MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

UDK: 63   Godina II – Septembar 2013. – Broj 6 – Besplatan primerak    ISSN 2334–6094

KAKO SEJEMO,
TAKO ŽANJEMO!

Uoči priprema za predstojeću setvu

ozimih strnih žita otkrivamo iskustva
savremenih ratara na koja treba obratiti pažnju

Kako smo sa pravilnom primenom agrotehnike ostvarili bolje prinose?

Pavle Nenadović STEVAN KRSTONOŠIĆ Branislav Dukić Aleksandar Jovanović

www.agrovizija.rs 1
 

Poštovani čitaoci, 
Pred Vama je šesti broj magazina “AGROVIZIJA”.
Septembarsko izdanje magazina “AGROVIZIJA” posvećujemo rezultatima žetve strnih
žita jednog broja kompanija i savremenih ratara u 2013. godini, kako bi Vas uputili u našu
osnovnu zamisao: da Vas stručno i na vreme informišemo o tome kako na savremen način
da se pripremite za predstojeći ciklus u poljoprivrednoj proizvodnji (o čemu ćete moći čitati
u oktobarskom izdanju magazina “AGROVIZIJA”, kada ćemo objaviti neophodne savete
stručnjaka o predstojećoj setvi ozimih strnih žita).
U ovom izdanju, pored tabelarnih prikaza rezultata prinosa iz proizvodnje novosadskog
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kao i kompanija Limagrain, KWS i Syngenta, možete
pročitati i poučne izjave četiri savremena ratara: Pavla Nenadovića i Stevana Krstonošića
iz Vognja, Branislava Dukića iz Sremske Mitrovice i Aleksandra Jovanovića iz Martinaca.

U okviru poglavlja predviđenog za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju donosimo 
tekst “Za napredne poljoprivrednike sve na jednom mestu” (o top ponudi iz kompanije “Mi- 
lurović komerc”). 
Sve Vas koje brine trenutna cena pšenice, šta sve utiče na njeno formiranje i kakva su tr- 
žišna predviđanja, kao i kakav boljitak ratari mogu da očekuju sa donošenjem novog Zakona
 
o berzama, pročitajte u intervjuu sa Žarkom Galetinom, direktorom Produktne berze u No- 
vom Sadu, pod nazivom: “Treba izgraditi partnerski odnos poljoprivrednika i prerađivača”. 
U poglavlju predviđenom za nove tehnologije donosimo tekst “Daljinska detekcija u po- 

ljoprivredi”, Vladimira Maglića i mr Dušana Jovanovića. U tekstu se govori o tome kako 
se pomoću satelitskih snimaka za vrlo kratko vreme mogu dobiti informacije o vrsti po- 
ljoprivrednih kultura i njihovom stanju, kako je moguće predvideti prinos i tako pomoći
 
poljoprivrednicima u donošenju odluka i raspodeli sredstava, kao i izvršiti procenu udela 
bolesnih biljaka. 
U delu rezervisanom za obnovljive izvore energije objavljujemo tekst prof. dr Miladina 

Brkića pod nazivom “Troškovi spremanja slame za energetsku upotrebu”. Saznaćete da se

slama može koristiti kao najjeftinije alternativno gorivo, posebno što je svake godine ob- 
novljivo i ekološki pogodno za energetsko korišćenje. Zato je značaj poljoprivrede utoliko 
veći budući da su poljoprivredna gazdinstva osnova buduće proizvodnje energije iz biomase. 

MI PROMOVIŠEMO SAVREMENU  
POLJOPRIVREDU, NAPREDNE FARMERE, 
TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKE 
KOMPANIJE U AGROBIZNISU, JER SLEDIMO 
VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUĆNOSTI!  
Dragan Ćosić,  
Glavni i odgovorni urednik 
 

S A D R Ž A J 

Rezultati prinosa iz proizvodnje / NS SEME..........................................................................................4  
 
Reč savremenog ratara / U žetvi sa Pavlom Nenadovićem iz Vognja:  
Više od kilograma po metru kvadratnom.................................................................................................7

Rezultati prinosa iz proizvodnje / Limagrain.........................................................................................10

Reč savremenog ratara / Stevan Krstonošić iz Vognja zadovoljan 
LG sortama pšenice: Sa sortom Nikol prinos 8,5 tona po hektaru........................................................11 
Reč savremenog ratara / Branislav Dukić iz Sremske Mitrovice sejaće 
- LG sorte pšenice i ove jeseni...............................................................................................................12 

Rezultati prinosa iz proizvodnje / KWS................................................................................................14 
Reč savremenog ratara / Aleksandar Jovanović iz Martinaca ostaje
veran KWS-u: U oktobru na 30 hektara - samo Feria...........................................................................16
Rezultati prinosa iz proizvodnje / Syngenta..........................................................................................18 

Savremena mehanizacija / Kombajni DEUTZ FAHR serije 60 (Delta Agrar)......................................19
Savremena mehanizacija / Za napredne poljoprivrednike 
sve na jednom mestu (Milurović komerc).............................................................................................20 
Intervju / Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad: 

Umesto tržišta “jedan protiv drugog” TREBA IZGRADITI PARTNERSKI ODNOS

POLJOPRIVREDNIKA I PRERAĐIVAČA..........................................................................................22

Nove tehnologije / Vladimir Maglić, mr Dušan Jovanović:

Daljinska detekcija u poljoprivredi........................................................................................................27 
Obnovljivi izvori energije - biomasa / Prof. dr Miladin Brkić:
Troškovi spremanja slame za energetsku upotrebu...............................................................................29

2 3
REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

Rezultati žetve NS SEME sorti Nikola Žeravica

Steva Stanković
Novo Miloševo
Golubinci
SIMONIDA
SIMONIDA
8,50
8,46
7,00
1,00
14,50
14,80
81,20
81,00

strnih žita 2013. Branislav

Ignjatović
Klenje SIMONIDA 8,26 1,00 11,40 76,90

PŠENICA Đurica Iličić Novi Bečej SIMONIDA 8,25 3,50 12,50 82,50
Mile Zarin Jaša Tomić SIMONIDA 8,20 45,00 12,00 83,00
Površina
Prinos Vlaga u Hektolitarska
Ime i prezime Mesto NS SEME sorta parcele “BMM” Kać SIMONIDA 8,20 7,20 13,80 80,00
(t/ha) zrnu (%) masa (kg)
(ha)
Šima Gertner Sombor SIMONIDA 7,80 15,00 12,60 84,20
Saša Nikolin Crna Bara ZVEZDANA 10,32 0,62 14,10 81,90
Mirko Peršić Golubinci SIMONIDA 7,72 2,00 13,00 81,00
Saša Kopilović Crna Bara ZVEZDANA 10,29 0,20 12,00 79,00
Saša Kopilović Subotica SIMONIDA 7,64 2,13 12,80 80,30
Pavle Nenadović Voganj ZVEZDANA 10,05 16,50 11,30 82,50
Bačko Novo
Gruja Bogojević SIMONIDA 7,55 30,00 13,00 84,20
Šima Gertner Sombor ZVEZDANA 9,10 6,80 12,40 84,00 Selo
Miodrag Lazić Golubinci ZVEZDANA 8,70 160,00 12,80 80,50 Milorad Letić Čenej SIMONIDA 7,55 21,00 13,00 81,00

Ilija Smiljanić Beška ZVEZDANA 8,55 5,75 11,50 81,50 Slobodan Jozić Sečanj SIMONIDA 7,55 6,00 12,00 81,00

Šima Gertner Sombor ZVEZDANA 8,36 1,80 12,60 83,20 Zoran Milanović Beška SIMONIDA 7,54 20,00 13,00 80,50

“DOO Agrounija” Inđija ZVEZDANA 8,27 28,00 14,40 80,42 SIMONIDA

Svetlana
Kikinda ORGANSKA 5,00 2,50 12,90 81,00
Žarko Kobilarov Zmajevo ZVEZDANA 8,25 15,00 14,00 82,00 Stojanović
PROIZVODNJA
Miroslav Branislav
Golubinci ZVEZDANA 8,25 1,00 12,60 79,80 Klenje RAPSODIJA 8,25 1,00 13,10 79,60
Kovačević Ignjatović

Branislav Miloš Đalamić Klenje RAPSODIJA 8,14 1,30 12,90 80,30

Klenje ZVEZDANA 7,98 1,00 12,45 78,50
Ignjatović
Šima Gertner Sombor RAPSODIJA 7,97 4,40 14,60 84,00
Milenko Bitević Farkaždin ZVEZDANA 7,77 2,30 14,30 78,00 Šima Gertner Sombor RAPSODIJA 7,85 7,10 13,50 84,00
Mirko Peršić Golubinci ZVEZDANA 7,70 1,73 12,90 80,00
Aleksandar
Stari Žednik RAPSODIJA 7,59 1,00 13,50 80,00
Mile Zarin Jaša Tomić ZVEZDANA 7,65 30,00 12,00 81,00 Mamužić

Predrag Belić Golubinci ZVEZDANA 7,54 3,50 16,00 80,30 RAPSODIJA

Nebojša Radić Bački Brestovac 7,50 0,16 13,00 84,00
demo ogled
Saša Kopilović Subotica SIMONIDA 9,60 0,20 12,00 80,00
Natalija Gajić Banovo Polje NS 40S 8,98 0,60 13,20 76,90
Banatska
“Delta agrar” SIMONIDA 9,58 43,00 14,50 82,00
Topola Stevica Gajić Bačka Palanka NS 40S 8,60 17,00 13,00 78,00
“Napredak” Stara Pazova SIMONIDA 9,53 65,00 17,20 82,00 Branislav
Klenje NS 40S 8,52 1,00 12,90 78,70
Ignjatović
“DOO Agrounija” Inđija SIMONIDA 8,98 38,00 14,80 81,97
Žužana Todić Stajićevo NS 40S 8,35 1,00 12,00 77,00
Nikola Žeravica Novo Miloševo SIMONIDA 8,80 5,00 14,50 82,00
Srđan Kovačević Golubinci NS 40S 8,34 1,90 12,80 78,00
Ilija Smiljanić Beška SIMONIDA 8,77 8,50 11,20 82,00
Bačko Novo
“Agrovet” Melenci SIMONIDA 8,50 47,00 11,50 85,80 “AMM Agro” NS 40S 8,00 8,50 12,80 83,00
Selo

4 5
REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE REČ SAVREMENOG RATARA

VOGANJ: U ŽETVI SA PAVLOM NENADOVIĆEM

Dragan Novi Slanka-
NS 40S 7,90 70,00 15,00 77,00
Marinković men

Mile Zarin
Ile Kežić
Jaša Tomić
Novi Kozarci
NS 40S
NS 40S
7,80
7,80
37,00
2,00
11,00
13,30
77,50
78,00
Više od kilograma po
“DOO Agrounija”
Zoran Čačić
Inđija
Lipolist
NS 40S
NS 40S
7,59
7,55
61,00
2,00
12,69
13,10
78,00
79,80
metru kvadratnom
Na parceli od 16,5 hektara, sa novosadskom sortom Zvezdana,
Pavle Nenadović ostvario je prinos od 10,05 tona po hektaru, sa
JEČAM Pavle Nenadović
hektolitarskom masom od 82,5 kilograma i vlagom od 11,3%
Prinos Površina Vlaga u zrnu
Ime i prezime Mesto NS SEME sorta
(t/ha) parcele (ha) (%) Višegodišnji rekorder Srema, Pavle Nenadović iz Vognja,
i ove godine žanje 300 jutara pšenice. Sve su novosadske
Milan Žižić Belo Blato NONIUS 8,77 0,57 13,00 sorte: Simonida, Zvezdana i nešto od novije genetike.
Kako je, 5. jula, kiša pretila da će prekinuti žetvu, raz-
Dobrosav Makunčević Klenje NONIUS 8,75 1,00 12,60 govarao sam sa Pavlom u kabini njegovog savremenog
Branislav Ignjatović Klenje NONIUS 8,32 1,00 14,10 kombajna Claas - jer nije bilo vremena ni za najkraću pa-
uzu! Srećom u kabini nema buke, radi klima i sve je kom-
Stevica Gajić Bačka Palanka NONIUS 8,05 7,70 13,50 pjuterizovano.

Milan Mujidža Putinci NONIUS 7,95 9,20 11,50 Kakvi su prvi rezultati ovogodišnje žetve?
- Do sada je skidana Simonida. Ne znam tačan prinos,
NONIUS
Jožef Fazekaš Rusko Selo 7,50 0,20 9,20 ali je prosek preko 4,7 tona po jutru. Što se tiče Zvezdane,
demo ogled
na prvoj njivi od 16,5 hektara, u žetvi koju sam obavio 4.
Goran Novaković Pivnice NOVOSADSKI 525 8,60 4,00 12,00 jula, ostvaren je prinos od 10,05 tona po hektaru, odno-
sno, preko 5,7 tona po jutru, sa hektolitarskom masom od
Sreten Todorović Kozjak (Loznica) NOVOSADSKI 525 8,19 2,20 12,60 82,5 kilograma i vlagom od 11,3%. Inače, na pojedinim
delovima parcele kompjuter u kombajnu je beležio i pri-
Atila Lakatoš Bajša NOVOSADSKI 525 7,20 1,15 11,90 nose koji su se kretali između 11 i 12 tona po hektaru.
Milivoj Stajić Golubinci NOVOSADSKI 565 9,06 0,80 11,60
Zašto sejete isključivo NS sorte pšenice?
“Pionir” AD Srbobran NOVOSADSKI 565 8,43 28,65 11,50 - Sejao sam raznorazne sorte pšenice. Uglavnom, svih
proteklih godina, u kojima sam ostvarivao zavidne prino-
Branislav Ignjatović Klenje NOVOSADSKI 565 8,24 2,50 13,20 se, držim se novosadskih sorti i ne planiram da ih menjam,
jer zašto menjati ono što je dobro. Imam i dobar prinos i
NOVOSADSKI 565 dobar kvalitet.
Nikica Jakovljev Đala 8,20 0,45 11,10
demo ogled
“Pionir” AD Srbobran PINON 8,25 8,00 11,80 Kada je izvršena setva i kakvu ste agrotehniku pri-
menili?
- Vreme setve je bilo u optimalnom roku, od 10. do 20.
oktobra. Predusev je bio kukuruz na svim parcelama. Ba-
TRITIKALE čeno je 100 kilograma uree po jutru pre setve. Setvu sam
obavio sa najsavremenijom sejačicom Horsch. Prihranu
Prinos Površina sam radio jednom sa 200 kilograma AN-a po jutru. Na
Ime i prezime Mesto NS SEME sorta
(t/ha) parcele (ha) svim parcelama tri puta je primenjena zaštita fungicidi-
ma, takođe rađena je zaštita od trave herbicidima, kao i
Steva Bakić Popinci ODISEJ 9,03 3,45 insekticidima, i urađena je prihrana preko lista. Na nekih
100 jutara radio sam i četvrti tretman. U prvom tretmanu
Branislav
Klenje ODISEJ 8,98 2,00 je korišćen Sekator, Falcon i insekticid, u drugom Sphere,
Ignjatović u trećem Prosaro i Eurofertil, a na parcelama gde sam ra-
dio i četvrti tretman opet je primenjen Sphere.

6 7
REČ SAVREMENOG
AGROTEHNIKA
RATARA
- ĐUBRENJE

Da li ste radili analizu zemljišta?

- Što se tiče analize zemljišta rađena je osnovna plod-
nost i ustanovljeno je da zemlja ima dovoljno fosfora i ka-
lijuma.

Da li ćete odmah prodati pšenicu?

- Pšenicu ne planiram da prodajem po trenutnoj ceni,
već ću je dati na čuvanje. Ne znam kada ću je prodavati jer
to zavisi od mnogo faktora. Na primer: kakvo će biti vre-
me, kakav će biti rod kukuruza? Nisam trenutno optere-
ćen sa cenom, razmišljam samo o tome da se uradi posao.

Kome predajete pšenicu i da li ste zadovoljni mli-

narima?
- Pšenicu prodajem mlinarima. Sve je stvar dogovora,
ali imam i količinu i kvalitet što njima odgovara. Predajem
pšenicu rumskom “Žitoprometu” već nekih 10-15 godina
i sa njima imam odličnu saradnju - rekao je Pavle Nena-
dović.
I stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povr-
tarstvo su tokom cele vegetacione sezone pratili razvoj
pšenice na parcelama Pavla Nenadovića, jer ovaj ugledni
proizvođač iz Vognja ništa ne prepušta slučaju.
D. Ćosić
Izvor: “Sremska poljoprivreda“

8 9
REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE REČ SAVREMENOG RATARA

VOGANJ: STEVAN KRSTONOŠIĆ ZADOVOLJAN LG SORTAMA PŠENICE

sorte pšenice Sa sortom Nikol prinos

KOMPANIJE Limagrain 8,5 tona po hektaru
Na površini od 11 hektara, sa sortom Nikol kompanije Limagrain,
Rezultati iz proizvodnje 2013. Stevan Krstonošić iz Vognja ostvario je prinos od 8,5 tona po hektaru -
STEVAN KRSTONOŠIĆ I sorte Andino, Arlequin i Apache dale prinose koji su rame uz rame sa
Ime i prezime Mesto Sorta
Površina
Prinos (t/ha)
sortom Nikol
parcele (ha)
1. Peđa Nikolin Crna Bara (Čoka) Apache 69 9,5 Marljivi poljoprivrednik iz Vognja, Stevan Krstonošić,
2. ĆORIĆ AGRAR Bašaid Apache 400 8,7 ove godine obavio je žetvu pšenice sa sortama kompa-
nije Limagrain na 52 hektara. Kao i prethodnih godina sa
3. Goran Milić Bavanište Apache 8 8,6 sortama LG ostvario je zavidne prinose.
4. Zurz Pompiju Sutjeska Apache 35 8 Koje sorte pšenice ste sejali? Sa kojom ste ostvarili
5. Miodrag Divljak Rusko Selo Apache 34 8,1 najveće prinose i na kolikoj površini?
- Od kompanije Limagrain sejao sam sorte Nikol, An-
6. Nikola Pisarov Veternik Apache 29 9,1
dino, Arlequin i Apache. Ostvareni prinos je bio između
7. David Mužlai Bačko gradište Apache 50 8,6 47 i 48 metara po jutru, odnosno 8,5 tona po hektaru sa
8. Nikola Ćirić Rivica Apache 30 8 sortom Nikol. Ali, i sorte Andino, Arlequin i Apache dale su
9. Milorad Trifunović Donji dobrić, Loznica Apache 8,5 prinose koji su bili rame uz rame sa sortom Nikol.
Kakvu ste agrotehniku primenili za tako dobar pri-
10. Aleksandar Conić Sombor Andino 9,9 nos?
11. Martin Toman Kovačica Andino 5,8 8,5 - Setvu sam izvršio u optimalnom roku, od 12. do 14.
12. Imre Balzam Bečej Andino 30 8,1 oktobra. Rađena je i analiza zemljišta i na osnovu analize
sam bacio čvrsto kompleksno đubrivo tamo gde ima za
13. KRIVAJA doo Krivaja Nikol 60 8,2
nijansu manji procenat fosfora. Kalijuma je bilo u zadovo-
14. Stevan Krstonošić Voganj Nikol 11 8,5 ljavajućim količinama, a azot je relativna stvar koja varira.
15. AD Ravnica Bajmok Nikol 100 8,16 Dakle, odrađena je puna agrotehnika: priprema, setva,
16. Imre Gortva Bečej Alinea 11 10,2 bacanje čvrstog đubriva. Bacio sam 100 kilograma MAP-a
po jutru, 150 kilograma uree i obavio dva-tri prskanja od
17. Janko Grnja Pivnice Alinea 3 8,14 bolesti. Rađena je i prihrana preko lista i sve drugo što je
18. NOVA BUDUĆNOST Žarkovac Alinea 45 8,2 bilo potrebno. Žetva je bila 15. jula.
Koje ste preparate koristili za borbu protiv bolesti i
za prihranu preko lista?
- Što se tiče hemije koristio sam uglavnom Bayer-ov
Limagrain d.o.o.
Falcon i BASF-ov Duett Ultra, a za folijarnu prihranu ko-
Radnička 30a
ristio sam proizvode firme TIMAC Agro, primenjujući tri
21 000 Novi Sad
litre po hektaru. Njihovo đubrivo već tri godine koristim i
Tel: 021/4750-788
pokazalo se sasvim korektno i u pšenici i u soji.
Fax: 021/4750-789
Da li ćete i za predstojeću jesenju setvu obaviti ana-
Mob: 062/415-944
lizu zemljišta?
www.limagrain.rs
- Obavezno ću ponovo raditi analizu pa ću tek na osno-
vu rezultata analize koristiti neka od đubriva, ako bude
bilo potrebno. Agrotehnika je pola posla.
Koje ćete sorte izabrati za ovogodišnju setvu pše-
nice?
Svakako ću sejati sorte kompanije Limagrain, kao i NS -
kaže Stevan Krstonošić.
D. Ćosić

10 11
REČ SAVREMENOG RATARA
SREMSKA MITROVICA: BRANISLAV DUKIĆ IZ SREMSKE MITROVICE SEJAĆE
LG sorte pšenice
i ove jeseni
Limagrain-ove sorte pšenice Nikol, Andino i Autan, Branislav Dukić
iz Sremske Mitrovice požnjeo je ove godine na površini od 25 jutara.
Najprinosniji je bio Andino sa kojim je na jednoj parceli od dva hektara
Branislav Dukić imao prinos od pet tona po jutru, dok su mu Nikol i Autan dali prinos od
oko 4,5 tone po jutru
Mladi poljoprivrednik Branislav Dukić iz Sremske Mi-
trovice, koji radi ukupno oko 100 hektara zemlje, u šali
kaže da ne bi menjao grad za selo, ali ni selo za grad - jer
ima sve tu gde je. Ove godine, osim pšenice, ima i po
oko 35 hektara kukuruza i soje, a ponekad, kako kaže,
seje i repu.
Na kolikim površinama ste sejali pšenicu, koje
sorte, i kakve ste ostvarili prinose?
- Pšenicu sam sejao na površini od 25 katastarskih ju-
tara. To su bile tri Limagrain-ove sorte: Nikol, Andino i
Autan, ali imao sam i nešto KWS-ove Ferie.
Najprinosniji je bio Andino. Na jednoj parceli od dva
hektara bilo je skoro pet tona po jutru, Nikol je dala pri-
nos od oko 4,5 tone po jutru kao i Autan.
Kakva je bila agrotehnika?
- Na većini njiva predusev pšenici je bila soja, a na
delu gde su ostvareni vrhunski prinosi je bio kukuruz,
onaj prošlogodišnji, neuspeli, posle one katastrofalne
suše.
Na 80 odsto površina pod pšenicom predusev je bila
soja. Obično i sejem pšenicu na soju, a na kukuruz ret-
ko kad, ali sam imao malo površina pod sojom prošle
godine pa sam morao da ubacim nešto pšenice i na tu
najprinosniju parcelu gde je bio kukuruz.
Analizu zemljišta sam radio kompletnu pre tri godi-
ne u PSS Sremska Mitrovica. Bacao sam đubrivo prema
analizi zemljišta od 150 do 200 kilograma: 200 kilogra-
ma Fertila NPK 7:12:25 ili 150 kilograma Yara-e NPK
7:12:25, ili 7:25:12.
Iskustvo mi govori da je žitaricama na mojim njivama
najviše potreban fosfor. Radio sam dva puta tanjiranje
teško vučenom tanjiračom, setvospremačem koji po-
ravna i posle toga obavio setvu. Posle setve obavezno
radim valjanje i u proleće, kao i dve prihrane. Prvi put
sam išao sa 150 kg AN-a, a drugu prihranu obavio posle
15 dana sa 100 kilograma AN-a. Onda je usledilo prska-
nje protiv bolesti i korova, kao i prihrana preko lista i
zaštita protiv štetočina. Koristio sam Bayer-ov Sekator
i Falcon protiv bolesti i BASF-ov Fastac protiv leme. Pri-
menio sam i Yara folijarnu prihranu preko lista 20-20-20,
formulaciju sa vodotopivim granulama. Potom sam, u
12
drugoj fazi, opet prskao protiv bolesti sa BASF prepa-
ratom Duett Ultra protiv fuzarijuma i uradio još jednu
prihranu sa Yara-om, dok protiv leme nije bilo potrebe
za prskanjem.
Bez pravilne primene agrotehnike bolje se ne baviti
ovim poslom.
Da li ste u potpunosti zadovoljni sa LG sortama
pšenice?
- Lično sam jako zadovoljan Limagrain sortama. Već
pet godina sejem njihovu pšenicu, još kad je Apache
pojavio na našem tržištu. Ali, kao što rekoh, sejao sam i
Arlequin, Andino, Autan. Takođe sejem i njihove hibride
kukuruza od prvog dana, a imam i njihova ogledna po-
lja već četiri godine.
Kome predajete pšenicu i da li ćete je čuvati na la-
geru do neke bolje cene?
- Pšenicu predajem u Sremskoj Mitrovici, nekad u
“Hrana Produkt”, ponekad u “Corn”, ili u “Žitopromet”, u
zavisnosti od godine. Nešto prodajem odmah, a nešto
ostavljam na lageru. Cena pšenice je bila 16 dinara, a
robne rezerve su izašle sa ponudom 10 dana nakon što
smo je ovršili, skinuli i predali pa nisam mogao više sa
lagera da izuzmem i da predam pšenicu na drugu stra-
nu.
Da li ćete i ove jeseni sejati na najvećim površina-
ma LG sorte pšenice?
- I ove godine ću u oktobru sejati LG sorte pšenice.
Pre svega Nikol i Andino, a na kolikim površinama tačno
tačno još ne znam - rekao je Branislav Dukić.
D. Ćosić
13
 Distributer:

Distributer:

14 15
REČ SAVREMENOG RATARA
MARTINCI: ALEKSANDAR JOVANOVIĆ OSTAJE VERAN KWS-U
U OKTOBRU NA 30 HEKTARA
- SAMO Feria
U žetvi pšenice, Aleksandar Jovanović iz Mar-
tinaca je na 15 hektara sa KWS-ovom sortom
Feria ostvario prinos od 7,5 tona po hekta-
ru, a ove jeseni misli da duplira površine sa
istom sortom
U uzornom gazdinstvu Jovanovića iz Martinaca slož-
no žive i rade tri generacije. Mi smo razgovorali sa Alek-
sandarom, najmlađim domaćinom, na kojem i ostaje
gazdovanje sa svih 100 hektara koje obrađuje ovo gaz-
dinstvo, u setvenoj strukturi koju čine repa, pšenica, ku-
kuruz i soja. Takođe, pored uspešne ratarske proizvod-
nje Jovanovići se tradicionalno bave i tovom svinja, ali
uveliko koriste i peć sa kojom se greje celo gazdinstvo,
u kojoj se kao obnovljiv izvor energije koristi sojina sla-
ma. To je samo učvrstilo naše uverenje da se u ovoj kući
razmišlja domaćinski i na duge staze.
Koje sorte KWS pšenice ste sejali, na koliko hek-
tara i kakav ste prinos ostvarili?
- Od KWS-ovih sorti sejali smo pšenicu Feria, na povr-
šini od 15 hektara. Ostvareni prinos je bio oko 7,5 tona
po hektaru.
Kakvu ste agrotehniku primenili?
- Setva je obavljena u optimalnom roku, oko 20. ok-
tobra. Predusev su bili kukuruz i soja. Analizu zemljišta
nismo radili jer nije bilo potrebe, zato što je rađena
pretprošle godine. Priprema zemljišta je bila teškom ta-
njiračom dva puta. U rano proleće smo bacili uree oko
200 kilograma po hektaru, a u aprilu oko 150 kilograma
KAN-a. Takođe, u aprilu smo prskali protiv bolesti pe-
pelnice kako bi sačuvali masu. Kasnije smo prskali klas
u cvetanju herbicidima protiv fuzarijuma. Od prepara-
ta sam koristio Rias kompanije Syngenta, u prvom tre-
tmanu, a drugom Acanto Plus od kompanije DuPont.
Pre setve smo pod tanjiraču bacili 150 kilograma meša-
nog đubriva NPK 8:24:16. Dakle, sa azotnim đubrivima
smo išli u februaru i početkom aprila, a prihrana je išla
KAN-om. Žetva se odvijala od 5. do 10. jula.
A da li ste koristili neka folijarna đubriva u pše-
nici?
- Imamo praksu da koristimo folijarna đubriva, ali
ove godine ih nismo koristili jer je bila dobra godina.
Jednostavno, videli smo da nema potrebe za prime-
nom folijarnih đubriva. Kao što sam rekao, i sama sorta
se dobro ponašala u ovoj godini, što potvrđuju i naši
proizvodni rezultati. Feria kao sorta nije toliko visoka,
ali stoji pravo i ne poleže.
16
Aleksandar Jovanović
Da li ste lagerovarili ili prodali rod pšenice?
- Prinos smo već predali u firmi Mitsides Point u
Sremskoj Mitrovici. Mi našu pšenicu držimo na lageru
kako bi sačekali neku bolju cenu. Nadamo se da će biti
veća od trenutne, videćemo. Jer, prema sadašnjoj ceni
taman pokrivamo troškove naše proizvodnje i to, pre
svega, zahvaljujući dobrom rodu.
Da li ste zadovoljni sortom Feria?
- Što se tiče same sorte Feria izuzetno smo zadovoljni
kako se pokazala, i sejaćemo je opet. Feria ima dobar
hektolitar, a i po proteinima mnogo je bolja od mnogih
sorata na našem tržištu. Vidimo i da su mlinari zadovolj-
ni sa Feriom, što je iz naše perspektive neka sigurnost.
I ranije ste sejali KWS-ove sorte pšenice?
- Prethodnih godina smo sejali sortu Sirtaki, takođe
od kompanije KWS. Sirtaki je rodnija sorta, ali nema ta-
kve mlinarsko-pekarske osobine kao Feria, pa bismo je
pre koristili u stočnoj ishrani.
Koliko ćete sejati pšenice u oktobru i da li će sve
biti KWS sortiment?
- U oktobru nam je u planu da posejemo od 25 do 30
hektara pšenice. Moguće je da će na ukupnim površi-
nama biti zastupljena samo sorta Feria.
Kako gledate na trenutnu cenu pšenice i poteze
Vlade u vezi robnih rezervi?
- Prošle godine cena pšenice je bila 25 dinara, a ove
godine je 15 dinara. Nije moralo tako da bude. Sigur-
no da je mogla da se nađe neka srednja cena, pa da ni
građani ne jedu skup hleb, a i da mi poljoprivrednici ne
gubimo svoju zaradu na proizvedenoj pšenici. Što se
tiče otkupa pšenice za robne rezerve, to je kap u moru.
To mora biti mnogo ozbiljnije da bi došlo do pomera-
nja cena. Jer, 0,5% žita je otkupljeno po 20 dinara, a mi
99,5% prodajemo po 25% nižoj ceni. Kad bi nam pošte-
no platili pšenicu onda subvencije ni ne bi bile toliko
bitne - kaže Aleksandar Jovanović.
D. Ćosić
17
REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

sorte pšenice
kompanije Syngenta
Rezultati iz proizvodnje u 2013.

Površina
Ime i prezime Mesto Sorta Prinos (t/ha)
parcele (ha)
1. Đorđe Smiljanić Mačvanski Belotić Ingenio 3 7,1
2. Aleksandar Smiljanić Mačvanski Belotić Ingenio 2 8
3. Nemanja Brkić Laćarak Ingenio 4 7,5
4. Vlada Jurišić Šuljam Ingenio 20 8,5
5. Dragan Gošić Veliki Radinci Ingenio 6 8,2
6. Zdenko Mackanić Sremska Mitrovica Ingenio 7 8,9
7. Zoran Cvetković Mali Radinci Ingenio 5 7,5
8. Nenad Mitrović Šašinci Ingenio 12 7,8
9. Toma Vukomanović Donji Petrovci Ingenio 20 8,5
10. Dragan Simić Uzveće Ingenio 2 8,7
11. Miodrag Berisavljević Erdevik Ingenio 4 7,8
12. Branko Lučić Šašinci Ingenio 10 7,8
13. Slobodan Savić Glušci Ingenio 5 8,2
14. Goran Stanković Mačvanski Belotić Illico 2 7,9
15. Marko Ruvdić Lipolist Illico 2 7,4
16. Predrag Kojić Klenje Illico 2 7,2

Podaci u tabeli su iz rejona Srema i Mačve.

Syngenta Agro d.o.o.
Milentija Popovića 5a
11070 Beograd 
Tel: 011/312-99-81
       011/312-99-82
Faks: 011/312-99-80

E-mail: serbia.corporate@syngenta.com
www.syngenta.rs

18 19
SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
U KOMPANIJI “MILUROVIĆ KOMERC” IZ UGRINOVACA
ZA NAPREDNE POLJOPRIVREDNIKE
- SVE NA JEDNOM MESTU
Kubota je japanski traktor koji je sve više prisutan na poljima Vojvodine. Prepoznatljiv i širom sveta
poznat japanski kvalitet i pouzdanost polako ali sigurno pronalazi mesto kod naših poljoprivrednika, koji
ne kriju zadovoljstvo performansama Kubota traktora - Kubotini motori sa malom potrošnjom goriva,
izuzezna ergonomija, okretnost, dug radni vek, garancija od tri godine - samo su neke od karakteristika
japanskog traktora
Kako personalno, a i kao država, ne možemo na-
predovati u ratarskoj (i svakoj drugoj) poljoprivrednoj
proizvodnji bez savremene poljoprivredne mehaniza-
cije, u ovom broju Agrovizije želimo još jednom da
Vas podsetimo na sam vrh poljoprivredne mehanizaci-
je koju možete kupiti u kompaniji “Milurović komerc”
d.o.o. iz Ugrinovaca - ukoliko želite da budete uspešni,
ekonomičniji i da ostvarite veći profit.
Mehanizacija za uspešnu budućnost
KUBOTA - JAPANSKI TRAKTOR
Kubota je japanski traktor koji je sve više prisutan
na poljima Vojvodine. Prepoznatljiv i širom sveta po-
znat japanski kvalitet i pouzdanost polako ali sigurno
pronalazi mesto kod naših poljoprivrednika, koji ne
kriju zadovoljstvo performansama Kubota traktora.
Kubotini motori sa malom potrošnjom goriva, izuze-
zna ergonomija, okretnost, dug radni vek, garancija
od tri godine - samo su neke od karakteristika japan-
skog traktora. Zbog svega navedenog, nalaze široku
primenu u setvi, transportu, površinskim radovima, ali
20
i obradi zemljišta. Moguće ih je nabaviiti i sa uzanim
točkovima, tako da mogu biti uposleni tokom cele go-
dine.
KUBOTA NOVITETI
Ono što bi istakli kao novitet kod Kubote su njihove
nove serije M60 (87 KS i 102 KS), kao i MGX seriju
(110 KS i 135 KS ). Modeli ovih serija su opremljeni
Kubotinim “common rail” motorima najnovije gene-
racije, sa Euro IV stepenom o emisiji izduvnih gasova.
Spadaju u energetski efikasne mašine, što je veoma
bitno u planiranju troškova za proizvodnju.
Vrhunske priključne mašine
DAL-BO
Renomirani danski proizvođač je poznat po mašina-
ma za konzervacijsku obradu zemljišta, gde prednjače
sa tanjiračama, kratkim i teškim, kao i sa gruberima.
Gruberi sa svojim razrivačkim radniim organima,
diskovima i pakerima pozadi obavljaju izuzetan posao
u pripremi zemljišta za setvu. U zavisnosti od količi-
ne biljnih ostataka, dovoljni su jedan ili dva prohoda
ovom mašinom pre setve. Takođe, dobro su se pokaza-
li i u ljuštenju strništa.
Valjanje nakon setve je jedna od operacija koja pos-
pesuje nicanje i čuva vlagu u zemljistu. Za kvalitetno
valjanje je neophodan dobar valjak, sa odgovarajućom
težinom, sa ravnomernim pritiskom svih baterija na
SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
zemljište. Upravo Dal-bo je čuven po svojim kembridž
i kroskil valjcima, sa radnim zahvatima od tri do čak
16 metara. Izrađuju se i u varijanti sa prednjim opru-
žastim hidrauličnim ravnjacima, sa kojima ova maši-
na dobija i drugu funkciju - sa njom se može vršiti i
priprema zemljišta. Ove mašine su sve traženije zbog
čuvanja dragocene vlage.
Problem biljnih ostataka Dal-bo je rešio sa valjkom
koji na sebi ima noževe za usitnjavanje. U pitanju je
jednostavna mašina, sa velikim radnim zahvatima (3
m i 6 m ), a preporučena radna brzina je od 18 do 23
km/h. Samim tim, učinak ove mašine je velik, a zbog
svoje jednostavnosti nije zahtevna po pitanju održava-
nja. Ovaj valjak je najbolje rezultate pokazao u sunco-
kretu, kukuruzu i duvanu.
BOGBALLE
18 redova, i sve su zastupljenije na poljima Srbije. Ta-
kođe, mogu biti opremljene sa najsavremenijim elek-
tronskim uređajima koji umnogome olakšavaju setvu.
JYMPA
Podrivanje je takođe jedna od operacija koja je sve
više neophodna našim poljima, usled decenijske obra-
de zemljišta plugovima. Takozvani plužni đonovi stva-
raju sve veće probleme paorima, pa je tako i sve veća
Dobri prinosi se ne mogu zamisliti bez kvalitetne i
precizne aplikacije mineralnog đubriva. Danska fabri-
ka Bogballe spada u renomirane svetske proizvođače
rasipača, koja nudi najnovija rešenja - i prati u korak
savremenu tehnologiju. Proizvode rasipače od 500
do 4.050 litara, i moguće ih je poručiti u najrazličiti-
joj opremi, uključujući i mašine sa mernim ćelijama,
i kompjuterima preko kojih se prati norma rasipanja,
količina preostalog đubriva, vrši kalibracija, itd. Ovi
uređaji su kompatibilni i sa savremenim navigacionim potraznja za podrivačima. Španski proizvođač Jympa
sistemima u traktorima. se odlikuje robusnim ramovima i radnim organima,
izrađene od najkvalitetnijih čelika. Ramovi u obliku
MASCAR slova “V” zahtevaju manju snagu trakora nego što je
Italijanski Mascar je poznat po pouzdanim i preci- uobičajeno, a radni organi mogu biti opremljeni sa
znim sejalicama, kako žitnim, tako i onima za okopa- krilcima koji dodatno rastresaju sloj zemljišta ispod
vine. Jako dobar pritisak baterija na tlo obezbeđuje od- plužnog đona. Maksimalna dubina rada u zavisnosti
lično ulaganje i pravovremeno nicanje. Žitne dostižu od modela iznosi 70-80 cm.
zahvate do 6 metara, a sejalice za okopavine od 12 do S. Mihajlović - D. Ćosić
21
BERZANSKI POSLOVI
Umesto tržišta “jedan protiv drugog”
TREBA IZGRADITI PARTNERSKI ODNOS
POLJOPRIVREDNIKA I PRERAĐIVAČA
Umesto da se pravi jedan partnerski odnos između proizvođača, prerađivača i trgovaca mi ima-
mo tržište koje se zove: “jedan protiv drugog”, a specifičnost poljoprivrednog tržišta jeste upra-
vo u tome da se napravi jedan konzistentan sistem, od njive do trpeze - kaže Žarko Galetin.
INTERVJU:
Žarko Galetin,
direktor “Produktne berze” Novi Sad
U želji da čitaocima “Agrovizija” magazina i portala
pružimo više relevantnih informacija o specifičnostima
trgovanja žitaricima, kod nas i u svetu, kao i faktorima
koji utiču na ovaj vid poslovanja, imajući u vidu, pre
svega, trenutnu cenu pšenice, ali i o tome koje se sve
mogućnosti otvaraju poljoprivredniim proizvođačima za
efikasniji nastup u trgovanju preko Berze, donošenjem
novog Zakon o berzama, razgovarali smo sa Žarkom Ga-
letinom, direktorom “Produktne berze” u Novom Sadu.
Kako bi okarakterisali kretanje svetskog tržišta sa
pšenicom, a kako kod nas?
- Generalna karakteristika tržišta primarnih poljopri-
vrednih proizvoda za ekonomsku 2013/2014. godinu je
godina u kojoj imamo stabilizaciju proizvodno-potroš-
nih bilansa, kako na svetskom i regionalnom, tako i na
nacionalnom nivou. To je godina dobrih prinosa. Proce-
ne kod nekih kultura su doduše korigovane u poslednje
vreme zbog određenih okolnosti, ali kao generalna kon-
statacija može se navesti da je to jedna godina sasvim
dobrih prinosa i godina koja će dovesti do stabilizaci-
je proizvodno-potrošnog bilansa na nivou, manje-više,
svih primarnih poljoprivrednih proizvoda - kaže Galetin.
Šta nam to govori?
- To je jedna bitna okolnost koja će dovesti do stabili-
22
zacije cene hrane. Imaćemo jednu relativno mirnu godi-
nu što se tiče cene hrane, gde neće biti cenovnih pikova,
cene će imati neka svoja sezonska pomeranja, ali to neće
biti tako jaki cenovni pikovi koji će, kao što je to bilo u
2011., 2010. i 2007. godini, koji će poremetiti svetska
tržišta do te mere da bismo mogli 2013/2014. godinu da
okarakterišemo kao godinu visokih cena.
Kakvi su globalni podaci za ovogodišnji rod pšeni-
ce i kako reaguje tržište?
- Prva primarna poljoprivredna kultura koja se na se-
vernoj hemisferi skinula i koja je jedna od najuticajnijih
roba za formiranje opšteg utiska o kretanju cena hrane je
pšenica. Ona je imala dobre prinose, dobre proizvodne
rezultate, a rast svetske proizvodnje kreće se na nivou
od oko 8%. Ukupan svetski prinos pšenice kreće se na
nivou oko 705 miliona tona, što je istorijski posmatrano
jedan od najvećih prinosa ove kulture od kako se pšenica
seje.
A u Srbiji?
- Srbija je u 2013. godini ostvarila prinos pšenice od
3,1 miliona tona, što je u odnosu na 1,92 miliona tona iz
prošle godine uvećanje od 60%.
U kojoj meri će se dobar prinos pšenice u svetu
odraziti na formiranje cene?
- Rast proizvodnje na svetskom nivou od bezmalo 8%
je veoma velik. Taj rast je konsekventno doveo do pada
cena na međunarodnim tržištima. Pad cena na međuna-
rodnim tržištima kreće se od nekih 30% na berzi u Čika-
gu, pa do pada od 50% na berzi u Budimpešti. Međuna-
rodne berze su odreagovale na tu okolnost veće ponude
i manje tražnje, i tu nema velike matematike. Osnovna
matrica tržišnog, odnosno, cenovnog ponašanja leži u
odnosima ponude i tražnje i ukupnog prinosa.
Šta na berzi posebno analizirate u toku godine
kako biste predvideli cenovna kretanja?
- Mi u toku godine možemo posmatrati koji će to fak-
tori uticati na veću ili manju tražnju, da li će doći do ek-
spanzije industrije, na primer bioetanola na tržištu kuku-
ruza u kontekstu rasta cena nafte na međunarodnom trži-
štu zbog krize u Siriji, da li može doći do rasta potrošnje
soje i kukuruza zbog izlaska iz recesije nekih zemalja i
da li ćemo imati povećanje potrošnje tih artikala koji su
osnovna komponenta za visokoproteinska hraniva. To su
sve okolnosti koje možemo razmatrati u toku godine, ali
generalne uslove koji definišu neko tržište mi dobijamo
sada kada uglavnom možemo da izdefinišemo ponudu i
tražnju. Naravno da se to ne može uraditi u jednom tre-
nutku, da imamo za celu godinu jednu preciznu procenu.
Zašto?
- Iz jednog prostog razloga: svakog meseca negde se
žanje pšenica, svakog meseca negde se seje, bilo na se-
vernoj ili južnoj hemisferi, ali neke generalne procene
možemo relativno precizne da donesemo tek kada se taj
posao završi na severnoj hemisferi, s obzirom da je se-
verna hemisfera pretežni proizvođač žitarica.
Dakle, da li to znači da ćemo imati stabilno tržište
bez drastičnih skokova cene pšenice?
- Ta relativno precizna procena ide u pravcu koji nam
govori da ćemo imati jedno stabilno tržište tokom cele
naredne ekonomske godine, uz neke eventualno cenov-
ne sezonske vrhove koji neće biti tako drastični, ili po
ovim sadašnjim procenama ne bi trebalo da budu tako
drastični kao što je to bio slučaj prošle godine.
Šta je tu bitno za našu zemlju?
- Ono što je bitno za Srbiju je da će se osloboditi je-
dan vrlo značajan i veliki izvozni potencijal na tržištu
pšenice, čak možda nikad veći izvozni potencijal od oko
1,5 miliona tona. Takođe je bitno to da je naša pšenica
dobrog kvaliteta. I, svakako, važna vest je da je jedno
od naših najvećih izvoznih područja ponovo otvoreno
za izvoz pšenice, a to je Makedonija. To je važan izvo-
zni ventil koji nam je oslobođen. U ovom trenutku to je
bitno i zbog toga što se izvoz do Makedonije obavlja ka-
mionskim transportom, s obzirom na rečni transport koji
zavisi od vodostaja Dunava. Inače, već je dosta izvoza
ugovoreno preko Dunava do Konstance. To su sada neke
okolnosti koje tržištu idu na ruku.
U kojim okvirima se trenutno kreće cena ovogodiš-
BERZANSKI POSLOVI
njeg roda pšenice na berzi?
- Cena pšenice koja je startovala u žetvi sa 16 do 16,5
dinara u jednom trenutku je pala na nivo ispod 15 di-
nara, da bi sada ponovo bila na nivou od 16,5 do 16,7
dinara po kilogramu, bez PDV-a. Dakle, primetan je bla-
gi oporavak i verujem da će cena pšenice doći na neku
svoju meru u skladu sa tržišnim viškovima, čim se sva
pomenuta tržišta stabilizuju i okolnosti koje su uticale
da izvoz ne ide onakvim tempom kakav se očekivao.
Zašto je cena pšenice prošle godine odmah nakon
žetve imala tako visoku cenu, u poređenju sa ovom
godinom?
- Prošle godine su bile manje površine pod pšenicom
pa je i cena pšenice startovala sa 26,5 dinara, a vrlo
brzo je došla i do 27-27,5 dinara. U jednom momentu,
u oktobru, bila je i 29 dinara. Pšenica je zaista držala
dobru cenu 2012/2013. godine. Od svih primarnih po-
ljoprivrednih kultura pšenica je prošle godine imala naj-
stabilniju cenu. Variranja cena u toku same ekonomske
godine su bila između 20 i 30%, za razliku od kukuruza
koji je imao drastičan pad, jer je cena kukuruza u samoj
žetvi prošle godine startovala sa oko 26,5 dinara po ki-
logramu, ali sve ostalo što se posle dešavalo i svi tržišni
faktori su imali takve vrednosti da su uticali na pad cene
kukuruza. To je, pre svega, saznanje da nemamo izvo-
znih viškova, a druga stvar jeste loše zdravstveno stanje
kukuruza, zaraženost aflatoksinima, koje je poljuljalo
poverenje i međunarodnih kupaca ali i domaće tražnje,
koja je bila vrlo rezervisana prema kukuruzu, pa nam je
u jednom trenutku kukuruz pao na nivo oko 11 dinara.
Ova godina je bila fantastična što se tiče prinosa i
kvaliteta pšenice. Sa druge strane, zbog većeg roda
niža je cena. Kako poljoprivrednici gledaju na tre-
nutno kretanje cene pšenice?
- Kao prvo, poljoprivredni proizvođači su razočarani
cenom, što je evidentno. Ali, ako govorimo o tome da
li se sa ovom cenom zatvara njihova proizvodna kalku-
lacija, to je već jedna vrlo složena priča koja zavisi od
23
BERZANSKI POSLOVI
puno elemenata i okolnosti. Pre svega, svako mora poći
od toga kakvu je agrotehniku primenio i koliko je uložio
po hektaru, da bi znao da li je i koliko zaradio. Zato ne
možemo generalno govoriti, ali cena pšenice jeste niska.
Šta država sa Republičkom direkcijom za robne
rezerve tu može da pomogne?
- Svi prvo moramo raščistiti s tim šta mi očekujemo
od države. Moramo prvo da vidimo šta je po zakonu
funkcija Republičke direkcije za robne rezerve. Ona nije
socijalna ustanova koja treba da rešava probleme poljo-
privrede i tržišta. Republička direkcija za robne rezerve
po Zakonu o direkciji za robne rezerve je institucija koja
treba da obezbedi određenu količinu, strateški minimum
određenih poljoprivrednih kultura koje imaju status stra-
teških roba, kao što su pšenica i kukuruz. Pšenica jeste
strateška roba. To i dalje ne znači da Republička direkci-
ja za robne rezerve ima tu funkciju da spašava poljopri-
vredu, uslovno rečeno, nekom intervencijom zarad više
cene.
Koja je onda uloga Direkcije?
- Uloga Republičke direkcije za robne rezerve, ako će
se već pojavljivati na tržištu, jeste da stabilizuje tržište.
Ni uloga Ministarstva za poljoprivredu nije ta da otku-
pljuje tržišne viškove i da utiče na cenu.
Šta država treba da obezbedi svojim pojavljiva-
njem na tržištu?
- Država treba da se pojavi na tržištu samo kako bi
omogućila poljoprivrednim proizvođačima sve meha-
nizme koji su joj na raspolaganju da ih zaštiti od rizika.
Jedan i najvažniji način jeste kroz sistem subvencija.
Naše subvencije su vrlo male. One su, u skladu sa finan-
sijskim mogućnostima, na nivou od oko 55 evra. Zato
ne možete naše poljoprivredne proizvođače stavljati u
istu ravan sa poljoprivrednim proizvođačem iz Slove-
nije, Hrvatske ili Slovačke. Moramo se pomiriti sa či-
njenicom da živimo u siromašnoj državi i da nismo ušli
u sistem zajedničke agrarne politike EU, i da smo tek
24
Ovogodišnji rod pšenice
za pamćenje
Srbija je u 2013. godini ostvarila prinos pše-
nice od 3,1 miliona tona, što je u odnosu na
1,92 miliona tona iz prošle godine uvećanje
od 60% .
u povoju sa našom sinhronizacijom propisa, politike sa
politikama EU.
Ipak, pšenica je strateška roba. Kakva je Vaša per-
cepcija o značenju strateških roba?
- Pšenica mora biti strateška roba. Nigde ne piše ek-
splicitno, ni u jednom zakonu, ni u jednom propisu, koje
su to strateške robe, ali ako se svake godine drži pšeni-
ca, kukuruz, meso i drugo, onda to moraju biti strateške
robe. Postoji jedan zanimljiv podatak: od 55.000 hranlji-
vih biljnih vrsta žitarice (pšenica, kukuruz i pirinač) čine
dve trećine količine koja se konzumira. To samo za sebe
govori šta je strateška roba.
Kakve su nam mogućnosti sa sistemom javnih
skladišta?
- Afirmacijom sistema javnih skladišta može da se po-
digne tržišni kapacitet poljoprivrednih proizvođača, da
oni ne moraju da prave skladišne kapacitete za sunco-
kret, soju, pšenicu, ili bilo koju drugu robu, već da mogu
da je predaju ovlašćenom skladištaru. Taj sistem je za-
počet i mislim da imamo jedno dobro zakonsko rešenje
koje treba do kraja afirmisati.
Kako poljoprivrednik da izgradi svoju strategiju
zaštite od cenovnih šokova?
- Treba doneti Zakon o robnim berzama. Dok se trži-
šte ne edukuje proći će izvesno vreme. U svakom sluča-
ju sistem koji pre počne da funkcioniše pre će pokazati
poljoprivrednim proizvođačima da mogu da naprave tr-
žišnu strategiju, da se zaštite od rizika, cenovnih šokova,
i to može da se uradi na terminskim tržištima.
Koje bi još reforme trebalo primeniti?
- Treba reformisati sistem Republičke direkcije za
robne rezerve. U ovom trenutku Republička direkcija za
robne rezerve praktično ima funkciju očuvanja prehram-
bene sigurnosti zemlje kroz čuvanje i obezbeđenje ne-
ophodnih količina strateških roba, i ona to i radi. Njena
primarna funkcija nije da povećava cenu i da utiče na
tržište. Donošenjem novog zakona, toj instituciji bi se
dala mogućnost da ima interventnu funkciju na tržištu,
da bude ekspeditivnija, elastičnija, da se u jednom delu
bavi strateškim količinama, a drugom intervencijom. To
bi oslobodilo jedan efikasan i brz mehanizam nastupa na
tržištu. Dosadašnja praksa nam govori da od donošenja
odluke za otkup pšenice pa do njene realizacije prođe
nekoliko nedelja, pa kada se objavi cena, kao što je drža-
va otkupila pšenicu po 20 dinara, stopira se celo tržište
do momenta početka realizacije tog projekta, što je tro-
mo, sporo i neefikasno.
Kakva je Vaša procena za cenu pšenice u nared-
nom periodu?
- Kada imamo tako izražene poboljšane bilanse, sta-
bilnu proizvodnju, gde nema opasnosti od velikog deba-
lansa ugrožavanja zaliha na svetskom i na našem nivou
onda te godine prepoznajemo kao neke normalne godine
na tržištu koje dovode do uobičajenih cenovnih pikova,
koji se po pravilu dešavaju u prvom kvartalu naredne
kalendarske godine, što ne mora da znači da će biti i ove
godine. Kod pšenice konkretno to bi bio prvi kvartal sle-
deće godine. Drugi cenovni pik, koji bi eventualno mo-
gao da nastupi, je u maju mesecu kada se vrše procene
stanja vegetacione kondicije pšenice, kada su istanjene
zalihe prethodne pšenice.
Blagi oporavak
cene pšenice
Cena pšenice koja je startovala u žetvi sa
16 do 16,5 dinara u jednom trenutku je pala
na nivo ispod 15 dinara, da bi sada ponovo
bila na nivou od 16,5 do 16,7 dinara po kilo-
gramu, bez PDV-a.
Kako da poljoprivrednici najbolje nastupe na berzi?
- Donošenjem novog Zakona o berzama omogućiće
se neki mehanizmi koji bi našim proizvođačima omo-
gućili mnogo efikasnije nastupe na terminskom tržištu.
Mislim da bi zakon možda već ove jeseni, a najkasnije
sledećeg proleća mogao da bude donet. Berza će u per-
spektivi biti organizovana i na spot i na terminskom tr-
žištu, kako bi svaki poljoprivredni proizvođač mogao da
pristupi tržištu. Roba sa kojom će se raditi na Produktnoj
berzi u Novom Sadu će biti svedena na tok Dunava, luke
Novi Sad. Preko robnih investicionih fondova svakom
BERZANSKI POSLOVI
poljoprivrednom proizvođaču, trgovcu i špekulantu će
biti omogućeno da bude na toj berzi. Najsitniji poljopri-
vredni proizvođač imaće mogućnost da poveri tržišnu
strategiju robnom investicionom fondu koji će ga sva-
kodnevno obaveštavati sa aspekta svoje analitike, struke
i praćenja tržišta, kako da se ponaša na tržištu i da zaštiti
svoju proizvodnju. Ulogu sabornog činioca u nastupu
na tržištu će preuzeti ti tržišni učesnici na terminskom
tržištu, a to su robni investicioni fondovi. To je za sada
stvar poverenja, ali kada ljudi vide prve pozitivne efekte
takvog načina trgovanja verujem da će to tržište doživeti
ekspanziju.
Kakva su očekivanja od ovogodišnje žetve sunco-
kreta, soje i kukuruza i kako će se to odraziti na našu
stočarsku proizvodnju?
- Problem kod nas je što se zbog vrlo pokidanih veza
u tom reprodukcionom lancu stvaraju kontra strane. Sa
jedne strane su ratari, a sa druge stočari; sa jedne strane
ratari, a sa druge strane šećerane, uljari... Umesto da se
pravi jedan partnerski odnos. I upravo na toj relaciji na-
staju konflikti između proizvođača suncokreta i uljara,
umesto da se grade partnerski odnosi koji podrazumeva-
ju podelu rizika. Mi imamo tržište koje se zove: “jedan
protiv drugog”. U tom pogledu, tržište jeste surovo, ali
specifičnost poljoprivrednog tržišta jeste upravo u tome
da se napravi jedan konzistentan sistem, od njive do tr-
peze. Sada imamo primere velikih gazdinstava koja ima-
ju kompleksnu i primarnu i prerađivačku proizvodnju.
Kao takvi, oni se nalaze sami sa sobom u nekom sukobu
interesa. Biće u situaciji da će imati dobru i kvalitetnu
robu za tov koja će možda za šest meseci imati veću
cenu od trenutne za 30-40%, što će im biti jedna dobra
zarada. Možda.
Kako bi razvio posrnuli srpski agrar, koji je su-
štinski zadatak pred novim ministrom?
- Upravo kao jedan od najvećih i osnovnih zadataka
našeg budućeg ministra treba da bude taj da se napravi
organski povezan sistem, od primarne proizvodnje, do
proizvoda u prodavnicama - rekao je Žarko Galetin.
Dragan Ćosić
25
NOVE TEHNOLOGIJE
DALJINSKA DETEKCIJA U
POLJOPRIVREDI
U okviru daljinske detekcije vrše se merenja i analize bez direktnog kontakta sa objektom nad
kojim se ta merenja vrše. Ova oblast naišla je na veliku primenu u poljoprivredi, gde se preko
satelitskih snimaka za vrlo kratko vreme mogu dobiti informacije o vrsti poljoprivrednih kultura
i njihovom stanju. Moguće je predvideti prinos, i tako pomoći poljoprivrednicima u donošenju
odluka i raspodeli sredstava, kao i izvršiti procenu udela bolesnih biljaka.
Povećanjem broja svetskog stanovništva javlja se
potreba za povećanjem poljoprivredne proizvodnje što
dovodi do potrebe za poboljšanjem upravljanja svet-
skim poljoprivrednim resursima. Satelitskim sniman-
jem obezbeđuju se podaci satelitskih snimaka različitog
kvaliteta za primenu u poljoprivredi.
U zadnjih nekoliko godina sa ubrzanim napretkom
računarske obrade podataka, kao i sa napretkom ce-
lokupne tehnologije, sve manje se koriste konvencion-
alne metode rada, a sve više nove tehnologije, zato što su
konvencionalne metode nekoliko puta sporije i skuplje
od novih tehnologija. S obzirom da od poljoprivrede di-
rektno zavisi ljudska egzistencija, veliki broj istraživanja
se vrši u ovoj oblasti.
U Centru za geoinformacione tehnologije i sisteme
Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, izvodi se veliki
broj aktivnosti u oblasti daljinske detekcije i kartografije,
kao i izradi digitalnih planova i mapa u skladu sa kon-
ceptima fotogrametrije. U
okviru daljinske detekcije
vrše se merenja i analize
bez direktnog kontakta sa
objektom nad kojim se ta
merenja vrše. Ova oblast
naišla je na veliku primenu
u poljoprivredi, gde se
preko satelitskih snimaka
za vrlo kratko vreme mogu
dobiti informacije o vrsti
OBLASTI OD INTERESA poljoprivrednih kultura i
njihovom stanju. Moguće
je predvideti prinos, i tako
pomoći poljoprivrednici-
ma u donošenju odluka i
raspodeli sredstava, kao
i izvršiti procenu udela
bolesnih biljaka. Iz satelit-
skog snimka vegetacije
mogu da se izvuku razne
informacije: rast useva od
sadnje do berbe, promene
u toku sezone, analize
ORIGINALNI SNIMAK zemljišta, kao i abnor-
26
malnosti poput fleka i
korova. Jedna od čestih
primena je detektovanje
vegetacionih promena,
a vrši se oduzimanjem
piksela jednog snimka
od piksela drugog snim-
ljenog ranijeg datuma
(analiza površine pod
šumama ili nekom dru-
gom kulturom). Vreme
akvizicije (snimanja) je
veoma važno i zavisi od
ciljeva koje krajnji ko- KLASIFIKOVAN SNIMAK
risnik želi da dobije, a u
poslednje vreme moguće je naručiti sliku istog područja
u razmaku od 1 do 16 dana u zavisnosti od platforme.
Kako napreduje tehnologija (novom generacijom sen-
zora snimanja mogu da se vrši i po oblačnom vremenu),
tako cene satelitskih snimaka padaju, jer se povećava broj
platformi sa kojih se vrši snimanje, a samim tim raste i
konkurencija. Cena zavisi od kvaliteta snimka (prostorne
rezolucije, broja opsega, preprocesinga).
Klasifikacija zemljišnog pokrivača upotrebom
klasifikacije sa nadgledanjem
Lokacija na kojoj je rađena klasifikacija je Poljoprivred-
no dobro “Stari Tamiš”. Klasifikacijom pojedinačni pik-
seli sličnih osobina sortiraju se u obučavajuće skupove,
tako da svaki skup dobija svoj definisani spektralni pot-
pis. Spektralni potpis predstavlja vrednost piksela (tj.
stepen refleksije), kroz različite opsege elektromagnet-
nog spektra. Kod većine platformi prva tri benda (opse-
ga) predstavljaju crveni, plavi i zeleni deo EM spektra
(RGB - RedGreenBlue, čijom kombinacijom je moguće
prikazati svaku boju iz vidljivog dela spektra), dok os-
tali predstavljaju infracrveni deo spektra (bliski i srednji
infracrveni deo EM spektra), a poslednji bend uglavnom
je termalni (primena: analize gubitaka energije). Klasifi-
kacija sa nadzorom zahteva poznavanje podataka tokom
izbora piksela koji odgovaraju određenim kulturama.
Prilikom izvođenja klasifikacije nad satelitskim snim-
NOVE TEHNOLOGIJE
cima, potebno je pre svega prikupiti podatke sa terena,
tj. na kojim lokacijama se nalaze određene kulture. Za to
Kada snimci budu isporučeni, vrši se prepoznavanje
parcela sa određenim kulturama koje su prethodno
je najbolje izabrati parcele veće površine koje će kasnije izabrane, ili preklapanje sa oblašću od interesa dobijenu
biti moguće nedvosmisleno identifikovati na satelitskim GNSS (GPS) tehnologijom, a zatim se sa tih parcela uzi-
snimcima, ili premeriti parcele GNSS (GPS) tehnologi- maju sprektralni potpisi. Prilikom prikupljanja podataka
jom i identifikovati kulture, pa kasnije te poligone na terenu, kao i prilikom prikupljanja spektralnih potpisa
iskoristiti kao oblasti od interesa prilikom klasifikacije. poželjno je uzeti spektralne potpise za što više parcela,
U ovom projektu informacije o kulturama su dobijene kako bi rezultati klasifikacije bili što bolji.
od zaposlenih u Poljoprivrednom dobru “Stari Tamiš”. Nakon prikupljanja spektralnih potpisa pokreće se
Zatim se naručuju satelitski snimci za oblast nad kojom algoritam koji piksele koji nisu klasifikovani smešta u
se izvodi projekat. Postoji nekoliko satelitskih platformi njihove klase, upoređujući sličnost njihovih spektralnih
(najpoznatije: Landsat, Spot, WorldView2). Prilikom potpisa sa spektralnim potpisima obučavajućih skupova.
izbora snimka potrebno je naći optimalno rešenje, a s Ovaj algoritam poseduju svi komercijalni i open source
obzirom na veličinu piksela, radiometrijsku, spektralnu softveri koji se bave obradom satelitskih snimaka (na-
i temporalnu rezoluciju. Prostorna rezolucija predstavlja jpoznatiji komercijalni: ERDAS Imagine, open source:
dimenzije koje jedan piksel pokriva na terenu. (Pros- QuantumGIS: plugin Monteverdi). Nakon klasifikacije
torna rezolucijasnimka sa kojim je rađeno je 30 metara). dobija se klasifikovan snimak prikazan na slici ispod.
Radiometrijska rezolucija predstavlja broj vrednosi sa Pošto je površina koju piksel prekriva na terenu u ovom
kojima će biti predstavljene refleksije (najčešće je to 8 slučaju 90 m2, softverskim prebrojavanjem piksela do-
bita - 256 vrednosti), spektralna rezolucija broj bendova, bijaju se površine pod određenim kulturama (klasama).
dok se temporalna rezolucija odnosi na to koliko često Dobijeni rezultati se koriste u gore navedenim prime-
je moguće prikupiti snimak jednog određenog područja. nama.
Klase:
Narandžasta - Pšenica
Svetlo zelena - Kukuruz
Spektralni potpisi Crvena - Soja
Bordo - Semenski kukuruz
Bela - Šećerna repa
Žuta – Suncokret
Klasifikovan snimak
Tamnozelena - Lucerka
Aktivnosti Centra za geoinformacione tehnologije i sisteme, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu:
- Premer terena GPS tehnologijom              
- Izrada digitalnih planova i mapa u skladu sa konceptima fotogrametrije, daljinska detekcija i kartografija
- Lasersko skeniranje terena i objekata (terestričko i avionsko)          
- Detekcija objekata podzemne infrastrukture i njihov premer            
- Praćenje mobilnih objekata                
-Konsalting iz oblasti geoinformacionih tehnologija i sistema          
-Projektovanje i implementacija GIS sistema i osnivanje nacionalne infrastrukture prostornih podataka  
-Projektovanje i implementacija infrastrukture u oblasti upravljanja prostornim resursima    
- Obrazovanje u oblasti geoinformacionih tehnologija i sistema        
Autor: Vladimir Maglić; e-mail: magleni90@gmail.com
Mentor: Mr Dušan Jovanović
27
 OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE -BIOMASA

TROŠKOVI SPREMANJA SLAME ZA

ПОКРАЈИНСКИ ФОНД
ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Булевар Михајла Пупина 6
21000 Нови Сад
телефон: 021 557 451
факс: 021 557 452
www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
fondpolj@vojvodina.gov.rs
ПОСТАНИТЕ И ВИ ЈЕДАН ОД
ENERGETSKU UPOTREBU
Poljoprivreda proizvodi veliku količinu različitih vrsta biomase, ali su za energetsku primenu
najpogodniji žetveni ostaci ratarske proizvodnje, odnosno slama strnih žita - Slama se može koristiti
kao najjeftinije alternativno gorivo, posebno što je svake godine obnovljivo i ekološki pogodno
za energetsko korišćenje. Zato je značaj poljoprivrede utoliko veći budući da su poljoprivredna
gazdinstva osnova buduće proizvodnje energije iz biomase
Pošto fosilana goriva postaju sve deficitarnija neohod- TROŠKOVI SPREMANJA SLAME
no je povećati korišćenje drugih izvora energije, pre svega U obračuna troškova spremanja slame izrađeni su pre-
biomase. Najpogodniji za energetsku primenu su ostaci dračuni korišćenja pogonskih i priključnih mašina (prema
i nusproizvodi šumarstva, drvne industrije, poljoprivrede dr Vladislavu Zekiću V. sa Poljoprivrednog fakulteta u No-
i primarne prerade poljoprivrednih proizvoda. Poljopri- vom Sadu). Isti su izvedeni za sve bitne elemente konač-
vreda proizvodi veliku količinu različitih vrsta biomase, ne kalkulacije, odnosno: kalkulacije troškova korišćenja
ali su za energetsku primenu najpogodniji žetveni ostaci pogonskih mašina za pojedine režime korišćenja, kalku-
ratarske proizvodnje, odnosno slama strnih žita. Osnov- lacije troškova korišćenja priključnih mašina, kao i kalku-
ni činilac koji u najvećoj meri određuje ekonomičnost lacije troškova zarada za stalno zaposlene radnike. Kao
svakog oblika korišćenja žetvenih ostataka je efikasnost osnovna pogonska mašina u procesu ubiranja, transpor-
organizacije rada i troškovi spremanja slame. U troškove ta i manipulacije žetvenih ostataka strnih žita koristili su
spremanja slame treba da se uvrsti i vrednost proizvodnje se traktori IMT-539 i Belorus MTZ-820. Obračun troškova
slame, koja orijentaciono iznosi 10% od cene
troškova proizvodnje zrna. Na ovaj način bi
se u izvesnoj meri rasteretili troškovi proi-
zvodnje zrna.
Poznato je da osnovna proizvodnja ratar-
skih useva povlači za sobom istu ili, čak, i do
tri puta veću masenu produkciju biljnih osta-
taka. U nekim rejonima sporedne sirovine su
zauzele svoje funkcionalno mesto u nastav-
ku procesa proizvodnje, a negde predstav-
ljaju sirovinski balast, pa se slama spaljuje ili
u najboljem slučaju zaorava. Ovakva praksa,
pored očiglednih gubitaka iskoristive bioma-
se, prouzrokuje i brojne negativne posledice.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vo-
doprivredu i šumarstvo apeluje na poljopri-
vrednike da se uzdrže od paljenja žetvenih
ostataka na oranicama. Paljenjem žetvenih
ostataka kiseonik iz zemljišta se troši, stvaraju se anae- podrazumeva korišćenja traktora IMT-539 u procesu ba-
robni slojevi u kojima anaerobni mikroorganizmi trajno
nestaju iz oraničnog sloja. Takođe, paljenjem strnjike uni-
liranja malih četvrtastih bala i MTZ-820 pri eksploataciji u
procesu baliranja valjkastih bala, i korišćenje iste mašine

КОРИСНИКА НАЈПОВОЉНИЈИХ
štava se korisna miklofora i živi organizmi. Takvo zemljište u ostalim operacijama (transport, manipulacija i odmo-
se degradira, ne može da se regeneriše, vremenom gubi tavanje veziva). Pored pogonske mašine proces baliranja
sva kvalitetna svojstva, što neminovno dovodi do gubitka žita podrazumeva i upotrebu sledećih priključnih mašina:

ПОЉОПРИВРЕДНИХ КРЕДИТА! prinosa zrna i slame.

Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tehničkim rešenji-
ma za energetsko iskorišćenje biomase poreklom iz poljo-
privrede. Pri tome, akcenat bi trebalo staviti na tehnička
rešenja koja bi omogućila korišćenje biomase na postoje-
ćoj ili modifikovanoj opremi. Ovakva rešenja bi u znatnoj
meri smanjila početna investiciona ulaganja i direktno
uticala na ekonomičnost energetske ili drugih vrsta upo-
trebe biomase.
presa Welger 730a, presa John Deere-592, model 1.81 M
regular, prikolice za transport Zmaj Z-489, Zmaj Z-401,
uređaj za manipulaciju jednostavne konstrukcije, koji se
sastoji iz tri oštra čelična tela koja služe za nabadanje bala
i odmotač Zmaj-402. Obračun je izveden prema normati-
vima utvrđenim u praksi (tabela 1).
Troškovi eksploatacije slame sadrže troškove sprema-
nja slame, transport do mesta skladištenja, troškove ma-
nipulacije i skladištenja. U suštini obračun troškova ener-

28
32 29
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE -BIOMASA OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE -BIOMASA

getske eksploatacije slame treba početi sa obračunom lograma po hektaru, dok je na posmatranom gazdinstvu Tabela 3. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u
vrednosti žetvenih ostataka, odnosno slame na samoj ova potrošnja veća i iznosi oko 4,2 kilograma po toni bali- oblikuvaljkastih bala
parceli. Valorizacija vrednosti slame ili bilo kojeg nuspro- rane slame. Na posmatranom gazdinstvu koristi se klasič-
na kompozicija za transport malih četvrtastih bala koja se Troškovi Struktura
izvoda zasniva se na proceni cene troškova proizvodnje R.br. Operacija
sastoji od traktora za vuču i dve modifikovane prikolice. (din/toni) (%)
slame, koja na osnovu kalkulacija iznosi oko 10% od cene
troškova proizvodnje zrna. Utovar bala vrši sezonska radna snaga bez korišćenja 1. Vrednost slame 1.155,30 35,39
mehaničkih pomagala. Standaradna organizacija ovoga
radnog procesa na ispitivanom gazdinstvu podrazumeva 2. Baliranje 619,73 18,99
angažovanje šest do osam radnika. Pri ovakvoj organizaci-
3. Materijal 66,91 2,05
ji rada dnevni učinak radne grupe iznosi približno petna-
est kompozicija za radno vreme od 12 časova, odnosnou 4. Utovar i transport 739,52 22,66
kupno 4.500 bala slame prosečne mase od 15 kg. Pri tome
dnevni učinak iznosi 67,5 tona slame, odnosno 5,63 tona 5. Manipulacija 135,67 4,16
slame na sat. Prosečna udaljenost je procenjena na sedam 6. Odmotavanje 195,51 5,98
kilometara. Na osnovu obračunatih troškova prema poje-
dinim kategorijama moguće je doći do ukupnih troškova 7. Skladištenje 351,47 10,77
do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se
spremanja, transporta i manipulacije slame spremljene u 8. Ukupno 3.264,10 100,00
slama skladišti. Transport se vrši specijalizovanom trak-
obliku malih četvrtastih bala (tabela 2).
torskom prikolicom koju pogoni traktor MTZ-820. Troš-
Troškovi spremanja slame sistemom velikih valjka-
kovi se obračunavaju prema ceni jednog časa korišćenja ZAKLJUČAK
stih bala se sastoje iz vrednosti slame, troškova korišće-
navedenih mašina i troškovima zarade za traktoristu u Zbog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa pred-
nja agregata sastavljenog iz traktora i prese za baliranje,
skladu sa normativima ispitivanog gazdinstva. Manipu- stavlja jedan od značajnijih izvora energije. Međutim, veći
zarade traktoriste, te troškova utrošenog veziva. Utovar
lacija u skladištu prema definisanim parametrima obav- deo potencijala biomase zbog relativno niske energetske
bala na prikolicu vrši se utovarivačem koji je pričvršćen na
lja se prednjim traktorskim utovarivačem priključenim na vrednosti i prostorne disprerzije nije pogodan za eksplo-
prikolicu. Troškovi utovara bala obračunati su zajedno sa
traktor MTZ-820. Troškovi manipulacije obuhvataju samo ataciju. Poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih
Tabela 1. Predračun troškova korišćenja pogonskih i pri- troškovima transporta. Kao rezultat procesa baliranja do-
troškove slaganja bala, jer su troškovi istovara obuhvaće- vrsta biomase, ali su za energetsku primenu najpogodniji
ključnih mašina bijaju se standardne rolo bale, standarnih dimenzija, pri
ni pri obračunu troškova transporta. Troškovi skladištenja žetveni ostaci ratarske proizvodnje, odnosno slama strnih
čemu masa pojednačne bale iznosi do 350 kg. Prema po-
Traktori, mašine, Troškovi su obračunati polazeći od pretpostavke da se slama skla- žita. Osnovni parametar ekonomičnosti korišćenja žetve-
R.br. dacima sa ispitivanog gazdinstva, pri sakupljanju ostvaru-
prikolice (din/času) dišti na otvorenom prostoru, te se procenjuju kroz vred- nih ostataka u bilo koje svrhe, pa i u energetske, predstav-
je se prosečan prinos slame od 3 tone slame po hektaru. U
nost gubitka do 15% količine korišćene slame, pri čemu ljaju troškovi spremanja slame.
praksi je moguće ostvariti učinak od približno 2,5 hektara
1. IMT - 539 1.036,77 se obračun primenjuje na utvrđene troškove sakupljanja, Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja
na čas rada, pri čemu učinak iznosi 7,5 tona balirane slame
2. MTZ – 820 2.200,58 transporta i manipulacije. Odmotavanje bala se koristi jedne tone slame strnih žita sistemom malih četvrtastih
po času rada. Obračun troškova uključuje troškove kori-
uglavnom u stočarstvu, ali može da se koristi i za ener- bala iznosi 3.840,91dinara, odnosno 33,76 evra. Najzna-
3. MTZ - 820 / transport 1.452,36 šćenja izabranog traktora, prese i zaradu rukovaoca trak-
getsku upotrebu bala pri usitnjavanju bala. Pri odmotava- čajniju stavku u ukupnim troškovima čini proizvodna
tora. U toku procesa baliranja dolazi i do utroška materi-
4. Welger 730 a 1.290,60 vrednost slame od 30,1%, troškovi mani-
jala, veziva za povezivanje bala (polipropilensko vezivo).
5. John Deere - 592 2.130,55 pulacije sa 19,4%, dok su troškovi baliranja
na trećem mestu i čine 15,3% od ukupnih
6. Zmaj - 481 163,68 Tabela 2. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u
troškova. Spremanja slame sistemom valj-
oblikumalih četvrtastih bala
7. Zmaj - 401 264,39 kastih bala moguće je obaviti po ceni od
Troškovi (din/ Struktura 3.264,10 dinara, odnosno 28,70 evra. Naj-
8. Manipulator 21,59 R.br. Operacija
toni) (%) značajniju stavku u ukupnim troškovima,
9. Zmaj Z - 402 381,25 Vrednost sla- takođe, čine proizvodna vrednost slameod
1. 1.155,30 30,08
me 35,39%, troškovi transpotra u koje je uklju-
Sam proces baliranja malih četvrtastih bala vrši se agre- čen i utovar bala od 22,66%, dok su troš-
gatom sastavljenim od traktora i prese za male prizmatič- 2. Baliranje 587,62 15,30
kovi baliranja na višem nivou u odnosu na
ne bale. U toku radnog vremena od 12 časova procenjen 3. Materijal 246,50 6,42 prethodni sistem 18,99% od ukupnih troš-
je učinak od 3.600 bala slame u realnim uslovima, tako Utovar i tran- kova. Prema izvedenim obračunima sistem
da učinak iznosi 300 bala, odnosno 4,5 tone balirane sla- 4. 329,21 8,57
sport valjkastih bala ostvaruje za 15,02% niže
me po času rada. Radni dan u trajanju od 12 časova ne 5. Manipulacija 745,46 19,41 troškove. Iz ovoga je moguće ustanoviti
predstavlja izuzetak kod radova sezonskog karaktera, te potrebu za daljim povećavanjem mehani-
se mora uzeti u obzir pri obračunu. U procesu baliranja 6. Odmotavanje 329,21 8,57
zovanosti radnih procesa u poljoprivredi.
dobijaju se bale dužine 800 mm, širine 490 mm i visine 7. Skladištenje 447,60 11,65 Dakle, cena spremljene slame nije viso-
360 mm. Masa bala zavisi od podešavanja prese i vlaž- 8. Ukupno 3.840,91 100,00 ka, te se slama može koristiti kao najjef-
nosti balirane biomase, tako da može da varira od 12, pa nju bala nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata tinije alternativno gorivo, posebno što je svake godine
sve do 35 kilograma. Iskustva sa posmatranog gazdinstva Na ispitivanom gazdinstvu potrošnja veziva iznosi oko sa priključenim odmotačem Zmaj-402 i troškovi zarade obnovljivo i ekološki pogodno za energetsko korišćenje.
ukazuju da je najrealnija procenjenja masa od 15 kilogra- 40 metara po bali, što iznosi oko 0,38 kilograma po toni rukovaoca traktora. Na osnovu obračunatih troškova pre- Zato je značaj poljoprivrede utoliko veći budući da su
ma, te se ista koristi u obračunu. U slučaju baliranja malih balirane slame. Obračun je izvoden na osnovu tržišne ma pojedinim kategorijama moguće je doći do ukupnih poljoprivredna gazdinstva osnova buduće proizvodnje
bala navedenom presom koristi se polipropilensko vezivo cene. Troškovi transporta slame, balirane u obliku velikih troškova spremanja, transporta i manipulacije slame spre- energije iz biomase.
tip p 320 u količini koja prema normativima iznosi 3,7 ki- valjkastih bala, obuhvataju utovar i transport od parcele mljene u obliku valjkastih bala (tabela 3). Prof. dr Miladin Brkić

30 31
www.erstegroup.com www.erstebank.rs

Vetar

Biomasa

Voda

Da li Vaša banka koristi svaku priliku

da izgradi sigurnu i održivu budućnost?

Member of Erste Group

Erste Grupa je jedna od vodećih finansijskih institucija na konkurentnom evropskom tržištu. Tokom 190 godina
poslovanja, zajedno sa 17 miliona klijenata u 8 zemalja, naučili smo kako tržište Evrope diše i spremni smo da
odgovorimo na različite izazove. Među prvima smo prepoznali važnost i potencijal projekata koji koriste obnovljive
izvore energije i finansirali sa više miliona evra njihov dalji razvoj i realizaciju. Naše iskustvo i znanje omogućavaju
nam 32
da ponudimo jedinstvena i sveobuhvatna rešenja uz individualan pristup, maksimalnu podršku i posvećenost
svakom klijentu.