BESPLATAN

PRIMERAK

god.XI
AGROSVET
br. 59

maj 2014.
AGROSVET 59 STRUČNA SLUŽBA:
Stručna revija Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55
ISSN 1820-0257 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958
Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45
Izdavač: Agromarket doo Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94
Adresa: Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91
Kraljevačkog bataljona 235/2, Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147
34000 Kragujevac Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051
tel: 034/308-000 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175
fax: 034/308-016 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu,
www.agromarket.rs Zapadna Srbija 063/414-722
Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078
DISTRIBUTIVNI CENTRI: Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu,
Kragujevac: 034/300-435, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979
Beograd: 011/74-81-920, Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01
Valjevo: 014/286-800,
Niš: 018/514-364, SLUŽBA PRODAJE:
Subotica: 024/603-660, DC Kragujevac
Zrenjanin: 023/533-550, Vladimir Dragutinović, 063/438-483
Sombor: 025/432-410, Veselin Šuljagić, 063/658-307
Sremska Mitrovica: 022/649-013 Vladimir Milovanović, 063/415-924
Zoran Radovanović, 063/10-58-091
AGROMARKET CRNA GORA Neša Milojević, 063/10-58-278
Podgorica: +382 20 872 165 DC Valjevo
AGROMARKET BIH Dragutin Arsenijević, 063/657-929
Bijeljina: +387 55 355-230, DC Niš
Banja Luka: +387 51 535-705 Bojan Đokić, 063/668-165
Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995
Direktor, DC Beograd
glavni i odgovorni urednik: Velibor Hristov, 063/658-312
Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Ivan Gnjatović, 063/11-24-540
Dragan Dimitrić, 063/10-58-002
Grafički urednik: DC Zrenjanin
Srđan Stevanović
Nebojša Lugonja, 063/10-58-223
Sekretar redakcije: Srđan Protić, 069/507-09-78
Dušica Bec DC Subotica
Dejan Milinčević, 063/106-74-79
REDAKCIJA: Miloš Tomašev, 063/635-495
Dr Ivan Krošlak, DC Sombor
Dragan Lazarević, Nada Jovanović, 063/693-501
Radmila Vučković, Daniel Grnja, 063/438-641
Miloš Stojanović, DC Sremska Mitrovica
Slobodanka Bulatović, Saša Gladović, 063/105-80-41
Momčilo Pejović, Dejana Klisurić, 063/11-24-570
Goran Radovanović, DC Podgorica
Zdravko Ćorović Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844
Veselin Šuljagić, Miroslav Jokić, + 382 69 300-845
Duško Simić Gojko Ljumović +382 69 183-032
Milan Sudimac DC Bijeljina
Ivan Valent Milenko Krsmanović, +387 65 643-466
Zoran Hamzić, +387 65 823-046
ŠTAMPA: Mladen Bijelić, +387 66 365-978
„Grafostil“ Kragujevac Jovo Vujević, +387 66 394-750
Tiraž 8000 primeraka Miloš Lukić, +387 65 189-104
DC Banja Luka
Bojan Krunić, +387 65 713-435
Slobodan Lukić, +387 66 001-352
Dragan Ćurković, +387 65 823-046
Maja Mirković, +387 65 146-875
 SADRŽAJ

REČ UREDNIKA 4
FitoFert U SOJI, SUNCOKRETU I ŠEĆERNOJ REPI 7
KAKO SUZBITI JABUKINOG SMOTAVCA? 11
DA JAGODA BUDE ZDRAVA I DOBRO RODI 14
ŽILOGRIZ – NOVA/STARA ŠTETOČINA KOŠTIČAVOG VOĆA 17
PROĐOSMO BOSNU KROZ GRADOVE 21
GODINU DANA TERRACULT SUPSTRATA
U SRBIJI I REGIONU 23
SA AGRARNIH MERIDIJANA 24
POLJOSTATISTIKA 32
PČELARENJE 37
NEGOVANJE TRAVNJAKA 38
FitoSave – SNAGA PRIRODE 42
DRUGI PIŠU 44
LUCERKA, KRALJICA KRMNOG BILJA 46
STOČARSKI KUTAK 49
AGROSVET

REČ UREDNIKA

O
prosti Tvorče, ali i Afrikanci su Tvoja deca. Možda si mogao i
njima, a mi smo bili voljni da damo pola naše, da proslediš kišu
koju si nam obilato poslao. A opet, nemoj baš svu njihovu vreli-
nu da pošalješ nama tokom jula i avgusta. Molimo Te, deli sve na ravne
časti.
A, da nije neko možda pritisnuo pogrešno dugme?
Sve što se desilo od poslednjih dana je još jedan dokaz o prirodi kao
nerazjašnjenoj tajni celog univerzuma i snazi koju ponekad iskaže na
najbrutalniji način. Mala je uteha Obrenovčanima, Šapčanima, Svilaj-
čanima, Požežanima, Bijeljincima, Banjalučanima i drugim inima da
je to uticaj ciklona i anticiklona, oluja na Suncu, HARP-a i ko zna čega
još. Njih interesuje kako, čime, gde dalje. Šteta je teško popravljiva ali
se mora napred jer kako kaže Zeka, Andrićev junak, „I to će proći“.
Pa ipak, ostaje jedan gorak utisak nakon i aprilskih i majskih kiša.
Da li smo sve preduzeli ne da otklonimo mogućnost štete jer to i ne
možemo, već da umanjimo štete? Setimo se samo zatrpanih kanala,
gomile smeća koje nikom nije potrebno, a ponajmanje rečicama i re-
kama, oslabljenih utvrda koje niko nije obilazio, a kamoli dorađivao
poslednih decenija. Mnogo je toga ali hajde bar da ne ponavljamo iste
greške svaki put. One se samo nama i nikom drugom obijaju o glavu.
Pa, dokle?
Pre svega ovoga, dobili smo i novu ministricu poljoprivrede od koje
se očekuje barem isto ono ili i više od prethodnika na njenom mestu.
Na prvom koraku veliko iskušenje, poplave. Ali i regres, subvencije,
afla i ohra i ostali ini toksini, suša, grad i protivgradne rakete, protesti
nezadovoljnih proizvođača maline, mleka, svinja, višanja, usklađiva-
nja sa normativima Evropske zajednice... Ah, da i nova stranica be-
zčašća u kojoj neki dokazuju da ‘em što trujemo svoj narod, trujemo
i Evropejce, pa ne znaš koga im je više žao. Ali o njima sam pisao u
prošlom broju i ne zaslužuju ni redak više.
Na početku izgledalo je da je sezona poranila, zatim su je ali i nas
aprilsko-majske kiše usporile, šta li će biti tokom leta. Niko ne zna ali
se priroda (ili neko drugi) uvek potrudi da to uravnoteži. Sačekajmo
kraj.

4
 NOVO
REDIZAJNIRANO
BOLJE
 AGROSVET

FitoFert U SOJI, SUNCOKRETU

I ŠEĆERNOJ REPI
Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

U
aprilskom broju ispričali smo priču o primeni Nakon uspešnog početnog porasta, pred cvetanje
folijarne prihrane FitoFert đubrivima u pše- i razvoj ploda, biljkama je potrebna pravovremena i
nici i kukuruzu, u ovom broju nastavljamo sa izbalansirana ishrana, a u ovom stadijumu (pred cve-
ratarskim usevima. Period loših vremenskih uslova u tanje) veoma značajnu ulogu ima Bor. Mikroeleme-
drugoj dekadi aprila je uticao na destabilizaciju kondi- nat Bor na useve soje ima višestruki efekat jer utiče
cionog stanja posejanih biljaka te je tokom vegetacije na porast korena, poboljšava fiksaciju azota, podstiče
neophodna dodatna prihrana. razgranatost i cvetanje, produžava trajanje i oplodnju
cveta, uvećava broj zrna u mahuni. U periodu pred
SOJA - Po podacima sa terena površine pod sojom su
cvetanje soje zajedno sa fungicidnim tretmanom pri-
povećane u odnosu na prethodnu godinu. Soja je ra-
menjujemo i FitoFert BorMax20 u dozi 1,0 kg/ha +
tarski usev iz familije leguminoznih biljaka, što znači
FitoFert Humisuper 2,0 l/ha.  Uostalom, proizvođač
da ima sposobnost da svojim korenom stvara simbiozu
Savica Rakić iz Zmajeva je na 5 hektara pod sojom ko-
sa korisnim mikroorganizmima u zemljištu. Pomenuti
risteći preporučene formulacije ostvario prosečan pri-
mikroorganizmi fiksiraju atmosferski azot i prevode
nos od 3,2 t/ha.
ga u pristupačni nitratni azot za gajenu kulturu. Zato
je jako važno da se u osnovnom đubrenju zemljišta, pre
setve, vodi računa o količinama azota tj. da se smanji
količina osnovnog đubriva pri obradi zemljišta, a da se
ostale potrebne količine hranjivih elemenata dodaju u
toku vegetacije kroz folijarna FitoFert đubriva.
Primena folijarnih đubriva u soji se može prvi put
obaviti u fazi 1-3 troliske , zajedno sa tretiranjem pro-
tiv korova. Tom prilikom koristimo FitoFert Humisu-
per u dozi 5,0 l/ha. Ova formulacija folijarnog đubriva
je biostimulator koji pored makro i mikroelemenata u
sastavu ima i organske kiseline (huminske, fulvineske i
amino) koje podstiču razvoj i rast mladih biljaka, poja-
čavaju toleranciju na stresne uslove (npr. prevlaženost,
suša, visoke temperature, sabijenost zemljišta itd.)

7
AGROSVET
SUNCOKRET – ove godine se računa da je zasnovano Preporučena tehnologija primene folijarnih tre-
do 170.000 hektara pod ovom najznačajnijom uljanom tmana FitoFert formulacijama sa Borom donela je vla-
kulturom. U proizvodnji suncokreta obično ne razmiš- snicima „Poljotrade OD“ iz Novih Karlovca na 850 ha
ljamo o dodatnim količinama đubriva u vidu folijarne šećerne repe ostvarni prosečan prinos 72 t/ha sa pro-
prihrane, ali je korist od primene ovih preparata više- sečnom digestijom 16,85%.
struka. Mlade biljke direktno su obezbeđene u fazi in-
tenzivnog rasta neophodnim mikroelementima, koren
se jače razvija što za posledicu ima veću toleranciju na
sušni period u drugom delu vegetacije, a kao i kod soje
pospešuje se i produžava period oprašivanja, što rezul-
tira ispunjenom glavicom bez šturih zrna. Preporuču-
jemo da se folijarna prihrana obavi pred butonizaciju
kombinacijom FitoFert BorMax20 u dozi 1,0 kg/ha
+ FitoFert Humisuper 2,0 l/ha Upotrebom folijarnih
đubriva kao redovne agrotehničke mere osiguravate
vašim usevima, lako pristupačnu, neophodnu hranu
kad im je najpotrebnija. Vrednosti i prednosti prime-
ne FitoFert đubriva već nekoliko godina prati i Vesna
Jankovic iz “Jankovic doo” Perlez. U sopstvenoj proi-
zvodnji suncokreta i žitarica ali i kooperaciji, postižu
stabilne prinose upravo zahvaljujući poštovanju pre-
poruka Agroservisa.

Možemo reći da se primenom folijarnih đubriva Fito-

Fert, biljkama daju neophodni makro i mikroelementi
i prirodni biostimulatori u vidu organskih kiselina
(huminske, fulvinske, amino) kada su im najpotrebniji
i u lako pristupačnom obliku i na taj način su usevi
tolerantniji na stresne uslove (suša, zabarivanje, visok
ŠEĆERNA REPA – površine pod šećernom repom se ili nizak pH, brži oporavak nakon oštećenja od grada),
poslednjih godina kreću između 60 i 65.000 hektara. a takođe se značajno povećava kvalitet proizvoda (di-
Kod šećerne repe posebno je izražena asimilacija Kali- gestija, udeo proteina i ulja) što direktno utiče na pro-
juma, Magnezijuma i Bora, zato je u početnim fazama fitabilnost proizvodnje.
razvića jako bitno pomoći biljke primenom folijarnih
FitoFert đubriva. Prema rezultatima kako iz ogleda ali
još više iz proizvodnih uslova, prvi tretman treba oba-
viti pred sklapanje redova primenom FitoFert Bor-
Max20 u dozi 2,5 kg/ha (ili FitoFert LiquiBor 8 u
dozi 5 l/ha). Drugi tretman se praktikuje u prvoj polo-
vini jula meseca (sa tretmanom protiv Cercospora beti-
cola) istom formulacijom FitoFert BorMax20 u dozi
2,5 kg/ha (ili FitoFert LiquiBor 8 u dozi 5 l/ha)
Koji su efekti đubrenja formulacijama na bazi bora
FitoFert Bor Max 20 ili FitoFert LiquiBor?
• veća tolerantnost na bolest truljenja srca repe,
zdrav koren bez prisustva tragova truljenja.
• povećana digestija u proseku za 1.0%.
• uvećani prinosi, na oglednim parcelama, prosečno
uvećanja u odnosu na netretirane površine iznosio
je u proseku za 4.8% tj. sa 53.1 t/ha na 55 t/ha.

8

KAKO SUZBITI JABUKINOG SMOTAVCA?
Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.
J
abukin smotavac Cydia pomonella (L.) predstavlja
jednu od najdestruktivnijih štetočina jabuke. Jav-
lja se svake godine i zahteva značajne mere kontro-
le. Literaturni podaci govore da u našim agro ekološ-
kim uslovima postoje 2 do 3 generacije što i jeste tačno.
Međutim, poslednjih nekoliko godina treća generacija
je bila prisutna na velikom broju lokaliteta Vojvodine.
Pojava treće generacije se obično odigrava u prvoj de-
kadi avgusta meseca što predstavlja veliki problem za
sorte jabuke koje se ranije beru. Izbor insekticida u toj
fazi koji imaju dovoljno kratku karencu, a mogu da se
primenjuju je veoma mali.
Dobra je poznato da za razliku od toplokrvnih orga-
nizama insekti nemaju konstantnu temperature tela,
već je njihova aktivnost u velikoj meri uslovljena spolj-
nom temperaturom vazduha. Za razviće većine inse-
katskih vrsta neophodna je da se akumulira određena
količina toplote, a ukoliko ona nedostaje osnovni fizio-
loški procesi se prekidaju. Minimalna temperature na
kojoj počinje aktivnost jabukinog smotavca je 100C, a
maximalna 31,10C. Ove temperaturne vrednosti se na-
zivaju donjim i gornjim razvojnim pragovima.
U cilju izrade što racionalnijeg sistema zaštite od ja-
bukinog smotavca, aktivnosti su usmerene na defini-
sanje fenološkog modela. Fenološki model podrazume-
va precizno praćenje svih bioloških tačaka u životnom
ciklusu štetočine i njihovo povezivanje sa uslovima
sredine u kojima se događaji dešavaju. Najznačajnije
biološke tačke su početak leta, početak polaganja jaja,
masovno polaganje jaja za svaku generaciju, početak
piljenja larvi, maksimum leta, preklapanje leta gene-
racija, broj generacija i vreme potrebno za razvoj jedne
generacije.
Kod onih zasada kod kojih je brojnost smotavca
visoka i koji svake godine imaju probleme, strategija
zaštite treba biti precizna i efikasna. Insekte general-
11
AGROSVET
no treba suzbijati na samom početku pojave i ne treba
dozvoliti njihovo prenamnoženje. Kod većine insekata
tokom sezone imamo preklapanje generacija što pred-
stavlja veliki problem u njihovoj kontroli. To se upravo
dešava i kod jabukin smotavaca. Usled neadekvatne
primene hemijskih sredstava u jednom trenutku to-
kom vegetacije u zasadu su prisutni svi razvojni stadi-
jumi koje je veoma teško suzbiti. Zbog toga je izuzetno
važno definisati koji su to kritični momenti kada treba
primenjivati insekticide. Od samog početka vegetacije
delovanjem na svaki razvojni stadijum insekta sa pra-
vilnim odabirom preparata, možemo očekivati da će
naša borba biti uspešna.
U cilju praćenja ovih bioloških tačaka u zasadima
jabuke neophodno postaviti lepljive feromonske klopke
pomoću kojih pratimo let odraslih jedinki. Feromon-
ske klopke nam govore dve bitne stvari, kada je počeo
let i kolika je brojnost leptira. Ove informacije su nam
dragocene jer nam govore kakav ćemo pritisak šteto-
čine imati tokom vegetacije. Ne treba se u potpunosti
osloniti na brojnosti u feromonskim klopkama već su
nam one samo putokaz za dalja vizuelna osmatranja.
Povezivanje bioloških parametara sa uslovima sredine
može se uraditi korišćenjem automatske meteorološke
stanice. Na nivou Vojvodina postoji veliki broj meteo
stanica koje su u sklopu prognozno - izveštajne službe
(PIS) pri čemu su podaci sa tih stanica u potpunosti
dostupni i mogu se sa velikom preciznošću koristiti
za izračunavanje toplotnih akumulacija. Jedan veoma
koristan i jeftin alat za praćenje dinamike kretanja
smotvca je talasasti karton. On se postavlja oko staba-
la i redovnim pregledom pruža nam veoma dragocene
informacije o početku leta, o odlasku larvi na ulutka-
vanje. Primena ovih kartona nam prilično jasno odgo-
vara na pitanja kada se završava jedna i kada započinje
naredna generacija.
AGROSVET
Zbog godišnjih temperaturnih varijacija, kalendar-
ski datumi nisu dobra polazna tačka za praćenje biloš-
kih događaja jabukinog smotavca. Ako posmatramo
nekoliko godina unazad možemo reći da je u proseku
početak leta jabukinog smotavca počinjao u trećoj de-
kadi aprila. Početak polaganja jaja i piljenje već krajem
prve dekade maja. Međutim, 2014. godina nas je sve
iznenadila. Nesvakidašnje toplo vreme za januar-fe-
bruar-mart uticao je na raniji početak vegetacije, a
samim tim i na raniju aktivnost smotvaca. Prve ulo-
ve imago imali smo već početkom aprila što je dvade-
setak dana ranije nege u predhodnim godinama. Ako
vremenski uslovi nastave da se odvijaju ovim tempom
a koji u potpunosti odgovaraju jabukinom smotavcu,
borba protiv ovog štetnog organizma će biti duga i ne-
izvesna.
Prilikom izbora insekticida neophodno je primenji-
vati preparate sa različitim mehanizmom delovanja.
Na samom početku suzbijanja kada imamo intenzivno
odlaganje jaja treba primenjivati preparate ovicidnog
delovanja. Ako se pozivamo na temperaturne akumu-
lacije onda je to na 80 ddc, kada treba primeniti Ru-
nner 240 SC (methoxyfenozid) u dozi 0,06 % ili Insegar
12
25 WG (fenoksikarb) u dozi od 0,06 %. Ovo će obezbedi-
ti da većina jaja budu položena na tretiranu površinu
i da ako se mlade larve budu pojavile da budu izložene
dejstvu preparata. Kako vreme odmiče ulazimo u kri-
tičnu fazu početka piljenja larvi a koja se odvija na 140
ddc. U ovom trenutku imamo takođe i visok procenat
položenih jaja. Svakako da bi pravi izbor bio primena
preparata Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) u količi-
ni od 0,02 %. Svojim kontaktnim i digestivnim delo-
vanjem suzbija jaja i larve, pri čemu predstavlja jedan
od najefikasnih preparat u voćarskoj proizvodnji. Kri-
tičan period piljenje larvi nam se odigrava u intervalu
od 220 ddc do 340 ddc, kada treba primeniti insectici-
de koji snažno deluju na larve. Primena Afinexa 25 SP
(acetamiprid) u dozi od 0,05 % ili Nurelle D (hlorpirifo-
s+cipermetrin) u dozi od 0,15 % svakako da bi bio pravi
izbor. U ovom period takođe imamo visok procenat no-
vopoloženih jaja (preko 60 %) te bi bilo korisno dodati
preparat koji sprečava pojavljivanje novih larvi. U tu
svrhu treba primeniti Prince (piriproksifen) u koncen-
traciji od 0,1 %.
Ovo se odnosi na suzbijanje prve generacije jabuki-
nog smotavca. Pozivamo Vas da budete uz Agrosvet i
stručnu službu Agromarketa i da zajedno spremni do-
čekamo drugu i treću generaciju.
 Teppeki u jabuci

Najprikladnije vreme tretiranja (prskanja)
je pre cvetanja – pogotovo protiv jabučne
pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se
u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši
mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava
lisna masa značajno utiče na efikasno
sistemično i translaminarno premeštanje
po biljkama. Dugotrajno delovanje
omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom
celog perioda cvetanja. Predatorski insekti
normalno se razvijaju i doprinose boljoj
kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki
pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom
celog perioda cvetanja, tako da dolazi do
vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja
– zaštita protiv vaši preko cele vegetacije
time je olakšana. Teppeki se može uspešno
koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti
najviše dva puta za redom i najviše tri puta
u sezoni. Doza: 140 g/ha.
Glavne (ciljane) vaši: jabučna pepeljasta vaš
(Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta
vaš (Dysaphis pyri), jabučna zelena vaš
(Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju
jabučne krvave vaši (Eriosoma lanigerum)
i izuzetno se nadopunjuje u programu sa
drugim aficidima (npr. triametoksam).

Teppeki u kruški
Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se
kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme preparatom na osnovi abamektina.
faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i

Teppeki u breskvi

U EU ,Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.

Glavni cilj je suzbijanje zelene breskvine vaši (Myzus
persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena
otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim
regijama u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja
(prvo prskanje) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki
upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata
Teppeki ne preporučuje se u blok primeni.
Preporučena doza: 120-140 g/ha

Teppeki u povrću Teppeki u paprici

U zemljama EU, Teppeki se upotrebljava
i u drugim povrtarskim kulturama (npr.
sve tikvenjače, paradajz, krompir,…)
pa i za suzbijanje bele mušice
(Trialeurodes vaporariorum / Bemisia
tabaci) preko sistema kap po kap.
Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla
upotrebljava rano iza presađivanja (od
kada se biljke ukorene, do najkasnije
2 do 3 nedelje nakon presađivanja); Prskati već kod prve pojave vaši. Najviše 3
prema potrebi ponoviti tretman posle prskanja u sezoni. Kombinovati sa drugim
1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije insekticidima. Doza 120 g/ha.
preko sistema za navodnjavanje Karenca za papriku: samo 5 dana!
moguća je i treća upotreba insekticida
Teppeki – folijarno – ali pod uslovom,
da je toj primeni prethodio insekticid KARE
NCA
za suzbijanje bele mušice sa drugim 5
DAN
A
mehanizmom delovanja.

Belchim Crop Protection d.o.o. Agromarket

Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbija Kraljevačkog bataljona 235/2
miroslav.milojevic@belchim.com 34000 Kragujevac
Mobilni: +381 69 670 455 tel: 034/308-000 Teppeki® proizvodi
www.belchim.com fax: 034/308-016
AGROSVET
DA JAGODA BUDE ZDRAVA
I DOBRO RODI
Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.
J
agoda je rentabilna voćna kultura (pogledaj tekst u
prošlom broju) i ima niz prednosti nad ostalim vo-
ćem: Rano prorodi i brzo vraća uložena sredstva,
rano sazreva zbog čega ima konstantno dobru prodaju
i izbegava nepovoljne faktore klime tokom leta. Jedno-
stavno se razmnožava pa se brzo i lako širi. Nije probi-
rač zemljišta, položaja terena i nadmorske visine zbog
čega je zadnjih godina doživela ekspanziju. Mnogo je
zasađenih parcela jagodom, na većim ili manjim povr-
šinama, uglavnom sa savremenom tehnologijom gaje-
nja. Kako su ulaganja u podizanje savremenog zasada
jagode prilično velika, a za 3-4 godine, koliko traje in-
tenzivna eksploatacija, treba da vrati uloženo i pruži
zaradu, neophodno je dosta discipline u zaštiti i nezi.
Zaštita treba da bude preventivna, da se ne dozvoli po-
java bolesti i štetočina, jer kada se vidi bolest ili šteto-
čina najčešće je kasno za zaštitu I gubici su neminovni.
Bolesti koje napadaju jagodu i pričinjavaju ekonom-
ske štete možemo podeliti u tri grupe:
a - bolesti korena i stabla,
b - bolesti lišća i
c - bolesti ploda.
Pošto je zemljište ili bankovi, na kojem se jagoda
gaji na savremeni način prekriveno folijom i uvedeno
zalivanje kap po kap, stvaraju se idealni uslovi za ra-
zvoj zemljišnih patogena koji napadaju koren i stablo
jagode izazivajući trulež. To je razlog da je ova gru-
pa bolesti izbila u prvi plan zadnjih godina u zaštiti
jagode. Iz ove grupe patogena redovno su prisutne:
Rhizoctonia fragariae koja izaziva crnu trulež korena i
stabla, zatim Phytophthora fragariae- plamenjača kore-
novog vrata koja izaziva vlažnu crvenu trulež korena i
Colletotrichum spp.- antraknoza, koji napada sve delove
jagode i zapušujući sprovodne sudove, tako da nema
protoka vode i hranljivih materija.
14
Kod plamenjače, promene se brzo uoče na nadze-
mnim delovima biljke, obolele biljke u vreme inten-
zivnog porasta ostaju kržljave, najmladje lišće je pla-
vičasto zelene boje, a starije crveno ili žuto, može se
javiti uvenuće pojedinih listova, cele biljke i potpuna
nekroza. Jagoda je najosetljivija od početka cvetanja do
zametanja plodova. Plamenjača se održava u zemljištu
u obliku oospora i može ostati viže godina, a prenosi se
zaraženim živićima ili zemljištem. Raznošenje parazi-
ta se vrši i vodom u zemljištu, a razvija se u jako nato-
pljenom zemljištu, vodom pri temperaturi od 10-200C.
Preventivne mere borbe protiv bolesti korena i sta-
bla su: korišćenje zdravog sadnog materijala, plodo-
red, izbor i dezinfekcija zemljišta, agrotehničke mere
i otporne sorte. Za hemijsku zaštitu su dugo korištena
jedinjenja na bazi bakra, a zatim organski fungicidi:
Kaptan (Captan 80WG), Propamokarb (Proplant). U
poslednje vreme najbolju efikasnost postižu preparati
na bazi Metalaksila (Ridomil) ili Fosetil-aluminijuma
(Fostonic). Primenjuju se zalivanjem živića, preven-
tivno, na početku vegetacije.
Antraknoza je nedavno utvrđeno oboljenje jagode
kod nas i pravi velike štete Prvi simptomi se javljaju na
stolonima i lisnim drškama, a kasnije i na listovima u
vidu crnih pega koje se vremenom povećavaju i uležu
u tkivo. U uslovima toplog i vlažnog vremena, zaražen
je i plod na kome nastaju svelte, vodenaste pege, koje
za nekoliko dana postaju tamno do crne i ulegnute u
tkivo ploda. Gljiva se održava u obliku micelije ili spora
u zaraženim biljkama, koje ostaju u zemljištu, prenosi
se i sadnim materijalom jagode. Mere zaštite se svo-
de na korišćenje zdravog sadnog materijala, a hemijski
se suzbija na početku cvetanja jagode strobilurinima
(Queen)

Bolesti lišća su najčešće javljaju te se sprovodi re-
dovna zaštita svake godine fungicidima. Pored gljiva,
tu su i dve bakterije: Xanthomonas fragariae i Pseudo-
monas solanacearum. Prva prouzrokuje pojavu uglaste
pegavosti lišća, a druga izaziva pojavu uvenuća biljaka.
Medju gljivama najznačajnija je Mycospherella fragariae
- prouzrokovač pegavosti lišča jagode . Veoma raširena
bolest koja se javlja svuda gde se gaji jagoda. Štete se
ogledaju u velikom gubitku prinosa, kvalitetu plodova
i slabom razvoju živića, što se odražava na prinos i u
narednoj godini. Prvi simptomi se vide na lišću u vidu
sitnih tamnopurpurnih pega, kasnije postaju sve veće,
spajaju se i izazivaju sušenje lišća. Zaštita se obavlja
agrotehničkim i hemijskim merama: uništavanje ko-
rova, uravnoteženo đubrenje, sakupljanje i spaljivanje
obolelog lišća utiču na smanjenje jačine zaraze. Hemij-
ska zaštita se sprovodi rano u proleće, preparatima na
bazi bakra (Funguran OH, Cuprablau Z) i još jednom
pred cvetanje organskim fungicidima na bazi Manko-
zeba (Dithane, Penncozeb), Kaptana (Captan), ili Hlo-
rotalonila (Balear). Tretiranje treba uraditi i posle ber-
be jagode jednim od pomenutih organskih fungicida.
Bolest ploda – siva trulež (Botrytis spp.) značajna je
bolest svuda gde se gaji jagoda. Često se javlja na ze-
lenim, zrelim i obranim plodovima izazivajući njiho-
vo brzo propadanje. Trulež može započeti na bilo kom
delu ploda, ali se najčešće javlja na čašici ili na dodiru
sa obolelim plodom. Na površini ploda se javlja siva
prevlaka koju čini splet micelija i spora. Velika vla-
15
AGROSVET
žnost i visoka temperatura favorizuju pojavu bolesti.
Siva plesan se suzbija fungicidima pred početak i to-
kom cvetanja sve do početka zrenja plodova, uz vodje-
nje računa o karenci. Od preparata mogu se koristiti:
Funomil, Pyrus, Cormax ili Switch.
Od štetočina mogu se javiti jagodin cvetojed i jago-
dina pipa. Imaju jednu generaciju i javljaju se u pro-
leće pred cvetanje. Jagodina pipa zaseca cvetne drške
i polaže u njih jaja iz kojih se pile larve. Štete pravi
ženka i suzbija se pred cvetanje insekticidima kao što
su Nurelle D, Cythrin, Afinex. Jagodin cvetojed ta-
kodje pravi slične štete. Ženka polaže jaja u neotvorene
cvetne pupoljke, a zatim delimično pregrize peteljku
pupoljka, usled čega on klone i suši se. Suzbijanje je
takođe pred cvetanje pomenutim preparatima.
Zadnjih godina sve veće štete prave i zemljišne šte-
točine, od kojih dominiraju larve sovica, mogu da ošte-
te korenov sistem i dovedu do sušenja živića. Suzbija-
nje se izvodi zalivanjem živića insekticidom Nurelle D
ili biopesticidom Naturalis biogard. Preparat Natu-
ralis sadrži spore gljive Bovesia bassiana koja se hrani
štetoćinama u zemljištu. Kako su za njen razvoj idealni
uslovi u zemlji (ima dosta vlage i toplote), ona se na-
množi i dugotrajno štiti koren, takođe se primenjuje
zalivanjem.

ŽILOGRIZ – NOVA/STARA ŠTETOČINA
KOŠTIČAVOG VOĆA
Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.
P
oslednjih godina,
na prostorima ex
Yu, sve je uočljivi-
je prisustvo i štete koje
zasadima koštičavog
voća, pre svega višnje,
breskve, trešnje ali i šlji-
ve, pričinjava žilogriz
(Capnodis tenebrionis).
Ova štetna vrsta čija je
pojava bila mahom ve-
zana za područja Sredozemlja, odnosno Hercegovine,
Dalmacije i Crne Gore, od 2011. godine je u povećanoj
brojnosti registrovana i u kontinentalnom delu, cen-
tralne i jugoistočne Srbije.
Vrsta iz iste familije, istina u manjem obimu ali sa
sličnim štetama, šiljokrilac (Perotis lubrigus) registro-
vana je u voćarskim područjima Vojvodine.
Šta je pogodovalo pojavi žilogriza? Svakako, pro-
mena klimatskih prilika - smanjena količina padavina
uz neravnomeran raspored, povećanje temperature
vazduha na godišnjem nivou, izostanak obilnih snež-
nih padavina tokom zime praćenih niskim temperatu-
rama je jedan faktor na koji možemo malo ili nimalo
da utičemo. Drugi, koji se tiče našeg delanja je da na
voćku zaboravimo nakon berbe, a mere zaštite i nege
za narednu sezonu počinju upravo nakon berbe. Mno-
gi voćnjaci su zapušteni, okruženi šibljem i rastinjem
spontane flore što je još jedan “otvoreni ulaz” za pove-
ćanu brojnost žilogriza. No da bi ga nekako pobedili,
potrebno je da ga upoznamo.
Žilogriz – Capnodis tenebrionis L., kao odrastao tvr-
dokrilac iz fam. Scarabeidae, dug je 2-3 cm. Telo je crne
boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beli-
častom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega
kod starijih primeraka imaga nedostaje. Larva, u naro-
du često zvana “glavonja” zbog izrazito razvijene glave
na kojoj dominiraju jake, crne mandibule (vilice) je be-
ložućkaste boje, apodna (bez nogu), topuzastog izgle-
da, tj. najšira je u području prvog grudnog segmenta,
a onda se naglo sužava prema kraju tela. Kada odraste,
može biti dugačka i do 7 cm.
Žilogriz može prezimeti kao imago ili kao larva.
Obično se tokom marta (temperature vazduha preko
150 C) imago aktivira i prelazi na biljke spontane flo-
re, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke.
Nakon toga napušta prelaznog domaćina i seli se na
17
AGROSVET
voćke. U prvo vreme hrani se peteljkom lišća koštića-
vih voćaka, uglavnom na osunčanim delovima krošnje,
a onda dolazi do parenja-kopulacije, nakon čega ženka
polaže jaja (200 do 600 koja su bela, jajolikog oblika i
duga 1 do 1,5 mm. Ženka jaja odlaže na koru donjeg
dela stabla ili plitko u tlo do 35 cm udaljenosti od de-
bla, gde odloži oko 95 % jaja, a ostala odloži u zemljište
na udaljenosti do 1 m od stable. Iz jaja izlaze larve već
nakon 10 do 20 dana. Dužina života larvi traje ili 12 ili
24 meseci. Iz ranije položenih jaja odrasli oblik-imago
se razvije već iduće godine dok iz kasnijih jaja, odra-
sli se javljaju tek nakon dve godine. Iz odloženih jaja
tokom leta dolazi do izlaska larvi koje se kreću prema
korenu gde se ubušuju ispod kore. Larve ulaze najčešće
u srednje debelo korenje, ali se mogu naći i u debljim
korenovim žilama. Iz korena mogu prelaziti i u stablo
ispod ili iznad zemlje. Znaci napada uočavaju se tek po-
što larve pričine određenu štetu. Jedan od prvih simp-
toma je smanjena lisna površina, odnosno sitniji listići,
a ako dođe i do oplodnje, formirani plodovi su sitni.
Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propada-
ju jer dolazi do potpunog prekida sprovodnih snopića,
što uslovljava sušenje celog stabla.
Kada sve ovo znamo, šta činiti? Zaštita od žilogriza
mora se zasnivati na tri principa:
1) Nema jednog, jedinstvenog rešenja
2) Borba je dugotrajna i zahteva upornost
3) Moraju se kombinovati nekoliko mera
- mehaničke i hemijske
Ako prihvatimo principe 1. i 2. kao nešto o čemu se ne
raspravlja, ostaju nam postupanja po principu 3.
Prvo, Menaničke mere koje obuhvataju:
• Obrada zemljišta u zoni redova čime se otežava
ženki da položi jaja u osnovu stabla ili u korenske
grane
• Navodnjavanje jer je poznato da larve žilogriza
ne podnose višak vlage
• Postavljanje folije u zoni redova čime se zatvara-
ju „vrata“ ženki da položi jaja. Intersantno je da
je u Hercegovini pre više decenija korišćen sličan
metod, samo je umesto folije korišćena vuna koja
je rasprostirana oko stabla
• Krečenje stabala (sumporno-krečna čorba uz do-
datak insekticida) pored toga što može da uspori
kretanje vegetacije, zatvara otvore na deblu koje
ženka može da koristi radi polaganja jaja
AGROSVET
• Vađenje osušenih stabala te zalivanje zemljišta
nakon toga rastvorom nekog od insekticida na
bazi Hlorpirifosa, Bifentrina, Malationa
Ako smo barem jednu od ovih mera primenili, pre-
lazimo na Direktne mere borbe, a njih čine:
• Sakupljanje odraslih insekata u vreme leta i pa-
renja imaga čime se smanjuje populacija
• Postavljanje lovnih klopki (žutih i plavih ploča,
posuda sa voćnim sokom) kojim se takođe utiče
na smanjenje populacije
• Primena biopesticida se sastoji u korišćenju pre-
parata na bazi entomopatogenih gliva (Bovesia
bassiana), preparat Naturalis Biogard i nema-
toda (Steinernema carpocapsae), preparat Nema-
star. Način delovanja biopesticida je da nakon
aplikacije u tlo, gljivice i nematode aktivno tra-
že larve žilogriza, obavijaju ih ili prodiru u njih
kroz prirodne otvore (traheje, anus, usta) i u telu
se razmnožavaju. Razmnožene gljivice ili nema-
tode nakon što unište parazitiranu larvu žilo-
griza, traže novog domaćina. Optimalno vreme
tretiranja voćnjaka biopesticidima za suzbijanja
larvi žilogriza je krajem septembra i tokom okto-
bra. Povoljna temperatura tla je 12oC – 28oC. Kod
viših temperatura tla slabi delovanje nematoda.
Tretiranje je potrebno ponoviti opet u proleće kad
temperature tla pređu 12oC. Jesen i proleće su
kišniji periodi, a temperature tla povoljne pa je to
Sve ove mere imaju za cilj samo jedno, smanjenje brojnosti žilogriza ispod praga štetnosti. On je bio prisutan,
sada je i biće prisutan i u narednim godinama. Na nama je da mu onemogućimo nekontrolisano povećanje bro-
jnosti i štete, a to možemo jer ga poznajemo i imamo sijaset oruđa i oružja.
18
optimalno vreme za primenu gljiva i nematoda.
• S obzirom na to da nema registrovanih insekti-
cida za suzbijanje žilogriza, preporuka je da se
primene sledeće mere hemijske zaštite:
1. Deponovanje granulisanih insekticida (Force
0,5G ili Force 1,5G, Radar Versus G ...) plitko
u zemljište (5 do 10 cm) u zonu 30 do 60 cm
od debla
2. Tretiranja biljaka iz spontane flore koje se na-
laze u blizini voćnjaka insekticidima kao što
su Vantex 60 SC, Cythrin 250 EC, Nurelle
D, Reldan 22 EC, regulatori rasta (Prince,
Runner 240 SC...) jer su prelazni domaćini
žilogriza
4. Tretiranja tokom vegetacije u cilju zaštite od
ostalih štetočina voćnih vrsta tako da bude
pored krune, tretirano i deblo, a mogu se ko-
ristiti Nurelle D, Afinex 20 SP, Perfekthion
40, Vantex, Reldan...
5. Tretmani insekticidima nakon berbe (2 tre-
tmana na 21 dan) uz korišćenje preparata
kao Nurelle D, Cythrin, Vantex, Reldan,
Lannate, vodeći računa da se tretira donji
deo krune, deblo i deo zemljišta oko debla
6. Vađenje osušenih stabala te zalivanje zemlji-
šta nakon toga rastvorom nekog od pomenu-
tih insekticida

PROĐOSMO BOSNU KROZ GRADOVE
Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. i Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.
S
lučajno ili namerno, tek u prethodnih 50 dana,
kolega Miloš i prvi potpisnik redova koji slede tri
puta su se obreli u Bosni, Bosni i Hercegovini,
Hercegovini, Republici Srpskoj, već kako vama drago,
poštovani čitaoci. Prethodnih godina naš boravak na
ovim prostorima odvijao se sredinom ili krajem febru-
ara, u vreme održavanja kućnih sajmova (EXPO I do V)
bilo u Bijeljini ili Banja Luci. Od prvog sajma u Bijeljini
koji je bio potpuna novina za poslovne partnere do da-
nas, upoznali smo brojne prijatelje diljem ove brdovi-
te, šumovite, kamenite zemlje sa prelepim krajolikom
gde god da pogledaš. A iznad svega, zemljom bogatom
dobrim i vrednim ljudima. Nakon poslednjeg boravka,
rešili smo da sve to stavimo na papir jer „reči lete, na-
pisano ostaje“
Odakle početi? Od domaćina, a oni su redom Mi-
lenko Krsmanović, jedan od lidera studentskog pokre-
ta beogradskog Poljoprirednog fakulteta osamdesetih
godina, mlađani Miroslav Vesić koji tek krči puteve
poljoprivredne struke, nauke i njihovog transfera do
proizvođača i iskusni Sloba, Slobodan Lukić, čije je
znanje od velike pomoći pre svega voćarima Gradiške
i Potkozarja.
A zatim put. Od Bijeljine ka Čapljini. Uz Drinu, niz
Neretvu. Prvo stajanje, Sokolac i dobro poznato lice,
Slavko Dobrilović. Apotekar, nekada rukovodilac ve-
likog poljoprivrednog kombinata na ovim prostorima.
Sa setom se seća šta se sve i koliko radilo. Sada kaže
nema ko da radi, a šteta. Ako ste namernik na tom
pravcu, svratite do Slavka, uz reč ide odlična rakija
od divlje kruške koju je domaćin sam ispekao. Idemo
dalje, tragovi rata, vidljivi skoro svuda. Odjednom Sa-
rajevo ispred nas. Prolazimo pored Baščaršije, zgrada
Vjećnice, zgrada „Avaz“ kao da je iz istočnjačkih baj-
ki, naselje Nedžarići. Nigde Valtera, kao da se i danas
skriva i kreće ilegalnim putevima. Vijugavim putevima
dolazimo u predvečerje u Čapljinu. Domaćini su nam
21
AGROSVET
Pavo Raguž i Toni Krešić. Organizovali su predava-
nje, posetilaca preko 60, povrtari, apotekari iz okoilne
ali i Šejtanići iz Mostara. Priča se otegla do kasno u
noć. Pavo ne staje, od toga kako je snabdevao Sarajlije
južnim voćem devedesetih, do danas kada pomaže da
povrtari i voćari sa tog područja unaprede svoju pro-
izvodnju. Sutra ujutru, put dalje preko Džene, apote-
kara kome smo obećani novu posetu, preko Popova
polja, Gacka, Bileće do Drine i Goražda. Krš, kamen,
pa onda pitomina. U Goraždu nas dočekuje Elfad Ma-
šala, apotekar i čovek koji se trudi da povrtarima sa
tog područja usadi nove tehnologije. I uspeva u tome.
Preko dvadeset velikih objekata plastenika niklo je na
obalama Drine. Malu podrušku njegovim naporima
dali smo Miloš i ja razgovorom sa proizvođačima. Kroz
kišicu koja sipi, nastavljamo put do Višegrada i odmo-
rišta „Vilina vlas“. Na preporuku jednog našeg kolege,
7 km od grada, usamljen hotel u gustoj šumi, malo niže
hamam i nigde nikog. Preporučujemo vam ga i mi, ali
samo onima sa preko 60 godina. Za mlađe, potražite
smeštaj u gradu. Rano jutro, sa čežnjom gledamo u An-
drićgrad koji nismo uspeli da posetimo zbog prethodno
navedene preporuke. Prelazimo Drinu, granicu i evo
nas u Bajinoj Bašti.
Još se utisci sa ovog putovanja slegli, evo nas po
drugi put u Bosni. Naš sajam u nestvarnom ambijentu
„Etno selo Stanišić“ pokraj Bijeljine. Susreti sa starim
znancima, kolegama iz Mostara, Cazina, Kozarske Du-
bice, Tuzle, Živinaca, Banja Luke... Preko 500 poseti-
laca iz više od 200 firmi. Najviše do sad. Kolege iz oba
predstavništva su uz malu pomoć „gostiju“ iz Kragu-
jevca uredile štandove kao na najboljim svetskim saj-
movima. A i vreme je poslužilo, barem prvog dana kada
je Sunce bilo gotovo junsko. Drugog dana, kiša kao da
je slutila završetak dvodnevnog druženja delatnika iz
poljoprivredne i garden branše. Ne zadugo, jer već to-
kom februara 2015. godine, evo nas opet u Banja Luci.
AGROSVET
Treći put, dvadesetak dana kasnije, mi opet u Bosni.
Ovog puta granični prelaz kod Zvornika. I kreće naše
stručno, mada delom i putovanje kroz istoriju. Huči,
buči Sutjeska, Tjentište, Ričard Barton ranjen i verni
Reks. Prisećamo se Miloš i ja i glumčine Ljube Tadića
kao Save Kovačevića, Milene Dravić... Mali omaž na-
šem detinjstvu.
Treba stići u Stolac, ali sa zadržavanjem u Trebinju.
Pravi mediteranski grad. I nova lica. Gospodin Anđe-
lić, vlasnik nadaleko poznate vinarije i njegov prvi sa-
radnik Nevenko Kuvač pokušavaju da ožive 165 hek-
tara vinogorja pored Trebinja. Zasad i mehanizacija iz
onih „dobrih, starih vremena“ ali elan ovih ljudi govori
da će se i ove godine piti dobro trebinjsko vino. U Tre-
binju upoznajemo, a pre toga smo samo čuli o njemu
i Estebana po čileanski, a Stevana Milovića po naški
sa svojim vrednim saradnicima koji u Popovom polju
ostvarjuju svoj san. Po najsavrenijom tehnologijom
(gps sadnja) zasnivaju preko 70 ha vinove loze i 40 ha
jabuke. Koreni vuku natrag Estebana, koji iz Čilea, Juž-
ne Afrike snabdeva tržišta Evrope voćem. Sada želi da
ih snabdeva nečim iz svoje postojbine. Kao da se ugle-
dao na sv. Vasilija Ostroškog koji je upravo iz Popovog
polja krenuo ka Ostrogu, u slične predele. Uostalom,
ostaci kuće sv. Vasilija stoje pored puta kojim prola-
zimo. Ispunjavamo obećanje dato mesec dana ranije.
Ispred velelepnog objekta Dženana i oca mu, Osmana
Obradovića se susrećemo sa preko 50 proizvođača se
okupilo da sa njima porazgovaramo o tome kako mogu
da unaprede svoju povrtarsku i voćarsku proizvodnju.
Da Dženo nije samo neko ko prodaje, već i radi, uverili
smo se videvši jedan dobar plastenik ali i rano povr-
će pod agrilom. Ko želi savremenu proizvodnju, evo
prilike da se na licu mesta uveri. Sledeća stanica, Mo-
star. Noć i razgovori sa Pavom Ragužen do kasno ko uz
„Blatinu“ ko uz „Žilavku“.
Sunčano jutro u Mostaru, domaća kafa i burekči-
na s mesom. Prolazimo pored nekad moćnih plantaža
„Hepok-a“. Zasnivaju se i novi vinogradi. Idemo dalje,
grabimo ka Banja Luci. Ali pre toga čas istorije. Jabla-
nica, Neretva, porušeni most. Jul Briner, fascinantni
Fabijan Šovagović, neizbežni Ljubiša Samardžić, Or-
22
son Vels i pesma pod švapskim granatama „Padaj silo i
nepravdo“. Dolazimo do Bugojna, grada u kome uspeš-
no posluju Ana i Almir Bećirović koji se pored 3 „IMB“
poljoapoteke uz Almirovu porodicu uspešno bave i
proizvodnjom voća, jabuka i šljiva dominiraju.
Prolazimo pored Jajca. Prelep gradić, čuveni vodo-
pad, malo istorije ali i podsećanje na tužnu sličicu iz
razvoja tokom XX veka. Naime, ovo je jedino mesto
koje je imalo tu zlehudu sudbinu da u svom nazivu nije
moglo da ima prefiks Titovo. I pod snažnim naletom
Miloša i moje malenkosti, Prozor je pao, a zatim i Mr-
konjić Grad. Uz plavo-zeleni Vrbas stižemo do Banja
Luke, odnosno Laktaša, gde sa Bojanom I, Bojanom
II, Majom, Draganom, Miroslavom i Slobom pravimo
plan za dalje. Na 10-ak kilometara od Banja Luke ula-
zimo u zasad jabuke i kruške koji se prostire na više
od 15 hektara. Sve u fulu, sistem kap po kap koji su
radili Izraelci. Vlasnik nije tu, upoznaćemo ga sutra ali
je prilika da pregledamo stabla i postavimo dijagnozu.
Predponoćna šetnja gde potvrđujemo ono što smo čuli,
da Banjalučanki ima 3 puta više nego njihovih muških
sugrađana i da su sve prelepe.
Jutro je rezervisano za Hrvoja Klindića, vlasnika
gore pomenute plantaže. Pored posla u auto salonu, sa
sinom vodi i voćarsku proizvodnju i nije zadovoljan pri-
nosom. Možda možemo da pomognemo ako su ishra-
na i zaštita po sredi. Obećava „imaćete 1000 hektara
i ovde i u Hrvatskoj ako podignete prinos“. Videćemo.
Put nas dalje vodi do sela Trbovljani gde nas čeka Rade
Mirjanić, voćar koji se na 10 hektara bavi proizvod-
njom jabuke. Zasad starosti 4 godine u kome dominira-
ju Zlatni delišes, Gala, Ajdared, Greni smit, ali i Majrak
nova sorta i kako Rade kaže „super za jest“. Trenutno
rastura kreč po voćnjaku u kome je postavljena protiv-
gradna mreža, sistem za zalivanje koji vodu crpe iz ba-
zena. Uzimamo uzorke zemljišta i vode za analizu, pa
na bazi toga i preporuke za ishranu. Sledi druženje sa
poznatim nam likom, Dragojem Dojčinovićem, pred-
sednikom Udruženja voćara Republike Srpske koga
voćari sa oko 3000 ha pod voćem posebno uvažavaju.
Uz Dragoja, koji priznaje da mu je predsednikovanje
milije nego sam rad u voćnjaku, i sina mu Mihajla

koji obrađuju oko 13 hektara pod jabukom, u obilazak
voćnjaka krenuo je i Miladin Mladenović koji je sa vo-
ćarenjem počeo još 1972. godine. Miladin obrađuje 8
hektara jabuke, breskve i dunje i kako kaže, zadovoljan
je s onoliko koliko rodi jer seća se i minulih vremena.
Žale se na pojačano prisustvo i štete insekata, drvesni-
ce, drvotočca. Razmenjujemo saznanja, iskustva sve u
cilju prevazilaženja problema. Put nas vodi i do poro-
dice Vukota Nikole. Nikola sa porodicom obrađuje 5,5
ha pod jabukom, breskvom, trešnjom i šljivom. Zatekli
smo ih sve zajedno na poslu sadnje novog trešnjara u
gustoj sadnji od koga se očekuje da u narednih nekoli-
ko godina donese veći profit. Ono što kod energičnog
i vrednog Nikole iznenađuje je da je postavio sistem
za navodnjavanje ali da nema vode. Biće, biće kaže i
verujemo mu. Dvadesetak kilometara dalje, dolazimo
do sela Draksenić, u blizini Kozarske Dubice. Susret da
GODINU DANA TERRACULT SUPSTRATA
U SRBIJI I REGIONU
Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.
J
edna sezona je za nama, a mnogo, mnogo slede-
ćih sezona pred nama. Zime Gospodnje 2012., u
decembru mesecu u Srbiju je ušao prvi kamion
profesionalnih Terracult supstrata, a dalje za njim još
dosta i dosta kamiona. Pregazili su put iz daleke Li-
tvanije na Baltiku, gde je i stacionirana fabrika čuvene
nemačke kompanije Terracult, do srpskog proizvođača
povrća i cveća.
Kompanija Agromarket posle godinu dana uvoza
i distribucije Terracult supstrata na teritoriji Srbije,
Crne Gore, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine
može da se pohvali da je u nemačkoj kompaniji našla
pravog partnera i što je najbitnije kvalitetan supstrat
za uspešnu proizvodnju rasada povrća i cveća. Kvalitet
nije samo na papiru već je potvrđen od velikog broja
zadovoljnih proizvođača, koju su jednostavno videli
razliku u ponašanju biljaka koje su sejane i rasađivane
u Terracultsupstratima u odnosu na neke druge sup-
stratu.
U čemu je tajna Terracult supstrata? Jednostavno,
istorija nas je naučila da je nemačka tehnologija naj-
bolja na svetu, precizost, naučna dostignuća, završna
izrada, standardi u procesu proizvodnje je ono što kra-
si nemačke proizvođače. Tako je i kod proizvodnje sup-
strata, tačno izbalansiran odnos hranjivih elemenata,
okvašivač koji je patent kompanije, granulacija u za-
visnosti od preporuke primene (za setvu od 0-7 i 0-10
mm, za pikiranje ili direktnu sadnju od 0-20 i 7-20 mm)
i stalna untrašnja kontrola kvaliteta procesa proizvod-
nje je ono što je ubedilo Agromarket da krene sa uvozom
i distribucijom Terracult supstrata u Srbiji i regionu.
23
AGROSVET
starim poznanikom i prijateljem Markom Vlaisavljević
i naslednikom Aleksandrom, studentom da li iznena-
đuje, poljoprivrede. Obilazimo polja, pšenica posejana
na 100 ha sortama selekcije Raifaisen „Renan“ i sor-
ta poboljšivač „Clement“, čiji je Marko i distributer za
prostore Republike Srpske. Ovde se primenjuje savre-
mena tehnologija, setva sa stalnim tragom, primenjeni
„Metmark“, „Fluoco“, FitoFert folijarna đubriva. Plani-
ra se i setva kukuruz na 170 ha hibridima Raifaisen i
DeKalb. Sve što se proizvede smešta se u silose kapa-
citeta 5000 tona, a u pripremi je i prostor za još 5000
tona. U sklopu silosa u pripremi je još i novi moderni
objekat za poljoapoteku. Ostavljamo Marka, Aleksan-
dra i Slobu i pored Jasenovca i Novske izlazimo na au-
toput. Noć i jurimo, „442 do Beograda“.
Za tri dana dosta. Ostala je Tuzla, Bihać... Ima vre-
mena, biće dana.
Proizvođači povrća i cveća su takođe potvrdili kva-
litet pomenutih supstrata. Citiraćemo nekoliko izjava
naših dobrih proizvođača iz različitih regiona Srbije.
Poljoprivredno gazdinstvo Nenada Špikića iz Dra-
gojevca u opštini Vladimirci – seje preko 25000 biljaka
ranog povrća, a dve poslednje godine koristi Terracult
TC 4, TCS TRAY B za setvu i TC 5 za pikiranje: ‘’ Za-
dovoljan sam supstratima. Ove sezone sam počeo da
ih koristim. I zadovoljan sam granulacijom i propušta-
njem vlage, posle 4-5 zalivanja i dalje upija vlagu kao
kod prvog zalivanja, te nema problema sa stavaranjem
mahovine na površini supstrata posle određenog peri-
oda proizvodnje’’.
Ivan Popović, poljoprivredni proizvođač iz sela
Zvečka, u opština Obrenovac, proizvodi različite sor-
te cveća na površini od 1 ha plasteničke proizvodnje.
Koristi Terracult formulacije za cveće i to TC 4 za se-
tvu, TC 5, TC 6 (sa glinom), TC 8 (7-20 mm) I TC 10 (sa
perlitom) za sadnju. ‘’ U mojoj prozvodnji trošim do-
sta supstrata, ove godine nabavio sam od Agromarketa
ceo kamion različitih formulacija Terracult supstrata.
Do sada sam radio supstrate jeftinije na tržištu ali do-
sta lošijeg kvaliteta, ali sam shatio da ono što je dobro
mora i da se plati. Razlika u ceni od 5-10 % ne znači
ništa, ako vi dobijete mnogo bolju i lakše kontrolisanu
proizvodnju’’.
Jednostavno rečeno, NAMA VERUJU - AGROMAR-
KET. Ovaj slogan moramo da opravdamo, zato i radi-
mo sa najboljima, da bi našim proizvođačima ponudili
kvalitet i obezbedili sigurnu proizvodnju.
AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA
Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Francuska zabranila Monsantov GM kukuruz

Francusko ministarstvo poljoprivrede donelo je 15. marta uredbu kojom
se zabranjuje prodaja, upotreba i gajenje genetski modifikovanog kukuru-
za MON810 američke firme Monsanto. To je jedina sorta GM kukuruza
trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Rojters. Francuska vlada,
koja smatra da genetski modifikovani usevi predstavljaju rizik po zdravlje
ljudi i ekologiju, pokušava da izdejstvuje trajnu zabranu GM kukuruza,
nakon što je najviši sud već dva puta ranije oborio slične mere. Uredba je
doneta sa ciljem da se spreči setva genetski modifikovanog kukuruza ovog
proleća, u očekivanju rasprave o nacrtu zakona koji bi trebalo trajno da
zabrani GM kukuruz
Genetski modifikovan kukuruz podelio Francusku
Donji dom francuske skupštine u utorak je izglasao zabranu uzgoja GM
kukuruza u Francuskoj. To je novi pokušaj ove zemlje da trajno zabrani
uzgoj hibrida MON 810 američke firme Monsanto, jedine GM sorte koja
se uzgaja u EU. Francuska to sada čini privremenim dekretima, koji se
poništavaju i obnavljaju i čija pravna zasnovanost se može osporavati. Ovaj
predlog je podelio Narodnu skupštinu u Parizu, budući da je opoziciona
desničarska Unija za narodni pokret napustila glasanje, izrazivši time svo-
je protivljenje ovakvom tekstu. Zakon o zabrani GM kukuruza predložili
su socijalisti. Podržali su ga ekolozi, radikalna levica i Front levice, dok su
partije centra bile podeljene.
FAO: Cene hrane u svetu na najvišem nivou
Cene hrane u svetu u martu porasle su na najviši nivo za poslednjih godinu dana, zbog nepovoljnih vremen-
skih uslova koji su ugrozili useve, kao i geopolitičkih tenzija u regionu Crnog mora, saopštila je juče Organizacija
UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO-ov mesečni indeks cena hrane, koji predstavlja merilo promena cena pre-
hrambene korpe žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera, u martu je iznosio prosečnih 212,8 poena,
što je za 4,8 poena ili 2,3% više u odnosu na februar. Reč je o najvišem indeksu cena hrane od maja 2013., čemu
su doprineli nepovoljni vremenski uslovi u SAD i Brazilu, kao i neizvesnost oko isporuka žitarica iz Ukrajine.
Monsanto bolji nego što se nadao
Američki gigant Monsanto, najveći proizvođač genetski modifikovanog
semena, u drugom tromesečju tekuće fiskalne godine ostvario je profit
bolji od očekivanog. Kompanija je u oblasti agrohemije u posmatranom
tromesečju ostvarila neto profit od 1,67 milijardi dolara, ili 3,15 dolara po
akciji, dok su analitičari u proseku predvideli 3,07 dolara po akciji. U istom
razdoblju godinu dana ranije Monsanto je zabeležio neto profit od 1,48 mi-
lijardi ili 2,74 dolara po akciji. Prihodi od prodaje u istom kvartalu skočili
su 6,6 odsto, na 5,83 milijarde dolara, a kako se navodi u saopštenju, kom-
panija je profitirala od povećanja tražnje za njenim glavnim proizvodima.
Masovna seoba seljaka u Kini
U Kini su u toku najveće migracije u istoriji. Masovne seobe radnika iz
sela u gradove, praćene su planovima Pekinga za urbanizaciju bez preseda-
na u svetu. Krajem 2010. godine u Kini je armija radnika-migranata, nove
industrijske radničke klase, nastale od preobraćenih seljaka, dostigla 260
miliona. Ovi bivši poljoprivrednici žive i rade u gradovima, ali tu ne mogu
da se prijave. U svakodnevnom životu to znači da njihova deca ne mogu da
pohađaju gradske škole, idu u bolnice po nižoj ceni i uživaju ostale pogod-
nosti ”pravih“ građana. Novi plan trebalo bi da promeni njihovu sudbinu.
Predviđa se, naime, integracija čak 100 miliona građana ”drugog reda“

24
 AGROSVET

Ugroženi bumbari u Evropi

Skoro svakoj četvrtoj vrsti evropskih bumbara preti izumiranje, saop-
štila je juče Međunarodna unija za očuvanje prirode. Stručnjaci su došli
do tog zaključka analizom 68 vrsta bumbara koji žive u Evropi. Njihovo
istraživanje pokazalo je da se smanjuje broj 46% evropskih vrsta bumbara,
brojnost 29% vrsta stagnira, a kod 13% vrsta broj insekata raste. Stanje
ostalih evropskih vrsta bumbara još nije utvrđena. Bumbarima, kao i pče-
lama, smetaju klimatske promene, intenzivna poljoprivreda i urbanizacija.
Kako se navodi, neophodno je da se zaštite vrste i stanište bumbara, kao i
da se obnovi njihovo prirodno stanište i promoviše poljoprivredna praksa
koja pogoduje biodiverzitetu.
Crnogorci rešli da uvedu ekstra porez na puste njive
Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore odlučilo je da uvede dodatni porez koji će plaćati vlasnici poljoprivrednog
zemljišta koje ne obrađuju ili ne daju u zakup. Plan je da se ta odredba uvrsti u Zakon o poljoprivredi, a predlog
treba da bude usvojen na Vladi tokom četvrtog kvartala. Prema tom zakonu opštine mogu da naplaćuju porez
i do 50% veći u odnosu na utvrđenu poresku stopu za poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje. Porez na
nepokretnosti sada iznosi 0,10 do jedan odsto tržišne vrednosti zemljišta. Ukupna površina poljoprivrednog
zemljišta u 2012., prema podacima Monstata, iznosila je 515.700 ha, što je 37,34% ukupne teritorije, od čega se
obrađuje 190.000 ha
Nemačke granice za zelenu energiju
Nemačka vlada utvrdila je gornju granicu za izgradnju obnovljivih
izvora energije, objavila je televizija N24, pozivajući se na izvore vlade.
Snaga vetroelektrana koji bi u toku jedne godine bile izgrađene na kopnu
neće smeti da pređe ukupno 2.500 megavata, na vodi 6.500 megavata, dok
je izgradnja novih elektrana na biomasu ograničena na ukupnu snagu od
100 megavata godišnje. U slučaju prekoračenja tog ograničenja, «višak»
izvora neće imati prava ni na kakvu državnu podršku. Nemačka vlada do-
punom zakona želi da uspori rast cene električne energije koja je posled-
njih godina poskupljivala uglavnom zbog troškova za podršku obnovljivim
izvorima.
Da li bananama preti uništenje?
Gljivično oboljenje nazvano panamska bolest, koje je uništilo zasade banana pedesetih godina prošlog veka,
ponovo se pojavilo. Banane, jedna od omiljenih voćki i četvrta najvažnija prehrambena namirnica na svetu, mo-
gle bi uskoro izumreti, upozorili su predstavnici Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Naime, sojevi
gljivice Fusarium oxysporum f. sp. cubense napali su zasade banana namenjene za izvoz u Mozambiku i Jordanu.
Naučnici se boje da bi gljivica mogla dalje da se širi i da na taj način ugrozi useve banana najpopularnije sorte
Cavendish. Gljivica, koja je pronađena na nekoliko plantaža, uzrokuje neizlečivu panamsku bolest, zbog koje
korenje banane trune.
Svađa oko ”zlatnog pirinča“
Oko genetski modifikovanog pirinča, koji je zbog svoje žućkaste boje
nazvan ”zlatni”, već godinama se lome koplja. Za jedne je to idealno sred-
stvo u borbi protiv neuhranjenosti i gladi miliona, a za druge, dokaz po-
hlepe prehrambene industrije. ”Naš pirinač može da spasi mnoge živote“,
kategorični su biolozi Peter Bejer i Ingo Portikus – i to pre svega živote
mnoge dece u zemljama u razvoju koja, zbog nedostatka vitamina A, če-
sto oboljevaju i umiru od zaraznih bolesti. Međutim, protivnici genetski
modifikovanih namirnica smatraju da se iza svega krije velika reklamna
mašinerija kojoj je jedini cilj da ”pusti korene“ na budućim tržištima Afri-
ke i jugoistočne Azije.

29
AGROSVET

Evroposlanici objavili rat plastičnim kesama

Članice Evropske unije do 2019. godine treba da
smanje upotrebu plastičnih kesa koje su veliki za-
gađivači prirodne sredine za najmanje 80%, predvi-
đeno je predlogom propisa koji je podržao Evropski
parlament. Evroposlanici su za ostvarenje tog cilja
preporučili korišćenje različitih mera, poput poreza
na kese, naplate kesa, nuđenja alternative. Plastič-
ne kese koje završavaju na otpadu veliki su ekološ-
ki problem EU a posebno ugrožavaju vodu i vodene
ekosisteme. Svaki građanin Unije godišnje upotrebi
u proseku 200 plastičnih kesa ali su razlike od ze-
mlje do zemlje velike pa Danac iskoristi samo četiri
dok Poljak, Portugalac ili Slovak više od 450 kesa.
Naučnici stvorili crni paradajz
Američki naučnici stvorili su novu i neobičnu vrstu paradajza – crni
paradajz pod nazivom Indigo Rose. Iako izgledom i nije toliko privlačan,
navodno ima fantastičan ukus i mnogo antioksidansa koji štite od mnogih
bolesti. Indigo Rose nastala je ukrštanjem crvenog i tamno ljubičastog pa-
radajza, a prvi ih je stvorio profesor Jim Myers sa Sveučilišta u Oregonu dok
je na studijama proučavao ovo zanimljivo i zdravo povrće. Ipak, one koji
žele da uzgajaju crni paradajz, Myers upozorava na vreme berbe plodova.
Prvi plodovi mogu se brati oko 91 dan nakon sadnje, a važno je da se biljka
pusti da do kraja sazri kako bi se postigla ravnoteža svih korisnih sastojaka.
Nemačka ispušta najviše CO2 u EU
U EU su tokom 2013. smanjene emisije CO2 nastalog sagorevanjem fo-
silnih goriva i to za 2,5%, pokazuju prve procene evropske statističke služ-
be Eurostat za prošlu godinu. Prema tim procenama, Nemačka je najveći
zagađivač u EU sa emitovanih 760 miliona tona CO2 u prošloj godini, što je
dva odsto više u odnosu na 2012. Emisije CO2 su glavni uzročnik globalnog
zagrevanja a njihov udeo u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene
bašte u EU je 80%. Pored Nemačke, najveće količine CO2 emitovale su Veli-
ka Britanija (455 miliona tona), Francuska (346 miliona tona) i Italija (342
miliona tona). Slede Poljska sa 290 miliona tona, Španija sa 224 miliona
tona i Holandija sa 162 miliona tona.

30
AGROSVET

POLJOSTATISTIKA
Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Iskorišćenost staklenika u Srbiji 32 odsto, a

plastenika 97 %
Prema popisnoj dokumentaciji, u Srbiji 542 poljo-
privredna gazdinstva poseduju staklenike, ali su oni
iskorišćeni svega sa 32%. Kako je navedeno u publika-
ciji Republičkog zavoda za statistiku, popisano je 898
staklenika, čiji kapaciteti iznose 1,29 miliona kvadrat-
nih metara. Registrovano je i da 41.706 poljoprivred-
nih gazdinstava ima 101.492 plastenika, čiji je ukupan
kapacitet 24,44 miliona kvadrata, koji je daleko bolje
iskorišćen neko kod staklenika. Od raspoloživog kapa-
citeta korišćeno je 23,8 miliona kvadrata, ili 97%. Naj-
veći procenat staklenika nalazi se u Vojvodini - 37%,
dok je najveći procenat plastenika zabeležen je u regi-
onu Šumadije i Zapadne Srbije - 43%.

Na pijacama 300 miliona evra

Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvo-
da na pijacama u Srbiji tokom prošle godine iznosila je
31,584 milijardu dinara, što je u odnosu na 2012. godi-
nu povećanje od 12,6 posto, pokazuju podaci Republič-
kog zavoda za statistiku. Najzastupljenija namirnica,
s učešćem od 31,6 odsto, jeste povrće, voće čini 19,2
odsto, mleko i mlečni proizvodi 17,1 odsto, jaja, meso
i mesne prerađevine 14 odsto. Po podacima RZS-a,
promet roba na pijacama beleži konstatan rast tokom
poslednjih pet godina. Iako imaju sve izraženiju kon-
kurenciju u supermarketima i megamarketima, pijace
čuvaju status veoma važnog kanala distribucije za sve-
že voće, povrće, mlečne proizvode, meso i jaja.

Navodnjavano 53.086 hektara

U Srbiji je sistemima za navodnjavanje prošle godi-
ne bilo obuhvaćeno 85.593 hektara zemljišta, od čega je
navodnjavano ukupno 53.086 hektara. Najzastupljeniji
tip navodnjavanja bilo je navodnjavanje veštačkom ki-
šom. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem
se navodnjava 93 odsto površine, površinski se navod-
njava jedan odsto, a kapanjem šest odsto površine. Naj-
više vode se crpelo iz vodotokova, 91odsto, dok su pre-
ostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera,
akumulacija i iz vodovodne mreže. Udeo navodnjavane
površine u odnosu na ukupno korišćenu poljoprivred-
nu površinu u 2013. godini je jedan odsto, saopštio je
Republički zavod za statistiku.

32
Priredili: Radomir Gligorović, Milan Sudimac, Dragan Đorđević
 Novo, jedinstveno!
EXCORTA
Šta je zajedničko prouzrokovačima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia
betae, Uromyces betae ?
Oštećenja lisne mase koje pojedinačno ili u združenom napadu mogu potpuno uništiti fotosintetski
aparat šećerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici površine i sadržaj šećera, digestiju
“slatkog korena”.

Šta povezuje sivu pegavost lista šećerne repe,

pepelnicu repe, mrku pegavost lišća repe, rđu repe?
Jedinstveni neprijatelj,
aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta.

Excorta je novi fungicid sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demeti-
laze koji je ključan za biosintezu sterola te sprečava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje širok spek-
tar delovanja u suzbijanju brojnih fitopatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na šećernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevi-
ma, voća i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zaštite lisne mase šećerne repe.

Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvaruje

u preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenja
i u skladu sa preporukama Izveštajno-prognozne službe.
Može se primeniti samostalno ili u kombinaciji sa
fungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha).

Doza primene - 0,75 – 1,0 l/ha uz utrošak 200 l/ha vode.

Excorta je neotrovan za ptice, pčele i kišne gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg.
Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj efikasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao što su
Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae
graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih

i jarih strmih žita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha u
preventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili
po prvim uočljivim simptomima oboljenja.
 Novo, sigurnije, jače!
EXCORTA PLUS
Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili
nekom drugim grupama.
Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije
oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno
ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno
delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija
gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim
usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora,
Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green”
odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite
od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u
strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia
spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora
teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.
Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.
Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.
Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg,
a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001
Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs
Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550
Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364
Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

PČELARENJE
Prirediо: Hadži Zoran Jovanović
PČELE RADE ZA EVROPSKO TRŽIŠTE
Nektar koji pčele budu sakupljale od Koceljeve do
Topole, te od Venčana kod Aranđelovca do Takova, na
domaćem i tržištu EU nosiće naziv ”kačerski med“. U
projekat je uključeno oko 30 članova zemljoradničke
zadruge, kao i oko 130 pčelara, sa više od 3.500 koš-
nica. A da bi med imao epitet ”kačerski“, s obzirom na
geografski zaštićeno poreklo, košnice se ne mogu seliti
van pomenute teritorije. ”U realizaciji projekta veliku
pomoć pružila nam je Privredna komora Beograda.
Bez te podrške, ne bismo mogli da zvanično zaštitimo
geografsko poreklo ovog proizvoda, s obzirom na to da
taj posao košta oko 100.000 evra”, kaže Dragan Aćimo-
vić, direktor zadruge ”Kačerski med“.
”SERBIA ORGANICA“ U ”RECI MEDA“
Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvod-
nje ”Serbia Organica“ jedan je od partnera na projektu
”Reka meda“ (”Honey River“), čiji je nosioc Savez pče-
larskih organizacija Srbije (SPOS). Udruženje ”Serbia
Organica“ će održati obuke iz oblasti organske pro-
izvodnje, sa posebnim osvrtom na organsko pčelare-
nje.Sprovođenje projekta ”Reka meda“počelo je 1. sep-
tembra prošle godine i planirano je da traje 18 mese-
ci. Projekat se finansira u okviru IPA fonda Evropske
unije, a u okviru javnog konkursa i programa ”Socijal-
no ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji“ za čije
sprovođenje je zadužen Biro za sprovođenje projekata
EU u ambasadi Austrije u Beogradu. Pored udruženja
”Serbia Organica“, partneri SPOS-a na ovom projektu
su i Građanska inicijativa za razvoj sela ”Kladenac“,
Grad Požarevac i pčelarska udruženja iz pet grado-
va – ”Dunav“ iz Apatina, ”Jovan Živanović“ iz Novog
Sada, Društvo pčelara Smederevo, Udruženje pčelara
”Požarevac“ i “Hajduk Veljko“ iz Negotina. ”Klade-
nac“ je zadužen za sprovođenje obuka i mentorstva iz
oblasti Dobre pčelarske prakse koja će se u početnoj
fazi naslanjati na principe Dobre poljoprivredne prak-
se i srodnih dobrovoljnih standarda, kao što je Global
G.A.P., u kojoj saradnici ”Kladenca“ imaju višegodišnje
iskustvo.
Jedna od osnovnih aktivnosti predviđenih ovim
projekom, koja je ušla u završnu fazu, je definisanje
principa ”Dobre pčelarske prakse“. Primena tih princi-
pa u proizvodnji biće osnovni uslov za sve one pčelare
koji žele da med iz svoje proizvodnje pakuju i plasi-
raju na tržište u originalnoj tegli SPOS-a. Jedinstve-
37
AGROSVET
ni izgled tegle sa odgovarajućom etiketom potrošaču
će biti garancija o kvalitetu meda, koji će na tržištu
moći da se pojavi tek nakon sprovedene kontrole po
internim procedurama SPOS-a. Ukupna vrednost ce-
log projekta ”Reka meda“ je 218.988 evra. Vrednost
granta koji obezbeđuju Evropska Unija i Austrijska ra-
zvojna agencija (ADA) je 167.460 evra, dok je vrednost
sopstvenog učešća nosioca projekta 51.527 evra. Ceo
projekat je osmišljen i sprovodi se sa ciljem da pčelari
svojim proizvodima daju dodatu vrednost proizvodu
na tržištu, a potrošači meda zaštite od sve većih količi-
na falsifikovanog meda koji se može naći u prodaji. U
okviru Dunavske regije odabrane su opštine Negotin i
Požarevac zbog specifičnih prirodnih uslova (planin-
ska područja bez značajnih zagađivača) koji su odgova-
rajući za primenu principa organske proizvodnje. Bre-
žuljkasta i planinska područja ovih opština su bogata
raznovrsnim samoniklim medonosnim biljem. Upravo
iz tih razloga, u Negotinu i Požarevcu će ”Serbia Orga-
nica“ održaće obuke iz oblasti organske proizvodnje, sa
posebnim osvrtom na organsko pčelarenje. Članovima
udruženja pčelara iz Negotina i Požarevca i ostalim za-
interesovanim da saznaju nešto više o principima odr-
živog korišćenja prirodnih bogatstava u cilju očuvanja
životne sredine biće omogućeno da pohađaju obuke iz
oblasti organske proizvodnje. ”Serbia Organica“, kao
nacionalno udruženje sa značajnim iskustvom u ovoj
oblasti, izabrano je za partnersku organizaciju SPOS-a
kako bi navedene aktivnosti bile sprovedene na naj-
profesionalniji način. Autor projekta ”Reka meda“ je
Nena Nikolić, dipl. inž. Poljoprivrede i stručni sarad-
nik ”Serbia Organice“.
SPOS: U PRODAVNICAMA
MED SUMNJIVOG KVALITETA
Savez pčelarskih organizacija Srbije pozvao je
udruženja pčelara da se priključe akciji otkrivanja lo-
šeg meda i da prijave dostave veterinarskoj inspekciji.
SPOS upozorava da se u trgovinama prodaju velike ko-
ličine meda sumnjivog kvaliteta, koji nema ukus, aro-
mu i svojstva pravog meda. Pčelarima je dato uputstvo
da prvo kupe teglu sumnjivog meda, sačuvaju račun
i tek onda napišu prijavu. U slučaji da nemaju novca,
SPOS će platiti tu teglu meda, o čemu se pčelari pret-
hodno moraju dogovoriti sa tom organizacijom. Rodo-
ljub Živadinović, predsednik SPOS-a, kaže da već me-
secima u trgovinama i na pijacama naši pčelari uoča-
vaju velike količine meda sumnjivog kvaliteta.
AGROSVET
NEGOVANJE TRAVNJAKA
Prirediо: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva.
P
oznat je odgovor jednog engleskog lorda na pita-
nje kako su uspeli da odneguju lep travnjak, „Pa
ništa lakše, poseješ, povaljaš, redovno zalivaš ako
nema kiše, kosiš i tako nekih dve stotine i više godina“.
U životima ljudi, travnjaci imaju sve veću ulogu. To su
zelene oaze koje naročito u gradovima unose deo pri-
rode u svakodnevni život savremenog čoveka. Pored
toga što služe za uživanje i opuštanje, njihova ekološka
uloga je još veća. Veliki broj zeljasti biljaka na jednoj
površini predstavlja fabriku za proizvodnju kiseoni-
ka koji će uneti svežinu u svaki delić životne sredine.
Trava ima i veliku ulogu u sprečavanju erozije tla na
izuzetno strmim terenima jer štiti zemljište od raza-
rajučeg dejstva kišnih kapi. Jedan travnjak predstavlja
stanište za mnoge insekte i korisne mikroorganizme,
reguliše vlažnost i temperaturu zemljišta i povoljno
utiče na stvaranje prijatne mikroklime.
Travnate površine imaju različitu namenu, pa tako
imamo dekorativne i parkovske površine, sportske te-
rene, travnjake od posebne namene i zelene površine
oko vikendica i kuća za stanovanje. U zavisnosti od
korišćenja travnjaka zavisi i njegova otpornost i održi-
vost u dobrom stanju jer se na određenim površinama
trava konstntno gazi i trpi velika oštećenja. Da bi se
dobio kvalitetan travnjak potrebno je da se uskladi ve-
liki broj faktora koji utiču na kvalitet i rast trave kao
što su: klimatski faktori (temperatura, vlaga, vetar,
sneg, mraz...), zemljište (gustina, pH vrednost, struk-
38
tura, vlažnost i sadržaj hranljivih materija), bolesti i
štetočine, vrsta trave, primenjene mere nege (košenje,
đubrenje, vertikuliranje i navodnjavanje). Jer samo u
optimalnim spoljašnjim uslovima može se očekivati
dobijanje kvalitetnog travnjaka.
Da bi se jedan travnjak pravilno oformio potrebno
je da se ispoštuje redosled radnih operacija prilikom
njegove izgradnje, a to su:
• Priprema zemljišta
• Izbor smeše trava
• Setva trava
• Zalivanje
• Košenje
• Suzbijanje korovskih biljaka
Najpogodniji period za zasnivanje travnjaka je u
proleće od marta do maja meseca i u jesen od kraja
avgusta pa do sredine oktobra jer tada ima dosta pa-
davina, a zemljište je dovoljno toplo da omogući brzo
klijanje semena.
Što se tiče pripreme zemljišta, najpre se mora ura-
diti čišćenje terena od svih primesa (korova, žbunja,
panjeva, grana, kore, kamena, cigle i drugih primesa).
Za čišćenje vegetacije Villager preporučuje upotrebu
motornih kosa BC 1700xc, BC 2100xc, BC1250, BC1900.
Sa ovim motornim kosama sa lakoćom se može ukloni-
ti drvenasta vegetacija prečnika do 10 cm, kao i žbuno-

liki izdanci iz zemlje i panjeva. Za usitnjavanje grana
koristite električne seckalice za grane Villager VC2400
i Villager VS 2400s. Usitnjene grane se mogu upotrebi-
ti za pravljenje organskog đubriva komposta.
Nakon čišćenja terena, vrši se obrada zemljišta, jer
je takvo zemljište stvrdnuto i nije moguće izvršiti se-
tvu semena. Stvrdnuto zemljište je najbolje prekopati
ašovom ili plugom, a kasnije izvršiti usitnjavanje ze-
mlje kultivatorom ili frezom. Za obradu zemlje Villager
preporučuje kultivatore VTB 600 ECO i VTB 900 ECO
kao i višenamenski kultivator VMM 1918 R koji može
da nosi plug i frezu. Pored pripreme zemljišta potreb-
no je paralelno uklanjati delove korovskih biljaka koje
mogu naneti veliku štetu travnjaku, na prvom mestu
zubače (Cynodon dactylon) i pirevine (Agropyrum re-
pens).
Đubrenje cele površine stajnjakom ili tresetom po-
željno je da se obavi za vreme prekopavanja zemljišta.
Visina sloja upotrebljenog stajnjaka treba da se kre-
će od 1 do 3 cm, a ako se upotrebljava treset treba ga
razbacati 2 do 5 kg/m². Posle prekopavanja obavezno
izvršiti sabijanje zemlje laganim valjkom kako bi se ze-
mlja ravnomerno slegla, a nakon toga grabuljama uklo-
niti sve neravnine koje se nalaze na datoj površini.
Veoma važan posao jeste i odabir prave mešavi-
ne semena, jer travnjak je mešavina različitih trava.
U zavisnosti od namene, lokaliteta, klimatskih fakto-
ra i tipa zemljišta mora se pronaći odgovarajuća kom-
binacija trava. Najčešće vrste trava koje se koriste za
formiranje kućnih travnjaka su engleski ljulj (Lolium
perenne), prava livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk
( Festuca rubra), livadski vijuk (Festuca pratensis). En-
gleski ljulj sa uskim listovima raste brzo otporan je na
gaženje i brzo zatvara rupe u travnjaku. Crveni vijuk
podnosi nisko košenje i hladovinu. Prava livadarka ra-
zvija snažan korenov sistem koji stvara podlogu otpor-
nu na gaženje.
Pre setve površinu koju treba zatraviti treba po-
deliti na manje delove i svaki deo posebno zasejavati,
kako bi se seme ravnomerno rasporedilo po čitavoj po-
vršini. Setva se može obaviti sa pomešanim semenom
različitih vrsta trava, ali je mnogo bolje da se odvoje-
no zasejava krupnije, a odvojeno sitnije seme. Na ovaj
nači postiće se ravnomeran raspored semena na setve-
noj površini. Sitnije seme se seje na dubinu od 1 cm,
dok krupnije treba zasejati na dubinu od 2 cm. Dobro
je, posle izvršene setve, da bi seme došlo u kontakt sa
39
AGROSVET
česticama zemlje, zasejanu površinu povaljati valjkom
težine 30-50 kg.
Zalivanje je neizostavna mera nege te novozasejane
površine treba ravnomerno zalivati u toku dana dva
puta (ujutru i uveče, pre i posle osunčavanja zasejane
površine). Zalivanje je najbolje izvoditi rasprskivačem
ili ručnim crevom na kome se nalazi rasprskivač-mla-
znica za razbijanje vodenog mlaza u sitne kapljice,
stvarajući veštačku kišu. Zalivati treba sve dok se ne
počnu stvarati male barice, što je indikator da je zemlja
zasićena vodom. Zalivanje novozasejane površine tre-
ba izvoditi sve dok površina ne ozeleni, tj. dok trava ne
poraste do 15 cm. Kasnije novi travnjak treba zalivati
prema potrebi.
Svakom travnjaku je potrebna voda, naročito u toku
leta. U slučaju sušne zime i proleća travnjake treba
zalivati nešto ranije, ne čekajući toplije dane. Stare
travnjake treba zalivati nešto ređe i većom količinom
tečnosti, nego što je to slučaj sa novopodignutim trav-
njacima. U toku zalivanja, treba po kvadratnom me-
tru dodati 20-25 litara vode. Bolje je ređe i duže, nego
kraće i češće zalivanje. U sušnim danima treba dobro
zaliti travnjak jednom do dva puta nedeljno i to uveče
ili ujutru u periodu između 3:00 i 6:00 časova
Košenje. Nakon formiranja travnjaka može se pri-
stupiti košenju, ali se mora voditi računa da se prvo
košenje izvodi tek onda kada je trava porasta do 15
cm. Visina prvog košenja treba da bude 6-7 cm. Kada
je travnjak u potpunosti formiran treba vršiti redov-
no košenje, jer redovno košenje čini travnjak izuzetno
gustim. Kućni travnjaci mogu da se kose svakih 7-10
dana, ali u letnjim mesecima za vreme velikih vrućina
košenje treba da bude ređe. Optimalna visina košenja
kreće se od 3,5 cm do 5 cm, svako košenje ispod ove
granice može dovesti do isušivanja busena i smanje-
nja vitalnosti trave. Villager poseduje široku paletu
kosačica koje su idealne za održavanje različitih tipo-
va travnjaka. Od najmanjih električnih kosačica koje
su namenjene za košenje zelenih površina 300-600
m² (Villy1000e, 1000i, 1200e, 1200p, 1300i, 1600i,
1600p), zatim kosačice za košenje zelenih površina
do 1200 m² sa benzinskim četvorotaktnim motorima
(Villager V46, VS46, VR 46, V 46p, VR 46P, VS 53P) i
velike kosačice za zelene površine do 1500 m² (Villager
VRS 51, VRSA 53, VRS 56P). Pored kosačica koje su
namenjene zahtenim korisnicima u domaćinstvu Vi-
llager se može pohvaliti kosačicom Villager V72 koja
može da kosi površine veće od 3000 m².
AGROSVET
Villager u svom asortimanu poseduje dva tipa trak-
torskih kosačica (Villager VT 840 I VT 980) koji su po-
godni za košenje zelenih površina do 5000 m².
Đubrenje i prihrana. Trava zahteva osnovne osnov-
ne hranljive sastojke da bi ostala zdrava. Neophodni su
joj azot, fosfor i kalijum pa prema tome mogu se ko-
ristiti NPK veštačka đubriva. Prilikom košenja trave
uklanjate i hranljive materije sa travnjaka: Po svakom
kilogramu pokošene trave uklonite oko 30 grama azo-
ta, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora. Morate ih
nadoknaditi. Đubriva kojima se prihranjuje u proleće i
tokom leta bi trebalo da imaju veći sadržaj azota, da bi
se pospešio rast i dobila divna boja trave. Đubriva ko-
jima se vrši jesenja prihrana, bi trebalo da imaju manji
sadržaj azota, a veći sadržaj kalijuma i fosfora, kako
bi se obezbedio rast korenovog sistema, a na taj način
se obezbeđuje otpornost na isušivanje i izmrzavanje,
kao i otpornost na bolesti. Za đubrenje travnjaka može
se koristiti i sama trava primenom tehnike malčiranja.
Villager kosačice imaju mogućnost za malčiranje, to je
dodatno usitnjavanje trave pomoću specijalnog noža,
trava se sitni i ravnomerno slaže i služi kao kvalitetan
izvor organskih hranljivih materija. Iz ovako usitnje-
ne trave hranljive materije se sporo i konstantno oslo-
bađaju, štedi se đubrivo i štiti životna sredina. Trava
koja je ravnomerno raspoređena na travnjaku, duže
zadržava vlagu u zemljištu, štiti od erozje i sprečava
izračivanje toplote iz zemljišta. Na ovaj način smanjuje
se potreba za zalivanjem jer se gornji sloj brzo isuši od
vetra i sunca, a ispod njega nalazi se obilje vlage koja će
osvežiti travu u najtoplijim letnjim danima. Malčiranje
40
ima višestruku korist za travnjak, a i ekološki je pri-
hvatljivo. Villager ima nekoliko rešenja za malčiranje
travnjaka. U zavisnosti od veličine travnjaka mogu se
primeniti različiti modeli kosačica: za male i srednje
površine pogodna je kosačica Villager VR 46P, dok za
velike površine tu su robusne premium kosačice Villa-
ger VRS 51P, VRSA 53, VRS 56P.
Aerifikacija odnosno prozračivanje travnjaka je
veoma bitna mera nege, koja podrazumeva cepanje tla
travnjaka i busena trave radi dovođenja vazduha do
korena biljki. Na ovaj način jača se korenov sistem bi-
ljaka, povećeva se drenaža i otpornost na sušu. Trav-
njaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovolj-
no peskovita, pa do korenja dolazi premalo vazduha,
a za njih je neophodno da dišu. Usled toga, zemljište
je previše čvrsto, a rast trave je usporen. Za prozrači-
vanje koriste se specijalni uređaji kao što je Villager
prozračivač VAS 1300. Pomoću ovog uređaja travnjak
dobija više vazduha i oslobađa se korova, mahovine i
odumrle trave.
Uklanjanje korova se može vršiti raznim ručnim
alatima. Manji korov, kao što su veronike i bela dete-
lina, možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje
zemlje. Ostale vrste korova, kao što je maslačak ili
bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim ku-
hinjskim nožem. U mere održavanja starih travnjaka
spadaju čišćenje od otpadaka organske ili neorganske
prirode (odgovarajućim grabuljama, rasturanje krtič-
njaka i suzbijanje glodara (slepo kuče i krtica) odgo-
varajućim preparatima koji se mogu kupiti u poljopri-
vrednim apotekama.
AGROSVET
FitoSave – SNAGA PRIRODE
Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.
P
oslednjih godina sve je prisutnija pojava biope-
sticida u ponudi hemijskih koncerna čime se širi
dijapazon mogućih rešenja u zaštiti gajenih bilja-
ka. Čime se opravdava ovakav zaokret u istraživačkim
centrima industrije pesticida? Razloge treba tražiti
svakako u pojačanoj brizi za zaštitu životne sredine,
zaštiti krajnjeg potrošača, promeni klimatskih prilika,
razvoju sve manje osetljivijih rasa patogena i štetnih
organizama na postojeće pesticide, selekcionisanju sve
većeg broja sorti i hibrida koji treba da odgovore zah-
tevima tržišta, introdukciji novih štetnih organizama
sa drugih područja zahvaljujući povećanoj razmeni u
uvozi i izvozu poljoprivrednih proizvoda i dr.
Naš zadatak je predstavimo čitaocima dosadašnja
saznanja o biopesticidima i njihovoj primeni, kao i
nove proizvode koji će se naći na našem tržištu. Mi-
krobiološki agensi, gljive, bakterije, virusi su uzročnici
biljnih bolesti ali se koriste kao antagonisti za suzbi-
janje drugih mikroorganizama, kao i štetnih insekata
(Naturalis Biogard). Postoje brojna saznanja o gljivama
koje se koriste u kontroli pojedinih korovskih biljaka
(vidi Agrosvet broj 52). Paralelno sa biopesticidima, u
laboratorijama se razvijaju i proizvodi čiji je zadatak da
podstakne odbrambene mehanizme same biljke i na taj
način odgovori na napad patogena. Sve ovo ima zada-
tak da sačuva gajenu biljku od destrukcije kao rezultat
napada patogenih organizama.
Jedno od novih rešenja je svakako i linija proizvoda
pod imenom FytoSave koji dolaze iz istraživačkog cen-
42
tra FitoFend – Pioneering Biological Alternatives. Prateći
logo ovog proizvoda je “Snaga prirode”. Zašto? Jedno-
stavno, mehanizam delovanja je zasnovan na važnim
procesima unutar ćelije kao što su ubrzanje oksidaci-
onih procesa, jačanje ćelijskog zida, depozicija kalosa
i dr. Drugim rečima, preventivna mobilizacija prirod-
nog odgovora same biljke. Ili govorom struke, aktiv-
na supstanca u proizvodu Fyto 11, kao prvom iz linije
FytoSave sadrži oligosaharidni kompleks COS-OGA
koji imitira prirodnu interakciju gljiva-biljka domaćin,
a čine ga dva polianjonska lanca koje stabilizuje polika-
tjonski kitocinski lanac. Ovaj polisaharidni kompleks
kao potpuno novo jedinjenje podržano je od strane ori-
ginalnog i sinergijom (zajedničko delovanje) aktivnijeg
kompleksa u poređenju sa pojedinačnim sastojcima.
Gde je moguće primeniti Fyto11? Dosadašnji rezul-
tati kao laboratorijskih, tako i poljskih ogleda pokazali
su visok stepen zaštite useva krastavca, tikvica, para-
dajza, paprika, jagodastog voća i vinove loze od prou-
zrokovača pepelnice, plamenjače i sive truleži. Ogledi
saradnika Univerziteta Namur (Belgija) sprovedeni su
u Holandiji (paradajz), Španiji (krastavac, tikvice, pa-
radajz) i Francuskoj (vinova loza), a od 2014. i u Srbiji,
jagodasto voće i paradajz.
Kako primeniti Fyto11? Rezultati ogleda ukazuju na
pun efekat primene Fyto11 ako su dva do tri tretmana
obavljena pre nastanka infekcije, u intervalima od 7 do
10 dana, a nakon infekcije još dva tretmana u dozi od
2,0 litra preparata po hektaru primenjenih sa 500 do
 AGROSVET
1000 litara tečnosti (zavisno od raspoložive mehaniza- san – bezbednost za krajnjeg potrošača proizvoda. Pre-
cije za tretiranje). Posebnu pažnju prilikom prskanja parat Fyto11 ima karencu 0 (nula) dana i odlično se
treba obratiti na to da obe strane lista moraju biti pot- uklapa kako u sistem integralne, tako i u sistem organ-
puno poprskane, a tretman vršiti rano ujutru, i narav- ske proizvodnje.
no na početku sezone, preventivno. Ovim postupcima
Uvođenjem novih rešenja koja su zasnovana na re-
biljka je pripremljena na snažan odgovor prouzrokova-
šenjima koja nudi sama priroda okrećemo novu strani-
čima pepelnice, plamenjače, odnosno sive truleži, a ako
cu u zaštiti gajenih biljaka. Linija FytoSave, odnosno
je bolest uznapredovala, potrebna je dopuna delovanja
proizvod Fyto11 je prvi ali hrabri korak koji je pred
kombinovanjem sa fungicidima na bazi Miklobutanila
nama. Zakoračimo u nešto novo jer je to7/02/2014
osnov progre-
(Systhane 240 EC), Ciprodinila (Cormax) ili Ciprodinil
sa, a samo hrabri osvajaju svet
+ Fludioksonil (Switch 62,5 WG). Treba napomenuti i
da se Fyto11 ne spira kišom i otporan je na UV zrake.
Šta je ono što izdvaja Fyto11? Odgovor kratak i ja-
Efficacy of FYTO11, a SL formulation of COS-OGA,
a new elicitor of plant defenses *
R. Buonatesta(1)* and P. Van Cutsem(2)

(1) FytoFend SA, Belgium r.buonatesta@fytofend.com

(2) Unité de Recherche en Biologie Cellulaire Végétale, Namur University, Belgium pierre.vancutsem@unamur.be

   

Alicante, Spain 2013 (GEP) Elst, The Netherlands 2013 (GEP)
Control FYTO11 60
6 Control FYTO11 Imazalil
Triadimenol 50
5
40
4
Severity (%)
Severity (%)

3 30

2 20
1 10
0 0
2/5 8/5 24/5 17/6 22/6 27/6 4/7 11/7 18/7

Under moderate disease pressure, five sprayings of Under very high disease pressure, five sprayings of FYTO11
FYTO11 (2 L/ha) at a 7-days interval conferred the same (2 L/ha) at a 7-days interval conferred high protection
protection as Triadimenol (>90%) until 11 July (7 DAA 5 or 4 weeks after appearance
of the first symptoms in the control)

   

80
Control FYTO11 Miclobutanil
Valencia, Spain 2012 (GEP)
60
Severity (%)

Under very high disease pressure, seven sprayings

40 of FYTO11 (3 L/ha) at a 7-days interval conferred
very high protection (>95%) until 3 April (13 DAA 7
20 or 5 weeks after appearance of the first symptoms
in the control)
0
1/3 8/3 14/3 21/3 30/3 3/4 11/4

  

Valencia, Spain 2012 (GEP) Nantes, France 2013 (GEP)

60 Control FYTO11 Chemical program Control FYTO11
25

20
40
Severity (%)

Severity (%)

15

20 10

0 0
26/6 5/7 18/7 25/7 1/8 22/8 12/7 22/7 2/8
Under very high disease pressure, good protection Under high disease pressure, good protection (>70%)
(>75%) against powdery mildew was conferred by six against downy mildew was conferred by eight sprayings
sprayings of FYTO11 (3 L/ha) at a 7-days interval of FYTO11 (2 L/ha) at a 7-days interval

43
AGROSVET

DRUGI PIŠU
Preuzeto:
Organic News, april 2014.
Dr Vladan Ugrenović
Pokrovni usevi – bioagroteh- Smanjuju troškove ishrane useva no delovanje. Uvođenjem biološki
nička mera za budućnost - Zemljišne bakterije azotofiksato- aktivnih biljaka ”biljke prijatelji”,
Pokrovni usevi se primenjuju kao ri (familija Rhizobiaceae) na kore- može se uspešno vršiti biokontrola
bioagrotehnička mera u sistemima nu leptirnjača (familija Fabaceae), u sistemima biljne proizvodnje, tako
ekološke poljoprivrede, a mogu se atmosferski azot čine dostupnim što repelentnim delovanjem mogu
definisati kao usevi koji se obično za biljke, što smanjuje potrebu za da odbijaju štetne insekte (buvač,
ne gaje za komercijalnu upotrebu, dodatnom ishranom gajenih bilja- hajdučka trava), a atraktantnim pri-
a pri tom imaju višestruku ulogu ka azotnim hranivima i obogaćuje vlače korisne, predatore i parazitoi-
u plodoredima. Korist od pokrov- zemljište azotom za naredne useve. de (morač, kim, mirođija, nana, he-
nih useva odavno je poznata, ma- Ova simbiotska zajednica posebno ljda). Na taj način brojnost štetnih
hunarke su korišćene kao biološki je upotrebljiva u pokrovnim usevi- insekata može se smanjiti ispod pra-
fiksatori azota za naredni usev, a ma, pa tako ozimi grašak, grahorica ga štetnosti. Pokrovni usevi mogu
zasnivani su i u periodima kada je i lucerka u pokrovnom usevu mogu da formiraju nepovoljno okruženje
zemljište bez glavnih useva, kako bi da obezbede i do 100% azota za na- za pojavu bolesti, a takođe mogu da
se smanjila erozija. U novije vreme redni usev krompira. Maljava gra- proizvode jedinjenja koja smanjuju
uloga pokrovnih useva proširena horica od početka marta pa nadalje brojnost populacija štetnih nemato-
je na biokontrolu korova, bolesti i fiksira dva kilograma azota dnevno, de (slačica, facelija).
štetočina, kao i na ukupno poboljša- a dokazano je i da povećava prinos Pokrovni usevi pospešuju zadr-
nje kvaliteta zemljišta povećanjem kukuruza u toj meri da opravdava žavanje i upijanje vode u zemljište
organske materije, podsticanjem primenu pokrovnog useva. Združi- (štede vodu), sistemom obrade po-
kruženja hranljivih materija i sma- vanjem leptirnjača useva sa glavnim voljno utiču na smanjenje sabijanja
njenjem sabijanja zemljišta. Istovre- usevom, prenos azota može biti zna- i poboljšanje strukture zemljišta,
meno, njihovom upotrebom teži se čajan, a vrednosti prenetog azota se povećavaju količinu organske ma-
smanjenju troškova i čak stvaranju mogu kretati i do 50 %. Takođe, po- terije i mikrobiološku aktivnost, a
krovni usevi mogu smanjiti gubitke time podstiču celokupno kruženje
novih izvora prihoda na gazdinstvu.
azota u zemljištu i na taj način ga materije i poboljšavaju zdravlje ze-
Klimatske promene, troškovi sačuvati za naredni usev. Sa druge mljišta. Dobri primeri su travni po-
energije i raspolaganje azotom ima- krovni usevi, raž koja povećava or-
strane biljke iz familije trava (Poa-
će sve veći uticaj na poljoprivrednu gansku materiju i štedi vlagu, sirak
ceae), moćnim korenom nakupljaju ili sudanska trava čiji koren prodire
proizvodnju u narednim godina- hraniva, naročito azot, koja ostaju
ma. Uvođenjem pokrovnih useva u duboko, pa povoljno utiče na fizičke
u zemljištu posle žetve, pa se za tri osobine zemljišta, kao i ljuljevi koji
praksu mogu se rešiti neka od ovih meseca na taj način nakupi i do 79 kod prevlaženog zemljišta stabili-
pitanja. Pokrovni usevi mogu po- kilograma azota po hektaru. zuju međuredni prostor u usevima,
voljno da utiču na povećanje prino- zasadima i na uvratinama parcela.
sa, smanjuju troškove kod upotrebe Smanjuju potrebu za pesticidima Ksenofitne mahunarke, žuta lucer-
- Pokrovni usevi suzbijaju korove,
azota i pesticida, utiču na redukciju ka i sočivo efikasno koriste vodu i u
upotrebe mehanizacije, a svim timutiču na smanjenje oštećenja od pokrovnom usevu štede zemljišnu
i na povećanje profita. Međutim bolesti, insekata i nematoda, a me- vlagu bolje nego na golom neobra-
pokrovni usevi mogu doneti i niz hanizmi delovanja su mnogobrojni. đenom zemljištu. Brzorastući po-
drugih agronomskih pogodnosti - Kada su u pitanju korovi, pokrovni krovni usevi svojom vegetativnom
usevi deluju fizički i alelopatski. Fi-
poboljšanje zdravlja zemljišta, spre- masom štite zemljište od erozije,
zičko delovanje odnosi se na konku-
čavaje erozije, zaštitita kvaliteta koja nastaje vetrom ili kišom. Gusti
renske odnose koji se manifestuju višegodišnji usevi pospešuju zadr-
vode, zaštita biodiverziteta, a koje
u zasenjivanju, usled čega se me- žavanje i upijanje vode u zemljište
se teško mogu finansijski izmeriti. i smanjuju površinsko oticanje, a
Uvođenje pokrovnih useva u širu nja frekvencija svetla u usevu, pa
nadzemni delovi biljaka smanjuju
proizvodnu praksu, može značajno seme korova ne može da klija i niče uticaj kišnih kapi. Trave i travne
ili u mehaničkom gušenju korova
uticati na povećanje održivosti po- smeše pružaju najbolju zaštitu od
od strane useva velike pokrovnosti
ljoprivrednih proizvodnih sistema. erozije, a ozima žita, mahunarke i
(prava žita, heljda, kupusnjače). Ale- kupusnjače su pogodne za zimski
Korist od pokrovnih useva i me- lopatski deluju izlučevinama korena
period u uslovima kontinentalne
hanizmi delovanja koje mogu imati prirodno herbicid- klime.

44
AGROSVET

LUCERKA,
KRALJICA
KRMNOG BILJA
Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

L
ucerka, Medicago sativa L., spada u najznačajnije
krmne kulture, pa joj često pridodaju da je kralji-
ca među krmivima i nezaobilazna u ishrani stoke.
Poreklom je iz Irana. O njenom značaju postoje pisa-
ni tragovi iz prošlosti, a poznato je i da su osvajačke
vojske lucerku sejale te koristile su za ishranu svojih
konja.
Da bi lucerka dala svoj maksimum kako u zelenoj
masi, tako i u senaži ili u semenu, moraju se ispoštova-
ti svi tehnološki procesi..
Krenimo od semena. Za setvu se mora koristiti de-
klarisano i dorađeno seme koje je prošlo svu zakonski
propisanu procedure – kontrolisani semenski usev,
kvalitetnu dorado i pakovanje. Veoma je zančajno i
poštovanje plodosmene, odnosno da između dva zasni-
vanja useva lucerke prođe barem 10 godina zbog pro-
blema sa vilinom kosicom, žičnjacima, verticilioza i dr.
Lucerka se može sejati u dva roka: tokom proleća i
u kasno leto. Prolećnom setvom se izbegavaju septem-
barska suša, jaki mrazevi i izmrzavanje mladog useva Zemljište u koje se zasniva lucerka treba da bude
zasejanog kasno u leto. Prolećna setva (druga polovi- duboko rastresito, plodno i sa povoljnim vodno-vazduš-
na marta, prva polovina aprila) se odvija u povoljnim nim sistemom. Na ovakvom zemljištu lucerka  razvija
uslovima jer je zemljište naročito vlaga akumulirana dubok i razgranat korenov sistem, što joj omogućava
tokom zime odmah dostupna za procese klijanja i ni-
bolje snabdevanje vodom i hranivima za maksimalnu
canja, i uz stalni porast srednjodnevnih temperature.
produktivnost i dugotrajnost. Smatra se da su za gaje-
Takođe, priprema zemljišta za setvu i predsetveno đu-
nje lucerke podesna zemljišta sa reakcijom pH 6,6-7,5.
brenje je takođe povoljnije ako se opredelimo za pro-
lećnu setvu. Međutim, nepovolji uslovi u prolećnoj Lucerka za svoj razvoj zahteva mnogo hraniva, a
setvi lucerke mogu biti: česta pojava prolećnih suša u najvažniji su fosfor, kalijum.i kalcijum. Preporučuje se
aprilu i redovna pojava korova (posebno jednogodiš- da količina fosfora u zasnivnju lucerišta bude 100-150
njih širokolisnih korova) koji lucerku mogu da uguše kg/ha, a 60-100 kg/ha kalijuma. Primena azotnih đu-
naročito u početku razvoja, kada  lucerka  traži dosta briva nije tako značajna ali se preporučuje do 30 kg/
vode i sunca. Česta je i najezda štetočina na mlad usev ha. Ova količina azota je potrebna da pospeši brži ra-
u aprilu i maju. zvoj klijanaca lucerke dok ne počne aktivnost bakteri-
S druge strane, kasno letnjom setvom lucerke (dru- ja azotofiksatora. Pre setve i đubrenja obavezno treba
ga polovina avgusta do polovine septembra) pruža se uraditi hemijsku analizu zemljišta. Dosadašnja sazna-
dovoljno vremena tokom jeseni da biljke dobro ojača- nja i iskustvo preporučuje da se u zasnivanju lucerke
ju, ukorene se i obrazuju prizemne krunice sa dovoljno primene NPK mineralna đubriva formulacije 10:30:20
hranljive rezerve da izdrže zimu. Manja je opasnost od u dozi 500 – 600 kg/ha sa osnovnom obradom, a 200
suše u početku razvoja, mada ima pojava septembar- kg/ha u predsetvenoj pripremi.
ske suše. Lucerka  zasnovana u letnjem roku razvija Seme lucerke je sitno, klica nežna i osetljva i ako
koren u jesen do dubine 1m, nesmetano se razvija, na- je setva plitka zemljište oko klice se može isušiti pre
rednog proleća već dobro oformljena donosi tokom leta nego što biljka nikne. U slučaju duboke setve, seme
prinos sena skoro kao dvogodišnja lucerka zasnovana ne niče. To je razlog zbog čega je ravno i fino pripre-
u proleće. mljeno zemljište toliko važno za setvu. Seje se na du-
Ipak, pravilo za oba roka setve je: setvu obaviti rela- binu od 0,5-3 cm zavisno od tipa zemljišta. Na srednje
tivno ranije u odnosu na početak, odnosno na završe- teškim zemljištima lucerku treba sejati na 1-2 cm, a
tak vegetacionog perioda. na teškim 0,5-1 cm, dok na lakim zemljištima 2-3 cm

46
 AGROSVET
dubine. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno, a se-
jalice mogu pravilno da rasporede predviđenu količinu
semena, u tom slučaju dovoljno je 15 kg/ha kvalitet-
nog semena. Najčešći razmak između redova je 12,5
cm, a može se sejati i na 25 cm.  Lucerka  namenjena
proizvodnji semena seje se i širokoredno sa međured-
nim rastojanjem 40 cm, 50 cm i 80 cm. Setva lucerke
se obavlja najčešće uskoredim sejalicama ili na manjim
površinama omaške (ručno). Prednost treba dati  setvi
sejalicama za sitnozrne kulture ili žitnim sejalicama.
Mere nege lucerke
Zaštita lucerke od korova - Korovi su stalno prisutni
u lucerki od zasnivanja do kraja korišćenja. Prisutni
korovi umanjuju kvalitet i visinu prinosa zelene mase,
silaže, sena i semena. Takođe, u uslovima jake zako-
rovljenosti skraćuje se vek eksploatacije za 1-2 god. i
prinos 10-30 %.
Površinu koja se seje poželjno je tretirati na 20 dana
pre setve herbicidima na bazi glifosata ili metamitro- Lucerkina lisna pipa Phytonomus variabilis. Odrasli
na. U fazi porasta do 10 cm (prva ili druga troliska) vi- insekt izgriza lišće po ivičnom delu liste i buše rupe u
sine u zavisnosti od prisutnih korovskih biljaka mogu stabljici, izgrizaju pupoljke. U uslovima jačeg napada
se primeniti Ikarus (1,0 – 1,2 l/ha) ili Bentamark u može biti uništiten usev. U uslovima jake pojave šte-
količini 3 - 4 l/ha,. za suzbijanje širokolisnih korova, točine može se prrimeniti insekticid Nurelle D u dozi
odnosno protiv uskolisnih (divlji sirak, muhar, pirevi- 1,5 l/ha.
na, zubača…) herbicid Kletox (1,5 l/ha – 2,0 l/ha). Mala lucerkina pipa Sitona humeralis. Štete nano-
Kod zasnovanih useva, pre kretanja vegetacije pre- se imago i larve, pogotovo je štetan odrasli insekat za
poručujemo tretman herbicidom Symphony u dozi od mladu lucerku u jesen i proleće oštećujući ivice lista.
0,020 – 0,030 kg/ha, a od formirane prve troliske do I Larve male lucerkine pipe se hrane bakterijskim kvr-
otkosa, Bentamark (3,0 l/ha) protiv širokolisnih, a Kle- žicama na korenu lucerke. Za suzbijanje koristiti ze-
tox protiv uskolisnih korova. mljišni granulisani insekticid Force 1,5 G u dozi od 5-8
kg/ha.
Vilina kosica je jedan od limitirajućih faktora pove-
ćanja površina pod lucerkom, kao i bržeg propadanja Lucerkina buba Phytodecta fornicate. Jedna od naj-
useva. Vrste Cuscuta indecora i Cuscuta planiflora su značajnijih štetočina lucerke. Kada je usev odrastao
parazitne cvetnice koje su se pored lucerke, zahvalju- potpuno izgriza lišće ili izostaje kretanje lucerke ne-
jući nepreduzimanju mera proširile na brojne ratarske posredno posle košenja. Suzbijanje odraslih se retko
i povrtarske useve. Pojava viline kosice u usevu je u provodi, izuzetno ako je brojnost 5 – 10/m². Zaštita in-
početka slabo vidljiva  u vidu    sićušnih. neprimetnih sekticidom Nurelle D u dozi 1,5 l/ha se sprovodi protiv
oranž žute boje. Bezlisni klijanci niču iz semena pri- larvi nakon skidanja prvog otkosa.
čvršćuju se na biljku domaćina i proizvode oranž žu- Mušica galica lucerkinog cvetnog pupoljka Contari-
tasitna vlakna koja rastu i obavijaju nadzemne delo- nia medicaginis spada u najopasnije štetočine semenske
ve biljke. Vilina kosica ima bele cvetove koji su slabo lucerke. Larva prouzrokuje štete, jer se razvija u cvetnim
primetni sa purpurnom nijansom i sitnim ljuspicama pupoljcima. Tretman se izvodi u početku perioda poja-
umesto lišća. Vilina kosica se javlja u oazama, širi se ve cvetnih pupoljaka insekticidom Cythrin 0,24 l/ha.
u krug od dva i više metara. Ukoliko se preduzimmaju
Osica mahuna lucerke Bruchophagus roddi. Odrasle
hemijske mere, oprskati žarište i još 1 do 2 m u obi-
osice krajem maja i početkom juna polažu jaja u tek
mu herbicidima na bazi Dikvata. Osnova u zaštiti su
formirane semenke biljke domaćina. Larve izgrizu se-
preventivne mere, plodored od 10 i više godina, setva
menku izađu i ostave samo opnu Mogu da smanje usev i
dorađenog i deklarisanog semena.čistog semena.
do 50 %. Tretiranje se vrši u fazi precvetavanja i počet-
Zaštita od štetočina - lucerkina pipa Otiorrhynchus kom formiranja prvih mahuna. Može se primenuti in-
ligustici. Imago oštečuje nadzemne biljne delove, pogo- sekticid Nurelle D u dozi 1,3 l / ha ili Cythrin 0,24 l /ha.
tovo na novoj zasnovanoj lucerki od nicanja do obrazo-
Lucerkina stabljikina nematoda Ditylenchus dipsaci.
vanja prvih listova. Larve koje žive u zemljištu nanose
Svi razvojni oblici napadaju biljku lucerke. Nematode
još veće štete grizući koren te biljka propada, i javljaju
prvo napadaju pupoljak tkiva i šire se u razvojne pu-
se oaze u usevu. Kritičan broj imaga je 0,5 – 2/m², i ako
poljke. Zaražene stabljike su zadebljale i obezbojene.
je pređen prag štetnosti tada primenjujemo insekticid
Nurelle D u dozi 1,5 l/ha Mere zaštite se zasnivaju na poštovanju plodoreda.

47
AGROSVET
Korenova nematode lucerke Meloidogyne incognita
je najrasprostranjenija nematoda, i ekonomski najzna-
čajnija. Zaražene biljke su zakržljale, porast je redu-
ciran, koren se preterano račva i formira gale. Biljke
su veoma osetljive u hladnom i izuzetno vlažnom ze-
mljištu. Hemijsko suzbijanje nije ekonomski opravda-
no, Afrički tip lucerke je rezistentan na ovou štetočinu.
Plodored ne igra značajnu meru borbe.
Bolesti lucerke iako im se posvećuje manja pažnja u
odnosu na korove, vilinu kosicu i štetne insekte, imaju
značajnu ulogu kako u proizvodnji kabaste stočne hra-
ne, tako i u semenskoj proizvodnji lucerke jer smanjuju
punu produktivnosti lucerke kao višegodišnje kulture.
Često je i zaštita lucerke od bolesti je gotovo zanemarena.
Simptomi crne pegavosti lišća koju prouzrokuje
Pseudopezza medicaginis ispoljavaju se na stablu, lišću
u vidu sitnih kružnih do braon crnih pega oivičenih
nazubljenim ivicama. Gljiva prouzrokuje veliko opada-
nje listova i dovodi do defolijacije na biljkama lucerke.
Suzbija se fungicidima Queen 0,75 l/ ha ili Dithane
M45 u dozi od 2.5 kg/ha.
Mrka pegavost lišća koju prouzrokuje Stemphylium
botryosum izaziva oštećenja na listovima u vidu sitnih
ili krupnih pega, ovalnog ili elipsastog oblika, svetlo
mrke boje, sa izraženim svetlijim i tamnijim prsteno-
vima. Ova bolest prouzrokuje opadanje listova koji su u
to vreme žute boje, a stablo crne boje. Bolest se suzbija
fungicidima kao i crna pegavost lišća. Pravovremenom
kosidbom se smanjuju štete.
Pepelnicu lucerke prouzrokuje gljivica Erysiphae
trifoli. Ovaj patogen formira na površini listova pepe-
ljasto brašnastu navlaku koja je u početku žućkasto
48
narandžaste boje da bi prešle u mrko tamne do crne
boje. Javlja se češće u uslovima toplog i suvog vremena.
Mere zaštite su ranija kosidba i tretmani fungicidima
na bazi tebukonazola.
Gljiva Uromyces trifoli uzrokuje pojavu rđe. Bolest je
stalno prisutna tokom leta i jeseni. Formira se crven-
kasto braon masa od uredospore, izazivajući kovrdža-
nje i opadanje listova. Mere zaštite su tretmani fungi-
cidom Acanto plus 0,6 l / ha.
Verticiliozno uvenuće lucerke prouzrokuje gljiva
Verticillium albo-atrum. Simptomi oboljenja se očituju
uvelim i uvijenim lišćem od vrha ka osnovi stabljike.
Donje lišće i izdanci kasnije žute, bele i suše se. Mere
borbe se zasnivaju na setvi otpornih sorata.
Fuzariozno uvenuće lucerke prouzrokuje gljiva Fu-
arium oxysporum. Ova gljiva izaziva prvo uvelost izda-
naka, a kasnije vene i lišće, propada prvo jedna strana
pa tek ona druga te je cela biljka na kraju zahvaćena
i propada. Jedna od mera zaštite je hemisjki tretman
preparatom Fluoco 0,25 l/ha .
Bela trulež, odnosno Sclerotinia trifoliorum javlja se
tokom vlažnog i hladnog proleća. Prvi simptomi se uo-
čavaju na zaraženom lišću i stabljici u vidu belih pau-
činastih navlaka. Mere borbe je poštovanje plodoreda
najmanje 3-4 godine, kao i duboko oranje pre zasniva-
nja novog lucerišta.
Stočarstvo kao temelj poljoprivredne proizvodnje
poslednjih godina ili pak decenija je u konstantnom
padu. U njegovoj revitalizaciji pored svih ostalih mera,
povećanje proizvodnje krmnog bilja je neophodno. A
među krmnim biljem, zna se ko je kraljica, lucerka.

STOČARSKI KUTAK
Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.
PROFIT “NAČISTO KVARI” MESO
Prema zvaničnim podacima, u
Srbiji se godišnje proizvodi oko
450.000 tona mesa svih vrsta. Uve-
renje javnosti da je ono zdravo, naj-
pre je uzdrmao morbidni slučaj kla-
nice Nebojše Jovanovića u Velikoj
Plani, koji je uhapšen zbog sumnje
da je prodavao i meso uginulih ži-
votinja, a potom i tvrdnje iz inđij-
ske fabrike “Energo zelena” da se
od 250.000 tona životinjskog otpada
koliko se, po njenim informacija-
ma, godišnje dobije u našoj zemlji,
čak 180.000 tona, na različite nači-
ne, vraća u ishranu ljudi. Ministar
poljoprivrede Dragan Glamočić je,
međutim, te tvrdnje ocenio kao ne-
tačne, dodajući da nije slučajno što
se one u javnost plasiraju baš sada
kada Srbija ima kontrolu ispravnosti
hrane iz EU, Rusije i Kine. ”Navodi
koji su se pojavili u našim medijima
o navodnoj upotrebi životinjskog
otpada u proizvodnji hrane, znači-
li bi u praksi da bi godišnje trebalo
da ugine skoro 400.000 goveda, što
je pola stočnog fonda. Svako u Srbiji
zna da je to apsolutno netačno i da
je nemoguće. Hrana koja se nala-
zi na našem tržištu je zdravstveno
bezbedna”, dodao je Glamočić. Pre-
ma zvaničnim podacima, u Srbiji se,
inače, godišnje kolje oko 268.000
goveda, a “Energo zelena” je jedna
od tri naše fabrike za preradu i uni-
AGROSVET
štavanje životinjskog otpada koji se mesa iz EU, što je problem koji je
smatra opasnim za ljudsko zdravlje samo intenziviran u uslovima kri-
i čije uništavanje je, samim tim, po ze oko Krima. EU je saopštila da će
zakonu obavezno. Preostale dve su se obratiti STO jer više nema druge
u Somboru i Ćupriji. Obrazlažući mogućnosti za rešenje problema u
tvrdnje o ukupnoj količini otpada trgovini sa Rusijom. Uvoz svinja i
životinjskog porekla, u toj fabrici se svinjskog mesa iz EU Rusija je za-
pozivaju na izveštaj Uprave za vete- branila u januaru, nakon što je kod
rinu dostavljen EU, dodajući da sve divljih svinja u Litvaniji otkrivena
srpske fabrike godišnje prerade sve- afrička svinjska groznica. Ta bolest
ga 60.000 tona, pa najmanje 180.000 životinja je smrtonosna za svinje
tona ostane neuništeno, a veći deo ali je bezopasna po ljude. Godišnje
se, kako tvrde, kroz prerađevine, po- Rusija od EU kupi svinjetinu za 1,4
put viršli, pašteta ili parizera, vraća milijarde evra. U Rusiji završi če-
u ljudsku ishranu. ”Krajnje je vreme tvrtina ukupnih godišnjih isporuka
da se to iskontroliše, a jedan od na- evropske svinjetine.
čina je da se od klanica traže poda-
ci koliko im otpadne pri klanju. Po
evropskim standardima kod krava je
to između 27 i 30 odsto, a naše klani-
ce prijavljuju svega tri odsto”, tvrdi
direktorka “Energo zelene” Tamara
Drecun Vasić. Od životinjskog otpa-
da koji se prerađuje u Inđiji, Sombo-
ru i Ćupriji dobijaju se mesno košta-
no brašno i tehnička mast. Iako se to
neretko čini, upotreba tako dobije-
nog mesnog koštanog brašna u pro-
izvodnji stočne hrane je zabranjena. I KRAVE MOGU DA PROIZVODE
STRUJU
Ono mora da se uništava u jedinoj
srpskoj spalionici, smeštenoj upravo Savremena tehnologija proizvod-
u Ćupriji. nje struje iz metana («moć krava»)
rešenje je koje može dobro da funk-
cioniše uz uzgoj stoke, pišu svetski
mediji. Proces uključuje pohranji-
vanje đubriva u zatvorenom prosto-
ru 20 do 80 dana (u zavisnosti od
temperature), što je period u kom se
prikuplja gas metan koji se oslobađa
tokom prirodnog raspada đubriva i
koji se, nakon pročišćavanja, pretva-
ra u biogas. Biogas se potom ubacu-
je u generator električne energije iz
kog se proizvodi struja. Pogodnosti
EU ĆE SE ŽALITI STO NA tehnologije proizvodnje električne
RUSIJU ZBOG SVINJETINE energije iz metana uključuju kon-
trolu mirisa, proizvodnju obnovljive
Evropska unija uskoro će zatražiti
energije (5.000 krava mogu proi-
od Svetske trgovinske organizacije
zvesti do 500 kW) i smanjenje emi-
da pokuša da ubedi Rusiju da uki-
sije metana.
ne zabranu uvoza svinja i svinjskog
49
AGROSVET

ŠTO MANJE MESA JEDEMO, FRANCUSKA PROTERUJE

PLANETA JE ČISTIJA PRASIĆE IZ SAD, KANADE
Da bi se dobio kotlet od mesa, te- I MEKSIKA
žak 225 grama, meso je neophodno
samleti, posoliti, zabiberiti, doda-
ti nešto sečenog luka, što izbacuje
u atmosferu isto toliko gasova koji
stvaraju efekat staklene bašte koliko
i vožnja kolima 16 kilometara. Poljo-
privreda ugrožava čovekovu sredinu
ništa manje od energetike i tran-
sporta, upozoravju eksperti Ujedi-
njenih nacija. U stočarstvu ima ne-
koliko činilaca koji škode klimi. Ži-
votinje jedu ogromne količine biljki,
koje bi potencijalno mogle da apsor-
buju ugljen dioksid. Pored toga, tu je
i metan, koji se emituje kao rezultat
životne aktivnosti kopitara. Zato bi
izbalansirana ishrana sa manjom
količinom mesa automatski vodila
manjoj emisiji gasova
Francuska zabranjuje uvoz živih
prasića i životinjske hrane na bazi
svinjetine iz SAD, Kanade i Mek-
sika kako bi se zaštitila od virusne
epidemije dijareje koja vlada u tim
zemljama, saopštilo je francusko
Ministarstvo poljoprivrede. Zabrana
je stupila na snagu 3. maja. ”Francu-
ska želi da izbegne virus epidemijske
dijareje koja je ubila sedam miliona
prasića u SAD za manje od godinu
dana i zbog toga je porasla cena svi-
njetine u tom već krhkom sektoru”,
izjavio je predstavnik ministarstva
Žan-Lik Ango. Epidemijska dijareja
pogađa prasiće mlađe od deset dana
i širi se direktnim kontaktom ali i
hranom za životinje. To je jedna od
najsmrtonosnijih bolesti svinja.

50
BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211

(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis
Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite
bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke

(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće
distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici

primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i
stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo
b) Voćarstvo
c) Povrtarstvo
d) Vinogradarstvo
2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)
Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:
Firma:
Adresa:
Mobilni telefon:
E-mail adresa:
Datum:
Potpis:
KATALOG
PESTICIDA
2014
NAMA
VERUJU