MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

UDK: 63   Godina II – Oktobar 2013. – Broj 7 – Besplatan primerak    ISSN 2334–6094

KVALITETNOM
SETVOM
DO VISOKIH PRINOSA

Prof. dr Dragan Glamočić,

ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu:
“MLADIMA ĆEMO POMOĆI DA KUPUJU ZEMLJU”

www.agrovizija.rs 1
 

Poštovani čitaoci, 
Pred Vama je sedmi broj magazina “AGROVIZIJA”.
Oktobarsko izdanje magazina “AGROVIZIJA” posvećujemo novoj setvi strnih žita MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

u 2013/14. godini, kako bi Vas stručno i na vreme informisali o tome kako da se na

UDK: 63 Godina II – Oktobar 2013. – Broj 7 – Besplatan primerak ISSN 2334–6094

KVALITETNOM
SETVOM
savremen način pripremite za predstojeći ciklus u poljoprivrednoj proizvodnji. DO VISOKIH PRINOSA

U ovom izdanju imate sve neophodne savete stručnjaka koji se odnose na novu setvu
strnih žita i značaju blagovremenog izvođenja svih agrotehničkih operacija.
Takođe, možete da pročitate i savete stručnjaka o setvi uljane repice, uslovima
njenog gajenja i tehnologiji proizvodnje, kao i o crvenoj detelini, koja je nezamenljiva Dr Dragan Glamočić,
ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu:
“MLADIMA ĆEMO POMOĆI DA KUPUJU ZEMLJU”

proteinska komponenta kiselih zemljišta u proizvodnji jeftine stočne hrane. www.agrovizija.rs 1

Prenosimo i intervju sa prof. dr Draganom Glamočićem, ministrom za poljoprivredu,

šumarstvo i vodoprivredu: “Mladima ćemo pomoći da kupuju zemlju”. 

U poglavlju predviđenom za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju saznaćete gde 
možete da kupite sve za setvu na jednom mestu.

U delu predviđenom za zaštitu bilja saznaćete koji su globalni trendovi u poljoprivredi 
i ko stvara hemiju za održivu budućnost, ali i o zaštiti pšenice. U istom poglavlju je i  
tekst o Cikadama koje su prenosioci opasnih biljnih oboljenja. 
Saznaćete i zašto je značajna upotreba mikrobioloških đubriva u savremenoj biljnoj 

proizvodnji. 
U delu rezervisanom za biomasu, kao obnovljivom izvoru energije, čitajte o sojinoj 
stabljici kao hrani i gorivu. 
 

MI PROMOVIŠEMO SAVREMENU 
POLJOPRIVREDU, NAPREDNE FARMERE, 
TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKE 

KOMPANIJE U AGROBIZNISU, JER SLEDIMO 
VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUĆNOSTI! 


Dragan Ćosić,
 
Glavni i odgovorni urednik 


 
S A D R Ž A J  

Saveti stručnjaka / Nova setva strnih žita: Značaj blagovremenog izvođenja agrotehničkih operacija /  
Doc. dr Goran Jaćimović, prof. dr Miroslav Malešević, mast. inž. Vladimir Aćin - Institut za ratarstvo i 
povrtarstvo i Poljoprivredni fakultet, Novi Sad................................................................................................ 4 
Strna žita: Sortiment 2013/14 - Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad............................................... 7 
 
Reči stručnjaka / Setva uljane repice: Uslovi gajenja i tehnologija proizvodnje / Dr Ana Marjanović  
Jeromela, dr Radovan Marinković, dr Sreten Terzić, Mr Petar Mitrović,  
dipl. inž.-master Željko Milovac - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.......................................... 8 

Reči stručnjaka / Nezamenljiva proteinska komponenta kiselih zemljišta u proizvodnji jeftine stočne 
hrane: NS sorta crvene deteline - Una / Dr Sanja Vasiljević, dr Đura Karagić, dipl. inž. master Dalibor 
Živanov - Institut za ratarstvo i povrtarstvo Nov Sad.................................................................................... 11 

Intervju / Prof. dr Dragan Glamočić, ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu: 
Mladima ćemo pomoći da kupuju zemlju...................................................................................................... 14 
Savremena poljoprivredna mehanizacija / Sve za setvu na jednom mestu (Milurović komerc)............. 18 

Sejalice za okopavine KUHN model PLANTER 3 (Delta Agrar)................................................................ 21 


Globalni trendovi u poljoprivredi / BASF stvara hemiju za održivu budućnost....................................... 22

Zaštita pšenice / Vreme primene, namena, preparat, doza, karenca (Galenika - Fitofarmacija) ............. 25

Zaštita bilja (PIS) / Cikade - prenosioci opasnih biljnih oboljenja / Dipl. inž. Ružica Mikić................... 26 

Mikrobiološka đubriva / Bactofil (A&S Union)............................................................................................. 28 
Bakterije pomažu biljkama................................................................................................................................ 29 

Obnovljivi izvori energije - biomasa / Višestruka namena i korist: 
Sojina stabljika kao hrana i gorivo / Prof. dr Miladin Brkić......................................................................... 30

2 3
SAVREMENO RATARSTVO - AGROTEHNIKA - SAVETI STRUČNJAKA SAVREMENO RATARSTVO - AGROTEHNIKA - SAVETI STRUČNJAKA

Nova setva strnih žita da proveravaju svoje njive i “ugrabe” prave momente za punu dubinu. Od kvaliteta oranja zavisi kasnije i kvalitet
obradu, pripremu i setvu žita. predsetvena pripreme, setve i na kraju žetve. U slučaju

ZNAČAJ BLAGOVREMENOG IZVOĐENJA

da zemljište u vreme obrade nije preterano isušeno, može
Ključni elementi agrotehnike se orati ali plitko, na 20-25 cm, u zavisnosti od količi-
ne žetvenih ostataka. U našim agroekološkim uslovima,
Blagovremena obrada zemljišta i osnovno đubrenje posebno kada su septembar i oktobar sušni, redukovana

AGROTEHNIČKIH OPERACIJA ključni su elementi agrotehnike pred setvu strnina. Ve-

Doc. dr Goran Jaćimović, Prof. dr Miroslav Malešević, Mast. inž. Vladimir Aćin
Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Velike količine padavina znatno su popravile stanje vlage u zemljištu, ali će gotovo sigurno ometati
obavljanje obrade i predsetvene pripreme za ozima žita, te prolongirati setvu ka kasnijim rokovima - Setva
je ključni element u tehnologiji gajenja strnih žita, pri čemu joj treba pristupiti sa nekoliko osnovnih
aspekata: vremena, gustine, načina i dubine setve. Vreme setve je činilac koji najviše modifikuje prinos.
Setva u optimalnom roku omogućava normalan predzimski razvoj ozimih žita, njihovu dobru pripremu
za prezimljavanje i dobro ukorenjavanje
Jari usevi intenzivno napuštaju njive; optimalni rokovi Tokom septembra bilo je relativno toplo vreme sa
setve nekih ozimih žita (tritikalea i ječma) već su počeli, slabim padavinama - u najvećem delu zemlje izmereno
ali još uvek nije kasno da podsetitimo naše proizvođače je oko 25% manje padavina u odnosu na višegodišnji
na značaj pravovremene i kvalitetno obavljene obrade, prosek. Međutim, zemljište u Vojvodini do samog kraja
predsetvene pripreme i same setve ozimih žita. Sve ove, septembra bilo je oko normalne vlažnosti, što je omogu-
izuzetno značajne agrotehničke mere, međutim veoma su ćavalo kvalitetnu obradu i pripremu za setvu ozimih žita
zavisne od vremenskih uslova, pri čemu samo pravi mo- (naravno, pod uslovom da su predusevi skinuti sa njiva).
menat obavljanja određene operacije može dati pun efe- U periodu od 29. septembra do 1. oktobra, međutim, na-
kat. Zato ćemo se ukratko podsetiti vremenskih prilika u stupilo je oblačno, hladno i kišovito vreme u većem delu
proteklom periodu, a zatim istaći značaj blagovremenosti Vojvodine. Lokalno je bilo i obilnih padavina (za ova tri
izvođenja obrade i pripreme za setvu strnina. dana palo je od 20 do preko 70 mm u pojedinim mestima
u Vojvodini). Nakon toga, 2. oktobra došlo je do poste-
Cilj obrade zemljišta penog prestanka padavina i delimičnog razvedravanja, a
3. i 4. oktobra u jutarnjim časovima lokalno su već zabe-
Većina ratara zna da je naj- leženi i prvi (slabi) mrazevi. Ove velike količine pada-
važniji cilj obrade da stvori vina znatno su popravile stanje vlage u zemljištu, ali će
optimalne uslove za rast i ra- gotovo sigurno ometati obavljanje obrade i predsetvene
zvoj useva, da omogući dobru pripreme za ozima žita, te prolongirati setvu ka kasnijim
akumulaciju vlage u zemljištu
rokovima.
i poboljša njegovu aerisa-
Imali smo novo naoblačenje sa padavinama i man-
nost. Osim toga, njen zadatak
je i unošenje mineralnih đu-
jim padom temperature 8. i 9. oktobra, a prema najavi
briva i žetvenih ostataka pre- RHMZ Srbije, temperature će ipak biti u postepenom
duseva u oranični sloj. porastu i trebalo bi da dostignu uobičajene vrednosti za
ovo doba godine, tako da je preporuka proizvođačima
Avgust 2013. godine karakterisalo je toplo, ali tokom
većeg dela meseca suvo vreme. Na većem delu teritorije
Srbije bilo je svega 20-30 mm padavina, samo je u Bana-
tu i Bačkoj zabeleženo nešto više – od 40 do 70 mm. Da-
kle, toplo i suvo vreme tokom većeg dela avgusta dovelo
je do daljeg pogoršanja stanja vlažnosti zemljišta. Ovo se
nepovoljno odrazilo na jare kulture, kod kojih je sazre-
vanje bilo nešto brže, pa je berba kukuruza, suncokreta i
soje (ranijih hibrida/sorti) počela nešto ranije nego uobi-
čajeno. Krajem avgusta palo je nešto kiše što je neznatno
popravilo vlagu zemljišta, te je obrada ipak bila otežana
usled isušenog površinskog sloja.
ćina ratara zna da je najvažniji cilj obrade da stvori op-
timalne uslove za rast i razvoj useva, da omogući dobru
akumulaciju vlage u zemljištu i poboljša njegovu aerisa-
nost. Osim toga, njen zadatak je i unošenje mineralnih
đubriva i žetvenih ostataka preduseva u oranični sloj.
Vreme izvođenja osnovne obrade zavisi od vremena ski-
danja preduseva i treba je obaviti u najkraćem mogućem
roku posle njihovog skidanja. Najčešći predusev žitima
u našim uslovima je kukuruz. Usled njegovog kasnijeg
skidanja i velike količine ostataka, obrada zemljišta po-
sle kukuruza često može biti nešto komplikovanija. Prvi
posao koji se mora dobro obaviti je sitnjenje biljnih osta-
taka. Ako se ono ne izvede kvalitetno, ni osnovna obrada
se ne može izvesti dobro. Neophodno je da žetveni ostaci
budu usitnjeni i zaorani, tako da posejano seme ostvari
dobar kontakt sa zemljištem, umesto sa biljnim ostacima.
Takođe, i suncokret kao predusev ima svoje specifično-
sti. Iako ne iznosi velike količine hraniva iz zemljišta,
njegov dubok i snažan koren znatno isušuje zemljište,
te i u normalnim godinama posle njega ostaje najmanje
vlage, što može predstavljati problem prilikom izvođenja
osnovne obrade na već suvom zemljištu.
Osnovna obrada
Osnovnu obradu treba izvesti na najracionalniji način.
Da li će se primeniti klasična obrada oranjem ili neki od
konzervacijskih (redukovanih) sistema, zavisi prvenstve-
no od stanja zemljišne vlage pred početak obrade. Ide-
alno stanje vlage u zemljištu pred obradu oranjem jeste
kada se ono rasipa pod prstima i mrvi, pri čemu nastaju
agregati različitih veličina. Da bi osnovna obrada ora-
njem bila kvalitetno izvedena, neophodno je ispoštova-
ti zadatu dubinu oranja, dobro sklapiti prohode i složiti
plastice. Poorana površina mora biti izravnata i usitnjena,
a seme korova, korovskih i biljnih ostataka zaorano na
obrada je često jedini mogući način. U tom slučaju najza-
stupljenija je upotreba teških tanjirača. Poslednjih godina
sve su više u upotrebi i razrivačka oruđa, u kombinaciji
sa različitim vrstama valjaka. Ona imaju veću efikasnost
od tanjirača jer bolje ostvaruju zadatu dubina rada, ali im
je mana što slabije mešaju đubriva sa zemljištem. Među-
tim, bez obzira na bilans vlage u zemljištu i izbor oruđa,
treba nastojati da se obrada obavi do kraja septembra.
Osnovnim đubrenjem do visokih prinosa
Osnovno đubrenje tj. unošenje NPK hraniva je neophod-
no za dobijanje visokih prinosa žita. Osnovno đubrenje
ima smisla samo ukoliko se obavi pre osnovne obrade, a
najbolje ga je obaviti posle ili istovremeno sa usitnjava-
njem žetvenih ostataka preduseva.
Osnovno đubrenje
Osnovno đubrenje tj. unošenje NPK hraniva je ne-
ophodno za dobijanje visokih prinosa žita. Osnovno đu-
brenje ima smisla samo ukoliko se obavi pre osnovne
obrade, a najbolje ga je obaviti posle ili istovremeno sa
usitnjavanjem žetvenih ostataka preduseva. Napominje-
mo da je za precizno i ekonomično đubrenje svih ratar-
skih useva, pa i žita, povremeno potrebno izvršiti analizu
zemljišta na osnovna agrohemijska svojstva, čime bi se
između ostalog odredio i sadržaj lakopristupačnog fos-
fora, kalijuma i ukupnog azota (što treba uraditi jednom
u četiri do pet godina), i najčešće uštedelo na primeni
đubriva.
Celokupne količine fosfora i kalijuma unose se u ora-
nični sloj isključivo osnovnom obradom. Oni se vezuju u
zemljištu i ne pomeraju se po profilu putem padavina kao
azot. Iz tog razloga oni se putem osnovne obrade moraju
izmešati sa zemljištem i uneti u dublji sloj, u zonu gde će
se nalaziti najveća masa korenovog sistema. U isto vre-
me osnovnom obradom se unosi i ⅓ do ½ od procenjene
ukupne količine azota, dok će se ostatak uneti pred poče-
tak prolećnog dela vegetacija u prihrani. Unošenje dela

4 5
SAVREMENO RATARSTVO - AGROTEHNIKA - SAVETI STRUČNJAKA

azota u jesen je važno i zbog njegovog laganog povlače-

nja (a time i povlačenje korena biljaka) u dublje slojeve,
kao i zbog boljeg razlaganja žetvenih ostataka.

Predsetvena priprema zemljišta

Predsetvena priprema zemljišta bi treblo da usledi od-

mah posle osnovne obrade, pogotovo ako se ova izvodi
oranjem. Njen zadatak je da omogući nesmetan dotok
vode, ali i vazduha do zrna. Kvalitet pripreme je ključan
za uspešnu setvu. Ukoliko je zemljište jako vlažno, posle
oranja se mora sačekati neko vreme da se brazda prosuši,
pa tek onda započeti pripremu za setvu. Iza teške tanji- Tabela 1. Vreme i gustina setve strnih žita u ravničar-
rače takođe treba praviti vremensku distancu do sledeće skim krajevima - potrebna količina semena koja obezbe-
operacije. Bitno je takođe da se zemljište ne ugazi pre- đuje optimalan sklop biljaka*
više i da se omogući lako unošenje semena na dubinu Optimalno vre-
Orijentaciona gustina setve i
Vrsta žita količina semena*
od 3-5 cm. Ova operacija ne bi trebalo da se obavi ni me setve
Zrna/m2 kg/ha
suviše kasno, kada se zemljište previše osuši, jer se tako
ne postiže ravnomerno sitnjenje površinskog sloja. Ako Ozima pšenica 1. X - 25. X 450-500-600 180-200-260
se priprema izvede pravovremeno i kvalitetno, dobija se Ozimi ječam 20. IX - 5. X 250-300-400 140-160-180
sitno mrvičasta struktura zemljišta, čime se postiže ujed-
Ozimi ovas 20. IX - 10. X 350-400-450 100-120-160
načenije nicanje ozimih žita.
Tritikale ozimi 15. IX - 10. X 400-450-500 170-180-230
Setva Durum pšenica –
10. X - 25. X 350-400-500 200-240-260
ozima
Setva je ključni element u tehnologiji gajenja strnih Raž ozima 15. IX - 5. X 350-400-500 160-180-220
žita, pri čemu joj treba pristupiti sa nekoliko osnovnih Spelta pšenica 25. IX - 10. X 350-500 160-240
aspekata: vremena, gustine, načina i dubine setve. Vreme
setve je činilac koji najviše modifikuje prinos. Setva u * Rasponi su rezultat sortnih razlika, sposobnosti boko-
optimalnom roku omogućava normalan predzimski ra- renja i mase 1000 zrna
zvoj ozimih žita, njihovu dobru pripremu za prezimljava-
nje i dobro ukorenjavanje. Setva posle optimalnog roka Dubina setve ozimih žita varira od 3 do 5 cm. Dublja
donosi pad prinosa i povećanje troškova proizvodnje. Za setva se preporučuje na lakšim (peskovitijim) zemljišti-
setvu ozimih žita treba birati sredinu optimalnog agro- ma i u suvljim uslovima. Plića setva se koristi na težim
tehničkog roka, kada je rizik proizvodnje najmanji. U na- zemljištima ili onim sa povećanom vlagom. Dublja se-
šim agroekološkim područjima najpre se seje raž, zatim tva od 6 cm usporava nicanje i iscrpljuje biljke koje lako
tritikale, ozimi ječam, te ozima pšenica i durum pšenica stradaju tokom zime. Valjanje posle setve se preporučuje,
(Tab. 1). Ozimi usevi treba da uđu u zimu u fazi od naj- naročito pri suvom zemljištu, međutim, treba biti opre-
manje tri lista na glavnom stablu ili početkom bokorenja zan ukoliko su zemljišni agregati suviše vlažni i ako se
(1–2 bočna izdanka). zemljište lepi za valjak.

6 7
SAVREMENO RATARSTVO - AGROTEHNIKA - SAVETI STRUČNJAKA
SETVA ULJANE REPICE
USLOVI GAJENJA
I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Dr Ana Marjanović Jeromela, dr Radovan Marinković, dr Sreten Terzić, Mr Petar Mitrović, dipl.ing–
master Željko Milovac - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Najbolji predusevi za uljanu repicu su rani krompir i rano povrće, ali i strnine poput pšenice i ječma,
jer ostavljaju dovoljno vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta - Smanjenju pojave korova, insekata
i bolesti doprinose i agrotehničke mere kao što su plodored, prostorna izolacija, dobro izbalansirano
đubrenje i izbor kvalitetnog sortimenta
POREKLO I ZNAČAJ ULJANE REPICE
Poreklo uljane repice se veže za Evropu i Aziju. Prema
literaturnim podacima, pre 5,5 hiljada godina bila je poznata
u srednjoj i severnoj Evropi, a pre 4 hiljade godina u Kini.
Stari Grci i Rimljani koristili su ulje repice za osvetljavanje.
U 16. veku postaje interesantna kao ratarska kultura, kada
počinje da se seje u Holandiji, a zatim se širi na preostali
deo Evrope. Izrazita divergentnost unutar ove vrste omogu-
ćila joj je veliku rasprostranjenost. Danas se uljana repica u
svetu gaji na oko 33 miliona ha, sa tendencijom povećanja.
Najveći proizvođači su Kina, Indija i Kanada. Od evropskih
zemalja najviše se gaji u Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj i
Velikoj Britaniji. Pored soje, palme i suncokreta uljana re-
pica je jedna od najvažnijih uljanih kultura i sa njima čini
72% ukupne svetske proizvodnje biljnih ulja. U Evropi je
uglavnom raprostranjena ozima (seje se u pozno leto, odno-
sno ranu jesen) forma stoga što postiže više prinose zrna i
ulja po jednici površine u odnosu na jaru (koja se seje u rano
proleće). Pored ulja koji je primarni proizvod i kojeg u zrnu
ima od 40-48%, uljana repica je značajan izvor proteina.
Visok sadržaj eruka kiselina u pojedinim sortama omogu-
8 9
ćio je primenu uljane repice i u industriji u vidu maziva.
Metil estar, dobijen iz repičinog ulja, uspešno se koristi za
rad dizel motora. Glavni razlozi za podsticanje proizvod-
nje i plasmana biodizela, a time i širenja uljane repice su:
preusmeravanje poljoprivrede sa prekomerne proizvodnje
žitarica na nove industrijske biljke, kao i ekološki razlozi,
obzirom da je biodizel manji zagađivač od mineralnog di-
zela. Značajna je i pčelinja paša, s obzirom da uljana repica
cveta rano u proleće, s periodom cvetanja od 15- 25 dana i
predstavlja prvu značajniju pčelinju pašu. Cvetovi su bogati
polenom i nektarom, tako da sa 1 ha pčele proizvode i preko
80 kg meda. Gledajući vegetacionu sezonu, uljana repica
rano napušta zemljište što omogućava pravovremenu i kva-
litetnu pripremu za sledeći usev.
USLOVI GAJENJA I TEHNOLOGIJA
PROIZVODNJE
Zemljište
Uljana repica se uspešno može proizvoditi na različitim
zemljištima, ali uz primenu kvalitetne agrotehnike. Najviše
joj odgovaraju duboka, plodna, rastresita zemljišta, neutral-
SAVREMENO RATARSTVO - AGROTEHNIKA - REČI STRUČNJAKA
ne do slabo alkalne reakcije, koja nisu sklona formiranju
pokorice. Vrlo dobre rezultate daje i na nešto vlažnijim, ali
dobro prozračenim i plodnim zemljištima. Građa korena i
njegova slabija usisna moć ukazuje da bi u setvi uljane re-
pice trebalo izbegavati teža, zbijena i zemljišta sa nepropu-
snim podoraničnim slojem, kakav je na primer pseudoglej.
Na lakšim zemljištima daće bolji prinos od većine drugih
ratarskih kultura. Može se uspešno gajiti i u brdsko-planin-
skim područjima (do nadmorske visine 750 m).
Padavine
Uljana repica je veliki potrošač vode i za svoj rast i razvoj
zahteva značajnije količine padavina (godišnje 500-750
mm). Međutim, kao i kod drugih ratarskih kultura, pored
ukupne količine padavina važna je i njihova distribucija to-
kom vegetacione sezone. Najosetljivija na sušu je u fazi for-
miranja cvetnih pupoljaka do cvetanja (intenzivan porast)
i u fazi nalivanja zrna. U određenim regionima, problem
može biti i nedostatak vode u setvi, što rezultira neujedna-
čenim nicanjem, ponekad i izostankom nicanja, zakasnelim
razvojem do zime i slabijim prezimljavanjem. Zadržavanje
površinskih voda u proleće može dovesti do propadanja
useva (trulenja korena).
Plodored
Kao i većinu drugih ratarskih biljaka, uljanu repicu treba
gajiti u plodoredu, istovremeno izbegavajući biljne vrste sa
kojima repica deli zajedničke štetočine ili bolesti kao što su
slačica, suncokret, soja, grašak, mahunjače i deteline. Naj-
bolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta
vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta, bez korova kao
što su rani krompir, rano povrće, ali i strnine poput pšenice
i ječma.
Prašenje strništa
Prašenje strništa ili plitko oranje (dubine 10-12 cm), na-
kon žetve strnina (pšenica, ječam) od izuzetne je važnosti
za uspeh celokupne proizvodnje. Naime, njime se prekida
kapilarni uspon vode, te time čuvaju izuzetno važne zalihe
vode u zemljištu u delu godine koji je jako deficitaran sa
vlagom. Time se provociraju korovi na rast, ali i delimično
zaoravaju žetveni ostaci.
Osnovna obrada i predsetvena priprema
Osnovna obrada i predsetvena priprema ima za cilj stva-
ranje optimalnih uslova za rast i razvoj mlade biljke, njeno
kvalitetno i ujednačeno klijanje i nicanje, te dobro ukore-
njivanje. Osnovna obrada se izvodi na 20-30 cm, poželjno
najkasnije 20-tak dana pre setve, tako da bi se uspostavili
optimalni procesi u zemljištu. Posle je poželjno izvršiti dr-
ljanje da bi se zatvorile brazde i poravnala površina. Ovim
se postojeća vlaga u zemljištu bolje čuva što omogućava
kvalitetniju predsetvenu pripremu, koja se obavlja setvo-
spremačima u jednom ili nekoliko prohoda, dok se u povr-
šinskom sloju od oko 6 cm ne stvori sitnomrvičasta struk-
tura, a na samoj površini sitnije grudve (prečnika do 3 cm).
Setva u tek poorano i pripremljeno zemljište može rezul-
tirati neujednačenim nicanjem i rasporedom biljaka, te je
stoga treba izbegavati.
Đubrenje
Kao i kod drugih ratar-
skih kultura i kod uljane re-
pice đubrenje bi trebalo ra-
diti nakon kvalitetne analize
zemljišta, ali i predviđenog
prinosa po jedinici površi-
ne. Bitno je da je ona dobro
izbalansirana, tj. da biljka
ima svih potrebnih hraniva
u određenim fenofazama
svog rasta i razvoja. To je
garant visokih, ali i stabil-
nih prinosa. Orjentaciono,
za đubrenje nekog srednje
plodnog zemljište bi bilo
potrebno 120 kg/ha azota
(N), oko 80 do 100 kg/ha
fosfora (P2O5) i oko 130-
150 kg/ha kalijuma (K2O).
Veći deo kalijuma i fosfora
vraća se sa žetvenim ostacima u zemljište, tako da se ne
iznosi sa parcele. Polovinu ukupne količine fosfora i kali-
juma treba dati pod osnovnu obradu, a preostali deo pred-
setveno. Sa primenom azota treba biti oprezan. Naime, pre-
velike količine azota u jesen rezultiraju prebujnim usjevom
koji se neće dovoljno dobro “okaliti” za zimu, a u slučaju
dužih i intenzivnijih mrazeva i niskih temperatura dolazi do
znatnog smanjenja sklopa. Obično se daje 1/3 azota pred-
setveno, a preostali deo u proleće putem prihrane. Ponekad
može biti problema i sa drugim makro i mikroelementima,
npr. kalcijumom, koji se može dodati pred oranje, u obli-
ku kreča. Uljana repica dobro reaguje na organska đubriva
poput stajnjaka, ali je njihova upotreba ograničena budući
da je vreme od skidanja preduseva do setve uljane repice
kratko.
Setva
Optimalni rokovi za setvu uljane repice su kraj avgusta
i prva polovina septembra i treba ih poštovati. Dovoljne
količine vlage u tom periodu dovode do nicanja useva za
4-6 dana. Treba izbegavati ranije, ali i kasnije rokove setve.
Prerana setva dovodi do prebujnog, osetljivog useva, koji
može početi sa rastom u stablo i loše podneti niske tempe-
rature tokom zime, što rezultira smanjenjem sklopa, a time
i oslobađanjem prostora za razvoj korova. Prekasna setva
rezultira nedovoljno razvijenim biljkama, sa malo rezervnih
materija u korenu i stabljici. Takve biljke lakše izmrzavaju
i teže se regenerišu, kasne u porastu i po pravilu daju lošiji
prinos. Setva uljane repice je izuzetno važna agrotehnička
mera koja uveliko određuje kasniji razvoj biljaka, pa i pri-
nos. Sklop biljaka na polju treba da je u skladu sa preporu-
kom semenske kuće i oplemenjivača, kreatora sorte. Prere-
dak sklop daje jače razgranate biljke, ali i otvara prostor za
razvoj korova. Pregust usev rezultira slabijom, tanjom sta-
bljikom sklonom poleganju. Setvu treba obaviti u optimal-
nom roku, plitko, na 2-3 cm dubine. Nakon setve, ako za to
postoje uslovi, treba navodnjavati ili valjati. Repica se seje
SAVREMENO RATARSTVO - AGROTEHNIKA - REČI STRUČNJAKA
u redove sa razmakom od 20-30 cm. U našim agroekološ-
kim uslovima smatra se da 70% zasejanih semena iznikne,
a da u toku zime propadne maksimalno do 30% biljaka. Po-
trebna količina semena, zavisno od sorte, kreće se od 4 do 5
kg/ha i treba osigurati 70-85 biljaka na m2 posle nicanja ili
55-65 biljaka na m2 u žetvi. Kvalitetno, deklarisano seme je
osnovni preduslov uspešne proizvodnje.
SORTIMENT
Institut za ratarstvo i povrtarstvo raspolaže sa
dovoljnim količinama semena sorti: Slavica, Zlatna
i Jasna za predstojeću setvu.
Slavica je sorta ozime uljane repice (Brassica na-
pus L.) iz grupe “00”. Masa 1000 semena je 4,3 g.
Dužina vegetacije je 284 dana. Poseduje visok gen-
etski potencijal za prinos semena – preko 4.7 t/ha, a
prosečan sadržaj ulja u semenu je 45%. Ozima sorta
sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata.
Sorta visoke toleratnosti na niske temperature. Ulje
joj je pogodno za ljudsku ishranu, a kod upotrebe
ostataka posle ceđenja za ishranu domaćih životinja.
Zlatna je sorta ozime uljane repice (Brassica na-
pus L.), iz grupe “00”. Masa 1000 semena je 3,9 g.
Dužina vegetacije je 284 dana. Poseduje visok gen-
etski potencijal za prinos semena – preko 4,5 t/ha,
a sadržaj ulja u semenu je oko 44%. Dobro podnosi
niske temperature. Ulje joj je pogodno za ljudsku
ishranu, a ostaci posle ceđenja za ishranu domaćih
životinja.
Jasna je sorta ozime uljane repice (Brassica na-
pus L.) iz grupe “00. Masa 1000 semena je 3,4 g.
Dužina vegetacije je 280 dana. Poseduje visok gen-
etski potencijal za prinos semena – preko 5 t/ha, a
prosečan sadržaj ulja u semenu je 41%. Ozima sorta
sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata.
Dobro podnosi niske temperature. Ulje joj je pogod-
no za ljudsku ishranu, a kod upotrebe ostataka posle
ceđenja za ishranu domaćih životinja.
Zaštita od korova
Primena herbicida u jesen, na dobro pripremljenim, neza-
korovljenim poljima po pravilu može izostati. Deo korova,
ako i preostane, propašće usled izmrzavanja. Na zakorovlje-
nim tablama neophodna je primena herbicida, uvažavajući
spektar korova koji se pojavljuje, ali i uputstva proizvođača
za primenu, kvalitetno podešenu prskalicu itd.
Zaštita od štetnih insekata i glodara
Uljana repica je biljna vrsta koju napada veći broj šte-
točina. U jesenjem delu vegetacije ekonomski značajne
štete mogu naneti: repičina lisna osa, crna repičina pipa,
crvenoglavi repičin buvač i razne druge vrste buvača. One
oštećuju tek ponikle biljke i kasnije razvijenu lisnu masu,
te često dovode do smanjenja sklopa, a ponekad i do potpu-
nog uništavanja. Smanjenje brojnosti ove grupe štetočina,
pa i potpuno suzbijanje se izvodi setvom semena tretiranog
insekticidima. Za ovu svrhu mogu se koristiti preparati na
bazi tiametoksama i imidakloprida. Po pravilu je ovaj vid
zaštite i dovoljan, osim u slučaju prevelikog broja repičine
10
lisne ose, kada je potrebno izvesti i dodatno tretiranje.
U proleće se po agresivnosti ističu repičin sjajnik, kao i
neke vrste pipa. Repičin sjajnik oštećuje pupoljke, a pipe
stabljike, lisne drške i ljuske. Hemijski tretman treba usme-
riti na suzbijanje sjajnika, pri čemu se umanjuje i brojnost
ostalih štetočina. Tretiranje se izvodi kada se u fazi buto-
nizacije utvrdi u proseku najmanje 1,5-2 sjajnika po biljci.
Pored pomenutih štetočina na uljanoj repici povremene šte-
te mogu pričiniti i gusenice podgrizajućih sovica u jesenjem
periodu i razne vrste glodara (hrčak, voluharice i dr.) tokom
čitave vegetacije.
Zaštita od bolesti
Na biljkama uljane repice mogu se pojaviti i plamenjača,
mrka pegavost, suva trulež, bela trulež i dr. koje obično ne
predstavljaju značajniji problem, a njihova intenzivnija po-
java u pojedinim godinama zahteva primenu odgovarajućih
fungicida.
Smanjenju pojave korova, insekata i bolesti doprino-
se i agrotehničke mere kao što su plodored, prostorna
izolacija, dobro izbalansirano đubrenje i izbor kvalitet-
nog sortimenta.
Žetva
Specifičnost uljane repice jeste da uglavnom neujednače-
no dozreva i relativno brzo prezri što za posledicu ima ras-
pucavanje ljuski i rasipanje semena po polju. Takvo seme je
pored finansijskog gubitka i potencijalni sekundarni korov
u usevu koji dolazi iza uljane repice, što svakako ne tre-
ba zanemariti. Žetva uljane repice se obavlja u tehnološkoj
zrelosti, kada vlaga u zrnu padne ispod 15%. Usev je tada
obično žućkasto smeđe boje, listovi osušeni, ljuske na boč-
nim granama uglavnom smeđe, a na glavnoj osi sivo smeđe.
Seme je uglavnom smeđe boje i tvrdo. Povećana vlaga ima
za posledicu dosušivanje što predstavlja dodatan trošak, a i
kvalitet ulja je smanjen. U žetvi se koriste žitni kombajni sa
posebnim adaptacijama. Poželjna je upotreba bočnog ver-
tikalnog razdeljivača prohoda ili, još bolje, vertikalne kose
kao razdeljivača prohoda. Broj obrtaja bubnja treba da bude
što je moguće manji, ispod 500 obrtaja u minuti, a sita treba
da budu prečnika 3,5-5,0 mm. Jačina vetra se određuje u
zavisnosti od vlage zrna.
Sorta Una najrasprostranjenija u Srbiji KRMNO BILJE - REČI STRUČNJAKA
NEZAMENLJIVA
PROTEINSKA
KOMPONENTA
KISELIH ZEMLJIŠTA
U PROIZVODNJI
JEFTINE STOČNE
HRANE
NS SORTA CRVENE DETELINE - UNA
Dr Sanja Vasiljević, dr Đura Karagić, dipl. inž. master Dalibor Živanov
- Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Saglasno savremenim trendovima održive i organske poljoprivrede zadnjih nekoliko godina, kako u svetu
tako i kod nas, crvena detelina opet dobija na značaju, naročito kao komponenta travno-detelinskih smeša.
Stabilizaciji u proizvodnji crvene deteline naročito je doprinelo stvaranje poboljšanih i dugovečnijih
sorti, rezistentnih prema bolestima, tolerantnih na visoku koncentraciju aluminijuma, visoke nutritivne
vrednosti krme, kao i povećan značaj crvene deteline u plodosmeni i popravci fizičko-hemijskih osobina
zemljišta.
Crvena detelina (Trifolium pratense L) je uz lucerku varaju oni tipovi zemljišta na kojima se ona tradicionalno
najvažnija višegodišnja krmna leguminoza. Dominantna je gajila: gajnjače, smonice, pseudoglej, brdsko-planinska
biljna vrsta centralnog dela Republike Srbije. Zahtevi cr- deluvijalna zemljišta, aluvijalna zemljišta i černozem, ali
vene deteline u pogledu klimatskih uslova su veoma speci- samo pod uslovom da su obezbeđena vlagom.
fični. Za svoj rast i razvoj zahteva područija sa umerenom Kvalitet krme crvene deteline zavisi, pre svega, od faze
klimom i prosečnom količinom padavina od 800 mm. Na- razvoja, visine otkosa i uslova spoljne sredine, a dva naj-
suprot lucerki bolje podnosi kiselija zemljišta, sa niskom merodavnija parametra kvaliteta su: sadržaj sirovih prote-
Ph vrednošću, lošije strukture, u nizijama i u brdsko-pla- ina i in vitro svarljivost suve materije. Savremeni koncepti
ninskom području. Za proizvodnju krme najbolje joj odgo- normiranja obroka za preživare zasnivaju se na tačno iz-
balansiranom odnosu razgradivih i nerazgradivih proteina.
PREDUSLOVI ZA VISOKU Povećanje količine nerazgradivih proteina u obroku do
utvrđene granice je jedan od najvažnijih uslova za visoku
PROIZVODNJU MLEKA proizvodnju mleka. Prema dosadašnjim istraživanjima u
Povećanje količine nerazgradivih proteina u obro- procesu siliranja razgradnja proteina kod crvene deteline
je za oko 90% manja nego kod lucerke. Znatno slabija
ku do utvrđene granice je jedan od najvažnijih uslo-
razgradnja proteina kod silirane crvene deteline je rezultat
va za visoku proizvodnju mleka. Prema dosadašnjim
prisustva enzima poliphenol -oksidaze (polyphenol oxida-
istraživanjima u procesu siliranja razgradnja prote-
se enzyme system - PPO). Sadržaj vitamina i mineralnih
ina kod crvene deteline je za oko 90% manja nego
materija čini crvenu detelinu jednom od najkvalitetnijih kr-
kod lucerke. mnih vrsta. Odlikuje se velikom količinom provitamina A,
Sadržaj vitamina i mineralnih materija čini crvenu
vitaminima C, D, E, K, B1, B2, B3 i mikroelementima Mo,
detelinu jednom od najkvalitetnijih krmnih vrsta. Od- Co, B, Cu, Mn. Poseduje visok sadržaj rastvorljivih uglje-
likuje se velikom količinom provitamina A, vitamini- nih hidrata što je čini dobrim energetskim hranivom, čak
ma C, D, E, K, B1, B2, B3 i mikroelementima Mo, Co, boljim od lucerke i italijanskog ljulja.
B, Cu, Mn. Poseduje visok sadržaj rastvorljivih uglje- Saglasno savremenim trendovima održive i organske
nih hidrata što je čini dobrim energetskim hranivom, poljoprivrede zadnjih nekoliko godina, kako u svetu tako
čak boljim od lucerke i italijanskog ljulja. i kod nas, crvena detelina opet dobija na značaju, naroči-
11
KRMNO BILJE - REČI STRUČNJAKA KRMNO BILJE - REČI STRUČNJAKA

Tabela 1. P
 rinos zelene krme i suve materije (t ha-1) najrasprostranjenijih sorti crvene deteline u Republici Srbiji u 4,7-4,9 prestaje aktivnost Rhizobium leguminosarum bivar. Оглед у Краљеву (село Драгчићи)
periodu 2004-2006. god. na lokalitetu Rimski Šančevi. trifoli. Nasuprot toleranciji na veću koncentraciju alumi- Резултати истраживања
300

nijuma (Al) crvena detelina je veoma osetljiva na na veću

C115 388,2mm
105 mm
19,1 oC
Prinos zelene krme (t ha ) Prinos suve materije (t ha )
250
-1 -1 95

koncentraciju mangana (Mn- slika 2). 85 2009 г. вегетациони период 861,4mm

Sorta
200
75 12,3 oC
65
55 150

2004 2005 2006 Ukupno 2004 2005 2006 Ukupno 45

0C
35 283,0 mm 145,1 mm
100
25
15 50

Kolubara 27,0 89,5 23,8 140,3 8,9 16,1 5,9 30,9 5

-5
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
0

сетва први откос други откос

27,1 91,6 27,6 146,3 9,0 17,3 7,1 33,4
Месеци

K-17 Принос суве матерје сорте Уне по откосима при различитим

варијантама ђубрења у 2009. г.
Una 27,5 96,2 29,4 153,1 8,8 17,0 7,0 32,8 9 К- контрола
8 1,86 1,57 1,5 Т1-2,5 t ha-1 CaCO3
7 1,59

Viola 18,1 43,9 - 62,0 5,7 7,3 - 13,0

Т2-5 t ha-1 CaCO3
6 Т3-2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 стајњак
5 1,1
Т4- 5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 стајњак
4 6,84 6,89
6,41 6,11
3
4,4 0,91
2 0,63

deteline (Kolubara, Una, Avala, NS-Mlava, NS-Ravanica, 1 1,23 1,8

други откос
0
први откос

NS Petnica), a trenutno je na tržišti Srbije najrasprostranje-

К Т1 Т2 Т3 Т4 ЛСД 0,05 0,01

nija sorta Una (slika 1).

Una je srednje rana sorta crvene deteline, pogodna za
Maksimalan prinos zelene krme (40,1 t ha-1) i suve ma-
gajenje u travno-detelinskim smešama na manje plodnim,
terije (8,41 t ha-1) u godini zasnivanja ogleda sa crvenom
vlažnijim i kiselijim zemljištima (Centralna Srbija, BiH).
detelinom ostvaren je na varijanti 4. 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t
Dobra granatost i lisnatost uslovljava visok prinos i kvali-
ha-1 stajnjaka, uključujući i osnovno đubrenje sa 500 kg ha-1
tet krme. Stabljika je uspravna, dobro se bokori sa slabije
Ogled sa različitim tretmanima đubrenja NPK đubriva (slajd 1).
izraženom maljavošću. Visina biljke iznosi u proseku 55
Povoljan raspored padavina za vegetacioni period 2010.
cm. Osrednje je otporna na pepelnicu. Troperast list srcoli-
Na zemljištima sa pH ispod 5 neophodan elemenat za godine koji je bio iznad višegodišnjeg proseka je uticao na
kih listića, tamno zelene boje slabije je obrastao dlačicama.
nesmetan razvoj crvene deteline je kalcijum (Ca), s obzi- postizanje visokog prinosa zelene mase i suve materije iz
Cvast u formi glavice je tamno do svetlije crvene boje i ve-
rom da smanjuje kiselost zemljišta, podstiče nodulaciju, a dva otkosa crvene deteline (slajd 2). Za razliku od godi-
oma je mirisna. Seme je ovalno-bubrežastog oblika, žuto-
samim tim potpomaže azotofiksaciju atmosferskog azota ne zasnivanja ogleda sa crvenom detelinom najveći prinos
smeđe boje sa nijansama tamno do svetlo ljubičaste boje,
od strane kvržičnih bakterija (Rhizobium leguminosarum zelene (74,7 t ha-1) i suve krme (16,3 t ha-1 ) je ostvaren na
apsolutne težine: 1,9 - 2,0 g.
bivar. trifoli). U kiseloj sredini zbog povećane koncentra- varijanti 5. 5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka. Kao i u pret-
cije lako-pristupačnog aluminijuma značajno se umanjuje hodnoj godini posmatrano po otkosima i ukupno, statistički
Proizvodno-kvalitetne karakteristike
aktivnost azotofiksatora i oni prestaju snabdevati biljku značajno viši prinos je ostvaren na svim tretmanima gde je
Osetljivost na veću koncentraciju mangana (Mn) Sorta crvene deteline Una je tipična trogotka. U prvoj
azotom. Da bi se otklonio negativan uticaj povećane kiselo- prethodno unet kreč i stajnjak u odnosu na kontrolu.
godini života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zele-
to kao komponenta travno-detelinskih smeša. Osim toga, sti na rast i razvoj biljaka neophodno je izvršiti kalcizaciju
ne mase od 25 do 35 t/ha. Maksimalan prinos zelene mase
stabilizaciji u proizvodnji crvene deteline naročito je do- kiselih zemljišta. Kao rezultat kalcizacije osim smanjenja Оглед у Краљеву (село Драгчићи)
(70-95 t/ha), odnosno sena (15-17 t/ha) postiže u drugoj
prinelo stvaranje poboljšanih i dugovečnijih sorti, rezisten- kiselosti povećava se pokretljivost najvažnijih makroele- C115
300

godini života iz 3-4 otkosa, dok treće godine života ostva- 105 456,8mm 804,0mm 250
menata mineralne ishrane (azota, fosfora i kalijuma) koji se
95 18,4 oC 12,1 oC mm
tnih prema bolestima, tolerantnih na visoku koncentraciju ruje ukupan prinos zelene mase na nivou prve godine 25-
85 2010 г.
75 200

aluminijuma, visoke nutritivne vrednosti krme, kao i pove- nalaze u zemljištu i poboljšava snabdevanje biljaka molib- 65

30 t/ha. Odličnog je kvaliteta, udeo lišća u prinosu, počet- 55

0C
150

denom. Osim toga, kalcijum je veoma značajan makroele-

45
100
ćan značaj crvene deteline u plodosmeni i popravci fizič-
35
kom cvetanja iznosi i do 55%. Sadržaj sirovih proteina u 25 184,2 mm
146,4 mm

ko-hemijskih osobina zemljišta. Za uspeh u selekcionom menat u ishrani crvene deteline. Prilikom njegovog unoše- 15 50

proseku iznosi 18,5% a in vitro svarljivost suve materije 5

-5 0

radu na crvenoj detelini, osim adekvatno odabranih metoda nja u zemljište dolazi do koagulacije koloidnih zemljišnih I II III
почетак
IV V
први
VI VII
други
VIII IX X XI XII

u odnosu na lucerku je viša za oko pet jedinica i iznosi u вегетације откос откос Месеци

selekcije, veoma je važno sakupiti što raznovrsnije izvore čestica, poboljšava se njegova struktura i fizička svojstva.
fazi početka cvetanja oko 74,95 %. Zahvaljujući dobrom Принос суве материје сорте Уне по откосима при различитим

genetičke varijabilnosti. Dosadašnja istraživanja na crve- Imajući u vidu da su glavni rejoni za gajenje crvene dete- варијантама ђубрења у 2010. г.
indeksu kompeticije pogodna je za gajenje u travno-dete-
line u centralnom delu Republike Srbije na vlažnijim i kise-
20 К- контрола
Т1-2,5 t ha-1 CaCO3
noj detelini ističu prednost lokalnih populacija u odnosu na linskim smešama. 15 Т2-5 t ha-1 CaCO3

lijim zemljištima, a u cilju optimizacije mineralne ishrane

6,42 Т3-2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 стајњак

materijal iz drugih regiona činjenicom da aklimatizovani Prednost crvene deteline u odnosu na druge višegodišnje 10 4,23
4,96 Т4- 5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 стајњак

crvene deteline u okolini Kraljeva (lokalitet sela Dragčići) 3,75 3,91

2,02

ekotipovi ostvaruju veći prinos krme i semena u odnosu leguminoze ogleda se u mogućnosti njenog gajenja na blagi 5 8,1 9,88 1,39
4,96 6,73 5,59 5,32

2009. godine na tipu zemljišta pseudoglej, kisele reakcije

3,66
други откос
na slabije aklimatizovane populacije i sorte. To potvrđuju i
0
kiselim zemljištima. Upoređivanjem 35 vrsta leguminoza К Т1 Т2 Т3 Т4 ЛСД 0,05 0,01 први откос

naši dosadašnji rezultati komparativnih ispitivanja stranih sa pH (u H2O) - 4,82 (tabela 2) postavljen je ogled sa razli-
crvena detelina je pokazala najveći stepen tolerantnosti
i domaćih sorti crvene deteline kojima je potvrđeno da je čitim tretmanima đubrenja (slika 3). U ogledu je ispitivan
prema većim koncentracijama aluminijuma. Takođe treba
domaći materijal u odnosu na proizvodno-kvalitetne i mor- uticaj kalcifikacije i organskog đubriva (zgoreli stajnjak) Imajući u vidu veću količinu padavina u agroekološkim
imati u vidu da je aktivnost rizobijuma koji živi u simbio-
fološko-biološke osobine bio superiorniji (tabela1). na prinos zelene krme i suve materije, sorte Una u periodu uslovima kraljevačkog regiona, naročito tokom vegetaci-
zi sa korenom crvene deteline u velikoj zavisnosti od pH
Dosadašnjim oplemenjivačkim radom u Institutu za ra- 2009-2010 godine. onog perioda, uključujući neophodne agromeliorativne
vrednosti zemljišta. Istraživanjem 19 izolata iz Finske, u la-
tarstvo i povrtartstvo je stvoreno ukupno šest sorti crvene Na celokupnoj oglednoj parceli je predsetveno uneto 500 mere za popravku kiselih zemljišta (kalcizacija, unošenje
boratorijskim uslovima utvrđeno je da ispod pH vrednosti
kg ha-1 NPK đubriva, a u dva tretmana je izvedena kalci- organskog đubriva) u periodu 2009-2010. godine ostvare-
Tabela 2. Agrohemijska svojstva pseudogleja u Kraljevu (lokalitet sela Dragčići) pre primenjenih mera zacija sa krečom u prahu u količini od 2,5 i 5 t ha-1 CaCO3. ni su visoki i opravdani prinosi zelene i suve krme crvene
Osim kalcizacije u navedenim količinama u dva tretmana deteline, sorta Una. Efekat kalcizacije u interakciji sa une-
dubina pH humus N mg/100 g zemljišta je dodatno predsetveno uneto 30 t ha-1 stajnjaka, tako da je tim organskim đubrivom je došao do izražaja tek u drugoj
C/N ukupno bilo pet tretmana: 1. kontrola, 2. 2,5 t ha-1 CaCO3, godini života crvene deteline.
(cm) u H2O u KCL (%) (%) P2O5 K 2O mobilni Al
3. 5 t ha-1 CaCO3, 4. 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka, 5. Osim u Srbiji sorta crvene deteline Una je priznata u
0-30 4,82 4,19 2,51 0,16 8,7:1 2,7 12,6 16,2 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka Ukrajini i Belorusiji.

12 13
INTERVJU
Prof. dr Dragan Glamočić,
ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
MLADIMA ĆEMO POMOĆI
DA KUPUJU ZEMLJU
Izbor novog resornog ministra prilikom nedavne rekonstrukcije vlade Srbije ne predstavlja samo perso-
nalno pitanje nego je, pre svega, izraz državnog odnosa prema agraru i njegovom značaju kao najprofi-
tabilnijoj grani privrede, osnovnom činiocu prehrambene sigurnosti i budućnosti nacije u predstojećim
evropskim integracijama.
U prvom javnom nastupu, gostujući u emisiji “Brazde”
RTV Vojvodina, prof. dr Dragan Glamočić je najavio, pored
opsežne analize rada u ministarstvu, najneophodnije mere
koje će pospešiti stabilniju agrarnu politiku. Sa njim je raz-
govarala Aleksandra Bundalo.
Na početku Vašeg mandata zatekle su Vas nevolje - pa-
ori su nezadovoljni zbog kašnjenja obećanih subvencija,
a proizvođači suncokreta, nezadovoljni otkupnim cena-
ma, blokirali su puteve. Gde vidite rešenje problema?
- Kako dolazim iz poljoprivrede ovo me nije iznenadilo.
Od prvog dana očekivao sam da ću naići na tešku situaciju,
a iskrsli problem pokušali smo da prevaziđemo zajedno sa
proizvođačima suncokreta i prerađivačima. Posredujući, ni-
smo im pričali ono što bi oni najviše želeli da čuju nego smo,
kao ministarstvo, jasno izrekli šta mislimo, šta u ovom času
možemo i sugerisali šta bi trebalo da učine kako bi promenili
i uskladili odnose sa realnom vizijom savremene poljoprivre-
de u Evropi i svetu.
Svi moraju da se naviknu na tržište. Mi smo tu da
obezbedimo dobre zakone, da napravimo reformu insti-
tucija, da ostvarimo slične uslove s onima koji postoje
u Evropi i u svetu, i da ih na taj način zaštitimo. U tako
uspostavljene odnose ne smemo se i ne možemo se meša-
ti, jer kad god je država pokušala da arbitrira, pravila je
pogrešan potez.
Kako su se pregovori odužili poručili smo i jednima i dru-
gima da smo mi ozbiljno ministarstvo i da izlazimo iz ove
“priče” i prepuštamo proizvođačima suncokreta i uljarama
da urade ono što misle da je najbolje - da prepuste zakonima
tržišta da reši sva otvorena pitanja ponude i potražnje, a da se
manemo priča o monopolima, jer postoje institucije koje se
tim bave. Mi imamo trenutno istu situaciju sa suncokretom
i sojom, koje gotovo isti prerađivači otkupljuju, ali dok soji
raste cena, kod suncokreta se kreće mnogo sporijim tempom.
Rod suncokreta u okruženju je veoma veliki, a mi nismo
neko ko može alarmantno da utiče na tržište. Naši farmeri
moraju da se naviknu na takvu situaciju i da dobro razmi-
sle koje će kulture sejati iduće godine. Pre svega savetujem
proizvođačima da se ukrupne i udruže kako bi mogli ravno-
pravno da pregovaraju sa prerađivačima i da se ne zaleću niti
14
ulaze u robnu razmenu sa prerađivačima na bazi pariteta, jer
je ona najgora moguća opcija za seljaka. To podrazumeva da
moraju biti mnogo organizovaniji (u čemu ćemo im svesrdno
pomoći), a ne da nastupaju u deset frakcija i da svaka frakcija
traži nešto drugo. Mi smo država sa malim budžetom i ne-
mamo dovoljno novaca da odmah napravimo velike pomake
i da otkupom velikih količine suncokreta, ili ostalih poljopri-
vrednih proizvoda, bitnije utičemo na tržište.
Poljoprivrednici kažu da su na tržištu poljoprivrednih
prehrambenih proizvoda uspostavljeni monopoli. Imate
li saznanja o tome i, ako ih ima, kako ćete suzbiti njihovu
moć?
- To nije ingerencija ministarstva poljoprivrede. To rade
druge zakonom ovlašćene institucije, kojima smo se i mi
obratili kako bi pokrenule istragu nakon koje će se izjasniti
da li ima ili nema monopola. Jeste da na tržištu, uz nekoli-
ko stranih kompanija, imamo i nekoliko domaćih “igrača”
koji su najveći otkupljivači suncokreta. Prošle godine je cena
suncokreta otišla znatno iznad cena u okruženju iako su iste
kompanije bile prisutne, čak u nešto manjem broju nego ove
godine. Ne možemo se držati činjenice kolika je proizvođač-
ka cena, zato što se ona razlikuje od proizvođača do proizvo-
đača, što je recidiv dogovorne ekonomije. Još 2001. oprede-
lili smo se za nekakav vid tržišne ekonomije, a ova vlada će u
potpunosti uvažavati svuda u svetu važeće principe tržišnog
poslovanja tako da se i naši poljoprivrednici moraju navići na
to, jer ih , kada budemo ušli u EU, očekuje još veća i surovija
igra u kojoj će biti suočini sa veoma jakom konkurencijom
evropskih proizvođača.
Šta mislite o inicijativi da se ugovorno vežu primarni
proizvođački i prerađivački sektor kako bi se garantovale
minimalne otkupne cene?
- To bi bilo najbolje i to smo im savetovali. Postojala je
mogućnost da i ove godine proizvođači uđu u ugovorne od-
nose sa prerađivačima, ali oni, očekujući veću cenu, nisu bili
za tu opciju. Ako se potpiše ugovorna cena ona podrazumeva
i svojevrsni rizik i za proizvođače i za prerađivače, jer ona
može biti i ispod i iznad ugovorne cene. Svi moraju da se
naviknu na tržište. Mi smo tu da obezbedimo dobre zakone,
da napravimo reformu institucija, da ostvarimo slične uslove
s onima koji postoje u Evropi i u svetu, i da ih na taj način
zaštitimo. U tako uspostavljene odnose ne smemo se i ne mo-
žemo se mešati, jer kad god je država pokušala da arbitrira,
pravila je pogrešan potez.
Da li predstoje neke promene u agrarnoj politici, po-
sebno kod ustanovljene visine podsticaja i premija?
- Kada je reč o Zakonu o podsticajima, on će, koliko
vreme dozvoli, biti podložan jednoj kraćoj analizi. Imajući
u vidu da je kraj budžetske godine, sumiraćemo rezultate i,
eventualno, na osnovu nje načiniti neka “mala pomeranja”.
Ona neće biti velika, jer najveća greška je uvek načinjena
kad su se naglo menjali uslovi agrarne politike. Proizvođači
nisu znali šta ih čeka, kako da planiraju proizvodnju za sle-
deću godinu i to je redovno urodilo velikim posledicama. U
stočarstvu, koje se nalazi u najtežoj situaciji i kojem je sva-
ki dinar dobrodošao, one će, zbog kašnjenja subvencija, biti
najmanje za razliku od ratara kojima je isplaćeno 95 odsto
agrarnim budžetom predviđenog iznosa.
S obzirom da ste bili u Upravi za agrarna plaćanja
imate li zamisao kako da prevaziđete ovaj dugogodišnji
zastoj u dinamici isplate subvencija?
- Da, i pored ove situacije sa suncokretom, to mi je upravo
bio prvi prioritet. Uočio sam da su veliki problemi u Upravi
za agrarna plaćanja i, smenivši dosadašnju direktorku, uneo
sam prve izmene. Provedenom detaljnom analizom ustano-
vili smo poražavajuću situaciju zbog ogromnog zaostatka u
obradi zahteva za subvencije - do tada je dnevno obrađivano
samo pedesetak zahteva, a od tada je rešeno 1000 zahteva
više. Znači, i te kako može da se radi ako se hoće. Mi ćemo
uraditi sve sa naše strane i sigurno ćemo obraditi sve zahte-
ve do kraja godine, a potom je na ministarstvu finansija, sa
kojim smo već razgovarali, da nas podrži, kako bi što pre
obavili isplatu.
Mi imamo veoma usitenjenu poljoprivrednu proizvod-
nju, što nije dobro, ali ne možemo da pobegnemo od toga.
Tu vidim cilj ministarstva da napravi pomak. Mi ne može-
mo da naše ljude na malim posedima ostavimo gladne na
selu i opredeljujući deo sredstava stavićemo u funkciju
jačanja i ukrupnjavanja donjeg i srednjeg sloja gazdin-
stava.
Da li ćete se zalagati da agrar dobije udeo od pet odsto
državnog budžeta?
- Naravno, ali moramo biti realni. Sva naša privreda je u
veoma lošoj situaciji i teško se može očekivati da će uku-
pni budžet, pa time i udeo namenjen poljoprivredi, dogodine
biti veći. Neće biti ni značajnijeg smanjivanja, ali nije realno
očekivati povećanje - najverovatnije da će biti nešto manji
nego ove godine nakon rebalansa. Zato ne želim da dajem
lažne nade poljoprivrednicima, ali ćemo se potruditi da ispla-
timo sve što smo im obećali.
Ono što tišti naše poljoprivrednike jeste mogućnost da
od 2017. stranci neometano i neograničeno kupuju naše
zemljište.
- Kao resorno ministarstvo uputili smo zahtev za produ-
ženje tog roka, jer nijedna zemlja pre pristupanja u EU nije
INTERVJU
dala da se zemlja prodaje. Nadamo se da ćemo naići na razu-
mevanje EU i da će nam dozvoliti, ali to će biti težak potez,
jer smo loše to uradili u pregovorima. Jedna od naših ideja je
da deo tako dobijenih sredstava usmerimo u program bespo-
vratnih kredita kako bi stimulisali mlade da kupuju zemlju,
kao i da donji i srednji sloj poljoprivrednika ojačamo da bi se
osposobili za konkurenciju iz EU.
Da li su naša budućnost jaka “srednja” i “mala” poro-
dična gazdinstva?
- Mi imamo veoma usitenjenu poljoprivrednu proizvod-
nju, što nije dobro, ali ne možemo da pobegnemo od toga.
Tu vidim cilj ministarstva da napravi pomak. Mi ne možemo
da naše ljude na malim posedima ostavimo gladne na selu i
opredeljujući deo sredstava stavićemo u funkciju jačanja i
ukrupnjavanja tzv. donjeg i srednjeg sloja gazdinstava. Zna-
či, podstaćićemo njihovu intenzivniju proizvodnju, unapre-
đenje tehnološkog nivoa i uvećavanje gazdinstva, dok ćemo
one velike polako napuštati, jer su oni već sami sposobni za
predstojeću trku. Nadam se da ćemo obezbediti jedan deo
tako ostvarenog prihoda za bespovratna sredstva i za sub-
vencionisane kamate, upravo da poljoprivrednicima omogu-
ćimo materijalnu podršku kada im je najpotrebnija. Takođe,
u pripremi je zakon o tzv. predžetvenom finansiranju, kojim
predviđamo mogućnost da se čak i ono što je na njivi založi
kod banaka da bi se dobio novac za nabavku repromaterijala,
a ne da se, kao do sada, paori zadužuju po paritetima - najgo-
roj mogućoj soluciji koja je trenutno najprisutnija na tržištu
- i, samim tim, izbegnu da podpadnu u makaze prerađivača
kojima moraju da predaju svoju robu i onda bivaju ucenjeni.
Ovih dana svedoci smo obnavljanju priča o privlače-
nju stranih investicija. Kakva su Vaša očekivanja, kada
su u pitanju ulaganja u agrar?
- Velika su naša očekivanja upravo od tih ulaganja. Kao
resorni ministar, svakako ću biti uključen u te pregovore i
nadam se da će jedan veliki deo tih sredstava, možda i naj-
veći, upravo biti usmeren u poljoprivredu. Jer to je grana
sa velikim izvoznim potencijalom. Naša je velika šteta da,
uglavnom, izvozimo primarne proizvode. Što pre bi trebali
da se osposobimo da na svetsko tržište izlazimo sa sekundar-
nim proizvodima.
Podaci ukazuju da je udeo stočarske proizvodnje u
ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji nepunih 37 proce-
nata, što govori da smo poljoprivredno nerazvijena ze-
mlja. Šta planirate da uradite u tom pogledu?
- Moja uža struka je stočarstvo, iz te oblasti dolazim. Sto-
čarstvo je najnerazvijenija grana u našoj poljoprivredi i sa
ukupnim udelom, a takođe i po broju grla. Mi imamo svega
oko 0,3 uslovna grla po hektaru obradive površine, a razvije-
ne zemlje imaju po dva i više, dok je biološki minimum bar
jedno uslovno grlo. Dakle, stočarstvo je velika neiskorišćena
izvozna šansa - od izvozne kvote odobrene od EU za 9.000
tona junećeg mesa iskoristili smo svega deseti deo, ove go-
dine i znatno manje. O sektoru mlekarstva, koja je strateška
grana svuda u svetu, da i ne govorimo, pogotovu nakon što
je pretrpelo velike nevolje u prethodnom periodu. Ovakve
velike lomove više ne smemo dozvoliti, jer još jedan lom u
stočarstvu drastičnim posledicama bi se odrazio na prehram-
15
INTERVJU
benu i ekonomsku budućnost države. Mi ćemo sve uraditi
što je u našoj moći da to sprečimo. Isto tako, mnogo se go-
vori o sistemu navodnjavanja. Ne treba da se smetne sa uma
da koliko je navodnjavanje dobro isto toliko može da bude i
štetno. Tim pre ako imamo u vidu da nemamo dovoljno staj-
skog, odnosno organskog đubriva, a intenzivno navodnjava-
nje takvih parcela bi samo urušilo strukturu tog zemljišta,
itd. Sve moramo raditi uporedo, a ne, kao što je to ranije bilo,
olako dozvoliti da ljudi kupe imanja i da potom stoku pro-
teraju sa njih. Zato ćemo, kada je u pitanju državna zemlja,
da vežemo zemlju za broj stoke na tim imanjima, a merama
u promenjenom poreskom sistemu, nastojati da u narednom
periodu uvećamo stada.
Savetujem proizvođačima da se ukrupne i udruže kako
bi mogli ravnopravno da pregovaraju sa prerađivačima i
da se ne zaleću niti ulaze u robnu razmenu sa prerađiva-
čima na bazi pariteta, jer je ona najgora moguća opcija
za seljaka.
Svakako da je i svinjarska proizvodnja naša izvozna
šansa, ali za sada možemo da izvozimo samo termički
obrađeno svinjsko meso, a ne i sveže?
- U svinjarstvu imamo pat poziciju, koja je nasleđena i ne
možemo očekivati brze promene zato što je dugo godina na
snazi obaveza vakcinisanja protiv svinjske kuge. Tek nakon
prestanka vakinisanja, za četiri godine, možemo očekivati da
izađemo na svetsko tržište. Osim toga, moramo biti veoma
obazrivi, da u situacijama kada su jako niske cene ne dozvo-
limo da nam se grane u stočarstvu naglo uvećaju tamo gde
nemamo izvoznu šansu, jer onda će makaze cena napraviti
još goru situaciju. Stočarstvu štetu nanose i veoma visoke
cene inputa i niske cene. Trenutno, kada je su u pitanju ju-
neće meso i mesne prerađevine, imamo izvoznu šansu, ali
u svinjarskom delu za sada nemamo mogućnost plasmana,
osim termički obrađenih proizvoda, gde otežano prolazimo
na inostranim tržištima. Što se tiče vakcinisanja sigurno
ćemo napraviti pomake, a nastavićemo sa sistemom sub-
vencionisanja kada je u pitanju sektor govedarske proizvod-
nje. Pokušaćemo da što redovnije isplaćujemo subvencije i
pokrenućemo projekte u kojima ćemo ponuditi bespovrat-
na sredstva, ili subvencionisane kamate, za najkvalitetnija,
savremena tehnološka rešenja u osnivanju novih kapaciteta
kako bi omogućili stabilnu agrarnu politiku i unaprediti ovu
granu. Ne treba očekivati da će se to desiti za pola godine.
Mi moramo da pokrenemo točak u pravom smeru, jer dugo
godina smo išli nizbrdo.
Velika su očekivanja i od izgradnje referentnih labo-
ratorija.
- Jeste. U prvoj polovini naredne godine će proraditi la-
boratorije za kontrolu kvaliteta mleka. Prvo za teritoriju Voj-
vodine i Beograda, a potom, do kraja godine ili početkom
2015., počeće sa radom i laboratorija u Batajnici tako da
ćemo uvesti više reda ne samo kada je u pitanju kvalitet i ko-
ličina mleka nego i u plaćanju otkupne cene mlekara. U mi-
nistarstvu smo završili verziju Zakona o bezbednosti hrane,
a kada prođe skupštinsku proceduru, bićemo u mogućnosti
16
da pustimo u pogon referentnu laboratoriju u Batajnici, koja
će, povezujući sve kapacitete u Beogradu, Nišu, Kraljevu,
Novom Sadu, itd., biti krovna institucija za celu Srbiju. Pod
nadzorom ministarstva, ovaj sistem laboratorija biće prepo-
znat od EU kao pouzdani kontrolni mehanizam koji će biti
u stanju da prevlada sve rizične situacije, poput one sa afla-
toksinom.
Pred jesenu setvu, s obzirom da su finansijski iscrplje-
ni, šta ratari mogu da očekuju od ministarstva poljopri-
vrede?
- Ono što mogu da poručim ratarima i svim poljoprivred-
nim proizvođačima da je i naša država finansijski iscrpljena.
Oni ne mogu da očekuju da imamo čarobni štapić i da če naj-
ednom rešiti sve postojeće probleme. Mi smo tu prvenstveno
da uspostavimo institucionalni okvir, da napravimo dobra
zakonska rešenja, obezbedimo stabilnost na tržištu, da bla-
govremeno isplatimo subvencije. Preuzimam obavezu da za
narednu godinu, koliko je to moguće, radimo redovno, ali da
ćemo moći svima da pomognemo - nećemo! Poljoprivrednici
moraju da se uzdaju u sebe, da porade na svom znanju, da ПОКРАЈИНСКИ ФОНД
uvedu najsavremeniju tehnologiju i smanje svoje troškove,
da imaju što konkurentniju robu koju proizvode i da unapred
ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ
dobro razmisle šta će sejati i čime će se baviti. Ne može se
očekivati da se radi tri-četiri meseca i da se od toga živi preko Булевар Михајла Пупина 6
cele godina. Znači, seljak mora da ima i proizvodnju voća, i
povrća, i stočarsku proizvodnju. Upravo proizvodnja mleka 21000 Нови Сад
je interesantna zato što svi farmeri u svetu imaju krave na
svom domaćinstvu, mleko imaju svaki dan i s tim imaju ko-
ličinu novca od kojeg mogu da žive. Naši farmeri moraju da
shvate da su se vremena promenila, moraju da idu u korak sa
телефон: 021 557 451
svetom, sve drugo što bi im pričao bila bi prazna obećanja. факс: 021 557 452
Ono što ćemo sigurno uraditi - napravićemo opsežne analize
rada u ministarstvu nakon kojih će uslediti očekivani pomaci
i promene, kako organizacione i programske tako i u nekim
kadrovskim rešenjima. Radimo detaljnu analizu restruktui-
www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
ranja ministarstva kako bi ga stavili u službu naših poljopri- fondpolj@vojvodina.gov.rs
Poljoprivrednici moraju da se uzdaju u sebe, da pora-
de na svom znanju, da uvedu najsavremeniju tehnologiju
i smanje svoje troškove, da imaju što konkurentniju robu
koju proizvode i da unapred dobro razmisle šta će sejati i
čime će se baviti. Ne može se očekivati da se radi tri-četiri
meseca i da se od toga živi preko cele godina. Znači, se-
ПОСТАНИТЕ И ВИ ЈЕДАН ОД
ljak mora da ima i proizvodnju voća, i povrća, i stočarsku
proizvodnju.
vrednika. Sve ih molim da svoje primedbe i predloge pošalju КОРИСНИКА НАЈПОВОЉНИЈИХ
našem kabinetu kako bi do tančina sagledali sve probleme, a
nakon toga, kada uspostavimo malo bolji sistem, sa svojim
timom ću krenuti širom Srbije, da obilazim i razgovaram sa
ПОЉОПРИВРЕДНИХ КРЕДИТА!
udruženjima poljoprivrednih proizvođača, nevladinim orga-
nizacijama, prerađivačima, medijima, kao i predstavnicima
trgovačkih lanaca, koje svi zaboravljamo. Mislim da oni u
ovoj situaciji najbolje prolaze. Izaći ćemo sa detaljnim anali-
zama da vidimo ko sve u tom lancu najbolje zarađuje, gde je
najveći profit - rekao je ministar Glamočić.
Izvor: RTV; Preuzeto iz lista: “Moje gazdinstvo”
17
SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
U KOMPANIJI “MILUROVIĆ KOMERC”
IZ UGRINOVACA
SVE ZA SETVU NA JEDNOM MESTU
Od mašina za usitnavanje žetvenih ostataka, preko rasipača mineralnog djubriva, obrade za setvu
- bilo gruberima ili tanjiračama (u zavisnosti od željene vrste obrade), žitnih sejalica (mehaničkih i
pneumatskih), pa sve do kembridž valjaka - za valjanje posle setve.
Kako personalno, a i kao država, ne možemo na-
predovati u ratarskoj (i svakoj drugoj) poljoprivred-
noj proizvodnji bez savremene poljoprivredne me-
hanizacije, u ovom broju Agrovizije želimo još jed-
nom da Vas podsetimo na sam vrh poljoprivredne
mehanizacije koju možete kupiti u kompaniji “Mi-
lurović komerc” d.o.o. iz Ugrinovaca - ukoliko želite
da budete uspešni, ekonomičniji i da ostvarite veći
profit.
Mehanizacija za uspešnu budućnost
KUBOTA - JAPANSKI TRAKTOR
Kubota je u našim poljima prisutna već pet godi-
na, i najbolji je reprezent japanske tehnologije, kva-
liteta i preciznosti izrade.
Mala potrošnja goriva Kubotinih motora, izuzetna
ergonomija, okretnost, dug radni vek, garancija od
tri godine - samo su neke od karakteristika japan-
skog traktora. Zbog svega navedenog, nalaze široku
primenu u setvi, transportu, površinskim radovima,
ali i obradi zemljišta. Moguće ih je nabaviiti i sa uza-
nim točkovima, tako da mogu biti uposleni tokom
cele godine. Osim ratarskih, Kubota na našem trži-
štu nudi i namenske traktore za voćarstvo i vinogra-
darstvo, kao i širok izbor komunalnih traktora.
KUBOTA NOVITETI
Ono što bi istakli kao novitet kod Kubote su njiho-
ve nove serije M60 (87 KS i 102 KS), kao i MGX seriju
18
(110 KS i 135 KS ). Modeli ovih serija su opremljeni
Kubotinim “common rail” motorima najnovije ge-
neracije, sa Euro IV stepenom o emisiji izduvnih ga-
sova. Spadaju u energetski efikasne mašine, što je
veoma bitno u planiranju troškova za proizvodnju.
Vrhunske priključne mašine
DAL-BO
Renomirani danski proizvođač je poznat po ma-
šinama za konzervacijsku obradu zemljišta, gde
prednjače sa tanjiračama, kratkim i teškim, kao i sa
gruberima.
Gruberi sa svojim razrivačkim radniim organima,
diskovima i pakerima pozadi obavljaju izuzetan po-
sao u pripremi zemljišta za setvu. U zavisnosti od
količine biljnih ostataka, dovoljni su jedan ili dva
prohoda ovom mašinom pre setve. Takođe, dobro
su se pokazali i u ljuštenju strništa.
Valjanje nakon setve je jedna od operacija koja
pospesuje nicanje i čuva vlagu u zemljistu. Za kvali-
tetno valjanje je neophodan dobar valjak, sa odgo-
varajućom težinom, sa ravnomernim pritiskom svih
baterija na zemljište. Upravo Dal-bo je čuven po
svojim kembridž i kroskil valjcima, sa radnim zahva-
tima od tri do čak 16 metara. Izrađuju se i u varijanti
sa prednjim opružastim hidrauličnim ravnjacima, sa
kojima ova mašina dobija i drugu funkciju - sa njom
se može vršiti i priprema zemljišta. Ove mašine su
sve traženije zbog čuvanja dragocene vlage.
Problem biljnih ostataka Dal-bo je rešio sa valj-
kom koji na sebi ima noževe za usitnjavanje. U pi-
SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
tanju je jednostavna mašina, sa velikim radnim za-
hvatima (3 m i 6 m ), a preporučena radna brzina je
od 18 do 23 km/h. Samim tim, učinak ove mašine je
velik, a zbog svoje jednostavnosti nije zahtevna po
pitanju održavanja. Ovaj valjak je najbolje rezultate
pokazao u suncokretu, kukuruzu i duvanu.
BOGBALLE
Dobri prinosi se ne mogu zamisliti bez kvalitetne
i precizne aplikacije mineralnog đubriva. Danska fa-
brika Bogballe spada u renomirane svetske proizvo-
đače rasipača, koja nudi najnovija rešenja - i prati u
korak savremenu tehnologiju. Proizvode rasipače
od 500 do 4.050 litara, i moguće ih je poručiti u naj-
različitijoj opremi, uključujući i mašine sa mernim
ćelijama, i kompjuterima preko kojih se prati norma
rasipanja, količina preostalog đubriva, vrši kalibraci-
ja, itd. Ovi uređaji su kompatibilni i sa savremenim
navigacionim sistemima u traktorima.
MASCAR
Italijanski Mascar je poznat po pouzdanim i preci-
znim sejalicama, kako žitnim, tako i onima za okopa-
vine. Jako dobar pritisak baterija na tlo obezbeđuje
19
SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
odlično ulaganje i pravovremeno nicanje. Žitne do-
stižu zahvate do 6 metara, a sejalice za okopavine
od 12 do 18 redova, i sve su zastupljenije na poljima
Srbije. Takođe, mogu biti opremljene sa najsavre-
menijim elektronskim uređajima koji umnogome
olakšavaju setvu.
JYMPA
Podrivanje je takođe jedna od operacija koja je
sve više neophodna našim poljima, usled decenij-
ske obrade zemljišta plugovima. Takozvani plužni
đonovi stvaraju sve veće probleme paorima, pa je
tako i sve veća potraznja za podrivačima. Španski
proizvođač Jympa se odlikuje robusnim ramovima
i radnim organima, izrađene od najkvalitetnijih čeli-
ka. Ramovi u obliku slova “V” zahtevaju manju snagu
trakora nego što je uobičajeno, a radni organi mogu
biti opremljeni sa krilcima koji dodatno rastresaju
sloj zemljišta ispod plužnog đona. Maksimalna du-
bina rada u zavisnosti od modela iznosi 70-80 cm.
PECKA
Teške drljače  PECKA odlikuje robusnost,  kon-
struktiovno rešenje sa  dvostrukim konzolama tj.
nosačima klinova, plivajuće kačenje, dupli valjci od
20
kojih jedan sa “levom” a jedan sa “desnom” spiralom
zbog boljeg usitnjavnja zemljišta, daska za poravna-
vanje... Veliki učinci, zahvat do 7,2m.
CREINA
Cisterne se osim za aplikaciju tečnog stajnjaka,
sve češće koriste i za punjenje ratarskih prskalica
velikih zapremina. Creina je dobro poznati proi-
zvodjač iz Slovenije, koji je prisutan u našoj poljo-
privredi preko 30 godina, a koji istovremeno prati
savremenu tehnologiju i svetske trendove.
Danas kupac shodno svojim potrebama ima velli-
ki izbor, od farbanih do pocinkovanih, zapremine
do čak 25.000 litara. Veliki je izbor i opreme, pa ih
je moguće nabaviti u varijanti sa različitim tipovima
pumpi, priključaka za aplikaciju, kao i sa deponato-
rima koji vrše aplikaciju direktno u zemlju. Ono što
je takođe bitno je da je zadržan odličan odnos cene
i kvaliteta.
S. Mihajlović - D. Ćosić
21
GLOBALNI TRENDOVI U POLJOPRIVREDI
LIDERSKA AGROVIZIJA
Proizvodi i sistemska rešenja
BASF-a doprinose očuvanju
resursa, osiguravaju zdrave
namirnice i poboljšavaju kvalitet
života - Kompanija BASF će uložiti
oko 1,8 milijardi evra za građenje
i unapređenje proizvodnje i
kapaciteta vezanih za formulaciju
između 2013. i 2017. godine, a od
svog odseka za Zaštitu bilja očekuje
prodaju od 8 milijardi evra do 2020.
godine. Takođe, BASF će nastaviti
da proširuje svoj portfolio rešenja Budućnost zaštite bilja
vezanih za zaštitu bilja, te planira da
poveća broj inicijativa koje pružaju
podršku uzgajivačima u celokupnom
procesu vođenja gazdinstava
Kompanija BASF povećava dugoročne ciljeve prodaje
svog odseka za Zaštitu bilja i sada očekuje da on dostigne
prodaju od preko 6 milijardi evra do 2015. godine, a 8 mili-
jardi evra do 2020. godine (prethodni proračuni: 6 milijardi
evra do 2020. godine). Kako bi podržao ovu ideju, BASF će
uložiti oko 1,8 milijardi evra za građenje i unapređenje pro-
izvodnje i kapaciteta vezanih za formulaciju između 2013.
i 2017. godine. BASF će takođe nastaviti da proširuje svoj
portfolio rešenja vezanih za zaštitu bilja, te planira da poveća
broj inicijativa koje pružaju podršku uzgajivačima u celoku-
pnom procesu vođenja gazdinstava.
“Odlično smo napredovali u proteklih nekoliko godina. U
pogledu naše prodaje i zarade pokazali smo održiv razvoj na
delu i sasvim smo sigurni da ćemo nastaviti sa daljim razvo-
jem”, rekao je Markus Heldt, predsednik odseka za Zaštitu
bilja pri BASF-u. “Ovaj uspeh rezultat je našeg zalaganja za
uvođenje inovacija koje stavljaju naglasak na potrebu popu-
lacije koja stalno raste za dovoljnom količinom hrane viso-
kog kvaliteta. Nastavljamo da širimo svoj portfolio u okviru
proizvoda za zaštitu bilja, ali i izvan njega, kako bismo uveli
integrisane tehnologije koje bi pomogle uzgajivačima u što
efikasnijem poslovanju.”
Veće investicije za inovativna rešenja
Za period od 2013. do 2017. godine, BASF će duplirati go-
dišnja ulaganja u proizvodnju biljaka za svoj odsek Zaštite
bilja sa približno 150 miliona evra na preko 300 miliona evra.
Ova cifra između ostalog pokriva i plan širenja proizvodnih
kapaciteta za najnovije fungicide F500® i Xemium® u Ne-
mačkoj, kao i za ključne herbicide dikambu i Kixor®, koji se
proizvode u Sjedinjenim Državama. BASF planira i izgradnju
novih ili proširenje već postojećih fabrika za formulaciju na
nekoliko mesta širom sveta, a naročito u Aziji.
Za BASF-ove proizvode za zaštitu bilja koji su još u razvo-
ju, a koje predstavljaju proizvodi koji će biti lansirani izme-
đu 2010. i 2020. godine, najveći ukupni iznos od prodaje
procenjuje se na 1,7 milijardi evra, što je 500 miliona evra
više nego lane. Vrednost budućih proizvoda u velikoj meri
22
BASF stvara
je poduprta već uspešno lansiranim proizvodima. Značajan
doprinos očekuje se i od Xemium-a, od novih herbicida i re-
šenja vezanih za otpornost na herbicide koji obećavaju, kao i
proizvoda iz oblasti Funkcionalne zaštite bilja. Kako bi ostva-
rio zacrtane ciljeve BASF će istrajati u svojoj odluci da uloži
oko 9% prodaje odseka za Zaštitu bilja u istraživanje i razvoj,
a koje je usmereno ka stvaranju novih aktivnih sastojaka, for-
mulacija i rešenja koja prevazilaze granice zašite bilja.
Širenje portfolija preko Funkcionalne zaštite bilja
Funkcionalna zaštita bilja, kao novoosnovana BASF-ova
svetska jedinica za rešenja van granica tradicionalnih proi-
zvoda za zaštitu bilja, značajno će proširiti BASF-ov portfolio
rešenja za uzgajivače. Po završetku strukturalne integracije
preduzeća “Becker Underwood”, osnovanom na američkom
tlu, BASF je postao vodeći dobavljač ponude rešenja za se-
mena, uključujući i biološke, te može da nastavi da pomaže
uzgajivačima u poboljšanju i povećanju obima njihove pro-
izvodnje.
“Uz BASF-ove istrživačke kapacitete i portfolio inovativ-
nih proizvoda, Funkcionalna zaštita bilja ima jedinstvenu
mogućnost: iskoristiti i primeniti sav napredak ostvaren na-
šim interdisciplinarnim istraživanjem u oblasti hemije i bio-
Tehnologije za veće prinose, kvalitet i
profit
Osim proizvoda za poboljšanje semena i inovacija za
kvalitetniju obradu zemljišta, Funkcionalna zaštita bilja
će, takođe, uvesti tehnologije koje će pomoći biljkama
da se bolje nose sa faktorima stresa poput vrućine, zime,
manjka hranljivih materija, a samim tim će ojačati i nji-
hovo zdravlje. Nadograđivanjem već dobro zasnovanog
portfolija AgCelence®, BASF će nastaviti da omogućava
uzgajivačima da pospeše sveukupni kvalitet i produktiv-
nost njihovih useva, koji će rezultirati boljim rodom, većim
kvalitetom i efikasnom žetvom.
Razvoj održive (savremene)
poljoprivrede
Primer brzinskog transfera tehnologije
i ekspertize ka svim tržištima je BASF-ova
mreža biodiverzitetskih gazdinstava, gde
preduzeće aktivno sarađuje sa profesional-
nim rukovodiocima gazadinstava i samo-
stalnim stručnjacima da bi pokazala kako
moderna poljoprivreda može da ide u korak
sa merama koje podržavaju autohtoni divlji
svet i biljne vrste.
Sistem za navodnjavanje
hemiju za održivu budućnost
logije”, rekao je Jirgen Huf, viši potpredsednik Funkcionalne
zaštite bilja. “Ovo će nam pomoći da otkrijemo sav poljopri-
vredni potencijal u novim oblastima poput obrade zemljišta,
gde tragamo za proizvodima koji pospešuju iskorišćavanje
vode i hranljivih materija u samom zemljištu.”
Osim proizvoda za poboljšanje semena i inovacija za kva-
litetniju obradu zemljišta, Funkcionalna zaštita bilja će, tako-
đe, uvesti tehnologije koje će pomoći biljkama da se bolje
nose sa faktorima stresa poput vrućine, zime, manjka hranlji-
vih materija, a samim tim će ojačati i njihovo zdravlje. Nado-
građivanjem već dobro zasnovanog portfolija AgCelence®,
BASF će nastaviti da omogućava uzgajivačima da pospeše
sveukupni kvalitet i produktivnost njihovih useva, koji će
rezultirati boljim rodom, većim kvalitetom i efikasnom že-
tvom.
Širenje inicijative za angažovanje uzgajivača
Druga ključna smernica BASF-ovog poslovanja ostaće
inicijativa za veće angažovanje uzgajivača, koja se fokusira
na tri ključne oblasti: adekvatne poljoprivredne savete, us-
luge ublažavanja rizika i mreže globalne zemljoradnje. Za
raznovrsno evropsko tržište BASF je razvio mnogobrojna
rešenja i usluge kako bi omogućio brzinski transfer tehno-
logije i ekspertize ka svim tržištima. Primer toga je BASF-ova
mreža biodiverzitetskih gazdinstava, gde preduzeće aktivno
sarađuje sa profesionalnim rukovodiocima gazadinstava i
samostalnim stručnjacima da bi pokazala kako moderna po-
ljoprivreda može da ide u korak sa merama koje podržavaju
autohtoni divlji svet i biljne vrste.
“Nastavićemo da širimo ove inicijative, da unapređuje-
mo nove, ali i da razvijamo strateško partnerstvo sa vode-
ćim preduzećima iz oblasti poljoprivrede”, kazao je Vinsent
Gros, viši potpredsednik BASF-ove Zaštite bilja za područja
Evrope, ZND, Centralne Azije, Afrike i Bliskog Istoka. “Snab-
devanjem uzgajivača rešenjima skrojenim po njihovim lo-
kalnim potrebama možemo im pružiti najbolju podršku za
uvećanje kvaliteta i prinosa useva, a istovremeno umanjiti
rizik proizvodnje.”
O BASF odseku za Zaštitu bilja
Sa zaradom od oko 4,7 milijardi evra tokom 2012. godine,
BASF-ov odsek za Zaštitu bilja pruža inovativna rešenja u
oblasti zaštite bilja, baštenskog i ukrasnog bilja, kontrolu
štetočina i javnog zdravlja. Njegov portfolio obuhvata i
tehnologije za tretiranje semena i biološku kontrolu, kao i
rešenja za iskorišćavanje vode, prihrane i stresa kod biljke.
BASF odsek za Zaštitu bilja je vodeći inovator koji podržava
uzgajivače da povećaju poljoprivrednu proizvodnju,
poboljšaju efikasnost svog poslovanja i unaprede kvalitet
života populacije koja se stalno uvećava. Više informacija
možete naći na internet adresi www.agro.basf.com ili
pratiti na kanalima u okviru društvenim mrežama.
M.B. - M.V. - D.Ć.
O kompaniji BASF
BASF je vodeća svetska hemijska kompanija: The
Chemical Company. Nudi širok asortiman proizvoda od
hemikalija, plastičnih masa, proizvoda za poboljšanje
performansi, sredstava za zaštitu poljoprivrednih kul-
tura do nafte i gasa. Ujedinjujemo ekonomski uspeh,
društvenu odgovornost i zaštitu okoline. Kroz nauku i
inovacije, omogućuili smo našim klijentima iz gotovo svih
industrija da ispune sadašnje i buduće potrebe društva.
Naši proizvodi i sistemska rešenja doprinose očuvanju
resursa, osiguravaju zdrave namirnice i poboljšavaju
kvalitet života. Naš korporativni cilj sažeto prikazuje naš
doprinos: Mi stvaramo hemiju za održivu budućnost.
Kompanija BASF je 2012. ostvarila prodaju u vrednosti
od oko 72,1 milijardi evra, a krajem godine kompanija je
imala oko 110,000 zaposlenih. Deonicama BASF-a trguje
se na berzama u Frankfurtu (BAS), Londonu (BFA) i Cirihu
(AN). Dodatne informacije o kompanija BASF možete
pronaći na Internetu na veb stranici: www.basf.com.
23
24 25
 
ZAŠTITA BILJA








         


        



 
  
 
  
 

  
  
 
  
  

 
  

         

         




         





           

        

           


          






        

26


       


   
    


     
      
      
    
      

       

       



    

    
    






         
 
          

           


        
 
           






       

      
           


          




27
 
MIKROBIOLOŠKA ĐUBRIVA MIKROBIOLOŠKA ĐUBRIVA

 
 



























































 







































 
 




















 



 


 

  

 
 
 
   


      
    
     











     
      



        

       




         


         
        


       
      
     
         
          

         
      
     




         

          
        

      
       
         
      

        





28 29
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - BIOMASA OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - BIOMASA

VIŠESTRUKA NAMENA I KORIST

SOJINA STABLJIKA KAO

HRANA I GORIVO
Soja je bogata proteinima, te je jedna od najbogatijih jednogodišnjih leguminoza za proizvodnju
silaže i sena, a brašno od sojinog sena je kvalitetno proteinsko hranivo za svinje i živinu - Zasejane
površine pod sojom u Vojvodini su porasle na oko 200.000 hektara, a sa ovih površina može da se
proizvede milion tona slame Bala od sojine slame Svinje rado jedu brašno od sojinog sena

Soja (latinski “Soja hispida”) je jednogodišnja biljka iz fa- loza zelene mase imaju veću svarljivost nego u fazi cvetanja. snog usitnjavanja. Ipak, sve više domaćinstava koristi čine, izračunate su ekvivalentne vrednosti
milije Leguminoza. Gaji se za proizvodnju semena i vegeta- Soja, takođe gusto posejana, može da se upotrebi i za sojinu slamu za grejanje, jer je ona najjeftinije gorivo. U dizel goriva. Sabiranjem ovih vrednosti
tivne mase, koja se upotrebljava kao stočna hrana u različi- proizvodnju silaže i sena. Daje dosta visoke prinose, bogata Kisaču domaćinstva prelaze sa zemnog gasa na toplo- dobija se količina goriva koja je ekvi-
tim oblicima. je proteinima, te je jedna od najbogatijih jednogodišnjih le- vodno kotlovsko grejanje sa sojinom slamom. valentna količini dizel goriva koja se
guminoza za proizvodnju silaže i sena. Može da se meša sa U tabeli 1 prikazane su vrednosti donjih toplotnih troši u poljoprivredi Srbije. Dakle,
kukuruznom biljkom u odnosu 1/3 : 2/3 i da se tako poveća moći za pojedine vrste biomasa. Na osnovu ovih vred- korisno je koristiti biomasu sa ener-
sadržaj silaže u proteinima. Po sadržaju hranljivih materija nosti može da se uporedno sagleda kolika je vrednost getskog, ekonomskog i ekološkog
sojino seno slično je senu deteline i sudanske trave, pošto donje toplotne moći sojine slame. Na osnovu donje to- značaja.
sadrži više proteina. Podesno je za sve vrste domaćih životi- plotne moći i količine biomase od 25% od ukupne koli- Prof. dr Miladin Brkić
nja. Brašno od sojinog sena je kvalitetno proteinsko hranivo Sojino brašno
za svinje i živinu.
Sojina slama je znatno siromašnija u proteinima, ulju i Tabela 1: Energetski potencijali biomase u Srbiji
šećeru u odnosu na zrno i zelenu biljku. Upoređujući je sa
ostalim biljkama ona ima značajno veći sadržaj navedenih BIOMASA ZA DONJA EKVIVALENTNA
supstanci. Takođe, ona ima veliki sadržaj celuloze, hemice- Red SAGOREVANJE TOPLOTNA VREDNOST
BIOMASA
luloze i čvrstih vlakana. Energetska vrednost suve sojine br. (25% od ukupne) MOĆ DIZEL GORIVU
slame je oko 15.500 kJ/kg, pri skladišnom sadržaju vlage od (103 t) (MJ/kg) (103 t)
12%. Pšenična slama ima 13.500 kJ/kg, pri skladišnom sadr- 1. PŠENIČNA 743,75 14 247,92
žaju vlage od 14% (tabela 1). SLAMA
U moru hrane i energenta Odnos mase sojine slame u odnosu na zrno je 2 : 1, a kod 2. JEČMENA 103,13 14,2 34,87
SLAMA
pšenične je odnos 1 : 1. Dakle, sojine slame ima duplo više 3. OVSENA 6,4 14,5 2,21
Stablo soje je razgranato, kolenasto, tanje ili deblje. Dok nego zrna, odnosno semena. To praktično znači da stabljika SLAMA
je mlado ono je deblje. U doba sazrevanja biljka odrvenjava. može da da 50 % više energije od zrna, ako se posmatra u 4. RAŽENA 3,0 14 1,00
Visoko je 50 do 130 centimetara, već prema sorti i uslovima odnosu na jedan kilogram zrna, odnosno slame. SLAMA
5. KUKURUZOVINA 1.787,5 13,5 574,55
uspevanja. Biljka može dostići visinu i dva do tri metra. Boč- Prinos zrna soje je oko 2,5 t/ha, a slame 5 t/ha. Zasejane 6. KUKURUZOVINA 21,56 13,85 7,11
ne grane su, takođe, kolenaste i ima ih tri do pet. Izbijaju površine pod sojom u Vojvodini značajno su porasle i izno- SEMENSKOG
niže ili više, obično na tri do 30 centimetara iznad zemlje. se oko 200.000 hektara. Sa ovih površina može da se pro- KUKURUZA
Lišće je sastavljeno od tri sitnije ili krupnije liske. Liske su izvede milion tona slame. Ako bi se iskoristila samo jedna 7. OKLASAK 357 14,7 124,95
8. STABLJIKA 200 14,5 69,05
prošireno jajaste, oštrog ili tupastog vrha. U većine sorti li- četvrtina sojine slame u toplotne svrhe, onda bi se moglo SUNCOKRETA
šće u doba sazrevanja biljaka požuti i opada. uštedeti oko 94.000 tona dizel goriva. 9. LJUSKE 30 17,55 12,54
Plod je mahuna, dužine dva do osam centimetara. Boja SUNCOKRETA
10. SLAMA OD 250 15,7 93,45
mahuna je bledožuta do crna. Mahune se nalaze na visini
tri do 40 centimetara stabla. SA VOJVOĐANSKIH NJIVA 11.
SOJE
SLAMA OD 75 17,4 31,07
Cela biljka obrasla je sitnim dlačicama, bele i mrke boje. ULJANE
Moguća velika ušteda dizel goriva REPICE
Zrno (seme) soje po obliku je okruglo, ovalno ili spljo-
Ako bi se iskoristila samo jedna četvrtina sojine slame 12. STABLJIKA 1,98 14 0,66
šteno. Masa 1000 zrna iznosi 150 do 190 grama. Zrelo zrno HMELJA
obično sadrži oko 40% proteina, 20% ulja, 17% celuloze i u toplotne svrhe, moglo bi se uštedeti oko 94.000 tona
13. STABLJIKA 0,26 13,85 0,09
hemiceluloze, 7% šećera, 5% čvrstih vlakana i oko 6% mi- dizel goriva. Zato i ne čudi što sve više domaćinstava DUVANA
neralnih materija (pepela) na bazi suve mase. Energetska koristi sojinu slamu za grejanje, jer je ona najjeftinije 14. OSTACI REZIDBE 289,44 14,15 97,5
U VOĆNJACIMA
vrednost zrna je oko 20.000 kJ/kg, ili orijentaciono više od gorivo. 15. OSTACI REZIDBE 71,55 14 23,85
pola litre dizel goriva. U VINOGRADIMA
Soja, ako se gusto poseje, može poslužiti kao zelena hra- 16. STAJNJAK 110,0 23,00 60,24
na. Manje je ukusna od drugih leguminoza. Kosi se kada se Većina površina pod sojonom slamom se pali, pošto se
UKUPNO: 4050,57 14,32 1.381,06
formiraju mahune, jer tada belančevine, masti i sirova celu- otežano zaorava, zbog velike količine biljne mase i neefika-

30 31
32