Aktuelni Savetnik 2014 - 1 PDF

.
REPUBLIKA SRBIJA
SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO
AP VOJVODINE
POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE
˝Aktuelni savetnik˝
Tema broja: ˝Unapređenje održivosti poljoprivrednih
gazdinstava i promocija inovativnih tehnologija ˝
Godina 3, broj 09 , Ruma, Oktobar, 2014.

Priređivač: PSS Ruma d.o.o. Ruma
Novi Sad, 2014.

SADRŽAJ
PREDGOVOR............................................................................................................................ 3
Đuro Paić
Proizvodnja semenskog graška za ljudsku upotrebu (Pisum sativum L.)
Production of seed peas for human consuption......................................................................... 4
Goran Drobnjak
Direktne mere kontrole korova u organskoj proizvodnji
Direct measures of weed control in organic production........................................................... 7
Lazar Klještanović
Osnova dobrog prijema sadnica kod podizanja voćnjaka
Basis good recepion of seedlings in raising orchards............................................................... 11
Sanda Klještanović
Načini održavanje zemljišta u organskim višegodišnjim zasadima
The ways of maintance of soil in organic orchards................................................................... 15
Gorica Kozobarić
Integralna zaštita mladog vinograda
Integrated protection of young plantations of vineyard............................................................. 20
Pera Markić
Organsko živinarstvo
Organic poultry.......................................................................................................................... 26
Uglješa Trkulja
Značaj informacija u okviru kvartarnog sektora u poljoprivredi
Importance of information in the quaternary sector in agriculture........................................... 30
2
Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
Autonomne Pokrajine Vojvodine
Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine
Godina 3, broj 09, Ruma, oktobar, 2014.
PREDGOVOR
Intezitet razvoja poljoprivrednih sistema budućnosti zavisiće od novih znanja, od primene naučnih
rezultata i od promene svesti da pored proizvodnje dovoljne količine hrane, ona mora ispunjavati određene
norme i u pogledu kvaliteta, a proizvodni proces ne sme stvoriti štetne efekte na životnu sredinu.
Razvoj nauke i tehnologije, omogućiće postepeni prelaz ka kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodnji, zatim
dalji razvoj integrisane i organske proizvodnje i održive poljoprivrede.
Obradom tema o semenskoj proizvodnji povrća, integrisanoj i organskoj proizvodnji i zaštiti bilja, dobrobiti
životinja i ukazivanjem na značaj informisanja poljoprivrednog gazdinstva, imali smo želju da damo
doprinos razvoju proizvodnje zasnovane na svetskim trendovima i standardima.
Posebna pažnja posvećena je smanjenju gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji, kontroli proizvodnje i
dobijanju zdravstveno bezbednih i kvalitetnih proizvoda uz ukazivanje na značaj protoka informacija u
poljoprivrednoj proizvodnji.
Odabrane teme imaju zajednički cilj da se na postavkama održivog razvoja u povoljnim agroekološkim
uslovima proizvodi kvalitetna i bezbedna hrana u okviru porodičnog gazdinstva kao osnova za kvalitetniji
život sadašnjih i budućih generacija.
PSS Ruma
direktor Nedeljka Jekić
3
PROIZVODNJA SEMENSKOG GRAŠKA ZA LJUDSKU ISHRANU
Đuro Paić
Izvod: Jednostavna tehnologija proizvodnje, potpuno mehanizovana, kratka vegetacija, stalna potreba kako na
domaćem tako i na svetskom tržištu čini proizvodnju graška uvek aktuelnom. Agrotehnika u priozvodnji semenskog
graška se poklapa sa proizvodnjom za konzum sve do tehnološke zrelosti. Prema važećem pravilniku (Sl. Gl. RS br.
60/2006, Pravilnik o kontroli proizvodnje semena) na grašku su predviđena dva pregleda u toku vegetacije. Žetva
semenskog graška se može obaviti dvofazno.Proizvodnja i posedovanje semena je od nacionalnog značaja.
Ključne reči: grašak, semenska proizvodnja, agrotehnika
PRODUCTION OF SEED PEAS FOR HUMAN CONSUPTION
Abstract: Simple production technology, fully mechanized, short vegetation, constant need on both the domestic and
the global market makes production of peas always up to date. Agrotechnics in production of seed peas coincides with
the production for consuming until the technological maturity. According to the current rules, there are two
examinations during the growing season. Harvest of seed peas can be done in two phases. Production and possession of
seeds is of national importance.
Keywords: peas, seed production, agrotechnics
o Uvod
o Osnove proizvodnje semenskog graška
o Zaključak
o Literatura
UVOD
Grašak je važan prehrambreni proizvod neophodan za ishranu. Koristi se u tehnološkoj zrelosti u svežem stanju ili kao
industrijski prerađen. Jednostavna tehnologija proizvodnje, potpuno mehanizovana, kratka vegetacija, stalna potreba
kako na domaćem tako i na svetskom tržištu čini proizvodnju graška uvek aktuelnom.
Utrošak semena po jedinici površine je značajan i kreće se 200 – 250 kg/ha zavisno od sorte i planiranog sklopa i
predstavlja jedan od većih troškova u proizvodnji. Prosečan prinos semenskog graška u našim uslovima je 2,5 -3 t/ha
što proističe da za svakih 10 ha konzumnog graška treba da se zasnuje do 1 ha semenskog graška. Jednostavnost u
proizvodnji i mogućnost povećanja prihoda gazdinstva su osnovni razlozi za izbor ove značajne povrtarske kulture.
4
OSNOVE PROIZVODNJE SEMENSKOG GRAŠKA
Agrotehnika u proizvodnji semenskog graška se poklapa sa proizvodnjom za konzum sve do tehnološke zrelosti
(obrada zemljišta, đubenje, mere nege - borba protiv korova , bolesti i štetočina i dr.) Kada je u pitanju izbor parcele
birati ravan teren, srednje lako zemljište neutralne reakcije.
Od preduseva birati strnine, korenasto i lukovičasto povrće, a izbegavati šećernu repu i kukuruz.
Osnovna obrada treba da je pravovremena i kvalitetna. Oranje treba izvesti u jesen na dubinu 30 – 35 cm .
Po potrebi posle oranja izvršiti ravnanje oranja, a u rano proleće (mart – april) konačnu pripremu za setvu. Setva se
obavlja vrstačnom sejalicom za strnine po celoj površini ili sa mogućnošću setve u trake. Količina semena treba da je
manja za 20–30 % od potrebe za setvu konzumnog graška. [1]
U proizvodnji predosnovnog i osnovnog semena (selekcionerovo seme) koje vrši ovlašćeni selekcioner, započinje izbor
najboljih, tipičnih, zdravih i rodnih biljaka u usevu priznate sorte. Ovo se radi u fazi tehnološke i fiziološke zrelosti
kada se mogu uočiti najkarakterističnije odlike odgovarajuće sorte, zatim pojavu bolesti, naročito onih koje se prenose
semenom (Ascochyta pisi, Micospherella pinoides kao viroze graška Pisum virus 1 )
Na površini od 0,5 ha uzima se oko 500

tipičnih biljaka. U drugoj godini se vrši setva
odabranih biljaka u redove 50 – 80 cm
zavisno od bujnosti sorte. Visoke i bujne sorte
mogu da se postave na pritke ili špalir. U toku
vegetacije kontroliše se porast biljke, stablo,
list, cvet boja, zdravstveno stanje, oblik i boja
mahune i zrna. Sve biljke koje ne odgovaraju
odstranjuju se. Odabrane linije se zajedno
ovrše i čine predosnovno seme. [2]
U trećoj i četvrtoj godini se proizvodi
osnovno i sertifikovano seme prve generacije .
U kontroli proizvodnje sertifikovanog semena
pored ovlašćenog lica za kontrolu semena
(aprobatora) učestvuje i proizvođač i
organizator proizvodnje.
Slika 1. Grašak, [3]
Prema važećem pravilniku na grašku su predviđena dva pregleda u toku vegetacije. Prvi pregled se vrši u vreme
cvetanja kada se utvrđuje kvalitet setve, verodostojnost potrebne dokumentacije, sortna čistoća, zakorovljenost,
zdravstveno stanje i prostorna izolacija.
Drugi pregled se vrši u fazi punog zrenja pri čemu se pored ostalog, procenjuje prinos naturalnog i dorađenog semena.
Daje se preporuka proizvođaču za skidanje useva i manipulacija sa semenom. Žetva se može obaviti dvofazno, pri
čemu se grašak pokosi u vreme kada je više od 50% mahuna dobilo braon boju i posle dozrevanja koje traje, u
zavisnosti od vremenskih uslova od 7–10 dana posle čega se izvodi vršidba žitnim kombajnom adaptiranim
odgovarajućim (pik-ap) uređajem.
Jednofazna žetva se obavlja direktno kombajnom pri čemu vlaga zrna treba da je ispod 13 %. Vreme žetve je krajem
juna i početkom jula meseca. Prosečan prinos dorađenog semena se kreće od 2,5 – 3 t/ha.
5
ZAKLJUČAK
Navedene smernice za semensku proizvodnju graška za ljudsku ishranu, treba da podstaknu poljoprivredne proizvođače
na donošenje odluke da je osnova povrtarske proizvodnje dobro i kvalitetno seme. Najčešći problemi koji nastaju u
proizvodnji su povećana ulaganja zbog cena repromaterijala, a niska otkupna cena krajnjeg proizvoda. Održivost
proizvodnje je u prilagođavanju načinu i obimu proizvodnje u skladu sa potrebama gazdinstva i očuvanju prirodnih i
genetičkih resursa.
Literatura:
[1] Semenarstvo – Dr.Miodrag Marić;

[2] Proizvodnja sjemena povrća – dr Paula Pavlek
[3] izvor www.plodovizemlje.hr
6
DIREKTNE MERE KONTROLE KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
Goran Drobnjak
Izvod: Sve biljke koje rastu na proizvodnim površinama među gajenim biljkama mimo volje čoveka, označavaju se kao
korovske biljke ili korovi. [2] Suzbijanje korova u organskoj proizvodnji otežano je činjenicom da je u ovoj proizvodnji
zakonom zabranjena upotreba sredstava za zaštitu sintetičko hemijskog porekla. Borba protiv korova predstavlja jednu
od najosetljivijih tačaka u ovoj proizvodnji. Pored preventivnih mera nameće se potreba za direktnim merama borbe.
One značajno mogu da povećaju troškove proizvodnje, jer često zahtevaju veću upotrebu radne snage. Potrebno je
znanje i iskustvo da bi se suzbijanje sprovelo uspešno uz što manje troškove.
Ključne reči: korovi, direktne mere suzbijanja
DIRECT MEASURES OF WEED CONTROL IN ORGANIC PRODUCTION
Abstract: All plants that grow on production areas among the cultivated plants against the will of the man are marked
as weed plants or weeds. Suppression of weeds in organic production is complicated by the fact that in this production
the law prohibits the use of funds for the production which has synthetic chemical origin. The battle against weed is one
of the most sensitive points in this production. Beside the preventive measures there is a need for direct measures of
struggle. They can significantly increase production costs because they often require a greater use of manpower. It is
required the knowledge and experience in order to carry through successful suppression with less costs.
Keywords: weeds, direct measures of suppression
o Uvod
o Direktne mere suzbijanja korova
o Mehaničke mere borbe
o Fizičke mere borbe
o Biološke mere borbe
o Zaključak
o Literatura
UVOD
Suzbijanje korova obuhvata raznovrsne mere i postupke koji imaju za cilj da smanje populaciju korovskih biljaka.
Uspešnost borbe protiv korova u organskoj proizvodnji zavisi od poznavanja više faktora: zemljišnih uslova, klime,
plodoreda, istorije polja, raspoložive mehanizacije, raspoložive radne snage, cene radne snage, poznavanja bioloških i
ekoloških osobina korova.
Sve mere koje se primenjuju u suzbijanju korova mogu se podeliti u dve kategorije:
o preventivne mere borbe

o direktne mere borbe
7
DIREKTNE MERE SUZBIJANJA KOROVA
Značajnu ulogu u sistemima organske poljoprivrede imaju konzervacijski sistemi obrade, koji moraju biti prilagođeni
zahtevima gajenih biljaka i svojstvima zemljišta.
Direktne mere borbe se dele na: mehaničke, fizičke i biološke.
MEHANIČKE MERE BORBE
Ugarenje
Ugarenjem ili zaoravanjem strništa se uništavaju korovi na površini i provocira nicanje korova koji će se naknadnom
dubokom obradom uništiti.
Oranje
Oranjem se uništavaju nadzemni delovi biljaka i na površinu se izbacuju podzemni organi za vegetativno
razmnožavanje da bi se nepovoljnim dejstvom spoljnih uslova smanjila njihova vitalnost.
Predsetvena priprema
Predsetvenom pripremom se uništavaju klijanci korovskih biljaka. Odlaganjem setve za kraj optimalnog roka i
obavljanjem višekratne predsetvene pripreme može se značajno smanjiti korovski potencijal i doprineti početnom
razvoju gajenih biljaka bez velike konkurencije korova.
Međuredno kultiviranje
Međuredno kultiviranje je veoma važna mera u borbi protiv korova. Prva kultivacija se obavlja što bliže biljci i na veću
dubinu, a kasnije kultivacije su pliće i nešto dalje od biljke. Svaki santimetar bliže biljci u kultiviranju znači uštedu
velikog broja radnih sati potrebnih za okopavanje. [3] Uspešnost kultiviranja u mnogome zavisi od kvalitetne
predsetvene pripreme i pravilne setve. Prema podacima Uwe Hornichera u Nemačkoj, kod nekih povrtarskih kultura
većim razmakom sadnje u redu omogućava se kultivacija u pravcu redova i popreko na pravac redova što omogućava
smanjenje troškova za okopavanje.
Zagrtanjem biljaka u redu prilikom kultiviranja povećava se efikasnost u borbi protiv korova u redu.
Slika 1. Biofarma Mamužić, Ljutovo, Ogled suzbijanje korova mehaničkim merama borbe
8
Upotreba comb harow plevilice
Izuzetno dobra iskustva u korišćenju comb harow plevilice imaju članovi udruženja ''Teras'' iz Subotice. To je
višenamenski alat i sastoji se od elastičnih prstiju koji su pričvršćeni na fleksibilni okvir koji prati neravnine zemljišta i
povija se. Kretanjem kroz usev elastični prsti čupaju korov, a ne oštećuju usev. Pogodna je za žitarice, a uspešno se
koristi i u krompiru, pasulju, soji, kukuruzu, belom luku [4]
Drljanje treba obaviti sredinom dana po suvom i toplom vremenu jer su tada najveći efekti na korov. Brzina kretanja je
5-6 km/čas, a radni učinak 1 hektar na sat.
Slika 2. Comb harow plevilica za suzbijanje korova
Okopavanje i plevljenje
Učešće ljudskog rada u borbi protiv korova i dalje zauzima značajno mesto. Raspoloživost radne snage i njena cena
često utiče i na izbor kulture i na profitabilnost proizvodnje. U proizvodnji šargarepe u Nemačkoj prema podacima
Uwe Hornischer-a utroši se od 100-400 sati ljudskog rada po hektaru na suzbijanju korova. [3]
9
FIZIČKE MERE BORBE
Upotreba plamena
U zemljama zapadne Evrope i SAD razvijene su brojne mašine koje koriste plamen u suzbijanju korova u organskoj
proizvodnji. Suzbijanje korova se vrši pre setve, posle setve, a pre nicanja i nakon nicanja useva (između redova).
Brzina kretanja agregata je 2- 5 km/čas. Ne sme duvati jak vetar pri korišćenju ovakvih mašina, a većina korova mora
biti u fazi kotiledona. Najbolje je tretirati po sunčanom vremenu.
Upotreba pregrejane vodene pare, solarizacija tj. upotreba sunčeve energije i upotreba električne energije u
suzbijanju korova su tek na eksperimentalnom nivou i nemaju širu praktičnu primenu.
BIOLOŠKE MERE BORBE
Malčiranje
Malč materijal sprečava razvitak korova. Razlaganjem malč materijala se obogaćuje zemljište organskom materijom.
Kao malč materijal može se koristiti slama, lišće, stajnjak, kompost, bio razgradiva folija.
Biljke za zelenišno đubrivo u borbi protiv korova
Pored toga što obogaćuju zemljište organskom materijom, svojom pokrovnošću i gustim sklopom biljke za zelenišno
đubrivo guše korove i sprečavaju njihov razvoj.
Združeno gajenje useva
Združenim gajenjem useva bolja je pokrovnost zemljišta i manji je prostor za razvijanje korovskih biljaka
(primer:kukuruz i pasulj).
Upotreba korisnih insekata i mikroorganizama
Ideja ove mere borbe je da se koriste korisni insekti koji se hrane korovskim biljkama ili mikro organizmi koji
parazitiraju na istim. Ova mera je uspešno primenjena u Južno Afričkoj Republici, Australiji i SAD. Proučavana je u
56 zemalja u više od 700 ogleda uključujući 144 korovske vrste i koristeći 370 bioloških agenasa. [1]
Kod nas, a i u ostalim evropskim zemljama ova mera borbe još uvek nije dovoljno proučena i primenjena.
Upotreba organskih herbicida
Upotreba sirćetne kiseline predstavlja alternativu u suzbijanju korova koju treba proveriti u ogledima i proizvodnim
uslovima.
ZAKLJUČAK
Suzbijanje korova predstavlja jednu od najvažnijih mera za uspeh organske proizvodnje. Ono mora biti sveobuhvatno sa
posebnim naglaskom na preventivne mere. Ove mere treba da spreče širenje korova na parceli i da doprinesu većoj
konkurenciji biljaka u odnosu na korove. Njihov značaj je mnogo veći u organskoj nego u kovecionalnoj proizvodnji,
jer ovde nemamo široku mogućnost ispravljanja grešaka uz pomoć herbicida.
Važno je napomenuti da u organskoj proizvodnji nije cilj potpuno uništiti korove, već ih svesti na meru u kojoj njihovo
prisustvo neće naneti ekonomski značajne štete.
Literatura:
[1] A review of non-chemical weed management W. Bond1, RJ Turner1, AC Grundy2, 1HDRA,Ryton Organic Gardens, Coventry,
CV8 3LG, UK, 2HRI, Wellesbourne, Warwick, CV5 9EF, UK
[2] Opšte ratarstvo-prof. dr Ilija Komljenović
[3] Četvrti forum o organskoj proizvodnji Zbornik radova Centar za organsku proizvodnju Selenča Uwe Hornischer
[4] Organska poljoprivreda (priručnik za bio proizvođače) UNDP, Autori:dr Tereza Horvat Skenderović, dr Boško Kovačević,
magistar Vesna Robotić, dipl. inž. Nenad Novaković, dipl.inž. Bede Kalman, dipl. inž. Branislava Pantelić
10
OSNOVA DOBROG PRIJEMA SADNICA KOD PODIZANJA VOĆNJAKA
Lazar Klještanović
Izvod: Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje voćaka neophodno je izvršiti još nekoliko važnih operacija:
razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.
Razmeravanje zemljišta i plan sadnje sa međurednim i rastojanjem u redu zavise od voćne vrste, sorte, podloge,
uzgojnog oblika, plodnosti zemljišta i raspoložive mehanizacije. Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog
proleća. Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu
sadnje. Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sadnja može biti mašinska ili ručna.
Ključne reči: sadno mesto, sadnja, priprema sadnica
BASIS GOOD RECEPTION OF SEEDLINGS IN RAISING ORCHARDS
Abstract: After the soil preparation is completed and before the planting of fruit trees it is necessary to make several
important operations: measuring and marking places for planting, digging holes for planting and direct preparations of
seedlings. Measuring of soil and planting plan with row spacing and row distance depends of fruit species, sort,
surface, cultivation form, soil fertility and available equipment. Planting can be done during autumn, winter or early
spring. Holes for planting are opened just before planting. Preparation of seedlings for autumn planting is done in the
day of planting. Seedlings are examined and there will be final control of their correctness. Planting can be done by a
machine or a hand.
Keywords: places for planting, planting, seedlings preparation
o Uvod
o Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju
o Vreme sadnje
o Kopanje jamića za sadnju
o Neposredna priprema sadnica za sadnju
o Način sadnje
o Zaključak
o Literatura
UVOD
Pre početka pripreme parcele za sadnju i same sadnje potrebno je precizno odrediti granice parcele. Najbolje je da to
uradi licencirani geometar i da prilikom uvođenja u posed budu prisutni i vlasnici susednih parcela. Najmanje dve
nedelje pre sadnje treba uraditi meliorativno đubrenje, ravnanje i pripremu parcele za sadnju.
Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje voćaka neophodno je izvršiti još nekoliko važnih operacija:
razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.
11
RAZMERAVANJE I OBELEŽAVANJE MESTA ZA SADNJU
Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi

se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju.
Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15
mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio
dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za
svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2
m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove
"ravnjača".
Razmeravanje zemljišta i plan sadnje sa međurednim i

rastojanjem u redu zavise od voćne vrste, sorte, podloge,
uzgojnog oblika, plodnosti zemljišta i raspoložive
mehanizacije.
Slika 1. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju
Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Krajnji redovi treba da budu
udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih
može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom. Udaljenost prve i poslednje sadnice u redu od granica parcele
treba da bude 6-8 metara, radi lakšeg ulaska i izlaska mehanizacije iz reda. Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je
minimum 50 cm unutar granica parcele.
VREME SADNJE
Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju.
Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i
brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama,
jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voćke. Kao
nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica. U takvim uslovima i
zečevi i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo sušenje. Zato je pri jesenjoj sadnji
zaštita sadnica od divljači i glodara neophodna.
Na kraju prve vegetacije voćke posađene u jesen su i do 50% razvijenije nego one posađene u proleće. U jesen je izbor
sadnog materijala puno bolji, kako po sortimentu, tako i po kvalitetu, jer se uvek prvo proda ono najkvalitetnije.
Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice u jesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem
korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene. Prolećnom sadnjom se sadnice mnogo iscrpljuju, jer koren u trapu
koristi dosta rezervne hrane iz debla za zarašćivanje rana koje su nastale vađenjem iz rastila i obnavljanje žilica korena
koji je neminovno pokidan prilikom vađenja. Takođe, prilikom vađenja sadnica iz trapa, sadnice dolaze u kontakt sa
prolećnim suncem i može doći do isušivanja korena.
Ako se sadnice pre sadnje čuvaju u hladnjači treba im povremeno kvasiti korenov sistem i održavati optimalnu vlažnost
vazduha. Sadnice se čuvaju u posebnim komorama u hladnjači.
Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posađene sadnice su vrlo osetljive na sušu,
pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže
primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.
12
KOPANJE JAMIĆA ZA SADNJU
Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i
uvek sa iste strane markera, pri čemu se vodi računa da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda
se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se
žile nesmetano smestile u jamić i zauzele što prirodniji položaj. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano ili
podrivano ), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm. Kod sadnje na
nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.
NEPOSREDNA PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove
ispravnosti. Korenov sistem treba da je dobro razvijen, spojno mesto dobro sraslo, a nadzemni deo zdrav i bez
mehaničkih oštećenja. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju.
Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15-20 cm. [1] Na pokidanim žilama
obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se
prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj način se postiže zarastanje
rana na osnovnim žilama do momenta sadnje i one ne troše snagu za ponovno zarastanje rana u proleće.
Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Sitne žile ne treba
uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.
U cilju boljeg prijema sadnica one se pre sadnje potapaju u rastvor goveđe balege, ilovače i vode ( 1:1:1). U ovaj rastvor
se može dodati i neki bakarni preparat ( 1 %). U novije vreme sadnice se pre sadnje potapaju u rastvor fitohormona.
Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu.
NAČIN SADNJE
Sadnja može biti mašinska ili ručna. Kod mašinske sadnje nije potrebno prethodno obeležavanje sadnih mesta i kopanje
jamića, dubina sadnje i razmak sadnje u redu su ujednačeni, a pravac redova je skoro idealan. Veći učinak, manji broj
radnika i manji rizik od potencijalnih grešaka daju mašinskoj sadnji prednost u odnosu na ručnu.
Sadnja se uvek obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji
kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je tamniji od dela koji je bio iznad zemlje. Sadnju treba da obavljaju dva
radnika. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamića, drži je u vertikalnom položaju i proverava da li je u istom pravcu
sa markerima. Ako se koristi ravnjača za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bočne ureze na
ravnjači. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlažnu zemlju. Laganim povlačenjem sadnice
omogućava se bolje popunjavanje prostora između žila. Zemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i što bolje
uspostavio kontakt izmedu zemljišta i žila. Ponovo se dodaje nova zemlja i vrši njeno gaženje. Kada je jamić skoro
napunjen sa zemljom, sadnica se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a posebno u
proleće). Po upijanju vode u jamić se doda 100-150 grama NPK dubriva. Poželjno je, ako je na raspolaganju, dodati i
2-3 lopate stajnjaka.Važno je napomenuti da poluzgoreli stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom
kontaktu sa korenovim žilama. Na kraju, jamić se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica
ne može iščupati laganim povlačenjem rukom.
Sadnja bezvirusnog sadnog materijala je izuzetno značajna, pre svega, kod koštičavih voćnih vrsta. Virusi kao što je
Šarka, Prunus virus 7, su limitirajući faktor gajenja šljive, a u velikoj meri ugrožavaju intenzivnu proizvodnju kajsije i
breskve. Voćnjaci zasnovani inficiranim sadnim materijalom najčešće se krče već u prve dve godine, nikada ne vrate
investiciju, a zarazu prenose i na zdrava okolna stabla.
13
Slika 2. Mašinska sadnja Slika 3. Posađene sadnice
Slika 4. Zalivanje posađenih sadnica Slika 5. Izgled zasada u prvoj godini posle sadnje
ZAKLJUČAK
Uspeh u bilo kojoj proizvodnji u najvećoj meri zavisi od polaznog materijala i prvih radova pri zasnivanju odgovarajuće
proizvodnje. Ovo je od posebnog značaja pri zasnivanju voćnjaka, odnosno pri sadnji voćaka kao dugogodišnjih biljnih
vrsta, jer greške učinjene u početku ne mogu da se isprave u narednim godinama. Ovo je u praksi čest slučaj usled čega
dolazi do gubitaka u proizvodnji.
Literatura:
[1] Zoran Keserović, Nada Korać i dr. Proizvodnja voća i grožđa na malim površinama, Novi Sad 2008.
14
NAČINI ODRŽAVANJA ZEMLJIŠTA U ORGANSKIM VIŠEGODIŠNJIM ZASADIMA
Sanda Klještanović
Izvod: Održavanjem zemljišta u postojećim agroekološkim uslovima se uspostavlja povoljan vodni, vazdušni i toplotni
režim, kako bi se zemljišni procesi nesmetano odvijali. Zatravljivanje se smatra jednom od najvažnijih mera za
održavanje zemljišta u višegodišnjim zasadima u organskoj proizvodnji. Privremeni ili trajni zeleni pokrivač je zamena
za plodored u višegodišnjim kulturama i ima značajnu ulogu. Često se primenjuje trajno zatravljivanje i zelenišno
đubrenje u kombinaciji svaki drugi red. Pod nastiranjem se podrazumeva način održavanja zemljišta kojim se pokriva
površina ispod višegodišnjih kultura različitim materijalima. U organskim višegodišnjim zasadima je najčešće u primeni
kombinacija sistema održavanja zemljišta, zbog činjenice da svaki od navedenih načina ima svoje prednosti i
nedostatke.
Ključne reči: održavanje, zemljište, organski zasad, zatravljivanje
THE WAYS OF MAINTANCE OF SOIL IN ORGANIC ORCHARDS
Abstract: Maintance of soil in the existing agroecological conditions provides favorable water, air and thermal regime,
in order where land processes are undisturbed. Grassing is considered as one of the most important measures for
keeping the soil for perennial corps in organic production. Temporary or permanent green cover is a replacement for the
crop rotation of perennial crops and has an important role. It is often used permanent grassing and green fertilization in
combination for every second row. Mulching means a way of maintance of soil which covers the area under perennial
crops with different materials. In organic perennial corps is usually applied a combination of the system of keeping soil,
due to the fact that each of these ways has its advantages and disadvantages.
Keywords: maintance, soil, organic orchards, grassing
o Uvod
o Nega zemljišta
o Održavanje zemljišta pre i nakon sadnje
o Zatravljivanje i usejavanje potkultura u međuredni prostor
o Nastiranje (malčiranje) zemljišta u zasadu
o Kombinovani „sendvič“ sistem održavanja zemljišta
o Zaključak
o Literatura
UVOD
Osnovni principi u organskoj proizvodnji voća su očuvanje fizičkih, hemijskih i mikrobioloških osobina zemljišta,
održavanje različitosti živog sveta u cilju očuvanja ekološke ravnoteže, sprečavanje erozije zemljišta u procesu
proizvodnje i optimalna upotreba hranjivih materija i vode za navodnjavanje.
Svi načini održavanja zemljišta u višegodišnjim zasadima moraju biti usmereni ka očuvanju i poboljšanju plodnosti i
strukture zemljišta u cilju stvaranja optimalnih uslova za razvoj gajenih biljaka.
15
NEGA ZEMLJIŠTA
Održavanje biološke raznovrsnosti i očuvanje plodnosti zemljišta u višegodišnjim zasadima se postiže nizom mera koje
nazivamo negom zemljišta. Osnovna obrada se obavlja samo pri zasnivanju zasada, a nakon sadnje, zemljište se samo
obrađuje redukovanim sistemima obrade, prilikom usejavanja kultura u međuredni prostor ili u trakama pored redova
voća. U cilju pospešivanja razvoja raznovrsnog i aktivnog života u zemljištu, koji održava njegov prirodni potencijal,
preporučuje se zatravljivanje svakog ili svakog drugog međurednog prostora. Zelenišno đubrenje se primenjuje u
svakom drugom redu i smenjuje sa travnim pokrivačem. Pri setvi smeše biljaka, treba voditi računa o plodoredu,
odnosno smeni različitih biljnih vrsta, da bi se produžio period cvetanja i na taj način zadržali korisni organizmi u
zasadu. U redovima oko višegodišnjih kultura, zemljište se održava okopavanjem, zastiranjem ili biološkim merama za
suzbijanje korova.
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA PRE I NAKON SADNJE
Održavanjem zemljišta u postojećim agroekološkim uslovima se uspostavlja povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim,
kako bi se zemljišni procesi nesmetano odvijali. Koji će se način održavanja primeniti, zavisi od niza faktora, jer je
osnova organske proizvodnje stvaranje uslova koji su u skladu sa postojećim agroekološkim uslovima: količina
padavina, nagib terena, sorta, podloga, sistem uzgoja, navodnjavanje, zemljište, klimatski faktori, izolacioni pojas.
Da bi se troškovi održavanja zemljišta smanjili, pre zasnivanja zasada treba preduzeti mere suzbijanja višegodišnjih
korova. Gajenjem pojedinih biljnih vrsta, kao što je sudanska trava i zelenišnim đubrenjem, povećava se sadržaj
organske materije u zemljištu, a eliminišu mnoge korovske vrste.
U formiranom zasadu, pojas oko stabla se održava bez korova, a međuredni prostor se zatravljuje i kosi.
ZATRAVLJIVANJE I USEJAVANJE POTKULTURA U MEĐUREDNI PROSTOR
Međuredni prostor kao proizvodnu površinu u višegodišnjim zasadima treba urediti u skladu sa novonastalim uslovima
u novom ekosistemu, koji nastaje nakon sadnje velikog broja
istih višegodišnjih biljaka. Uvođenjem cvetnog bilja,
slučajnim izborom, bez poznavanja interakcija među
biljkama, štetočina i njihovih prirodnih neprijatelja može
dovesti do neuspeha, favorizacije štetočina na račun korisnih
organizama. U ekološkom uređenju agroekosistema, važan je
kvalitet, a ne kvantitet. U međuredni prostor se usejavaju
korisne biljke, u svaki drugi red, da ne bi sprečavale
održavanje redovnih pomotehničkih mera. Pripadaju
povrtarskim, ratarskim, cvetnim, lekovitim, začinskim i
divljim biljkama, predstavljaju sklonište za korisne insekte,
odbijaju štetočine, suzbijaju korov, obogaćuju zemljište, a
nisu konkurentne gajenim višegodišnjim kulturama. [3]
Slika 1. Korisne biljke u međurednom prostoru vinograda [1]
Zatravljivanje se smatra jednom od najvažnijih mera za održavanje zemljišta u višegodišnjim zasadima u organskoj
proizvodnji. Privremeni ili trajni zeleni pokrivač je zamena za plodored u višegodišnjim kulturama i ima značajnu ulogu
u sprečavanju erozije, pokrivanju zemljišta i smanjenju pritiska na zemljište prilikom korišćenja mehanizacije u
različitim operacijama. Zatravljivanje leguminozama može povećati sadržaj azota u zemljištu, predstavlja dobru osnovu
za visoku biološku aktivnost mikroorganizama.
16
Slika 2. Održavanje međurednog prostora zatravljivanjem u organskom zasadu aronije, Rahar, Grabovci
Mane ovog sistema održavanja zemljišta su činjenice da biljke zelenog pokrivača troše velku količinu hranjivih
materija i vode i time postaju konkurenti gajenim višegodišnjim kulturama. Ovaj način održavanja zemljišta
podrazumeva nadoknadu hraniva i vode kroz sistem za navodnjavanje ako u toku vegetacije nema minimalno 250 mm
padavina. Može doći do porasta
populacije glodara i štetočina.
Za travni pokrivač preporučuje se

mešavina različitih biljnih vrsta.
Preporuka je da se vrši kombinacija
biljnih vrsta prema uslovima i
specifičnim zahtevima svakog
lokaliteta. Često se primenjuje
trajno zatravljivanje i zelenišno
đubrenje u kombinaciji svaki drugi
red. Ovakav način održavanja
zemljišta pored popravke
plodnosti, pogoduje korisnim
organizmima, jer nalaze stanište u
redovima koji se ne kose.
Slika 3. Zelenišno đubrenje slačicom u organskom zasadu jabuke, Irig
Uzgoj višegodišnjih vrsta koje nakon setve rastu nekoliko godina predstavlja zatravljivanje u užem smislu. Da bi se
trajnim zatravljivanjem postigli optimalni efekti, treba odabrati biljne vrste u skladu sa raspoloživom vlagom, tipom
zemljišta i tehnologijom proizvodnje.
17
Tabela 1. Meliorativna smeša trava [1].
Fagopyrum esculentum heljda 5 kg/ha

Phacelia sp. facelija 1 kg/ha
Rhaphanus sativus oleiformis uljana rotkva 5 kg/ha
Vicia sp. grahorica 10 kg/ha
Latyrus sativa sastrica 10 kg/ha
Kod planiranja sastava biljaka treba omogućiti dug period cvetanja koji će obezbediti prisustvo korisnih insekata.
Neophodno je imati usejane zone sa manjim količinama heljde, hajdučke trave, divlje mrkve, mirođije, kamilice,
bosiljka, vranilovke, nane, žalfije, lavande, slačice.
NASTIRANJE (MALČIRANJE) ZEMLJIŠTA U ZASADU
Pod nastiranjem se podrazumeva način održavanja zemljišta kojim se pokriva površina ispod višegodišnjih kultura ili
cela površina različitim materijalima koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji. Pokrivanjem se sprečava razvoj korova
i gubitak vode, a u zavisnosti od materijala, zemljište se obogaćuje organskim materijama i bolje se razvija korenov
sistem.
Materijal se nanosi u sloju debljine 10 cm sa obe strane reda širine 50-70 cm. Nanošenje tako velike količine organske
materije može dovesti do azotne depresije, pa je preporuka da se malč kombinuje sa organskim đubrivom koje je bogato
azotom. Materijal mora biti udaljen od stabla
najmanje 10 cm. Nedostaci ovog načina Izbor materijala za nastiranje prostora oko višegodišnjih
održavanja zemljišta su što može biti stanište za kultura: karton, stari papir,biorazgradive folije, kompost od
lišća, ljuske od heljde, borove iglice,pokošena trava, slama,
glodare, postoji opasnost od požara,
biljke prekrivači, biljke za zelenišno đubrenje
nemogućnost dodavanja đubriva i otežano
navodnjavanje.Slama i ostali materijali koji se
koriste za malčiranje su organskog porekla.
KOMBINOVANI „SENDVIČ“ SISTEM ODRŽAVANJA

ZEMLJIŠTA
U organskim višegodišnjim zasadima je najčešće u primeni

kombinacija sistema održavanja zemljišta, zbog činjenice da
svaki od navedenih načina ima svoje prednosti i nedostatke.
Različite kombinacije u skladu sa ostalim agroekološkim
uslovima obezbeđuju višegodišnjim biljkama da se optimalno
razvijaju i plodonose.
Princip „sendvič“ sistema je da se obrada zemljišta obavlja u

trakama širine 50 cm, s obe strane reda, izvan zone stabla,
dok je sredina međureda pokrivena niskim travnim
pokrivačem, bez malčiranja. Količina zemljišta bez travnatog
Slika 4.Održavanje prostora u redu
pokrivača po stablu ostaje ista kao kad bi se cela površina kombinacijom zatravljivanja međurednog
obrađivala ili može da se menja, po potrebi. [2] prostora i mehaničkom obradom u redu
18
ZAKLJUČAK
Primenom osnovnih smernica za uzgoj voća na organskim principima, izabrane biljke će imati povoljne uslove za rast,
razvoj i plodonošenje. Svaki problem koji se pojavi u proizvodnji, biće iz razloga što priroda uspostavlja ravnotežu, jer
je neprirodno da na određenoj plodnoj površini, gde smo podigli zasad, raste veliki broj biljaka iste vrste. Time
privlačimo insekte koji se hrane listovima, plodovima ili korenom gajenih biljaka. Sve što boravi u našem ekosistemu, a
to sadnjom voćnjak postaje, ima jedan cilj, da ostavi potomstvo i obezbedi uslove za njegov rast i razvoj. Štetni insekti
imaju svoje prirodne neprijatelje, koje mi primenom preprata možemo uništiti, nepokriveno zemljište je slobodan
prostor za rast i razvoj korovskih biljaka.
Onog trenutka, kada naučimo da prepoznajemo, kada i šta možemo da primenimo, a da ne poremetimo povezanost svih
organizama koji žive u našem voćnjaku, možemo reći da smo naučili osnovu sveta prirode, a to je da ostavimo
potomcima uslove da i oni mogu da žive u zdravom okruženju.
Literatura:
[1] Organsko vinogradarstvo, Nada S. Korać
[2] Vodič za organsku proizvodnju jabuke, dr Slobodan Milenković
[3] Čudesni svet organske poljoprivrede, Novi Sad 2014.B. Lazić i grupa autora
19
INTEGRISANA ZAŠTITA MLADIH ZASADA VINOVE LOZE
Gorica Kozobarić
Izvod: Poslednjih nekoliko godina intenzivno se podižu novi zasadi vinove loze. Od patogena koji su ekonomski
značajni u mladom vinogradu ističemo: Uncinula necator (Schwein). Burrill, anamorf: konidijski stadijum Oidium
tuckery Kerk [1] - prouzrokovač pepelnice vinove loze i Plasmopara viticola (Berk.& Curt.) Berl.& de Toni -
prouzrokovač plamenjače vinove loze. Oba ova patogena treba pratiti tokom cele vegetacione sezone i po potrebi
hemijski suzbijati. Ukoliko se ostvare uslovi za infekciju, a patogeni se ne suzbijaju, dolazi do iscrpljivanja biljaka.
Ako se vinograd zapusti mogu da izazovu smanjenje vegetativnog rasta biljke. Napad plamenjače može smanjiti prinos
grožđa i za 80 – 90%, a pepelnicom zaraženo grožđe podložnije je napadu sive plesni i kisele truleži. [2] Plamenjača na
vinovoj lozi je najopasnija i najraširenija gljivična bolest vinove loze koja se javlja svake godine u našim proizvodnim
uslovima u različitom intenzitetu.
Ključne reči: plamenjača, pepelnica, vinova loza, integralna zaštita.
INTEGRATED PROTECTION OF YOUNG PLANTATIONS OF VINEYARD
Abstract: The last few years there is an intensively raise of new plantations of vines. From pathogens which are
economically significant in a young vineyard we emphasize: Uncinula necator (Schwein.) Burrill, anamorph: conidium
stage Oidium tuckery Kerk - cause of Powdery mildew of grapevine and Plasmopara viticola (Berk.& Curt.) Berl.&
de Toni [1] cause of Downy mildew of grapevine. Both of these pathogens should be monitored throughout the whole
growing season and if it is necessary, chemically suppressed. If conditions for infection are fulfilled, and pathogens
aren’t suppressed, it will come to depletion of plants.The neglection of vineyards can cause the reduction of the
vegetative plant growth. Attack of Downy mildew can reduct yield of grapes for 80 – 90%, and grapes infected by
Powdery mildew is more susceptible for the attack of grey mold and acidic rottenness. Downy mildew of grapevine is
the most dangerous and most widespread fungal disease of vine which is present every year in our production
conditions in various intensity.
Keywords: Downy mildew, Powdery mildew, grapevine, integrated protection
o Uvod
o Simptomi i ciklus razvića
o Uslovi za razvoj patogena u 2014. godini na terenu Srema
o Mere borbe
o Zaključak
o Literatura
UVOD
Integrisana zaštita predstavlja sistem zaštite bilja koji podrazumeva korišćenje svih raspoloživih metoda suzbijanja
štetočina, prouzrokovača bolesti i korova (gajenje otpornih sorti, agrotehničke, mehaničke, biološke, hemijske i dr.) u
cilju sprečavanja porasta njihove brojnosti preko granice kod koje dolazi do ekonomski značajnih šteta. Primena
sistema integrisane zaštite bilja dovodi do manje upotrebe pesticida, pa prema tome i jeftinije zaštite, a smanjuje se i
zagađenje životne sredine. Osim toga praćenjem štetnih agenasa i meteoroloških podataka (vizuelno, laboratorijski,
korišćenjem modela, podataka sa meteoroloških stanica, softvera za praćenje) i poznavanjem uslova i ciklusa razvića
patogena, donosimo odluku o tretiranju. Praćenjem razvojnih faza biljke, pojave, razvoja i širenje patogena, praćenjem
meteoroloških podataka, donosi se odluka o tretmanima, kao krajnja mera suzbijanja parazita. Ovakvim pristupom
smanjujemo primenu preparata, a krajnji cilj je proizvesti zdravstveno bezbedan proizvod i očuvanje zdravlja ljudi.
Takođe, pravilnom i racionalnom primenom pesticida odlaže se ili sprečava pojava rezistentnosti štetnog organizma,
smanjuju se količine ostataka pesticida i štetan uticaj na korisne insekte.
20
SIMPTOMI I CIKLUS RAZVIĆA
Pepelnica može inficirati sve zelene organe (lišće, peteljke, mladare, cvasti, peteljke grozda, bobice). Lišće može biti
zaraženo u svim fazama bez obzira na starost. U proleće se na licu javlja neprimetno tamnozelena boja, kasnije se
razvija brašnasta kolonija koja je beličasta sa lica i sivkasta sa naličja. Zaraženo lišće se deformiše. Lastari bivaju
zaraženi dok su zeljasti, pre zdrvnjavanja. Posle zdrvenjavanja na njima se uočavaju mrke ili crvenkaste zone,
pojedinačne ili povezane, sa karakterističnim končastim ivicama. Vrhovi zaraženih mladara se često suše. Razvoj
bolesti na listu i lastarima je manje štetan nego na grozdovima. Cvetovi su ređe zaraženi pre oplodnje. Beličasta
navlaka se razvija na zahvaćenim cvetovima, što dovodi do njihovog sušenja i propadanja. Od napadnutih organa,
najveće štete izaziva na bobicama grožđa. Bobice su osetljive na pepelnicu od zametanja do promene boje (šarka).Kod
jakih zaraza izgledaju kao da su posute pepelom (sl.1.). Zaražene bobice u stadijumu aktivnog rasta pucaju sve do
semenki. Raspuknute bobice se sasuše i propadaju.
Slika 1. Pepelnica vinove loze
Parazit prezimljava u obliku micelije između ljuspica zaraženih pupova pri osnovi lastara, kao i u obliku kleistotecija po
površini zaraženih lastara ili na oba načina. [4] Zaraženi pupoljci rastu sporije od zdravih, a mladari sa lišćem su
prekriveni pepeljastom prevlakom od micelije i oidija, koje vetar širi na ostale osetljive organe.
Kada su kleistotecije izvor primarnog inokoluma, prvi simptomi su vidljivi u obliku pepeljastih ostrvaca na površini
lišća, a za oslobađanje askospora iz kleistotecija potrebna je kiša. Askospore klijaju, inficiraju zeleno tkivo i daju
kolonije sa konidijama, koje služe za sekundarno širenje zaraze. Gljiva je tipičan epifitni parazit.
Plamenjača na vinovoj lozi je najopasnija i najraširenija gljivična bolest vinove loze koja se javlja svake godine u
našim proizvodnim uslovima u različitom intenzitetu.
Simptomi plamenjače na vinovoj lozi je najopasnija i najraširenija gljivična bolest v. loze koja u različitim
intenzitetima, ali redovno se javlja u našim vinogradima. Plamenjača vinove loze napada sve zelene delove vinove loze:
lišće, mladare, cvet i cvasti, peteljke, mlade bobice i vitice. [4]
Na lišću se simptomi bolesti najpre poljavljuju u proleće u obliku žućkastih pega, koje podsećaju na uljane fleke na
hartiji. U optimalnim uslovima za razvoj parazita–noćne temperature iznad 12 °C i 90 % relativne vlažnosti vazduha-na
naličju lista sa suprotne strane od uljastih pega poljavjuju se karakteristične bele prevlake koje predstavljaju
mnogobrojne konidiofore sa konidijama gljive. Posle pojave belih prevlaka na naličju lista počinje tkivo lista da
odumire i poprima mrku boju. U povoljnim uslovima broj pega se povećava, posle fruktifikacije dolazi do odumiranja i
otpadanja lista. Sasušeno lišće izgleda kao da je spaljeno i tako je bolest dobila i ime-plamenjača. U slučajevima velike
zaraze, ceo vinograd izgleda kao spaljen i lišće prevremeno opada a to ima negativne posledice na razvoj grožđa i na
sazrevanje lastara.
21
Slika 2. Plamenjača vinove loze na naličju i licu lista
Cvet može biti zaražen, čak i pre nego što se otvori, tako se suši i propada. Sporonosni organi parazita se pojavljuju na
plodniku tučka u vidu beličastog paperja. Zaraza plodova može biti ostvarena od momenta zametanja pa do pojave
šarka.Vreme precvetavanja je najosetljiviji stadijum za zarazu od plamenjače. Ako u tom periodu imamo veoma
povoljne uslove za razvoj plamenjače može cela berba da bude kompromitovana. Opasnost direktnih zaraza na
bobicama postoji sve dok su na pokožici razvijeni stomini otvori. Razvijene bobice pak mogu da budu zaražene preko
peteljke, u tom slučaju gljiva se razvija u unutrašnjosti bobice i bobica dobija tamno mrku boju, smežura i suši se.
Mladari, a naročito vrhovi mogu biti zaraženi, gde se posle završetka inkubacije pojavljuje se beličasta navlaka od
konidiofora i konidija. Kasnije mladari dobijaju mrku boju i suše se. Zaraza mladara je naročito može da bude opasna
za prporišta i mlade vinograde.
Prezimljava u obliku zimskih spora (oospore) u zaraženom tkivu lista v. loze. U proleće čim nastupe povoljni uslovi,
oospore klijaju. Uslovi za klijanje su temperatura zemljišta 8°C stepeni koja mora trajati najmanje 24 časa uz optimalnu
zasićenost vodom. Oospore klijaju u obliku kratke hife koja se na vrhu proširuje obrazujući kruškoliku krupnu
makrokonidiju (zoosporangiju) u koju prilikom klijanja emigrira ceo sadržaj oospore. Ove makrokonidije se izoluju
jednom poprečnom membranom i kada dođu u dodir sa vodom dalje evoluiraju kao konidije u kojoj se diferenciraju
brojne zoospore. Makrokonidije nošene vetrom ili kapljicama vode padnu na mokar list, klijaju u kapljici vode, i iz njih
izlaze zoospore koje imaju dve treplje pomoću kojih se kreću. Kada zoospore u kapljici vode stignu do stominih otvora
zaustave se i klijaju u obliku hife koja prodire u podstominu duplju. Prodorom hife u podstominu duplju izvršen je
proces infekcije. U ovom slučaju to su primarne infekcije.
Za ostvarivanje primarne zaraze moraju biti ispunjeni istovremeno sledeći uslovi:

1. da se u prirodi nalaze klijave spore
2. da je srednja dnevna temperatura vazduha 2-3 dana bude iznad 11 °C
3. da v.loza ima razvijeno lišće veličine najmanje 2-3 cm
4. da kišni period traje najmanje 2-3 dana i da u to vreme padne najmanje 10 mm kiše(puna zasićenost prezimelog lišća
vodom). [4]
U slučaju da jedan od navedenih uslova nije u potpunosti ostvaren neće doći do primarnih zaraza.
Razvoj micelija u mladom tkivu teče veoma brzo, u stanju je da za nekoliko dana zahvati velike delove lista. Micelija
na početku se razvija u tkivu da koristi ćelijski sadržaj, simptomi su tada nevidljivi. Tek nakon izvesnog vremena gljiva
počinje destruktivno da deluje na hlorofil, i onda se pojavljuju simptomi u obliku svetlo žutih uljanih pega. Ubrzo
nakon toga na naličju lista na pegama se pojavljuju bele prevlake u obliku paperja - konidiofore i konidije (sporonosni
organi). Sa pojavom simptoma i konidija se završava inkubacioni period.
Za ostvarivanje sekundarnih zaraza, u vinogradu moraju biti ostvareni sledeći uslovi:

 prisutnost klijavih konidija(letnjih spora)
 da su zeleni delovi vinove loze vlažni najmanje 2-2.5 sata
 da je temperatura vazduha najmanje 12°C
 da zeleni delovi v. loze nisu zaštićeni sa nekim fungicidom. [2]
Prateći dalje temperature i padavine, odnosno vlažnost zelenih organa vinove loze, utvrđujemo termine sekundarnih
zaraza i njihov intenzitet a praćenje razvoja pojedinih inkubacija vršimo na isti način kao i kod prve inkubacije.
22
USLOVI ZA ZA RAZVOJ PATOGENA U 2014. GODINI NA TERENU SREMA
Od patogena koji su ekonomski značajni u mladom vinogradu ističemo: Uncinula necator - prouzrokovač pepelnice,
Plasmopara viticola - prouzrokovač plamenjače. Oba ova patogena treba hemijski suzbijati, s tim što se pepelnica
redovno javlja. Uglavnom dovodi do iscrpljivanja biljaka, ali ako se vinograd zapusti može da izazove i smanjenje
vegetativnog rasta. Pojava plamenjače zavisi od uslova za ostvarivanje zaraza i kada se oni ispune može značajno da
umanji asimilacionu površinu i vegetativni rast biljaka.
Pepelnica počinje svoju aktivnost na oko 5°C. Optimalne temp. za infekciju i razvoj pepelnice su 20 – 27°C. Na temp.
36°C u trajanju od 10 h konidije ne klijaju, ali mogu ostati vitalne. Životnu sposobnost gube pri temperaturi iznad
40°C, a micelija iznad 43°C.
Na osnovu epidemioloških karakteristika ove gljive, pepelnicu možemo očekivati u toplim i suvim godinama. Vlažnost
se ne javlja kao limitirajući faktor za razvoj ovog patogena, ali svakako pogoduje razvoju pepelnice, dok je temperatura
značajan faktor jer je najintenzivniji razvoj na temperaturi od 25-28°C. Međutim, ova gljiva započinje svoju aktivnost
već na 5°C. jula došlo je do sporadične pojave Uncinula necator u proizvodnim zasadima na osetljivim sortama kao što
su Chardonnay i Sauvignon i pored redovnih mera hemijske nege. Zbog povoljnih uslova za razvoj, patogen se nastavio
širiti i dalje tokom vegetacije.
Najveća opasnost za lozu od plamenjače je od juna pa sve do prve polovine jula meseca, tj. u fazama pred cvetanje, za
vreme i po završetku cvetanja dok bobice ne dostignu veličinu zrna graška ili 2/3 svoje normalne veličine. Dužina
vlaženja lista koja je neophodna za stvaranje infekcije, zavisi od temperature. Pri temperaturi od 6°C list mora biti
vlažan 9h dok pri 20°C dovoljna su 2 h za ostvarenje infekcije. Dužina vlaženja lista koja je neophodna za stvaranje
infekcije, zavisi od temperature. Pri temperaturi od 6°C list mora biti vlažan 9 h dok pri 20°C dovoljna su 2 h za
ostvarenje infekcije.
Plamenjača je praćena na teritoriji opštine Irig. Modeli za praćenje patogena su korišćeni sa METOS -a. 24.04. 2014.
god. stekli su se uslovi za ostvarenje primarnih infekcija od ovog patogena (2 do 3 dana srednja dnevna temperatura je
bila preko 12 °C, palo je preko 10 mm kiše i vinova loza je imala razvijeno lišće 2-3 cm u prečniku). U periodu od
28.04. do 05.05. u našem regionu je palo od 65-75 mm vodenog taloga, a prosečne temperature u tom periodu su bile
14°C. Time su ostvareni uslovi za sekundarnu infekciju plamenjače vinove loze. S obzirom da su tada ostvareni svi
neophodni uslovi za infekciju (vinova loza ušla u osetljivu fazu razvoja, temperatura, vlaga) tada se tretman nije smeo
izostaviti. Do kraja maja sa manjim prekidima skoro svaki dan imamo zabeležene padavine, što dovodi do pojave
novih sekundarnih infekcija. Uslovi za ostvarenje sekundarne infekcije nastavljaju se i tokom juna i jula meseca, kada
je palo ukupno 172-250 mm padavina sa srednjim dnevnim temperaturama oko 21 °C. Tokom juna vinova loza je u
fazi cvetanja i precvetavanja, a ostvareni su uslovi za infekcije, pa je zaštita intenzivna sa sistemičnim fungicidima.
Tokom avgusta i dalje se nastavljaju povoljni uslovi za razvoj ovog patogena (padavine 65 mm sa srednjim dnevnim
temperaturama oko 22 °C), pogotovo u mladim vinogradima.
MERE BORBE
U okviru integralne proizvodnje poslednjih godina sve više se pristupa integralnom principu zaštite vinove loze.
Integralna zaštita se zasniva na identifikaciji štetnih organizama i njihovom monitoringu, utvrđivanju praga štetnosti i
preduzimanju mera njihove kontrole. Razvoj i primena integralne zaštite vinove loze ima za cilj unapređenje mera
kontrole i smanjenje upotrebe pesticida u proizvodnji grožđa.
Izrada programa kontrole bolesti vinove loze uključuje integraciju svih mera (otpornosti sorti loze prema bolestima,
agrotehničkim merama, poznavanju biologije patogena, kontrole u programu zaštite) i korišćenju registrovanih
fungicida kada je neophodno.
Najvažnije preventivne mere su:
 Zdrav sadni materijal, jer se najvažnijim načinom prenošenja zaraze smatra prezimljavanje u pupoljcima
(pepelnica).
 Izbor otpornijih sorti za određeno vinogorje (pepelnica se intenzivnije razvija kod bujnijih sorti). Sorte Petka,
Rubinka i Bačka odlikuju se izvesnom otpornošću na gljivične bolesti. Panonija ima visoku otpornost na
plamenjaču i oidium. [3]
 Izbor zemljišta, jer zasadi vinove loze na teškim i zbijenim zemljištima stradaju više od pepelnice.
o Umereno đubrenje azotnim đubrivima, jer kod prekomernog đubrenja azotnim đubrivima kao i
intenzivno obrađivanih zasada i razvoj patogena je intenzivan.
23
o Opale listove treba zaorati da bi se smanjio infekcioni potencijal.

 Pravac redova treba da je u pravcu dominantnih vetrova, da se obezbedi provetravanje i optimalna izloženost
lisne mase vinove loze sunčevoj svetlosti ( pravac sever-jug).
 Za sadnju vinograda izabrati terene sa suvljom klimom.
 U depresijama, gde je slaba provetrenost, ne treba gajiti v. lozu.
 Blagovremeno izvoditi mere vezivanja lukova, zakidanja i skidanja zaperaka, proređivanja i defolijacije lišća u
vreme intenzivnog porasta. Zelena rezidba je od presudnog značaja za održavanje ravnoteže između
vegetativne i produktivne faze biljke i doprinosi stvaranju nepovoljnih uslovi za razvoj patogena.
 Suzbijanje korova.
Hemijske mere:
Plamenjača na vinovoj lozi je najopasnija i najraširenija gljivična bolest v. loze koja je svake godine prisutna u u
različitom intenzitetu i samim tim i redovno hemijski suzbija. Kad je plamenjača u pitanju, tokom letnjih meseci
opasnost od ovog oboljenja znatno se smanjuje ili praktično prestaje, ali plamenjača može da se pojavi tokom kasnog
leta i rane jeseni, kao ove godine. I ovde tretiranje biljaka treba zasnivati na prognozi uslova za ostvarivanje zaraze i
nastaviti zaštitu u mladim zasadima.
Opasnost od pepelnice tokom leta takođe je bila prisutna, tako da je zaštitu trebalo bazirati na primeni registrovanih
preventivnih fungicida na bazi sumpora, koji deluje i na grinje. Ako se desi da su uslovi za razvoj pepelnice, kao 2014.
godine, tokom leta zaštitu treba nastaviti primenom sistemičnih fungicida.
Broj prskanja zavisi od više faktora, u prvom redu klimatskih, zatim bujnosti loze, načina uzgoja, vrste fungicida i
kvaliteta prskanja.
U mladim vinogradima sa zaštitom loze od plamenjače i pepelnice nastavlja se i kod sazrevanja lastara.
Godišnje je potrebno vršiti četiri do osam ciljanih tretmana protiv ovih patogena. Usled učestale primene fungicida u
mnogim zasadima v. loze je zabeležena smanjena efikasnost i pojava rezistentnosti na pojedine sistemične fungicide.
Naizmenična primena fungicida različitog mehanizma delovanja ima ključnu ulogu u sprečavanju pojave rezistentnosti.
Da bi primenjeni fungicidi ispoljili punu efikasnost, pre svega u smislu blagovremene primene, potrebno je oslanjati se
na preporuke PIS-a koje se u osnovi baziraju na redovnim vizuelnim osmatranjima prisustva patogena , kao i
korišćenju softvera za prognozu njihove pojave.
Tabela 1. Najčešće korišćeni sistemični fungicidi za pepelnicu
R.br. Preparat Konc. Količina a.m.

preparata po
hektaru
1. Collis 0,04% 0,4 l/ha boskalid + kresoksim-

metil
2. Crystal 0,02% 0,2 l/ha kvinoksifen
250-SC
3. Talendo 0,05% 0,5 l/ha prokvinazid
4. Postalon 90 0,125% 1,25 l/ha miklobutanil +

SC kvinoksifen
5. Vivando 0,02% 0,2 l/ha metrafenon
6. Luna 0,04% 0,4 l/ha fluopiram +
tebukonazol
9. Topas 100 0,03% 0,3 l/ha penkonazol
EC
24
Tabela 2.Najčešće korišćeni sistemični fungicidi za plamenjaču
R.br. Preparat Konc. Količina a.m.

preparata po
hektaru
1. Acrobat 0,25% 2,5 kg/ha mankozeb +

MZ-WG dimetomorf
2. Forum gold 0,15% 1,5 kg/ha ditianon + dimetomorf
3. Pergado C 0,5% 5 kg/ha mandipropamid +
27 WG bakar
4. Curzate M- 0,3% 3 kg/ha mankozeb +
WG ili cimoksanil
Vokal P
5. Mical Flash 0,4% 4 kg/ha folpet + fosetil-
aluminijum
6. Equation 0,04% 0,4 kg/ha famoksadon +
pro-WG cimoksanil
7. Ridomil 0,25 % 2,5 kg/ha mankozeb + metalaksil
Gold MZ
8. Amaline 0, 3 3 kg/ha zoksamid + bakar
flow
9. Verita 0,3 3 kg/ha fosetil-aluminijum +
fenamidon
ZAKLJUČAK
Integrisana zaštita je ekonomski opravdana. Jedan je od održivih sistema primenjenih mera u slučajevima slabog ili
umerenog napada patogena. Krajnji cilj je proizvesti zdravstveno bezbedan proizvod i očuvanje zdravlja ljudi. Takođe,
pravilnom i racionalnom primenom pesticida odlaže se ili sprečava pojava rezistentnosti patogena, smanjuju se količine
ostataka pesticida i štetan uticaj na korisnu faunu. Upoznavanje javnog mnjenja u vidu edukacija, sprovođenjem
projekata i uključivanjem pojedinaca u sistem integrisane proizvodnje smanjujemo zagađenje životne sredine.
Literatura:
[1] Ivanović, M., Ivanović, D. (2001): Mikoze i pseudomikoze biljaka. Beograd, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, str.
67-176.
[2] Grupa autora, (2010): Praktikum za praćenje i prognozu štetnih organizama. Novi Sad, str. 145-157.
[3] Grupa autora, (2007): Integralni i biološki koncept proizvodnje voća i grožđa. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, vol. 56, br. 6,
str. 38–49.
[4] Grupa autora, (1983): Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura. Beograd, Savez društva za zaštitu
bilja Jugoslavije, str. 612-625.
25
ORGANSKO ŽIVINARSTVO
Pera Markić
Izvod: Organska proizvodnja živine u Srbiji nije razvijena, čak je slabije razvijena u odnosu na ostale vrste organske
proizvodnje. Pri izboru rasa ili sojeva životinja na koje se primenjuju metode organske stočarske proizvodnje, prednost
treba dati autohtonim rasama i sojevima. U organskoj proizvodnji treba gajiti spororastuće hibride i to mnogo duže u
odnosu na standardnu proizvodnju. Broj životinja u organskoj proizvodnji je ograničen. Jedna od osnovnih
karakteristika organske proizvodnje je postojanje ispusta, jer on omogućava da se prirodno ponašanje živine u
potpunosti ispolji. U organskoj stočarskoj proizvodnji koristi se hrana za životinje koja prvenstveno potiče sa
poljoprivrednog gazdinstva na kome se životinje uzgajaju i na kome se primenjuju metode organske proizvodnje, ili sa
drugih poljoprivrednih gazdinstava na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje i koja su, po mogućnosti, iz
istog regiona.
Ključne reči: organsko živinarstvo, ishrana, smeštaj
ORGANIC POULTRY
Abstract: : Organic poultry production in Serbia is not developed, it is even less developed compared to other types of
organic production. When choosing a breed or strain of animals in applied methods of organic livestock production,
preference should be given to indigenous breeds and strains. In organic production slowly growing hybrids should be
grown and much longer than the standard production. Number of animals in organic production is limited. One of the
main characteristics of organic production is the existence of a discharge, because it allows the natural behavior of
poultry is fully manifested. In organic livestock production is used food which primarily comes from the farm where
the animals are raised and where are applied organic production methods, or from the other agricultural holdings where
are applied organic production methods and which are, if it is possible, from the same region.
Key words: organic poultry, nutrition, accommodation
o Uvod
o Izbor rasa i hibrida u organskoj proizvodnji
o Dužina odgoja
o Sistemi smeštaja i gustina naseljenosti
o Sistemi držanja
o Zaključak
o Literatura
UVOD
Organska proizvodnja živine u Srbiji nije razvijena, čak je slabije razvijena u odnosu na ostale vrste organske
proizvodnje, jer su potrebne velike površine za relativno mali broj životinja. Budućnost njenog razvoja je u širenju, a
do toga može doći tako što će postojeći organski proizvođači u živinarstvu proširiti svoje kapacitete, postojeći organski
proizvođači ostalih vrsta životinja uključiti i živinarsku proizvodnju u svoj program iliproizvođači koji drže živinu u
ekstenzivnim sistemima prerasti u organske proizvođače. Nije realno da će oni koji se bave intenzivnom živinarskom
proizvodnjom prerasti u organske proizvođače. Principi organske živinarske proizvodnje regulisani su Zakonom o
organskoj proizvodnji i Pravilnikom o kontroli i sertifkaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.
Ovi zakonski akti određuje minimalne zahteve koje treba da ispune proizvođači koji žele da se bave organskom
proizvodnjom, tako da je pre započinjanja proizvodnje neophodno dobro proučiti propise.
26
IZBOR RASA I HIBRIDA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
S obzirom na to da se veći deo proizvodnje odvija na otvorenom i da su metode lečenja ograničene, rase moraju biti
otporne na uslove sredine u kojoj se odgajaju. Pri izboru rasa ili sojeva životinja na koje se primenjuju metode organske
stočarske proizvodnje, prednost treba dati autohtonim rasama i sojevima. Pored odabira odgovarajuće rase ili hibrida,
nabavka jednodnevnih pilića nije rešena, jer za sada ne postoje inkubatorske stanice koje su namenjene organskoj
proizvodnji. To znači da se jaja moraju nabavljati iz konvencionalnih inkubatora, a onda podmladak prolazi kroz period
konverzije. Ovakva praksa je dozvoljena i za sada je najrelanija mogućnost proizvodnje u Srbiji. [1]
U autohtone rase spadaju somborska kaporka, gološijanka, svrljiška kokoš, dečanska kokoš itd. Kod nas najviše ima
gološijanke koja je dosta pogodna za odgoj u organskoj proizvodnji. Ostale rase pripadaju uglavnom kombinovanom
tipu: njuhempšir, plimutrok i rodajland su više pogodne za proizvodnju jaja, a vajtrok, hudan, saseks i orpington su
pogodnije za tov. Pored navedenih rasa, mogu se koristiti i linijski hibridi koji su specijalizovani za proizvodnju jaja.
Sve vodeće selekcijske kuće preporučuju svoje hibride i za organsku proizvodnju i daju osnovne preporuke za način
odgoja. Što se tiče tovne živine, mogu se koristiti ili čiste rase ili spororastući hibridi. Brzorastući hibridi (standardni
brojlerski pilići) nisu pogodni za organsku proizvodnju.
DUŽINA ODGOJA
U organskoj proizvodnji treba gajiti spororastuće hibride i to mnogo duže u odnosu na standardnu proizvodnju.
Tabela 1. Minimalna starost za klanje je
1) 81 dan za piliće; 6) 92 dana za divlje patke;
2) 150 dana za kopune; 7) 94 dana za biserke;
3) 49 dana za pekinške patke; 8) 140 dana za ćurane i guske za pečenje;
4) 70 dana za ženke mošusne patke; 9) 100 dana za ćurke
5) 84 dana za mužjake mošusne patke;
SISTEMI SMEŠTAJA I GUSTINA NASELJENOSTI
Broj životinja u organskoj proizvodnji je ograničen. Ukupan broj grla po jedinici površine treba da obezbedi
proizvodnju do najviše 170 kg azota godišnje po ha poljoprivrednog zemljišta
Maksimalan broj životinja po hektaru
U organskoj stočarskoj proizvodnji životinje se uzgajaju u odgovarajućim objektima za uzgoj životinja ili na otvorenom
prostoru u predelima u kojima klimatski uslovi omogućavaju boravak životinja na otvorenom prostoru. Objekti za
uzgoj životinja u organskoj stočarskoj proizvodnji treba da imaju takvu izolaciju, grejanje i ventilaciju koji
omogućavaju da se cirkulacija vazduha, nivo prašine, temperatura, relativna vlažnost vazduha i koncentracija gasova
održavaju u granicama koje nisu štetne po životinje i da obezbeđuju odgovarajuću prirodnu ventilaciju i dovoljnu
količinu prirodnog svetla. [1]
1) objekat treba da bude izgrađen tako da sva živina ima lak pristup otvorenom prostoru;
2) treba da imaju otvore odgovarajuće veličine za ulazak i izlazak, a ukupna dužina tih otvora treba da bude
najmanje 4 m na 100 m2 površine prostora koji je na raspolaganju živini;
27
3) najmanje jedna trećina površine objekta treba da bude izgrađena od čvrstog materijala, odnosno da nije
mrežaste ili rešetkaste strukture i treba da bude pokrivena prostirkom od materijala kao što je slama, pilotina ili
pesak, a u delu koji je rešetkaste strukture prečke treba da budu u veličini i broju koji odgovara vrsti živine i
veličini jata.
Minimalne površine smeštaja za živinu u organskoj proizvodnji
Maksimalni kapacitet objekta treba da bude:
(1) 4.800 pilića,
(2) 3.000 koka nosilja,
(3) 5.200 biserki,
(4) 4.000 ženki mošusne ili pekinške patke ili 3.200 mužjaka mošusne ili pekinške patke ili drugih pataka,
(5) 2.500 kopuna, guski ili ćurki;
Ukupna upotrebljiva površina objekta za tov živine u bilo kojoj pojedinačnoj jedinici ne treba da bude veća od 1.600
m2;
U objektima prirodna svetlost se može dopuniti veštačkom, kako bi se postigao maksimum od 16 sati svetla dnevno, uz
neprekidni period noćnog odmora u trajanju od najmanje osam sati bez veštačkog osvetljenja;
Živinu ne treba držati u kavezima, a vodenim pticama treba da bude obezbeđen pristup potoku, bari, jezeru ili bazenu
kad god to dozvoljavaju vremenski i higijenski uslovi, kako bi se zadovoljile posebne potrebe ove vrste.
SISTEMI DRŽANJA
Jedna od osnovnih karakteristika organske proizvodnje je postojanje ispusta, jer on omogućava da se prirodno
ponašanje živine u potpunosti ispolji. Živina može da se kreće, da bude na svežem vazduhu i suncu i da se gaji dovoljno
dugo što daje poseban kvalitet njenim proizvodima. Sa druge strane, postojanje ispusta je tehnološki zahtevnije u
odnosu na odgoj živine unutar objekata, prvenstveno zbog gubitaka usled bolesti i predatora. Takođe, proizvodnja na
ispustu je sezonskog karaktera jer vremenske prilike značajno utiču na prinos i kvalitet proizvoda.
Gajenje živine na ispustu može se organizovati na više načina, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekata i ispusta.
Generalno, ovi sistemi mogu se podeliti na
• Sistemi sa fiksnim objektom na ispustu

• Pokretni objekti (objekti na točkovima) na ispustu
28
Slike 1,2,3, Različiti načini ispusta u organskoj proizvodnji živine
Fiksni objekti
Ovaj sistem držanja primenjuje se najčešće kod velikih proizvođača, odnosno za organizovanje proizvodnje većeg
obima. On podrazumeva objekat čvrste gradnje oko koga se nalazi ispust. Prednosti su u tome što se može izgraditi
solidan objekat sa vodom i strujom, tako da se može obezbediti i grejanje u toku odgoja pilića. Živina ima pristup
ispustu koji se nalazi oko objekta, a noć provodi unutra.
Nedostatak je u tome što živina oštećuje i uništava vegetaciju na ispustu, pa se on vrlo brzo uništava ukoliko se ne
obezbedi rotacija, odnosno premeštanje živine sa jednog dela pašnjaka na drugi.
Ukoliko se ne obezbedi pregonski sistem, podloga se vrlo brzo pretvara u blato, posebno na mestu neposredno oko
objekta, pa se povećava pojava prljavih jaja i povećava se rizik od bolesti.
Nadstrešnice
One mogu biti potpuno uz objekat ili na jednom delu zida. Ukoliko se takva nadstrešnica ogradi, dobijamo tzv. verande
ili zimske bašte koje omogućavaju živini da izađe izvan objekta, a opet da bude zaštićena od vremenskih prilika i
predatora. Verande mogu imati žičani pod tako da izmet propada ispod poda, a zatim se spolja čisti.
Nadstrešnice se moraju obezbediti i na ispustu, jer pticama pružaju zaštitu od predatora i vremenskih uslova – pre
svega sunca i kiše. Nadstrešnice mogu biti napravljene od strane odgajivača ili kao zaklon može poslužiti drveće ili
žbunje koje se nalazi na ispustu. Za zaklon dobro mogu poslužiti i drveće i žbunje u čijim granama ptice mogu da
pronađu zaštitu i hladovinu. Ukoliko su ispusti bez rastinja i predstavljaju „brisani prostor“ na njima se živina
nelagodno oseća jer ne voli da bude izložena letećim predatorima. Takođe, ptice ne vole jako sunce i vetar, pa im je
neka zaštita neophodna. Neka istraživanja su pokazala da živina nema problem da „čeprka“ i da se kreće po otvorenom
prostoru, ali da za odmor preferira da se zakloni u neko žbunje ili među grane.
Ishrana
U organskoj stočarskoj proizvodnji koristi se hrana za životinje koja prvenstveno potiče sa poljoprivrednog gazdinstva
na kome se životinje uzgajaju i na kome se primenjuju metode organske proizvodnje, ili sa drugih poljoprivrednih
gazdinstava na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje i koja su, po mogućnosti, iz istog regiona. U
organskoj stočarskoj proizvodnji životinje se ne mogu držati ili hraniti na način koji može da prouzrokuje anemiju, niti
im se hrana može prisilno davati. U ishrani svinja i živine, dnevnim obrocima treba dodavati kabastu hranu, svežu ili
sušenu ili silažu. [1]
U organskoj stočarskoj proizvodnji do 30% količine hrane u obroku može da se sastoji od hrane iz perioda konverzije,
osim ako je hrana iz perioda konverzije proizvedena na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, u tom slučaju učešće
takve hrane može da iznosi 100%.
U slučaju da je hrana iz perioda konverzije proizvedena na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, i to na jedinicama
na kojima se u poslednjih pet godina nije odvijala organska proizvodnja, a ta hrana se obezbeđuje ispašom ili žetvom
pašnjaka ili parcela sa višegošnjim krmnim biljem u njihovoj prvoj godini konverzije, učešće takve hrane može da
iznosi do 20%.
U slučaju da se u ishrani životinja koristi i hrana iz perioda konverzije i hrana iz prve godine konverzije, ukupno učešće
takve hrane ne treba da prelazi procentualni navedeni odnos.
Procentalni iznosi obračunavaju se na godišnjem nivou, preračunato na suvu materiju u hrani.
ZAKLJUČAK
S obzirom na celokupno stanje u našem živinarstvu, organsko živinarstvo ima veliku šansu. Pre svega zbog malih
količina proizvedenog organskog živinskog mesa, kako za naše tržište tako i za izvoz.
Literatura:
[1] Živinarstvo.com http://www.spos.info/upload/propisi/pravilnik_o_metodama_organske_stocarske_proizvodnje.pdf
29
ZNAČAJ INFORMACIJA U OKVIRU KVARTARNOG SEKTORA U POLJOPRIVREDI
Uglješa Trkulja
Izvod: U tekstu je razmatrana vrednost i značaj informacija koje su neophodne za pravilan i uspešan razvoj samog
poljoprivrednog gazdinstva. Kvartarni sektor kao i svaki drugi, podložan je strukturnim promenama u smislu načina
razmene informacija. Obrazloženje stanja i težnje poljoprivrednika za načinom prikupljanja informacija dato je na
osnovu obrade ankete koju su radili sami poljoprivrednici po sistemu zatvorenih i otvorenih pitanja.
Ključne reči: informacije, razvoj poljoprivrednog gazdinstva
IMPORTANCE OF INFORMATION IN THE QUARTENARY SECTOR IN AGRICULTURE
Abstract: The article discussed the value and importance of the information that is necessary for the regular and
successful development of the farm. Quaternary sector like any other, is susceptible to structural changes in terms of the
exchange of information. Explanation of the situation and aspirations of farmers for a way of gathering information is
given on the basis of processing the results of questionnare that farmers had to give by the system of closed and open
questions.
Keywords: informations, farm development
o Uvod
o Trenutno stanje
o Željeno stanje
o Predlozi za unapređenje poslovanja
o Zaključak
o Literatura
UVOD
U svetu koji se sve brže menja, prava informacija sve više dobija na značaju. Bez pravih informacija pravilno planiranje
razvoja poljoprivrednog gazdinstva postaje nemoguće, a da bude isplativo.
Poljoprivrednim proizvođačima su potrebne informacije kako bi efikasno funkcionisali i maksimalno iskoristili
mogućnosti sistema. Bez obzira da li ih prikupljali, sređivali ili proizvodili informacije za sebe ili druge, uvek postoji
trošak informacije. Prava informacija nikada nije besplatna.
Uobičajeno je da se privreda deli na :
 primarni sektor (poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo)

 sekundarni sektor (industrija, rudarstvo, građevinarstvo i proizvodno zanatstvo)
 tercijarni sektor (saobraćaj, trgovina, turizam, ugostiteljstvo, zanatstvo, bankarstvo i komunalana privreda)
 kvartarni sektor (obrazovanje, nauka, kultura, informacije, zdravstvo i socijalna zaštita) [1]
30
TRENUTNO STANJE
Kada je u pitanju agrarna politika kod nas, kvartarni sektor postaje sve važniji ako se državni podsticaji planiraju
koristiti. Otežano planiranje stihijskim donošenjem odluka u grani privrede u kojoj je obrt kapitala jedan od sporijih i
gde je promena proizvodnog procesa kada se on započne praktično nemoguća, a da ne bude ekonomski neisplativa,
praćenje, sakupljanje, obrada i primena informacija postaje izuzetno važna i nekad esencijalna.
Kvartarni sektor predstavlja sektor kome su u fokusu:
 obrazovanje
 nauka
 kultura
 informacije
 zdravstvo i
 socijalna zaštita
Ako uzmemo u obzir da savremena poljoprivreda iziskuje sve viša ulaganja po jedinici proizvoda i činjenicu da sve
više izvora za kreditno praćenje poljoprivredne proizvodnje postaje da bude operativno, uviđamo značaj donošenja
ispravnih upravljačkih odluka.
Pored komercijalnih kredita banaka, subvencionisanih kredita MPZZŠ sve veće interesovanje poljoprivrednika
je i za kreditne linije raznih fondova za razvoj čije su kamate povoljnije, ali i uslovi za dobijanje kredita jednostavniji.
Problem kada su povoljni krediti fondova , ali i kada su u pitanju bespovratna sredstva za poljoprivredu je taj što su
rokovi za podnošenje dokumentacije kratki i neretko iznose 15 dana.
Ako uzmemo u obzir način na koji se poljoprivrednici informišu (Grafikon 1.), uvidećemo da je skupljanje
ovakvih informacija za veliku većinu poljoprivrednika komplikovano.
Grafikon1.Načini na koje se poljoprivrednici informišu o agrarnoj politici
31
ŽELJENO STANJE
Sa druge strane, ako pogledamo na koji bi način poljoprivrednici želeli da budu informisani (Grafikon 2.), dolazimo do
zaključka u koja komunikaciona sredstva bi trebalo uložiti resurse i iz kog sistema bi trebalo odstraniti nesavršenosti
kako bi on bio maksimalno efikasan.
Grafikon 2. Kako bi poljoprivrednici želeli da budu informisani o merama agrarne politike
S obzirom da 94,7% poljoprivrednika nije član ni jednog udruženja, a udruženja imaju za cilj da sakupljaju, obrađuju i
diseminiraju podatke svojim članovima, trebalo bi analizirati njihov rad i usmeriti ih u pravcu želja samih članova,
korisnika sistema.
PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE PROIZVODNJE
Poljoprivredne zadruge i udruženja poljoprivrednika treba da budu jedni od nosilaca posla oko prenošenja
informacija krajnjim korisnicima, poljoprivrednicima. Zadruge kao organizatori proizvodnje koje putem kooperantskog
odnosa sa poljoprivrednicima sa njima ostvaruju direktnu saradnju i komunikaciju u više navrata tokom proizvodne
godine, pogodne su za distribuciju štampanog materijala sa korisnim informacijama. Možda jedini nedostatak kada je u
pitanju raspodela štampanog materijala preko zadruga je taj što s obzirom da zadruge snabdevaju proizvođače
repromaterijalom, informacije koje se preko njih distribuiraju su uglavnom vezane za marketing kompanija koje
repromaterijal i proizvode. [2]
Udruženja poljoprivrednika, obzirom da nemaju kooperantski odnos sa poljoprirednicima, trebala bi da svoje
resurse usmere na praćenje propisa iz domena agrarne politike, na podsticajna sredstva koja su namenjena poljoprivredi
i da kao manji i fleksibilniji sistemi iskoriste moderna sredstva komunikacije kako bi prikupljala, obrađivala i
diseminirala podatke o tim merama poljoprivrednicima. Iz napred priloženih grafikona jasno se vidi da se polako, ali
sigurno način informisanja polako premešta sa štampanih na elektronske medije. Razni softveri koji postoje na tržištu
čak i kao besplatna forma u jednom određenom periodu mogu se staviti u službu diseminacije informacija
poljoprivrednicima.Ukoliko udruženja imaju kvalitetnu ponudu za poljoprivrednike, povećaće se i broj članova, a
samim tim i broj poljoprivrednika koji su na vreme adekvatno upoznati sa aktuelnostima kada su mere agrarne politike
u pitanju. [3]
Ne može da promakne činjenica i pored toga što se velika većina poljoprivrednika opredelila za elektronsko
informisanje, značajan broj, tačnije njih 25% smatra da su predavanja najbolji vid prenosa informacija. Živa reč kao i
mogućnost dvosmerne komunikacije jedne su od prednosti sastanaka od jednostranog informisanja putem elektronskih
medija.
32
Pojašnjenja se brže dobijaju u direktnoj komunikaciji i ta dodatna objašnjenja ostaju u sećanju. Nedostatak prenosa
informacija putem sastanaka je taj što je to skup vid informisanja koji ne može da obuhvati velik broj poljoprivrednika
odjednom. Elektronski mediji nemaju ovakva ograničenja sistema.
Slika 1.Predavanje poljoprivrednicima-zimska škola
Prikupljanje informacija Proces obrade Krajnji rezultata

Ulazne informacije
subvencije
podsticaji
Cene repromaterijala Obrada informacije Donošenje odluke
Cene proizvoda
Vremenski uslovi
Nove tehnologije
ZAKLJUČAK
Internet kao izvor informacija podrazumeva postojanje određenog informatičkog predznanja i opremu. Prednost
interneta je u individualnom pronalaženju informacija i u obilju informacija na globalnoj mreži. Nedostatak na
globalnoj mreži je taj što postoji mali broj uskostručnih sajtova na srpskom jeziku, koji u potpunosti pokrivaju samo
jednu oblast i koji nude sve potrebne informacije na jednom mestu.
Slične informacije sa više strana mogu da dovedu do zbunjenosti i konfuzije krajnjeg korisnika koji će, iako ima
sve informacije, ipak potražiti stručni savet. Stručni savet treba da pruži Poljoprivredna stručna služba koja poseduje
rezultate najnovijih istraživanja.
Literatura:
[1] http://www.mpzzs.gov.rs/
[2] http://www.proberza.co.rs/
[3] http://sr.wikipedia.org/
33

Aktuelni Savetnik 2014 - 1 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aktuelni Savetnik 2014 - 1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

.

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

Godina 3, broj 09 , Ruma, Oktobar, 2014.

Novi Sad, 2014.

PROIZVODNJA SEMENSKOG GRAŠKA ZA LJUDSKU ISHRANU

Ključne reči: grašak, semenska proizvodnja, agrotehnika

PRODUCTION OF SEED PEAS FOR HUMAN CONSUPTION

Keywords: peas, seed production, agrotechnics

OSNOVE PROIZVODNJE SEMENSKOG GRAŠKA

Na površini od 0,5 ha uzima se oko 500

Slika 1. Grašak, [3]

[1] Semenarstvo – Dr.Miodrag Marić;

DIREKTNE MERE KONTROLE KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Ključne reči: korovi, direktne mere suzbijanja

DIRECT MEASURES OF WEED CONTROL IN ORGANIC PRODUCTION

Keywords: weeds, direct measures of suppression

o preventivne mere borbe

DIREKTNE MERE SUZBIJANJA KOROVA

MEHANIČKE MERE BORBE

Upotreba comb harow plevilice

Slika 2. Comb harow plevilica za suzbijanje korova

FIZIČKE MERE BORBE

BIOLOŠKE MERE BORBE

OSNOVA DOBROG PRIJEMA SADNICA KOD PODIZANJA VOĆNJAKA

Ključne reči: sadno mesto, sadnja, priprema sadnica

BASIS GOOD RECEPTION OF SEEDLINGS IN RAISING ORCHARDS

Keywords: places for planting, planting, seedlings preparation

RAZMERAVANJE I OBELEŽAVANJE MESTA ZA SADNJU

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi

Razmeravanje zemljišta i plan sadnje sa međurednim i

Slika 1. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju

KOPANJE JAMIĆA ZA SADNJU

NEPOSREDNA PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU

Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu.

Slika 2. Mašinska sadnja Slika 3. Posađene sadnice

NAČINI ODRŽAVANJA ZEMLJIŠTA U ORGANSKIM VIŠEGODIŠNJIM ZASADIMA

Ključne reči: održavanje, zemljište, organski zasad, zatravljivanje

THE WAYS OF MAINTANCE OF SOIL IN ORGANIC ORCHARDS

Keywords: maintance, soil, organic orchards, grassing

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA PRE I NAKON SADNJE

ZATRAVLJIVANJE I USEJAVANJE POTKULTURA U MEĐUREDNI PROSTOR

Slika 1. Korisne biljke u međurednom prostoru vinograda [1]

Za travni pokrivač preporučuje se

Slika 3. Zelenišno đubrenje slačicom u organskom zasadu jabuke, Irig

Tabela 1. Meliorativna smeša trava [1].

Fagopyrum esculentum heljda 5 kg/ha

NASTIRANJE (MALČIRANJE) ZEMLJIŠTA U ZASADU

KOMBINOVANI „SENDVIČ“ SISTEM ODRŽAVANJA

U organskim višegodišnjim zasadima je najčešće u primeni

Princip „sendvič“ sistema je da se obrada zemljišta obavlja u

INTEGRISANA ZAŠTITA MLADIH ZASADA VINOVE LOZE

Ključne reči: plamenjača, pepelnica, vinova loza, integralna zaštita.

INTEGRATED PROTECTION OF YOUNG PLANTATIONS OF VINEYARD

Keywords: Downy mildew, Powdery mildew, grapevine, integrated protection

SIMPTOMI I CIKLUS RAZVIĆA

Slika 1. Pepelnica vinove loze

Slika 2. Plamenjača vinove loze na naličju i licu lista

Za ostvarivanje primarne zaraze moraju biti ispunjeni istovremeno sledeći uslovi:

Za ostvarivanje sekundarnih zaraza, u vinogradu moraju biti ostvareni sledeći uslovi:

USLOVI ZA ZA RAZVOJ PATOGENA U 2014. GODINI NA TERENU SREMA

Najvažnije preventivne mere su:

o Opale listove treba zaorati da bi se smanjio infekcioni potencijal.

Tabela 1. Najčešće korišćeni sistemični fungicidi za pepelnicu