BESPLATAN

PRIMERAK

god.XI
AGROSVET
br. 57

april 2014
AGROSVET 57 STRUČNA SLUŽBA:
Stručna revija Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55
ISSN 1820-0257 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958
Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45
Izdavač: Agromarket doo Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94
Adresa: Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91
Kraljevačkog bataljona 235/2, Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147
34000 Kragujevac Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051
tel: 034/308-000 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175
fax: 034/308-016 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu,
www.agromarket.rs Zapadna Srbija 063/414-722
Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078
DISTRIBUTIVNI CENTRI: Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu,
Kragujevac: 034/300-435, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979
Beograd: 011/74-81-920, Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01
Valjevo: 014/286-800,
Niš: 018/514-364, SLUŽBA PRODAJE:
Subotica: 024/603-660, DC Kragujevac
Zrenjanin: 023/533-550, Vladimir Dragutinović, 063/438-483
Sombor: 025/432-410, Veselin Šuljagić, 063/658-307
Sremska Mitrovica: 022/649-013 Vladimir Milovanović, 063/415-924
Zoran Radovanović, 063/10-58-091
AGROMARKET CRNA GORA Neša Milojević, 063/10-58-278
Podgorica: +382 20 872 165 DC Valjevo
AGROMARKET BIH Dragutin Arsenijević, 063/657-929
Bijeljina: +387 55 355-230, DC Niš
Banja Luka: +387 51 535-705 Bojan Đokić, 063/668-165
Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995
Direktor, DC Beograd
glavni i odgovorni urednik: Velibor Hristov, 063/658-312
Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Ivan Gnjatović, 063/11-24-540
Dragan Dimitrić, 063/10-58-002
Grafički urednik: DC Zrenjanin
Srđan Stevanović
Nebojša Lugonja, 063/10-58-223
Sekretar redakcije: Srđan Protić, 069/507-09-78
Dušica Bec DC Subotica
Dejan Milinčević, 063/106-74-79
REDAKCIJA: Miloš Tomašev, 063/635-495
Dr Ivan Krošlak, DC Sombor
Dragan Lazarević, Nada Jovanović, 063/693-501
Radmila Vučković, Daniel Grnja, 063/438-641
Miloš Stojanović, DC Sremska Mitrovica
Slobodanka Bulatović, Saša Gladović, 063/105-80-41
Momčilo Pejović, Dejana Klisurić, 063/11-24-570
Goran Radovanović, DC Podgorica
Zdravko Ćorović Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844
Veselin Šuljagić, Miroslav Jokić, + 382 69 300-845
Duško Simić Gojko Ljumović +382 69 183-032
Milan Sudimac DC Bijeljina
Ivan Valent Milenko Krsmanović, +387 65 643-466
Zoran Hamzić, +387 65 823-046
ŠTAMPA: Mladen Bijelić, +387 66 365-978
„Grafostil“ Kragujevac Miroslav Vesić, +387 66 394-750
Tiraž 8000 primeraka Miloš Lukić, +387 65 189-104
DC Banja Luka
Bojan Krunić, +387 65 713-435
Slobodan Lukić, +387 66 001-352
Dragan Ćurković, +387 65 823-046
Maja Mirković, +387 65 146-875
 SADRŽAJ
REČ UREDNIKA 4
NAŠI SAJAMSKI DANI 6
ZAŠTITA PŠENICE OD BOLESTI I KOROVA 8
NS HIBRIDI KUKURUZA ZA SETVU U 2014. GODINI 11
PREPORUKA NS HIBRIDA SUNCOKRETA
ZA 2014. GODINU 14
EFIKASNA STRATEGIJA U ZAŠTITI
JABUKE I KRUŠKE OD Venturia spp. 16
ŠTA NAM JE DONELA 2013.GODINA? 18
SAČUVAJMO BILJKE, SEBE I OKOLINU 22
SA AGRARNIH MERIDIJANA 23
KRUŠKINA BUVA (Cacopsylla piry), IPAK REŠIVA ENIGMA 29
KALKULACIJA BEZ KOMPROMISA 31
FitoFert
ZA NESMETAN I PRAVILAN RAST I RAZVOJ BILJAKA 33
CVEKLA, BILJKA UVEK POTREBNA NA TRPEZI 36
DRUGI PIŠU 39
KALENDAR RADOVA U APRILU 42
STOČARSKI KUTAK 43
PČELARENJE 45
SMILJE, BEZVREMENSKA LEPOTA
KOJA NOSI BESMRTNOST 46
LOVIŠTA 48
AGROSVET

REČ UREDNIKA

I
krenulo je. Borba na svim frontovima, od poljoapoteka do zadruga
i kooperacija, od useva strnina do setve okopavina, od zasada do
plastenika. Nije važno više ni da li su isplaćene subvencije, koje su
rezerve zimske vlage, koliko su povećane cene repromaterijala, u kojoj
meri je infektivni potencijal brojnih patogena i štetočina preživeo bla-
gu zimu i dr. Važno je da se okreće i pokreće. I ako se sve kockice slože
do žetve ili berbe, svejedno, evo prinosa. Dovoljnog za nas ali i za izvoz.

E da, o tome sam hteo da pišem. Izvoz. Čitam, gledam slušam. Ne

znam zašto, ali prve asocijacije koje mi prostruje kroz belosivu masu
su potkazivanje, potkazivač, plaćenik, žbir, drukara...Da li posedujemo
genetski kod u kome najčešće prosto uživamo da sliku o sebi pokvari-
mo i pred sobom i pred drugima? Izgleda da. Verovatno nam je toplo
oko srca da pokažemo svetu sliku o nama kao neznalicama, prevaran-
tima, varalicama...I svojski se trudimo da tu sliku još više ulepšamo.

Čitam, gledam slušam. Mi, „oni drugi“, „original falsifikata“, vođeni

svojim sitnosopstveničkim interesom pokušavamo da „otrujemo“ svoj
narod, a pride i sve one kojima izvezemo plodove naših njiva i voćnja-
ka. „Trujemo“ i sebe i njih jer ne znamo ništa, ni školstvo, ni nauka ni
struka koja nas je formirala, jer smo potkupljivi i gledamo samo svoj
interes i profit.

Ne, ne, „onim prvim“, nije uopšte do profita. Njima je opštečove-

čanska briga iznad profita. Verujem. Ali kažu stari „ne laje kuca zbog
drugih, nego sebe radi“ ili modifikacija „u profitu zec leži“. Samo, ima
tu jedan problemčić. Još su stari Latini rekli „Historia, magistra vita
est“. Pa ko želi, neka se podseti istorije i proizvodnih progama pojedi-
nih „onih prvih“ npr. stotinak godina unazad, odnosno jedan ljudski
vek. Ili „Mala istorija trovanja“.

Čitam, gledam slušam. I tako mi misli odlete možda i gde nije treba-
lo. E, da, tu sam stao. Krenuo narod u njive, voćnjake, plastenike, gaze
traktori, pravi prinos da se prehrani i ako bude viška da izveze. Pa da,
o poljoprivrednoj prolećnoj sezoni sam hteo da pišem, a ja ...

4
 NOVO
REDIZAJNIRANO
BOLJE
AGROSVET

NAŠI SAJAMSKI DANI EXPO VII KRAGUJEVAC

Priredio: Dragan Đorđević

P
eriod od 13. februara do 2. marta može se nazvati naši dani, ili naši sajamski dani ili Agromarketovi dani sajmova.
Neki bi možda to i nazvali nezvaničnim početkom trgovanja agrorepromaterijalom i garden programom na područjima
Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Jer, Bijeljina je bila 13. i 14. februara domaćin V EXPO sajma, a štafetu je
preuzela Podgorica 20. i 21., takođe EXPO V sajmom, da bi se centralna manifestacija završila u Kragujevcu (27. februar – 2.
mart), na VII EXPO, tzv. kućnom sajmu kompanije „Agromarket“.

Brojčano, naši sajamski dani, izgledaju ovako: više od

6000 izloženih proizvoda, preko 2300 poslovnih partnera,
oko 5500 posetilaca, 20-ak novinarskih ekipa, više od 100
snimljenih priloga, stotinu saradnika angažovanih u pripre-
mi sajmova, petnaestak predavanja-prezentacija, i...i bezbroj
izgovorenih reči koje izražavaju poverenje koje se izgradilo
između domaćina sajma i gostiju.

Zajedničko obeležje sve tri manifestacije može se nazvati

i NOVO. Prikazane novine u proizvodnom portfoliu su broj-
ne, i teško ih je pobrojati, od novih pesticida (Ikarus, Fie-
sta...) u inoviranim pakovanjima, đubriva (FF Aminoflex...),
semena (Hysun, Franchi, De Ree...), opreme za navodnjava-
nje (Agrodrip, Sunstream), garden program (Black edition)
za koji deo ponude izrađuju Amerikanci ili možda oprema za
preživljavanje Gerber u okviru brenda Fiskars, itaslijanski
baštenski nameštaj, ponuda proizvoda Oregon, Telwin, Al-
pina, Al KO.

Novina je svakako i da smo se ove godine igrali. Malo

fizičke aktivnosti je posetiocima sajma u Kragujevcu ponu-
đeno kroz „Villager slobodna bacanja“ na platou ispred hale
„Šumadija sajam“. U ovim igrama preko 200 učesnika sajma
je pokušalo da ubaci u koš, a oni koji su uspeli nagrađeni su
poklonima. Kao član sponzorskog pula KK Radnički Kragu-
jevac, Villager se potrudio i da se košarkaši ovog tima druže
sa posetiocimasajma.

Neizostavni deo sajmova su i nagradne igre za posetio-

ce. Darovi organizatora i naših partnera otišli su i u Banja
Luku, Čapljinu, Goražde, Živinice, Sarajevo, Berane, Ulcinj,
Podgoricu, Golubovce, Bar. U Kragujevcu su podeljene na-
grade tako da su Vladica Stojanović iz Đakusa kod Žitora-
đe, Danica Tošić iz Vršca i Borivoj Tadić iz Koceljeve novi
vlasnici motornog trimera BC 750 CS, prskalice Maya 8, i
akumulatorske bušilica/odvijač VLN SDL 3.6 SET. Pakovanja
semena kukuruza kompanije KWS osvojili su Igor Mitrović
iz Donje Stržave kod Prokuplja, Slaviša Puljičić izŽagubica i
Časlav Brkić iz Ćuprije. Miroslav Đokić iz sela Zdravčići kod
Požege, Aleksandar Savković iz Bresnice i Gorica Blagočanin
iz Trstenika su dobitnici pakovanja semenskog kukuruza NS
Instituta.

Sve u svemu, sajmovi su prošli, okrećemo se sezoni koja

donosi nove izazove i u njoj smo svi sa jednom istom željom,
da godina bude rodna i profitabilna. A dalje, najduže za go-
dinu dana, družićemo se ponovo u Banja Luci, Podgorici i
naravno, Kragujevcu. Do tada, srećno.

6
 KWs 3381
KRABAs
KREBs
Kitty
MiKAdo
KoNsENs
KoRiMBos
KERMEss

Sigurnost pre svega!

• Odlični u intenzivnoj proizvodnji
• Dugo ostaju zeleni - stay green osobina
• Povećan broj redova zrna na klipu
• Tolerantni na sušu
• Duboko usađeno zrno
• Pogodni za gajenje na svim tipovima zemljišta

www.kws.rs
KWS Srbija d.o.o. Milutina Milankovića 136 a/1, 11070 Novi Beograd, Tel: 011 301 69 65, 011 301 69 66, Fax: 011 711 08 80
AGROSVET
ZAŠTITA PŠENICE OD BOLESTI I KOROVA
I
ako nam se čini da je zaštita pšenice od bolesti jedan
veoma jednostavan posao, u praksi to baš i nije tako.
Bolesti strnih žita mogu značajno da smanje prinos. Sa
prvim toplim danima doći će do naglog porasta pšenice i
veoma brzo će usev zatvoriti zemlju i krenuće da raste u
visinu. Upravo je to vreme kada se u donjim spratovima pše-
nice javlja takozvana zasićena atmosfera sa vlagom i zajedno
sa visokim temperaturama stvara idealne uslove za razvoj
bolesti. Nesumnjivo je da će to biti slučaj i ove godine. U
prvom delu vegetacije treba izdvojiti tri najvažnije bolesti
a to su pepelnica, lisna rđa i lisna pegavost. Optimalna
toplota za razvoj ovih bolesti je 15°C.
Ono što želimo proizvođačima da preporučimo je fungi-
cid Fluoco (Flutriafol). Fungicid sistemičnog delovanja, koji
se već nekoliko godina sa velikim uspehom koristi za suzbi-
janje bolesti kao što su pepelnica, lisna rđa i lisna pegavost
u dozi od 0,5 l/ha. Prvi tretman treba primeniti sa prvim
toplim danima kako bi aktivna materija mogla da dopre do
donjih spratova pšenice, jer će kasnije pšenica svojim po-
rastom da zatvori sklop, a rezultat toga će biti zdrav start
pšenice.
Poljoprivredna praksa je pokazala da se prvi fungicidni
tretman primenjuje zajedno sa herbicidima. Fungicid Fluo-
co možemo primeniti zajedno sa herbicidima kao što su Me-
tmark (metsulfuron-metil), selektivni herbicid za suzbijanje
jednogodišnjih i nekih višegodišnjih širokolisnih korova.
Koristi se u dozi od 10 g/ha. U slučaju da imate problem
sa prilepačom (Galium aparinae) neophodan vam je herbi-
cid Lodin (Fluroksipirip-meptil) koji je ekspert za suzbijanje
ovog korova.. Takođe, preporučujemo u prvom tretmanu
primenu folijarnog đubriva Fitofert Humisuper, jer je pše-
nica zbog blage zime i loših klimatskih uslova pod stresom,
a dodatni stres svakako izaziva primena herbicida kod gaje-
nih biljaka. U tom slučaju preporučujemo vam kombinaciju
Metmark 10g/ha + Lodin 0,4 l/ha + Fitofert Humisuper
5,0 l/ha.
***
[ ]
Svaka poljoprivredna godina je specifična i donosi nam nešto novo. Takođe, i mi koji se trudimo da vam pomogne-
mo svake godine krećemo u prvi razred. Ali jedno je sigurno, bolesti na strnim žitima biće prisutne. Hteli mi to ili
ne, zaštita protiv bolesti je operacija koja mora da uđe u redovne mere zaštite. Što pre prihvatimo takvo činjenično
stanje to će prinos i kvalitet biti bolji.
8
Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.
Drugi tretman da, ili ne?
Često jedan tretman nije dovoljan, što nam je poljopri-
vredna praksa i pokazala prethodnih godina. U drugom tre-
tmanu ciljamo pre svega fuzariozu klasa. Ovo gljivično obo-
ljenje pšenice u pojedinim godinama može da smanji prinos
i preko 20%. Bolest se javlja svake godine, pogoduju joj če-
ste kiše i rane jutarnje magle što je i tipično za mesec maj.
Međutim, česta greška prilikom drugog tretmana je „ne
verujem dok se lično ne uverim“, a to je ogromna greš-
ka, jer ukoliko primetimo bolest na klasu vrlo je verovatno
da smo već zakasnili sa tretmanom, jer se ova bolest suzbi-
ja preventivno. Drugi tretman pšenice protiv najopasnije
bolesti Fuzarioze klasa (Fusarium spp.) treba uraditi kada
je pšenica najosetljivija prema ovoj bolesti, a to je u vreme
cvetanja. Cvetanje pšenice možete prepoznati po prašnici-
ma koji su izvirili iz klasića. Kada malo bolje pogledate klas
zapazićete svetlo žute kesice koje vise pravilno raspoređene
po celom klasu. Simptomi na klasovima mogu biti uočljivi
dok su još klasovi zelene boje. Posledica zaraženog klasa su
štura i crna zrna koja nisu pogodna za ljudsku ishranu, jer
sadrže štetne materije mikotoksine. Suzbijanje fuzarija vrši
se u fenofazi početka cvetanja. Za ovaj tretman preporu-
čujemo Acanto plus (Pikoksistrobin + Ciprokonazol), kombi-
naciju dve aktivne materije sa različitim, ali kompatibilnim
mehanizmom delovanja. Karakteristika ovog fungicida je
jedinstveni trostruki način transporta koji obezbeđuje za-
štitu novoizraslih delova biljke, brzo usvajanje i sistemič-
nu distribuciju u biljci. U gustom sklopu useva strnih žita
dodatnu brzinu delovanja obezbeđuje Ciprokonazol koji ga-
snom fazom dopire do donjih delova biljaka do kojih kapi ra-
stvora ne mogu da dopru. Takođe, ima „stay green“ efekat
odnosno list zastavičar ostaje duže vreme zelen, a rezultat
toga biće duže nalivanje zrna što će se odraziti na povećanje
prinosa. Količina primene je 0,6 l/ha uz utrošak vode 200-
400 l/ha. Najbolje rezultate postižemo ukoliko ovaj fungicid
primenimo preventivno.
 Novo, jedinstveno!
EXCORTA
Šta je zajedničko prouzrokovačima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia
betae, Uromyces betae ?
Oštećenja lisne mase koje pojedinačno ili u združenom napadu mogu potpuno uništiti fotosintetski
aparat šećerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici površine i sadržaj šećera, digestiju
“slatkog korena”.

Šta povezuje sivu pegavost lista šećerne repe,

pepelnicu repe, mrku pegavost lišća repe, rđu repe?
Jedinstveni neprijatelj,
aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta.

Excorta je novi fungicid sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demeti-
laze koji je ključan za biosintezu sterola te sprečava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje širok spek-
tar delovanja u suzbijanju brojnih fitopatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na šećernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevi-
ma, voća i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zaštite lisne mase šećerne repe.

Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvaruje

u preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenja
i u skladu sa preporukama Izveštajno-prognozne službe.
Može se primeniti samostalno ili u kombinaciji sa
fungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha).

Doza primene - 0,75 – 1,0 l/ha uz utrošak 200 l/ha vode.

Excorta je neotrovan za ptice, pčele i kišne gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg.
Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj efikasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao što su
Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae
graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih

i jarih strmih žita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha u
preventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili
po prvim uočljivim simptomima oboljenja.
 Novo, sigurnije, jače!
EXCORTA PLUS
Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili
nekom drugim grupama.
Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije
oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno
ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno
delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija
gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim
usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora,
Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green”
odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite
od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u
strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia
spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora
teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.
Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.
Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.
Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg,
a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001
Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs
Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550
Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364
Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

NS HIBRIDI KUKURUZA ZA SETVU U 2014. GODINI
Priredili: Dr Đorđe Jocković, Dr Milisav Stojaković, Dr Zorica Jestrović
K
ukuruz (Zea mays L.) je jedna od najznačajnijih žitarica
u svetu. Imajući u vidu tradiciju proizvodnje i upotrebnu
vrednost kukuruza u ishrani ljudi, stoke i u industrijskoj
preradi (preradom ove biljne vrste dobija se oko 3 500 različitih
proizvoda), jasno je da je kukuruz naša najzastupljenija ratarska
biljna vrsta.
NS hibridi kukuruza poseduju visok genetički potencijal
za prinos zrna i ukupne biomase. U ogledima se često os-
tvaruju prinosi iznad 15 tona po hektarusuvog zrna i više
od 70 t/hasilo mase. Da bi se genetički potencijal hibrida
što bolje iskoristio potrebno je obezbediti povoljne uslove za
rastenje i razviće biljaka. Agrotehničke mere imaju zadatak
da obezbede biljci povoljne uslove i ublaže nepovoljno delo-
vanje spoljnih činilaca i time omoguće bolje iskorišćavanje
genetičkog potencijala hibrida. Osnovni zadatak oplemen-
jivanja kukuruza je stvaranje novih hibrida, koji po svojim
najvažnijim agronomskim osobinama prevazilaze postojeće
hibride.
Stvaranje hibrida kukuruza u Institutu za ratarstvo
i povrtarstvo počelo je 40-tih godina XX veka. Do sada je
u Institutu stvoreno 255 NS hibrida kukuruza različitih
FAO grupa zrenja, od kojih je 103 priznato u inostranstvu.
Na EU listi nalazi se 16 NS hibrida kukuruza.NS hibride
kukuruza karakteriše visok genetički potencijal za prinos,
dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa. Pored toga, novi
NS hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage
u vreme berbe, što ih čini pogodnim za kombajniranje. NS
hibridi kukuruza do sada su obarali mnoge rekorde.
Kao i svake godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u
Novom Sadu pripremio je širi spisak visokoprinosnih hibri-
da kukuruza za različite agroekološke uslove uspevanja u
2014. godini: za kombajniranje u zrnu: NS 300, NS 3014,
NS 4015, NS 4030, NS 5043, NS 5051; za berbu u klipu:
NS 540, NS 5043, NS 5051, NS 5010, NS 6030, NS 6010, NS
11
AGROSVET
6102, NS 7020, NS 6043, Zenit, Radan, NS 770, Tisa; za si-
lažu: NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa i hibride kukuruza
tolerantne prema herbicidu Focus Ultra: NS444 Ultra,
NS640 Ultra.
U ovom broju predstavićemo hibride FAO grupe zrenja
300, 400 i 500.
NS 3014 -Hibrid koji ima skromnije zahteve u pogledu
uslo­va proizvodnje, pa i u lošijim uslovima daje dobre rezul-
tate. Ima čvrsto, robusno stablo, otporno na poleganje što
ga preporučuje za vetrovite rejone istočnog Banata i slične
rejone. Zbog kraće vegetacije dobar je predusev za pšenicu.
Takođe zbog kraće vege­tacije, kritične faze razvića završa-
va ranije i na taj način se odupire stresnim uslovima usled
suše koja je često veoma izražena u delovima istočnog, cen-
tralnog i severnog Ba­nata i severne Bačke. Potencijal rod-
nosti iznosi preko 12 t/ha suvog zrna i iznad 60 t/ha silaže.
Posebno ističemo njegovu pogodnost za proizvodnju kvali-
tetne silaže u postrnoj setvi.Biljka zadržava zelenu boju do
pune zrelosti zrna. Klip ima 14-16 redova zrna.Zrno je tipa
zubana žuto-crvenkaste boje.Masa 1000 zrna je iznad 380
grama.Optimalna gustina setve je između 65.000 i 75.000
biljaka po hektaru u zavisnosti od prirodnog potencijala re-
jona, zimskih padavina i nivoa agro­tehnike. Za silažu, broj
biljaka treba povećati za 15%.
Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje
je 75 (70 cm × 19 cm), za prosečne uslovi 68 (70 cm × 21cm),
a za manje povoljne uslove 65 (70 cm × 22 cm).
NS 4023 - Poseduje visok potencijal rodnosti u povolj-
nim godinama i u povoljnim rejonima uz punu agrotehniku.
Budući da ima kraću vegetaci­ju, čak i u godinama sa pro-
duženom vegetacijom NS 4023 stiže za berbu pre nastupa­
nja optimalnih rokova ze setvu pšenice pa može poslužiti
kao siguran predusev pšenici. Kao glavni usev se može gajiti
AGROSVET
za zrno i silažu a kao postrni za silažu.Potencijal rodnosti je
iznad 14 t/hasuvog zrna. U testiranju na raznim loka­litetima
u više godina, dao je veoma dobre i stabilne prinose. Može se
gajiti u svim rejonima do 400 metara nadmorske visine. Hi-
brid za intenzivnije uslove proizvodnje.Biljka je visine oko
270 cm, stablo je elastično, otporno prema poleganju.Klip
ima 14-16 redova zrna.Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste
boje.Masa 1000 zrna je iznad 380 grama. Optimalna gusti-
na setve je između 65.000 i 71.000 biljaka po hektaru u za-
visnosti od prirodnog potencijala rejona, zimskih padavina
i nivoa agrotehnike. Za silažu, broj biljaka povećati za 15%.
Ima krupan klip, lako se bere beračima i dobro se čuva.
Sklop(000 biljaka ha-1) iznosi za optimalne uslove proiz-
vodnje 71 (70 cm × 20 cm), za prosečne
68 (70 cm × 21 cm), dok za manje povoljne uslove proiz-
vodnje 65 (70 cm × 22 cm).
NS 4030 - Rani hibrid na prelazu FAO 300 i FAO 400
grupe zrenja, izrazito adap­tabilan, tolerantan prema suši.
Kao i ostali rani hibridi poželjan je predusev za pšenicu.
Lako se prepoznaje po habitusu. Biljka je niža sa nisko
postavljenim, dobro razvijenim, ujednačenim po visini, kli-
pom i uspravnim listovima. Brzo otpušta vlagu nakon fizio­
loške zrelosti pa je pogodan za berbu kombajnom.Izrazito
adaptabilan hibrid. Može se gajiti u svim ravničarskim rejo-
nima do 400 metara nadmorske visine. Potencijal rodnosti
je iznad 14 t/hazrna. Optimalna gustina u berbi je 62.000
do 71.000 biljaka u proizvodnji za zrno. Stabljika je niska sa
nisko postavljenim klipom i izrazitom tolerantnošću prema
poleganju.Klip ima 16 redova zrna, žuto-crvene boje, tipa
zubana.Masa 1000zrna je oko 380 grama.
Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje
je 71 (70 cm × 20 cm), za prosečne uslove 65 (70 cm × 22
cm), a za manje povoljne 62 (70 cm × 23 cm).
NS 444 ULTRA - Srednje rani hibrid koji se gaji za
zrno ili za silažu. Može se gajiti za zrno i silažu, zavisno
od regiona, do 400 m nadmorske visine, dobro je adaptiran
na sve uslove gajenja u Srbiji i u okolnim zemljama. Pored
hi­brida NS 444 od skora je u upotrebi i njegova unapređe-
na verzija NS 444 ULTRA. Posebna karakteristika hibrida
NS 444 ULTRA je tolerantnost prema cikloksidi­mu, aktivnoj
materiji herbicida Focus Ultra.Preporučuje se za njive koje
su zakorovljene višegodišnjim uskolisnim korovima.Opti-
malna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proiz-
vodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.
Potencijal za prinos je oko 12 t/ha suvog zrna.Dobro podnosi
sušu.Ima elastično stablo visine oko 265 cm, tolerantno pre-
mapoleganju i lomu.Klip je konusno-cilindričnog oblika sa
14-16 redova zrna, žutonarandžaste boje. Zrno je tipa zuba-
na standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko390 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1) kod ovog hibrida za optimalne
uslove je 68 (70 cm × 21 cm), za prosečne 65 (70 cm × 22
cm), a za manje povoljne uslove proizvodnje je 62 (70 cm ×
23 cm).
Zrno je žuteboje tipa zubana standardnog kvaliteta.Masa
1000 zrna je oko 400 grama.
Sklop (000 biljaka u berbi) za optimalne uslove proiz-
vodnje 68 (70 cm × 21 cm), za prosečne 62 (70 cm × 23 cm),
dok za manje povoljne uslove sklop treba da je 59 (70 cm ×
24 cm).
NS 5043 - Srednje kasni hibrid,tolerantan prema suši,
dobro adaptiran našim uslovima gajenja i visokog poten-
cijala rodnosti. Zbog široke adaptabilnosti je pogodan za
gajenje u najrazličitijim uslovima ravničarskog dela Srbije.
Pogodan je za proizvodnju zrna i silaže.
Potencijal rodnosti zrna premašuje 15 tona, a silaže 60
tona po hektaru.Optimalna gustina u berbi je 62.000 do
68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj bil-
jaka povećati za 10%.Čvrsto stablo oko 270 cm visine.Klip
je cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno
je tipazubana standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko
380 grama.
Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje
iznosi 68 (70 cm × 21 cm), dok je za prosečne 65 (70 cm ×
22 cm), a u manje povoljnim uslovima proizvodnje to 62 (70
cm × 23 cm).
NS 5051 - Hibrid nove generacije, sa visokim poten-
cijalom rodnosti i brzim otpuštanjem vlage iz zrna.Sredn-
je kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za
prinos mu je preko 17 tona suvog zrna po hektaru.Priznat
je 2010.godine kao jedan od najrodnijih hibrida FAO 500
grupe zrenja u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida.
Preporučuje se za setvu u svim rejonima gajenja kukuruza.
Ima čvrsto stablo visine oko 290 cm, sa uspravnim listovi-
ma. Zadržava zelenu boju sve do pune zrelosti. Pogodan je
predu­sev za pšenicu.Može se brati u klipu i u zrnu.
Gornji klip formira na oko 105 cm visine. Klip je dug sa
oko 16–18 redi žutog zrna. Zrno je duboko, krupno, masa
1000 zrna oko 400 grama.Brzo otpušta vlagu u sazrevanju i
preporučuje se za kombajniranje zrna.Optimalna gustina u
berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za
silo masu broj biljaka povećati za 10%.
Sklop (000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje
68 (70 cm × 21 cm), u prosečnim uslovima 65 (70 cm × 22
cm), a u manje povoljnim uslovima proizvodnje 62 (70 cm
× 23 cm).
Kako standardnim, već odomaćenim hibridima, tako
i novom genetikom, tim selekcionera Zavoda za kukuruz
Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad iz
godine u godinu proizvođačima od Subotice do Preševa ali
i van granica zemlje nudi vrhunski kvalitet uz našu poruku
“sejemo domaće”.

NS 540 - Tolerantanna poleganje, tolerantan prema

suši. Srednje kasni hibrid.Potencijal za prinos mu je preko
13 tona suvog zrnapo hektaru. Odlikuje se dobrom adapta-
bilnošću (dobro uspeva u različitim uslovima).Tolerantan je
prema suši.Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima.Po-
godan zalošije uslove proizvodnje. Stablo je visine oko 280
cm.Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14 redova zrna.

12
AGROSVET
PREPORUKA NS HIBRIDA SUNCOKRETA ZA 2014. GODINU
Priredili: Dr Vladimir Miklič, Dr Zorica Jestrović
S
uncokret (Helianthus annuus L.) spada među četiri
glavne uljane kulture koji se gaji na preko 21 milion
hektara u više od 40 zemalja sveta. On je najznačajnija
kultura za proizvodnju jestivog ulja u Srbiji. Suncokret je
dobar izvor tokoferola i fitosterola, koji imaju pozitivan uti-
caj na zdravlje ljudi. Deluje na snižavanje nivoa holesterola
u krvi, utiče na prevenciju kancera i značajan je antioksi-
dans. Visina i stabilnost prinosa semena pojedinih hibrida
suncokreta su osobine od najvećeg značaja kako za opleme-
njivače, tako i za proizvođače.
Osnovni pravac u oplemenjivačkom program Zavoda za
uljane kulture Instituta NS je stvaranje hibrida sa visokim
prinosom semena i ulja, otpornih prema dominantnim bo-
lestima i suši. Pored toga stvaraju se i hibridi za posebne na-
mene sa različlitim kvalitetom ulja, konzumni, za ishranu
ptica i živine, tolerantni prema određenim grupama herbi-
cida (Imidazolinon i Tribenuron-metil) i dekorativni. Tokom
proteklih decenija intenzivnog rada na oplemenjivanju sun-
cokreta u Srbiji i u svetu stvoreno je preko 440 NS SEME
hibrida. Danas je NS hibridima suncokreta zasejano preko
3 miliona hektara, od čega najviše u Ukrajini (preko million
hektara), Rusiji (oko 500.000 ha), Rumuniji (više od 100.000
ha), Francuskoj (preko 70.000 ha), a značajno prisustvo je
i u Kini, Indiji, Bugarskoj, Mađarskoj. Istovremeno, RIMI
je prvi IMI hibrid priznat u Evropi, dok su SUMO hibridi
su prvi u Srbiji koji imaju otpornost na herbicide iz grupe
sulfonil-urea.
Idealan hibrid suncokreta u pogledu prinosa semena, ili
druge osobine od koje zavisi prinos je onaj koji do maksimu-
ma iskoristi svoje genetske potencijale u različitim uslovima
sredine uz mala variranja. Pronalaženje najstabilnijih hibri-
14
da za date uslove sredine preko stalnog testiranja hibrida
u različitim sredinama (godine, lokaliteti) sa ciljem njihove
što bolje procene, značajno je pri davanju preporuke hibri-
da za komercijalnu proizvodnju. Široka geografska raspro-
stranjenost gajenja suncokreta zahteva da ova kultura bude
adaptabilna na stres, uključujući bolesti, insekte i ekološke
činioce.
Na osnovu osnovu postignutih rezultata u masovnoj
proizvodnji, kao i u mikroogledima u prethodnim godinama
za setvu u 2014. godini, predlažu se sledeći hibridi:
A - Dominantni hibridi na parcelama gde je uočeno prisu-
stvo volovoda (Orobanche cumana):
Novosađanin - Srednje rani hibrid, prosečne visine i
čvrstine stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 4,5 t/
ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 47 - 50%. Genetski je
otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i rasama A, B, C,
D i E volovoda. Visokotolerantan je prema Phomopsis-u, Ma-
crophomina (crna pegavost), Sclerotinia sclerotiorum (koren-
ske i stabljične forme). Izrazito je adaptabilan i tolerantan
na sušu. Optimalni sklop je 58 000-60 000 biljaka po hekta-
ru. Hibrid je stabilan u regionima sa volovodom, a ujedno je
i prvi hibrid u Srbiji otporan na pet rasa volovoda.
Branko - Srednje rani hibrid, prosečne visine i visoke
otpornosti na poleganje i lom stabla. Genetski potencijal za
prinos je oko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko
48 - 50%. Genetski je otporan prema rđi, suncokretovom
moljcu i rasama A, B, C, D i E volovoda. Visokotolerantan
je prema Phomopsis-u, Macrophomina, crnoj pegavosti, a
tolerantan na Sclerotinia sclerotiorum i to na forme koje se
javljaju na korenu i stablu. Može se uspešno gajiti na razli-

čitim tipovima zemljišta. Optimalni sklop je 55 000-60 000
biljaka po hektaru.
Baća – Najuljniji, srednje rani hibrid, prosečne visine i
čvrstine stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 5 t/ha.
Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 51 - 52%. Otporan prema
rđi, suncokretovom moljcu i A, B, C, D i E rasama volovoda.
Visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u i tole-
rantan je prema bolestima koje izazivaju pegavosti lista. U
različitim ekološkim uslovima gajenja i različitim tipovima
zemljišta obezbeđuje visok prinos i sadržaj ulja. Optimalni
sklop je 52 000 do 58 000 biljaka po hektaru.
Duško - Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrste i
jake stabljike, otporne na poleganje. Prečnik glave 22-23
cm, ravna, dobro ispunjena i vezana za stablo sa povijenim
vratom. Genetski potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Sadr-
žaj ulja u semenu u proseku je od 46 - 48 %. Hibrid je genet-
ski otporan na plamenjaču (Pl6 gen), rđu i suncokretovog
moljca. Ima visokoi stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u
i Macrophomina, bolestima koji izazivaju pegavost lista i sta-
bla i korensku i stabličnu formu bele truleži. Hibrid je vrlo
adaptabilan i može se uspešno gajiti u različitim agroekološ-
kim uslovima, gde postiže visok i stabilan prinos. Preporu-
čena gustina setve je 52 000 do 58 000 biljaka po hektaru.
Takođe, na ovim parcelama se uspešno mogu gajiti i IMI/
Clearfield hibridi uz obaveznu primenu herbicida herbicida
na bazi Imazamoksa (Ikarus, Pulsar 40) , kao što su:
Rimi PR – Cleardfield tehnologija proizvodnje: hibrid
otporan na herbicid Pulsar 40 i druge herbicide iz grupe
imidazolinona. Naslednik je hibrida Rimi, prvog i najpro-
davanijeg IMI hibrida u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ovo
je poboljšani Rimi hibrid, otporan na plamenjaču, dobijen
konvencionalnom metodom selekcije (nije GMO). Hibrid
rane vegetacije, srednje visine stabla i visoke otpornosti na
poleganje i lom. Genetski potencijal za prinos semena je pre-
ko 4 t/ha, sadržaj ulja 44 - 48%. Otporan je prema rđi i sun-
cokretovom moljcu, a poljski otporan prema Phomopsis-u.
Genetski je otporan na sve rase plamenjače (Pl6 gen) prisut-
ne kod nas. Plastičan hibrid, veoma adaptabilan i stabilan
u našim agroekološkim uslovima. Preporučeni (optimalni)
sklop je 55 000 do 60 000 biljakapo hektaru. Posebno je po-
godan za zakorovljena zemljišta.
Istovremeno, permanentan rad na selekciji stvorio je i
nove hibride, iz tzv. grupe Cleardfield tehnologije:
Pegaz - IMI/Clearfield hibrid suncokreta, otporan na
volovod. Srednje rani hibrid. Odlikuje se visokom otpor-
nošću prema herbicidima iz grupe imidazolinona nezavisno
od vremena primene. Genetski je otporan prema volovodu
rasa A do E, kao i prema važnijim prouzrokovačima bolesti
suncokreta u Srbiji. Ima stabljiku srednje visine. Genetski
potencijal prinosa zrna je preko 4,5 t/ha. Može se uspešno
gajiti na različlitim tipovima zemčljišta i daje visoke i stabil-
ne prinose. Preporučeni (optimalni) sklop je 58 000 biljaka
po hektaru.
NS Taurus - novi, do sada najrodniji, IMI/Clearfield
hibrid suncokreta. Srednje kasni hibrid. Poseduje visoku
otpornost prema herbicidima iz grupe imidazolinona (Pul-
sar 40) nezavisno od uzrasta biljke. Poseduje visok stepen
tolerantnosti prema Phomopsis-u, Macrophomina, Phoma i
Sclerotinia sclerotiorum (korenske i stabljične forme). Ima
stabljiku srednje visine. Genetski potencijal prinosa zrna je
preko 4,5 t/ha. Hibrid visokih i stabilnih prinosa u stresnim
15
AGROSVET
uslovima. Preporučeni (optimalni) sklop je 58 000 biljaka
po hektaru.
Sumo 1 PR - hibrid otporan na herbicide iz grupe sulfo-
nil urea (Tribenuron-metil - Express 50-SX, Express 75-PX),
nova tehnologija za borbu protiv širokolisnih korova, čak i
palamide. Otpornost prema herbicide je dobijena konvenci-
onalnom metodom selekcije, nije GMO. Genetski potencijal
za prinos semena je oko 5 t/ha. Sadržaj ulja u zrnu je od 46
do 48%. Otporan je na sve rase plamenjače. Dobro podnosi
stresne uslove (sušu). Preporučeni sklop biljaka je od 54 000
do 58 000 po hektaru.
B - Za setvu na parcelama gde nije prisutan volovod:
Sremac - Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrstog
stabla. Genetski potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Sadržaj
ulja u semenu je 46 - 48%. Genetski je otporan na rđu, sve
rase plamenjače kontrolisane genom Pl6 i suncokretovog
moljca. Ima visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u,
Macrophomina (bolestima koje izazivaju pegavost lista i sta-
bla i korensku i stabljičnu formu bele truleži (Sclerotinia sc-
lerotiorum). Dobro podnosi sušu, adaptabilan je, pa se može
uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta. Optimalan
sklop je 55 000-60 000 biljaka po hektaru. Ima intenzivan
početni porast.
NS-H-111 – Najuspešniji NS hibrid u svetu. Srednje
rani hibrid, vegetacije 105-115 dana. Čvrsta stabljika, pro-
sečne visine, izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje
stabla. Genetski potencijal za prinos semena je oko 5 t/ha,
sadržaj ulja je od 48 - 50%. Genetski je otporan prema rđi
i suncokretovom moljcu. Visoko je tolerantan prema Pho-
mopsis-u. Adaptabilan je hibrid, može da se gaji u različitim
agroekološkim uslovima. Optimalan sklop je oko 55 000 bi-
ljaka po hektaru.
Velja - Rani hibrid, prosečne visine, čvrste i jake sta-
bllike, otporan na poleganje. Genetski potencijal za prinos
je oko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je 44 - 48%. Genetski
je otporan prema rđi, svim rasama plamenjače kontrolisa-
ne genom Pl6 i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema
Phomopsis-u i beloj truleži na glavi (Sclerotinia sclerotiorum).
Atraktivan je za polinatore, izuzetno prilagođen različitim
uslovima gajenja. Preporučena gustina setve je 52 000 do
56 000 biljaka po hektaru. Ima intenzivan početni porast.
Ostvaruje visok prinos semena iako je hibrid rane vegeta-
cije.
I na kraju, suncokret ili “lepotica polja” zaslužuje svoje
mesto na poljima Srbije, ne samo Vojvodine, već i dela cen-
tralne i južne Srbije. Hibride imamo, tehnologiju proizvod-
nje poznajemo, ostaje samo da se zajese, odneguje, požanje
i eto profita.
AGROSVET
EFIKASNA STRATEGIJA U ZAŠTITI
JABUKE I KRUŠKE OD Venturia spp.
Priredili: Agriphar Group - Belgija
Prouzrokovači lisne pegavosti i čađave krastavosti plo-
dova jabuke i kruške – Venturia inaequalis i V. pyrina pre-
stavljaju jedne od dominantnih parazita u voćarstvu. Kod
većine komercijalnih sorti, više od 60 % tretiranja su ve-
zana za suzbijanjanja krastavosti. Tokom vegetacije i peri-
oda infekcije može se povećati nivo infekcije do te mere da
samo izostavljanje jednog tretmana, može izazvati velike
ekonomske štete. Postojeći fungicidi, klasični protektanti
kao Dodin, Dimetil inhibitori ili triazoli, Anilinpirimidini,
i kasnije razvijeni Dehidrogenazni inhibitori, moraju nači
svoje mesto tokom usaglašenosti sa optimalnim biološkim
i klimatološkim uslovima. Kombinovana primena fungici-
da sa komplementarnim delovanjem na različite stadijume
razvoja infekcije sa ograničenim brojem tretmana moraju
prolongirati životni vek modernih fungicida i ostvariti efi-
kasnu i ekotoksikološku zaštitu..
Koji su strateški akteri u ovakvoj postavci zaštite jabuke
i kruške?
Dodin. Maksimalni efekat delovanja Dodina je na počet-
ku vegetacije, omogučavajući vrlo dobru zaštitu prvih zele-
nih pupoljaka u fazi otvarnja. Ovi čašični lističi će kasnije
ostati na plodu. S obzirom na to da se čašični lističi zadrža-
vaju na plodu, postoji mogučnost pojave rane zaraze plodo-
va. Takođe građa čašičnih listića (formiraju se u vidu pupo-
ljaka kupastog oblika sa dlačicama koje zadržavaju vodu i
time povečavaju period vlaženja) pogoduje stalnom izvoru
zaraze. To produženo vlaženje dovodi do povećanja rizika
od pojave zaraze na zelenim pupoljcima. Zbog ovih različi-
tih razloga vrlo je važno da se započne sa ranim programom
suzbijanja krastavosti – fungicidima, ranom primenom Do-
dina – Syllit 400SC, u cilju zaštite prvog osetljivog zelenog
tkiva drveta. U nekim vočnjacima sa velikom zaraženošču
16
inokuluma – krastavosti iz prethodnih godina, krastavost se
može preneti putem spora tokom zime. Gde je Dodin – Syllit
400 SC, primenjen tokom rane vegetacije, preparat će suz-
biti infekcije izazvane zimskim konidijama.
Anilinopirimidini. Ova grupa jedinjenja pripada fungici-
dima koji takođe omogučavaju kurativnu kontrolu krasta-
vosti. U principu kurativno delovanje je manje zavisno od
uslova okoline u poređenju sa Dimetil inhibitorima. Oni ima-
ju kurativno delovanje oko 48 sati od početka infekcije. Ko-
mercijalni Anilinopirimidini uključuju Pirimetanil – Pyrus
400SC i Ciprodinil - Cormax. To je pokazalo da je primarni
cilj. Anilinopirimidina u infekcijskom procesu poziciniranje
neposredno nakon formiranja primarnih stroma. Način de-
lovanja je uglavnom kurativan i baziran na inhibiciji bio-
sinteze i sekreciji hidrolitičkih enzima. Anilinpirimidini su
visoko efektivni na niskim temperatutrama (50C). Oni su
pokazali odličnu aktivnost na lisnoj masi, dok je na plodovi-
ma slabije delovanje.To su razlozi koji opredeljuju primenu
Anilinopirimidini. na početku sezone pre cvetanja. U tom pe-
riodu Dimetil inhibitori su manje aktivni, specijalno u godi-
nama sa niskim temperaturama vazduha. Kombinacija Di-
metil inhibitora sa Anilinpirimidinima opravdava kasnije ku-
rativno presecanje krastavosti, ali se takođe u tom slučaju
preporučuje dodavanje klasične zaštite (Kaptan, Mankozeb).
Ova kombinacija navedenih supstanci Anilin pirimidinina sa
klasičnim protektantima mogla bi biti dobra antirezisten-
tna strategija.
Kakva bi bila šema suzbijanja bolesti?
Krastavost je najvažnija bolest jabuke, ali suzbijanje
mora biti obuhvaćeno i suzbijanjem drugih patogena koji se
javljaju u voćnjacima. Fungicidna kontrola zaštite od lisne
pegavosti i krastavosti ploda može biti podeljena u 4 peri-
oda u kojima su biološke mere i sporedni efekat korišćenih
fungicida najbolje pozicioniraju. Kombinacijom različitih
fungicida i antirezistentna strategija ugrađena je u šemu
suzbijanja krastavosti.
Za voćnjake sa krastavošču iz prethodne godine i sa du-
gim periodom razvoja u sezoni, preporučuju se bakarni tre-
tmani (Cuprablau Z, Cuprablau Z Ultra, Funguran-OH,
Blue Bordo), kao predostrožnost u fenofazi početka bu-
brenja lisnih pupoljaka. Prva 2 do 3 tretmana se izvode sa
Syllit 400SC (Dodin) kada su prisutni prvi infektivni simp-
tomi, a prisutni na postoječim zelenim biljnim organima.
Pyrus 400 SC (Pirimetanil) i Cormax (Cipridinil) imaju me-
sto primene pre punog cvetanja. Tokom ovog perioda tem-
perature na kojima su primenjeni gore pomenuta dva Amilin
pirimidina, daIi su odlično kurativno delovanje na krasta-
vost koja je bila vrlo niskog intenziteta. Kao antirezistentna
 AGROSVET

strategija, uz pomenute predloženo je dodavanje klasičnih Dimetil inhibitora, mi preporučujemo kombinaciju sa Kap-
protektivnih fungicida kao što su Captan 80 WG (Kaptan) i tanom ili Ditianonom (Fiesta, Delan 700 WG). Maksimalni
Penncozeb WG ili Dithane M45 (Mankozeb). broj tretmana sa rezistentnim rizikom iz grupe fungicida
kao što su Dodin, Amilin pirimidini, i Dimetil inhibitori su
U principu pepelnica nije toliko važna tokom ovog perio-
limitirani na 3 - 4 tretmana tokom sezone. Samo jedna ili
da ali ako je neophodno mi preporučujemo dodatak sumpo-
nekoliko generacija dolazi u kontakt sa istim preparatom.
ra (Microthiol disperss) i/ili Miklobtunalila (Systhane 240
Takođe fungicidima na kraju vegetacije se razlikuju u vre-
EC). Kada je temperatura viša od 120C, Difenoconazol (Score
menu primene u odnosu na početak naredne sezone.
250 EC, Sigura) bi mogao biti upotrebljen kao kurativni
fungicid umesto Amilin pirimidina. Ovi preparati se uvek Ovakva postavka zaštite jabuke i kruške u potpunosti
upotreblljavaju u kombinaciji sa klasičnim protektantima. opravdava postavljeni cilj – efikasna i ekotoksikološki bez-
Od cvetanja prelazimo na blok tretmane sa 2 maksimum 3 bedna zaštita uz permanentno razvijanje anti-rezistentne
fugicida koji se primenjuju preventivno. Sa blok tretmanima strategije kako bi istovremeno sačuvali i gajenu biljku i fun-
se startuje preventivno, i u tom slučaju kurativni fungicidi gicide.
su dodati prvi put. U našoj preporučenoj šemi tretiranja to-
Preparate Syllit 400 SC i Pyrus 400 SC za područja Sr-
kom perioda oslobađanja askospora uključene su 4 različite
bije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore distribuira kompanija
grupe fungicida kao Dodin, Anilin pirimidini, Difenoconazol i
Agromarket.
na kraju perioda oslobađanja uključuju se i Strobilurini. To-
kom ovog perioda započinje sekundarna infekcija pepelni-
ce. Sa ovim blok tretmanom je ograničeni period selektivne
pojave pepelnice i čađave krastavosti. Klasični protektanti
neophodni u programu zaštite, za oba kurativne fungici-
da koriščeni u suzbijanju krastavosti Amilin pirimidinima i

17
AGROSVET
ŠTA NAM JE DONELA 2013.GODINA?
P
romena klime ima veliki uticaj na poljoprivrednu proi-
zvodnju, povećavajući zahteve za vodom i istovremeno
smanjujući prinose. Povećanje temperature na glo-
balnom nivou, po procenama naučnika do 2080. godine će
biti 4°C, sa dupliranjem količine CO2 u atmosferi. U zadnjih
20 godina, količina CO2 se povećala za 10%. Povećanje tem-
perature će biti procentualno veće u toplijim regionima, a
manje u hladnijim. Osim toga temperature i padavine će biti
sve varijabilnije, sa čestim poplavama koje će se smenjivati
sa sušnim periodima (FAO). Sa povećanjem temperature se
povećava i fotosinteza, zajedno sa transpiracijom i isparava-
njem vode iz zemljišta, što pri nedostatku vode dovodi ako
ne do uginuća biljaka onda njihovog ranijeg odumiranja što
rezultira malim ili nikakvim prinosima.
Masovne setve jarih useva su nastupile od 10 aprila. Teš-
ka borba protiv repine pipe, kojoj su jako pogodovali suvo i
toplo vreme u aprilu i prvih dana maja, koje je neophodno
za let ove štetočine. Kišno vreme i niske temperature tokom
maja su izazvale dodatne probleme, pogotovo oko primene
herbicida. Sporo delovanje herbicida uslovljeno niskim tem-
peraturama, njihova spora razgradnja u biljkama udruženi
sa neravnomerno izraslim usevom doveli su do lošeg stanja
useva u tom periodu.Kao prva pomoć u slučaju pojave fito-
toksija odlično se pokazaoFFHumisuper zbog prisustva sti-
mulatora, tako da se njegovo mešanje sa herbicidima poka-
zalo kao odlična kombinacija. Pojava bolesti na strninama u
kišnom periodu maja su uzrokovale masovno širenje bolesti,
pogotovo na ječmu kao naročito osetljivom žitu. Primena ne-
adekvatnih fungicida u ječmu je dovela do izuzetno velike
pojave bolesti i pokazala je izuzetan kvalitet pojedinih fungi-
cida, naročito fungicida Acanto plusu poređenju sa drugim
18
Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.
Kakve smo mi posledice promene klime doživeli? Gleda-
jući samo 2013. godinu, bili smo svedoci više ekstrema u po-
gledu vremenskih uslova. Velika količina padavina u martu i
početkom aprila su pomerili vreme setve jarih useva. Šećer-
nu repu smo do pre 5-6 godina sejali početkom marta, do-
kposlednjih godina početkom pa do polovine aprila. Slična
situacija je i sa prolećnim lukom i mnogim drugim gajenim
usevima. Šta nam donosi kasna setva npr šećerne repe? Pro-
blem sa nicanjem, ove godine su posle kišnih perioda nastu-
pili toplo vreme i vetar, koji su doveli do brzog sušenja setve-
nog sloja. Setva početkom marta se pokazala kao loše rešenje.
Posle snega i veće količine padavina od 10. marta, došlo je do
mirovanja semena zbog niskih temperatura, formiranja jake
pokorice i nemogućnosti nicanja klijanaca u kasnijem perio-
du, što je dovelo do proređenog sklopa i nejednakog nicanja.
preparatima. Polovinom juna nastupaju visoke temperature
preko 30˚C, koje kod presejane i jako kasno posejane repe
izazivaju slab porast korena koji zbog nastalih vrućina ostaje
tanak i dublji nego što bi trebalo. Ekstremna suša tokom leta
(naročito na gornjim terenima) izaziva sušenje i odbacivanje
lisne mase kod repe, čime se biljka brani od preterane dehi-
dratacije, pri čemu su procesi u biljci znatno usporeni. Pošto
biljke hraniva iz zemlje usvajaju samo sa vlagom, to dovodi
do još većeg problema. Baš zbog sušnog i toplog leta dolazi do
pojave velike populacijekukuruznog plamenca, sve značaj-
nije štetočine u kukuruzu i povrtarskim kulturama. Pojava
plamenca je zabeležena čak i u lisnim drškama šećerne repe
i stablu krompira.
Da li se braniti od nje ili ne je pitanje koje duže vreme
ostaje bez odgovora. Zbog veće cene proizvodnje semenski
kukuruz i šećerac se obavezno tretiraju i to uglavnom dva

puta, dok je merkantilni kukuruz pod znakom pitanja, od-
nosno dali cena operacije tretiranja može doneti toliko veći
prinos od šteta koje može proizvesti gusenica (da li se eko-
nomski isplati). U svakom slučaju oštećenja od plamenca su
vizuelno lako uočljiva, lomljenje stabljike iznad mesta ubu-
šenja što može dovesti do ispadanja klipova na zemlju i težeg
kombajniranja, bušenje klipova koje realno nije toliko štetno
kao pojava plesni koje prate ovu gusenicu i dovode do stva-
ranja mikotoksina.
Kao veoma efikasan u suzbijanju štetnih gusenica se po-
kazao insekticid Coragen, zbog veoma dobrog delovanja i na
jaja i na larve. Po piljenju gusenica, preparat Nurelle D je
zbog jakog kontaktnog i inhalacionog delovanja dao odlične
rezultate, dok je kombinacija ova dva preparata dala supe-
riorne rezultate u odnosu na sve ostale preparate na našem
tržištu, zbog izrazito jakog delovanja na insekte i zbog
dugog rezidualnog dejstva.
Manje brojnosti ali isto ozbiljna štetočina je pamukova
sovica koja se kasnije pojavila od plamenca ali je uzrokovala
štete, naročito postrnom šećercu ili letnjoj proizvodnji povr-
ća. Zakasnele kiše u septembru su dovele do retrovegetacije
šećerne repe, naročito gornjih terena Bačke gde je tokom leta
bilo značajnog odbacivanja listova, novo lišće je formirano
19
AGROSVET
na račun šećera sakupljenog u korenu, znači manja dige-
stija korena. Mnogi proizvođači su počeli da vade repu pre
početka retrovegetacije u cilju čuvanja šećera, dok su drugi
išli logikom kasna setva – kasno vađenje, duže nakupljanje
šećera. I jedan i drugi stav imaju logike ali rešenje ove dile-
mezavisi odvelikog broja faktora i teško je merljivo. Strnine
kao i uljana repica su krenule da niču jako brzo po setvi. Vi-
soke temperature u oktobru i novembru, možemo reći letnje
temperature (do 270C) su dovele do jakog razvoja useva koji
je prerastao faze u kojima bi trebao da se nađe u ovom pe-
riodu. Mogućnosti izmrzavanja biljaka nisu velike naročito
kod strnih žita i za preporuku je primena FF Humisupera na
proleće zajedno sa herbicidima i fungicidima.
Svaka godina je priča za sebe, prilagođavanje uslovima
sredine je moguće do određene mere, ali ograničavajući fak-
tori proizvodnje kao nedostatak vlage, se mogu samo ublažiti
pravilnom agrotehnikom kao što je jesenje zatvaranje braz-
de, zaoravanje žetvenih ostataka, i sl. Nedostatak vlage se
može adekvatno nadoknaditi samo navodnjavanjem, koje u
velikom delu Srbije zbog nerazvijene mreže kanala ili stanja
u kojem se nalaze ili čak kvaliteta vode nije moguće.Znači
imamo mnogo zadataka za budućnost.
 L J E M
AT U
O G N
B - B APTIBILA
D
A - A DAN
O
R - R PORAN
- O T L AV A
O PA G O S I
E I N
L - L LIČNI PR
- O D
O

Stabilno i provereno!
BAROLO RO/RM
Srednjerani uljani hibrid, koga karakterišu stabilnost i
sigurnost u rodu iz godine u godinu. Pokazao je da može
lako da se adaptira na različite uslove proizvodnje i donese
standardno visoke prinose. Postoji u dve varijante, Rm i Ro.
RO: Otporan na Volovod

www.kws.rs
KWS Srbija d.o.o. Milutina Milankovića 136 a/1, 11070 Novi Beograd, Tel: 011 301 69 65, 011 301 69 66, Fax: 011 711 08 80
 Teppeki u jabuci

Najprikladnije vreme tretiranja (prskanja)
je pre cvetanja – pogotovo protiv jabučne
pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se
u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši
mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava
lisna masa značajno utiče na efikasno
sistemično i translaminarno premeštanje
po biljkama. Dugotrajno delovanje
omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom
celog perioda cvetanja. Predatorski insekti
normalno se razvijaju i doprinose boljoj
kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki
pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom
celog perioda cvetanja, tako da dolazi do
vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja
– zaštita protiv vaši preko cele vegetacije
time je olakšana. Teppeki se može uspešno
koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti
najviše dva puta za redom i najviše tri puta
u sezoni. Doza: 140 g/ha.
Glavne (ciljane) vaši: jabučna pepeljasta vaš
(Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta
vaš (Dysaphis pyri), jabučna zelena vaš
(Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju
jabučne krvave vaši (Eriosoma lanigerum)
i izuzetno se nadopunjuje u programu sa
drugim aficidima (npr. triametoksam).

Teppeki u kruški
Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se
kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme preparatom na osnovi abamektina.
faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i

Teppeki u breskvi

U EU ,Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.

Glavni cilj je suzbijanje zelene breskvine vaši (Myzus
persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena
otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim
regijama u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja
(prvo prskanje) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki
upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata
Teppeki ne preporučuje se u blok primeni.
Preporučena doza: 120-140 g/ha

Teppeki u povrću Teppeki u paprici

U zemljama EU, Teppeki se upotrebljava
i u drugim povrtarskim kulturama (npr.
sve tikvenjače, paradajz, krompir,…)
pa i za suzbijanje bele mušice
(Trialeurodes vaporariorum / Bemisia
tabaci) preko sistema kap po kap.
Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla
upotrebljava rano iza presađivanja (od
kada se biljke ukorene, do najkasnije
2 do 3 nedelje nakon presađivanja); Prskati već kod prve pojave vaši. Najviše 3
prema potrebi ponoviti tretman posle prskanja u sezoni. Kombinovati sa drugim
1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije insekticidima. Doza 120 g/ha.
preko sistema za navodnjavanje Karenca za papriku: samo 5 dana!
moguća je i treća upotreba insekticida
Teppeki – folijarno – ali pod uslovom,
da je toj primeni prethodio insekticid KARE
NCA
za suzbijanje bele mušice sa drugim 5
DAN
A
mehanizmom delovanja.

Belchim Crop Protection d.o.o. Agromarket

Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbija Kraljevačkog bataljona 235/2
miroslav.milojevic@belchim.com 34000 Kragujevac
Mobilni: +381 69 670 455 tel: 034/308-000 Teppeki® proizvodi
www.belchim.com fax: 034/308-016
AGROSVET
SAČUVAJMO BILJKE,
SEBE I OKOLINU
Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.
O
d kada je čovek počeo da gaji biljke za svoju ishranu,
traje neprestana borba sa malim neprijateljima koji
su takodje zainteresovani za iste te biljke ili njihove
delove, na kojima se hrane. Da nema tih mera borbe čovek
bi ubrao samo ono što ostane od svih tih štetočina i patoge-
na. Za uspešnu zaštitu biljaka, odnosno sprečavanje ili sma-
njivanje šteta od prouzrokovača bolesti , štetočina i korova
potrebno je mnogo truda i znanja. Treba se izboriti sa više
od 400 vrsta insekata, toliko isto i gljivica, bakterija, virusa,
fitoplazmi i više od 300 vrsta korova. Zato da bi došli do že-
ljenog roda i kvalitetnih plodova moramo najpre da upozna-
mo neprijatelje ali i prijatelje, biljaka koje želimo da gajimo,
kako bismo odabrali najprikladniji način zaštite bilja.
Zaštita bilja nije laka i rutinska veština. To je nauka koja
čini splet mnogih znanja: o biljkama, zemljištu, hemiji, o
životnim ciklusima svih štetnih organizama, o meteorološ-
kim činiocima koji deluju i na prirodu, na hemiju itd. Zato
je svaka godina specifična i uvek se tako treba ponašati i
rešavati problem spram situacije. Bili amateri ili stručnjaci,
što god da primenimo u zaštiti bilja, moramo se rukovoditi
sa dva osnovna principa: efikasnosti neke mere i ekološka
prihvatljivost, tj bezbednost po zdravlje ljudi i okoline.
Često se poslednjih godina pominju izrazi kao konven-
cionalna, integralna zaštita gajenog bilja, organska. Pod
pojmom konvencionalna podrazumevamo do sada najčešće
primenjivanu tehnologiju gajenja useva i zasada. Organ-
ska proizvodnja poslednjih godina uzima maha i potpuno
ili ograničeno prihvata (bakar, sumpor) korišćenje nekih
pesticida. Dakle, šta je onda integralna zaštita? Integralna
zaštita bilja podrazumeva sveobuhvatne mere koje se pri-
menjuju (agrotehničke, biološke, hemijske i dr.) radi spre-
čavanja ekonomskih značajnih šteta kod biljaka. Hemijske
mere se uključuju samo kada su neophodne. A opet tako da
se što manje ugroze korisni i prirodni neprijatelji štetnih or-
ganizama i životna sredina. Da bi se sve to ostvarilo i uskla-
dilo neophodno je praćenje svih meteoroloskih činilaca koji
utiču na sva ta dešavanja (meteorološke stanice, modeli za
prognozu bolesti, praćenje pojave štetočina i poznavanje
pragova štetnosti itd.)
Integralna zaštita bilja, dakle, hemijska sredstva ne is-
ključuje, jer bi štetni organizmi ponekad rod desetkovali,
kvalitet upropastili, a zdravlje ljudi i životinja ugrozili. Pe-
sticide treba posmatrati kao lekove za biljke i upotrebiti ih
prema uputstvu stručnjaka ili uputstva za upotrebu i tako
obezbediti efikasnu zaštitu, a ne ugroziti zdravlje ljudi i
životnu sredinu. Znači na prvom mestu su znanje i savest.
Rukovodeći se tim principom kompanija Agromarket za-
dnjih godina sve više u svoj program pesticida uvodi pre-
parate koji su ekološki gotovo bezopasni, kao što su insek-
ticidi: Prince, Coragen, Runner, Avaunt i dr. Ovi preparati
22
su usmereni samo na suzbijanje
štetočina, a čuvaju korisne in-
sekte koji su prirodni neprijate-
lji štetnih insekata. Ova grupa
preparata remeti prirodni ci-
klus razvića štetočina i blokira
njihov dalji rast i razvoj. Efika-
sno zaustavljaju embrionalni
razvoj, piljenje larvi ili njihovo
presvlačenje, te se stoga moraju
stručno primeniti kako bi se po-
stigao pun efekat. Upravo s toga
i postoji servisna stručna služba
na terenu za pružanje takvih in-
formacija.
Komercijalna proizvodnja još uvek ne može isključiti
hemiju, već samo njenu primenu uskladiti sa načelima in-
tegralne zaštite. Sve je popularnija i organska proizvodnja
hrane i mnogi proizvođači žele da okušaju sreću i pokuša-
ju da ostvare dobit i u toj proizvodnji. Jedan od preparata
koji je u programu kompanije Agromarket je i biopesticid
– Naturalis Biogard. U preparatu je koncetrovani soj spora
entomopatogene gljive Beauveria bassiana , koja naneta na
biljku gde su prisutni insekti, brzo klija, hifa gljive prodire u
telo insekta i hrani se njihovim sadržajem. Širenje gljivice u
telu domaćina prouzrokuje smrt insekta za 3-5 dana. Gljiva
ne ostavlja nikakve toksine, bezbedna je za primenu čak i
tokom berbe, a efikasna je na sve insekte koji se tu nađu,
kao i njihove sve stadijume. Zato je našao široku primenu na
velikom broju kultura, protiv mnogih štetočina kao što su:
lisne vaši, bela leptirasta vaš, tripsi, razne grinje, žičnjaci,
trešnjina muva i dr. Uz napomenu da se ne primenjuje za-
jedno sa fungicidima, kao i da je čuvanje preparata na tem-
peraturama od 5-15 C0, zbog vitalnosti spora gljive.
Kako primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja nose
potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi i životinja, pa i za-
gađenje prirode, to se moraju zato strogo kontrolisati od
proizvodnje do primene, baš kao i lekovi za ljude - izuzet-
no odgovorno. Poseban značaj ima njihova primena, zato se
moraju pravilno primeniti, samo dozvoljen broj puta, u pre-
poručenoj koncentraciji ili dozi, uz poštovanje karence (vre-
me koje treba da protekne od primene preparata do berbe).
Podrazumeva se da je prilikom aplikacije pesticida ne-
ophodno koristiti zaštitna odela, maske, rukavice. Postu-
panje sa ambalažnim otpadom pesticida takođe zahteva
novi i drugačiji pristup. PET ambalažu (tečne formulacije)
je neophodno tri puta oprati, tečnost vratiti u prskalicu, te
tako postaje komunalni otpad. Poklopce ove ambalaže, kao
i ambalažu prašiva i granulisanih pesticida potrebno je pa-
kovati u PVC džakove i skladištiti u skladu sa postojećom
zakonskom regulativom.
Naš poljoprivredni put ka integralnoj zaštiti je dug ali
dostižan. Potrebno je da uklopimo znanje, svest i savest i
uspećemo da sačuvamo biljke, sebe i okolinu.
 AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA
Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Maslinovo ulje - nova žrtva krize u Grčkoj

Maslinovo ulje moglo bi da postane najnovija žrtva dugotrajne krize u Grčkoj.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u okviru saveta grčkoj vladi
kako da poveća konkurentnost i izvuče zemlju iz recesije navodi da bi Grčka tre-
balo da dozvoli prodaju maslinovog ulja pomešanog sa jeftinijim biljnim uljima da
bi njegova cena bila povoljnija. Grčka je treći po veličini proizvođač maslinovog
ulja u svetu, kao i najveći potrošač po glavi stanovnika, uz viševekovnu tradiciju
upotrebe ulja od masline, koja i dalje predstavlja snažnu vezu između modernih
Grka i njihovih davnih predaka. Međutim, kupovnu moć u Grčkoj je razorila re-
cesija koja traje od 2008. godine.

Svetu preti nestašica banana

Vlada Kostarike je, zbog lošeg stanja roda banana, proglasila stanje povišene pri-
pravnosti u zemlji. Ta država je veoma zavisna od izvoza banana. Njen izvoz koji
dostiže godišnju vrednost oko 500 miliona dolara, čini 20% ukupnog izvoza ze-
mlje. U poslednje vreme štetočine se množe sve više. Stručnjaci tvrde da je to
posledica globalnog zagrevanja. Međutim, ukoliko se problem štetočina ne reši za
nekoliko meseci, Kostarika neće moći da ispuni dogovorene kvote za izvoz bana-
na. Organizacije za zaštitu prirode ukazuju da to nije lokalni problem Kostarike.
Po celom svetu plantaže banana ugrožava gljiva Fusarium oxysporum koja se u
prošlosti javljala isključivo u Aziji i Australiji.

Kina vratila 545.000 tona američkog GM kukuruza

Kina je odbila da uveze 545.000 tona američkog kukuruza za koji se utvrdilo da
sadži nedozvoljene genetski modifikovane serije, saopštila je kineska agencija za
bezbednost hrane. Kineska vlada promoviše GM useve da bi povećala prozivod-
nju hrane, ali nailazi na protivljenje kritičara, koji dovode u pitanje bezbednost
upotrebe takvih useva, pogotovo onih uvezenih iz SAD, prenosi agencija AP. Ne-
dozvoljena vrsta MIR162 otkrivena je u 12 paketa kukuruza u šest kontrolnih
stanica, navodi Agencija za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin, dodajući da će
kukuruz biti vraćen u SAD. Agencija je takođe pozvala američke vlasti da pooštre
kontrolu pri izvozu.

Rusija: GMO usevi van kontrole

Površina nelegalnih useva genetski modifikovanih kultura u Rusiji dostiže oko
400.000 hektara, rekao je rukovodilac Ruskog saveza za žita Arkadij Zločevskij.
Prema njegovim rečima, usevi van kontrole se brzo šire, a oko polovine tih use-
va čini kukuruz. “GMO našim poljima ide koracima od sedam milja”, slikovito
je izrazio zabrinutost šef Ruskog saveza za žita. Pri tome, kako je dodao, sistem
kontrole genetski izmenjenih biljaka u Rusiji ne postoji. Sada je komercijalni uz-
goj GM kultura zvanično zabranjen. Međutim, stručnjaci tvrde da se u Rusiju
ilegalno uvozi seme genetski izmenjenih biljaka.

GMO dobro ide: Veći profit Monsanta

Dobit američkog Monsanta, najvećeg svetskog proizvođača genetski modifikova-
nog semena, porasla je u prvom fiskalnom kvartalu 8,6 odsto. Do rasta profita
došlo je zbog veće prodaje semena soje koje odbija insekte. Kako se navodi u sa-
opštenju, kompanija je u tri meseca - zaključno sa 30. novembrom, zaradila 368
miliona dolara ili 69 centi po akciji, u poređenju sa 339 miliona dolara ili 63 centa
po akciji iz istog perioda 2012. godine, dok su prihodi skočili za sedam odsto na
3,1 milijardu dolara, prenosi agencija AP. Monsanto već više od jedne decenije
dominira u sektoru poslovanja genetski modifikovanim semenom.

23
AGROSVET

Rusi gaje GMO topole za biogorivo

Institut za biljnu fiziologiju i biohemiju iz Irkutska, ogranak Ruske akademije
nauka, razvija brzorastuću topolu sa namerom da se upotrebi kao biogorivo. Uz
pomoć genetskog inženjeringa, u toku je razvoj metode uzgoja topole koja raste
dva do tri puta brže nego u prirodi. To drvo trebalo bi da bude sirovina za biogori-
vo, a izabrano je kao jedno od najbrže rastućih u Sibiru, otporno na surovu klimu
i štetočine. Reč je o dugotrajnom projektu sibirskih naučnika koji je u ranoj fazi,
a donekle ga otežava ruski zakon koji zabranjuje uzgoj genetski modifikovanih
biljaka na otvorenom, pa mladice sada rastu u staklenicima.

Zeleno svetlo za GMO kukuruz u EU?

Gajenje novog genetski modifikovanog kukuruza tipa “TC1507”, američke kom-
panije “Pioneer”, trebalo bi da bude odobreno u Evropskoj uniji naredne nede-
lje. Naime, Nemačka je povukla svoje primedbe, saopštilo je juče nekoliko izvora
iz Evropske unije za Frans pres. “Prilikom glasanja o tom kontroverznom pita-
nju, protivljenje Nemačke se pretvorilo u uzdržanost”, izjavio je jedan od izvora
upoznat sa situacijom. Kako podseća Frans pres, ministri članica EU koji su se
juče sastali u Briselu trebalo bi da donesu konačnu odluku o uzgoju kukuruza
“TC1507”. Činjenica je, međutim, da članice Unije i dalje imaju oštro sukobljene
stavove oko gajenja GMO useva na evropskom tlu.

Francuska donela dekret o zabrani sejanja GMO kukuruza

Francuska je juče objavila dekret o zabrani gajenja genetski modifikovanog ku-
kuruza, kao meru koja će sprečiti setvu takvog kukuruza ovog proleća, dok u
međuvremenu francuska vlada radi na promeni domaćih i evropskih zakona kako
bi se osigurala dugoročna zabrana. Francuska Vlada nastoji da formuliše novi
zakon kojim bi gajenje GM kukuruza u zemlji bilo trajno zabranjeno, nakon što je
sud oborio prethodna dva akta takvog sadržaja. Francuska je sklona ideji da svaka
članica EU može za sebe da odluči da li će gajiti GM kulture ili ne. To rešenje su
svojevremeno neke druge članice Unije blokirale, ali sada Evropska komisija na-
goveštava da je spremna da ga razmotri.

U Španiji vetar prvi izvor energije

U Španiji je u ovoj godini snaga vetra postala glavni energetski izvor, sa učešćem
od 21,1 odsto u zadovoljenju ukupne tražnje za strujom. To je tri procentna poe-
na više nego u 2012., saopštila je Direkcija za upravljanje energetskom mrežom
REE. Na taj način, vetar je kao energetski izvor premašio nuklearnu energiju koja
pokriva 21 odsto energetskih potreba zemlje, navodi se u saopštenju. Na trećem
mestu je hidroenergija koja zadovoljava 14,4 odsto tražnje prema 7,7 procenata
prošle godine, sledi solarna energija sa 3,1 odsto prema prošlogodišnjih 3,0 odsto
i na kraju je eneregija iz termoeletkrana koja zadovoljava 1,8 odsto tražnje prema
1,3 procenta u 2012. godini.

Do 2030. za 40 odsto manja emisija CO2

Evropska komisija predstavila je nove energetske i klimatske ciljeve za period do
2030. godine - smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% i udeo od 27% energije iz
obnovljivih izvora. Sada je emisija štetnih gasova u atmosferu za 18% niža nego
1990. dok je udeo obnovljivih izvora nešto manji od 13%. Cilj od 27% energije iz
obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji biće obavezujući na nivou Evropske unije
ali dobrovoljan za članice, što je razočaralo neke zemlje, poput Nemačke, ali i
borce za čistiju životnu sredinu. Srbija u sklopu strategije Energetske zajednice
Jugoistočne Evrope ima obavezu da do 2020. poveća udeo energije iz obnovljivih
izvora u ukupnoj potrošnji na 27% sa 21,2%.

24
 AGROSVET

Pustinjske biljke dobre za proizvodnju biogoriva

Konzorcijum za istraživanje održive bioenergije (Suistanable Bioenergy Research
Consortium) otkrio je da su pustinjske biljke koje se mogu hraniti morskom vo-
dom efikasnije u proizvodnji biogoriva od drugih poznatih sirovina. Istraživači su
otkrili da seme halofita sadrži ulje pogodno za proizvodnju biogoriva i da celoku-
pna biljka u obliku žbunja može biti pretvorena u biogorivo efikasnije od mnogih
drugih sirovina. SBRC, koji je povezan sa Masdar institutom za nauku i tehnolo-
giju u Abu Dabiju, finansiraju kompanije Boing, Etihad ervejz i “Honeywell UOP”,
kako bi se razvilo i komercijalizovalo održivo biogorivo koje emituje 50 do 80
odsto manje ugljenika od fosilnih goriva.

Procene prinosa žitarica u EU

Evropsko Udruženje poljoprivrednika COPA i udruženje poljoprivrednih zadruga
COGECA potvrdili su visok prinos i kvalitet useva u EU u 2013., kao i rast proi-
zvodnje za 4.5% u odnosu na 2012. Prema procenama, očekuje se rast proizvodnje
pšenice od 6.9%, ječma od 6%, dok će se proizvodnja kukuruza povećati za 0.4%.
Takođe, setva u zimskom periodu je protekla bez većih problema, mada je još
uvek rano za prognoze. U suprotnom bi proizvodnja tvrde pšenice mogla opasti
za 4.7%. Ukupno gledano može se očekivati rast proizvodnje žitarica u sezoni
2013/14 od 4.5% u odnosu na prethodnu godinu. Ogroman rast beleži proizvodnja
soje, u 2013. proizvedeno je čak 28.5% više soje.

Gajićemo insekte da bi se prehranili

Broj svetske populacije koja će 2100. dostići brojku između 10 i 11 milijardi lju-
di predstavljaće veliki problem u pogledu kvaliteta hrane koji je već sada veoma
problematičan, smatra Francuski institut za demokrafske studije. Organizacija
UN za hranu i poljoprivredu (FAO) predvidela je nedavno da će, s obzirom na rast
svetske populacije, ljudi biti primorani na uzgoj insekata kako bi uspeli da se pre-
hrane do kraja veka. Kako smatraju stručnjaci Ined-a, to ne znači da će meso biti
potpuno isključeno iz naših jelovnika, ali se već sada jedan broj zemalja, poseb-
no onih sa ogromnom populacijom, ozbiljno se bavi uzgojem insekata za ljudsku
ishranu.

Evropa nema dovoljno pčela za oprašivanje useva

Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva sa sedam milijardi pčela za oprašiva-
nje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj
Britaniji. Prema zaključcima studije objavljene u američkom časopisu “Plos one”,
zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem je od 2005.
do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela. U polo-
vini od 41 istražene zemlje, dovoljno pčela za dobro oprašivanje poljoprivrednih
kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje u Velikoj
Britaniji je posebno zabrinjavajuće jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine
broja neophodnih pčela.

Litvanija organizuje referendum o zemljištu

Litvanija će organizovati referendum o zadržavanju zabrane kupovine zemljišta
za strance u toj članici EU, rekli su litvanski zvaničnici. Analitičari upozoravaju
da će Litvanija, ako zadrži tu zabranu koja treba da istekne u maju, prekršiti pro-
pise EU o slobodnom protoku kapitala. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da
je dve trećine Litvanaca protiv prodaje zemlje strancima. Litvanija se prilikom
pristupanja Evropskoj uniji 2004. obavezala da će ukinuti tu zabranu kupovine
zemljišta za strance, pošto se okončan prelazni period koji ističe u maju 2014.,
sedam godina nakon pristupanja Uniji. Pristalice referenduma traže da zabrana
bude trajna.

25
AGROSVET

Rusija povećala izvoz žita

Rusija je od 1. jula 2013., odnosno od početka tekuće poljoprivredne godine izve-
zla 16,38 miliona tona žita, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede Rusije. To je
više nego za celu prošlu poljoprivrednu godinu (jul 2012.-jun 2013. godine) kada
je izvezeno 15,69 miliona tona žita, preneo je Interfaks. U 2013. godini u Rusiji je
ukupno požnjeveno 91,3 miliona tona, u odnosu na 70,9 miliona tona 2012. godi-
ne. Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede Rusije, ove poljoprivredne godine
(do 30. juna 2014.) izvoz će dostići oko 20 miliona tona. Kako predviđa Ministar-
stvo za ekonomski razvoj, do 2016. godine izvoz žita bi trebalo da poraste na 28,5
miliona tona.

Holanđani se hrane najzdravije

Holandija je pretekla Francusku i Švajcarsku kao zemlja sa najhranjivijom, najiz-
dašnjijom i najzdravijom hranom, dok SAD i Japan nisu uspeli da uđu ni u prvih
20, pokazuju rezultati istraživanja međunarodne humanitarne organizacije Ok-
sfam. Ta organizacija je rangirala 125 zemalja prema dostupnosti, kvalitetu i ceni
hrane, uzimajući u obzir procenat neuhranjene dece, raznolikost hrane, pristup
čistoj vodi, kao i negativne posledice po zdravlje poput dijabetesa i gojaznosti,
prenosi Rojters. Holandija je dobila najvišu ocenu zbog niskih cena hrane i niskog
procenta dijabetičara, dok je Čad dobio najgoru ocenu zbog skupe hrane u toj ze-
mlji i visokog procenta neuhranjene dece od 34%.

Rekordni izvoz holandskog agrara

Holandija je u 2013. godini izvezla poljoprivredne proizvode za 79 milijardi evra
što predstavlja rekord, saopštila je vlada u Hagu. “Ove brojke podvlače važnost po-
ljoprivrednog sektora za oporavak holandske ekonomije. Holandija je, posle SAD,
najveći izvoznik poljoprivrednih prozivoda na svetu. To moramo negovati”, nagla-
sila je ministarka poljoprivrede Šeron Dajksma. Osamdeset odsto poljoprivrednih
proizvoda Holandija izvozi u zemlje Evropske unije, a najviše u Nemačku - 28,5%
(22,4 milijarde evra). Holanđani prodaju Nemcima meso, mlečne proizvode, jaja,
cveće, voće i povrće. Povećan je izvoz sira, paradajza, papričica i krastavaca, kao
i svinjskog i živinskog mesa.

Manji rod maline u Čileu

Prva berba malina u Čileu obavljena je u decembru i januaru, druga sledi u aprilu,
ali ukupan rod biće za četvrtinu manji nego u prethodnoj sezoni. To će se svakako
odraziti na svetsku pijacu, gde tražnja neprestano raste već godinama, pošto je
Čile jedan od vodećih proizvođača malina sa učešćem od oko 15%. ”Prinosi su po-
dbacili zbog dugotrajne suše i nedostatka vode za zalivanje, i to se odmah osetilo
na tržištu. Farmerima se sada kilogram u otkupu plaća dva evra, izvozna cena
prve klase je 3,3, dok mrvljena malina ili griz može da se proda za 2,4 evra ali Čile
nema dovoljno te robe”, kaže Felipe Rosas, generalni sekretar Svetske organizaci-
je proizvođača malina (IRO)

26

KRUŠKINA BUVA (Cacopsylla piry),
IPAK REŠIVA ENIGMA
Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.
K
ruška je voćna vrsta sa visokim sadržajem korisnih
bioaktivnih materija, ugljenih hidrata, vitamina i mi-
neralnih materija. Pretežno se koristi u svežem sta-
nju kao stono voće, ima dugu sezonu potrošnje, koristi se
i kao sirovina za industrijsku preradu za kompote, sokove,
rakiju i marmelade. Savremene sorte počinju veoma brzo
da rađaju, već u drugoj godini posle sadnje, dok puni rod
dostiže u petoj godini.
Po ukupnim površinama na kojima se gaji voće, kruška
zauzima drugo mesto, prvo mesto je rezervisano za jabuku,
a breskva čuva treće mesto. Kruška – Pyrus communis, po-
reklom je iz zapadne Azije, tek krajem XVIII veka brojnim
ukrštanjima dobija današnju meku i sočnu unutrašnjost.
Tri najveća regiona koja proizvode krušku su Kina, Severna
Amerika i Evropa U Evropi, Španija je najveći proizvođač sa
ukupnim površinama oko 20%, zatim Italija, dok je Francu-
ska dugo bila druga ali se površine smanjuju i sada iznose
oko 8%. Prosečan broj rodnih stabala pod kruškom u Repu-
blici Srbiji iznosi 5,3 miliona, što u strukturi ukupne povr-
šine pod voćem učestvuje sa 8%. U Republici Srbiji je proi-
zvodnja uglavnom skoncentrisana na porodičnim domaćin-
stvima, na kojima dominiraju autohtone sorte koje imaju
niži potencijal rodnosti, gaje se na relativno ekstenzivan
način uz slabu primenu agrotehničkih mera. Centralni deo
Srbije daje najveći deo proizvodnje ovog voća.  Regionalno
posmatrano vodeći proizvođač kruške je Jablanički okrug,
slede okrug grada Beograda, Sremski, Šumadijski i Mora-
vički koji daju 41% ukupne proizvodnje. U Republici Srbiji
prosečan prinos po stablu iznosi 9 kg, odnosno 4,3 tone po
hektaru, dok u strukturi evropske proizvodnje Republika
Srbija učestvuje sa 1,4% i nalazi se na 16 mestu.
Jedan od ograničavajućih faktora daljeg širenja ove voć-
ne vrste je i kruškina buva - Cacopsilla piry – fam. Psyllidae.
Rasprostranjena je u svim evropskim zemljama gde se pro-
izvodi kruška i može da izazove velike ekonomske gubitke.
Sl. 1. Jaja kruškine buve
Štete koje prouzrokuje
kruškina buva mogu se
svrstati u dve kategori-
je. Direktne štete nastaju
ishranom larvi (nimfi) na
listovima, mladarima i
drugim biljnim delovima
pri čemu dolazi do gubit-
ka hranjivih materija te
iznurivanja biljaka što se
ogleda u gubitku prinosa.
Indirektne štete nastaju
izlučivanjem velike količine medne rose na kojoj se nase-
ljavaju saprofitne gljive. Kao posledica dolazi do smanjene
fotosintetske aktivnosti, poremećaja metabolizma, uvijanja
listova i prevremenog gubitka lisne mase. Takođe, kruškina
buva prenosi mikoplazmu - Pear decline koja izaziva izne-
nadno izumiranje stabala kruške. Odrasle jedinke vrše pre-
nos mikoplazme preko pljuvačnih žlezda koje se dalje floe-
29
AGROSVET
mom prenose u zdrave biljne delove. Prvi simptomi bolesti
pojavljuju se u letnje-jesenjem periodu kada lišće dobija
crveno-ljubičastu nijansu koja je u suprotnosti sa žuto-ze-
lenim listovima zdravih biljaka. Listovi su kruti sa ivicam
povijenih nadole. Sledećeg proleća imamo manji prirast li-
sne mase pri čemu lišće ima svetlo zelenu boju sa ivicama
povijenih na gore.
Kruškina buva ima 4-5 generacija i prezimljava kao
odrasla jedinka u reproduktivnoj dijapauzi. Zimske forme
se pojavljuju početkom septembra i prezimljavaju pojedi-
načno ili u malim grupama u pukotinama u kori drveta ili
u osnovi pupoljaka. Kada vremenski uslovi dozvole zimske
forme napuštaju skloništa. U januaru ženke su polno zrele,
spremne za parenje i polaganje jaja. Kada tokom dva uzasto-
pna dana imamo temperature vazduha preko 100C počinje
aktivnost. Iz jaja koja su položena tokom zimskih meseci
pojavljuju se nimfe prvog stadijuma što se poklapa sa otva-
ranjem pupoljaka.
Svaka borba zahteva primenu odgovarajuće strategije.
Kombinovanje različitih tehnika možemo očekivati ade-
kvatne rezultate. Postoji velika potreba za kontrolom kruš-
kine buve. Ova potreba nosi sa sobom primenu novih ak-
tivnih materija. U većini slučajeva efikasnost kontrole se
progresivno smanjuje, prvo zbog izuzetno velike prilagod-
ljivosti i otpornosti na insekticide, drugo zbog negativnog
delovanja na korisne organizme izazvane prekomernom
upotrebom neselektivnih jedinjenja. Na ovaj način se uve-
ćava populacija koju je teško ili nemoguće kontrolisati.
Jesenji tretman igra veoma važnu ulogu u kontroli
kruškine buve. Primenjuje se nakon opadanja lišća i ima za
cilj smanjenje brojnosti odraslih zimskih formi koje u tom
periodu vrše odlaganje jaja. U tu svrhu mogu se primenji-
vati insekticidi iz grupe piretroida, Cythrin 250 EC (a.m.
cipermetrin) u količini od 0,25 l/ha, a koji se mogu koristiti
i krajem zime za istu generaciju. U ovom periodu obavezna
je primena mineralnih ulja. Nitropol S je parafinsko-mi-
neralno ulje visoke čistoće koje sprečava razmenu gasova i
disanje i na taj način fizički guši insekte. Takođe povećava
pokrovnost i prijanjanje insekticida te na taj način poboljša-
va njihove osobine. Mineralna ulja utiču na zaprljanost tela
i krila odraslih jedinki zbog čega im je otežano kretanje i po-
laganje jaja. Nitropol S se primenjuje u koncentraciji 1,3 %
pri čemu stvara mineralnu barijeru koja sprečava hranjenje
insekata i odlaganje jaja. U nižim dozama (0,3 %) može se
koristi i kao letnje ulje.
Jedan od najznačajnijih korisnih insekata koji vrši re-
dukciju populacije kruškine buve je stenica Anthocoris ne-
moralis. Piretroidi su u potpunosti neselektivni, zbog čega
su opasni za korisne insekte te ih ne treba primenjivati po-
četkom oktobra kada je A. nemoralis još aktivan. Rana pojava
jesenjih mrazeva stimuliše kruškinu buvu da traži skrovita
mesta, zbog čega se može umanjiti efikasnost insekticida
kao i redukcija korisnih insekata. Ulazak odraslih jedinki u
dijapauzu stvara veliki potencijal za narednu godinu.
AGROSVET
Zimski tretman – ovaj tretman se takođe zasniva na pri-
meni piretroida (Cythrin) čija je svrha smanjenja brojnosti
odraslih ženki koja izlaze iz zimskih skloništa radi polaga-
nja jaja. Najbolji rezultati u primeni insekticida se postižu
nakon blagih zima jer skoro sve odrasle jedinke napuštaju
svoja skloništa u vreme tretmana. Obavezno je dodavanje
gore pomenutog ulja prilikom tretmana.
Prolećno – letnji tretmani trebaju biti usmereni ka
smanjenju brojnosti jaja i nimfi. Inhibitori hitina (Insegar
25 WG u koncentraciji 0,06 %) daju najbolje rezultate kada
se primenjuju na sva položena bela jaja ali takođe i na jaja
koja su položena neposredno nakon tretmana. U ovom peri-
odu mogu se primenjivati i inhibitori presvlačenja insekata
kao što je preparat Prince (a. m. piriproksifen) u konc. 0,1%.
S obzirom na to da je opna jajeta u početnim fazama dosta
osetljiva (propustljiva), preparat primenjen na sveže polo-
žena jaja kao i jaja stara do 48 sati daje dobre rezultate. Naj-
bolje rezultate možemo očekivati ako primenjujemo jedinje-
nja u najmlađim larvenim (nimfe) stadijumima. Preparati
na bazi a.m. abamektin kao što je Akaristop ili Vertimec
018 EC, predstavljaju osnov u suzbijanju kruškine buve.
Aktivnost ova dva akaricida treba biti usmerena na mlade Sl. 3. Odrasla jedinka
nimfe, a sekundarno na odrasle jedinke. Najveću efikasnost
postižemo kada se primeni u fazi žutih jaja tj. kada imamo Fenološki model dovodi u vezu štetočinu sa uslovima
maximum polaganja jaja. Preparati na bazi abamektina nisu spoljne sredine (temperatura). Ako znamo da su insekti
sistemici već su translaminarni. Karakteriše ih to hladnokrvni oragnizmi i da na njihovu aktivnost u najvećoj
meri utiče temperatura onda razumevanje ove povezanosti
može u velikoj meri da nam olakša kontrolu kruškine buve.
Zbog većeg broja generacija (četiri) tokom letnjih meseci
dolazi do preklapanja generacija kao i prisustva svih larve-
nih stadijuma što nam umanjuje efikasnost insekticida.
Praktikovati primenu preparata sa različitim mehaniz-
mima delovanja kako bi sprečili pojavu rezistentnosti. Glav-
na predatorska vrsta kruškine buve je stenica Anthocoris ne-
moralis. Uglavnom se hrani jajima i mlađim nimfama zbog
čega predstavlja značajan faktor kontrole štetočine. Dina-
mička ravnoteža između predatora i kruškine buve u velikoj
meri može dovesti do rešavanja problema sa redukovanom
primenom hemijskih jedinjenja.
Podsetnik za proizvođače:
preparati za suzbijanje kruškine buve
• Nitropol S (parafinsko ulje) – 1,3 %

Sl. 2. Nimfe Cacopsylla piry • Vin-film (pinolein) – 0,3 l/ha

• Cythrin 250 EC (cipermetrin) – 0,25 l/ha
da se mogu kretati kroz parenhim lista (od lica ka na-
ličju). Zbog toga im je neophodno dodavati mineralna ulja • Insegar 25 WG (fenoksikarb) – 0,06 %
ili okvašivače. U fazi pre cvetanja kruške kada dominiraju • Prince (piriproksifen) – 0,1 %
nimfe L1 takođe dobre rezultate pokazuje primena insekti-
cida Afinex 20 SP u dozi od 0,5 kg/ha. Sa primenom inesek- • Akaristop (abamektin) – 0,075 %
ticida korisno je dodavanje okvašivača Vin-film (pinolein) • Afinex (acetamiprid) – 0,5 kg/ha
koji utiče na ravnomerniju pokrovnost, umanjuje moguć-
nost spiranja i isparavanja depozita kao i bolje prodiranje
kroz biljno tkivo.
Vremenski uslovi igraju dosta važnu ulogu u aktivnosti
kruškine buve. Ako je kišovito i hladno tokom cvetanja mla-
de nimfe se grupišu oko čašičnih listića gde svojom ishra-
nom prave rđaste mrlje na mladim plodovima. Otežavajuća
okolnost po pitanju efikasnosti insekticida je obrazovanje
medne rose tokom letnjih meseci. Usled preklapanja gene-
racija veliki broj nimfi je prekriven mednom rosom te insek-
ticidi na njih veoma slabo deluju.

30
 AGROSVET

KALKULACIJA BEZ KOMPROMISA

Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

N
estanak snega i prolećna scenografija sa temperatu-
rama iznad proseka za ovo doba godine, koje god to
ono trebalo i da bude, najavljuju novi vegetacioni pe-
riod, odnosno novu proizvodnu sezonu.

Na primer ako se radi o jagodi, na površini od 20

ari napravljeni su troškovi u prvoj godini oko 3270€.
Do ove cifre smo došli sabiranjem troškova;
• 100 € za stajnjak,
• 1600 € za frigo sadnice (živiće),
• 240 € za crnu malč foliju,
• 150 € za trake za navodnjavanje,
• 60 € za postavljanje folije, trake
i formiranje bankova (gredica),
• 80 € za sadnju,
• 400 € za prihranu i zaštitu
(svega 12% ukupnih ulaganja),
• 200 € za pumpu, okiten i sitan inventar,
• 440 € za berbu.
Ako nam je u prvoj godini rodilo u proseku oko 700
grama po zasađenom živiću, odnosno brali smo oko
5600 kg jagode i ostvarili cenu od 1,3 €, dohodovali
smo na toj parceli oko 7280 €. Odbijanjem troškova od
ove cifre dolazimo od zarade oko 4000 €.
Pri tome proizvodna cena koštanja jednog kilo-
grama jagoda iznosi 3270 € : 5600kg = 0,584 €/kg.
Sva razlika do prodajne cene (0,716 € po kilogramu)
predstavlja našu zaradu po kilogramu proizvedenog
ploda.
U slučaju pokušaja štednje i smanjenja “troškova”,
odnosno izostavljanja dela investicije dobijamo slede-
ću računicu.
1. na primer, izostavili smo trošak za frigo sadnicu i
umesto 1600 € platili domaći
neadekvatan živić duplo manje, oko 10-ak euro-
centi po komadu, odnosno ukupno oko 800 €.
2. Drugu “uštedu” smo ostvarili na prihrani i zaštiti,
pa smo umesto 400 €, potrošili svega 200 €, što
nam daje ukupno smanjenje investicije od 1000 €.

Pred nama su ponovo iste zamke i iskušenja, gde

uštedeti, a na čemu ne može biti “šparanja”? Ponekad
nismo ni svesni koliko zapravo “štedimo”, odnosno
ne investiramo, a koliko gubimo tim postupcima,
pa je zapravo slika najjasnija, kada postoji poseban
proračun, odnosno kalkulacija proizvodnje. Ova
računica bi trebala da sa jedne strane sadrži sve
moguće troškove i to bez onoga “ma ja to imam”, ili
“ma sam sam radio”, jer sve se broji. Sa druge strane
su svi eventualni prihodi koje je moguće ostvariti u
toj proizvodnji, pa se tek onda na osnovu čiste razlike
uloženo i dobijeno dolazi do zarade. Kada sve troškove
podelimo sa ukupnom ostvarenim prinosom dolazimo
do proizvodne cene koštanja nekog proizvoda.

31
AGROSVET

U tom slučaju bismo mogli da očekujemo maksi-

malno po 300 grama po živiću, što bi u celom rodu
iznosilo oko 2400 kg. Zbog lošijeg kvaliteta cena bi
bila niža (lošija konkurentnost na tržištu), ali ćemo mi
računati sa istom cenom od 1.3 € i dolazimo do priho-
da od 3120 €, na uloženih 2270 €, pa nam ostaje zara-
da od samo 850 € (u prvom slučaju je na istoj površini
to bilo oko 4000€). Sada vidimo i da nas kilogram pro-
izvedenog ploda košta 2270€ : 2400kg = 0,946 €/kg.
Tako je naša zarada po kilogramu svega 1,3 € - 0,946 €
= 0,354 € (duplo manje nego u prethodnom slučaju).
Na prostom primeru smo videli kako se isplati in-
vestirati i sa gotovo istim utroškom rada i vremena, uz
poštovanje savremenih agrotehničkih mera, možemo
sa 20 arijagode zaraditi ido 4000€ umesto smešnih
850 €.

Samo poštovanjem principa dobre poljoprivredne

prakse i savremene tehnologije mogu se postići vrhun-
ski prinosi i ostvariti bolja profitabilnost. Ovo je jedini
put do ispunjenja onih čuvenih “4K”. Nekada davno je
možda i bilo dovoljno samo jedno K – kvantitet, ali su
se vremenom nametnuli kvalitet, kontinuitet, kontrola,
a može ih biti i još, iz čega proizilazi konkurentnost na
svetskom, ali i domaćem tržištu.
Stručna služba kompanije Agromarket i Agroservis
firme Fertico promovišu upravo savremenu agroteh-
niku, daju šansu proizvođačima da više profitiraju na
dugotrajnu i obostranu korist i zadovoljstvo i stoji na
raspolaganju oko ostvarenja već pomenutog cilja...

32

FitoFert
ZA NESMETAN I PRAVILAN RAST I RAZVOJ BILJAKA
Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.
P
oslednjih godina svedoci smo naglih promena klimat-
skih činilaca kao što su temperatura, raspored i koli-
čina padavina, koje značajno utiču na useve koji mogu
stradati zbog nemogućnosti korištenja hraniva iz zemljišta,
zaostajanja u porastu i razvoju  ili formiranja prebujnog i
osetljivog useva u periodu kada su klimatski uslovi povolj-
ni, a nakon toga naglo skraćenje vegetacije i smanjen prinos
sa nastupanjem nepovoljnih uslova kao što su suša i visoke
temperature. Da bi što bolje pripremili biljke za eventualne
nepovoljne uslove koji ih mogu sačekati tokom rasta i razvo-
ja, pored ostalih agrotehničkih mera (osnovna i dopunska
obrada, pravilno i pravovremeno osnovno, predsetveno đu-
brenje, kao i prihrana čvrstim đubrivima tokom vegetacije,
zaštita useva…) značajnu ulogu ima primena folijarnih đu-
briva. Folijarna prihrana useva i zasada u svetskoj poljopri-
vredi postaje sve veći činilac u stvaranju optimalnih uslova
za rast i razviće gajene biljke.
Tekst pred vama se upravo bavi folijarnom prihranom
pšenice i kukuruza koji su najrasprostranjeniji ratarski
usevi u Srbiji. Folijarna prihrana se može izvoditi kao tera-
pijska (kurativna) mera, kada se leče posledice oštećenja
biljaka i preventivna, koja priprema biljke da spremnije
dočekaju nepovoljne uslove odnosno lakše i brže prevaziđu
stresne uslove, a samim tim očuvaju visok prinos i kvalitet
zrna. Obično su pozitivni efekti preventivne primene veći.
Folijarna prihrana se može izvoditi samostalnim prohodom,
ali se najčešće obavlja sa zaštitom useva od korova, bolesti
ili štetočina.
Agromarket, zajedno sa firmom Fertico, nudi reše-
nje koje doprinosi očuvanju stabilnosti prinosa, kvaliteta i
zdravstvenog stanja zrna pšenice i kukuruza. Jednostavno
rečeno to je Fitofert.
Strnine, među kojima dominira pšenica su jesenas pose-
jane na oko 550000 ha, a tokom proleća se očekuj do 50000
ha jarih useva. Kako i kada primeniti Fitofert đubriva?
U fazi bokorenja i početka vlatanja pšenice sa zaštitom
od korova primeniti FitoFert Humisuper 10:5:10 u količi-
ni 5,0 l/ha. Ova formulacija je “koktel” hranljivih makro i
mikro elemenata sa organskim kiselinama (huminskim,
fulvinskim, amino) čijom primenom se biljka podstiče na
nesmetan i ubrzan rast, a ono što se ne može videti golim
okom, a veoma je važno, intenzivan generativni razvoj (for-
miranje dužeg klasa i klipa) koji se upravo započinju formi-
rati u ranim fazama rasta (kod pšenice na prelazu iz boko-
renja u vlatanje).
33
AGROSVET
U periodu cvetanja pšenice, prilikom zaštite od bolesti
klasa (Fusarium spp.) preporučuje se primena folijarnog đu-
briva FitoFert Kristal 20:20:20 u količini 4 kg/ha. Ovo kri-
stalno đubrivo u potpunosti je rastvorljivo u vodi, a pored
makroelemenata (NPK) sadrži kompleks mikroelemenata,
što biljci daje kompletan “obrok” te pospešuje intenzivni-
je nalivanje zrna (povećava hektolitarsku masu) i pojačava
kvalitetne osobine zrna što se sve češće traži od strane mli-
nara.
Kukuruz je dominantna ratarska kuktura na našim pro-
storima sa udelom od oko 1 do 1,2 miliona hektara. I njemu
je osim osnovnog đubrenja unetog s jeseni i delom pre setve,
neophodna folijarna prihrana. Kao jedna od vodećih i najče-
šće primenjivanih formulacija, izdvojio se FitoFert Liquid
12:4:6 u količini 5 l/ha. Ovo đubrivo je u tečnom stanju i
primenjuje se sa herbicidima u zaštiti kukuruza od korova.
Pored makro elemenata (NPK) sadrži i mikroelemente što
blagotvorno deluje na rast i razvoj kukuruza. Ova formula-
cija se prvi put može primeniti u fazi rasta 3-5 listova kuku-
ruza sa herbicidima, a tretman je preporučljivo ponoviti sa
zaštitom od divljeg sirka (u fazi 6-8 listova) gde pored ishra-
ne kukuruza podstiče i brže dejstvo herbicida na korove.
Nova formulacija u folijarnoj prihrani kukuruza je Fi-
toFert Corn. Ovo je tečni preparat koji sadrži visoku kon-
centraciju mikroelemeta Cinka (Zn) od 14%. Cink je veoma
značajan mikroelement koji utiče na sintezu mnogobrojnih
enzimskih kompleksa i hormona rasta. Njegov nedostatak
utiče na smanjen rast i razvoj biljaka što za direktnu po-
sledicu ima smanjenje visine i kvaliteta prinosa .Kukuruz
veoma povoljno reaguje na folijarnu primenu ovog mikroe-
lementa. Đubrivo Fitofert Corn primeniti u fazi 3-5 listova
kukuruza sa herbicidnim tretmanom, (osim sa herbicidima
na bazi a.m. Dikamba) u količini 3 l/ha. Nakon ovog tretma-
na u fazi 6-8 listova kukuruza primeniti već gore pomenuti
Fitofert Liquid 12:4:6 u količini 5 l/ha.
Proizvođače treba podsetiti i da prilikom punjenja
prskalice paze da se naglo u malu količinu vode ne doda
velika količina folijarnih đubriva, kako ne bi došlo do
kristalizacije u rezervoaru. Prskanje obaviti u poslepod-
nevnim časovima kada se barem 2-3 sata ne očekuju padavi-
ne, nego rosa koja će pomoći pesticidima i đubrivu da uđu u
biljke. Količina vode  treba da je ona koja se inače primenju-
je pri prskanju useva (250 l/ha odnosno 150 l/kj).
Jednostavno, FitoFert znači mali (po količini i ceni) ali
neophodni dodatak za nesmetan i pravilan rast i razvoj bi-
ljaka.
AGROSVET

CVEKLA, BILJKA UVEK POTREBNA

NA TRPEZI
Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

T
aksonomska klasifikacija cvekle ovog izuzetno značaj- Koren predstavlja najznačajniju
nog, a često potcenjenog povrća izgleda ovako: Red – sortnu oznaku. Osnovni
Magnoliophyta; Familija – Chenopodiaceae; Rod –Bet; pokazatelji determinacije su
Vrsta – Beta vulgaris L., var. rubra oblik, površina i krupnoća.
Po obliku srećemo četiri
Cvekla se gaji tradicionalno još od drugog milenijuma pre
tipa: pljosnatu, pljosnato
nove ere.Gajili su je Egipćani, Rimljani,Jevreji.Za razliku od
okruglu, sferičnu
danas, tadaje cvekla gajena prvenstveno radi listova, mada su
i konusoidnu.
je Rimljani gajili i zbog korena. Poreklo današnje cvekle je od
divlja vrsta Beta maritima Linn, koja rasteduž obala Evrope, Korenov sistem cvekle
Severne Afrike i Azije, a nalazi se i u močvarama u Engleskoj. je dobro razvijen. Glavni
Korišćenje cvekle je zaživelo kod plemena koja su osvajali Ri- koren prodire u dubinu
mljani duž Severne Evrope. do 3 m, a u širinu
1 metar. Glavna masa žila raspoređena je na oko 40 cm u ši-
U ljudsku upotrebu je ušla u XVI veku kada je utvrđe-
rinu. Ovakav korenov sistem omogućava cvekli dobru upija-
noda cvekla sadrži veliku količinu šećera. U XVIII veku je
juću moć. Zadebljali koren se sastoji iz glave koji nosi listove,
ekstrakcijom izolovan šećer iz bele cvekle (šećerna repa), a
okruglog zadebljalog dela koji ne nosi ni listove ni žile i služi
oko 4,5% iz crvene cvekle.Istorija beleži i da je kralj Silesija je
za ishranu, i pravog korena koji nosi žilice. Koren je crve-
otvorio prve fabrike za ekstrakciju šećera iz cvekle, u Kuner-
ne boje, sa jasnim zonama sprovodnih snopića nešto svetlije
nu (današnji Konary, Poljska) 1801.godine.Cvekla je izveze-
boje. Savremene sorte su kompaktno tamnocrvene.
na u Francusku iu to vreme je Napoleon otvorio specijalnu
školu koja se bavila izučavanjem cvekle.Godine 1830., cvekla U drugoj godini razvija se cvetonosno stablo sa cvetovima
počinje da se gaji u Severoj Americi,a 1850.,doseljavanjem proste građe. Cvetovi su dvopolni i u grupama, a oprašivanje
Nemaca stigla je u Čile,potom se započela komercijalno pro- se obavlja ksenogamno. Posle oplodnje veći broj jednoseme-
izvoditi1879., na farmama u Kaliforniji. nih plodova sraste u složeni plod klube, koje je u proizvod-
nom smislu seme. Seme zadržava klijavost 5-6 godina.
Danas se cvekla najviše proizvodi u svetu u Rusiji,Polj-
skoj, istočnoj i centralnoj Evropi. Cvekla ima veće zahteve za toplotomi vlagom,za razlikuod
drugog korenastog povrća, naročito u prvim fazama razvića.
U našoj zemlji se gaji na relativno malim površinama kao
Seme niče na 80C,izdržava mrazeve od – 30C.Zadebljali ko-
čist usev, ali je uvek prisutna u porodičnim vrtovima ili bašta-
ren podnosi mrazeve do – 20C bez većih oštećenja.Optimalna
ma profesionalnih proizvođača, kao međuusev.
temperatura za rast i razvoj cvekle je između 20 i 25° C.
U narodu je cvekla od davnina bila cenjena kao sredstvo
Najbolje uspeva na plodnim, strukturnim i dobro oced-
za “popravljanje” krvne slike, što se vezivalo i za njenu, kao
nim zemljištima, neutralne ili slabo alkalne reakcije, pri
krv crvenu boju. Danas je to i naučno potvrđeno, pa je i me-
čemu se formiraju koreni pravilnog okruglog oblika. Cvekla
dicina preporučuje u lečenju malokrvnosti (anemije). Ona
traži zemljište bogato organskim materijama, a ph vrednost
reguliše i krvni pritisak.Cvekla je nezamenljiva namirnica u
zemljišta 6,5 – 7,0 je idealno za proizvodnju.
slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Zbog bogatstva
raznih minerala, cvekla se preporučuje u lečenju osteoporo-
ze. Cvekla je idealni zaštitnik zdravlja: povećava otpornost
organizma na infekcije respiratornog sistema. Preporučuje
se kod zapaljenja grla, gripa i drugih oboljenja disajnih pu-
teva. Takođe, i osobama koje boluju od bolesti jetre i žučnih
puteva, jer podstiče lučenje žuči. Cvekla umirujuće deluje
na nervni sistem, pogodna je u lečenju nadbubrežne žlezde,
povoljno utiče na funkciju želuca i creva, pa tako reguliše i
stolicu i, konačno, ovo povrće je idealno za snaženje fizički
ili psihički iscrpljenih osoba, a sve to zahvaljujući i gluta-
minskoj i asparganskoj kiselini koje su vrlo važne za funkciju
mozga i nerava. Visok sadržaj betalaina u cvekli utiče na po-
većanje čvrstine krvnih sudova, ima antiseptično dejstvo, a
smatra se da usporavaju i zadržavaju rast tumora.Naravno,
cvekla ima svoje mesto u ishrani kao salata.
Cvekla je dvogodišnja vrsta. U prvoj godini razvija zadeb- Cveklu obavezno treba gajiti u plodoredu.
ljali koren, a u drugoj cvetonosno stablo i plod.Nekada se kori- Zemljište treba pripremiti uz obavezno duboko jesenje
stio samo list,koji se koristio u svežem stanju kao salata, koren oranje. S proleća se vrši predsetvena priprema zemljišta kako
se marinara i od njega se pravi sok,koncentrat isušena sok. bi se obezbedio dubok i rastresit setveni sloj za formiranje

36
korena, a u isto vreme se obezbeđuje usitnjena i ravna po-
vršina.U vreme osnovne i predsetvene pripreme zemljišta
izvodi se đubrenje mineralnim đubrivima i to 200-300 kg/
ha azota, 400-600 kg/ha fosfora i 100-200 kg/ha kalijuma.
Đubriva se unose delom u osnovnoj obradi zemljišta, a delom
u predsetvenoj pripremi i za kasniju prihranu azotnim đubri-
vima, okvirno sa oko 200 kg/ha.Cvekla ne podnosi direktno
đubrenje stajnjakom.
Cvekla se seje širokoredo na razmak 20-40 x 10-15 cm, na
dubinu od 2-3 cm. Količina semena za setvu se kreće od 6 do
10 kg za jedan hektar i zavisi od krupnoće semena.
Cvekla se može proizvesti na dva načina: direktnom se-
tvom i iz rasada. Najčešće se primenjuje direktna setva, dok
se rasad koristi samo za ranu prolećnu proizvodnju.Setva se
obavlja u dva osnovna roka, prolećnom i letnjem.
Prolećna setva se primenjuje u baštenskoj proizvodnji, a
nešto ređe na većim površinama. Optimalni rok za proleć-
nu setvu je prva dekada aprila. Letnja setva obavlja se nakon
skidanja prethodnih useva, a optimalan agrotehnički rok je
prva polovina jula. Ubiranje (vađenje) cvekle se obavlja u fazi
obrazovanog zadebljalog korena (prečnik 4-5 cm) i to poste-
peno ili za industrijsku preradu jednokratno, a pre nastupa
jačih mrazeva. Vađenje može biti ručno ili mehanizovano.
Prolećno gajenje cvekle je namenjeno za letnju potrošnju,
direktnom setvom ili iz rasada. Setva se obavlja od polovine
marta do kraja maja pri čemu se sukcesivnom setvom može
ostvariti pristizanje mladih korenova u kraćim periodima.
Na našem tržištu do-
minantne sorte cvekle su:
Detroit, Bikor, Cilindra,
Palanačka crvena...
Mere nege u procesu
gajenja cvekle su standar-
dne: proređivanje se izvo-
di kada su formirana 2-3
lista na konačan razmak.
Zemljište je neophodno
održavati kako u smislu
rastresitosti, tako i uništa-
vajući korove pravovreme-
no, da bi se usevu obez-
bedilo pravilno razviće i rast tokom vegetacije.Zalivanje je
neophodno obezbediti u nekoliko navrata u toku vegetacije
kada je biljkama najviše potrebno.Proređivanjeje mera u re-
dovnoj proizvodnji tako da se ostvari razmak 6-10 cm biljka
od biljke. Međuredna obrada i okopavanje, prvo kultiviranje
se obavlja čim se pojave redovi, a ostala po potrebi dok se ne
sklope redovi.
Usev cvekle treba održavati u zdravom stanju, što znači
dobru zaštitu od bolesti i štetočina:
• suzbijanje zemljišnih štetočina pre setve – inkorporacija
zemljišnog granulisanog insekticida Force 1,5 G (6,0 kg/
ha)
• suzbijanje korova posle završene setve herbicidima Mont
(1,2 l/ha) + Pendistop (4,0 l/ ha). Ako se širokolisni ko-
rovi pojave u periodu razvijenih 2-4 lista vrši se tretiranje
Beetup Compact (0,6 -0,8 l/ha). Suzbijanje izniklih usko-
lisnih korova herbicidom Kletox (0,8 – 2,0 l/ha).
• suzbijanje pegavosti lišćai pepelnice fungicidima:Excorta
plus (0,5 l/ ha), odnosno kombinacijom Balear (0,5 l/ha)
+ Fluoco ( 0,25 l/ha ).
• suzbijanje štetnih insekata buvač, sovica i moljac obav-
lja se tretmanom insekticidima Nurelle D (1,25 l/ha );
Cytrin 250 EC (0,12 – 0,24 l/ha).

Berba cvekle se obavlja tokom leta sukcesivno, kada ko-

ren dostigne prečnik 2-3 cm, pa sve do konačne veličine ka-
rakteristične za sortu. Prve berbe mogu imati karakter pro-
ređivanja, pri čemu se odstranjuju oštećeni listovi ina tržištu
se mogu prodavati u vezicama od po 4-6 komada.Prinos se
kreće od 20 do 30 t/ha.
Postrno gajenje cvekle.Cvekla se za jesenju i zimsku po-
trošnju može gajiti kao postrni, naknadni usev posle graš-
ka, salate, krompira, ječma i pšenice.Seje se u junu i julu
u zavisnosti od ubiranja predhodnog useva i brzine obrade
zemljišta. Nakon žetve vrši se predsetvena priprema zemlji-
šta, plitko zaoravanje, motokultiviranje u zavisnosti šta je
bio predhodni usev.Pre setve zemljište bi trebalo da se zalije Dobro kondiciono stanje useva ostvarje se prihranjiva-
kako bi usev bolje i brže nikao. Setva i nega useva se obav- njem cvekle folijarnom prihranom po sledećem rasporedu:
lja kao kod prolećnog useva, s tim što je zalivanje obavezno
• posle nicanja do razvoja prva tri prava lista sa FitoFert
zbog letnjih suša. Zalivanje prekinuti kada koren dostigne
HumiStart u količini 5.0 l/ha.
2/3 pune veličine.Cveklu ovako gajenu, postrno treba vaditi
pre jačih jesenjih mrazeva. Listovi se odsecaju, a koren čisti • do polovine vegetacije tj. koren prečnika 30% prime-
od zemlje i pakuje u spremište ili trap. Prinosi su isti kao kod nom FitoFert HumiSuper ( 3 l/ha) + FitoFert Kristal
prolećnog useva. 20:20:20 ( 2 l/ha ).

37
AGROSVET
• Iintezivan rast do vađenja korena :FitoFert Calcium Or-
gano 30 (3,0 l/ha) + FitoFert Bor Max 20 ( 2l/ha).
• Ishranu preko lista ponavljati svakih 7-10 dana po fenofa-
zama.
Cvekla se bere u punoj tehnološkoj zrelosti, kad joj koren
dostigne punu veličinu, i to pre pojave prvih mrazeva.U na-
šim uslovima to je krajem oktobra i početkom novembra me-
seca. Nakon vađenja ostranjuju se listovi i korenovi se čuvaju
u posebnim skladištima, podrumima ili trapovima. Najbolje
se čuvaju na temperaturi oko 0° C. Prinos cvekle iz postrne
setve je oko 20-30 t/ha.
38
Čuvanje cvekle je na niskim temperaturama (0-5ºC) i viso-
koj relativnoj vlažnosti (90-95%). Ukoliko je temperatura bli-
zu 0ºC, a vlažnost vazduha 96-100%, uslovi za čuvanje cvekle
su najpovoljniji.Cvekla može uspešno da se čuva 3-5meseci,
ali i do 8 meseci, ako je skladište hladno i raspolaže sistemom
za ventilaciju.Koren cvekle sadrži oko 88% vode. Visoka vlaž-
nost u skladištu smanjuje gubitak vode tokom čuvanja.
Posledice izmrzavanjem na korenu cvekle počinju da se
zapažaju na -0,9ºC, a kod cvekle u vezici na -0,4ºC. Ispod
ovih temperatura moguće je jače izmrzavanje korena.
Povećan nivo CO2 usporava truljenje prouzrokovano ra-
dom gljiva ibakterija .
Mogućnost dužeg čuvanja cvekle je uslovljeno sortom,
masom korena, sadržajem suve materije, tehnološkom zrelo-
šću, uslovima skladištenja i dr.
Gubitak u masi za vreme skladištenja iznosi 2-10%.Za to
vreme nastaju i gubici u kvalitetu; sadržaj askorbinske ki-
seline (vitamina C), karotena, kao i sadržaj skroba i prote-
ina opada.Gubitkom vode iz ćelija tkiva, nastaje smanjenje
turgora i koren postaje nekvalitetan. Maksimalno tolerisani
gubici mase za cveklu su od 5-7%. Dehidriranje se može sma-
njiti ako razlika između vlažnosti cvekle i vlažnosti vazduha
bude što manja.
Zavisno od uslova čuvanja, sadržaj betanina neznatno
opada. Čuvanjem cvekle u podrumu, posle tri meseca, sadr-
žaj betanina se neznatno smanjuje, oko 13%. Na nižim tem-
peraturama (1-4 ºC) gubitak betanina teče sporije.). Tokom
šestomesečnog čuvanja sadržaj betanina opada za 10%.
Za domaće potrebe i za manju preradu od značaja je ču-
vanje u prostijim objektima kao što su trapovi, podrumi,
skladišta gde se uslovi čuvanja teško regulišu. Ako se cvekla
čuva u podrumskom skladištu treba da je razastrta (da nije
na gomili), a skladištena na 0ºC može se čuvati 3-5meseci,
ako se vlažnost vazduha održava dovoljno dugo da bi se spre-
čilo venjenje. Veće količine cvekle se čuvaju u ukopanim i
nadzemnim trapovima.
Cvekla, po svom značaju u ishrani je biljka koja zaslužu-
je malo vise pažnje naših povrtara, a uz dobru prerađivačku
industriju može postati značajan činilac povrtarstva Srbije.

DRUGI PIŠU
Preuzeto: Politika, 22. 01. 2014.
Prošla godina među četiri
najtoplije od 1880.
S ve godine 21. veka (2001–2013) spa-
daju među 15 najtoplijih od kraja 19.
veka, kada je počelo merenje.Prošle go-
dine se u svetu desila 41 nepogoda sa
štetom izraženom u milijardama dola-
ra. Dok istočni deo SAD zahvata novi
talas hladnoće, dve američke agencije
su saopštile da je pred svetom još jedna
topla godina, a da je prethodna, 2013,
među najvrelijim otkako se mere tem-
perature.
Prema podacima Agencije za oke-
ane i atmosferu (NOAA), prošla godi-
na je četvrta najtoplija od 1880, kada
je počelo merenje, a to mesto deli sa
2003. godinom. Prosečna temperatura
na kopnu i okeanima 2013. bila je 14,52
stepeni Celzijusa, što je za 0,62 stepe-
na više od proseka u 20. veku (13,9 ste-
peni), navela je ova američka agencija
u godišnjem izveštaju. U isto vreme,
Američka agencija za istraživanje sve-
mira – NASA, koja na drugačiji način
obračunava ove podatke, rangirala je
2013. kao sedmu najtopliju godinu od
kako se vrše merenja, sa prosečnom
temperaturom od 14,6 stepeni Celziju-
sa. Razlika između dve agencije ima
veze s tim kako obračunavaju tempe-
rature na Arktiku i drugim udaljenim
područjima. U pitanju su, međutim, ra-
zlike izražene u stotim delovima stepe-
na, a obe agencije se slažu da devet od
deset najtoplijih godina pripadaju 21.
veku. Najtoplija je bila 2010.
Izveštaji su objavljeni u vreme kada
je američku istočnu obalu pogodila ve-
lika snežna oluja. „Sada imamo sneg na
ovoj planeti koja se zagreva, ali dugo-
ročni trend se neće promeniti. Iskreno,
ljudi imaju veoma kratko pamćenje kad
je reč o klimi”, rekao je Gevin Šmit, za-
menik direktora Nasinog Godard insti-
tuta za proučavanje svemira. Taj dugo-
ročni trend pokazuje da je svet doživeo
„prilično dramatično otopljavanje” od
šezdesetih godina prošlog veka, uz ma-
nji stepen zagrevanja u poslednjih de-
setak godina, pokazuje izveštaj NOAA.
Prosečna temperatura na planeti je
porasla za 0,06 stepeni po deceniji od
1880. do 2013, i za 0,15 stepeni po dece-
niji u toku poslednjih 50 godina (1964–
2013).
Sve godine 21. veka (2001–2013)
spadaju među 15 najtoplijih od 1880.
godine. Tri najtoplije jesu 2010, 2005.
i 1998, navodi američka agencija. Iako
je veliki deo sveta prošle godine beležio
temperature iznad proseka, neki regi-
oni u centru SAD, istočnom Pacifiku i
Južnoj Americi bili su hladniji od pro-
seka. Tako je 2013. bila tek 37. najtoplija
godina za SAD. Svaka naredna godina
ne mora obavezno da bude toplija od
prethodne, ali sa sadašnjim nivoom
gasa sa efektom staklene bašte u atmos-
feri, naučnici očekuju da će svaka bu-
duća decenija biti toplija od prethodne,
navodi se u izveštaju Nase. Koncentra-
cija ugljen-dioksida u atmosferi Zemlje
1880. iznosila je 285 na milion čestica,
a 2013. je premašila 440 na milion če-
stica. Prema podacima osiguravajuće
kuće „Aon Benfild”, koja prati prirodne
katastrofe, prošle godine se u svetu de-
sila 41 nepogoda sa štetom izraženom u
milijardama dolara. Više ih je bilo samo
2010. Prosek od 2000. jeste oko 28 go-
dišnje. Prošle godine, najveću štetu su
pričinili tajfun „Hajan” u Azijsko-pa-
cifičkom regionu, poplave u centralnoj
Evropi, tajfun „Fitou” u Kini i Japanu
katastrofalne suše u KiniVrela godina
bez El Ninja.
Obično je u vrelim godinama pri-
sutan fenomen poznat kao El Ninjo
(dečak na španskom), ali 2013. on nije
zabeležen. „Činjenica da je godina bez
El Ninja bila tako vrela govori mi da se
klima zaista menja”, prokomentarisao
je za „Los Anđeles tajms” Endru Desler,
stručnjak za klimu na Univerzitetu u
Teksasu, koji nije učestvovao u izradi
ovih izveštaja.
J. J. K.
39
AGROSVET
Preuzeto:
Politika, 2. 2. 2014. godine
Zašto preci nisu bili
alergični na hranu
G enetski modifikovana hrana i boga-
ta aditivima glavni je krivac za na-
stanak alergija, tvrdi dr Dag Ingoldsbaj.
– Treba jesti sezonsku hranu koja raste
u našem podneblju, smatra dr Jelena
Gudelj-Rakić
Svaka tri minuta jedna osoba u SAD
završi u hitnoj pomoći zbog alergijske
reakcije na hranu, upozorava poznati
američki nutricionista dr Dag Ingold-
sbaj. Istražujući razloge zbog kojih naši
preci nisu imali alergiju na hranu i
zbog kojih se u svim razvijenim zemlja-
ma beleži porast broja osoba koje su po-
stale intolerantne na različite vrste na-
mirnica, on je došao do zaključka da je
genetski modifikovana i hrana bogata
aditivima glavni krivac za „epidemiju”
alergije na hranu.
„Hrana koju su konzuimirali naši
preci stizala je u prodavnice direktno
sa farmi, bila je sveža i nije imala kon-
zervanse, hormone, antibiotike i emul-
gatore. Naši preci su kuvali kod kuće i
koristili tradicionalne metode sprema-
nja hrane, za kuvanje su koristili celu
životinju, a koske nisu bacali već su ih
koristili za spremanje supe. Osim toga,
nisu držali restriktivne dijete, nisu bro-
jali kalorije i nijednu vrstu namirnica
nisu isključivali iz ishrane. Jeli su onda
kada su imali potrebu za hranom i nisu
grickali između obroka. Uz to, jeli su is-
ključivo sezonsku hranu – nisu konzu-
mirali jagode u februaru, ni lubenice u
decembru, a na trpezu su iznosili voće
AGROSVET
i povrće koje je sazrevalo tog meseca. U
restoran su odlazili samo u specijalnim
prilikama, a nikada nisu konzumirali
industrijski spremanu hranu. I još ne-
što – veliki deo vremena provodili su u
aktivnostima na svežem vazduhu, a u
kuću su ulazili kad je vreme za spava-
nje”, zaključio je dr Ingoldsbaj.  je dokazala da su uzroci alergije na hra-
Dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista
ishrane na Institutu za zaštitu zdravlja
„Dr Milan Jovanović Batut”, nije izne-
nađena rezultatima ovog istraživanja.
Ona napominje da u našoj zemlji nisu
rađene studije koje bi govorile o porastu
broja dece koja imaju alergije na hranu
ili intoleranciju na određenu vrstu na-
mirnica, ali konstatuje da deca u ishrani
sve više koriste industrijski proizvede-
nu hranu koja sadrži različite aditive,
suprotno preporukama pedijatra da se
oni ne koriste do treće godine života.
“Aditivi su supstance koje se dodaju
hrani radi poboljšanja ukusa, mirisa i
dužine trajanja – tu spadaju začini, boje,
arome, konzervansi, veštački zaslađiva-
či... Nažalost, veliki broj male dece jede
industrijski proizvedene kašice i papice
koje sadrže mnoštvo konzervansa, a ne-
retko viđam i bebe u kolicima koje jedu
grickalice koje sadrže i kikiriki – jedan
od najpoznatijih alergena. A kada pora-
stu i krenu u školu, veliki broj mališana
kupuje užinu u pekarama i to najčešće
lisnato testo i namirnice koje imaju
malu nutritivnu vrednost” kaže dr Jele-
na Gudelj-Rakić.
Savremene majke na porodičnu tr-
pezu sve češće iznose (polu)gotove proi-
zvode i vansezonsko namirnice, kao što
je, primera radi, paradajz u januaru. Ve-
ćina njih ne zna da se limun i pomoran-
dža nakon branja potapaju u različite
hemijske rastvore koji produžavaju svež
izgled proizvoda, a potom zamrzava-
ju da bi mogli da izdrže prekookeanski
transport u hladnjačama.
Banane se beru dok su zelene, to jest
nezrele i čuvaju u hladnjačama za vre-
me transporta do odredišta i često se
dešava da sazru baš u samoposluzi.
Nažalost, mi neuporedivo češće je-
demo hranu koja ne raste na našem
podneblju i koja se nedeljama i mese-
cima transportuje u hladnjačama pre
nego što stigne u naše prodavnice, ume-
sto jabuka, šljiva i grožđa koji rastu na
našem podneblju.
Iako je u poslednjih pola veka zna-
čajno porastao broj ljudi koji se bave
sportom, podaci govore da su ljudi pre
50 godina bili neuporedivo više fizički
aktivni. Fizička aktivnost nije sinonim
za teretanu dva puta nedeljno, već za
šetnju po svežem vazduhu, rad u bašti,
pranje kola, brzo hodanje, šetnju psa...
“Devet od deset ljudi ide prevozom,
ne penje se stepenicama i ne izdvoje čak
ni deset minuta slobodnog vremena u
toku dana da prošeta po svežem vazdu-
hu” ukazuje dr Jelena Gudelj-Rakić.
Po njenim rečima, savremena nauka
nu najčešće genetske prirode, a iskustvo
pedijatara govori da se kod beba koje
imaju takozvanu atopijsku konstituci-
ju, to jest alergiju na različite stvari u
okruženju – počev od prašine, grinja,
životinjske dlake, različite deterdžente
ili sapune i korove – češće razvija i aler-
gija na hranu.
“Pedijatri savetuju da se deca izme-
đu četvrtog i šestog meseca upoznaju sa
novim ukusima, a to znači da se detetu
ponudi da proba kašičicu, dve nemleč-
ne hrane, kako bi počelo da se navikava
na nove ukuse, mirise i kašastu hranu.
Ovakav način uvođenja novih namirni-
ca u ishranu odojčeta predstavlja najbo-
lju prevenciju za nastanak alergije na
hranu” kaže dr Jelena Gudelj-Rakić.
Katarina Đorđević
Preuzeto: Politika, 5. 02. 2014.
Otkud smetovi u Vojvodini?
S
a svega 6,8 odsto površina pod šu-
mom, Vojvodina je najmanje pošu-
mljena regija u Evropi Ovih dana bili
smo svedoci neuobičajene pojave da je
naročito severozapad Vojvodine zave-
jan, a tamošnji putni pravci blokirani,
što se dešava već nekoliko zima. I dok
su nam mediji prenosili slike ljudi koji
u životno opasnim okolnostima heroj-
ski pomažu drugima, u pozadini tih
istih slika nazirao se jedan zbunjuju-
ći detalj. Osim na putevima, snega na
okolnim njivama gotovo i da nije bilo.
Otkud onda toliko smetova u Vojvodi-
ni? Najlakše bi bilo okriviti košavu, ali
to nije cela istina. Obešumljena, „gola”
ravničarska područja naročito su izlo-
žena vetru koji sa sobom nosi plodnu
zemlju i druge materijale, uključujući
sneg. Snežni nanosi koji blokiraju sao-
braćaj širom Vojvodine, samo su vidna
manifestacija eolske erozije zbog koje
Vojvodina, po procenamastručnjaka,
svakogodišnje nepovratno izgubi i do
40
dve tone najplodnije zemlje po jednom
hektaru. Toliko zemlje nam ode u vetar.
Snagu i udare jakih vetrova najbolje
ublažava drvenasto rastinje. Erozijom
su zato naročito ugrožena područja gde
šuma nema, ili ih je malo. Sa svega 6,8
odsto površina pod šumom, Vojvodina
je najmanje pošumljena regija u Evropi.
U nekim opštinama, poput Bačke Topo-
le, Vrbasa, Malog Iđoša, Kikinde i Plan-
dišta, stepen šumovitosti je ispod jedan
odsto, a između Tise i Dunava ima obla-
sti gde kilometrima unaokolo ne postoji
nijedno stablo. Povećanje obima snežnih
nanosa posledica je i smanjenja postoje-
ćih vetrozaštitnih pojaseva, zasnovanih
upravo radi zaštite saobraćajnica. Neza-
konita seča stabala u pojasevima i ne-
mogućnost njihovog obnavljanja, uzela
je naročit zamah poslednjih godina, ne
samo zbog krađe ogrevnog drveta, ko-
liko zbog nesavesnih vlasnika njiva u
okruženju. Oni smatraju da su prinosi
na njivama umanjeni zbog senke rasti-
nja, zbog čega ne biraju način da drveću
skrate vek, a novozasađenim sadnicama
onemoguće opstanak. Uz svoje njive za-
oravaju ne samo putna zemljišta, gde bi
po pravilu trebalo podizati vetrozaštit-
ne pojaseve, već i same puteve. Iako se o
tome dobro zna, još se bolje ćuti.
Koliko košta ljudstvo i tehnika an-
gažovani u borbi sa snežnim nanosima
na blokiranim putevima, teško je sraču-
nati. Srećom nema ljudskih žrtava.
Ne mnogo lakše, ali zato je sigurno
moguće dugoročno rešiti ili umanjiti
ovaj problem povećanjem šumovitosti
Vojvodine, podizanjem mreže šumskih
vetrozaštitnih i protivsnežnih pojaseva,
što bi efikasno umanjilo štetno dejstvo
vetra i posledične efekte eolske erozije.
Poznato je da šuma pozitivno utiče i na
kvalitet zemljišta i vode, visinu prinosa
poljoprivrednih kultura i mikroklimu
čitavog područja u okruženju. Predu-
slov uspešnosti takvog poduhvata leži
u podizanju svesti stanovništva, naro-
čitopoljoprivrednih proizvođača, o za-
jedničkom značaju i koristima podiza-
nja novih i obnavljanja postojećih šuma.
Naravno, uz obezbeđenje sredstava i
lokacija za takav posao.
Na kraju treba reći i to da isti taj ve-
tar koji nama odnosi bogatstvo, neke
ozbiljne države su upregle i iskoristile
da im donosi dobit. Ako već tome nismo
kadri, makar zaštitimo ono što imamo.
Ili nam treba još neka mećava da pro-
gledamo?
Dr Blagoje Perić
Predsednik Udruženja šumarskih i lov-
nih radnika Srbije
AGROSVET
KALENDAR RADOVA U APRILU
Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.
A
pril je uz maj po statistici najčuudljivi mesec u kome
se mogu očekivati i vrlo neugodni naleti zime, ali i
najave leta. Po brojnim klimatskim karakteristikama
to je pravi predstavnik prelaznog perioda u godini između
njenog najhladnijeg i najtoplijeg dijela. Obrazloženje mete-
orologa za ove promene vremena leže u činjenici da je od
aprila površina okeana hladnija od površine kopna. Kada
stigne u toplije kopneno područje, okeanski vazduh se greje
od tla, te tako ugrejan diže se u više slojeve atmosfere, a uz
to se hladi, što uslovljava zgušnjavanje vodene pare u obla-
ke, a potom u krupne kapi kiše koje u vidu pljuska padaju
na tlo potom u krupne kapi kiše koje u vidu pljuska padaju
na tlo.
Srednje mesečne temperature vazduha su u poređenju sa
onim u martu više čak za pet-šest stepeni. Međutim, april
je osetno sunčaniji ali kišovitiji od marta. Takođe, tokom
aprila u odnosu na prethodni mesec, manje je magle, ali nisu
retke i grmljavine, a ponekad i gradobitne padavine. Na kra-
ju, nije narod uzalud rekao “Nepouzdan k’o aprilsko vreme”
ili “Koliko ima u godini dana, toliko je u aprilu vremena”.
Voćarstvo i vinogradarstvo - Posle završetka svih pro-
lećnih radova, obavlja se površinska obrada zemljišta u ma-
tičnjacima, semeništima, rastilima i voćnjacima, a ako je
potrebno, i đubri. Obavlaju se prolećna prskanja i sprovodi
zaštita voćaka u cvetu od poznih mrazeva. Orezuju se ku-
pine i maline.
Obavlja se i prekalemljavanje voćnih stabala, đubrenje
azotnim đubrivima, setva stratifikovanog semena, obrada
zemljišta (tanjiranje, freziranje ili okopavanje). Nije kasno i
za sadnju sadnica. Kreće se i sa redovnom zaštitom od pro-
uzrokovača biljnih bolesti i štetočina kako jabučastih, tako
i koštičavih voćnih vrsta. U brdsko-planinskim krajevima
može se još izvoditi zimska rezidba, te zimsko-ranoprolećno
prskanje ali treba biti oprezan sa kasnim prolećnih mraze-
vima, te kondiciono ojačati biljku.
U vinogradima se vrši rezanje brandusa i površinskih ži-
lica. Neizbežni su i radovi na postavljanju i popravcima ar-
mature i kolja. Čokote treba vezati, a isto tako krakove i lu-
kove za naslon. Nastavlja se duboka obrada u redu i između
redova. Prva plitka obrada između redova i prvo prašenje u
redu je, takođe, tokom aprila meseca. Vrši se đubrenje azot-
nim đubrivima.Kod ranih sorti kod kojih kreće vegetacija
treba otpočeti sa merama hemisjke zaštite protiv pepelnice,
crne pegavosti, plamenjače-peronospore, grinja i pipa.
Istovremeno i vinari imaju posla: punjenje vina u boce
nakon provedenih metoda stabilizacije pri čemu treba obra-
titi pažnju na izbor plutanih čepova, ako se ne koriste kru-
nasti ili silikonski zatvarači. U slučaju pojava “mana” ili
bolesti posavetovati se sa enolozima u cilju popravke vina..
Pčelinja društva unose se u zasade breskve, višnje, treš-
nje, kruške, jabuke, jagode, maline i kupine u cvetu radi bo-
ljeg oprašivanja.
Povrtnjak - sprovodi se priprema rasada za gajenje u po-
lju što znači često provetravanje i snižavanje temperature
u plastenicima. Redovno se neguje sejano i sađeno povrće
42
iz ranijeg razdoblja. Priprema se zemljište za setvu i sadnju
uz odgovarajuće postupke protiv zemljišnih štetočina i ko-
rovskih biljaka. U zaštiti od bolesti ne preskakati nastavak
zaštite od bolesti poleganja, kao i bolesti poput plamenjače
i pepelnice. Prihranjuje se ranije sađeno povrće. Na otvo-
renom prostoru seju se cvekla, mahunasto povrće, krastav-
ci, lubenice, dinja, mrkva, peršun, paradajz, paprika, plavi
patlidžan, tikvice, brokoli, rotkva, rotkvica, španać, kupus,
kelj, korabica, špargla, poriluk, salata. Direktnom setvom
najčešće se proizvodi industrijska paprika, povrtarske sorte
kraće vegetacije i paradajz namenjen za preradu bilo u indu-
striji ili domaćinstvu. Sorte paradajza pogodne za direktnu
setvu na većim površinama su niske, a za baštensku proi-
zvodnju visoke. Početak aprila pravo je vreme i za direktnu
setvu paprike, a druga polovina aprila za setvu paradajza. U
zaštićenom prostoru u prvoj dekadi aprila seju se lubenice,
dinje i krastavci za ranu, kao i kupusnjače za srednje ranu
proizvodnju. U drugoj polovini aprila, u zavisnosti od vre-
menskih prilika (učestalost pojave kasnih mrazeva, navika,
tržišta…) na otvorenom prostoru sade se paprika, paradajz,
salata, patlidžan, karfiol, krompir, kelj, špargla, hren. Po-
činje se sa merama pravovremene zaštite i izbalansirane
ishrane povrtarskog bilja.
Cvećarstvo – sadi se letnje cveće (begonije, kadifice, pe-
tunije, pelargonije i dr.) u gredice, balkonska korita i druge
posude, kao i lukovice i gomolje dalija, gladiola, frezija, go-
moljnih begonija. Za sadnju treba koristiti gotove supstrate,
ili svežu zemlju u kojoj nema uzročnika bolesti i štetočina,
odnosno izvršena je hemijska ili termička dezinfekcija. To-
kom aprila vrši se sadnja živica, ukrasnih grmova i stabala.
Zasnivaju se novi travnjaci, postojeći se prozračuju, đubre,
kose. Đubri se postojeće višegodišnje bilje, uništavaju ko-
rovi, zaliva se po potrebi. Vreme je za početak borbe protiv
puževa. Ukoliko je potrebno presađuje se sobno bilje.
Stručnjaci preporučuju da se u drugoj polovini aprila seje
trava, naravno pod uslovom da zemljište nije suviše hladno
i vlažno. Za setvu odabrati suv dan bez vetra. Preporučuje
se 40 do 60 grama semena po kvadratnom metru. Po setvi,
obavezno je valjanje posejane površine i navodnjavanje. Sta-
re travnjake treba prvi put pokositi, zaliti i nađubriti.
Stočarstvo - stoka se izvodi na pašu ili počinje da hra-
ni zelenom hranom. To mora biti postepeno da ne bi došlo
do probavnih smetnji. Sve ostale mere za kako rogatu sto-
ku, tako i svinje se nastavljaju. Malo pažnje za odgajivače
živine. U aprilu počinju da se raskvocavaju kvočke, pa ih
treba nasaditi – ako u domaćinstvu, kako je to uobičajeno,
nisu kupljeni jednodnevni pilići. Ukoliko su se proizvođači
opredelili za sopstvenu proizvodnju pilića, oprez! Tokom pr-
vih 3 do 40 dana, dok ne dobiju perje, pilićima je potrebno
grejanje. Piliće koje su izvele kvočke, greju one same svojim
telom, a nabavljene jednodnevne (one iz inkubatora) treba
grejati tzv. “veštačkim kvočkama” odnosno sijalicama ili
grejačima koji obezbjeđuju temperaturu tela pilića od 35 do
370 C.
Verovatno ima još posla ali i ovo je mnogo za samo 30
dana koliko traje april. Ove godine, po svemu sudeći, mora-
će da se radi kao da ima 60 dana.

STOČARSKI KUTAK
Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.
Sve manje stoke u Srbiji
Ukupan broj goveda na kraju 2013.
godine u Srbiji iznosio je 913.147, što je
za 0,8% manje nego prethodne godine.
Na izmaku prošle godine bilo je 3,14 mi-
liona svinja, 1,61 milion ovaca, 225.077
koza i 23,45 miliona živine. Ukupan broj
svinja veći je za 0,2%, dok je broj ovaca
smanjen za 1,2%, koza za 2,9%, konja za
7,7% i živine za tri odsto. Goveda se naj-
više gaje u regionu Šumadije i Zapadne
Srbije (44,7% u odnosu na ukupan broj
goveda na teritoriji Srbije), a svinje u
Regionu Vojvodine (38,1%). Konačni
podaci o broju stoke po vrstama i kate-
gorijama, kao i podaci o bilansu stoke
i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u
aprilu mesecu tekuće godine.
Da li su srpske svinje
žrtve ulaska u EU?
Odogovor na pitanje – da li se svi-
njama u Srbiji “crno piše” – zavisiće
od sposobnosti srpskih proizvođača da
se prilagode i izbore sa oštrom konku-
rencijom, ali i spremnosti države da
poveća izdavanja za agrar. Stručnjaci
za poljoprivredu i ekonomisti, smatraju
AGROSVET
da naročito veliki problem predstavlja ekonomski rast do 2022. godine mesni
nemogućnost izvoza mesa u EU zbog sektor će, kako se procenjuje, porasti
vakcinacije protiv svinjske kuge. Nai- za oko 80%. Pri tome će najveći rast za-
me, u Srbiji je obavezna vakcinacija pro- beležiti Kina i Indija zahvaljujući ogro-
tiv svinjske kuge, dok EU ne dozvoljava mnoj tražnji za račun nove srednje kla-
se u tim zemljama. Procenjuje se da je u
njenu upotrebu. Ipak, sekretar Udru-
svetu u 2013. godini proizvedeno 308,2
ženja za poljoprivredu u Privrednoj ko- miliona tona mesa od čega 114 miliona
mori Srbije Nenad Budimović smatra svinjskog, 106 miliona živinskog i 68
da svinjarstvo u našoj zemlji neće biti miliona tona govedine. Potrošnja mesa
ugroženo evropskim integracija Srbije, po stanovniku u svetu u 2013. bila je 43
jer mi već sada poslujemo na osnovu kilograma godišnje.
Sporazuma o stabilizaicji i pridruživa-
nju. ”Ono što je neminovno i što ćemo
morati u vrlo kratkom roku da uradimo
jeste prestanak vakcinacije protiv svinj-
ske kuge”, naglasio je Budimović. Srpski
proizvođači, kako je rekao, ne treba da
idu na količinu, jer tu ne možemo se iz-
borimo sa pojedinim evropskim zemlja-
ma koje su dosta odmakle po broju svi-
nja i prasadi, ali možemo da im parira-
mo kroz više faze prerade i tradicionale
proizvde. Predsednik Zadružnog saveza
Beograda Velimir Radojević kaže da će
u narednom periodu u Srbiju biti po-
većan uvoz mesa u našu zemlju i da će
doći jaki evropski proizvođači sa nižim
cenama, boljim kvalitetom, ali i većim
subvencijama svojih država, što ih sve
čini konkurentnijim. ”Mora da se stan-
dardizuje proizvodnja u Srbiji, smanje
troškovi i povećaju podsticaji”, dodao
je on. Ekonomista Miroslav Zdravković
smatra da će “nadrljati svinje u Srbiji
i da će biti najveće žrtve evrointegra-
cija”. Zdravković kaže da će u procesu Proizvodnja mesa
liberalizacije i pridruživanja EU svinje ugrožava životnu sredinu
u Srbiji biti sve manje poželjne životinje
i skupe za čuvanje. On je rekao da Sr- Intenzivna proizvodnja mesa i mleka
bija ima višak obradive zemlje i manjak širom sveta nanosi sve veću štetu druš-
subvencija, dok na primer Nemačka ima tvu i prirodnoj sredini, upozorava se u
višak subvencija i tehnologija, a manjak novom izveštaju “Atlas mesa” i napomi-
nje da način na koji se danas proizvo-
zemlje. ”Onda se fer trgovina formira
de i troše proizvodi od mesa i mleka
na horizontali - kukuruz iz Srbije hra- treba radikalno promeniti. Intenzivno
ni nemačke svinje, a onda se one tamo stočarstvo odnosi znatne resurse u ze-
prerade i u Srbiju plasiraju kao jeftiniji mljištu i vodi i 40% svetske proizvodnje
proizvod. Mi njima kukuruz, oni nama žitarica završi u stočnoj hrani. Potroš-
svinjetinu”, naveo je Zdravković. nja mesa u SAD i Evropi stagnira dok u
azijskim i drugim zemljama koje beleže
brz privredni rast i povećanje srednje
Potrošnja mesa raste klase vrtoglavo raste. Godišnja potroš-
nja mesa po stanovniku u svetu nešto je
Globalna tražnja mesa raste ali različi-
tim tempom, zavisno od regiona. Tako veća od 40 kilograma ali je u razvijenim
zemljama više od dva puta veća nego
u Evropi i SAD, najvećim svetskim pro-
u zemljama u razvoju. Autori “Atlasa
izvođačima mesa u 20. veku, potrošnja
danas raste sporo ili čak stagnira. S dru- mesa” - Prijatelji Zemlje Evropa i Fon-
ge strane, u zemljama koje beleže brz dacija Hajnrih Bel ocenjuju da je sistem
proizvodnje mesa i mleka loš jer zavisi
43
AGROSVET
od oskudnih resursa zemljišta i vode i
prenosi prikrivene troškove na potroša-
ča. Poljoprivreda u svetu, kako se navo-
di, troši 70% raspoložive slatke vode od
čega trećina odlazi na stočarstvo. Sve
intenzivnije stočarstvo takođe je jedan
od najvećih potrošača jestivih kultura i
više od 40% godišnje proizvodnje pšeni-
ce, raži, ovsa i kukuruza upotrebi se za
stočnu hranu a trećina od 14 milijardi
hektara koliko se obrađuje u svetu kori-
sti se za proizvodnju hrane za stoku. Za
proizvodnju kilograma govedine utroši
se 15.500 litara vode, koliko i za proi-
zvodnju 12 kilograma pšenice ili 118
kilograma šargarepe. Cilj izveštaja je da
se pokrene debata o potrebi bolje, bez-
bednije i održivije poljoprivrede i pro-
izvodnje hrane. U izveštaju se takođe
upozorava na rizik da se poljoprivredni
i standardi u ishrani “gurnu u stranu”
u trgovinskim pregovorima EU i SAD.
Rešenja postoje, smatraju autori “Atlasa
mesa” i traže od zakonodavaca da re-
formišu sektor stočarstva. U dokumen-
tu o održivoj ishrani, koji će Evropska
komisija objaviti na proleće 2014., biće
naglašeno osnovno pravo na hranljivu
ishranu zasnovanu na sezonskoj i lo-
kalno proizvedenoj hrani koja se gaji na
održiv način i uz poštovanje kulturnih
raznolikosti. Novi “model” ishrane uk-
ljučuje i manji dnevni unos mesa.
EU: Zabrana upotrebe mesa
kloniranih životinja
Evropska komisija je saopštila da će
zabraniti upotrebu mesa kloniranih ži-
votinja, ali nije uvela restrikcije na pro-
izvode dobijene od potomaka tih životi-
nja. Predstavljajući planirane regulati-
ve, evropski komesar za zdravlje Tonio
Borg rekao je da će kloniranje domaćih
životinja i uvoz kloniranih životinja biti Proizvodnja mesa
zabranjeni u EU. On je istakao da će biti
zabranjeno i reklamiranje prehrambe-
nih proizvoda dobijenih od kloniranih Obim proizvodnje mesa i mesnih pre-
životinja. “Cilj predloga je da se obra- rađevina u Rusiji je prošle godine po-
ti pažnja na dobrobit životinja i druge
moralne zabrinutosti u vezi kloniranja.
Međutim, nema predloga o označavanju
proizvoda dobijenih od potomaka kloni-
ranih životinja, bilo da je u pitanju mle-
ko ili meso”, naglasio je Borg.
Skandinavci najmanje koriste
antibiotike u proizvodnji
hrane
U Evropskoj uniji švedski stočari naj-
manje koriste antibiotike u proizvodnji
hrane, a kiparski najviše, proističe iz
istraživanja Evropske agencije za lekove
(EMA). Procene zasnovane na prodaji
antibiotika u 25 evropskih zemalja po
jedinici težine žive vage i zaklanih ži-
votinja, pokazuju da se antibiotici naj-
manje koriste u stočarstvu u Norveškoj
i Islandu, kao i da se više koriste na jugu
EU a manje na severu. Norveški struč-
njaci ocenjuju da postoji direktna veza
između upotrebe lekova kod životinja i
razvijanja otpornosti bakterija na leko-
ve kod ljudi, kao i da u EU industrija-
lizovana poljoprivreda i veći prekogra-
nični promet povećavaju rizik za javno
zdravlje
u Rusiji povećana za četvrtinu
44
većan 24,5 odsto u odnosu na 2012. i
dostigao je 1,7 miliona tona, navela je
ruska statistička služba. Proizvodnja
mesa i prerađevina živine prošle godi-
ne je povećano 4,2 odsto, na 3,5 miliona
tona, proizvodnja ribe, ribljih prerađe-
vina i konzervisanih proizvoda pove-
ćana je 1,5 odsto, na 3,7 miliona tona.
Prerada mleka porasla je 1,5 odsto, na
5,3 miliona tona, a proizvodnja masla-
ca 2,9%, na 222.000 tona, preneo je Itar
tas. Smanjena je proizvodnja pšeničnog
i pšenično-ražanog brašna za 1,5%, na
9,1 miliona tona. S druge strane, proi-
zvodnja heljdinog brašna je povećana
15,2 odsto, na 338.000 tona.
Danska zabranila halal
i košer klanje stoke
Nakon višegodišnje kampanje aktivista
koji se bore za prava životinja, danska
vlada zabranila je košer i halal klanje
životinja za ishranu, odnosno klanje
po jevrejskim i muslimanskim verskim
propisima, koji zahtevaju da životinja
koja se ubija bude svesna i da joj se život
oduzme presecanjem dušnika, grkljana
i karotidne arterije. Evropska regulati-
va, nasuprot tome, insistira da životinje
pre klanja moraju biti ošamućene tako
da izgube svest. Izuzeće od ovog pravi-
la bilo je dopušteno iz verskih razloga,
ali Danska je sada odlučila da postojeći
izuzetak ukine, uz objašnjenje ministra
poljoprivrede da su “prava životinja
važnija od religije”.
 AGROSVET

PČELARENJE
ze bliže sivoj zoni nego legalnoj ekonomiji. To je ekstezivna
proizvodnja, a labavi propisi omogućavaju im rad ali često
i bez kvaliteta i bez primene propisa o bezbednosti meda i
zdravlja pčela. Približavanje Srbije Evropskoj Uniji dovešće
da se broj tih pčelara smanji, a poveća se broj pčelara treće
grupe.
Treća grupa obuhvata pčelare koji imaju minimum 120
Prirediо: Hadži Zoran Jovanović košnica i oni se uz sve probleme, pre svega do sada pomere-

PČELARSTVO U SRBIJI
nih na margine poljoprivredne politike, uzorno bave pčelar-
stvom. Oni se kreću u legalnim tokovima kako proizvodnje
tako i prodaje meda i ostalih pčelinjih proizvoda.

I
za nas je 2013 godina i reklo bi se zlatna godina za pče- Mišljenja sam da cilj gore navedenih projekata i svih bu-
larstvo sudeći po broju projekata vezanih za razvoj pče- dućih projekata ali i sredstava iz budžeta namenjenih pče-
larstva u Srbiji, a za čiju realizaciju je sredstva odobrila larima biti usmereni na prvu i treću grupu pčelara. Moglo
Evropska Unija. Ukupno se radi o 5 projekata, dva iz progra- bi se zaključiti da nije cilj povećati broj pčelara već pove-
ma prekogranične saradnje i tri iz granta u okviru strategije ćati broj pčelinjih društava i proizvoditi kvalitetan med sa
razvoja podunavskog regiona. Vrednost svih pet projekata konkretnom cenom za evropsko i svedsko tržište. Mišljenja
oko 1,2 miliona eura. Ako se tome dodaju sredstva, doduše sam, takođe da za Srbiju šansu predstavljaju tzv. treće trži-
relativno skromna, koja su za razvoj pčelarstva odvojena iz ta: Bliski istok i zemlje Afrike.
budžetskih sredstava, stiče se utisak da bi pčelarstvo trebalo
Kao bitan činilac koji utiče na razvoj pčelarstva u Srbiji,
u Srbiji da procveta. Na žalost i pčelara i države pokazatelji
uz politički sluh i volju, svakako je veoma znacajan i faktor
u stvarnosti, ukazuju da sa manjim izuzetkom skoro ništa
učešća nauke. Tu pre svega mislim na primenjenu nauku,
konkretno nije urađeno da pčelarstvo zauzme svoje mesto
odnosno uključivanje obrazovnih i naučnih institucija.
u poljoprivredi koje joj po ogromnom potencijalu pripada.
Oni za sada, uz dužno poštovanje pojedinih institucija u
Postoje nekoliko razloga da i pored korektno vellikih
pčelarstvu su pre svega evidentifikovani u procese ispitiva-
sredstava dobijenih kroz projekte nisu bar za sada, doprineli
nja ima ili nema nedozvoljenih supstanci u medu, odnosno
razvoju pčelarstva u Srbiji.
da li su pčele zdrave ili obolele od nečega.
Projekti koji se finansiraju iz sredstava Evropske Uni-
Šta činiti na otklanjanju nepravilnosti u medu i bolesti
je, izuzimajući jedan, realizuju se bez koordinacije sa re-
u pčelinjacima za sada nema preporuka i ponude rešenja?
sorsnim Ministarstvom i Pokrajinskim sekretarijatima. Ti
Pčele nestaju svuda u svetu pa normalno i kod nas. Šta na-
projekti ni međusobno ne kordiniraju niti aktivnosti, pa
uka čini da bi se ta katastrofa smanjila? Moglo bi se reći
često pčelari slušaju po više istih i sličnih predavanja i od
ništa. Mi u školama i na fakultetima o pčelarstvu govorimo
istih predavača. Bez sinergije i koordinacije pre svega Mini-
uzgred, pa ne čudi što ljudi u državnim, savetodavnim i ve-
starstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike
terinarskim službama ne smeju ni da priđu košnicama.
Srbije, ne može se očekivati niti će biti nekih rezultata sa-
glasnih sa sredstvima koja su dobijena za razvoj pčelarstva. Očito je mnogo problema, pa čitajuci jedan časopis o
pčelarstvu osamdesetih godina prošlog veka ima se osećaj
Drugi razlog su sami pčelari, kojih po brojnim procena-
kao da je pisan ovih godina. Ali nazire se neki napredak.
ma i analizi rezultata iz upitnika, postoji tri vrste: pvi su oni
Nažalost pčelarstvo kao jedan od šansi Srbije u rešavanju
mladi i tek na početku koji su željni znanja i puni elana ali
nekih od problema: nezaposlenost, veći ekonomski značaj i
koji sem nekih obuka nemaju nikakvu logistiku. Tu pre sve-
za državu i ljude, uočila je prvo EU. Ima pokazatelja da sve
ga mislim na pravno regulativnu tj. oblik te regulative koju
relativne institucije počinju da prepoznaju značaj ulaganja
moraju da registuju kako bi bili legalni i legitimni pčelari.
u razvoj pčelarstva u Srbiji.
Bez te regulative ne mogu da računaju na bilo koju podršku
institucije i samo im preti opasnost da skliznu u sivu zonu U narednim tekstovima iznećemo šta se sve to čini ili se
poslovanja. planira da se uradi kako bi se pčelarstvo u Srbiji razvilo i
ogromni potencijali za pčelarenje (sada se koristi svega oko
Druga grupa pčelara je najbrojnija i ona u proseku po-
5% od mogućeg potencijala ) iskoristio u cilju daljeg rural-
seduje 30-40 košnica. Oni imaju formalnu registraciju kroz
nog razvoja Srbije.
poljoprivredno gazdinstvo. S obzirom da broj košnica koji
imaju ne obezbedjuje održivu ekonomiju njih i njihovih po- Član klastera, između ostalih, je i Savez Pčelarskih Or-
rodica, već se navodi kao dopunska delatnost, oni se nala- ganizacija Srbije, čime je klaster postao nacionalan.

Osnovan prvi Inovativni klaster pčelara u Srbiji “Panonska pčela”

• Dana 31. januara 2014. godine u Sali 1. Skupštine AP Vojvodine, kao projektna aktivnost projekta koji finansira
Evropska Unija, a preko konkursa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija.
• Osnivačka skupština klastera izazvala je veliko interesovanje kako pčelara i pčelarskih organizacija, tako i za rad
klastera značajnih potpornih organizacija, proizvođača opreme za pčelarstvo, banke, osiguravajuće kuće, nauč-
no-istraživačke i obrazovne institucije.
• Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinski sekretarijat za privredu, rav-
nopravnost polova i zapošljavanje značajno su podržali Inovativni klaster Panonska pčela i doprineli da se istakne
značaj koji, za pčelare ali i poljoprivredu Srbije, ima osnivanje ovog klastera.

45
AGROSVET

SMILJE, BEZVREMENSKA LEPOTA

KOJA NOSI BESMRTNOST
Prirediо: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

M
ožda zaboravljena u poslednje vreme, možda smo je što deluje antihematomatično i regenerativno smilje je ta-
i videli, ali je ne prepoznajemo. Sa velikim zadovolj- kođe mukolitik, spazmolitik, deluje snažno protivupalno i
stvom predstavljamo ovu lekovitu, ukrasnu i obred- antioksidativno, antikoagulantno, stimuliše rad hepatocita,
nu biljku - smilje. Postoji mnogo vrsta smilja, a najpoznatija smanjuje nivo holesterola i pokazuje analgetičko delovanje.
je Helichrysum italicum. Pripada velikoj porodici Asteraceae, Izuzetno je blago, tako da ga mogu koristiti i deca. Zbog svog
kojoj pripadaju mnoge aromatične i lekovite vrste. delovanja koristi se u kozmetici, pogotovo kod nege dehi-
drirane i umorne kože. Izvrsno deluje kod stanja hroničnog
Još u Homerovo vreme Grci su cenili smilje kao odličan
umora, iscrpljenosti i oslabljenog imunosistema, krepi i od-
lek za rane, a u narodnim pesmama se smilje pominje kao lep
mara. U proizvodnji eteričnog ulja koriste se cvetovi, dok se
i mirisan cvet za kićenje djevojaka i momaka (‘’ ...nit je smilje
u fitoterapijske svrhe koristi cela biljka. Eterično ulje smilja
niti bosilje, već miriše duša djevojačka...’’). U prošlosti su se
između ostalog, sadrži i itlidione, kojih nema u drugim vrsta-
osušeni i usitnjeni cvetovi pušili u luli, kao preventiva asma-
ma biljaka. Ulje sadrži i pinen, limonen, kurkumen, nerol,
tičnim napadima. Zbog lepote i mirisa cveta i deci su davana
geraniol, linalol i eugenol. Visok nivo nerola i neril acetata
imena: Smilja, Smiljana i Smiljka.
daje ulju smilja jedinstvenu cvetnu notu. U kombinaciji sa
Smilje je posebna biljka, jer tretira kako kozmetičke tako drugim eterskim uljima se koristi za lečenje visokog krvnog
i medicinske probleme. Može ublažiti tragove starenja, zbog pritiska zbog efekta hlađenja. Dobro se kombinuje s većinom
čega su je Francuzi nazvali immortelle, što znači besmrtnost. eteričnih ulja, naročito s lavandom, kamilicom i citrusima.
Smilje raste u kamenu i kršu Sredozemlja, od Hercegovine i Ulje smilja je retko i skupo.
Korčule preko Sicilije i Korzike, pa sve do Španije.
Koristi se kao začin jelima od pirinča, mesa i raznih posla-
Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj in- stica jer daje intenzivnu aromu, a upotrebljavaju se grančice
dustriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava. U narodnoj i lišće.
medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i
usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa
i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo hole-
sterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove
i jača celi organizam. Zbog svog regenerativnog i protivupal-
nog dejstva, izuzetno se ceni za negu dehidrirane i umorne
kože, za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. Tokom leta se
korisni za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene
sunčevim zracima.
Biljka smilje sadrži flavonske heterozide, tanine, smole,
gorke materije, oko 0,4 % etarskog ulja i drugih nedovolj-
no proučenih sastojaka. Zahvaljujući svom sastavu, osim

46

Uslovi i načini gajenja - Ova mediteranska biljka raste
na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena,
napuštenim vinogradima i uz ivice puteva, a cveta od juna do
jula. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dla-
kama, visine do 40 centimetara. Donji listovi su sakupljeni u
rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni
po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto
dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene u štit.
Gornji cvetovi imaju kraće drške, a donji duže, tako da su
cvetovi približno u istoj ravni. Cvetovi nakon oplodnje brzo
sazrevaju, a cvetna loža se otvara i prosipa seme. Seme je
veoma sitno, izduženog oblika, mrke boje i lako se razno-
si vetrom. Smilje je otporno na niske temperature, odlično
podnosi i dugotrajnu sušu. Pošto je biljka dvodoma razlikuju
se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cveto-
vima, od muških, čiji su cvetovi neugledni i cevasti. Plod je
ahenija glatka ili hrapava dužine do jednog milimetra.
Zemljište – Smilju najviše odgovaraju topla i lako pro-
pustljiva zemljišta. Uspeva na plodnim, dubokim zemljišti-
ma sa dovoljnim količinama kreča. Teška, vlažna, hladna i
kisela zemljišta ne odgovaraju smilju. To je biljka suvog i to-
plog podneblja. Uspeva na terenima sa malo vlage i oštrim
zimama. Nedostatak svetla i toplote se negativno odražava
na kvalitet ulja. Na istoj parceli ostaje pet do osam godina.
Najbolje je zasad smilja zasnovati nakon kultura koje ostav-
ljaju zemljište slobodno od korova.
Obrada zemljišta - Zemljište za podizanje zasada smilja
treba uzorati krajem leta ili najkasnije početkom jeseni, na
dubinu ne manju od 30 cm. Ako se sadi u jesen, zemljište
se priprema za sadnju odmah nakon oranja. Ako se plani-
ra prolećna sadnja poorana parcela se ostavlja da izmrzne u
toku zime. Nakon toga se pristupa površinskoj obradi da bi se
dobilo zemljište finije strukture.
Đubrenje - Pošto se radi o višegodišnjoj vrsti, đubrenju
treba posvetiti punu pažnju. Prilikom osnovne obrade u ze-
mljište se unosi NPK đubrivo u količinama koje se određuju
na osnovu prethodno izvršene hemijske analize zemljišta.
Razmnožavanje – Smilje se razmnožava semenom preko
proizvodnje rasada. Na manjim parcelama moguće je raz-
množavati smilje i deljenjem starih busenova, ali ovaj način
se ne može primenjivati na većim površinama. Rasad se pro-
izvodi u hladnim lejama u toku leta. Zemljište za leje se prvo
treba dobro pođubriti prosejanim zgorelim stajnjakom, kom-
postom ili glistenjakom. Sa đubrenjem se u zemljište ne sme
uneti seme korovskih biljaka. Hladna leja treba maksimalno
47
AGROSVET
da se usitni i poravna, na kraju povalja ručnim valjkom. Setva
se obavlja ručno omaške, pazeći da se seme rasporedi ravno-
merno po površini zemljišta. Nakon setve leje se zasjenjuju
da bi seme bilo zaštićeno od direktnog uticaja sunčevih zra-
ka, a zemljište od prekomernog isušivanja. Za ovu namenu,
mogu se koristiti trska, slama ili asura. Seme treba da bude
posejano do kraja juna ili najkasnije u prvoj dekadi jula. Za
1m² potrebno je oko 0,5 g semena da bi se dobilo 300 - 400
sadnica smilja. Za sadnju 1 hektara smilja treba od 120 do
150 m² leja, odnosno 40 - 60 g semena. Leje treba redov-
no zalivati tako da površina zemljišta nikako ne ostane suva.
Seme smilja niče za 10 - 15 dana. Nakon nicanja ukljanja se
zasena da bih klijanci dobili što više svetlosti. Zalivanje se
nastavlja i nakon uklanjanja zasene, a leja se plevljenjenjem
održava čistom od korova. Rasad smilja se presađuje na stal-
no mesto u oktobru ili eventualno u proleće u toku marta.
Sadi se u redove sa međurednim rastojanjem od 50 - 70 cm,
dok je u redu rastojanje između biljaka 30 – 40 cm . Sadnja
se obavlja ručno na manjim površinama, a na većim pomoću
sadilica.
Nega – Nega smilja se sastoji od okopavanja, kultiviranja
i prihranjivanja. Okopavanje i kultiviranje se izvodi više puta
u toku godine, uz zavisnosti od zakorovljenosti parcele. Na-
ročito je važno zasad štititi od korova i pokorice u toku prve
godine gajenja kada su mlade biljčice smilja još nežne i sporo
se razvijaju. Uništavanje korova u rednom prostoru se obav-
lja ručno. Smilje nema izraženu potrebu za hranivima, tako
da se prihranjuje najčešće jednom u toku vegetacije i to sa
100 – 200 kg/ha KAN-a. Prihranjuje se u aprilu, pre cvetanja
koje počinje u maju.
Berba – Smilje se bere u momentu pune tehnološke zre-
losti, a to je faza kada je najveći broj biljaka u punom cveta-
nju. Bere se tako što se odsecaju cvasti iznad prvih listova,
tj. na dužinu od 15 - 20 cm . Za proizvodnju osušenog cveta
bere se kada je jedna trećina cvetova u cvasti otvorena i to
je momenat kada cvetovi imaju najintenzivniju zlatnožutu
boju. Nakon berbe, cvetovi se odnose na sušenje. Cvetovi se
suše na temperaturi od 40 - 45ºC. Cvet smilja se veoma lako
suši , a za jedan kilogram suvog cveta potrebno je 3 kg svežeg
. Za dobijanje eteričnog ulja, sakupljena masa se prvo ostaviti
da malo provene. Ulje se dobija destilacijom pomoću vodene
pare. Sa jednog hektara može se dobiti od 3.500 do 4.000 kg
suvih cvasti a prinos ulja varira od 8 – 10 kg/ha. Ekonomski
efekat proizvodnje se postiže u trećoj godini, a eksploatacija
traje 8 godina.
U svakom slučaju nećete pogrešiti, smilje unosi u vaše
okruženje miris Mediterana, energiju sunca i miris leta. Na
mestima gde samo retko bilje može naći svoj dom, uporni ži-
vot cveta u svojoj besmrtnosti...
AGROSVET

LOVIŠTA
Prirediо: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

POJAM I OSNOVNE
KARAKTERISTIKE LOVIŠTA
Lovištem, u smislu Zakona, smatra se površina zemlji-
šta, šuma i voda, na kojoj postoje ekološki (životni) uslovi za
opstanak, reprodukciju i uspešno gajenje jedne ili više vrsta
divljači. Lovište mora činiti zaokruženu lovnoprivrednu ce-
linu, omeđenu granicama, ali tako da ne sprečava dnevne i
sezonske migracije divljači. Lovište ne obuhvata: izgrađeno
građevinsko zemljište, javne saobraćajnice i druge javne po-
vršine, uključujući i zaštitni pojas, određene delove prirode
koji su proglašeni posebno zaštićenim objektima prirode po
propisima o zaštiti prirode, u kojima je aktom o proglaše-
nju ili posebnim aktom zabranjen lov (nacionalni parkovi,
parkovi prirode, strogi rezervati, specijalni zoološki i orni-
tološki rezervati i drugi posebno zaštićeni objekti prirode),
more i privredne ribnjake sa obalnim zemljištem koje služi
za korištenje ribnjaka, rasadnike, voćne i lozne zasade na-

L
menjene intenzivnoj proizvodnji u površini do 100 ha, ako
ov je jedna od najstarijih privrednih grana. Može se reći su ograđeni ogradom koja sprečava migraciju dlakave div-
da je lov star koliko i čovek, potiče još iz paleolita (starog ljači i druge površine na kojima je aktom zabranjen lov .
kamenog doba). Divlje zveri su napadale i hranile se lju-
dima, koji su se udruživali u veće skupine kako bi se branili Granice lovišta moraju biti uočljive i jasno obežene na
od njih. Razvojem ljudskog razuma ljudi su se sve bolje udru- terenu, a poželjno je da budu što je moguće više prirodne,
živali ne samo da bi se uspešno branili, već da bi lovili divljač odnosno da prate vodene tokove, grebene i druge prirodne
i jeli njihovo meso. Sam lov podrazumeva odstrel, hvatanje i objekte. Ukoliko ovo nije moguće, granice se određuju ve-
sakupljanje odstreljene divljači. U paleolitu se lovilo pomoću štački, tj. putevima, železničkim prugama i drugim objek-
jama, divljač se hajkom terala u provalije ili vrebala iz zase- tima.
de. Oružja su bila krajnje primitivna, jer su korišćena takva
kakva su nađena u prirodi bez ikakve obrade i bila su od ka-
mena. U neolitu su pripitomljene životinje koje su pomagale
lov. To su u većini slučajeva bili konji i psi. Pronalaskom luka
i strele i lakog koplja menjao se način lova u neolitu. Kamen
koji je korišćen za izradu oružja bio je obrađivan i klesan i bio
je pogodan za ljudsku ruku.
Divljač se gađala u trku, gonila se u konjičkom lovu sa
psima ili samo sa psima goničima. Kod starih naroda, lov je
služio za preharnjivanje i sticanje hrabrosti i bio je stalna
vežba za rat i fizičko vaspitanje. U srednjem veku, lov po-
staje viteški sport, a kod azijskih naroda masovna vežba za
konjičke pohode. Pronalaskom vatrenog oružja, lov postaje
sve individualniji. Danas se kao oružje koriste lovačke puš-
ke i ne lovi se iz preke potrebe nego je lov danas hobi, može
se reći i sport i atrakcija za turiste. Podela lovišta
Lov danas, kao turistička atrakcija, postavlja pred nas Lovišta se mogu ustanoviti kao:
zadatke gajenja divljači (prvenstveno kao trofejnu divljač),
njihove kontrole, kao i samu brigu o lovnim životinjama.  1. otvorena lovišta,

Pod gajenjem divljači ne podrazumeva se samo odgaji- 2. ograđena lovišta i

vanje kvalitetne divljači za odstrel, već i podizanje objekata
koje će služiti u tehničke svrhe (pružiti lovcu prijatan uga-
đaj dok iščekuje lovinu). Pored izgradnje uzgojnih i tehnič-
kih lovnih objekata, u lovištu treba obezbediti i turističke
lovne objekte. Lovno turistički objekti će služiti lovcima za
opuštanje i odmor, kako pre lova, tako i posle samog lova.
3. uzgajališta divljači.
Otvoreno lovište ne može biti manje od 1.000 ha. 
Ograđeno lovište obuhvata površine na kojima postoje
uslovi za intenzivni uzgoj, zaštitu, lov i korišćenje divljači, a
ne može biti manje od 600 ha.

48

Uzgajalište divljači obuhvata površine na kojima se mogu
uzgajati pojedine vrste divljači za proizvodnju većeg broja
kvalitetne i zdrave divljači namenjene lovu i reprodukciji.
Površina uzgajališta mora biti veća od 100 ha, a manja
od 2.000 ha.
Lovišta možemo podeliti:
• Prema nadmorskoj visini i konfiguraciji terena;
• Prema nameni;
• Prema strukturi površina u lovištu;
• Prema vrstama divljači koje se u njemu uzgajaju;
• Prema intenzitetu gazdovanja
Prema konfiguraciji terena i nadmorskoj visini, vrši se
podela svih lovišta na
• Nizinska (ravničarska),
• Visinska (brdsko-planinska) i
• Visokoplaninska lovišta.
Visinska razlika u nizinskim lovištima se obično kreće
od 0 - 700 m.n.v. (50% površine ispod 400 m.n.v.). U nizin-
skim lovištima najbolje uslove ima divljač niskog lova, kojoj
se daje prioritet. Nizinska lovišta uglavnom pružaju uslove
za život zeca, fazana, jarebica, prepelica, divljeg goluba i gr-
lica. Lovišta sa rekama, jezerima, ribnjacima i sl. pružaju
uslove za život raznih vrsta močvarica. Međutim, u posled-
nje vreme u mnogim nizinskim lovištima ima srna i divljih
svinja.U ovim lovištima žive i razne vrste dlakavih i perna-
tih predatora kao što su: tvor, lisica, jazavac, kuna belica,
lasica, kobac, jastreb, mišar i drugi. Najveći deo površine
ovih lovišta čine obradive površine, livade i pašnjaci.
49
AGROSVET
Visinska (brdska) lovišta su u rasponu od 700 - 1000
m.n.v. (50% površine između 400 i 1000 m.n.v.). Ova lovišta
pružaju uslove za uzgoj divljači visokog lova, dok je divljač
niskog lova sporedna. U ovim lovištima glavne vrste divljači
su: srna, ređe medved, divlja svinja, tetreb, leštarka, zec, go-
lub grivnjaš. Može se naći jastreb, soko, sova, manji orlovi,
a takođe i vuk, lisica, divlja mačka, kuna zlatica, jazavac i
dr.Visinska lovišta su obično sa kompleksima šuma i šikara,
sa manje livada i pašnjaka.
Planinska lovišta su u rasponu od 1000 - 2500 m.n.v.
(preko 50% površine iznad 1000 m.n.v.). Nalaze se i iznad
zone šumske vegetacije, sa pretežno travnim formacijama
i stenama. Tu obitavaju divokoza i kozorog. U nižim prede-
lima živi medved, divlja svinja, srna, tetreb, leštarka i zec.
Od predatora mogu se naći: vuk, lisica, divlja mačka, sove,
jastreb i razne vrste orlova. Prema nameni lovišta se mogu
podeliti na:
• lovišta sportsko - rekreativne namene,
• lovišta privredne namene i
• lovišta posebne namene.
Sportsko - rekreativna lovišta su ona u kojima uzgajanje,
zaštitu i korišćenje divljači obavljaju članovi lovačke orga-
nizacije koja gazduje lovištem, u cilju bavljenja lovom kao
vidom sporta i rekreacije. Lovišta privredne namene su ona
lovišta u kojima se uzgajanje, zaštita i korišćenje divljači
obavlja u cilju ostvarenja materijalne dobiti. U ovim lovi-
štima, odstrelne takse su visoke, a uzgaja se i lovi pretežno
visoka divljač. Ovim lovištima gazduje lovačka organizacija
putem stalno zaposlenog profesionalnog osoblja, koje mora
imati odgovarajuću stručnu spremu, ili posebno formirano
preduzeće ili deo preduzeća. Lov najčešće obavljaju strani
državljani - turisti po važećem cenovniku.
Lovišta posebne namene su ona lovišta u kojima se uz-
goj, zaštita i korišćenje divljači obavlja u naučno - nastavne,
istraživačke ili druge svrhe. Ovim lovištima obično gazduju
posebni nadležni organi.
Prema strukturi površina, lovišta se dele na šumska,
poljska i stepska, kraška, zatim lovišta sa velikim vodenim
površinama. Najmanje je lovišta u kojima većinu površina
čine reke, jezera, močvare, itd. Prema vrstama divljači, lovi-
šta se mogu podeliti na lovišta krupne i sitne divljači, odno-
sno visoke i niske divljači. 
Prema intenzitetu gazdovanja, lovišta delimo na ona sa
intenzivnim gazdovanjem i ona sa ekstenzivnim. Lovišta u
kojima se intenzivno gazduje, su obično ograđena lovišta,
AGROSVET
sa izuzetkom pojedinih otvorenih lovišta u kojima se pro-
vodi intenzivno gazdovanjem medvedom (BiH). Površine u
lovištu delimo na lovno produktivne (lovne) i na nelovno
produktivne (nelovne). Lovnoproduktivna površina je ona
površina u lovištu na kojoj postoje uslovi za uzgajanje, za-
štitu i korišćenje divljači, a da pri tome nisu ugroženi inte-
resi drugih privrednih grana, odnosno da se sprovođenjem
lovstva na tim površinama ne dovode u opasnost druga lica.
Lovno neproduktivne površine su naseljena mesta, i za-
štitni pojas oko njih (300 m), farme, uzgajališta, povrtnjaci,
voćnjaci, vinogradi, zatim vodozaštitne zone, javni putevi i
saobraćajnice, takođe zaštitni pojasevi, fabrike i dr.
Srbija ima preko 320 lovišta na površini od 6500000 ha,
od čega sa oko 90% površine gazduju lovačka udruženja u
okviru Lovačkog saveza Srbije, a ostalim lovištima gazduju
JP Srbijašume i JP Vojvodinašume.

Najčešće vrste divljači u Srbiji su:

Sisari: jelen evropski, jelen lopatar, srna, divokoza, mu-
flon, divlja svinja, medved, jazavac, veverica, zec, vuk, divlja
mačka, lisica, tvor, lasica i dr.
Ptice: fazan, poljska jarebica, prepelica, jastreb, divlja
guska, divlja patka gluvara, divlja patka kržulja, siva čaplja,
šumska šljuka, divlji golub grivnaš, divlji golub pećinar, div-
lji golub dupljaš, gugutka, grlica, siva vrana, svraka.
Lov u mnogim razvijenim zemljama predstavlja značaj-
nu privrednu granu, ali kod nas to nije slučaj. Iako je srpsko
lovstvo nekada bilo visokopozicionirano u svetu, danas se
ne možemo pohvaliti sadašnjim fondom divljači i organiza-
cijom lovačkih službi.
Nadamo se da će se slika o našem lovstvu brzo promeniti
na bolje i da će i naši ljudi izgraditi svest sa ciljem očuvanja
i unapređenja fonda divljači.

50
BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211

(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis
Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite
bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke

(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće
distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici

primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i
stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo
b) Voćarstvo
c) Povrtarstvo
d) Vinogradarstvo
2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)
Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:
Firma:
Adresa:
Mobilni telefon:
E-mail adresa:
Datum:
Potpis:
KATALOG
PESTICIDA
2014
NAMA
VERUJU