega ih je 12 osvojilo
medalju. To znači da smo u sva-
koj disciplini gde smo učestvova-
li osvojili neku medalju, što po-
kazuje takmičarsku veličinu jed-
nog malog veslačkog kluba iz Sr-
bije kao što je Palić, kao i kvali-
tet sportista koje imamo – izjavio
je Vladimir Antić, generalni se-
kretar VK Palić.
Zlatne medalje su osvojili ski-
fisti Milica Stanbolija i Balint
Fileki, srebrne Ana Miković,
Roland Rind i Sergej Čipak, u
skifu, kao i dubl skul Boglarka i
Žofija Varga, dok su treće me-
sto osvojili, u skifu, Nina Lekić,
Boglarka B. Varga, Maša Le-
kić, u dubl skulu, Stela Pinter
i Petra Mihajlović, Nina Le-
kić, Roland Rind, a u četvercu
Milutin Bilbija.
Takmičenje Dunavskog kupa
potom je nastavljeno takođe na
Dunavu, ali u Mohaču 17. i 18. av-
gusta 2019. Palićani su se u Mo-
haču takmičili sa 15 sportista od-
nosno sa 29 posada u 24 discipli-
ne. Za dva dana takmičenja u Mo-
haču osvojili su ukupno 24 me-
dalje, 5 zlatnih, 6 srebrnih i 13
bronzanih.
– U ukupnom plasmanu osvo-
jili smo pehar jer smo zauzeli tre-
će mesto odmah iza dva velika
mađarska veslačka kluba (Sol-
noka i Mohača). Ovakav uspeh
Palićana je za ponos svih Suboti-
čana – dodaje Antić.
Zlatne medalje su osvojili, u
skifu Ana Miković i Nikoli-
na Đorđević, u dubl skulu Ana
Miković i Nikolina Đorđe-
vić, Nikolina Đorđević i Žo-
fija B. Varga, i Roland Rind,
drugo mesto, u četvercu Mili-
ca Stanbolija, Ana Miković,
Nina Lekić, Boglarka B. Var-
ga, u dubl skulu Boglarka B.
Varga i Žofija B. Varga, Ste-
la Pinter i Petra Mihajlović,
Reka Arnold i Ana Bogosav-
ljev, te Milutin Bilbija, u ski-
fu Reka Arnold. Trećeplasira-
ni su bili, u skifu Milutin Bilbi-
ja, Žofija B. Varga, Boglarka
B. Varga, Roland Rind, Stela
Pinter, Maša Lekić, Ana Bo-
gosavljev, Balint Fileki, Ser-
gej Čipak, u dubl skulu Milutin
Bilbija i Roland Rind, Nina
Lekić i Boglarka B. Varga,
Balint Fileki i Sergej Čipak, a
u četvercu Boglarka B. Varga,
Žofija B. Varga, Stela Pinter,
Petra Mihajlović.
Na izbornoj regati Veslačkog
saveza Srbije koja je održana u
četvrtak, 15. avgusta na Srebrnom
jezeru kod Velikog Gradišta juni-
orka VK Palić, Nikolina Đorđe-
vić sa partnerkom Anđom Si-
mić iz Veslačkog kluba Galeb iz
Zemuna, bila je prva u trci du-
blskulova i tako je uspela da po-
stigne normu za ulazak u repre-
zentativnu posadu Srbije koja će
učestvovati na Bal- će odmeriti i reprezentativne po-
kanskom šampiona- sade nacionalnih veslačkih save-
tu u veslanju od 14. za zemalja učesnica, kao i studen-
do 15. septembra u ti nekoliko univerziteta. Otvoreno
Beogradu. prvenstvo Vojvodine u veslanju je
Bila je to lepa na- jedno od većih veslačkih i sport-
java za ono što sledi skih događaja u regionu, a ujed-
– od 23. do 25. avgu- no je najbrojnija i najjača među-
sta, na jezeru Palić narodna veslačka regata regio-
kod Subotice održa- na. Ovo međunarodno veslačko
će se 57. Internacio- takmičenje već više od pola veka
nalna veslačka rega- uspešno organizuje VK Palić uz
ta „Vojvodina Open” podršku Veslačkih saveza Srbije i
koja će okupiti oko Vojvodine, Grada Subotica i prija-
300 veslača i veslačica svih uzra- telja veslanja. U okviru 57. Inter-
snih kategorija iz Srbije, Mađar- nacionalne veslačke regate „Voj-
ske, Hrvatske i Severne Makedo- vodina Open” postignuti rezulta-
nije. Osim posada veslačkih klu- ti bodovaće se i u okviru međuna-
bova na ovom takmičenju snage rodnog Dunavskog Kupa.
Mačković za medalju i normu
Pred Martinom Mačkovićem, najboljim veslačem Palića,
nalazi sei najveći ovosezonski ispit. Nakon trka Svetskog kupa i
Prvenstva Evrope, sledi Prvenstvo sveta za seniore, u Lincu, od
25. avgusta do 1. septembra. Mačković nastupa u dvojcu, sa Mi-
lošem Vasićem. Pred srpskim reprezentativcima je borba za
olimpijsku normu, ali i svetsku medalju.
– Od Martina Mačkovića očekujemo odlične rezultate na
Svetskom prvenstvu i nadamo se da će uspeti da tim rezulta-
tima uspeti da obezbedi učešće na Olimpijdi sledeće godine u
Tokiju. Martin je jedan od najuspešnijih takmičara VK Palić.
Verujem da je lepa veslačka karijera i pred Nikolinom Đorđe-
vić. Imamo i druge izuzetno kvalitetne takmičare i iskreno se
nadamo da će, nakon svih ovih rezultata, Grad Subotica u na-
rednom periodu obratiti veću pažnju na veslače Palića i uloži-
ti više napora i finansijskih sredstava u subotičko, odnosno pa-
lićko veslanje, i time omogućiti bolje uslove za trening i pripre-
me na jezeru Palić, ali i za organizaciju i održavanje visokoran-
giranih veslačkih regata na samom jezeru. Veslački klub Palić
koji sledeće godine obeležava vek postojanja i uspešnog sport-
skog rada to zaslužuje – istakao je Vladimir Antić, generalni se-
kretar VK Palić.

Predstoji veliki fudbalski turnir za Međunarodni „Spartak kup” u fudbalu IN MEMORIAM

mlađe kategorije

Trofej Grada Slavlje Olimpije Justina

Subotice Pobednik drugog „Spartak kupa”, fudbalskog turnira za igrače
do13 godina u organizaciji FK Spartak ŽK i agencije Inter sport, je Jurčak Semnic
Fudbalski klub Spartak Ždrepčeva krv i Agen- ekipa Olimpije iz Slovenije, a do pobede su došli u međunarodnoj
cija ISF organizuju u subotu i nedelju, 24. i 25.
avgusta, veliki turnir za mlađe kategorije „Tro-
konkurenciji od šest ekipa.
(1936-2019)
fej Grada Subotice”. Biće to pravi festival fud-
bala za svu decu od 7 do 12 godina, podeljenih u U Subotici je
više kategorija. preminula i sa-
U kategoriji do 7 godina nastupaju Spartak hranjena Justi-
„A”, Spartak „B”, Arena, Subotica, Dunav, Omla- na Jurčak Se-
dinac, Segedin i Feniks, u kategoriji do 8 godi- mnic (1936-
na Spartak, Hajduk, „Siniša Mihajlović”, Spor- 2019) jedna od
to, Arena, Ačko, TSC, Radnički 1912, Subotica, nekadašnjih
Coerver, Bolesnikov, Budućnost, Spektar, u ka- rukometašica
tegoriji do 9 godina Spartak, OFK Vršac, Ačko, Spartaka iz ču-
Vojvodina, Vinogradar, Feniks, Radnički 1912, vene šampion-
Sarajevo, Subotica, Sunce, Cool, Arena, Prole- ske generacije.
ter, Omladinac, u kategoriji do 10 godina Spar- Veliki ruko-
tak, Sarajevo „B”, Obilić, Bačka Palanka, Crvena met počela je da
zvezda, Olimpik, Radnik, Sofeks, Sarajevo „A”, igra u SDŽ „Jo-
Arena, Krila Krajine, Crvenka, Partizan, Suboti- Treće mesto za ekipu Spartaka iz Subotice van Mikić Spar-
ca, Spartak 2013, Proleter, Dunav, u kategoriji tak“ 1953. go-
do 11 godina: Spartak, Tekstilac, Stars, Proleter Nakon takmičenja po grupama u finale su seplasirali Olimpija dine, na mestu
ZR, Podunavac, Velež „A”, Arena, One Team, i Vršac, a Slovenci su slavili sa 6:2. U duelu za treće mesto Spar- beka, a odlikovali su je dobar pregled igre, izvrsna sa-
Szeac, TSC, Ačko,Spektar, Subotica, Mladi vu- tak je sa 2:1 savladao Cibaliju. radnja sa saigračicama, kao i zaštita golmanske zone.
kovi, Petrika, Velež „B”, Spartak 2013, Coerver, Za najbolje igrača turnira proglašen je Renato Čaušević iz Igrala je u šampionskom timu malog rukometa,
Segedin, a u kategoriji do 12 godina Spartak Olimpije, dok je najbolji strelac sa pet postignutih golova njegov a bila je i članica državne reprezentacije. Rukome-
„A”, Bolesnikov, Lider, Stars, TSC, Obilić, Spek- saigrač Marsel Patrov. Priznanje najboljem šuvaru mreže pri- tom se bavila do 1959. godine, a pored toga se bavi-
tar, Spartak „B”, Petrika, DAFC, Ada, Subotica, palo je Luki Lazinu, golmanu Vršca, a nagrade najboljima uru- la i gimnastikom.
Banatul, Mladi vukovi, Podunavac. čio je Milan Veljković direktor FK Spartak Ždrepčeva krv.
 Broj 129
sport 29
NOVE

23. avgust 2019.

U toku su pripreme za treće izdanje „Subotičkog polumaratona”

Veliki odziv učesnika „Trke kroz istoriju”

U okviru proslave Dana Gra-
da, 1. septembra, a u organizaciji
Sportskog udruženja „Horizont”,
teku poslednje pripreme pred tre-
će izdanje „Subotičkog polumara-
tona”. Trka je za kratko vreme do-
živela veliku popularnost, a prava
ulična trka koja nudi priliku svim
učesnicima da uživaju u auten-
tičnoj arhitekturi Subotici je za-
ista falila u sportskoj ponudi na-
šeg grada.
Kako je istakla Timea Hor-
vat, zamenica gradonačelnika
Subotice, ova trka postala je za-
štitni znak Subotice.
– Veoma smo zadovoljni i po-
nosni što grad ima jednu ova-
kvu manifestaciju. Potvrđeno da
je učesnika sve više, promoviše-
mo sport, turizam, secesiju, kao
što stoji u sloganu „Trči kroz isto-
riju”. Pozivam Subotičane da se
oprobaju u samom učešću, ili bar
da prisustvuju maratonu i po-
zdrave učesnike.
U organizacionom odboru se
nalazi i Balint Pastor, narod-
ni poslanik u Skupštini Srbije, a
on je kroz brojke potvrdio da trka
napreduje iz godine u godinu.
– Naši snovi se realizuju, što
je pre tri godine bio san, sada
je java. Imaćemo između 1.300
i 1.400 učesnika, prošle godine
je bilo 634 finišera, a prve 560.
Do sada imamo prijave iz petna-
est zemalja sveta, preko 250 ta-
kmičara dolazi iz inostranstva,
a prošle ih je bilo oko 100. Najvi-
še je iz Mađarske, preko 100, dok
je iz Hrvatske 30-ak. Učestvova-
će oko 300 naših sugrađana, što
je duplo više nego prošle godine.
Iz Srbije dolaze trkački iz svih po-
dručja, najviše je iz Beograda –
istakao je Pastor pa naglasio:
– Zaključak je da je nakon Be-
ogradskog maratona i poluma-
ratona, Subotički polumaraton
najmasovniji u Srbiji. Možemo
Žika Savin, Balint Pastor, Timea Horvat i Nenad Bogar
se i pohvaliti da smo na drugom nastavlja saradnja organizacije i komentari. Imamo nove majice Organizatori mole Subotiča-
mestu po broju inostranih trka- trka za decu pred start „Subotič- koje se slažu sa bojama svake trke, ne da imaju razumevanja za ne-
ča. Dakle, imamo šta da ponudi- kog polumaratona”, što daje uku- a biće u ponudi i nova trka „Info- pohodno zatvaranje ulica, u peri-
mo, a ovo nije samo sportska pri- pno oko 2.000 učesnika treće trke studova desetka”, trka na 10 km. odu od 9 do 13 sati, na dan odr-
redba, već je sredstvo koje može ove vrste u Subotici. U „Horizontu” je i Žika Sa- žavanja trke, te da će do „Subo-
doprineti povećanju inostranih Nenad Bogar, član „Horizon- vin, a on ističe da su želje da uz tičkog polumaratona” redov-
turista u našem gradu. ta”, kaže da se svake godine ulaže više učesnika bude i više posma- no obaveštavati o alternativnim
Pastor se zahvalio svima koji trud da se unapredi trka, ali i sve trača, pa dodaje: pravcima.
su pomogli da se trka realizu- ono što ide oko nje. – Ovo je jedan fenomenalan Takođe, stiže i obaveštenje da
je, sponzorima, volonterima, Tu- – Ove godine smo uveli novine sportski i turistički događaj, a je rok za prijavu za učešće 20. av-
rističkoj orgnizaciji Subotice..., u startni paket. Medalja je u naj- svi naši gosti će imati priliku da gust, a sve informacije se mogu
ali i Sportskom udruženju „Ac- lepšem izdanju, nalazi se na njoj obiđu Gradsku kuću, Sinagogu, pronaći na internet stranici subo-
tive kids”. Naime, sa njima se Rajhlova palata, i stižu lepe kritike Gradski muzej, Zoo-vrt... tickipolumaraton.com

Marko Barši je jedan od talentovanih plivača Spartaka Aktivnosti plivača –

Naredni cilj – obaranje rekorda

Ljubav prema vodi i aktivno- Prvenstva Srbije. Zimsko, u 25-
maratonaca
Na dva
takmičenja
stima u i pored vode uputili su metarskom bazenu, je održano U subotu, 17. avgusta,
Marka Baršija u svet plivanja. u martu, a osvojio sam bronzu održan je 25. plivački mara-
Da je izabrao pravi sport potvr- na 400 metara, kraul stilom. Na ton „Sremska Mitrovica” na
đuju i rezultati, a najviše nedav- nedavno održanom Letnjem pr- reci Savi u dužini od 2.000
no zasluženo priznanje za najbo- venstvu, u 50-metarskom baze- metara. Učešće na ovom
ljeg takmičara na Prvenstvu Sr- nu, bio sam prvi u istoj discipli- maratonu su uzeli i ljubite-
bije u kategoriji kadeta. ni. Zacrtao sam još u martu sebi lji plivanja na otvorenim vo-
– Plivanjem sam počeo da se za cilj da ću se popraviti, i, eto, dama iz Subotice. Masters
bavim u četvrtoj godini. Krenuo to se i desilo. takmičari PK Spartak Ana
sam u školicu plivanja, Vukičević i Ištvan Priboj
trenirao mesec dana i su uspešno isplivali ovu de-
odustao. Ne znam ni sam onicu i zauzeli prva mesta u
zašto se to desilo, sećam svojim starosnim kategori-
se samo da je voda bila jama. Posebno priznanje i
hladna, a i društvo nije zasluženi pehar Ištvan Pri-
bilo neko. No, za dese- boj je dobio i kao najstari-
tak meseci su plivanjem ji plivač maratonac, sa 77
počele da se bave i moje Lepe uspomene sa Prvenstva Srbije godina.
sestre, pa sam i ja kre- Sledećeg dana, održan je
nuo sa njima. I posle go- i ekipno treće mesto, iza daleko radim i ako bude rezultata, ve- 23. plivački maraton Memo-
dinu-dve one su odusta- brojnije ekipe Novog Sada. rujem da ću onda nastupati i za rijal „Safet Mavrić – Ćako”
le, a ja sam nastavio – Sportisti pred sobom uvek reprezentaciju Srbije, što mi je u dužini od 5.000 m na Ri-
priseća se Marko svojih imaju cilj kojem teže, a tako je i jedan od narednih ciljeva. baričkom jezeru kod Novog
početaka. sa ovim talentovanim plivačem. I glavni hobi mu je vezan za Pazara. Subotičane su pred-
Da je to bila isprav- – Želim da oborim državni vodu, Marko je već sada strastve- stavljali članovi PK Spartak
na odluka videlo se i po rekord, a bilo bi lepo da to bude ni pecaroš, naravno, kada to oba- Filip Zavišić i PK Spartak
ostvarenim vremenima na Gran priju u Zrenjaninu. To veze dozvole. Prozivka Borislav i Boja-
i rezultatima. No, prva je veliko međunarodno takmiče- – I škola je dobro, nemam na Fermanović.
medalja je izmicala. nje, sa sjajnom konkurencijom. problema sa učenjem i ocena- U ovoj zahtevnoj trci u
– Prvu medalju sam Takođe, po ostvarenim rezulta- ma, ali bih voleo da bude više prelepom jezeru, apsolutnu
osvojio u Kikindi, 2015. Marko Barši i trener Bojan tima se nalazim među najboljim podrške i razumevanja. Nije da pobedu i u svojoj uzrasnoj
godine, a bila je to bron- Race plivačima Srbije, tako da ću biti se samo ja žalim, tako je kod kategoriji zabeležio je Bori-
za. Nisam bio posebno na plivačkom kampu u Beogra- svih sportista. Imamo specifi- slav Fermanović, a u uzbud-
srećan, jer mi je već dugo fa- Prvo mesto i ostvareno vre- du. To mi nosi priliku da treni- čan ritam, treninge, takmičenja, ljivoj završnoj borbi za tre-
lilo jako malo da stignem do me doneli su mu 593 poena, od- ram, ali i da mnogo toga nau- putovanja. I ovako se odričemo će apsolutno mesto i u svojoj
medalje. I nakon prve, sve je nosno prvo mesto u konkurenci- čim oko fizičke i psihičke pripre- mnogih stvari, pa bi bilo lepo da uzrasnoj kategoriji pobedu
bilo posle lakše i svako nared- ji kadeta i to samo za bod više od me, istezanja... postoji i veće razumevanje. je odneo Filip Zavišić. Boja-
no takmičenje je okončano sa prvog pratioca. Na istom takmi- Dok čeka nastup u reprezen- Svima koji su u dilemi koji na Fermanović je ovu trku u
medaljama. čenju bilo je još medalja. taciji Srbije (moguć je od junio- sport da odaberu, Marko pre- apsolutnoj ženskoj konku-
Svaka medalja, a ima ih oko – U mešovitoj štafeti 4x50 ra), Barši nastupa na pojedinim poručuje upravo plivanje. Kako renciji završila kao druga, a
stotinu, se brižljivo čuva, ali se m kraul u kojoj su bili još Va- takmičenjima i kao deo selekcije kaže, dobro je zbog zdravlja, ra- u svojoj uzrasnoj kategoriji
zna koje su najvažnije. nja Romić, Luka Knežević i Tea Plivačkog saveza Vojvodine. zvoja tela, ali i sjajnog društva, bila je prva.
– Najvažnije su mi medalje sa Mut smo bili prvi. Osvojili smo – Ako ovako nastavim da brojnih putovanja i takmičenja.
30
sport Broj 129 NOVE

23. avgust 2019.

Još jedan kasački spektakl na subotičkom Hipodromu

Lovorov venac za Imolu,

Skenderoviću srebrna potkovica
Rasplet trke i finiš grla Paladino, Imola i Alfa Varenne
U Subotici je održan još jedan
kasački spektakl, 92. izdanje „Srp-
skog kasačkog Derbija”. Trka ži-
vota bila je izuzetno zanimlji-
va, okupila je deset kasača, a naj-
više umešnosti imali su Imola i
Branko Skenderović.
Prvi „Derbi” trofej Skendero-
vić je osvojio u finišu, a u borbi za
titulu bio je sa grlom Alfa Vare-
nne i Stanom Pejić Tukuljac
Veliki dan za
Suboticu
U ime Skupštine Grada
Subotice prisutne je pozdra-
vio predsednik Tivadar
Bunford.
– Danas je veliki praznik
u Subotici, jer smo doma-
ćini najvećih kasačkih trka
u Srbiji. Velika je to čast za
Grad, posebno za ljubitelje
konjičkog sporta u Subotici.
Hvala konjičkog klubu Bač-
ka na organizaciji, posebno
predsedniku Miodragu Za-
gorcu, jer je sve podignuto
u poslednjih nekoliko godi-
na na visok nivo – kazao je
Bunford.
Rezultati šestog trkačkog dana u Subotici
Rezultati, prva kasačka trka: Nice Astra (B. Kečenović)
1:20,9, Haley (M. Pantić) 1:21,0, Fantastična (S. Vujković Bu-
kvin) 1:21,9, Danela (M. Oračić) 1:22,9, druga kasačka trka:
Montecatini (B. Mukić) 1:19,2, Hold Oks (I. Karapandža) 1:20,2,
Ness Royal (D. Katanić) 1:21,1, Dagmar (I. Vukov) 1:21,6, tre-
ća kasačka trka: Maradona Mar (D. Simić) 1:18,9, Lamentin
AT (A. Anđal) 1:19,1, Donita Ferm (V. Pribić) 1:19,2, Marino (B.
Kečenović) 1:19,9, četvrta kasačka trka: Jagersro (B. Kečeno-
vić) 1:18,6, Arleta (B. Kečenović) 1:19,7, Morena Lobel (L. Bala-
žević) 1:19,7, Double Trouble (R. Pavkov) 1:19,9, peta kasač-
ka trka: Pann Keč (D. Katanić) 1:15,6, Hungaria Oaks (B. Ke-
čenović) 1:16,9, Elliot (P. Dulić) 1:17,2, Dea Celeste (S. Šinković)
1:17,4, šesta kasačka trka: Marko (D. Suknović) 1:20,6, Her-
cule de Sajan (J. Gabrić) 1:21,2, Bosphorus (B. Mukić) 1:22,5,
I Am Best (. Ranđelović) 1:26,4, sedma kasačka trka, „92.
Srpski kasački Derbi”: Imola (B. Skenderović) 1:20,3, Paladi-
koji su na kraju osvojili treće me- kasače. Imola je nagrađena tradi- no (B. Kečenović) 1:20,4, Alfa Varenne (S. Pejić Tukuljac) 1:20,6,
sto, dok je do drugog mesta doš- cionalnim prekrivačem za konja, Fotta Royal (D. Katanić) 1:21,0, Kinder Star (A. Topalov) 1:21,1,
lo grlo Paladino, sa vozačem Bo- ali i možda najupečatljivijim pri- osma kasačka trka: Serial Killer (Bojan Kečenović) 1:20,0, Di-
risom Kečenovićem. Veći deo znanjem – lovorovim vencom oko ablo Boko (Boris Kečenović) 1:20,1, Grumetti (A. Anđal) 1:20,3,
trke na čelu je proveo dvojacAlfa vrata. Najvrednije nagrade uru- Velvet Dancer (B. Mukić) 1:20,4, deveta kasačka trka: Justi-
Varenne i Stana Pejić Tukuljac, pa čili su Tivadar Bunford, pred- ce Oaks (M. Radulaški) 1:20,3, Dream Catcher (V. Pribić) 1:20,7,
se činilo da će titula po prvi put u sednik Skupštine Grada Suboti- Doroteja SG (K. Sečenji) 1:20,7, Lukas (P. Dulić) 1:21,4.
istoriji ove trke otići u ruke voza- ce, Stevan Maširević, predsed-
ča – žene. U nekoliko
navrata odbijali su na- kasačkog Derbija”
pade grla Saphir AT i organizatori iz Ko-
prošlogodišnjeg voza- njičkog kluba Bačka
ča „Derbi” pobednika, priredili su još osam
Josipa Gabrića, a kasačkih trka. Za-
kada je Saphir posko- nimljiva je, tradici-
čio u galop i zaslužio onalno, bila i „brza
diskvalifikaciju, ostalo partija”, vožena ovo-
je da se vidi šta može ga puta na stazi od
Imola. Ispostavilo se, 2.600 metara. U fi-
uskoro, da može mno- nišu neobičan de-
go. Finiš je protekao u talj, identična radost
apsolutnoj dominaciji vozača prvo i drugo-
ove četvorogode kobile plasiranog grla. Di-
koja je lako obišla prva leme, ipak, nije bilo.
favorite, ali i odbila na- Prvoplasirano grlo
pad favorita iz senke, Serial Killer vozio
grla Paladino i vozača je Bojan Kečeno-
Borisa Kečenovića. vić, a drugoplasi-
Nakon „Derbi- Dupla radost i brzoj partiji - slavlje Bojana i Borisa Kečenovića rano Diablo Boko
ja” i čestitki od najbli- Boris Kečenović.
žih, Skenderović je „srebrnu pot- nik Skupštine Udruženja za kasač- osvoji i „Probni Derbi”, ako osvoje Eto, radosti za familiju Kečenović.
kovicu”, trofej primio sa iskre- ki sport Srbije, Miodrag Zago- i „Revanš Derbi”, onda će moći da Naredno okupljanje na trkali-
nim suzama – radosnicama. Bila rac, predsednik Konjičkog kluba se pohvale retko viđeom titulom – štu u Subotici zakazano je za 15.
je to najvrednija nagrada nakon Bačka... triplom krunom. septembar, a biće to sedmi trkač-
što dve godine nije mogao da vozi Kako su Imola i Skenderović Osim 92. izdanja „Srpskog ki dan u sezoni.

Konjičke kasačke trke u Adi Konjičke kasačke trke u

Mađarskoj

Dva memorijala Radovao se

U nedelju, 25. avgusta, Konjički klub „Halas Jožef” organizuje ka-
sačke trke u Adi. Program počinje u 15 sati, a kasači nastupaju u se-
dam tačaka.
Prva kasačka trka: Haley, Fantastična, Dagmar, Sara Speed,
Lale Pride, Simon Star, Gloria de Sajan, D’Artagnan Cobra, Duster,
Disko, Demon King, druga kasačka trka: Kiralyfi, Aliz CS, Ness
Royal, Montecatini, Poloneza, Vanita, Leiniz AT, Glenda, Dana VP,
Lamentin AT, Double Trouble, Lili Allen AT, treća kasačka trka:
Jessi Star, Halydar, Lili JH, Jagersro, Anči, Ajde Srećo, Aqua, Idril
Sugar, Firentin, četvrta kasačka trka: Arsene Lupin, Doroteja SG,
Atena, Severino, Shadow RR, Cash Royal, Kinder Star, Elliot, Meresz,
Chanel Boko, Paladino, Andover Love, peta kasačka trka, Memo-
rijal „Jo Jožef”: Dea Celeste (S. Šinković), Doli SG, Dolar F, Un-
cia, Ramon Starlight, Bonaparta, Black Coffee, šesta kasačka trka,
Memorijal „Bognar Nandor”: Armani B, Tifany V, Christi Agui-
lera AT, Adris, Pandora BL, Hector de Sajan, Bosphorus, Aleksandar
Veliki, sedma kasačka trka: Ana Rayan, Elza, Equilan, Lotta Qu-
een, Byron Prav, Wi-Fi, Toscana, Let It Be, Parma Ferm.
Anđal
U okviru konjičkih kasačkih trka u Ma-
đarskoj konjari iz našeg regiona zabeležili
su četiri pobede.
Andor Anđal iz Čantavira imao je naj-
više povoda za slavlje jer je trijumfovao u
dve trke.
Prvu pobedu zabeležio je sa grlom Ura-
nia RG u trci „Florian hendikep” kada su Andor Anđal sa grlom Urania RG
zabeležili vremenski rezultat 1:18,4. Bila je
to druga uzastopna pobeda grla koje se nalazi u treningu kod Gorana Zolnajia iz Subotice. Drugu po-
bedu je upisao u poslednjoj trci dana sa grlom Unika Vik koja je važila za favorita trke,uz vreme 1:17,7
na distanci.
Treću pobedu ove sezone u tri starta zabeležilo je grlo Zidane sa vozačem i trenerom Veljkom Ma-
žićem, uz novi lični rekord 1:18,9.
Prvu pobedu u karijeri i na „Kincsem Parku” upisao je Davor Bedić iz Subotice sa grlom Ultimate
Ugri koji se nalazi u treningu kod Zolnajia. Ostvareni vremenski rezultat iznosio je 1:20,6.
 Broj 129
NOVE
23. avgust 2019.
Imola i Branko Skenderović slavili su
u 92. „Srpskom kasačkom Derbiju”
Svaki minut
sve je draži
Dilema koja je mučila ljubi-
telje konjičkog sporta u Srbiji –
ko je najbolje četvorogodo grlo,
Alfa Varenne ili Imola – je re-
šena. Pobednici 92. izdanja „Srp-
skog kasačkog Derbija” su Imola i
Branko Skenderović, a trijumf
pomenutog dvojca bio je epilog
zaista sjajne kasačke trke na Hi-
podromu u Subotici, u organiza-
ciji Konjičkog kluba Bačka.
Emocije i adrenalin bili su na
vrhuncu posle trke, pa Skendero-
vić i nije umeo najbolje da kaže
kako se oseća. Dan kasnije, na-
kon (ne)prospavane noći, utis-
ci su se polako slegali, a bilo je
to i najbolje vreme da se podele
sa čitaocima „Novih Subotičkih
novina”.
Kad pukne guma
Do „Derbi” titule Imola i
Skenderović su došli sa pu-
knutom gumom.
– Čuo sam „tup”, pogle-
dao i video moj levi točak i
puknutu gumu, na 800 me-
tara do cilja. Samo mi je
kroz glavu prošlo pitanje:
„Bože, da li te ima danas?”.
Hvala Bogu, ništa se nije de-
silo, guma nije spala, i stigli
smo do cilja i pobede.
– Svaki minut posle „Derbija”
mi je sve draži. Tek sada pola-
ko shvatam kakvu sam trku do-
bio. Prvi put u životu sam vozio
„Derbi”, i to sam vozio sopstve-
nog konja, othranili smo ga moj
tata i ja. Kad se sve to sabere,
prvi „Derbi”, sopstveni konj, po-
beda, i sve ostalo, onda je osećaj
fantastičan – u dahu odgovara
Sladoled kao
„mito”
Skenderović otkriva
kako se „zarazio” konjičkim
sportom.
– Od malih nogu volim
konje, imali smo radne ko-
nje, ali ne trkače. No, i jedan
i drugi deda, kao i stric, su
me vodili na hipodrome. Sa
6-7 godina sam prvi put bio
na „Derbiju” u Beogradu,
pobedili su tada Subotičani,
Anis i čika Momo Mandić.
Preko puta naše kuće živeo
je Zvonko Bogdan. Svaka
njegova pobeda bi meni do-
nela sladoled, čokoladicu...
A kada nešto voliš, onda
lako i „zagrizeš”, pa sam po-
čeo da radim prvo kod njega
u štali, i sve se u mom životu
od tada odvija oko konja. U
štali u kojoj sam sada radim
već pet godina, a da ima us-
peha, pokazuju i rezultati.
sport 31
još vidno uzbuđeni Branko Sken-
derović, trener i vozač pobednice
„Derbija” – Imole.
Pravo nastupa na „Derbi” trci,
najvažnijem generacijskom okr-
šaju četvorogodih grla u Srbi-
ji, imalo je dvanaest konja, a na
startu u Subotici našlo se de-
set. Poznavaoci konjičkog spor-
Momenat kada Imola kao prvoplasirana stiže do cilja
Rivalstvo
Glavni rivali u generaci-
ji su svakako Alfa Varenne
i Imola. Alfa je dobio proš-
le godine „Šampionat tro-
godaca”, ove godine „Fliger
Derbi”, a potom su se uloge
okrenule.
– Mislim da je već na „Fli-
ger Derbiju” moglo da bude
drugačije. Nisam bio zado-
voljan svojom vožnjom, mo-
gli smo i to da dobijemo. Po-
sle toga je sve bilo u našu
korist.
ta izdvojili su dva izrazita favo-
rita, grla Alfa Varenne i Imola.
Grlo Spahir AT bilo je nepozna-
nica zbog povrede, dok je pobe-
da u kvalifikacijama u prvi plan
izbacila i grlo Paladino.
– Alfa Varenne je bio prvi
favorit, Imola drugi. Ostali su
bili manje-više slično, a ozbilj-
no sam računao i na Paladi- Najvrednije čestitke stigle od sina Davida i supruge Dijane
na. Mislim da se trka svela na
okršaj dva prva favorita. Bilo u kojoj sam i ja. Prva povratnič- Tumbasom, Veljkom Mažićem, sporta. Videćemo još, ima i dru-
mi je bitno da nisam celu trku ka trka bila je krajem prošle se- radio sam i u Italiji... Od svih gih trka, ideja je da probamo da
otvoren, da imam „leđa”. Zato zone sa Imolom, a cela ova sezo- tih dobrih ljudi i poznavaoca ko- se takmičimo i u Mađarskoj...
sam i posle 200 uvodnih meta- na je uspešna, kako sa Imolom, njičkog sporta sam kupio znanje
ra stao iza leđa Alfi Varenne-u. tako i sa drugim grlima. i učio. Sav trud se isplatio, tako
Tako sam išao oko 2.000 meta- „Derbi” lovorike su, dakle, na- je u životu, ako radiš i trudiš se, O Imoli
ra, a u poslednjih 600 metara je grada za dve godine „patnje”, ali negde nešto mora da se vrati. – Imola je jedno razma-
krenula trka da se razvija. Kada ženo stvorenje, ali zaista
sam video stanje u zadnjoj kri- jedna plemenita kobila. Voli
vini, znao sam da 99% trku do- da se mazi. Moj sin David,
bijamo. Poznajem mogućnosti koji u oktobru puni tri godi-
moje kobile, ako uspeš da saču- ne, može da joj radi šta hoće,
vaš snagu i ako je niko ne omete, toliko voli da se druži. I sin
u finišu je „brutalna”, nema šan- je, vidim, već „zagrizao” za
se da je neko dobije. ovaj sport. Kada sam video
Prolazak kroz cilj bio je izuzet- njega u cilju i njegovu ra-
no emotivan, uz visoko dignutu dost... uf... nije mi bilo lako
ruku i uzvik radosti, glasan, od – govori Skenderović.
srca, koji je odjeknuo.
– Neopisivj je taj osećaj, taj
nalet adrenalina. Ne znam ni Pre početka sezone Skende-
sam kako mi je srce lupalo, a rović je u razgovoru sa potpisni-
dreknuo sam tako jako, da su kom ovog teksta najavio tri ključ-
me verovatno svi okolo čuli. ne tačke. Osvajanje petogodač-
Pobeda je imala i dublji zna- kog „Šampionata Mađarske” sa
čaj. Zbog tuđeg propusta Sken- grlom White Lady, „Srpskog ka-
Zasluženo slavlje - pobednici 92. Srpskog kasačkog
derović je morao da bude „kriv” sačkog Derbija” sa Imolom, i do-
za grešku veterinara, usledila je Derbija -Imola i Branko Skenderović maćeg „Šampionata trogodaca”
kazna, i dve godine pauze. Uz i nagrada za sve ono što je Sken- Nakon što su Imola i Sken- sa grlom Spinal Tap AT.
taj podatak, uz pogled na radost derović radio tokom karijere u derović osvojili „Probni Derbi” i – Sledi „Šampionat trogoda-
najbližih, bilo je i suza, muških, konjičkom sportu koja traje već „Derbi”, nameće se zaključak da ca”, poslednje nedelje septem-
najtežih. dve decenije (iako je rođen 1985. bi Srbija mogla da dobije i osva- bra. Za sada su svi parame-
– Dve godine nisam vozio ka- godine). jača „triple krune” (poslednju su tri dobri, sa Spinalom sam ove
sače. Da nije bilo te kazne, sigur- – Aktivan sam od 1999. go- osvojili Swinga i Branislav Mukić godine imao četiri starta i četi-
no bi i ranije bilo prilike da vo- dine, od tada sam svaki dan sa 2014. godine), ukoliko bude us- ri pobede. Sezona je već sada us-
zim Derbi, pa i da ga dobijem, jer konjima. Sarađivao sam sa To- peha u „Revanš Derbiju”. pešna, a ako se zabeleži i ta po-
su u poslednjih šest godina, pet mislavom Vahtlerom, Zvon- – Voleo bih da Imola na ovaj beda biće izuzetna – zaključuje
puta Derbi osvajala grla iz štale kom Bogdanom, čika Albom način uđe u istoriju kasačkog Skenderović.
32
Ćevabdžinica „Sarajevo” 40 godina u srcu Subotice!
U Matije Gupca broj 2, već četiri decenije radi čuvena ćevabdžinica sa bosanskim specijalitetima
• Četrdeset godina
ćevabdžinica „Sara-
jevo” opstaje u Su-
botici, zahvaljujući
kvalitetu jedinstve-
nog roštilja, prkose-
ći vremenu i najmo-
dernijim marketima.
Subotičani koji se se-
ćaju osamdesetih go-
dina, pamte da je nji-
hov grad dobio ču-
vene sarajevske će-
vape, u kojima su do
tada mogli da uživa-
ju samo prilikom po-
sete Sarajevu.
 
Jasari Halim, vlasnik ćevab-
džinice koja već četiri deceni-
je radi u Subotici, u ulici Matije
Gupca broj 2, podseća na dugu
tradiciju majstora te zanatske
radnje, koja radi još od osamde-
setih godina prošlog veka, a i da-
nas je Subotičani cene zbog kva-
liteta koji traje.
Subotičke novine koje ima-
ju tradiciju dužu od jednog
veka, tih osamdesetih godina,
060/052-44-13
reklame Broj 129 NOVE
23. avgust 2019.
zabeležile su početak rada te po-
rodice i ćevabdžinice „Saraje-
vo”. Fotografije pokazuju kakav
je bio ambijent tadašnjeg sara-
jevskog lokala, i da je u svakom
trenutku u njemu bilo mnogo
ljudi, baš kao i danas. Novina-
re Subotičkih sam ja tada služio
i hvalili su naš ćevap, a sutra-
dan su došli da naprave priču.
To nam je dosta i pomoglo, da se
čuje za naš kvalitet, postali smo
pmiljena ćevabdžinica mnogih
Subotičana.
„ Te slike su Subotičanima
ostale u sećanju. Vreme je bilo
drugačije, čevap je bio omilje-
na hrana mnogima, kao i danas,
kada se ćevap traći i u evropskim
i svetskim prestonicama. U Su- do danas nepromenjen. Kako je da li još radi.  Od njih sam čuo, problema, lakše se savladava-
botici smo opravdali taj dobar rađeno i sada se tako radi. To je da kada požele ćevape, sete se la i poneka kriza. Opstali smo u
imidž roštiljske hrane, zato i pos- možda i recept našeg uspeha”, ćevabdžinice „Sarajevo”. Kažu, svom prostoru, zbog kvaliteta, a
lujemo toliko dugo, jer smo bri-
nuli o kvalitetu hrane koju nudi-
objašnjava Jasari.
Vremenom je lokal proširen, a
da im je i danas ukus isti kao ne-
kada, da su zapamtili taj dobar
možda pomalo i zbog imena. Lju-
di su voleli to naše multinacio-
mo našim mušterijama. Kvalitet Halim kaže da je bio među prvim ukus”. kaže Jasari. nalno Sarajevo, pa i naziv našeg
nas je i sačuvao”, kaže Jasari Ha- lokalima takvog tipa u Subotici, Iako je enetrijer lokala veoma lokala. Ali, najvažniji je bio kva-
lim za nove Subotičke.  ako ne i prvi. prijatan, Halim planira da reno- liltet, ljudi uglavnom očekuju do-
Priseća se da je u Subotici bio „Zaista su gosti bili zadovolj- vira uskoro svoju radnju. bar ukus, traže ćevape, pljkeska-
u armiji, da mu se grad veoma ni, takvih ćevapa nije bilo ovde „Nekada je ova ulica bila još vice, vešalice, a desetak posto
dopao. niti nadaleko. To su govorili naši prometnija. Kada sam ja bio narudžbi su kobasice, belo meso,
„Tu u Subotici sam bio u armi- gosti. Izdvajamo se i danas po u vojsci, tu je bila Zelena pi- batak, karabatak. Ugledamo se i
jii, braća i porodica su bili u Bo- tome, što pripremamo i nudimo jaca, a posle je tu bila auto- na moderan marketing, pa ima-
sni, Sarajevu, Mostaru i Konjicu. originalne, prave sarajevske će- buska, međumesna, dosta ljudi mo i te akcije, radimo od 8 do 24
Hteo sam da se vratim u grad na vape. Isti takvi ćevapi se prave u je svraćalo. na ruku nam je išlo sata, primamo narudžbe (024
severu Bačke,  koji mi se veoma Bosni. Imamo, recimo, mušteri- i što je prodavnica „29.Novem- 522 363) i za veću količinu hra-
svideo. Tako je i bilo. Nagovorio je koje nisu bili ovde možda i de- bar” bila na uglu i malo po malo, ne. Trudimo se da budemo do-
sam braću da ovde otvorimo naše set godina, bili su stalni gosti, ali postali smo omiljeno mesto da se bri domaćini, to nas je održalo
„Sarajevo” u Bačkoj. Enterijer je su otišli iz ove sredine. Dešava se predahne i pojede ukusna i sveža svih ovih decenija”, kaže Jasari
menjan više puta, ali je kvalitet da neko od njih sada svrati i dođe hrana.  Bili smo zadovoljni, radili Halim.
hrane i usluga ostao od početka u ćevabdžinicu Sarajevo, da vide smo, živeli od toga i nismo imali J.Tonković