MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

UDK: 63   Godina II – Novembar 2013. – Broj 8 – Besplatan primerak    ISSN 2334–6094

BERIĆETNA
JESEN 2013.

Nakon obavljene žetve soje, suncokreta, kukuruza

i vađenja šećerne repe, otkrivamo dragocena
iskustva iz proizvodnje savremenih ratara

Kako smo ostvarili veće i kvalitetnije prinose?

BRANISLAV RAKIĆ ALEKSANDAR JOVANOVIĆ BRANISLAV DUKIĆ

12. SAVETOVANJE O ZAŠTITI BILJA - ZLATIBOR, OD 25. DO 29. NOVEMBRA 2013. GODINE

www.agrovizija.rs
2


Poštovani čitaoci, 
Pred Vama je osmi broj magazina “AGROVIZIJA”.
Novembarsko izdanje magazina “AGROVIZIJA” posvećujemo rezultatima prinosa soje,
suncokreta, kukuruza i šećerne repe jednog broja kompanija i savremenih ratara u 2013. go-
MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS
UDK:
UDK: 63
63 Godina
Godina IIII –– Septembar 2013. –– Broj
Novembar 2013. Broj 86 –– Besplatan
Besplatan primerak
primerak ISSN 2334–6094
ISSN 2334–6094

BERIĆETNA
KAKO SEJEMO,
dini, kako bi Vas uputili u našu osnovnu zamisao: da Vas stručno i na vreme informišemo o TAKO ŽANJEMO!
JESEN 2013.

tome kako da se na savremen način pripremite za novi ciklus u poljoprivrednoj proizvodnji.

U ovom izdanju, pored tabelarnih prikaza rezultata prinosa iz proizvodnje novosadskog Nakon obavljene žetve soje, suncokreta, kukuruza

Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kao i kompanija KWS i Limagrain, možete pročitati i Uoči pripremai vađenja šećernesetvu
za predstojeću repe, otkrivamo dragocena
ozimih strnihiskustva iz proizvodnje
žita otkrivamo iskustvasavremenih ratara
savremenih ratara na koja treba obratiti pažnju
Kako smo ostvarili veće i kvalitetnije prinose?

poučne izjave tri savremena ratara: Branislava Rakića iz Velikih Radinaca, Aleksandra Jo-
Kako smo sa pravilnom primenom agrotehnike ostvarili bolje prinose?

vanovića iz Martinaca i Branislava Dukića iz Sremske Mitrovice. 12. SAVETOVANJE

BRANISLAV RAKIĆ

O ZAŠTITISTevaN
BILJA
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ

- ZLATIBOR, OD 25. DO
BRANISLAV DUKIĆ

29. NOVEMBRA 2013. GODINE

U okviru poglavlja predviđenog za zaštitu bilja skrećemo Vam pažnju na tekst “Efikasno
Pavle NeNadović KRSToNoŠić BRaNiSlav duKić aleKSaNdaR JovaNović

www.agrovizija.rs 1

i ekonomično suzbijanje korova u kukuruzu” od kompanije Galenika-Fitofarmacija, kao i


na informaciju o 12. Savetovanju o zaštiti bilja, koje se održava od 25-29. novembra 2013. 
godine na Zlatiboru, u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije. 
U delu namenjenom za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju donosimo tekst “Ne- 
ophodni za savremene voćnjake i vinograde - Namenski traktori Kubota i SAE atomizeri”, 
kompanije Milurović Komerc.  
U prostoru predviđenom za afirmaciju novih saznanja i savremene edukacije iz obla- 
sti savremenog voćarstva ekskluzivno objavljujemo tekst iz novog udžbenika “Integralna 
proizvodnja jabuke”. Autori ovog najsveobuhvatnijeg i najsadržajnijeg udžbenika o novim 

tehnologijama i saznanjima o savremenoj i održivoj proizvodnji jabuka kod nas su: Zoran 
Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Milić, Marko Dorić i Jo- 
vanka Petrović.
 
U delu rezervisanom za savremenu proizvodnju povrća preporučujemo Vam da pročitate 
tekst dr Anđelka Miškovića: “Prozvodnja salate u plastenicima”. 
U poglavlju predviđenom za nove tehnologije koji se odnose na razne vrste primene u 

prihrani biljaka donosimo tekst “Novo magično oružje - mikoriza”, koji govori o prednosti- 
ma korišćenja mikoriznih gljiva na jačanje korenovog sistema biljaka, intenzivnijeg porasta, 
otpornosti prema suši, bolestima, i dr. 


MI PROMOVIŠEMO SAVREMENU
POLJOPRIVREDU, NAPREDNE FARMERE,  

TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKE
KOMPANIJE U AGROBIZNISU, JER SLEDIMO 
VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUĆNOSTI! 
Dragan Ćosić,  
Glavni i odgovorni urednik  


S A D R Ž A J  

Reč savremenog ratara / U žetvi sa Branislavom Rakićem iz Velikih Radinaca: 
Sa NS sortom Sava više od dve tone soje po jutru...................................................................................4 
 
Rezultati prinosa iz proizvodnje NS SEME sorti soje i hibrida suncokreta i kukuruza 2013..................5  
 
Reč savremenog ratara / Aleksandar Jovanović iz Martinaca postigao zavidne
rezultate u proizvodnji šećerne repe: Sa sortom Alfonsa 7,6 vagona.......................................................9 

Kompanija KWS / Rezultati iz proizvodnje hibrida kukuruza, sirka i suncokreta u regionu Srema.....10 

Kompanija Limagrain / TOP prinosi demo ogleda LG hibrida kukuruza i suncokreta 2013.................12 
Reč savremenog ratara / Branislav Dukić iz Sremske Mitrovice veran LG brendu: 

Poncho dao 7,5 tona po jutru..................................................................................................................13

Galenika-Fitofarmacija / Efikasno i ekonomično suzbijanje korova u kukuruzu...................................14

Društvo za zaštitu bilja Srbije / 12. Savetovanje o zaštiti bilja...............................................................16

Savremena poljoprivredna mehanizacija / Neophodni za savremene voćnjake 
i vinograde: Namenski traktori Kubota i SAE atomizeri (Milurović komerc)......................................17 
Savremeno voćarstvo - Nove knjige / Integralna proizvodnja jabuke / Autori: 
Zoran Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, 

Biserka Milić, Marko Dorić, Jovanka Petrović .....................................................................................18 
Savremeno povrtarstvo / Tehnologija proizvodnje salate u plastenicima 
/ Autor: dr Anđelko Mišković.................................................................................................................24 

Nove tehnologije - Ishrana biljaka / “Gljivični koren” - Novo i magično oružje:
Mikoriza (A&S Union)...........................................................................................................................30

3
REČ SAVREMENOG RATARA

VELIKI RADINCI: U ŽETVI SA BRANISLAVOM RAKIĆEM

VIŠE OD DVE TONE SOJE PO JUTRU

Na četiri katastarska jutra sa NS sortom Sava, Branislav Rakić iz Velikih Radinaca ostvario je prinos
od preko osam tona izuzetno kvalitetne soje zahvaljujući, sorti, stajskom đubrivu i pravilnoj primeni
agrotehnike
Jesenja žetva bila je u punom jeku. Žanje se soja, suncokret,
skida se kukuruz... U tom orkestriranom brektanju kombajna i
traktora koje se prolamalo sunčanim sremskim poljima prvom
polovinom septembra, u žetvi soje posetili smo Branislava Rakića,
poljoprivrednika iz Velikih Radinaca.
Koliko žanjete soje i kakvi su prosečni prinosi?
- Od jutros sam počeo sa žetvom soje i u toku dana ću uraditi oko
10 hektara. Prvi rezultati su govorili da je prosek prinosa jedna tona
po katastarskom jutru. Na moju sreću, kako prinosi zavise od sorte,
đubriva, hemije, godine i kvaliteta zemljišta, pravi prinosi su tek
izašli na videlo. To govori i ova parcela.
Branislav Rakić na berićetnoj prikolici kvalitetne soje
Koliki su prinosi na ovoj njivi?
- Imam više od osam tona prinosa izuzetno kvalitetne soje na
četiri katastarska jutra sa NS sortom Sava. Ali tu je bacano i stajsko
đubrivo tako da je, u odnosu na one na kojima to nije učinjeno,
razlika očigledna.
Kakvu ste primenili agrotehniku?
- Kao prvo, uvek radim analizu zemljišta. Ovo zemljište je prva
klasa, a bacio sam 150 kilograma AN-a po jutru predsetveno.
Posle sam išao jednu prihranu preko lista folijarno, uradio jedno
kultiviranje, a i prskao sam dva puta protiv korova. Zaštita u soji
se uvek radi dva, a nekada i tri puta, što zavisi od njive. Setva je
izvršena 1. aprila.
Da li ste zadovoljni NS sortama soje i da li ćete ih sejati i
ubuduće?
- Izuzetno sam zadovoljan sa sortama koje proizvodi Institut za
ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Do sada sam sejao najviše
sortu Balkan, ali Sava polako preuzima primat u mojoj proizvodnji.
Detalj sa žetve Da li prodajete soju ili je koristite za svoje potrebe?
- Soju pržim sam i hranim svinje jer mi se to više isplati nego
da je predam otkupljivačima, zato što od njih u zamenu dobijem
70 kilograma sačme, a to mi ne odgovara. Čistu soju proteram
kroz svinje, a jedno 30 odsto prodam da malo pokrijem troškove i
amortizaciju.
Da li koristite sojinu slamu za grejanje?
- Sojinu slamu posle vršidbe presujem i kući je koristim za peć
na bale. Na sajmu sam video peć. Kada sam izračunao koliko trošim
na mojih 200 kvadrata koje grejem na drva i ugalj, a ložio sam
na tri mesta, dok sada ložim na jednom, shvatio sam da je ušteda
fantastična. Potrošim od šest do deset bala dnevno koje koštaju od 20
do 25 dinara po bali, tako da mene grejanje za 200 kvadrata dnevno
izađe najviše do 250 dinara. Ranije sam koristio po 15 metara drva,
plus čokovi, plus dve tone uglja, i opet se nisam ugrejao kao sad -
rekao je Branislav Rakić.
D. Ćosić
Izvor: Sremska poljoprivreda

4
 REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

REZULTATI ŽETVE NS SEME SORTI

SOJE I HIBRIDA SUNCOKRETA I
KUKURUZA 2013.
SOJA
Prinos
Ime i prezime/Naziv firme Mesto NS SEME sorta Površina parcele (ha)
(t/ha)
Carnex Vrbas GALINA 3,85 50,00
Pionir AD Srbobran NS MAXIMUS 4,19 20,00
Milko Vrba Hajdučica NS MAXIMUS 3,90 1,90
Milorad Letić Čenej NS MAXIMUS 3,64 1,50
Pionir AD Srbobran RUBIN 4,08 23,18
Mladost Botoš Botoš RUBIN 3,75 62,00
Milorad Letić Čenej RUBIN 3,69 1,50
Pionir AD Srbobran SAVA 4,00 22,54
Miloš Medić Aleksandrovo SAVA 4,00 2,00
Milorad Letić Čenej SAVA 3,87 1,50
Pionir AD Srbobran SAVA 3,74 72,00
Nebojša Radić Bački Brestovac SAVA 3,65 0,50
AD Jaša Tomić – Matijević agrar Jaša Tomić TRIJUMF 3,72 35,00
Milko Vrba Hajdučica TRIJUMF 3,70 0,60
PIK Bečej Bečej VALJEVKA 4,30 32,00
Milorad Letić Čenej VALJEVKA 3,93 1,50
Nebojša Živić Kikinda VENERA 3,62 2,20
Pionir AD Srbobran VICTORIA 3,87 39,55

SUNCOKRET
Površina
Ime i prezime Mesto NS SEME hibrid Prinos (t/ha)
parcele (ha)
PSS Vrbas Bačko Dobro Polje DUŠKO 4,33 0,07
Jan Garafijan Padina DUŠKO 4,29 1,14
Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova DUŠKO 4,25 0,16
Nebojša Krudulj Botoš DUŠKO 4,21 0,25
Lazar Mirković Brestač DUŠKO 4,16 0,20
Adankod.o.o. Ada DUŠKO 4,14 0,15

5
REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

Površina
Ime i prezime Mesto NS SEME hibrid Prinos (t/ha)
parcele (ha)
Svetozar Todić Stajićevo DUŠKO 4,05 0,57
ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej DUŠKO 4,03 0,33
Duško Lepedat Dobrica GIGANT 6,38 0,14
Adankod.o.o. Ada GIGANT 5,17 0,15
Nebojša Krudulj Botoš GIGANT 4,88 0,25
Đorđe Milić Tomaševac GIGANT 4,86 3,62
Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova GIGANT 4,65 0,16
PSS Vrbas Bačko Dobro Polje GIGANT 4,65 0,07
Lazar Mirković Brestač GIGANT 4,45 0,20
ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej GIGANT 4,15 0,33
Živa Stajkić Perlez GIGANT 4,15 0,25
PSSS Jagodina Medveđa GIGANT 4,14 0,15
Nebojša Krudulj Botoš NOVOSAĐANIN 4,60 0,25
ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej NOVOSAĐANIN 4,21 0,33
Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NOVOSAĐANIN 4,16 0,16
Ostoja Jakšić Banatsko Novo Selo NS FANTAZIJA 5,37 2,00
Adankod.o.o. Ada NS FANTAZIJA 5,28 0,15
Sava Živanović Golubinci NS FANTAZIJA 5,06 0,85
Sava Živanović Golubinci NS FANTAZIJA 4,95 0,87
Goran Pavićević Lovćenac NS FANTAZIJA 4,80 2,00
Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NS FANTAZIJA 4,70 0,16
PSS Vrbas Bačko Dobro Polje NS FANTAZIJA 4,56 0,07
Lazar Mirković Brestač NS FANTAZIJA 4,54 0,20
Livijus Magda Ečka NS FANTAZIJA 4,37 1,00
Nebojša Krudulj Botoš NS FANTAZIJA 4,31 0,25
PSSS Jagodina Medveđa NS FANTAZIJA 4,19 0,15
Siniša Jovanović Belegiš NS FANTAZIJA 4,19 0,21
Živa Dujin Novi Bečej NS FANTAZIJA 4,13 1,00
Duško Belić Idvor NS FANTAZIJA 4,11 1,00
Adankod.o.o. Ada NS NOVAK 5,04 0,15
Nebojša Krudulj Botoš NS NOVAK 4,41 0,25
Duško Lepedat Dobrica NS NOVAK 4,10 0,14
Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NS NOVAK 4,07 0,16
PSSS Jagodina Medveđa NS NOVAK 4,06 0,15

Srđan Kovačević Golubinci NS OSKAR 6,41 1,15

6
 REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

Površina
Ime i prezime Mesto NS SEME hibrid Prinos (t/ha)
parcele (ha)
Adankod.o.o. Ada NS OSKAR 5,35 0,15
Ostoja Jakšić Banatsko Novo Selo NS OSKAR 5,16 2,00
Mile Buđanovčanin Golubinci NS OSKAR 4,88 1,00
Dragan Doraškov Klek NS OSKAR 4,55 0,62
Lazar Mirković Brestač NS OSKAR 4,38 0,20
PSSS Jagodina Medveđa NS OSKAR 4,38 0,15
Nebojša Krudulj Botoš NS OSKAR 4,35 0,25
Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NS OSKAR 4,29 0,26
Livijus Magda Ečka NS OSKAR 4,20 1,00
Stevica Gajić Bačka Palanka NS OSKAR 4,18 3,50
ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej NS OSKAR 4,18 2,00
Živa Stajkić Perlez NS OSKAR 4,12 0,25
Siniša Jovanović Belegiš NS OSKAR 4,04 0,21
PSS Vrbas Bačko Dobro Polje NS OSKAR 4,01 0,07
Ljubodrag Popsavin Srbobran NS SLATKI 4,21 0,57
Duško Jankov Elemir NS TAURUS 4,56 0,60
Nebojša Krudulj Botoš ORFEJ 4,39 0,25
Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova ORFEJ 4,14 0,16
Stevica Gajić Bačka Palanka ORFEJ 4,06 6,00
Duško Jankov Elemir PEGAZ 4,05 1,00
Igor Paunović Dubrava (opština Knić) RIMI PR 5,25 1,00
Novica Mijatov Elemir RIMI PR 4,31 0,60
Ištvan Vereš Neuzina SUMO 1 PR 4,12 0,50

KUKURUZ
NS SEME Sklop Prinos Vlaga u
Ime i prezime Mesto
hibrid (000/ha) (t/ha) berbi (%)
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 4015 57 6,25 13,00
Nikola Dujin Novi Bečej NS 4023 60 9,31 14,20
Zlatko Periša Begejci NS 4023 56 7,10 14,70
AntalHusta Mihajlovo NS 4023 60 6,72 12,30
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 4023 62 6,48 13,60
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 4023 59 6,43 13,60
Nikola Dujin Novi Bečej NS 4030 58 9,50 14,50
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 4030 58 9,28 13,10
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 4030 61 8,64 13,50

7
REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

NS SEME Sklop Prinos Vlaga u

Ime i prezime Mesto
hibrid (000/ha) (t/ha) berbi (%)
Zlatko Periša Begejci NS 4030 55 7,70 14,40
AntalHusta Mihajlovo NS 4030 61 6,71 12,30
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 5010 57 6,60 15,40
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 5010 57 6,59 15,30
AntalHusta Mihajlovo NS 5010 57 6,50 13,20
Zlatko Periša Begejci NS 5010 49 5,90 14,70
Nikola Dujin Novi Bečej NS 5043 55 9,13 14,90
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 5043 57 7,50 14,00
AntalHusta Mihajlovo NS 5043 55 7,49 13,00
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 5043 56 7,39 15,50
Nikola Dujin Novi Bečej NS 5051 54 10,11 14,60
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 5051 59 8,13 13,70
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 5051 56 7,44 14,30
Zlatko Periša Begejci NS 5051 50 7,30 15,00
AntalHusta Mihajlovo NS 5051 57 7,19 12,40
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 6010 50 8,39 14,30
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 6030 53 8,06 14,80
AntalHusta Mihajlovo NS 6030 51 7,88 14,30
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 6030 49 7,59 14,60
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 6043 52 9,19 14,90
AntalHusta Mihajlovo NS 6043 53 8,24 15,20
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 6043 54 8,11 18,00
AntalHusta Mihajlovo NS 6083 52 8,08 13,30
Nikola Dujin Novi Bečej NS 6102 52 10,16 14,20
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 6102 52 8,93 13,10
AntalHusta Mihajlovo NS 6102 53 8,73 13,50
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 6102 54 8,36 14,70
Zlatko Periša Begejci NS 6102 51 8,18 15,10
Nikola Dujin Novi Bečej NS 7020 50 9,10 14,60
AntalHusta Mihajlovo NS 7020 52 8,68 13,60
Zlatko Periša Begejci NS 7020 50 8,34 15,40
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 7020 52 7,05 14,50
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 770 50 6,79 16,20
Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo TISA 51 8,21 14,60
Božo Maljković Banatsko Karađorđevo TISA 51 6,62 17,1

8

MARTINCI: ALEKSANDAR JOVANOVIĆ POSTIGAO ZAVIDNE PRINOSE NA ŠEĆERNOJ REPI
SA SORTOM ALFONSA 7,6 VAGONA
I ove godine, Aleksandar Jovanović iz Martinaca izvadio je šećernu repu sa 70 katastarskih jutara -
Vadio je slatki koren tri KWS-ove sorte: Begonia, Alfonsa i Serenada - Alfonsa je bila najprinosnija i sa
dobrom digestijom
Uspešni mladi poljoprivrednik iz
Martinaca, Aleksandar Jovanović, i
ove godine izvadio je šećernu repu
sa 70 katastarskih jutara. Vadio je
slatki koren tri KWS-ove sorte. Že-
leli smo da saznamo kakve je pri-
nose ostvario, kakvu je agrotehniku
Aleksandar Jovanović
primenio, koliko je zadovoljan bren-
dom koji koristi, ali i o isplativosti
ove proizvodnje.
Koliko ste šećerne repe ukupno izvadili, kojih so-
rata, i kakve ste prinose ostvarili?
- Ukupno sam, u više parcela, imao oko 40 hekta-
ra šećerne repe. Sejao sam samo KWS sorte: Begonia,
Alfonsa i Serenada. Prinos kod Begonie je bio oko 6,5
vagona, na Serenadi 7 i na Alfonsi 7,6. To je prinos
sveden na JUS, jer je, inače, bilo mnogo više. Alfonsa
je imala manju digestiju od 14,80.
Kakva je agrotehnika primenjena?
- Sejano je na strnište i na kukuruz. Primenio sam du-
boko oranje i osnovno đubrenje mešanim đubrivom, a
zatim zatvaranje brazde u jesen. Pred setvu sam prošao
germinatorom. Đubrenje je obavljeno u dva puta pod
setvospremač i kasnije pred kultiviranje. Setva je obav-
ljena ranije. Više od pola površina je posejano 8. i 9.
marta, a ostalo oko 20. marta zbog vremenskih uslova.
Do vađenja imali smo dosta prskanja protiv korova.
Zaštita biljaka od korova je rađena tri puta, pa kultivira-
njem, odnosno špartanjem. Za odbranu od sipe prskao
sam od dva do četiri puta na svakoj parceli. Takođe,
REČ SAVREMENOG RATARA
prskao sam i tri puta protiv cerskospore. Većina hemije
je bila od kompanije Syngenta. Koristili smo i folijar-
no đubrivo BOR dva puta radi boljeg šećera, odnosno
digestije.
Da li ste imali problema sa truleži korena?
- Na jednoj parceli pojavila se i trulež korena. Zato
smo tu imali dosta manji prinos, gotovo prepolovljen,
od samo 3,5 vagona po hektaru.
Kome ste predali repu i da li ste zadovoljni otku-
pljivačem?
- Repu sam predao Sunoku u Pećincima. U suštini i
nisam nešto zadovoljan, jer nešto baš ne verujem u te
njihove digestije i veliki odbitak.
Da li ćete i ubuduće sejati KWS sorte?
- Zadovoljan sam KWS sortama šećerne repe i, na-
ravno, sejaću ih i na proleće. U cilju što ranijeg vađenja
korena, možda ću još samo malo proširiti asortiman sa
drugim semenskim kućama, ali uglavnom većinom će
biti zastupljene KWS sorte.
I sledeće godine planiram da posejem šećernu repu
isto na 70 jutara, odnosno 40 hektara.
Kako gledate na trenutnu cenu šećerne repe?
- Ove godine je cena dobra, a već za sledeću godinu
imamo ugovor u kojem je cena 20% niža, što je već na
granici isplativosti. A jedino dobar rod može da nam
pokrije troškove i da ostvarimo profit.
Cena šećerne repe ove godine je 420 evra, plus PDV,
plus 100 evra koje smo dobili po hektaru bespovratno
od šećerane.
U svom gazdinstvu imate svu neophodnu meha-
nizaciju. Koliko je to važno u proizvodnji slatkog
korena?
- Dobri prinosi koje sam imao na dve-tri parcele se
ne mogu ostvariti bez dobre mehanizacije. Imam svu
mehanizaciju, a jedino plaćam vađenje repe, a vađenje
se plaća 180 evra po hektaru - rekao je Aleksandar Jo-
vanović.
D. Ćosić
9
Rezultati proizvodnje u Sremu
Kada je proizvodnja kukuruza u Sremu u pitanju pred U Sremu su uobičajena teška zemljišta sa izrazito
proizvođače se čak i u redovnim godinama postavljaju visokim sadržajem frakcije gline, pa je zbog zadržavanja
pravi izazovi. Sa druge strane kukuruz i suncokret se u površinskih voda čest slučaj da se kasni sa setvom. A
ovom regionu proizvode na zaista značajnim površinama. obično posle toga slede leta koja su često sušna, bez ili
sa jako malo padavina. Ne kaže se bez razloga da je ovo
područje jedno od najizazovnijih za ratarsku proizvodnju
a posebno za proizvodnju kukuruza. Upravo zato samo
setva hibrida tolerantnih na sušu i na razičite uslove
proizvodnje mogu doneti ono što se traži, a to je prinos.
Proizvođač / Površina Prinos
Imanje
Mesto Hibrid
(ha) (kg/ha) Sa porastom značaja kombajniranja i skladištenja kukuruza
u zrnu poraslo je i interesovanje proizvođača za setvu
Medić Dragan Šid KWS 3381 5 9.700 ranih grupa zrenja kukuruza. Ipak mora se konstatovati
Mitrosrem Sremska Mitrovica Kitty 25 8.700
da nisu svi odmah spremni da pređu na izrazito rane
Nova Budućnost Žarkovci KWS 3381 130 8.500
hibride, na primer treće grupe zrenja, već kao jednu vrstu
Blagojević Mile Sremska Mitrovica Kitty 13 10.000
Poznanović Dragan Laćarak KWS 3381 1,6 10.600
solomonskog rešenja traže hibride četvrte i pete grupe
KWS 3381 30 10.500 zrenja, koji su raniji, brže otpuštaju vlagu a daju visoke
Kerbanis 10 12.000 prinose. Region Srema u svim svojim specifičnostima
Poljoagrar Vojka Kermess 100 12.500 izazov je za svakog proizvođača. U pojedinim godinama
Konsens 50 11.200 uslovi za proizvodnju kukuruza su zaista teški i upravo kao
Kalimnos 10 11.000 u godini koja je na izmaku predstavljau pravi izazov, kome
Grujičić Dragan Ruma
Krebs 7 8.750 mogu da odgovore samo vrhunske selekcije kukruza, koje
Karmas 8,5 8.225 su dobro adaptirane na uslove prozivodnje u našoj zemlji.
Radić Dejan Ruma
Karmas 17 8.000 Kraća vegetacija ali i habitus koji je prilagođen žarkim
8.000
Krabas 17
letima sa manjim količinama padavina neki su od uslova
Antić Milenko Kraljevci Karmas 6 8.200
koje savremene selekcije kukurza moraju da ispune.
Selaković Gojko Martinci Korimbos 18 14.000
Kermess 27 12.250
Danilović Draško Kuzmin
KWS 3381 25 8.400
Novoselac Pera Divoš Kermess 20 9.275
Vasić Slobodan Ašanja KWS 3831 15 7.875 Hibrid suncokreta BAROLO se vrlo visoko pozicionirao
Širadović Dušan Erdevik KWS 3381 4,5 10.000 kao hibrid koji daje siguran i stabilan prinos. Pre svega to
je hibrid izuzetno prilagođen za gajenje u našem području.
Brz i snažan razvoj korenovog sistema omogućava visoku
tolerantnost na sušne i stresne uslove. Stabljika ovog
hibirda je srednje visoka, čvrsta i otporna na poleganje.
Sirak je pogodan kao dopuna, posebno za lokalitete gde
Ima velike i izrazito razvijene listove. Glava je srednje
je ograničena setva kukuruza. U regionima u kojima nema
veličine postavljena pod uglom od 45˚ u odnosu na ravan
dovoljno vode, gde zemljišta nisu dobrog kvaliteta za
zemljišta, što sprečava zadražavanje vlage na samoj glavi
uspešnu proizvodnju kukuruza, perspektivu nudi kultura
i razvoj bolesti.
sirka. KWS hibridi sirka za proizvodnju biomase pokazali
su dobre rezultate u prinose zelene i suve mase i u regionu
Srema u protekle dve godine.

Proizvođač / Površina Prinos

Mesto Hibrid
Imanje (ha) (kg/ha)

Branislav Živanović Golubinci Barolo RM 36,00 4.560

Prosečna visina
Naziv hibrida Prinos zelene mase (t/ha) Dejan Jovanović Vojka Barolo RM 2,00 5.263
biljaka (cm)
Goran Mužik Hrtkovci Barolo RM 49,00 4.077
KWS Sole 280 65 Slobodan Vasić Ašanja Barolo RM 50,00 2.500
KWS Freya 240 62 Milenko Kostić Šašinci Barolo RO 40,00 3.500
KWS Merlin 290 77 Bradaric Buđanovci Barolo RM 2,30 5.600
KWS Hannibal 260 68 ZZ Gibarac
Boško Milanković
Gibarac Barolo RM 25,50 4.103
KWS Tarzan 290 72
KWS Zerberus 240 73 Hric Paja S. Pazova Barolo RM 10,28 4.725
KWS Bulldozer 297 96 Fitoš Jan S. Pazova Barolo RM 8,00 4.725

Rezultati ogleda sirka na lokalitetu Zabran-Laćarak u saradnji sa

P.S.S. Sremska Mitrovica u 2013. godini

10
www.kws.rs | FEBRUAR 2012 | 1
11
REZULTATI PRINOSA IZ DEMO OGLEDA

TOP PRINOSI DEMO OGLEDA LG LG 30.491 – TOP PRINOSI 2013

HIBRIDA KUKURUZA 2013 Region Vlaga % Prinos JUS
Srem 14.1 11,774
Banat 14 11,421
LG 37.10 – TOP PRINOSI 2013 Bačka 14.7 12,478
Region Vlaga % Prinos JUS Cent. Srbija 13.6 10,625
Srem 16 11,973
Banat 16.3 12,232 LG 33.95 – TOP PRINOSI 2013
Bačka 21.6 12,067 Region Vlaga % Prinos JUS
Cent. Srbija 19.3 12,850 Srem 15.5 11,710
Banat 14.9 11,115
LG 30.681 – TOP PRINOSI 2013 Bačka 13.4 11,544
Region Vlaga % Prinos JUS Cent. Srbija 16.2 10,420
Srem 17 10,168
Banat 15.8 10,536
Bačka 19.2 12,478 TOP PRINOSI DEMO OGLEDA LG
Cent. Srbija 28.5 12,319
HIBRIDA SUNCOKRETA 2013
Antiss – TOP PRINOSI 2013 LG 56.65 M – TOP PRINOSI 2013
Region Vlaga % Prinos JUS Region Vlaga % Prinos JUS
Srem 18 12,784 Srem 8 4,882
Banat 16.3 11,683 Banat 10.3 5,099
Bačka 24 14,037 Bačka 7.8 5,363
Cent. Srbija 22.8 12,200 Cent. Srbija 7.2 4,160

LG 36.07 – TOP PRINOSI 2013 LG 56.35 – TOP PRINOSI 2013

Region Vlaga % Prinos JUS Region Vlaga % Prinos JUS
Srem 17.4 10,903 Srem 7.9 4,732
Banat 15.7 12,071 Banat 8.6 4,726
Bačka 25.5 13,342 Bačka 7.6 4,986
Cent. Srbija 14.2 9,860 Cent. Srbija 6 3,830

Poncho – TOP PRINOSI 2013 LG 56.63 CL – TOP PRINOSI 2013

Region Vlaga % Prinos JUS Region Vlaga % Prinos JUS
Srem 15.4 12,738 Srem 7.9 4,565
Banat 15.4 12,114 Banat 9.5 5,100
Bačka 16.4 13,598 Bačka 6.4 5,020
Cent. Srbija 17.3 12,057 Cent. Srbija 9 3,662

LG 35.40 – TOP PRINOSI 2013 LG 56.58 CL – TOP PRINOSI 2013

Region Vlaga % Prinos JUS Region Vlaga % Prinos JUS
Srem 15.3 12,744 Srem 9 4,275
Banat 15.1 12,524 Banat 10.3 4,761
Bačka 14.8 13,926 Bačka 8.9 4,588
Cent. Srbija 15.5 13,562 Cent. Srbija

Agrister –TOP PRINOSI 2013 LG 56.33 CL – TOP PRINOSI 2013

Region Vlaga % Prinos JUS Region Vlaga % Prinos JUS
Srem 15.3 12,875 Srem 6.6 4,526
Banat 15.2 12,802 Banat 7.9 4,645
Bačka 15.2 13,777 Bačka 7.8 4,634
Cent. Srbija 16.4 12,163 Cent. Srbija 9 4,266

LG 35.35 – TOP PRINOSI 2013 Limagrain d.o.o.

Region Vlaga % Prinos JUS Radnička 30a
Srem 15 11,737 21000 Novi Sad
Banat 14.6 12,745 Tel: 021/4750-788
Bačka 15.5 13,015 Fax: 021/4750-789
Cent. Srbija 15.2 11,057 www.limagrain.rs

12
 REČ SAVREMENOG RATARA

SREMSKA MITROVICA: BRANISLAV DUKIĆ VERAN LG BRENDU

PONCHO DAO 7,5 TONA PO JUTRU

Limagrain-ove hibride kukuruza LG 35.40, Agrister i Poncho, Branislav Dukić iz Sremske Mitrovice
skinuo je ove jeseni sa površine od 50 hektara - Najbolji prinos od 7,5 tona po jednom katastarskom jutru
JUS kvaliteta ostvario je sa hibridom Poncho - Prosečan prinos sva tri LG hibrida kukuruza sa ukupne
površine iznosio je sedam tona po jutru JUS kvaliteta

Poljoprivredni proizvođač iz binaciji išao sam sa 0,6 Plamena i 0,5 GAT MOTION-a.
Sremske Mitrovice, Branislav Dukić, Posle sam išao još jednu zaštitu, čisto preventive radi, za
već šestu godinu za redom, i ove jese- širokolisnate i uskolisnate korove: GAT MOTION sa 0,7
ni, skidao je LG hibride kukuruza, za po hektaru. Nisam radio nikakvu zaštitu protiv insekata
koje, vidno zadovoljan postignutim jer nisam imao potrebe.
prinosima u žetvi, kaže da će ih sejati Radio sam i folijarnu prihranu dva puta sa Yarom 30-
i na proleće. 30-30 u količini dva kilograma po hektaru zbog boljeg
Sa koliko hektara ste skinuli ku- usvajanja hemije. To je urađeno pred svako prskanje.
Branislav Dukić
kuruz, koje hibride, i kakve ste pri- Da li ste generalno zadovoljni LG hibridima?
nose ostvarili ove godine? - Zadovoljan sam LG hibridima i njih ću sejati i ubu-
- Kukuruz sam sejao na 50 hektara. Što se tiče sor- duće. Imao sam ove godine i kvalitetno žito, kao i bogat
timenta imao sam hibride LG 35.40, Agrister i Poncho. rod sa LG sortama pšenice. Kako je isto i sa LG hibridi-
Najbolji prinos od 7,5 tona po jednom katastarskom jutru ma kukuruza ostaću veran LG brendu.
JUS kvaliteta imao je Poncho, potom Agrister sa oko 7,2 Kome ste predali kukuruz?
tone i LG 35.40 sa 6,8 tona po jutru JUS kvaliteta. Tako - Jedan deo sam predao na “Corn Product”, a drugi deo
da mi je na tih 50 hektara ukupan prosečan prinos bio sam predao u zadrugu. Sa zadrugom imam dobru višego-
sedam tona po jutru. Inače, sve to sam posejao na desetak dišnju saradnju. Međutim, sa ovima na “Cornu” saradnja
parcela. i nije baš na zavidnom nivou. Jer, kada sam doneo po-
Kakva je bila agrotehnika? slednju turu na “Corn”, od 11.100 kilograma sve primese
- Predusev je bila pšenica, koja je prošle godine tanjira- su bile u JUS-u, samo je vlaga bila 15, što je 1% više od
na, zatim prskana totalom, a u jesen je nađubreno sa 150 dozvoljene, a oni su mi za to uzeli jednu tonu - tako da
kilograma Yara formulacije 7-12-25 po jutru. Takođe, sam imao za naplatu samo 10 tona!
urađeno je zimsko duboko Kakvi su Vam planovi
oranje. U proleće, krajem za narednu setvu kuku-
marta, bačeno je još 200 ruza?
kilograma uree po jutru, - Još nisam napravio
dva puta je setvospremi- strategiju. Uzorao sam
rano, jednom odmah posle njive, sve sam spremio, a
đubriva i drugi put dan- na proleće ću videti da li
dva pred setvu. Sejao sam ću jednim delom ući i u
4. i 5. aprila, tako da sam proizvodnju šećerne repe.
ja ugrabio dobro vreme jer Uglavnom, spremljeno je
nisam imao repu pa sam se sve i za kukuruz, i za repu,
posvetio kukuruzu i soji. a kakav će odnos biti, da
Uzeo sam semenski LG li će to biti pola-pola, ili
kukuruz tretiran insekti- ću na više površina sejati
cidom Poncho 0,5 protiv kukuruz još nisam rešio.
nadzemnih i podzemnih Ako budem sejao na istim
štetočina. Ove godine sam probao neku novu kombina- površinama opet ću sejati LG hibride, jer njih sejem već
ciju, malo jeftiniju, pošto su bile čiste strnjike, a i uglav- šest godina i imam odlično iskustvo - druge neću ni da
nom su moje njive. Primenio sam GAT MOTION, to probam, da sam sebe ne bacam u nedoumicu i bezrazlož-
je nikosulfuron protiv sirka, i išao sam sa Galenikinim no eksperimentišem - kaže Branislav Dukić.
Plamenom koji je za širokolisnate korove. U prvoj kom- D. Ćosić

13
EFIKASNO I EKONOMIČNO
SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU
Korovska flora koja se pojavljuje u kukuruzu u manjoj ili većoj meri je slična sa korovskom florom ostalih okopavina. Najzastupljeniji su
jednogodišnji uskolisni i širokolisni korovi. Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi su manje zastupljeni, ali oni svojom agresivnošću
i štetnošću mogu predstavljati i najveću konkurenciju gajenom usevu. Samo pravilnom i pravovremenom primenom agrotehničkih i
hemijskih mera moguće je obezbediti sigurnu proizvodnju uz postizanje planiranih prinosa.

Kompanija Galenika-Fitofarmacija iz svog proizvodnog programa za suzbijanje korova u usevu kukuruza, preporučuje sledeće herbi-
cide koji suzbijaju najzastupljenije korove na našim oranicama.

PRIMENA PRE NICANJA

Herbicidi koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja kukuruza omogućavaju usevu nesmetan rast i razvoj, dug period zaštite i uništavaju
širok spektar jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova (divlji sirak iz semena, proso korovsko, muhari, ambrozija pelenasta, pepelju-
ga obična, štir, pomoćnica obična, lipica teofrastova (abutilon), divlja konoplja i dr.

Galenika-Fitofarmacija, u ovom periodu predlaže upotrebu preparata Acetogal Plus® u količini primene od 2 l/ha. Ovaj preparat obez-
beđuje čist usev od korova u početnim fazama razvoja. Zbog proširenja spektra delovanja na širokolisne korove dodaje se herbicid Rezon
u dozi od 2 l/ha, posle setve do trećeg lista kukuruza.

PRIMENA POSLE NICANJA

U fazi do šest listova kukuruza, neophodno je izvršiti dopunsko suzbijanje korova. Najefikasnije i najekonomičnije je izvesti kombinovano
suzbijanje širokolisnih i uskolisnih korova. U ovom periodu dolazi do naknadnog nicanja semenskih i početnog nicanja rizomskih korova,
posebno problematičnog sirka iz rizoma. Važno je napomenuti da herbicidi primenjeni u ovom periodu svoje herbicidno delovanje na-
jbolje ispoljavaju kada su korovske biljke u početnoj fazi porasta, od dva do šest listova, a sirak iz rizoma visine 15-20 cm.

Za uspešno suzbijanje korova u ovoj feno-fazi kukuruza, Galenika-Fitofarmacija, predlaže sledeće preparate i njihove kombinacije:
Talisman®, Plamen®, Monosan herbi 500®, Esteron®, Moto ekstra 850®, Avalon®, Tangenta® i Talisman extra.

Moto ekstra 850 Esteron

14
15
NAUČNO-STRUČNI SKUPOVI
ZLATIBOR: OD 25. DO 29. NOVEMBRA ODRŽAVA SE
12. SAVETOVANJE O ZAŠTITI BILJA
Od ukupno 100 recenziranih priloga, usmeno će biti prezentovana 33 rada, a 67 u poster sekciji - Progra-
mom je predviđen i okrugli sto posvećen aktuelnim temama iz oblasti evropske i nacionalne regulative u
oblasti zaštite bilja
PREPORUČUJEMO SLEDEĆA PREDAVANJA
SREDA 27.11.2013. godine
900-930 - Stanković Slavica, Lević Jelena: UTICAJ AGROE-
KOLOŠKIH USLOVA NA KONTAMINACIJU
ZRNA KUKURUZA AFLATOKSINIMA I MERE ZA
SMANJENJE RIZIKA
930-1000 - Inđić Dušanka, Šovljanski Radmila, Vuković Slavica,
Gvozdenac Sonja: STATUS NEONIKOTINOIDA U
SVETU I KOD NAS, MOGUĆE POSLEDICE PRI-
MENE S OSVRTOM NA PČELE
ČETVRTAK 28.11.2013. godine
1230-1300 - Jevremović Darko, Paunović Svetlana: SOJEVI
VIRUSA ŠARKE ŠLJIVE U SRBIJI I NJIHOVE
EPIDEMIOLOŠKE KARAKTERISTIKE
16
Društvo za zaštitu bilja Srbije organizuje 12.
Savetovanje o zaštiti bilja, koje će se održati od
25. do 29. novembra na Zlatiboru.
Kao što se navodi u pozivu, osnovni cilj Sa-
vetovanja je predstavljanje i razmatranje naj-
novijih stručnih i naučnoistraživačkih rezultata
rada domaćih i inostranih autora širokom audito-
rijumu istraživača, stručnjacima za zaštitu bilja,
studenatima i široj javnosti. Veoma važan cilj je
uspostavljanje bolje saradnje između istraživača,
naučnih institucija, stručnjaka iz oblasti primarne
poljoprivredne proizvodnje, industrije i regulati-
ve sredstava za zaštitu bilja, kao i drugih oblasti
koje dele zajednička interesovanja u nauci i do-
broj proizvođačkoj praksi. Na taj način Skup će
doprineti unapređenju prenosa najnovijih naučnih
saznanja iz svih oblasti zaštite bilja u praksu.
Od ukupno 100 recenziranih priloga, 33 rada
će biti prezentovana usmeno, a 67 radova u poster
sekciji. Radovi su grupisani u odgovarajuće te-
matske celine u kojima su zastupljeni usmeni re-
ferati po pozivu u trajanju od 30 minuta i odabrani
usmeni referati u trajanju od 10 minuta. Većina
učesnika izložiće rezultate svojih naučnih istraži-
vanja u vidu poster prezentacija. Programom su
predviđena i dva okrugla stola, od kojih će jedan
biti posvećen aktuelnim temama iz oblasti evrop-
ske i nacionalne regulative u oblasti zaštite bilja,
koje će prezentovati predstavnici Uprave za za-
štitu bilja Ministarstva poljoprivrede šumarstva i
vodoprivrede Republike Srbije, a drugi iz oblasti
bezbednog korišćenja sredstava za zaštitu bilja.
Takođe, na Savetovanju će biti prostora za dis-
kusije i predstavljanje sponzora koji su pomogli
održavanje skupa. Program skupa i rezimei svih
prihvaćenih radova biće odštampani u Zborniku
rezimea.
Prema programu koji nam je dostavljen, sigurni
smo da će Savetovanje svojim sadržajem ispuniti
očekivanja učesnika skupa, te da će svi zajednič-
ki imati mogućnost da razmotre najnovija naučna
dostignuća u oblasti zaštite bilja.
Dakle, ovo je jedinstvena prilika da se podsta-
kne interes svih učesnika i razmene iskustva sa
kolegama iz Srbije, ali i inostranstva.
D. Ć.

NEOPHODNI ZA SAVREMENE VOĆNJAKE I VINOGRADE
NAMENSKI TRAKTORI KUBOTA I
SAE ATOMIZERI
Kubotin program uzanih namenskih traktora (serija M40N)
polako osvaja voćnjake i vinograde u Srbiji. Individualni pro-
izvođači od Horgoša, Bačkih Vinograda, preko Fruške Gore,
Sremskih Karlovaca, Slankamena, Surduka, i drugih mesta i
krajeva, su prepoznali kvalitet i funkcionalnost ovih traktora.
Giganti i lideri u proizvodnji voća i grožđa poput Rubina, Atos
Fructum-a, Rudnapa, Donerr-e, Apple World-a, koji u svojim
zasadima imaju veliki broj ovih traktora, dovoljna su referenca
i garant da se radi o pouzdanim, okretnim, i energetski efika-
snim mašinama.
Kubota traktori osvajaju voćnjake i vinograde Srbije
Traktori za najsavremenije zasade
Kubota traktori ove serije su dostupni u snagama od 63
KS (bez kabine), 71 KS, i 85 KS (sa kabinom). Ovi traktori
su izuzetno okretni, sa sistemom “bi-speed turn” za dodatno
smanjenje radijusa okreta, i svojim gabaritima zadovoljavaju
potrebe najsavremenijih zasada. Kabine su klimatizovane, sa
zaobljenim toniranim staklima, vazdušnim sedištima, i kar-
bonskim filterima. Reverzeri za promenu smera kretanja bez
kvačila dodatno olakšavaju rad. Kubotini Euro III dizel motori
KUBOTA NAMENSKI TRAKTORI OSVOJILI
TRŽIŠTE SRBIJE
Da je Kubotin program uzanih, namenskih traktora
(serija M40N) osvojio voćnjake i vinograde širom Srbije
kazuje i činjenica da giganti i lideri u proizvodnji voća
i grožđa poput Rubina, Atos Fructum-a, Rudnapa, Do-
nerr-e, Apple World-a, u svojim zasadima imaju veliki
broj ovih traktora. To je, svakako, dovoljna referenca i
garant da se radi o pouzdanim, okretnim, i energetski
efikasnim mašinama.
SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
garantuju dug radni vek, i izuzetno malu potrošnju goriva. Na
kraju, kako bi stao iza japanskog kvaliteta i tehnologije, pro-
izvođač daje garanciju na kompletan traktor od tri godine, ili
3.000 radnih sati.
SAE atomizeri
Dobar i pouzdan atomizer je jedna od najvažnijih mašina
u savremenom voćarstvu i vinogradarstvu. Kvalitet aplikacije,
širok izbor tipa atomizera prema vrsti zasada i uzgojnog obli-
ka, čvrsta i robusna šasija, dovoljno jaka pumpa i ventilator,
veliki izbor različitih tipova dizni, različiti tipovi elektro kon-
trola se podrazumevaju kada su u pitanju SAE atomizeri.
SAE ATOMIZERI KVALITETNI I POUZDANI
U kvalitet i pouzdanost SAE atomizera, koji su pri-
sutni na svim kontinentima, uverili su se kako brojni
individualni proizvođači, tako i kompanije koje imaju
zasade na velikim površinama, čak i do 240 hektara.
SAE je proizvođač iz Ferare u Italiji, osnovan 1946. godi-
ne, koji od tada konstantno razvija nove modele i tehnologi-
je, shodno zahtevima savremenih zasada. Prisutni su na svim
kontinentima, a svaku mašinu je moguće personalizovati, sa
najrazličitijom dodatnom opremom, prema potrebama kupca.
U kvalitet i pozdanost ovih atomizera su se uverili kako brojni
indvidulalni proizvođači, tako i kompanije koje imaju zasade
na velikim površinama, čak i do 240 hektara.
Primer rada SAE atomizera u voćnjaku
Kompletnu prodajnu i postprodajnu podršku SAE atomize-
ra kao i Kubota namenskih traktora obezbeđuje i zastupa firma
“Milurović Komerc”.
(S.M. - D.Ć.)
17
SAVREMENO VOĆARSTVO – NOVE KNJIGE

INTEGRALNA PROIZVODNJA JABUKE

Zoran Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac,
Fabricio Totis, Biserka Milić, Marko Dorić, Jovanka Petrović
U odnosu na ostale voćne vrste, najveće promene uvode se Prema Direktivi Evropske unije 2009/128/EC, države članice
u tehnologiju gajenja jabuke. Standard u proizvodnji jabuke treba da podrže stvaranje neophodnih preduslova za primenu
jeste podizanje visokointenzivnih zasada u gustom sklopu sa integralne zaštite. Takođe, treba da obezbede da korisnici na
protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje, uz uvo- raspolaganju imaju informacije i sredstva za monitoring šteto-
đenje standarda kvaliteta (Global GAP i Integralna proizvod- čina i donošenje odluka, kao i savetodavni servis za integral-
nja). Ovakve zasade prati i savremeni sortiment diktiran od nu zaštitu. Do 30. juna 2013. godine, države članice treba da
tržišta. Prinosi po hektaru u ovakvim zasadima se kreću od 50 dostave izveštaje o ispunjenju navedenih obaveza, konkretno
do 70 tona u proseku, uz visoka ulaganja po jedinici površine. da li su uslovi za sprovođenje IPV-a ispunjeni. Države člani-
ce moraće u svojim Nacionalnim akcionim planovima da do
1. januara 2014. godine predstave načine na koje obezbeđuju
sprovođenje osnovnih principa Integralne zaštite.
Nijedna druga voćna vrsta ne može da donese toliku zaradu,
kao jabuka, pogotovo ako se raspolaže savremenim skladiš-
nim kapacitetima. To je jedna od najrentabilnijih voćnih vrsta,
koja višestruko nadmašuje rentabilnost drugih poljoprivrednih
grana. Jabuka ostvaruje 15-20 puta veću vrednost proizvodnje
po hektaru u odnosu na proizvodnju pšenice i kukuruza. Proi-
zvodnja jabuke zahteva dosta živog rada, te se u krajevima gde
ima dosta radne snage, može doprineti njenom racionalnom is-
korišćavanju, a istovremeno i smanjenju nezaposlenosti i zadr-
žavanju poljoprivrednog stanovništva u tim krajevima. Veliko
Integralna proizvodnja jabuka u Maloj Remeti
je angažovanje radne snage i u nizu pratećih delatnosti, koje su
u vezi sa proizvodnjom jabuke. Osim toga, voće je značajno
U Srbiji su još uvek najzastupljeniji tradicionalni zasadi i za razvoj industrije ambalaže, transporta, rashladne tehnike,
sa zastarelim sortimentom.Vodeća sorta još uvek je ajdared, s poljoprivredne mehanizacije i dr.
izraženom tendencijom smanjenja zastupljenosti. U poslednjih
nekoliko godina kod nas se podižu intenzivni zasadi jabuka Tabela 1. Proizvodnja jabuke u Republici Srbiji (Republički
gustog sklopa, s inoviranim sortimentom, a tehnologija gajenja zavod za statistiku)
se zasniva na Integralnom konceptu i standardu proizvodnje Broj stabala rodnih
Proizvodnja
hrane Global GAP. Nove, intenzivne zasade treba podizati is- stabala (000)
ključivo sa protivgradnom mrežom i sistemom za navodnja- Godina
Ukupno u tonama Po stablu
vanje. Od uzgojnih oblika preporučuje se severnoholandsko Sposobno za rod
(000) (kg)
vitko vreteno. Ovakvi zasadi daju velike prinose i visok udeo
1981-1985 12.124 240,8 19,9
plodova prve klase, koji su pogodni za izvoz, pre svega, na
1986-1990 12.903 228,5 17,7
istočno tržište. 1991-1995 12.985 175,2 13,5
U najrazvijenijim voćarskim zemljama koncept Integralne 1996-2000 14.004 205,2 14,7
proizvodnje voća primenjen je u praksi na 90% i više 2001 14.176 135,4 9,6
površina. Jedan od najrazvijenijih u praksi u Evropi je 2002 14.445 95,6 6,6
program „AGRIOS“ iz Južnog Tirola u Italiji. Danas se u 2003 14.668 246,1 16,8
Južnom Tirolu 91% zasada jabuke nalazi u sistemu Integralne 2004 14.889 183,6 12,3
proizvodnje. Oslanjajući se na „AGRIOS“ model, na plantaži 2005 14.805 198,0 13,4
„ATOS FRUCTUM“ u Maloj Remeti započet je razvoj modela 2006 14.658 240,3 16,4
Integralne proizvodnje u Srbiji. 2007 15.037 245,2 16,3
U skladu sa osnovnim konceptom IPV propisane su sve ag- 2008 15.224 235,6 15,5
2009 15.600 281,9 18,1
rotehničke mere: zaštita, đubrenje, navodnjavanje, proređivan-
2010 15.880 239,9 15,1
je, održavanje zemljišta, berba, čuvanje itd. Posebna pažnja se
2011 16.042 265,7 16,6
prema datom programu posvećuje izboru sredstava za zaštitu
od bolesti i štetočina, karencama i načinu primene u skladu sa
mogućim propratnim dejstvom i biološkim i biotehničkim me- U poslednjih 10 godina, izvoz jabuke jedina je od svetli-
rama. Ovaj koncept podrazumeva prijavu za uključivanje u in- jih tačaka u spoljno-trgovinskoj razmeni sa svetom. Jabuka
tegralni način proizvodnje, prihvatanje obaveze, pridržavanja je izvozna šansa, a država odgovarajućim merama agrarne
propisane tehnologije i njene kontrole od nadležne službe i na politike treba da stimuliše nove koncepte proizvodnje voća.
kraju marketing koji obezbeđuje povoljniji položaj na tržištu. Međunarodno tržište će u najskorije vreme postaviti takve ba-
Uvođenje integralnog koncepta proizvodnje jabuke u Vojvo- rijere pred naše proizvođače voća da će samo oni koji se pri-
dini veoma je važan faktor, ukoliko se želi da se izvozi jabuka. državaju principa Integralne proizvodnje moći da se pojave na

18
 SAVREMENO VOĆARSTVO – NOVE KNJIGE

tom tržištu. Zato se proizvodnja jabuke brzo i efikasno mora

preusmeriti ka proizvodnji zdravstveno bezbednih plodova vi-
sokog kvaliteta.
Jabuka je po obimu proizvodnje najznačajnija kontinental-
na voćna vrsta. Poslednjih godina svetska proizvodnja jabuke
je u blagom porastu. Prema podacima FAOSTAT-a, rekord je
dostignut 2009. godine, kada je proizvodnja premašila 70 mili-
ona tona. Petogodišnji prosek za period 2006-2010. iznosi 67,7
miliona tona, obezbeđujući tako oko 10 kg jabuka po glavi sta-
novnika godišnje. Kina zauzima prvo mesto po proizvedenim
količinama jabuke (33,3 miliona tona), što čini skoro polovinu
ukupne svetske proizvodnje, zatim SAD (4,3 miliona tona),
itd. Najveći evropski proizvođači su Poljska (2,6 miliona tona)
i Italija (2,2 miliona tona). U Srbiji je u 2010. godini proizve- Protivgradne mreže štite i od grada, i od ožegotina
deno 239.945 tona, dok je prinos 2011. godine bio malo viši,
265.676 tona (tabela 1).
zovanim sistemima proizvodnje i plasmana preko raznih aso-
cijacija, velikih kooperativa i veletržnica to je svakako lakše,
Tabela 2. Proizvodnja jabuke u AP Vojvodini (Republički
zbog koncentracije kapitala. Mnoge države daju svakovrsnu
zavod za statistiku)
potporu pojedinim granama poljoprivredne proizvodnje i orga-
Broj stabala rodnih nizovano finansiraju promociju svojih proizvoda na državnom
Proizvodnja
stabala (000)
Godina ili regionalnom nivou. Vrlo lep primer je marketing jabuke iz
Ukupno u tonama Po stablu integralne proizvodnje Južnog Tirola, čija privreda i vlada ula-
Sposobnoza rod
(000) (kg)
žu velika sredstva u marketing. Imajući u vidu ovakvo stanje i
1981-1985 3.578 98,0 27,4 sve veće interesovanje ruskog tržišta za našu jabuku, opravda-
1986-1990 3.987 92,0 23,1
nost investiranja u proizvodnju jabuke je nesumnjiva. Iako se
1991-1995 4.092 70,0 17,1
za sada plodovi jabuke izvoze na rusko tržište sa sve strožijim
1996-2000 4.551 75,9 16,7
standardom kvaliteta, od samog početka treba težiti ka viso-
2001 4.538 54,9 12,1
2002 4.563 22,8 5,0
kom kvalitetu plodova i primeni standarda u proizvodnji sa cil-
2003 4.707 82,7 17,6 jem postizanja što veće konkurentnosti i izvoznih mogućnosti
2004 4.766 73,5 15,4 na tržište EU, a takođe i Afrike.
2005 4.781 89,0 18,6
2006 4.678 93,1 19,9
2007 4.726 83,6 17,7
2008 5.020 82,7 16,5 INTEGRALNA
2009 5.387 104,5 19,4
2010 5.518 104,7 19,0 PROIZVODNJA VOĆA
2011 5.524 108,0 19,6
Prof. dr Zoran Keserović
Povećanje broja voćnih stabala u odnosu na prosek 1981- Poljoprivredni fakultet - Novi Sad
1985. rezultat je većeg korišćenja srednjih i slabobujnih pod-
loga. Bez obzira na povećanje broja stabala u periodu do 2005. Stewart (2004) navodi da je korišćenje voća odlična pre-
godine, došlo je do smanjenja proizvodnje, a takođe i prinosa ventiva protiv mnogih bolesti, naročito od kardiovaskularnih
po stablu (tabela 2). Takođe, može se videti da od 2009. godi- oboljenja i epitelijalnih malignih oboljenja (izuzev onih pove-
ne, proizvodnja jabuke u Vojvodini nadmašuje proseke 1981- zanih sa hormonima). Jedna od osnovnih komponenati za koji
1985 i 1986-90. U posledne tri godine visina prinosa jabuke se smatra da pruža pomenutu zaštitu su antioksidansi. To su
raste i približava se vrednostima ovih proseka, što je rezultat jedinjenja koja uklanjaju slobodne radikale stvorene tokom ok-
podizanja savremenih zasada jabuke u Vojvodini. sidacije i time umanjuju oštećenja. Poznato je da je sitno voće
Brendiranje, zaštita imena sorte i robne marke i poslovanje poput crne ribizle, maline, jagode, bogato antioksidansima.
u okviru klubova aktuelan je svetski trend u voćarstvu. Mar- U poslednjih 10 godina izvoz voća, je jedina svetla tačka u
keting sve više dobija na značaju u prometu jabuke, a zahtevi spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom. Najveći suficit u pol-
tržišta za plodovima visokokvalitetnih sorti i klonova kao što joprivredi u razmeni sa svetom se ostvaruje od izvoza voća i
su klonovi zlatnog i crvenog delišesa, gale, fudžija, breburna, povrća. Svi ovi podaci idu u prilog, da je voće naša najveća
krips pinka i dr. sve su veći. Međunarodni promet voća u Evro- izvozna šansa i da država treba odgovarajućim merama ag-
pi, i na drugim razvijenim tržištima na obe hemisfere, vezan je rarne politike da stimuliše nove koncepte proizvodnje voća.
za izuzetno visok kvalitet plodova,uglavnom ekstra, u manjoj Međunarodno tržište će u najskorije vreme postaviti takve
meri plodova I klase i visoke standarde pakovanja. Kvalitet barijere pred naše proizvođače voća da će samo oni koji se
plodova pojedinih voćnih vrsta je definisan direktivama Evro- pridržavaju principa integralne i biološke proizvodnje moći da
pske komisije (EC), pa je tako za jabuku propisana Direkti- se pojave na tom tržištu. Zato brzo moramo preusmeriti voćar-
va No. 1619/2001. Kvalitet plodova je preduslov za uspešan sku proizvodnju u pravcu proizvodnje kvalitetnog i bezbednog
marketing. Atraktivnim pakovanjem i čuvanjem do konačnog voća. Pogotovu naša zemlja ima velike šanse u biološkoj pro-
plasmana rešava se 80-90 % problema marketinga. U organi- izvodnji voća, čiji su proizvodi na zapadu izuzetno cenjeni.

19
SAVREMENO VOĆARSTVO – NOVE KNJIGE
Intenziviranjem voćarske proizvodnje značajno su povećani
prinosi, ali su stvoreni imnogobrojni problemi. Došlo je do sve
veće upotrebe hemijskih sintetičkih proizvoda. Njihova velika
upoteba, osim što poskupljuje proizvodnju, utiče i na izmenu
kvaliteta životne sredine i povećava količinu ostatatka pestici-
da u plodovima.
„Hrana treba da bude lek a lek hrana“, rekao je pre više od
2.000 godina čuveni grčki lekar Hipokrat. U današnje vreme to
se kao nikad potvrđuje. Čovek se polako ali sigurno vraća pri-
rodi-prirodnoj hrani, jer je uvideo da se udaljavanjem od pri-
rode njegovo zdravlje pogoršava. Iz godine u godinu sve smo
sigurniji da do mnogih bolesti ne bi došlo, da je ishrana bila
pravilnija, prirodnija i da bi se mnogi izlečili brže i uspešnije
uz pomoć hrane i lekova iz zelene riznice prirode. I savremena
medicina pored propisivanja odgovarajućih sintetičkih lekova,
preporučuje korišćenje voća u cilju održavanja zdravlja (kao
preventiva.), ali i kao dodatnu terapiju pri lečenju.
Todorović (2005) navodi da je pronalazak i primena pes-
ticida donela mnoge koristi čovečanstvu i zato predstavljaju
veliko dostignuće naše civilizacije. Međutim, u isto vreme
se nametnuo jedan značajan problem: njihov štetni efekat na
zdravlje ljudi, bilo u toku akutnih i hroničnih trovanja, ekspo-
zicije u radnoj sredini ili unošenjem peko hrane i vode.
Prema istom autoru, akutna trovanja pesticidima pretstavl-
jaju urgentno stanje u medicini i imaju veliki socijalno-medi-
cinski značaj zbog visokog morbititeta i mortaliteta. U svetu se
godišnje registruje oko tri miliona teških trovanja pesticidima,
od toga se oko 220.000 završi letalno. Oko 95% fatalnih tro-
vanja se desi u zemljama u razvoju. Najčešći uzrok smrti su
trovanja organofosfornim insekticidima i parakvatom.
Hronična ekspozicija pesticidima kroz svakodnevno prak-
20
tično doživotno unošenja ostataka pesticida hranom ili vodom,
predstavlja moguću opasnost za oštećenje genoma čoveka,
odnosno aktivaciju onkogena i indukciju malignih oboljenja.
Posebno su osetljiva deca, trudnice, osobe u reproduktivnom
dobu i sa imunodeficijentnim stanjima (Todorović, 2005.)
Sa intenzifikacijom poljoprivrede, u prvom redu zbog he-
mizacije dolazi i do kontaminacije životne sredine, do pogor-
šanja kvaliteta hrane i do ugrožavanja zdravlja životinja i ljudi.
Zbog toga je čovečanstvo suočeno sa traženjem novih puteva u
cilju proizvodnje dovoljne količine, kvalitetne hrane bez nega-
tivnih efekata na okolinu i životnu sredinu.
Veliki broj naučnih organizacija, naročito u zapadnoj Evro-
pi i severnoj Americi ulažu velike napore u cilju identifikacije
strategije razvoja poljoprivrede. Sličan razvoj u budućnosti
treba očekivati i u našoj poljoprivredi.
Intenzitet razvoja poljoprivrednih sistema budućnosti zavi-
siće od priticanja novih znanja, od intenziteta primene naučnih
rezultata, i od promene svesti da pored proizvodnje dovoljne
hrane ona mora ispunjavati i određene norme i u pogledu kva-
liteta, a proizvodni proces ne sme stvoriti štetne efekte na ži-
votnu sredinu. Razvoj nauke i tehnologije omogućiće postepe-
ni prelaz ka kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodnji, zatim
dalji razvoj integralne proizvodnje i alternativnih sistema, kao
i održive poljoprivrede.
U proteklom periodu, naročito posle Drugog svetskog rata,
voćarstvo je imala dinamičan tempo razvoja, s ciljem da se
proizvede dovoljno jeftine hrane za za ishranu stanovništva.
Dosta se radilo na stvaranju visokorodnih sorti voćaka i na
usavršavanju tehničko-tehnoloških rešenja u voćarskoj pro-
izvodnji. Primena pesticida kao mera zaštite bilja je uvek
predstavljala važan faktor u voćarskoj proizvodnji. Savreme-
ni razvoj voćarstva, koji je imao za cilj postizanje sve većih
prinosa, doneo je znatne izmene u kvalitetu životne sredine,
zemljišta, vode, vazduha kao i samih plodova. Danas se vi-
soka proizvodnja voća ne može ostvariti bez primene pesticida
i mineralnih đubriva. Upravo zbog toga među zagađivačima
životne sredine najznačajnije mesto zauzimaju pesticidi, teški
metali, mineralna đubriva, ali i ispusni gasovi, nafta, aeroza-
gađivači i nukleotidi.
Iako su pesticidi po količini najmanje zastupljeni, kao za-
gađivači životne sredine zauzimaju posebno mesto. Pesticidi
predstavljaju potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje i ko-
risne organizme. S obzirom da u svetu postoje sve veći zahte-
vi za proizvodnjom voća sa što manjom upotrebom pesticida,
a imajući u vidu da Srbija raspolaže povoljnim rejonima za
proizvodnju ovakve hrane, trebalo bi iskoristiti ovu šansu na
svetskom tržištu. Zato je glavni cilj pomologa i selekcionera
saznanje o genetskoj otpornosti gajenih voćnih vrsta i sorti
prema prouzrokovačima važnijih bolesti i štetočina, kao i stva-
ranje novih otpornih sorti da bi se upotreba pesticida svela na
dozvoljenu granicu i time zaštitila životna sredina i potrošači.
Imajući u vidu najnovije trendove u vezi zaštite životne
sredine i sve češće zahteve za proizvodnjom hrane sa što
manjom upotrebom sintetičkih hemijskih proizvoda, sve više
se govori o integralnom i biološkom konceptu proizvodnje
voća. Integralni koncept zasnovan je na primeni kombinaci-
je genetskih, agronomskih, biotehničkih i hemijskih metoda
u ekonomsko prihvatljivom sistemu proizvodnje, koji obez-
beđuje kvalitet ploda, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja
(Gvozdenović, 1993). Integralna zaštita bilja zapravo uzima u
obzir 2 faktora (ekološki prioritet i prioritet sprečavanja pojave

rezistentnosti), i klasifikaciju pesticida u takozvne
zeleno-žutu i crvenu grupu. Upotreba pesticida
koji pripadaju zelenoj i žutoj grupi je dozvoljena
u integralnoj zaštiti bilja (IPV)-sistemu koji je bez-
bedan za životnu sredinu. Organska poljoprivreda
je sistem proizvodnje, koji izbegava, ili znatno is-
ključuje primenu sintetičko sjedinjenih proizvoda:
veštačkih đubriva, pesticida, regulatora rasta itd.
Cilj i jedne i druge proizvodnje u voćarstvu je pro-
izvodnja zdravstveno bezbednog voća i očuvanje
životne sredine.
Integralna proizvodnja se zasniva na sledećim
principima: poštovanje plodoreda, đubrenje na
osnovu kontrole plodnosti zemljišta, redovna upo-
treba organskih đubriva, minimalizacija u obradi
zemljišta, izbor voćnih vrsta i sorti koje su tole-
rantne ili otporne na važnije prouzrokovače bolesti
i štetočina, izbor kvalitetnog-sertifikovanog sadnog
materijala, u zaštiti od bolesti i štetočina pre svega
biološke i mehaničke mere borbe i upotreba pesticida sa zelene
i žute liste, poštovanje principa berbe, uskladištenja i čuvanja
plodova.
Prekomerna proizvodnja hrane u razvijenim zemljama i
hemizacija poljoprivrede praćeni su degradarcijom životne
sredine iz čega je proizašao koncept integralnog načina pro-
izvodnje čije je usvajanje u saglasnosti sa onim u integralnoj
zaštiti, međutim to je jedan od svih elemenata integralnog na-
čina proizvodnje. Koncepcija integracije je dobro rešenje koje
nameće uputstva, ne samo za zaštitu bilja, već sada za metod
tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Integracija kao nauč-
ni pravac u zaštiti bilja osnovan je zvanično 1976. godine na
Kongresu u Tokiju. Ona je najviše zastupljena u povrtarstvu,
voćarstvu i vinogradarstvu. Veoma je značajna za proizvodnju
voća koje se koristi u svežem stanju, ali sve se veća pažnja
poklanja i voću za preradu.
Razvoj zaštite bilja u poslednje vreme odlikuje se pozitiv-
nim promenama od velikog značaja:
- uvođenje sistema kontrole (registracija proizvoda za
zaštitu bilja i određivanje njihovog kvaliteta i rezi-
dua),
- promene u izboru proizvoda za zaštitu bilja (izbaci-
vanje najštetnijih materija za prirodnu sredinu iza-
mena sa bezbednijim primena koji se koriste u nižim
dozama)
- napredak u tehnici za zaštitu bilja i češći periodični
pregled mašina za primenu pesticida,
- razvoj metoda dijagnostike,
- razvoj savetodavnog sistema.
Prihvaćena fundamentalna pravila integralne zaštite voća
mogu se sumirati u sledeća:
- tretirati samo u vreme kada postoji potreba za tretma-
nom (pravi momenat, prognoza)
- upotrebiti količinu koja je potrebna (optimalna doza,
tehnika tretiranja).
- primeniti pesticide bezbedne za životnu sredinu,
- da u odnosu na berbu produži karencu preparata duže
od zakonski propisanog,
- da u voćnjaku omogući analizu ostataka pesticida,
- da se primena đubriva vrši na osnovu kontrole plod-
nosti zemljišta i folijarne analize.
Princzinger (2005) navodi da razvijene Evropske zemlje
SAVREMENO VOĆARSTVO – NOVE KNJIGE
Zalivni sistem u intenzivnoj proizvodnji
imaju velike potrebe za visokokvalitetnom hranom i sirovina-
ma. Primena đubriva i proizvoda za zaštitu bilja, između os-
talog, zahteva posebnu pažnju. Sa realnog aspekta, to bi ipak
trebalo biti istaknuto da su oba i đubriva i sredstva za zaštitu
bilja esencijalni za proizvodnju, ako su pravilno izabrana i pri-
menjena, a berba urađena posle isteka karence.
Bez obzira, filozofija njihove primene treba da bude pro-
menjena. Sistem industrijske proizvodnjese zamenjuje kontro-
lisanom proizvodnjom (ISO 14.000) zatim integralnom proi-
zvodnjom. To znači da poljoprivredna proizvodnja u profita-
bilnom smislu bi trebalo da bude korišćenje optimalne doze
đubriva i pesticida sa maksimalnom zaštitom životne sredine
i proizvođača.
Proboj filozofije životne sredine, uključuujući i integral-
nu proizvodnju, nije samo rezultat politike podrške od EU.
Strategija velikih međunarodnih hemijskih kompanija bila je
da razviju i iznesu na tržište jedinjenja povoljna za životnu
sredinu zato se one na ovaj način priklanjaju zahtevima EU
za autorizaciju. Mađarska je kompletno preuzela uniformni
sistem EU u svoje nacionalno zakonodavstvo i kompletirala
klasifikaciju peparata na osnovu njihove primene u integralnoj
zaštiti. U sektoru proizvodnje voća i vinove loze grupisanje u
zelenu-žutu-crvenu kategoriju, u saglasnosti sa principima u
drugim zemljama u svetu
Prema Andrasu (2005) mnogi radovi koji su napisani o in-
tegralnoj zaštiti ukazju da je integralna zaštita voća mnogo
skuplja od tradicionalne. Međutim da bi se moglo suditi o eko-
nomskom aspektu integralne zaštite na pravi način potrebno je
analizirati različite faktore zaštite bilja ponaosob u toku neko-
liko godina.
Isti autor navodi kalkulaciju rentabilnosti integralne proi-
zvodnje:
- u slučaju fungicida nema razlike u troškovima između
integralne i tradicionalne zaštite bilja,
- suzbijanje grinja je mnogo ekonomičnije u integralnoj
nego u tradicionalnoj zaštiti bilja,
- suzbijanje Lepidoptera je u početku malo skuplje u
sistemu integralne zaštite, ali to brzo postaje kom-
penzovano smanjnjem broja tretmana tokom sledećih
godina.
Tekst preuzet iz novog udžbenika:
INTEGRALNA PROIZVODNJA JABUKE
Foto: D. Ćosić
21
22
23
SAVREMENO POVRTARSTVO
Dr Anđelko Mišković
PROIZVODNJA SALATE
U PLASTENICIMA
Salata spada u grupu povrtarskih vrsta sa relativno
kratkom vegetacijom. Zbog velikog broja varijeteta, sa-
lata je veoma mnogo zastupljena u ponudi svih većih
marketa. Može se proizvoditi na različite načine i u svim
periodima godine. Poslednjih desetak godina, salata je
doživela najveću ekspanziju u potrošnji. Posebno zbog
razvoja specifičnog načina prerade (convinience vege-
table) tzv. seckane i mešane salate, koja se pakuje u PVC
vreće i drži na niskoj temperaturi. Na tako spremljene
salate samo se dodaje preliv (dressing) i u potpunosti
su pripremljene za ishranu.
Vrsta Lactuca sativa je vrsta salate koja se koristi za
ishranu ljudi uz veoma veliku različitost u obliku, kon-
zistenciji lista, boji i ukusu. U poslednje vreme se jasno
izdvaja nekoliko rokova i načina proizvodnje:
-rana proizvodnja salate (obično se planira za pro-
izvodnju u plastenicima sa ciljem da se izađe što ranije
na tržište);
-letnja proizvodnja salate (količinski znatno je ma-
nji udeo ove proizvodnje u ukupnoj proizvodnji, jer u
uslovima Srbije salata nije dominantno povrće u ishrani
tokom letnjeg perioda);
-jesenje-zimska proizvodnja salate (proizvodnja u
zaštićenom prostoru, koja može biti namenjena za ka-
sno zimski period, ili čak da bude namenjena i za rano
prolećni period, tako da se upotpuni period do pristiza-
nja prve salate iz rane proizvodnje).
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE
U PLASTENICIMA
BIOLOŠKE OSOBINE SALATE
Zahtev za temperaturom. Salate spadaju u grupu
povrtarskih vrsta sa malim zahtevima za temperatu-
rom. Nekim vrstama salate veliku štetu nanose i ekstre-
mno visoke kao i niske temperature.
U fazi klijanja i nicanja biljke optimalna temperatura
iznosi 18 °C, pri čemu se ovaj proces značajno skraćuje.
U tim uslovima klijanje traje 48 časova, nakon čega se
salata iznosi van klijališta. Odmah zatim, temperatura
mora da se snizi na 12 – 15 °C. Nakon toga, salata pod-
nosi i više i niže temperature, s tim što se uticaj tempe-
rature direktno odražava na dužinu vegetacije salate.
Pri nižim temperaturama (5 – 12 °C) vegetacija može
biti i do 90 dana nakon rasađivanja, a pri višim (25 – 30
24
°C) vegetacija se skraćuje na 20 dana od rasađivanja.
Zahtev za svetlošću. Salata je po poreklu biljka du-
gog dana, pa za formiranje guste rozete, odnosno čvr-
ste glavice zahteva dosta svetlosti. Slabo podnosi sen-
ku, pa se gaji isključivo pri direktnom osvetljenju. Noviji
sortiment je namenski selekcionisan za uslove slabijeg
osvetljenja i kratkog dana, kakvi su tokom zimskog
perioda. Iz tog razloga je neophodno proveriti karak-
teristike svake sorte salate koja se želi proizvoditi, jer
u slučaju da se radi o sorti dugog dana, može se desiti
da pre vremena dođe do procvetavanja, pa da izostane
mogućnost prodaje salate.
Zahtev za vodom. Salata je biljna vrsta koja nema
velike zahteve za vodom, ali je veoma bitno to da salata
zahteva stalnu vlažnost. Zbog toga se sistemi za navod-
njavanje moraju podesiti tako da daju manju količinu
vode u više navrata. Povećane zahteve za vodom ima
nakon rasađivanja, radi sprečavanja zasušivanja sup-
strata. U momentu kada se formira lisna rozeta, i kore-
nov sistem se bolje i brže razvije, količina vode može da
se smanji, ali ne i učestalost dodavanja vode.
Salata ne voli suviše visoku relativnu vlažnost vaz-
duha, ali je to teško sprečiti, posebno prilikom navod-
njavanja u zimskom periodu. Visoka relativna vlažnost
vazduha, preko 80% može izazvati pojavu raznih obo-
ljenja, pa je provetravanje od izuzetnog značaja.
Zahtev za zemljištem. Salata nema velike zahteve
za kvalitetom zemljišta. Zbog kratke vegetacije, salata
koristi jako malo hraniva iz samog zemljišta. Najbolja su
laka peskovita i ocedna zemljišta. Za salatu je od izuzet-
nog značaja obezbeđenje hraniva u površinskom sloju
zemljišta.
KARAKTERISTIKE RASTA I RAZVIĆA SALATE
Salata ima relativno kratku vegetaciju koja se deli na
rasadnički period (18-38 dana) i proizvodni period (21
– 90 dana). To znači da od semena do gotove salate u
idealnim uslovima može proći od 39 – 128 dana.
Kroz vegetacioni period salata prolazi kroz nekoliko
faza:
Klijanje i nicanje. Ova faza traje jako kratko (2 – 3
dana), ukoliko se obezbede potrebni uslovi (18 °C).
Seme se seje na dubinu od maksimalno 10 mm i to
samo kada se radi o semenu u peleti. Ovakvo seme osi-
gurava ujednačeno klijanje i nicanje. Već nakon 2 – 3

dana od tog perioda počinju biti vidljivi i kotiledoni, a
istovremeno raste i prvi pravi list.
Faza rasada. Ova faza počinje već nakon iznošenja
rasada iz klijališta. U fazi rasada počinje formiranje li-
stova lisne rozete. U ovoj fazi od izuzetnog značaja je
da ona protekne u idealnim uslovima, tj. da salata ne
doživljava stresove, jer se to kasnije može odraziti na
prevremeni prelaz u generativnu fazu (cvetanje).
Faza formiranja lisne rozete ili glavice. Ovo je faza
koja dolazi nakon rasađivanja. Tokom ove faze kod sa-
late dolazi do intenzivnog formiranja listova rozete, a
kod glavičastih formi i do formiranja glavice. Ovde tre-
ba spomenuti da glavičaste forme, zbog potrebnog
vremena za formiranje glavice, imaju dužu vegetaciju
u odnosu na lisnate forme salata, što je značajno po-
sebno ukoliko se planira jednovremeno pristizanje. Fi-
ziološki zrela salata može da provede u ovoj fazi od 1
– 4 nedelje. To zavisi od temperature, jer se svi procesi
ubrzavaju pri višim temperaturama, ali zavisi i od tipa
sorte i njene otpornosti na dužinu dana.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE
U PLASTENICIMA
U našim uslovima salata se veoma retko gaji kao
glavna kultura. Uglavnom se radi o predkulturi i na-
knadnoj kulturi. Kao takva, po pravilu joj se obraća
znatno manje pažnje nego glavnoj kulturi.
Osnovna obrada. Ova obrada je od izuzetnog znača-
ja u proizvodnji salate. Često proizvođači, uz vrlo malo
obrade, nakon glavne kulture, sade salatu. Ovo je ogro-
mna greška. Salata zahteva duboko osnovno oranje,
koje ima za funkciju i potpuno uklanjanje biljnih osta-
taka. Pošto u ovom slučaju nema dovoljno vremena
za prirodno izmrzavanje, zemljište se mora mehanički
usitniti. Ukoliko se ove operacije obavljaju mašinama,
postoje delovi plastenika koji su nepristupačni i koji se
moraju obraditi ručno.
Značaj osnovne obrade se ogleda i kroz mešanje
površinskog sloja zemljišta, ali i kroz razbijanje sabi-
jenog sloja koji se formirao na stazama u plasteniku.
Hranjenjem biljaka sistemom kap po kap zaostaje veća
količina hraniva u zoni gde se biljke gaje, u odnosu na
delove gde su staze. Mešanjem zemljišta i njegovim
okretanjem ovi efekti se značajno smanjuju.
Predsetvena priprema zemljišta. Ona podrazumeva
usitnjavanje setvenog sloja, ali se u praksi često dešava
da posle prolaska rotirajućeg organa mašine površina
zemljišta ostaje valovita i ne ravna. Kod kultura kao što
je salata zbog manje veličine rasada, jako je bitno pre
postavljanja folije zemljište izravnati. Na ovom mestu,
nije loše istaći da je dobro i poželjno zemljište i delimič-
no sabiti, jer se frezovanjem u zemljište ubacuje dosta
vazduha i ono se izdiže. Tek na ovako pripremljeno ze-
mljište se postavlja folija.
SAVREMENO POVRTARSTVO
Đubrenje salate. Specifičnost đubrenja salate se
ogleda u tome što salata ima veoma kratku vegetaciju.
Za to kratko vreme je neophodno da salata usvoji sve
potrebne elemente, kako bi mogla za kratko vreme sve
njih ugraditi u organsku materiju.
Iz literaturnih podataka se može videti da zelena sa-
lata sa prinosom od 10 t/ha iznosi 30 kgN : 15 kgP : 75
kg/K. Salata spada u izrazito kaliofilne vrste, odnosno
zahteva dosta kalijuma u zemljištu. Novija istraživanja
pokazuju da je jako bitan i sadržaj kalcijuma, jer utiče
na smanjenje pojave propadanja oboda lista. Pri uskla-
đenom K/Ca odnosu postiže se i veća otpornost na bo-
lesti i štetočine i usklađen porast. Đubrenju salate treba
posvetiti posebnu pažnju jer se javljaju greške čiji su
uzroci sledeći:
-proizvođači skoro nikad ne vrše analizu zemljišta
za prethodnu i naknadnu kulturu, jer su svesni da zao-
staje određena količina hraniva iza glavne kulture, pa
samim tim salatu đubre manjom količinom hrane;
-korišćenje ne kvalitetnih đubriva stvara sliku o
kvalitetno odrađenom poslu, s tim što se primenjena
đubriva počinju raspadati tek pošto vegetacioni period
salate već prođe.
U proizvodnji salate se ne preporučuje direktno đu-
brenje sa organskim đubrivima iz razloga što će zbog
kratke vegetacije efekat tog đubrenja biti mali ili nika-
kav. Bolji efekat će biti ukoliko je pod glavnu kulturu
korišćen stajnjak od direktnog đubrenja stajnjakom.
Od organskih đubriva se preporučuju granilisana
đubriva u peletama u količinama od 50 – 150 g/m2 za-
štićenog prostora. Razbacivanje granila treba obaviti
ručno, a vreme primene je nakon osnovne obrade, a
pre predsetvene pripreme.
Đubrenje mineralnim đubrivima zahteva obaveznu
analizu zemljišta, na osnovu koje se može dati prepo-
ruka o potrebnoj količini hraniva.
VRSTA KOLIČINA
VREME PRIMENE
ĐUBRIVA (g/m2)
Osnovno đubrenje 6:12:24 30-50
I prihranjivanje – nakon
11:11:21 20
rasađivanja
II prihranjivanje – faza
11:11:21 20
formiranja rozete
Pošto se u najvećem broju slučajeva salata prihra-
njuje preko sistema kap po kap, ali i preko rasprskivača,
onda se izostavlja prihrana čvrstim hranivima, ali se u
tom slučaju primenjuje hraniva prikazana u sledećoj
tabeli. Navedene količine hraniva po fazama treba ras-
podeliti u 2-3 navodnjavanja.
25
SAVREMENO POVRTARSTVO

VRSTA DOZA budućem međurednom razmaku biljaka u plasteniku.

FAZA PRIMENE Ovaj sistem je dobar u uslovima niske temperature, pa
ĐUBRIVA (g/biljci/nedeljno)
čak i onda kada je spoljašnja temperatura ispod 0 °C.
Nakon rasađivanja 15:30:15 0,25 Nedostatak ovog načina navodnjavanja može da se
Početak porasta listova 14:11:25 0,50 ispolji u slučajevima kada se naglo poveća spoljašnja
temperatura, pa u plastenicima dolazi do brzog pove-
24:8:16 0,50 ćanja temperature. Tada proizvođač mora odreagovati
Intenzivan rast listova
Ca nitrat 0,20 bržim provetravanjem objekta i smanjenjem tempera-
Pun razvoj rozete ili ture vazduha.
10:5:26 0,50
glavice Pošto salata pripada lisnatom povrću, po prirodi
svog porekla dobro podnosi orošavanje, pa su rezultati
Folijarna prihrana salate se ređe izvodi, a preporuč- sa primenom rasprskivača jako dobri. Problem pred-
ljivo je izvoditi zajedno sa zaštitom salate. Folijarna stavljaju niske temperature, kada se na mestima gde
prihrana se izvodi svakih 7 – 10 dana vodotopivim đu- su niski protoci voda zamrzne. Tada, bukvalno, imamo
brivima sa pojedinačnim učešćem kalijuma (10:5:26) u navodnjavanje, a kao da ga nemamo. Neke vrste salata
koncentraciji 0,5 – 0,7%. Sa folijarnom prihranom treba (iceberg tip) zahtevaju veću količinu vode, pa je navod-
prekinuti minimalno 10 – 15 dana pred sečenje salate, njavanje rasprskivačima neophodno.
radi smanjenja sadržaja nitrata u listovima. Da bi se dobio zadovoljavajući kvalitet navodnjava-
Navodnjavanje salate. Dva najčešća načina navod- nja najbolje je kombinovati oba sistema za navodnja-
njavanja salate su sistemom kap po kap i preko raspr- vanje. Veoma je komplikovano tačno utvrditi koliku
skivača. Oba sistema imaju i prednosti i nedostatke. količinu vode je potrebno dodati salati iz razloga što to
zavisi od mnogo faktora. Suština je da se ne sme do-
zvoliti zasušivanje korena kod salate, jer se zaustavljena
biljka salate veoma teško ponovo vrati u normalan rast.
Proizvodnja rasada salate. Kod proizvodnje rasada
salate postoje dve potpuno različite tehnologije, koje
rezultiraju i različitim načinom sadnje biljaka. Salata se
može proizvoditi iz običnog (tzv. naturalnog) ili dorađe-
nog (piliranog) semena. Piliranje predstavlja poseban
oblik dorade semena gde se na seme nanose slojevi
omotača koji sadrži određenu količinu hraniva za ishra-
nu klice, pesticid, kao i inertan nosač, uz pomoć koga
se stvara kuglica oko samog semena. Takvo seme brže
usvaja vodu i bubri. Bubrenjem omotač puca, a klica
Sistem kap po kap u salati
slobodno izlazi napolje. Korišćenjem piliranog semena
nicanje je ujednačeno, a rasad je jednakog kvaliteta.
Navodnjavanje sistemom kap po kap zahteva veći
broj laterala, odnosno veći broj kapajućih traka. Ka-
pajuće trake se postavljaju na razmak koji odgovara

Izgled ponika salate

Najveći problem za proizvođače predstavlja cena,

jer je ovo seme nekoliko puta skuplje od naturalnog.
Kod običnog semena nemoguće je dobiti ujednačen
rasad, klijavost je mala, a energija klijanja je loša. Zbog
Sistem rasprskivača u salati
toga, bitne razlike su vidljive već u samom startu pro-
izvodnje.
26

Proizvodnja rasada je moguća u kontejnerima i u
hranljivim kockama. Sama tehnika usejavanja i pro-
izvodnje se bitno razlikuje. U pripremljen treset se
ubacuje po jedno seme salate na dubinu od 4 – 8 mm.
Seme se prekriva kvarcnim peskom, a zatim mu se do-
daje voda, kako bi treset postao vlažan. Usejane kocke
ili kontejneri se odnose u sobu za naklijavanje ili kli-
ma komoru gde se temperatura drži na 18 °C. Na ovoj
temperaturi se salata zadržava na 2 – 3 dana, a nakon
toga počinje klijanje. Nakon klijanja rasad se iznosi u
proizvodni deo objekta, gde se nastavlja proces rasta.
Idealna temperatura je između 12 – 16 °C, ali često to
nije slučaj, pa u zavisnosti od temperature menja se i
vremenski period proizvodnje rasada.
Rasad salate u hranljivoj kocki - GrowRasad
Kod kontejnerskog rasada, slično kao i kod kupusa,
porast korena se ograničava svetlošću, tj. izdizanjem
kontejnera iznad zemlje. Kod rasada u kockama, veli-
ki značaj treba pridati međusobnom odvajanju kocki,
kako korenov sistem ne bi rastao bočno, nego u dubi-
nu. Samim tim će i nakon rasađivanja porast korena biti
usmeren na dole.
Mere nege u proizvodnji salate. Jedna od najzna-
čajnijih mera nege je malčovanje zemljišta, odnosno
pokrivanje folijom. Kod nas su se do sada koristile dve
boje filija i to bela i crna folija. U primeni ovih folija po-
stoje izvesne razlike. Bela folija je skuplja u startu i tre-
ba da se koristi u plastenicima sa dodatnim grejanjem.
Ova folija reflektuje svetlost, pa se biljka nalazi u uslo-
vima jačeg osvetljenja, ali niske temperature. Zato, uz
dodatno zagrevanje daje odlične rezultate. Crna folija
se koristi u objektima bez grejanja i zastupljena je u
više od 95 % plastenika u Srbiji. Već je ranije spomenut
veliki značaj poravnatosti podloge pre postavljanja fo-
lije. Folija se obično ručno postavlja, jer se tako najbolje
iskoristi prostor.
Bušenje folije se može izvoditi premeravanjem, spe-
cifičnim markerima ili je moguće da već postoje rupe
za sadnju na samoj foliji. Premeravanje predstavlja
SAVREMENO POVRTARSTVO
bukvalno razmeravanje objekta, izvlačenje redova uz
pomoć kanapa i bušenje na određeni razmak u redu.
Markeri su specifični valjci određenog prečnika, na ko-
jima su napravljeni šiljci na tačno određenom razmaku.
Okretanjem ovog valjka po foliji dolazi do pravljenja
tačno određenog razmaka između redova, ali i između
biljaka. Za hobi proizvođače postoje folije koje imaju
unapred izbušene rupe, ali je u takvim slučajevima bit-
no obratiti pažnju na željeni broj biljaka.
Sadnja salate. Kao što je već i spomenuto, sadnja
se može izvoditi na dva načina. Kontejnerski rasad se
mora saditi dublje, odnosno ceo koren koji je rastao
unutar ćelije kontejnera sada mora biti u zemlji.
Za razliku od ovog načina gajenja, kod proizvodnje
u hranljivoj kocki rasad se ne ukopava. Ovaj način sad-
nje je bolji, jer je rozeta više izdignuta od zemlje, pa je
smanjena mogućnost pojave truleži. Sadnja se obavlja
blagim utiskivanjem kocke, do 1/3 njene visine, čime se
povećava i učinak pri sadnji.
Vreme proizvodnje u zaštićenom prostoru počinje
od 15.09. pa traje sve do 15.04. sledeće godine. U ovom
periodu najviše salate se planira za novogodišnje pra-
znike, ali se već početkom marta planira oslobađanje
objekta za potrebe glavne kulture.
Razmaci na kojima se obavlja sadnja su različiti, tako
da se broj biljaka kreće od 6 – 9 kom/m2 (iceberg tip)
do 16 – 25 kom/m2 (glavičaste i lisnate salate). Prilikom
određivanja broja biljaka treba obratiti pažnju na vari-
jetet i njegove zahteve za vegetacionim prostorom.
Zaštita od korova, bolesti i štetočina. Zaštita kod
salate je veoma specifična iz više razloga. Jedan od
najvažnijih je kratka vegetacija salate. Upravo iz tog
razloga javlja se smanjen broj preparata koji mogu da
ispoštuju traženu karencu i efikasnost.
27
SAVREMENO POVRTARSTVO

Od zaštitnih sredstava koja su namenjena zaštiti salate od bolesti u Republici Srbiji je registrovano:
AKTIVNA MATERIJA NAZIV PREPARATA KONCENTRACIJA KARENCA REGISTROVAN

VINKLOZOLIN Ronilan – FL 0,2 % 35 dana SRB

PROSIMIDON Sumilex 50 – FL 0,15 % 35 dana SRB

Kolosul
Kvašljivi sumpor
SUMPOR SRB
Thiovit jet – WG
Webesan

Alliete 80 – WP
FOSETIL – ALUMINIJUM Foliet 0,25-0,37 % 14 dana SRB
Bevijet 80 - WP

HLOROTALONIL Bravo 2 lit/ha 14 dana EU

METALAKSIL-M+HLOROTALONIL Folio gold 2,5-3 lit/ha 14 dana EU

AZOKSISTROBIN+HLOROTALONIL Ortiva opti 2,5 lit/ha 14 dana EU

MANDIPROPAMID+CU HIDROKSID Pergado C 5kg/ha 14 dana EU

DIFENOKONAZOL Score 0,5 lit/ha 21 dan EU

BOSKALID+PIRAKLOSTROBIN Signum 0,5 kg/ha 7 dana EU

PROPAMOKARB HIDROHLORID Previcur 0,15%, 14 dana EU

METALAKSIL M+MANKOZEB Ridomil gold 2,5 kg/ha 14 dana EU

PROPAMOKARB HIDROHLORID+FENAMIDON Consento 2lit/ha 14 dana EU

PROPAMOKARB HIDROHLORID+FLUOPIKOLID Infinito 1,5lit/ha 7 dana EU

FOSETIL ALUMINIJUM Alliete flash 0,3% 4 dana EU

FAMOKSADON+CIMOKSANIL Equation pro 400gr/ha 3dana EU

Od registrovanih preparata za zaštitu od štetočina na raspolaganju su nam sledeći:

AKTIVNA MATERIJA NAZIV PREPARATA KONCENTRACIJA KARENCA REGISTROVAN

Bevetox 40 – E
Dimetoat – EC
Dimetogal
DIMETOAT SRB
Fosfamid 40 – EC
Perfekthion
Sistemin 40 - EC

TEFLUTRIN Force 0,5 G 15 kg/ha OVP SRB

PIMETROZIN Chess 0,2-0,4 kg/ha 3-7 dana EU

TIAMETOKSAM Actara 0,4-0,6 kg/ha 7 dana EU

LUFENURON Match 1-2 lit/ha 14 dana EU

ABAMEKTIN Vertimec 0,75-1 lit/ha 7 dana EU

EMAMEKTIN Affirm 1,5 kg/ha 3 dana EU

LAMBDA-CIHALOTRIN Karate zeon 0,2 lit/ha 21 dan EU

INDOKSAKARB Avaunt 0,25l/ha 3 dana EU

HLORANTRANILIPROL Coragen 0,2 lit/ha 7 dana EU

METOMIL Lannate 0,2kg/ha 14 dana EU

BIFENTRIN Talstar 0,3lit/ha 7 dana EU

28
 SAVREMENO POVRTARSTVO

Zaštita od korova se uglavom ne radi, posebno zato salata je najbolje štiti uz pomoć leđnih atomizera, koji
što se radi o relativno malim površinama koje se mogu dodatno, uz pomoć MARKETING vazduha, ubacuju preparat u zonu
ručno odraditi, ali i zbog toga što ne postoji adekvatan između listova.
herbicid
organskikoji je primenljiv
porizvođači ulažuu uproizvodnji
proizvodnjusalate.
uz isticanje Berba,organskog
Proizvodnja pakovanje i čuvanje
krompira morasalate. Berba salate se
da o(p)stane
Od oboljenja
činjenice salate krompir
da je organski najjčešća su: Plamenjača
proizveden bez upotrebesala- obavlja odsecanjem cele glavice ili rozete u osnovi sta-
mineralnihlactucae),
te (Bremia đubriva Belai pesticida.
trulež Takođe, organski
(Sclerotinia sclero- bla. Jasno
Zatimje da,
se ako se želi
salata poboljšati
uzima u rukutržišna pozicija se donji
i odsecaju
proizvođači nisu prepoznati niti imaju podršku ni jednog organskog krompira, potrebno je
tiorum), Siva trulež (Botrytis cinerea), Rizoktonija listovi koji su oštećeni ili prestareli. Takva salatauložiti dosta napora i je spre-
činioca u kupoprodajnom
(Rhizoctonia solani). lancu. Za većinu trgovaca, truda u svim pravcima.
mna za pakovanje. U protivnom može se očekivati
koji reklamiraju svoje proizvode, organski proizvodi nisu smanjenje proizvodnje organskog krompira u plodoredu
Od najznačajnijih štetočina na salati u uslovimaproizvođača,
prioritetni, ne daju im prednost niti ih favorizuju, jer ne
U najvećem broju slučajeva salate se pakuje u kar-
pa čak i potpuni izostanak ove kulture, što
proizvodnje u Srbiji se javljaju: Lisne vaši (Aphidi-
vide velik finansijski interes. Prisutni su zaključili da je svakako nije cilj nikome.svaku
tonske kutije. U kutiju
Jedna od sepored
opcija, stavlja PVC vreća koja
stvaranja
dae), Trips (Thrips), Crvena kupusna stenica
potrebno osnivanje marketing organizacije koja bi radila (Eu- čuva svežinu salati. Samo mali deo
sorti otpornih na plamenjaču i povećnja aktivnosti nasalate se pakuje u
rydema ventrale),
na promociji Pamukova
organskih proizvoda sovica (Helicovrpamarketingu
u supermarketima. drvene gajbe, ali se tako
jeste formiranje salata veoma
organizacionog brzokoji
lanca isuši. Pri pa-
armigera), Kukuruzni
Naravno, javlja plamenac
se i problem (Ostrinia
kontinuiteta. nubila-će raditi
Kao posledica kovanju se salata slaže
na marketingu i koji obrnuto, tako da
će dati podsticaj su u kutiji vid-
prodaji.
lis).plamenjače, prinos organskog krompira varira više nego Svakako ćemo upreseka
ljiva mesta budućnosti videti
stabla da li ovaj sektor
salate.Ovakva salata svežinu
prinos
Kod u konvencionalnoj
zaštite salate, a posebno proizvodnji. Ovo nekada
kod glavičastih formi,imamože
dovoljno energije
zadržati i finansija
samo ukoliko dajoj
se se
ovabrzo
inicijativa i
snizi temperatu-
dovodi do nestašice u radnjama, što ni trgovci, a ni ostvari.
veoma je značajna zaštita od insekata, koji griženjem ra i ne dozvoli odavanje vlage. U takvim uslovima čuva-
potrošači ne vole.
nanose mehaničke
Na skupu šrete„OD iPROBLEMA
povrede naDO salati. Ove vrste nja salata ne gubi svežinu
REŠENJA“ od 7iz:do
Preuzeto 10 dana.
Potato World,
mogla su se čuti i pitanja vezana za preradu krompira broj 4, 2011.
kao i proizvode od organskog krompira. Priredio: Vuk Vujasinović

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU POVRĆA U ZAŠTIĆENOM

PROSTORU
Iz štampe je krajem 2012. godine izašao priručnik pod nazivom: PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU
POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU (kupus, salata, paprika, paradajz, krastavac, tikvice i plavi
patlidžan), na više od 170 strana.
Priručnik se sastoji iz uvodnog dela, u kojem su opisani tipovi objekata, kao i njihove konstrukcione
karakteristike koje su u kombinaciji sa potrebama pojedinih vrsta, zatim detaljno su opisani uslovi za rast
biljaka, kao i oprema koja te uslove proizvodi i kontroliše, kao i uslovi kojima su biljke izložene tokom
procesa proizvodnje.
Drugi deo kljige je konkretan i odnosi se na specifičnosti tehnologije proizvodnje pojedinih kultura,
s obzirom na to da u Srbiji ne postoji adekvatna knjiga koja obrađuje ovu tematiku. Tu se, pre svega, misli
na osnovnu obradu, predsetvenu pripremu, navodnjavanje, zaštitu biljaka, specifične mere nege, berbu,
pakovanje i čuvanje, s tim što su osim tradicionalnih mera i načina proizvodnje, u priručniku objašnjene i
svaremene metode gajenja, koje se koriste u zemljama koje su ekonomski naprednije od nas.
Knjiga treba da bude uz svakog agronoma, povrtara, stručnjaka, entuzijastu ili ljubitelja povrća, jer
ukazuje na značajne promene i napretke
u tehnologiji proizvodnje zdravstveno
bezbednog povrća.
Autor, dr Anđelko Mišković se i
ovom prilikom zahvaljuje svim ljudima
dobre volje koji su pomogli da ovaj
Priručnik izađe iz štampe, jer smatra da
će biti velika pomoć agronomskoj praksi
u našoj zemlji.
Knjiga će biti distribuirana posred-
stvom kompanije SAVACOOP, odnosno
poljoprivrednih apoteka, koje ova kom-
panija snabdeva. Knjiga može da se poruči
i pouzećem na broj 062/471-488.

dr Anđelko Mišković

Savremeni
Broj 44 • 2012 povrtar 15

29
NOVE TEHNOLOGIJE – ISHRANA BILJAKA
NOVO MAGIČNO
ORUŽJE MIKORIZA
(Komercijalni naziv: RHIZO-VAM BASIC)
Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive
RHIZO-VAM BASIC SPADA U TIP ENDOMIKO-
RIZE. U sebi sadrži spore gljive Glomus Intraradices.
Karakteriše ga slabo vidljiv  omotač oko korena za koje
je potreban mikroskop. Ovaj tip mikorize je mnogo če-
šći od ektomikorize, pa ga nalazimo u preko 90% biljnih
vrsta. Ovo je dakle najraširenija simbioza između biljaka
i gljiva na planeti. Zbog tog svojstva, neki je nazivaju
“gljivičnim korenom”.
Za koje biljne vrste je namenjen ?
Pogodan je za korišćenje na svim  biljnim vrstama, bilo
da su poljoprivredne kulture, cveće, plastenici, tereni za
golf i lepe bašte, rekultivacija terena, livade i pašnjaci,
voćarsko vinogradarske ili šumsko rastinje izuzev: Za-
branjuje se korišćenje  na: rhododendronu, azalea,
30
laurel, orhideje, jele, kestena, robinia i pinus. (te bilj-
ke formiraju drugu vrstu Mikorize)
RHIZO-VAM BASIC koristan je za godišnje i višego-
dišnje useve. To je bitno za gotovo sva drveća, grmlje,
ukrasno bilje, trave i leguminoze. 
Način primene;
Granule su pogodne za aplikaciju u zemljište na bilo koji
način, putem sejalica  ili rasipača, pa su inkorporisane u
zemljište.
Doza-količina po hektaru
Za suncokret, kukuruz, sirak 10 kg/ha, za povrtarske kul-
ture, papriku, paradajz, salatu i dr. 12 kg /ha, za voćne
vrste u fazi sadnje; jabuka, kruška, šljiva, goji, aronija,
sadnice vinove loze, lešnika i dr. 10 g/biljka. Kod već
zasnovanih plantaža voća ili vinograda, moguće je injek-
tiranjem uneti granule u zonu korena 10-15 g/biljka u
zavisnosti od starosti biljke.Za supstrate na 1m3 3-4kg.
Prednosti korišćenja mikoriznih gljiva
1. Jačanje korenovog sistema i ujednačenost habitusa
biljaka
2. Intenzivniji porast i bolje usvajanje mikro i makro
elemenata
3. Otpornost prema suši, visokoj temperaturi, netipič-
nim solima u zemljištu,
4. Povećanje otpornost prema biljnim bolestima;
Phytophtora spp., Phytium spp., Veticilium spp.,
Phyrochaeta spp., itd. Primećeno je dejstvo i na
smanjenje nematoda kod povrtarskih biljaka
5. Poboljšano cvetanje i oplodnja kod biljaka, a time i
veći prinos
6. Smanjuje stres kod biljaka na ekst remne uslove
 NOVE TEHNOLOGIJE – ISHRANA BILJAKA

S kojim preparatima se ne sme mešati mikorizna glji-

va istovremeno
Zabranjeno je  koristiti fungicide koji se kod primene ko-
riste istovremeno. Benomyl, Iprodion, Copper i Zineeb.
Đubriva sa visokim sadržajem vodorastvorljivog fosfora.
Sva ova sredstva treba koristiti 7-8 dana posle primene
mikorize.
Način čuvanja preparata
Čuvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu, bez izla-
ganja sunčevom zračenju.
- Slika A pokazuje biljke Slika B kontrola
Rok upotrebe je 3 godine.
koje su inokulisane sa
Držati dalje od dohvata dece i domaćih životinja !!! mikoriznom gljivom
Da li postoje neželjeni efekti kod upotrebe i dali se
koristi za organsku proizvodnju ?
Ovaj inokulant nema nikakvih neželjenih efekata. Miko-
rizni inokulumi su oslobođeni bilo kakvih štetnih efeka-
ta, ni za biljke ni okolinu. Efikasno se koristi u organskoj
proizvodnji i nije genetski modifikovan. U Evropskoj
uniji je registrovan uredbom / EU Eko-Uredba 889/2008,
član 3 i 4 RHIZO-VAM  OSNOVA VAM, NEMAČKA,
FibL /Forcxyngsinstityt fur boilogichen Landbaj/
Šta je važno znati prilikom primene  RHIZO-VAM
BASICA ?
Mychorizne  gljivice su živi organizmi i stoga kod pri-
mene zahtevaju uslove kako bi se uspostavila simbioza
sa biljkama. Ovaj preparat treba da bude što bliže živom
korenu ili klijancu /semenu/ kako bi se koren, seme ili
klijanac našao u direktnom dodiru sa inokulom. Zbog
toga kod sadnje golim korenom /drveće, lozni kalemovi,
jagode i sl. treba da budu umočeni u rastvor sredstva pre
sadnje, a istovremeno da se ispod korena stavi dodatna
količina sredstva. Kod semena bi bilo dobro da se nađe
u neposrednoj blizini istog, pod uslovom da seme nije
zaprašeno fungicidnim sredstvima. Kod travnjaka, livada
ili golf terena, treba ga rasturiti po površini i posle dobro
zaliti kako bi gljiva bila što bliže korenu.

Mehanizam delovanja
OFFERED  BY  RHIZO-MIC UG, GERMANY

- Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive

Glomus Intraradices

31
 LAKO, A JAKO

Bayer d.o.o.
Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd
011 20 70 252, Zelena linija: 011 20 70 258
zelenalinija@bayer.com, www.bayercropscience.rs
32