MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

UDK: 63 Godina II – April 2013. – Broj 4 – Specijalno izdanje – Besplatan primerak ISSN 2334–6094

www.agrovizija.rs 1
5HaXUHGQLND
0DJD]LQ]DVDYUHPHQXSROMRSULYUHGX
Poštovani čitaoci, LDJUREL]QLV
Pred Vama je četvrti broj magazina “AGROVIZIJA”.
Već ste upoznati sa tim da je naša osnovna zamisao da Vas stručno i na vreme informišemo UDK: 63
MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS
Godina II – April 2013. – Broj 4 – Specijalno izdanje – Besplatan primerak ISSN 2334–6094

o tome kako na savremen način da se pripremite za predstojeći ciklus u poljoprivrednoj

proizvodnji. U aprilskom izdanju magazina “AGROVIZIJA” objavljujemo neophodne
savete stručnjaka i kompanija o pravilnom izboru hibrida kukuruza i agrotehnici za
prolećnu setvu u 2013. godini, kao i niz drugih zanimljivih i poučnih sadržaja.
U okviru poglavlja predviđenog za savete stručnjaka obavezno pročitajte tekst “Uticaj
roka i gustina setve na visinu prinosa kukuruza”, poučan tekst o setvi kao kompleksnoj
agrotehničkoj meri, uz dragocene preporuke.
Kako je ovo izdanje magazina “AGROVIZIJA” posvećeno setvi kukuruza, na ukupno www.agrovizija.rs 1

14 strana predstavljamo Vam top hibride kukuruza (NS, ZP, KWS, Limagrain, Dekalb) 2VQLYDaLL]GDYDa(8520(',$3/$1
na osnovu čega ćete lakše moći doneti odluku o izboru hibrida za Vašu njivu. '22)UX^NRJRUVND,,
U delu predviđenom za nove tehnologije koji se odnosi na primenu u prihrani biljaka 6UHPVND0LWURYLFD
donosimo tekst “Novo magično oružje - mikoriza”, koji govori o prednostima korišćenja 'LUHNWRULJODYQLLRGJRYRUQL
mikoriznih gljiva na jačanje korenovog sistema biljaka, intenzivnijeg porasta, otpornosti XUHGQLN'UDJDQ@RVL`
prema suši, bolestima, i dr. 8UH_LYDaNLVDYHWL 3ROMRSULYUHGQLIDNXOWHW
U prostoru posvećenom agrotehnici koji se odnosi na ishranu biljaka objavljujemo 1RYL6DG3ROMRSULYUHGQLIDNXOWHWX
tekstove “Tehnologija ishrane kukuruza”, mikrobiološka đubriva “Bactofil” i kako =HPXQX,QVWLWXW]DUDWDUVWYRLSRYUWDUVWYR
1RYL6DG,QVWLWXW]DNXNXUX]=HPXQ
“Bakterije pomažu biljkama”. 3ROMH3URJQR]QRL]YH^WDMQDVOXCED]D^WLWH
U delu predviđenom za nove tehnologije u oblasti zaštite bilja objavljujemo tekst ELOMD$39RMYRGLQH3URGXNWQDEHU]D1RYL
“Toksini su među nama”, koji nas uči kako da uz pomoć nove AgCelence tehnologije, 6DGLGU
kompanije “BASF”, od toksina zaštitimo biljke, potom životinje u ishrani, i pre svega nas 6WUXaQLVDUDGQLFLLNRQVXOWDQWL 3URIGU
same, dok su biljke još u njivama - jer kada zaražene stignu do skladišta onda je već kasno! 5DGRYDQ3HMDQRYL`3URIGU0LURVODY
Takođe, u poglavlju o zaštiti bilja, od kompanije “Galenika - Fitofarmacija” možete 0DOH^HYL`3URIGU0LODGLQ%UNL`3URIGU
=RUDQ.HVHURYL`3URIGU#DUNR,OLQ3URIGU
pročitati tekst: “Efikasno i ekonomično suzbijanje korova u kukuruzu”. $QND3RSRYL`9UDQMH^3URIGU9HUD
Iz oblasti agroekonomije, koja je posvećena obnovljivim izvorima energije, objavljujemo 5DLaHYL`GU$Q_HONR0L^NRYL`GU?RU_H
tekst “Troškovi korišćenja kukuruzovine kao izvora energije”. -RFNRYL`GU'UDJLFD-DQNRYL`#DUNR
*DOHWLQGLSOLQC6WHYDQ%R^QMDNGLSOLQC
MI PROMOVIŠEMO SAVREMENU POLJOPRIVREDU, NAPREDNE VFL5XCLFD0LNL`GLSOLQC#LYDQ
-RYDQRYL`GLSOLQCVSHFLGU
FARMERE, TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKE KOMPANIJE U
AGROBIZNISU, JER SLEDIMO VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUĆNOSTI! 5HGDNFLMD7HOID[ 
(PDLOHXURPHGLDDJUR#JPDLOFRP
Dragan Ćosić, $GUHVDUHGDNFLMH)UX^NRJRUVND,,
Glavni i odgovorni urednik 6UHPVND0LWURYLFD
0DUNHWLQJ 
3ULSUHPD]D^WDPSX (8520(',$
S A D R Ž A J 3/$1'22
>WDPSD'220DJ\DU6]RNIW2- >WDP
Saveti stručnjaka: Uticaj roka i gustina setve na visinu prinosa SDULMD)RUXP9RMYRGH0L^L`D1RYL6DG
kukuruza / Doc. dr Dragana Latković, prof. dr Branko Marinković,
7HNX`LUDaXQNRG
doc. dr Goran Jaćimović, prof. dr Jovan Crnobarac; 3UR&UHGLWEDQNH
Poljoprivredni fakultet Novi Sad ........................................................................................4 3,% 
NS hibridi kukuruza, pouzdan partner i u 2013. 0DWLaQLEURM 
>LIUDGHODWQRVWL 
(Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad) ......................................................................6
Na tržištu Srbije ZP hibridi kukuruza drže lidersku pozociju 5XNRSLVLLIRWRJUDILMHVHQHYUD`DMX
)RWRJUDILMHLWHNVWRYLVX]D^WL`HQLDXWRUVNLP
(Institut za kukuruz Zemun Polje) ....................................................................................12
SUDYRPWHVHEH]]QDQMDJODYQRJXUHGQLND
Pravilnim izborom hibrida do visokih i stabilnih prinosa (KWS Srbija)..........................16 LRGREUHQMDDXWRUDQHPRJXSUH^WDPSDYDWL
Pravo seme za prave prinose (Limagrain) ........................................................................18 LSXEOLNRYDWL=DVDGUCDMRJODVDUHGDNFLMD
Dekalb hibridi nove generacije (MK Seeds) .....................................................................19 QHSUHX]LPDRGJRYRUQRVW6YDSUDYD
^WDPSDQMDLXPQRCDYDQMDL]GDQMD]DGUCDYD
Nove tehnologije - ishrana biljaka: Novo magično oružje - mikoriza (A&S Union) .......20 RVQLYDa
Agrotehnika - đubrenje: Tehnologija ishrane kukuruza (AgroFerticrop) .........................22
,]OD]LaHWLULSXWDJRGL^QMH
Mikrobiološka đubriva: Bactofil (A&S Union) ................................................................24
Bakterije pomažu biljkama / Prof. dr Vera Raičević; &,3.DWDORJL]DFLMDXSXEOLNDFLML
Poljoprivredni fakultet u Zemunu .....................................................................................25 %LEOLRWHND0DWLFHVUSVNH1RYL6DG
Nove tehnologije - zaštita bilja: Toksini su među nama... 
/ AgCelence tehnologija (BASF Srbija)............................................................................26 $*529,=,-$PDJD]LQ]DVDYUHPHQXSROMRSULYUHGXL
Zaštita bilja: Efikasno i ekonomično suzbijanje korova u kukuruzu DJUREL]QLVJODYQLXUHGQLN'UDJDQ@RVL`*RGEU
6UHPVND0LWURYLFD(XURPHGLDSODQ
(Galenika-Fitofarmacija)...................................................................................................28 ,OXVWUFP
Agroekonomija - biomasa: Troškovi korišćenja kukuruzovine
AHWLULSXWDJRGL^QMH
kao izvora energije / Dr Vladislav Zekić, Mr Dragan Milić, ,661
dr Nedeljko Tica; Poljoprivredni fakultet Novi Sad .........................................................30 &2%,6665,'
Agrobankarstvo: Ponuda za modernu farmu (ERSTE BANK) ........................................32

3
SAVETI STRUČNJAKA
UTICAJ ROKA I GUSTINE SETVE
NA VISINU PRINOSA KUKURUZA
Doc. dr Dragana Latković, prof. dr Branko Marinković, doc. dr Goran Jaćimović, prof. dr Jovan Crnobarac
– Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Hibridi nove generacije poseduju visok genetski
potencijal rodnosti, što je i potvrđeno ostvarivanjem
rekordnih prinosa u vremenski povoljnim godinina-
ma. Ograničavajući faktori proizvodnje kukuruza osta-
li su agroekološki uslovi - pre svega količine i raspored
padavina tokom vegetacionog perioda i primenjena
tehnologija gajenja, gde hteli mi to priznati ili ne, još
uvek veliki problem predstavlja i transfer znanja od
naučnih institucija prema proizvođačima.
Tehnologija gajenja može u značajnoj meri modi-
fikovati, u pozitivnom ili negativnom smeru nepovolj-
ne agroekološke uslove, a do stabilne proizvodnje u
kojoj ćemo imati visoke prinose možemo doći samo
poštovanjem zahteva biljaka i blagovremenom i kva-
litetnom primenom svih agrotehničkih mera.
Jedan od najvažnijih elemenata tehnologije gaje-
nja kukuruza je setva, koja ima veliki i nenadoknadi-
vi uticaj na visinu prinosa kukuruza. Greške koje se
učine u setvi samo se delimično mogu ispraviti, te se
stoga ova agrotehnička mera, pored obrade zemljišta
i đubrenja, ubraja u najznačajnije u proizvodnom pro-
cesu kukuruza.
Setva je kompleksna agrotehnička mera jer se sa-
stoji od više elemenata - vremena, gustine i dubine
setve.
4
Prinos zrna kukuruza različitih FAO grupa zrenja
u 2012. godini
Vreme setve uslovljeno je biološkim osobinama i
agroekološkim uslovima u određenom regionu, deli-
mično dužinom vegetacije hibrida i namenom kuku-
ruza (za zrno ili silažu). Setva kukuruza u našim uslo-
vima počinje kada se temperatura zemljišta na dubini
setve ustali na oko 10 oC. U ravničarskim krajevima
to je obično krajem prve dekade aprila. Najveće po-
vršine u ravničarskim područjima poseju se između
10. i 30. aprila, a deo površina u prvoj dekadi maja. U
vremenski povoljnim godinama razlike u prinosima
između aprilskih rokova setve, kao i onih do 5. maja,
najčešće nisu značajne. Međutim, u sušnim godina-
ma u ranijim rokovima setve postižu se najviši prino-
si, a prinos ostvaren setvom sredinom maja bude i za
0.8 - 0.9 tha-1 manji. Jedan deo proizvođača izbegava
setvu u prvoj dekadi aprila, jer je period od setve do
nicanja produžen, usled čega je seme duže izloženo
napadu zemljišnih štetočina i patogena, što može do-
vesti do proređivanja sklopa. Drugi nedostatak rane
setve je eventualno oštećenje od kasnih prolećnih
mrazeva. Međutim, rana setva ima i niz prednosti. U
ranijoj setvi u slučaju prosečnih ili povoljnijih godina
je nešto ranije i nicanje, metličanje, pa i svilanje. Ku-
kuruz koji ranije svila, pre dozreva, a ispuštanje vode
iz zrna je brže, jer sazrevanje teče u toplijem periodu
godine. Ranije ponikao kukuruz po pravilu dobro ra-
zvija korenov sistem do letnjih suša, pa ih bolje toleri-
še, tj. delimično izbegava.
Gustina setve se menjala tokom poslednjih tride-
set godina, sa tendencijom povećanja broja biljaka
po hektaru. Tome je doprinela pojava novih hibrida,

koji su podnosili gušći sklop pre svega zbog prome-
njene arhitekture same biljke (veća čvrstoća donjih
internodija stabla i erektofilan položaj lista). Broj bi-
ljaka se povećao od 35.000-40.000 početkom sedam-
desetih godina, na 55.000-65.000 sredinom osamde-
setih. Međutim, treba imati u vidu da gustina sklopa
zavisi od hibrida, ali i plodnosti zemljišta te očekivane
količine i rasporeda padavina tokom vegetacije kuku-
ruza. Na plodnijim zemljištima, boljeg kapaciteta za
vodu, kao i onim područjima gde ima više padavina
u toku vegetacije, može se sejati gušće i obrnuto, u
sušnijim rejonima, kao i na manje plodnim zemlji-
štima setvu treba obaviti ređe. U uslovima navodnja-
vanja setva se takođe obavlja gušće.
Na osnovu naših istraživanja, zimske padavine,
raspored azota po profilu zemljišta u proleće i gu-
stina setve dominantno utiču na prinos kukuruza.
Kada raspored azota u proleće po dubini profila nije
pravilan, odnosno kada se veća količina nalazi u po-
vršinskom sloju, a predsetveno đubrenje kukuruza
bude pojačano (veće količine od optimalnih), to će
uticati na pojačanu bujnost biljaka. Takođe, korenov
sistem biljaka kukuruza ostaće u plićem površinskom
sloju. Pojačana bujnost biljaka podrazumeva veću li-
snu površinu, koja neracionalno troši vodu iz zimskog
perioda. U takvim slučajevima dominantan uticaj na
visinu prinosa imaće vegetacione padavine kojih u
SAVETI STRUČNJAKA
našim agroekološkim uslovima nema dovoljno. Slabi-
je razvijen korenov sistem (plitak), prevelika bujnost
biljaka (pojačana transpiracija) i nedostatak padavina
u toku vegetacije, naročito u tri letnja meseca (VI-VIII),
uticaće na značajnije smanjenje prinosa. Ukoliko je
nedostatak padavina veći prinos može biti značajno
smanjen (kao što je bio slučaj u protekloj 2012. go-
dini). Kada je distribucija azota po profilu pravilna
(veći deo nalazi se u slojevima od 60 do 120 cm), tada
se korenov sistem spušta dublje u zemljište, koristi
vodu i iz dubljih slojeva, pa suša nema toliko štetnih
efekata.
Preporuka proizvođačima je da u slučaju kada su
zimske padavine niske, optimalnu gustinu za određe-
ni hibrid treba smanjiti od 5 do 10%, a ako je i raspo-
red mineralnog azota loš, tada se optimalna gustina
smanjuje od 10 do 20% u odnosu na preporučenu za
dati hibrid. Pri optimalnim zimskim padavinama i do-
brom rasporedu azota po profilu, optimalna gustina
setve se pomera ka preporučenoj za dati hibrid.
U pogledu dubine setve, takođe treba pratiti stanje
vlažnosti zemljišta. U uslovima sušnog aprila, setvu
treba obaviti na nešto veću dubinu (6-7 cm), dok u
uslovima optimalne vlažnosti i povoljnih temperatur-
nih uslova ona može biti i nešto plića od uobičajene,
kako bi se favorizovalo brže klijanje i ujednačeno ni-
canje useva. Foto: Ćosić
5
SAVREMENO RATARSTVO - TOP HIBRIDI KUKURUZA
NS HIBRIDI KUKURUZA
POUZDAN PARTNER I U 2013.
Osnovne karakteristike NS hibrida kukuruza su: visok genetički potencijal za rodnost, dobra adaptabilnost
i stabilnost prinosa, savremena arhitektura sa relativno niskim biljkama i niskim klipom, brzo otpuštanje
vlage i pogodnost za kombajniranje zrna, kao i tolerantnost prema ekonomski najznačajnijim
prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
Moderno oplemenjivanje NS hibrida kukuruza u Institu-
tu za ratarstvo i povrtarstvo počelo je pre 75 godina. Snažan
naučni tim, obučavan u najemi-
nentnijim istraživačkim centrima
oplemenjivanja biljaka u svetu,
uz bogat oplemenjivački mate-
rijal i najsavremeniju tehničku
opremu stvara izuzetne rezultate.
Zahvaljujući kontinuitetu i stal-
nim naporima u primeni najno-
vijih saznanja u domaćim progra-
mima oplemenjivanja, NS hibridi
kukuruza već nekoliko decenija
zauzimaju značajne površine u
Srbiji i šire. Do sada je u Institutu
stvoreno 255 NS hibrida kukuru-
Dr Đorđe Jocković za, različitih FAO grupa zrenja, od
kojih je 105 priznato u inostran-
stvu, dok se 19 NS hibrida kukuruza nalazi na sortnoj listi EU.
NS hibride kukuruza karakteriše visok genetički potencijal
za rodnost, dobra adaptabilnost i stabilnost za gajenje u ra-
zličitim agroekološkim uslovima proizvodnje i tolerantnost
prema ekonomski najznačajnijim prouzrokovačima bolesti i
štetočinama.
Rekordni prinosi NS hibrida kukuruza u 2011. godini
Svake godine NS hibridi kukuruza u Srbiji zastupljeni su
u oko 250 makro i demo ogleda. Poljoprivredni proizvođa-
či imaju mogućnost da tokom cele vegetacije posmatraju
NS hibride kukuruza i prisustvuju njihovoj javnoj promociji
i berbi gde se ona organizuje. Dobijeni brojni rezultati do-
stupni su svim zainteresovanim poljoprivrednim proizvođa-
čima, što je od neprocenjive koristi prilikom njihovog odabi-
ra hibrida za setvu. Zbog nemogućnosti da ovom prilikom
iznesemo sve rezultate, iznećemo samo rekordne prinose
ostvarene sa NS hibridima kukuruza u različitim agroekološ-
kim uslovima gajenja.
Po visini prinosa u 2011. godini posebnu su se istakli NS
hibridi kukuruza: NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 7020, NS
5051 i NS 4023. Svi oni ostvarili su prinos preko 14 tona su-
vog zrna po hektaru. Svakako da su ti prinosi ostvareni u na-
šim najpovoljnijim regionima za gajenje kukuruza (Bačka i
Srem).
Međutim, ogled u selu Čekmin kod poljoprivrednog pro-
izvođača Miroslava Stankovića zaslužuje posebnu pažnju,
kako zbog izuzetno visokih prinosa tako i zbog uslova u koji-
ma su isti dobijeni. Gospodin Stanković ostvario je 19.7 tona
suvog zrna po hektaru sa hibridom NS 6010. I prinosi ostalih
pet hibrida u ogledu su izvanredni jer su se kretali u rasponu
od 13-19 t/ha: NS 770 - 13.0 t/ha; NS 5032 - 16,7 t/ha; NS 5043
- 17.8 t/ha; NS 6030 - 18 t/ha; NS 6102 - 18.8 t/ha. Da pome-
nuti hibridi mogu dati u povoljnim uslovima preko 15 tona
suvog zrna po jedinici površine, odnosno hektaru, pokazalo
se i ranije. Podsećamo na prinos od 18.640 kg suvog zrna po
6
hektaru koji je ostvario hibrid NS 6010 na imanju Miće Vuje-
vića u selu Amajlije kod Bijeljine u povoljnoj 2005. godini. To
su bile povoljne godine. Visoki prinosi NS hibrida kukuruza
u nepovoljnoj 2011. godini samo potvrđuju njihovu izuzet-
no dobru adaptabilnost i stabilnost prinosa. Visok i stabilan
prinos i izuzetna tolarantnost prema suši su osnovne odred-
nice NS hibrida kukuruza koje je vreme potvrdilo, a vreme je
najbolji sudija.
Prinosi NS hibrida kukuruza u 2012. godini
Tokom 2012. godine NS hibridi kukuruza bili su zastuplje-
ni u 320 makro i demo ogleda. Proizvodnu 2012. godinu ka-
rakterisala je pojava suše i veoma izražen deficit padavina to-
kom zime i vegetacionog perioda kukuruza. Ovom prilikom
iznećemo samo neke rezultate ogleda u 2012. godini. Gajić
Stevica iz Bačke Palanke ostvario je za 2012. godinu izuzet-
no visoke prinose sa NS hibridima kukuruza. Sa hibridom NS
6030 ostvario je prinos od 12,73 tone zrna po hektaru. Još
šest hibrida u ovom ogledu ostvarili su prinos iznad 10 tona
suvog zrna po hektaru. Prinos od preko 12 tona suvog zrna
po hektaru u 2012. godini ostvaren je i na oglednim polji-
ma PSS Loznica. Na ovom lokalitetu NS hibridi kukuruza: NS
5043 i NS 5053 ostvarili su 12,65, odnosno 12,11 tona suvog
zrna po hektaru. Žižakov Borivoje iz Zmajeva je sa hibridom
NS 6102 dobio prinos 10,5 tona suvog zrna po hektaru. Zna-
čajne rezultate ostvario je i Veljo Laketa iz Crvenke koji je sa
pet novih NS hibrida kukuruza iz FAO 500 grupe zrenja imao
preko 10 tona suvog zrna po hektaru. U tako ekstremnim
uslovima koji su vladali u toku 2012. godine ovi rezultati
samo potvrđuju dobru adaptiranost i stabilnost prinosa NS
hibrida kukuruza.
Takmičenje rekordera Srema
Već 39 godina u Sremu postoji organizovano takmičenje
u proizvodnji ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta, kao i u sto-
čarskoj proizvodnji. Srem je poznat „kukuruzarski” kraj naše
zemlje. Svake godine zaseje se više od 100.000 hektara ku-
kuruza. Sve semenske kompanije prisutne su u Sremu. Biti
prvi u Sremu kada je kukuruz u pitanju je izuzetno značaj-
no. Rekordni prinosi koji se ostvaruju rezultat su pre svega
izuzetne genetike odnosno vrhunskih hibrida, izuzetnog
rada proizvođača i povoljnih klimatskih uslova. U poslednjih
nekoliko godina na prvim mestima dominiraju NS hibridi
kukuruza. Iznosimo rezultate takmičenja rekordera Srema
u proizvodnji kukuruza za poslednjih pet godina. Na prvim
mestima u Sremu, u konkurenciji svih domaćih i inostranih
hibrida, najčešće su NS hibridi kukuruza u obe kategorije ta-
kmičenja (kategorija takmičenja do 3ha površine i kategorija
takmičenja preko 3 ha površine. Od novosadskih hibrida naj-
češće pobeđuju hibridi FAO 600 grupe zrenja NS 6010, NS
6030, NS Zenit i NS 6102. Upravo ove višegodišnje pobede
NS hibrida kukuruza na takmičenju u Sremu samo potvrđuju
izvanrednu stabilnost prinosa NS hibrida kukuruza.

NS hibridi kukuruza za rekordne prinose u 2013. godini
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je stvorena nova ge-
neracija visoko prinosnih NS hibrida kukuruza za različite na-
mene. Njihove osnovne karakteristike su: visok genetički po-
tencijal za rodnost, dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa,
savremena arhitektura sa relativno niskim biljkama i niskim
klipom, brzo otpuštanje vlage i pogodnost za kombajniranje
zrna.
FAO 300 grupa zrenja
NS 300
Srednje rani hibrid (oko115 dana dužina vegetacije). Po-
tencijal za prinos mu je preko 12 tona suvog zrna po hektaru.
Biljka je visine oko 240 cm, klip formira na oko 90 cm visine.
Stablo je izuzetno elastično i otporno na lom i poleganje.
Klip je sa oko 14 redi zrna žute boje. Zrno je duboko, krupno,
mase 1000 zrna oko 420 grama. Lako se bere i dobro čuva
tokom zimskog perioda. Hibrid se odlikuje dobrom adap-
tabilnosti i stabilnosti prinosa. U vreme zrenja brzo otpušta
vlagu i preporučuje se za kombajniranje zrna. U zavisnosti od
uslova uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni
uslovi: 70 x 19 cm; prosečni uslovi: 70 x 20 cm; manje povolj-
ni uslovi: 70 x 21 cm. Preporučuje se za setvu u svim rejonima
gajenja kukuruza FAO 300 grupe zrenja.
NS 3014
Srednje rani hibrid (oko117 dana dužina vegetacije). Po-
tencijal za prinos mu je preko 12 tona suvog zrna po hektaru.
Biljka je visine oko 270 cm, klip formira na oko 100 cm visi-
ne. Stablo je izuzetno elastično i otporno na lom i poleganje.
Klip je sa oko 14-16 redi zrna žute boje. Zrno je duboko, mase
1000 zrna oko 400 grama. Hibrid se odlikuje dobrom adap-
tabilnosti i stabilnosti prinosa. U vreme zrenja brzo otpušta
vlagu i preporučuje se za kombajniranje zrna. U zavisnosti od
uslova uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni
uslovi: 70 x 19 cm; prosečni uslovi: 70 x 21 cm; manje povolj-
ni uslovi: 70 x 22 cm. Preporučuje se za setvu u svim rejonima
gajenja kukuruza FAO 300 grupe zrenja.
FAO 400 grupa zrenja
NS 4023
Srednje rani hibrid (oko120 dana dužina vegetacije). Po-
tencijal za prinos mu je preko 15 tona suvog zrna po hektaru.
Bio je najrodniji hibrid u komisiji za priznavanje 2008. i 2009.
godine. Traži intenzivne uslove uspevanja i tada daje rekor-
dne prinose. Biljka je visine oko 270 cm, gornji klip formira
na oko 100 cm visine. Stablo je izuzetno elastično i otpor-
no na lom i poleganje. Klip je sa 18-20 redi žute boje. Zrno
SAVREMENO RATARSTVO - TOP HIBRIDI KUKURUZA
je duboko, krupno, mase 1000 zrna oko 400 grama. Lako se
bere i dobro čuva tokom zimskog perioda. Hibrid se odlikuje
dobrom adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. U vreme zrenja
brzo otpušta vlagu i preporučuje se za kombajniranje zrna. U
zavisnosti od uslova uspevanja preporuka za gustinu setve
je: optimalni uslovi: 70 x 20 cm; prosečni uslovi: 70 x 21 cm;
manje povoljni uslovi: 70 x 22 cm. Preporučuje se za setvu u
svim rejonima gajenja kukuruza FAO 400 grupe zrenja.
NS 4030
Srednje rani hibrid (oko120 dana dužina vegetacije). Po-
tencijal za prinos mu je preko 15 tona suvog zrna po hektaru.
Izuzetne stabilnosti prinosa. Posebno je tolerantan prema
suši. Ima širok areal uspešnog gajenja. Biljka visine oko 250
cm, klip formira na oko 80 cm. Klip je cilindričnog oblika sa
16 redi zrna žuto-narandžaste boje. Stablo je elastično, ot-
porno prema poleganju. Masa 1000 zrna je oko 410 grama.
Dobre je adaptabilnosti i dobre rezultate daje u različitim
agroekološkim uslovima gajenja. U zavisnosti od uslova us-
pevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70 x
20 cm; prosečni uslovi: 70 x 22 cm; manje povoljni uslovi: 70
x 23 cm.
NS 4015
Biljka visine oko 270 cm, klip formira na oko 90 cm. Klip
je cilindričnog oblika sa 14-16 redi zrna žute boje. Stablo je
elastično, otporno prema poleganju. Masa 1000 zrna je oko
420 grama. Dobre je adaptabilnosti i dobre rezultate daje u
različitim agroekološkim uslovima gajenja. U zavisnosti od
uslova uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni
uslovi: 70 x 20 cm; prosečni uslovi: 70 x 22 cm; manje povolj-
ni uslovi: 70 x 23 cm.
NS 444 ULTRA
NS 444 ULTRA je srednje rani hibrid. Može se gajiti za
kombajniranje zrna i za berbu u klipu zavisno od regiona i do
400 m nadmorske visine. Potencijal za prinos je oko 14 t/ha-1
suvog zrna. Dobro podnosi sušu.
Posebne karakteristike: Tolerantan prema cikloksidi-
mu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF). U
uslovima velike zakorovljenosti sa travnim (uskolisnim)
korovima može se tretirati herbicidom Focus Ultra, koji
je najefikasniji u suzbijanju ovakvih korova. Focus Ultra
na ovaj hibrid može se primeniti i posle 4 lista kukuru-
za ukoliko se primenjuje sam. Ako se vrši suzbijanje i
širokolisnih korova tada vreme primene određuje herbi-
cid za širokolisne korove koji se primenjuje zajedno sa
7
SAVREMENO RATARSTVO - TOP HIBRIDI KUKURUZA
Focus-om Ultra. Fokus Ultra ne sme se primeniti na obi-
čan NS 444, jer će ga uništiti. Znači, Focus Ultra može se
primeniti samo na NS 444 Ultra.
Stablo: NS 444 ULTRA ima elastično stablo visine oko 265
cm, otporno prema poleganju i lomu.
Klip-zrno: Klip je konusno-cilindričnog oblika sa 14-16 re-
dova zrna, žuto narandžaste boje. Zrno je tipa zubana stan-
dardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 390 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
- Optimalni uslovi proizvodnje: 68 (70 cm x 21 cm)
- Prosečni uslovi proizvodnje: 65 (70 cm x 22 cm)
- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)
FAO 500 grupa zrenja
NS 5043
Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Poten-
cijal za prinos mu je preko 17 tona suvog zrna po hektaru. Bio
je najrodniji hibrid u komisiji za priznavanje 2003. i 2004 go-
dine i najrodniji u postkomisijkim ispitivanjima 2005. godine.
U ogledima 2007. godine od novosadskih hibrida zauzeo je
prvo mesto po prinosu. Biljka je visine oko 280 cm, gornji klip
formira na oko 100 cm visine. Klip je sa 16-18 redi žuto-na-
randžastog zrna. Zrno je duboko, krupno, masa 1.000 zrna
oko 420 grama. Lako se bere i dobro čuva tokom zime. Hi-
brid se odlikuje dobrom adaptabilnosti i stabilnosti prinosa.
U vreme zrenja brzo otpušta vlagu i preporučuje se za kom-
bajniranje zrna. U zavisnosti od uslova uspevanja preporuka
za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70 x 21 cm; prosečni
uslovi: 70 x 22 cm; manje povoljni uslovi: 70 x 23 cm. Prepo-
ručuje se za gajenje u svim rejonima gajenja kukuruza FAO
500 grupe zrenja.
NS 540
Srednje kasni hibrid (122 dana dužina vegetacije). Poten-
cijal za prinos mu je preko 15 tona suvog zrna po hektaru.
Biljka je visine oko 290 cm, gornji klip formira na oko 110
cm visine. Klip je sa oko 14 redi žutog zrna. Zrno je dubo-
ko, krupno, masa 1000 zrna uvek preko 400 grama. Stablo je
izuzetno elastično i jedan je od najotpornijih hibrida prema
poleganju na ovim prostorima. Izuzetno lako i čisto se bere
i dobro čuva tokom zime. Hibrid se odlikuje dobrom adap-
tabilnosti i stabilnosti prinosa. U zavisnosti od uslova uspe-
vanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70 x
21 cm; prosečni uslovi: 70 x 22 cm; manje povoljni uslovi: 70
x 23 cm. Preporučuje se za gajenje u svim rejonima gajenja
kukuruza FAO 500 grupe zrenja.
NS 5010 (Pogodan za silažu)
Srednje kasni hibrid (125 dana dužina vegetacije). Poten-
8
cijal za prinos mu je preko 15 tona suvog zrna po hektaru.
Biljka je visine oko 300 cm, gornji klip formira na oko 110
cm visine. Najčešće formira po dva klipa. Klip je sa oko16-18
redi žutog-narandžastog zrna. Zrno je duboko, krupno, masa
1000 zrna je oko 400 grama. Hibrid se odlikuje dobrom adap-
tabilnosti i stabilnosti prinosa. U zavisnosti od uslova uspe-
vanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70 x
21 cm; prosečni uslovi: 70 x 22 cm; manje povoljni uslovi: 70
x 23 cm. Preporučuje se za gajenje u svim rejonima gajenja
kukuruza FAO 500 grupe zrenja.
NS 5051 (Novo u ogledima i manja količina u prodaji)
Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Poten-
cijal za prinos mu je preko 17 tona suvog zrna po hektaru.
Priznat je 2010. godone kao najrodniji hibrid FAO 500 grupe
zrenja u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida. Biljka je
visine oko 290 cm, gornji klip formira na oko 105 cm visine.
Klip je dug sa oko 16-18 redi žutog zrna. Zrno je duboko,
krupno, masa 1000 zrna oko 400 grama. Brzo otpušta vlagu
u sazrevanju i preporučuje se za kombajniranje zrna. Hibrid
se odlikuje dobrom adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. U
zavisnosti od uslova uspevanja preporuka za gustinu setve
je: optimalni uslovi: 70 x 21 cm; prosečni uslovi: 70 x 22 cm;
manje povoljni uslovi: 70 x 23 cm. Preporučuje se za setvu u
svim rejonima gajenja kukuruza.
NS 5063 (Novo u ogledima i manja količina u prodaji)
Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Poten-
cijal za prinos mu je preko 17 tona suvog zrna po hektaru.
Biljka je visine oko 280 cm, gornji klip formira na oko 100 cm
visine. Klip je sa 18 redi žutog zrna. Zrno je duboko, krupno,
masa 1000 zrna oko 410 grama. Lako se bere i dobro čuva
tokom zime. Hibrid se odlikuje dobrom adaptabilnosti i sta-
bilnosti prinosa. U vreme zrenja brzo otpušta vlagu i prepo-
ručuje se za kombajniranje zrna. U zavisnosti od uslova us-
pevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70
x 21 cm; prosečni uslovi: 70 x 22 cm; manje povoljni uslovi:
70 x 23 cm. Preporučuje se za setvu u svim rejonima gajenja
kukuruza FAO 500 grupe zrenja.
FAO 600 grupa zrenja
NS 6030
Novi srednje kasni hibrid (135 dužina vegetacije). Potenci-
jal za prinos mu je preko 20 tona suvog zrna po hektaru. Više-
struki rekorder Srema. U takmičenju rekordera Srema u 2011.
godini u kategoriji takmičenja do 3 hektara sa prinosom od
13.992 kg/ha suvog zrna zauzeo je prvo mesto u konkurenci-
ji svih domaćih i stranih hibrida kukuruza. U 2012. godini prvi
u Sremu u kategoriji takmičenja preko 3 hektara na imanjima
Siniše Kobačevića iz Golubionaca i Jovice Makitanovića iz Ku-
zmina dao je preko 7 tona suvog zrna po hektaru i zauzeo
prvo i drugo mesto ispred svih domaćih i stranih hibrida. Za
Srem je to bio sjajan prinos 2012. godine, jer zbog suše mno-
ge njive u Sremu ostale su bez roda. Visina biljke je oko 300
cm, a vršni klip formira na oko 110 cm. Stablo je elastično i
ima dobru otpornost na poleganje. Klip je sa 14-16 redi žuto-
narandžastog zrna. Zrno je duboko, krupno, izuzetno teško,
masa 1000 zrna preko 400 grama. Hibrid se odlikuje stay-
green osobinom, tj. dugo zadržava zelenu lisnu masu u fazi
sazrevanja. Lako se bere i dobro čuva. U zavisnosti od uslova
uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70
x 22 cm; prosečni uslovi: 70 x 24 cm; manje povoljni uslovi:
70 x 25 cm.
NS 6010
Jedan od najprinosnijih hibrida na ovim prostorima.
Potencijal za prinos mu je preko 20 tona suvog zrna po

hektaru.U rodnoj 2005. godini na imanju Miće Vujevića iz
sela Amajlije kod Bijeljine postigao je rekord od 18.640 kg
suvog zrna po hektaru. Veoma je tolerantan prema suši. Vi-
šestruki rekorder Srema. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti
prinosa. Biljka je visine oko 290 cm, a klip formira na oko 115
cm. Klip je blago konusnog oblika sa 16-18 redi zrna. Zrno
je žute boje, krupno, mase 1000 zrna preko 400 grama. NS
6010 ima izuzetan vigor - brz i ujednačen porast u prvim fa-
zama rasta i razvića. Hibrid se odlikuje stay-green osobinom,
tj. dugo zadržava zelenu lisnu masu u fazi sazrevanja. Lako se
bere i dobro se čuva. U zavisnosti od uslova uspevanja pre-
poruka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70 x 22 cm; pro-
sečni uslovi: 70 x 24 cm; manje povoljni uslovi: 70 x 25 cm.
NS 6102
Potencijal za prinos mu je preko 20 tona suvog zrna po
hektaru. Rekorder Srema u kategoriji takmičenja preko 3
hektara u 2011. godini. Na imanju Martina Domonjija iz Stare
Pazove na površini od 3.4 hektara u proseku po hektaru dao
je 14.557 kg/ha i tako iza sebe ostavio sve domaće i strane
hibride klukuruza. Biljka je visine oko 270 cm, a klip formira
na oko 90 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redi zrna,
žuto-narandžaste boje. Masa 1000 zrna je oko 410 grama.
Stablo je elastično otporno prema poleganju. Dobre je adp-
tabilnosti i stabilnosti prinosa, daje dobre prinose u različitim
agroekološkim uslovima i godinama. U zavisnosti od uslova
uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70
x 21 cm; prosečni uslovi: 70 x 23 cm; manje povoljni uslovi:
70 x 24 cm.
Zenit
FAO 600 grupa zrenja. Pored hibrida NS 640 jedan od naj-
stabilnijih hibrida u proizvodnji kod nas. Potencijal rodnosti
u optimalnim uslovima mu je preko 20 tona suvog zrna po
hektaru. Prvak Srema u kategoriji takmiičenja do 3 hektara
površine u 2012. godini. Zenit je na imanju Dušana Popovića
iz Vognja dao je 7.907 kg suvog zrna po hektaru i bio ispred
svih domaćih i stranih hibrida. Osam tona u Sremu dobiti u
2012. godini u uslovima ekstremne, nezapamćene suše, bio
je pravi podvig. To ukazuje na izuzetnu adaptiranost i dobru
stabilnost prinosa ovoga hibrida. Biljka je visine oko 280 cm.
Stablo je izuzetno elastično jedan od najotpornijih hibrida
prema poleganju na ovim prostorima. Klip formira na oko 90
cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redi zrna žuto-naran-
džaste boje. Zrno je u tipu zubana, mase 1.000 zrna oko 400
grama. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Izuzet-
no lako se bere i dobro se čuva. Stoka ga rado jede i pored
berbe u klipu pogodan je i za silažu. U zavisnosti od uslova
uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70
SAVREMENO RATARSTVO - TOP HIBRIDI KUKURUZA
x 21 cm; prosečni uslovi: 70 x 23 cm; manje povoljni uslovi:
70 x 24 cm.
Radan
FAO 600 grupa zrenja. Hibrid namenjen za berbu u klipu.
Potencijal rodnosti u optimalnim uslovima mu je preko 20
tona suvog zrna po hektaru. Biljka je visine oko 300 cm. Izu-
zetno lep, krupan i dugačak klip. Pravi lepotan. Klip formira
na oko 90cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redi zrna žu-
to-narandžaste boje. Zrno je u tipu zubana, mase 1000 zrna
oko 400 grama. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti prinosa.
Izuzetno lako se bere i dobro se čuva. Stoka ga rado jede i
pored berbe u klipu pogodan je i za silažu. U zavisnosti od
uslova uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni
uslovi: 70 x 21 cm; prosečni uslovi: 70 x 23 cm; manje povolj-
ni uslovi: 70 x 24 cm.
NS 640
 Izuzetna adaptabilnost i stabilnost prinosa
NS 640 je srednje kasni, najrasprostranjeniji hibrid u po-
slednjoj dekadi. Pogodan je za gajenje u svim ravničarskim
rejonima. Potencijal za prinos zrna je iznad 17 tha-1 suvog
zrna i preko 55 t/ha-1 silaže. Dobro podnosi sušu.
Stablo je visoko, elastično, čvrsto, otporno prema pole-
ganju i lomu.
Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14-16
redova zrna.
Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje, mase 1000
zrna iznad 400 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
1. Optimalni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)
2. Prosečni uslovi proizvodnje: 59 (70 cm x 24 cm)
3. Manje povoljni uslovi proizvodnje: 57 (70 cm x 25 cm)
NS 640 Ultra
 Izuzetna adaptabilnost i stabilnost prinosa
NS 640 Ultra je srednje kasni, novi hibrid. Pogodan je za
gajenje u svim ravničarskim rejonima. Potencijal za prinos
zrna je iznad 17 t/ha-1 suvog zrna i preko 55 t/ha-1 silaže. Do-
bro podnosi sušu.
Posebne karakteristike: Tolerantan prema cikloksidi-
mu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF). U
uslovima velike zakorovljenosti sa travnim (uskolisnim)
korovima može se tretirati herbicidom Focus Ultra, koji
je najefikasniji u suzbijanju ovakvih korova. Focus Ultra
na ovaj hibrid može se primeniti i posle 4 lista kukuru-
za ukoliko se primenjuje sam. Ako se vrši suzbijanje i
9
SAVREMENO RATARSTVO - TOP HIBRIDI KUKURUZA
širokolisnih korova tada vreme primene određuje herbi-
cid za širokolisne korove koji se primenjuje zajedno sa
Focus-om Ultra. Focus Ultra ne sme se primeniti na obi-
čan NS 640, jer će ga uništiti. Znači, Focus Ultra može se
primeniti samo na NS 640 Ultra.
Stablo je visoko, elastično, čvrsto, otporno prema pole-
ganju i lomu.
Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14-16
redova zrna.
Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje, mase 1000
zrna iznad 400 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
- Optimalni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)
- Prosečni uslovi proizvodnje: 59 (70 cm x 24 cm)
- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 57 (70 cm x 25 cm)
NS 6043
Hibrid namenjen za berbu u klipu i spravljanje silaže. Po-
tencijal rodnosti u optimalnim uslovima mu je preko 20 tona
suvog zrna po hektaru. Silaže u povoljnim uslovima može
dati sa lakoćom i preko 70 tona po hektaru. Biljka je visine
oko 320 cm. Izuzetno lep, krupan i dugačak klip. Pravi lepo-
tan. Klip formira na oko 110 cm. Klip je cilindričnog oblika sa
16-18 redi zrna žuto-narandžaste boje. Zrno je u tipu zubana,
mase 1000 zrna oko 420 grama. Dobre je adaptabilnosti i sta-
bilnosti prinosa. Izuzetno lako se bere i dobro se čuva. Stoka
ga rado jede i pored berbe u klipu pogodan je i za silažu. U
zavisnosti od uslova uspevanja preporuka za gustinu setve
je: optimalni uslovi: 70 x 21 cm; prosečni uslovi: 70 x 23 cm;
manje povoljni uslovi: 70 x 24 cm.
FAO 700 grupa zrenja
NS 7020
Priznat u FAO 700 grupi, ali je po sadržaju vlage u berbi u
FAO 600 grupi zrenja. Izuzetan hibrid, jedan od najrodnijih.
Potencijal za rodnost u optimalnim uslovima mu je preko
20 tona suvog zrna po hektaru. Biljka je visine oko 270 cm,
klip formira na oko 95 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16-
18 redi zrna, žuto-narandžaste boje. Stablo je elastično, ot-
porno prema poleganju. Masa 1000 zrna je oko 420 grama.
Dobre je adaptabilnosti i dobre rezultate ostvaruje u različi-
tim agroekološkim uslovima gajenja. U zavisnosti od uslova
uspevanja preporuka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70
x 22 cm; prosečni uslovi: 70 x 24 cm; manje povoljni uslovi:
70 x 25 cm.
10
NS 770
Kasni hibrid FAO 700 grupe zrenja. Potencijal rodnosti mu
je preko 20 tona suvog zrna. Jedan od najrodnijih hibrida u
2011. godini. Biljka je visine oko 300 cm, a vršni klip formira
na oko 110 cm. Klip je cilindričan do blago konusan sa oko
16 redi žutog zrna. Zrno je krupno duboko, masa 1000 zrna
oko 400 grama. Lako se bere i dobro čuva. Zbog velike mase
koju formira i visokog udela zrna jako je pogodan za sprav-
ljanje silaže. U zavisnosti od uslova uspevanja preporuka za
gustinu setve je: optimalni uslovi: 70 x 23 cm; prosečni uslo-
vi: 70 x 24 cm; manje povoljni uslovi: 70 x 25 cm. Do sada je
u ogledima i proizvodnji ostvario odlične rezultate i očekuje
se njegovo brzo širenje u proizvodnji.
Tisa
Hibrid FAO 700 grupe zrenja. Potencijal rodnosti mu je
preko 20 tona suvog zrna. Jedan od najrodnijih hibrida u
2011. godini. Biljka je visine oko 320 cm, a vršni klip formira
na oko 150 cm. Klip je cilindričan do blago konusan sa oko 16
redi narandžastog zrna. Zrno je krupno duboko, masa 1000
zrna oko 410 grama. Lako se bere i dobro čuva. Zbog velike
mase koju formira i visokog udela zrna jako je pogodan za
spravljanje silaže. U zavisnosti od uslova uspevanja preporu-
ka za gustinu setve je: optimalni uslovi: 70 x 23 cm; prosečni
uslovi: 70 x 24 cm; manje povoljni uslovi: 70 x 25 cm.
Gustine setve za sve NS hibride kukuruza primeriti
datoj njivi i uslovima gajenja. Krajem marta na osnovu
količine zimskih padavina i rasporeda azota po dubini
profila na sajtu Instituta biće objavljene preciznije gusti-
ne setve za svaki NS hibrid kukuruza.
Preporuka NS hibrida kukuruza za kombajniranje zrna
1. FAO 300: NS 300, NS 3014
2. FAO 400: NS 4023, NS 4030, NS 4015, NS 444 Ultra
3. FAO 500: NS 5043, NS 5051(limitirana količina)
NS hibridi kukuruza za berbu u klipu
1. FAO 500: NS 540, NS 5043, NS 5010,
2. FAO 600: NS 6030, NS 6010, NS 6102, NS 7020, Zenit, NS
640, NS 640 Ultra, NS 6043, Radan
3. FAO 700: NS 770, Tisa
NS hibridi kukuruza za silažu
NS 6043, NS 770, Tisa i NS 5010
Novi NS hibridi kukuruza za manje površine/probu
samo u prodajnom centru u Rimskim Šančevima
FAO 500: NS 5044, NS 5051, NS 5053, NS 5063
FAO 600: NS 6053, NS 6083, NS 7063
Pored toga, NS hibridi kukuruza imaju naučnu i stručnu
podršku svih naučnih i stručnih radnika raznih profila In-
stituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Saznanja i
višedecenijska iskustva naučnih radnika Instituta su nepro-
cenjive vrednosti, koje stoje na raspolaganju korisnicima NS
semena. Tako je bilo i tako će uvek biti. Naučni i stručni radni-
ci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu svesni su
nemerljivog doprinosa kolega sa terena iz stanica, naših ze-
mljoradnika i mnogih drugih koji su nam uvek dobronamer-
nim kritikama i pohvalama pomagali da budemo još bolji, još
uspešniji i mi smo im na tome zahvalni. Svim korisnicima NS
semena, i onim drugim, želimo rodnu i berićetnu 2013 godi-
nu, i sa NS hibridima i sortama rekordne prinose.
Dr Đorđe Jocković
Rukovodilac Odeljenja za kukuruz
 NS hibridi kukuruza
2013
ZA BERB
BU U KLIPU ZA KOMBAJNIRANJJE TOLERA
ANTNI
U ZRN
NU PREMA HERRBICIDU
NS 540 (GFAN AO 500) FOCUS ULTRA
OTPO
P RAN NA POLEG
TOLERANTAN PRE
TO REMA
ANJE
JE
MA SUŠ
E,
U I NS 300 (FAO 300)
TOLERA
ANTTAN
A PRE
EMA SUŠI I GLAVNIM
NS 444 ULTRA
NS 5043 (FAO 500)
PROU
UZROOKOVAČIM
IMA
A BOLEST
STI
(FAO 400)
TOLE
LE
ERANT
VISO
SO
RANTTAN PRE
OKKO
OG PO
POTE
TE
EMA
ENC
M SUŠŠI I VEOM
N IJJAL
A A RODN
MA
D OS
OSTI
TI NS
DOBAR
DO
3014
R ROD
RO I U MA
MAN
(FAO 300)
NJE
HI
HIBRID VISOKIH
I STABILNIH PR
PRIN
I OSA

NS 5010 (FAO 500)

POVO
VO
OLJ
LJNI
NIM
M USLOVIMA GAJEN
ENJA
NS 640 ULTRA
VISO
VISOK
PREM
PR
K I ST
E A ST
STAB
S RE
A ILAN
RESN
SN
NIM
N PRINOS, TOLERANTA
M FAK
A TORIMA
AN
NS
VE
EOMA
4023
OMA VI
OM VISO
SOK
SO K
(FAO 40
00) (FAO 600
IZ
ZUZET
0)
E NA ADA
DAPT
PTAB
ABIL
ILNO
N STT

NS 6030 (FAO 600)

PO
POTE
TENC
NCIJAL
AL
L ROD
ODNO
NOST
STII
ST I ST
STAB
ABIL
LNOST PRI
RINO
NOSA
S

HIBR
HI BRID
BR ID REK
I STTAB
A IL
EKORDNIH
LNI
N H PR
IH
PRINOS
SA NS
VISO
SOK
4015
K PO
P TE
TEN
(FAO 400))
NCIJAL RODNOSTI
ZA SIL
LAŽU
NS
HIBR
6010
RID REKOR
RDN
(FAO 600)
D IH PRI
R NO
NOSA
SA
A
U PR
US
PROS
SLO
OSEČNIM
M I POVOLJNIM
L VIMA GAJENNJA NS 5010 ( AO
(F O 500
0 )
VISOK I S
STTAB
BIL
ILA
AN PRINOS,
ZA BOL
LJE
J USLOVE
E GAJENJA
NS 4030 (FAO 4000) TO
OLERAAN
NTTAN
N PRE
REMA
M

NS 6102 (FAO 600)

OTPO
P RAN PREMA POLEGANJU,
TOLERANTAN PREMA SUŠI
STTRESN
NIM FAKKTO
TORI
RIMA
IMA

H BR
HI BRID
ID REKORDN
DNIH
IH
NS 6043 (F
FAO
O 600)
I STAB
BIL
ILNIH PR
RIN
INOS
OS
SA
NS 444 (FAO 400) POGO
GODAN ZA
A BERBU
BU

NS 7020 (FAAO 600) ODLI

ODLIČN
KVAL
KV
ČNA AD
ADAP
A TABILNOST,
LITTETTNO ZRN
NO
U KL
KLIP
IPU
U I SI
S LA
AŽU

HIBRID
H D REK
KOR
ORDNOG PRI
RINOSA,
NS 770 (FA
AO 700)
TOLE
TO L RA
RANT
N AN PREMA
MA SUŠI
NS 5043 (FA
AO 500) VISO
VISOKK POTE
TENC
NCIJAL RO
ODDNO
NOST
STII

NS
POG
PO
6043 (FFAO 600)
GODAN ZA BERBU
HIBRID
D VISOKIH
I STAB
A IL
ILNI
H
N H PR
P INOSA
A
ZR
ZRNA,
PR
ROI
OIZV
POGO
GODA
DANN ZA
ZVODNJJU KV
K AL
ALIT
ITETNE
SILAŽE
ŽE
U KLIP
IPU
U I SILA
AŽU NS 5051 (FAO 500)
ZENIT (FAO 6000) POTE
POTENC
N IJAL
PREKO 17
AL ZA PRIN
7 t/h
/ a
NOS TISA
Z BER
ZA ERBU
(FA
AO 70
BU U KLIPU
00)
VISOK
K PR
PRIN
INOS
OS
O
OS,
S, I SPRA
R VL
VLJANJ
N E KVAL
ALIT
ITTETNE
ETTNE
NE
OTPO
OT P RA
PO AN PREM
PRE
PR EM
MA PO
POLE
LEGA
ANJU
www.nsseme.com SILAŽE
Ž

RADAN
KRUP
UP
U PAN, DOBRO
(FAO 600) besplatan info broj 0800&00002
02
21
1

O RNJ
OZRN
R NJE
JEN KL
KLIIP
KLIPP

NS Semena za sva vremena 11

SAVREMENO RATARSTVO – TOP HIBRIDI KUKURUZA

Na tržištu Srbije

ZP HIBRIDI KUKURUZA
DRŽE LIDERSKU POZICIJU
U poslednje dve godine Institut za kukuruz “Zemun Polje” drži lidersku poziciju u prodaji
semena kukuruza na području Srbije. To znači da Institut ima hibride odgovarajućeg kvaliteta,
dobru semensku proizvodnju i odličan doradni centar.

Za više od šest i po decenija postojanja u Institu-

tu za kukuruz “Zemun Polje” stvoreno je 635 hibrida
kukuruza namenjenih za gajenje u različitim agroeko-
loškim područjima. Institut proizvodi veoma kvalitet-
no seme ne samo za tržište Srbije, nego i za izvoz, a
širom Evrope priznato je preko 110 hibrida kukuruza.
U poslednje dve godine Institut za kukuruz “Zemun
Polje” drži lidersku poziciju u prodaji semena kukuru-
za na području Srbije. To znači da Institut ima hibride
odgovarajućeg kvaliteta, dobru semensku proizvod-
nju i odličan doradni centar. Njihova glavna odlika
je veoma dobra adaptibilnost različitim zemljišnim i
klimatskim uslovima.

HIBRIDI VISOKOG GENETSKOG

POTENCIJALA
O viziji, planovima, kao i o profilu Instituta za ku-
kuruz “Zemun Polje” govorio nam je dr Života Jova-
nović, direktor marketinga.
- Cilj oplemenjivača našeg Instituta je da stvore hi-
bride visokog genetskog potencijala rodnosti prilago-
Dr Života Jovanović
đene za široka agroekološka područja i da dok dođe
do vreće od 25.000 semena, koliko broji naša setvena
jedinica, prođe kroz niz tehnoloških operacija kako
bismo dobili seme vrlo visokog kvaliteta. A seme ku-
kuruza vrhunskog kvaliteta je ono po čemu smo po-
znati ne samo u Srbiji nego i širom sveta.
Institut posebnu pažnju poklanja kadrovskoj
strukturi i u odnosu na ukupan broj zaposlenih
visoko obrazovani stručnjaci su zastupljeni u
proseku sa oko 30%. Više od 30 doktora nauka
kao i veliki broj magistara i inženjera stalno se
usavršavaju u raznim elitnim institucijama u
SAD i Evropi. Do sada je Institut za kukuruz
“Zemun Polje” sarađivao sa gotovo svim ze-
mljama u kojima se proizvodi kukuruz, kako u
domenu naučno-istraživačkog rada tako i ko-
mercijalnog poslovanja. Uvođenjem sistema
menadžmenta kvaliteta po ISO standardu In-
stitut usklađuje svoje poslovanje sa evropskim
standardima.
Osnovne aktivnosti Instituta su usmerene na
stvaranje ZP hibrida kukuruza. Intenzivno se
radi na unapređenju tehnologije gajenja kao i
na razvoju proizvodnje i dorade semena.

12

U različitim laboratorijama Instituta kao i na ogled-
nim poljima površine oko 1.300 hektara izvode se
brojni eksperimenti. U laboratoriji za biotehnologiju
osnovne aktivnosti usmerene su na mapiranje geno-
ma kukuruza, selekciju pomoću molekularnih mar-
kera, karakterizaciju germoplazme kukuruza kao i
utvrđivanje genetičke čistoće semena. Zahvaljujući
istraživanjima u laboratorijama za fitopatologiju, en-
tomologiju i herbologiju unapređuje se koncept zašti-
te selekcionog i komercijalnog materijala od biljnih
bolesti, štetočina i korova. Ispitivanja laboratorija za
agrohemiju doprinose definisanju optimalnih uslo-
va rasta biljaka na zemljištima različitih tipova. Ova
laboratorija takođe pruža usluge analize zemljišta u
funkciji racionalnog đubrenja. Proučavanje mehaniz-
ma otpornosti biljaka na stres laboratorije za fiziologi-
ju predlaže mere za efikasnije gajenje u uslovima suše
i ekstremno visokih temperatura - kaže Jovanović.
SAVREMENE METODE OPLEMENJIVANJA
- Na oglednim poljima Instituta u Zemun Polju,
Krnješevcima i Planinici započinje višegodišnji pro-
ces stvaranja ZP hibrida i sorti koji traje između 12
i 15 godina. Selekcioneri iz postojećeg genofonda
odabiraju pogodan materijal za selekciju. Institutska
banka gena raspolaže sa preko 6.000 genotipova ra-
znih biljnih vrsta dostupnih u svakom trenutku svim
istraživačima koji rade na stvaranju prepoznatljivog
ZP brenda. Primenom savremenih metoda opleme-
njivanja kukuruza kroz sedam do osam generacija uz
stalnu selekciju dobijaju se samooplodne linije koje
se potom testiraju na razne vrste otpornosti: otpornost
na parazite i štetne insekte, poleganje, stres spoljne
sredine, itd. Istovremeno testira se i njihova kombina-
ciona sposobnost i odabiraju linije za ukrštanje kojim
se umnožavaju eksperimentalni hibridi. U procesu
selekcije kukuruza stalno ima između 30.000-40.000
samooplodnih linija svih grupa zrenja i različitog
tipa zrna na osnovu kojih se godišnje stvara više od
10.000 eksperimentalnih hibrida. Na kraju procesa
stvaranja hibiridi se više godina testiraju u ogledima
na velikom broju lokacija. Godišnje Institut prijavlju-
je između 10 i 30 eksperimentalnih hibrida kukuruza
različitih grupa zrenja i tipova zrna komisiji za pri-
znavanje i odobravanje uvođenja u proizvodnju sorti
i hibrida.
Danas Institut ima preko 635 priznatih hibrida
kukuruza, kako pogodnih za gajenje u različitim ze-
mljišno-klimatskim uslovima, tako i različitog tipa
zrna kao što su zubani, kokičari, šećerci, kukuruzi
belog i crvenog zrna - rekao je dr Života Jovanović.
SAVREMENO RATARSTVO – TOP HIBRIDI KUKURUZA
Reč
poljoprivrednika
Rade Mudrić
ISKUSTVO ME NAVODI
NA ZP HIBRIDE
O izboru ZP hibrida kukuruza za prolećnu setvu
razgovarali smo sa Radetom Mudrićem iz Putinaca.
Zašto ćete sejati ZP hibride i na kojim površi-
nama?
- Zato što je prošla godina bila izuzetno sušna, a
ZP hibridi su i u takvoj godini dali zadovoljavajući
prinos. U poslednjih par godina iskustvo me navodi
na to da sejem ZP hibride. I ljudima kojima radim
uslužno savetujem ZP hibride zato što su tolerantni
na sušu, dugo imaju zelenu masu, ali treba se držati
preporuka za razmak prilikom setve. Razmak je jako
bitan, naročito zbog najava da ćemo i dalje imati
sušne periode, a to je uglavnom od 24-28 cm. Nauka
kaže da će u narednim godinama prosečno za 2-3°C
stepena temperatura ići gore, pa mogu reći da su ZP
hibridi pravi hibridi za budućnost. Konkretno ja ti-
pujem na hibride ZP 341, ZP 505 i ZP 666 koji su se
dobro pokazali, a od njih meni je najbolji ZP 666.
Na površini od 15 hektara sejaću oko 80 odsto ZP
666, a na preostalom delu površina će biti zastuplje-
ni ZP 341 i ZP 505 - rekao je Rade Mudrić.
VISOKI I STABILNI PRINOSI U SVIM
USLOVIMA GAJENJA
Visoki i stabilni prinosi, dobra tolerantnost na sušu
i visoke temperature, otpornost na bolesti stabla i kli-
pa, dobra stabilnost i gajenje u većim gustinama od-
likuju ZP hibride kukuruza: ZP 341, ZP 427, ZP 434,
ZP 505, ZP 555, ZP 560, ZP 600, ZP 606, ZP 666,
ZP 677, ZP 684, ZP 704 i ZP 735 koji je izuzetan za
silažu. Institut ima u ponudi i izuzetne hibride belog
zrna ZP 300b i ZP 718b, kokičar ZP 611k i šećerac
ZP 504su. Pored dobrih agronomskih svojstava, po-
menuti hibridi se karakterišu i modernom arhitektu-
rom (nisko stablo sa klipovima formiranim na visini
od 80-100 cm), a u procesu sazrevanja brzo otpušta-
ju vlagu iz zrna. I u ekstremno sušnoj 2012. godini,
ali uz kvalitetnu primenu mera gajenja, ZP hibridi su
imali zavidne, a u pojedinim rejonima i rekordne pri-
13
SAVREMENO RATARSTVO – TOP HIBRIDI KUKURUZA
nose. Tako je, na primer, Avram Gišić iz Mačvanskog
Belotića sa ZP hibridima imao prinos od 13,5 tona po
hektaru kukuruza u klipu.
Valja imati na umu: ponavlja se pravilo da kombino-
vanje većeg broja hibrida, kako najnovije generacije,
tako i ranije stvorenih (ZP 677, ZP 684, ZP 704 i ZP
Iz ponude ZP hibrida za 2013. godinu
Rodan i rani
ZP 341 (FAO 300)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 210 cm
- klip konusan na visini 100 cm
- dužina klipa 22 cm
- 16 redova zrna na klipu
- masa 1000 zrna 350 g
Izuzetno rodan
ZP 427 (FAO 400)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 220 cm
- klip konusan na visini 90 cm
- dužina klipa 25 cm
- 14-16 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 400 g
Uvek rodan
ZP 434 (FAO 400)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 220 cm
- klip konusan na visini 105 cm
- dužina klipa 20-22 cm
- 14-16 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 350 g
Nov visoko rodan
ZP 555 (FAO 500)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 230 cm
- klip konusan na visini 90 cm
- dužina klipa 27 cm
- 16-18 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 400 g
Nov, rodan
ZP 560 (FAO 500)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 240 cm
- klip konusan na visini 90 cm
- dužina klipa 27 cm
- 14-16 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 420 g
14
735), uz poštovanje svih načela savremene i moder-
ne agrotehnike daje preduslov da se ostvari “Prinos
za ponos” sa hibridima Instituta za kukuruz “Zemun
Polje”.
D. Ćosić
Šampion prinosa
ZP 600 (FAO 600)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 260 cm
- klip konusan na visini 100 cm
- dužina klipa 29 cm
- 14-16 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 450 g
Rekorder nove generacije
ZP 606 (FAO 600)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 260 cm
- klip konusan na visini 100 cm
- dužina klipa 25 cm
- 14-16 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 450 g
Đavolski dobar
ZP 666 (FAO 600)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 200 cm
- klip konusan na visini 90 cm
- dužina klipa 25 cm
- 16 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 390 g
Izuzetno rodan
ZP 684 (FAO 600)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 270 cm
- klip konusan na visini 120 cm
- dužina klipa 26 cm
- 16 redova zrna na klipu
- masa 1.000 zrna 390 g
Tradicija i poverenje
ZP 704 (FAO 700)
- zuban žutog zrna
- visina biljke 290 cm
- klip konusan na visini 130 cm
- dužina klipa 25 cm
- 16-18 redova zrna na klipu
- masa 1000 zrna 360 g
15
 A B AS
KR
L I M T
K LE
C A
GRE ESS
M
KER

KRABAS - Najraniji
KLIMT - Savremen i prinosan
GRECALE - I zrno i silaža
KERMESS - Zakon

U L JEM
B O GAT ILAN
B - APTIB
D
A - A DAN
O
R - R PORAN
T A
O - O PA GLAV INOSI
E
L - L LIČNI PR
D
O-O

Barolo - srednjerani uljani hibrid, koga karakterišu stabilnost

i sigurnost u rodu iz godine u godinu. Pokazao je da može
lako da se adaptira na različite uslove proizvodnje i donese
standardno visoke prinose. Postoji u dve varijante, Rm i Ro.
RO: Otporan na Volovod

.:66UELMDGRR
0LOXWLQD0LODQNRYLþDD1RYL%HRJUDG
16
7HO)D[ZZZNZVUV
P R AV I L N I M I Z B O R O M H I B R I D A D O V I S O K I H I S TA B I L N I H P R I N O S A
3UDYLOQLPL]ERURPKLEULGD]DVYDNLUHMRQPRJXþHMHSURL]YRGQMXNXNXUX]DXĀLQLWLUHQWDELOQLMRPLRGUçDWLMHQDYLVRNRPQLYRX
, SRUHG YLVRNRJ JHQHWVNRJ SRWHQFLMDOD ]D SULQRV  VYDNL KLEULG MH SRWUHEQR LVSLWDWL X VYLP UHMRQLPD JDMHQMD 1D RVQRYX
UH]XOWDWDYLåHJRGLåQMLKRJOHGDNRPSDQLMD.:6L]GYDMDQDMVWDELOQLMHSRSULQRVXLGUXJLPRVRELQDPD]DRGRYDUDMXþLUHMRQMHU
DGDSWLELOQRVWLVWDELOQRVWQHNRJKLEULGD]DYLVHRGLQWHUDNFLMHJHQRWLSDLXVORYDVSROMQHVUHGLQH2VQRYQRPHULOR]DXYRāHQMH
KLEULGDNXNXUX]DXSURL]YRGQMXMHSUHVYHJDQMHJRYSULQRV]UQDLVLODçH3RUHGSULQRVDVYDNLKLEULGPRUDGD]DGRYROMLLGUXJH
XVORYHEODJRYUHPHQRVD]UHYDQMHWROHUDQWQRVWQDVXåXSROHJDQMHEROHVWLLåWHWRĀLQHNDRLQDPHQDLXSRWUHEQDYUHGQRVW
KLEULGD
5H]XOWDWLPDNURRJOHGDQDYHOLNRPEURMXORNDOLWHWDVXRVQRYD]DRFHQXYUHGQRVWLKLEULGDLJODYQDSUHSRUXND]DJDMHQMHX
RGJRYDUDMXþHPUHMRQX
.RPSDQLMD.:6LPDXSRQXGLGYHJUXSHKLEULGDPHāXNRMLPDSURL]YRāDĀLPRJXGDSURQDāXRQHNRMLLPQDMYLåHRGJRYDUDMX
3UYX JUXSX ĀLQH KLEULGL .5$%$6 .$50$6 .:6  L .5(%6 NRML ]DKWHYDMX QHåWR YHþL EURM ELOMDND SR KHNWDUX ]D
RVWYDULYDQMHPDNVLPDOQLKSULQRVDSRMHGLQLFLSRYUåLQHLRQL]QRVLRG²ELOMDNDSRKDXVHWYL7RVXKLEULGLNRML
UDQLMH]DYUåDYDMXSURFHVVD]UHYDQMDLPDMXPDQMHELOMNH]UQRNRMHVHODNRRGYDMDLL]X]HWQRVXSRJRGQL]DNRPEDMQLUDQMH
8VSUDYDQSRORçDMOLVWRYDXRGQRVXQDELOMNXLPRPRJXþDYDPDNVLPDOQRLVNRULåþDYDQMHVYHWORVWLXPDNVLPDOQRPVNORSXL
SRVWL]DQMHSRYROMQHPLNURNOLPHXVDPRPXVHYXåWRQDNUDMXUH]XOWXMHYLVRNLPSULQRVLPDLNYDOLWHWRP]UQD'UXJXJUXSX
KLEULGDĀLQH.$/,0126.,77<.(5%$1,6/8&(0,.$'2.25,0%26./,07.216(16.(50(66L*5(&$/(
NRML IRUPLUDMX YLVRNH L EXMQH ELOMNH L YHOLNH NOLSRYH NRML VH SULODJRāDYDMX XVORYLPD VUHGLQH L RGJRYDUD LP QHåWR PDQML EURM
ELOMDNDRGELOMDNDSRKDXVHWYLX]DYLVQRVWLRGXVORYDSURL]YRGQMH7R]QDĀLGDRYDNYHELOMNHLPDMXUD]YLMHQ
NRUHQRYVLVWHPNRMLMHXVWDQMXGDLXQDMNULWLĀQLMLPWUHQXFLPDVQDEGHYDELOMNXYRGRPNDRLGD]ERJL]UDçHQHVWD\JUHHQ
RVRELQHRPRJXþHGXçHLVLJXUQLMHQDOLYDQMH]UQD
8 WDEHOL VX SULND]DQH QDPHQD L XSRWUHEQD YUHGQRVW .:6 KLEULGD NXNXUX]D NRML SUHGVWDYOMDMX QDM]QDĀDMQLML SDUDPHWDU X
RGDELUXKLEULGDNRMLþHVHVHMDWL

+LEULG 2VRELQDKLEULGD 8SRWUHEQDYUHGQRVWKLEULGDGRELW]DSURL]YRāDĀH

3ULQRVLVWDELOQRVWSULQRVD
.5$%$6 .RPSOHWQR]DYUåHQNOLSXWLSX 6WDELOQRVWSULQRVDYHþDSRX]GDQRVW
.:6 9UORUDQRFYHWDQMH 6LJXUQLMLSULQRVVDPDQMLPXWLFDMHPVWUHVDVXåH
5DVWHJOMLYNOLSYHOLĀLQXNOLSDSULODJRāDYDDJURHNRORåNLP 0DNVLPDOQLSULQRV
.$50$6 XVORYLPD 0DNVLPDOQDHÀNDVQRVWXLVNRULåþDYDQMX]HPOMLåQRJSRWHQFLMDODLSRYUåLQH
9UORUDQRFYHWDQMH 6LJXUQLMLSULQRVVDPDQMLPXWLFDMHPVWUHVDVXåH
5DVWHJOMLYNOLSYHOLĀLQXNOLSDSULODJRāDYDDJURHNRORåNLP 0DNVLPDOQLSULQRV
.,77< XVORYLPD 0DNVLPDOQDHÀNDVQRVWXLVNRULåþDYDQMX]HPOMLåQRJSRWHQFLMDODLSRYUåLQH
/8&( 9HOLNLNOLSGREUHNRPSRQHQWHSULQRVDEURM]UQDSRMHGLQLFL %ROMDRWSRUQRVWQDSROHJDQMH
./,07 SRYUåLQH 6LJXUQRVWXVXåQLPSHULRGLPD
.(50(66 9LVRNDLEXMQDELOMND 'XçDMHÀ]LRORåNDDNWLYQRVWELOMNHDVDPLPWLPLQDNXSOMDQMHKUDQOMLYLK
6WD\JUHHQ PDWHULMDX]UQX
.YDOLWHW]UQD
0DQMHSRWUHEH]DYHåWDĀNLPVXåHQMHP
.5$%$6 5DQLMHVD]UHYDQMHLRWYDUDQMHNRPXåLQH /DNåDSULSUHPD]DVOHGHþLXVHYR]LPDSåHQLFD
.:6 6XYR]UQRUDQLMLLQGHNVYODçQRVWL 9HþDVLJXUQRVWXSHULRGLPDVDORåLPYUHPHQVNLPXVORYLPD
.$50$6 /DNRRGYDMDQMH]UQD .RPEDMQWURåLPDQMHHQHUJLMH
.,77< 9HþDLVNRULåþHQRVWNRPEDMQDWRNRPçHWYHEHUEH
1HPDRVLSDQMD]UQDXçHWYLEHUEL
.RPEDMQWURåLPDQMHHQHUJLMH
./,07 /DNRRGYDMDQMH]UQD 9HþDLVNRULåþHQRVWNRPEDMQDWRNRPçHWYHEHUEH
.(50(66 9HOLNDPDVD]UQD 9LVRNSULQRVNRPSHQ]RYDQMHQHGRVWDWNDELOMDNDXSROMX
1HPDRVLSDQMD]UQDXçHWYLEHUEL
3ULQRVLNYDOLWHWVLODçH
0DNVLPDOQDLVNRULåþHQRVW]HPOMLåQRJSRWHQFLMDODQDGDWRMSRYUåLQL
9LVRNDELOMND
%ROMDVWDELOQRVWVLODçHXSURFHVXĀXYDQMDLYLVRNKUDQOMLYLSRWHQFLMDO
-DNRGHEHORVWDEOR
0,.$'2 PDQMLJXELFL
6WD\JUHHQ
*5(&$/( ÁHNVLELOQLMLSRVWXSDNVNLGDQMDNXNXUX]D]DVLODçX
9LVRNDVYDUOMLYRVW
9LVRNNYDOLWHWVWRĀQHKUDQH
9HþDLVNRULåþHQRVWVWRĀQHKUDQH

3RUHGL]ERUDRGJRYDUDMXþHJKLEULGD]DJDMHQMHXQHNRPUHJLRQXSRWUHEQRMHYRGLWLUDĀXQDLRDJURWHKQLĀNLPPHUDPD8
RYRPWHNVWXQDYRGLPR]QDĀDMSULPHQMHQLKDJURWHKQLĀNLKPHUDQDHNRQRPLVDQMHELOMDNDYRGRPāXEUHQMHEURMELOMDNDSR
MHGLQLFLSRYUåLQHLQDYRGQMDYDQMH8XVORYLPDRSWLPDOQHLVKUDQHD]RWRPIRVIRURPLNDOLMXPRPSRWURåQMDYRGHSRMHGLQLFL
VWYRUHQHVXYHPDWHULMHVYDNHELOMNHVHVPDQMXMH1HGRVWDWDNLOLVXYLåDNQHNRJRGRYLKHOHPHQDWDPRçHGDSRYHþDSRWURåQMX
YRGH$NR ELOMNH RELOQR KUDQLPR D]RWRP RQH þH IRUPLUDWL YHOLNX OLVQX SRYUåLQX DOL L NUDWDN L QHGRYROMQR UD]YLMHQ NRUHQRY
V\VWHP]ERJĀHJDþHLPDWLLQWHQ]LYQLMXWUDQVSLUDFLMXLQHþHELWLVSRVREQHGDNRULVWHYRGXL]GXEOMLKVORMHYD]HPOMLåWD'DNOH
RYDNYHELOMNHþHELWLPDQMHRWSRUQHSUHPDVXåLäWRVHWLĀHEURMDELOMDNDSRMHGLQLFLSRYUåLQHVYDNRVPDQMHQMHEURMDELOMDND
XRGQRVXQDRSWLPDOQLSRYHþDYDSRWURåQMXYRGHSRELOMFLLWUDQVSLUDFLRQLNRHÀFLMHQWMHYHþL*DMHQMHPELOMDNDXRSWLPDOQRP
VNORSXVPDQMXMXVHJXELFLRGHYDSRUDFLMHLVSDUDYDQMHYRGHL]]HPOMLåWDXVOHGĀHJDVH]HPOMLåQDYODJDEROMHLVNRULåþDYDL
XVOHGSRYROMQLMLKPLNURNOLPDWVNLKXVORYDSRWURåQMDYRGHSRELOMFLMHPDQMD
1DSROMRSULYUHGQLPSURL]YRāDĀLPDMHGDNOHGDL]DEHUXSUHVYHJDRGJRYDUDMXþLKLEULGLGDVHWYHQXQRUPXSULODJRGHNYDOLWHWX
VHPHQDUH]HUYLYODJHX]HPOMLåWXNYDOLWHWX]HPOMLåWDUHOMHIXFLOMXSURL]YRGQMHDJURWHKQLĀNLPPHUDPDDSUHVYHJDNROLĀLQL
SULPHQMHQLKāXEULYD1DWDMQDĀLQþHXYHNPRþLGDUDĀXQDMXQDYLVRNHLVWDELOQHSULQRVH]UQDNXNXUX]DGREURJNYDOLWHWD
'U=GUDYNR+RMND
$JURVHUYLFHDQG3URGXFW0DQDJHU
.:66UELMD

17
18
19
NOVE TEHNOLOGIJE – ISHRANA BILJAKA
NOVO MAGIČNO
ORUŽJE MIKORIZA
(Komercijalni naziv: RHIZO-VAM BASIC)
Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive
RHIZO-VAM BASIC SPADA U TIP ENDOMIKO-
RIZE. U sebi sadrži spore gljive Glomus Intraradices.
Karakteriše ga slabo vidljiv omotač oko korena za koje
je potreban mikroskop. Ovaj tip mikorize je mnogo če-
šći od ektomikorize, pa ga nalazimo u preko 90% biljnih
vrsta. Ovo je dakle najraširenija simbioza između biljaka
i gljiva na planeti. Zbog tog svojstva, neki je nazivaju
“gljivičnim korenom”.
Za koje biljne vrste je namenjen ?
Pogodan je za korišćenje na svim biljnim vrstama, bilo
da su poljoprivredne kulture, cveće, plastenici, tereni za
golf i lepe bašte, rekultivacija terena, livade i pašnjaci,
voćarsko vinogradarske ili šumsko rastinje izuzev: Za-
branjuje se korišćenje na: rhododendronu, azalea,
20
laurel, orhideje, jele, kestena, robinia i pinus. (te bilj-
ke formiraju drugu vrstu Mikorize)
RHIZO-VAM BASIC koristan je za godišnje i višego-
dišnje useve. To je bitno za gotovo sva drveća, grmlje,
ukrasno bilje, trave i leguminoze.
Način primene;
Granule su pogodne za aplikaciju u zemljište na bilo koji
način, putem sejalica ili rasipača, pa su inkorporisane u
zemljište.
Doza-količina po hektaru
Za suncokret, kukuruz, sirak 10 kg/ha, za povrtarske kul-
ture, papriku, paradajz, salatu i dr. 12 kg /ha, za voćne
vrste u fazi sadnje; jabuka, kruška, šljiva, goji, aronija,
sadnice vinove loze, lešnika i dr. 10 g/biljka. Kod već
zasnovanih plantaža voća ili vinograda, moguće je injek-
tiranjem uneti granule u zonu korena 10-15 g/biljka u
zavisnosti od starosti biljke.Za supstrate na 1m3 3-4kg.
Prednosti korišćenja mikoriznih gljiva
1. Jačanje korenovog sistema i ujednačenost habitusa
biljaka
2. Intenzivniji porast i bolje usvajanje mikro i makro
elemenata
3. Otpornost prema suši, visokoj temperaturi, netipič-
nim solima u zemljištu,
4. Povećanje otpornost prema biljnim bolestima;
Phytophtora spp., Phytium spp., Veticilium spp.,
Phyrochaeta spp., itd. Primećeno je dejstvo i na
smanjenje nematoda kod povrtarskih biljaka
5. Poboljšano cvetanje i oplodnja kod biljaka, a time i
veći prinos
6. Smanjuje stres kod biljaka na ekst remne uslove
 NOVE TEHNOLOGIJE – ISHRANA BILJAKA

S kojim preparatima se ne sme mešati mikorizna glji-

va istovremeno
Zabranjeno je koristiti fungicide koji se kod primene ko-
riste istovremeno. Benomyl, Iprodion, Copper i Zineeb.
Đubriva sa visokim sadržajem vodorastvorljivog fosfora.
Sva ova sredstva treba koristiti 7-8 dana posle primene
mikorize.
Način čuvanja preparata
Čuvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu, bez izla-
ganja sunčevom zračenju.
- Slika A pokazuje biljke Slika B kontrola
Rok upotrebe je 3 godine.
koje su inokulisane sa
Držati dalje od dohvata dece i domaćih životinja !!! mikoriznom gljivom
Da li postoje neželjeni efekti kod upotrebe i dali se
koristi za organsku proizvodnju ?
Ovaj inokulant nema nikakvih neželjenih efekata. Miko-
rizni inokulumi su oslobođeni bilo kakvih štetnih efeka-
ta, ni za biljke ni okolinu. Efikasno se koristi u organskoj
proizvodnji i nije genetski modifikovan. U Evropskoj
uniji je registrovan uredbom / EU Eko-Uredba 889/2008,
član 3 i 4 RHIZO-VAM OSNOVA VAM, NEMAČKA,
FibL /Forcxyngsinstityt fur boilogichen Landbaj/
Šta je važno znati prilikom primene RHIZO-VAM
BASICA ?
Mychorizne gljivice su živi organizmi i stoga kod pri-
mene zahtevaju uslove kako bi se uspostavila simbioza
sa biljkama. Ovaj preparat treba da bude što bliže živom
korenu ili klijancu /semenu/ kako bi se koren, seme ili
klijanac našao u direktnom dodiru sa inokulom. Zbog
toga kod sadnje golim korenom /drveće, lozni kalemovi,
jagode i sl. treba da budu umočeni u rastvor sredstva pre
sadnje, a istovremeno da se ispod korena stavi dodatna
količina sredstva. Kod semena bi bilo dobro da se nađe
u neposrednoj blizini istog, pod uslovom da seme nije
zaprašeno fungicidnim sredstvima. Kod travnjaka, livada
ili golf terena, treba ga rasturiti po površini i posle dobro
zaliti kako bi gljiva bila što bliže korenu.

Mehanizam delovanja
OFFERED BY RHIZO-MIC UG, GERMANY

- Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive

Glomus Intraradices

21
AGROTEHNIKA - ĐUBRENJE
TEHNOLOGIJA ISHRANE KUKURUZA
Uslov za najbolje iskorištenje ge-
netskog potencijala savremenih hi-
brida kukuruza, koji dostiže prinos i
od 20 t/ha, jeste primena potrebnih
količina hraniva (makro i mikroele-
menata) za date uslove. Harmoničnim
snabdevanjem neophodnim
hranivima, poboljšava se
iskorišćavanje vode,
ublažavaju se ne-
povoljni uticaji
klime, smanjena
je mogućnost
dobijanja niskog
prinosa prouzro-
kovanih eventu-
alnim greškama
u izvođenju agro-
tehničkih operacija
i nedostacima. Kuku-
ruz ima visoke zahteve za
azotom, fosforom i kalijumom.
Za postizanje visokih prinosa potreb-
no je, tokom proizvodnje obezbediti
između 130 I 170 kg/ha čistog azota.
Radi harmonične ishrane azotna đu-
briva se mogu davati u dva navrata
, 60-70 % p čito visoki u početnim
fazama rasta i razvića. Potrebe za ka-
lijumom su, u nekim slučajevima, čak
i do 30 kg za 1 tonu prinosa. Kukuruz
je veoma osetljiv na nedostatak cinka,
zato treba posebno obratiti pažnju na
dostupnost cinka u zemljištu. Cink je
veoma važan element u sintezi pro-
teina, a on se u YaraMila™ đubrivima
nalazi u helatnom obliku i pristupačan
je i na zemljištima sa višim pH vred-
22
nostima. Simptomi nedostatka cinka
su sitni listovi i karakteristične svetle
pruge paralelne sa nervaturom-hlo-
roza mladih listova. U slučaju da se
đubrenjem unese prevelika količina
fosfora, može doći do antagonizma
fosfor-cink.
Pored osnovnog đu-
benja za nadoknadu
cinka se preporučuje
folijarna prihrana.
Folijarnu prihranu
ne bi trebalo izo-
staviti iz tehnolo-
gije, posebno zbog
preventivnog ot-
klanjanja simptoma
nedostataka hranlji-
vih elemenata.
YaraMila™ je viskoko
kvalitetno, kompleksno mi-
neralno đubrivo sa mikroelementi-
ma u helatnom obliku  namenjeno  đubrivo na osnovu pH vrednosti zemlji-
za osnovno i predsetveno đubre-
nje ali se može koristiti i za prihranu
useva tokom vegetacije. YaraMila™
đubriva imaju visok sadržaj aktivnih
materija, pa se može ostvariti har-
monično snabdevanje useva svim
potrebnim hranivima, što rezultira
zdravijim stanjem useva i povoljnijim
usvajanjem vode. Zahvaljujući izu-
zetnim sirovinama i specifičnim proi-
zvodnim postupkom, u slučaju odgo-
varajuće vlage zemljišta, granule se
odmah počinju otapati, i konstantno
snabdevaju biljke sa potrebnim hran-
ljivim materijama. Trenutno osloba-
đanje hraniva nakon inkorporacije i
njihovo dalje konstantno oslobađanje
omogućuje jednovremenu upotrebu
Yara mineralnih đubriva istovremeno
sa setvom kao i njihovu upotrebu u
prihrani. Svaka granula je istog obli-
ka, veličine i hemijskog sastava, što
omogućuje ujednačenu aplikaciju po
površini.
Osnovno i startno đubrenje
Obaviti u jesen pod osnovnu obradu ili
u proleće, prilikom pripreme zemljišta
pre setve. Količina uzetog azota, treba
da iznosi 80-100 kg/ha. Upotrebljavajte
kompleksna, granulisana đubriva sa mi-
kroelementima, YaraMila™ 13-13-21, u
dozi 250-450 kg/ha.
Prihrana useva
Obavlja se tokom kultivacije u istom
prohodu. Dodati odgovarajuće azotno
šta. Neophodna količina azota da se za-
dovolji potreba useva iznosi 30-40 kg/
ha čistog azota.
Folijarno đubrenje
Folijarne tretmane provoditi zajedno sa
zaštitom useva pesticidima. Prva prime-
na u fazi 4-8 lista, a druga primena u fazi
nakon 8 listova i zavisno od klirensa pr-
skalice može se raditi do pojave metlice.
Da bi zadovoljili potrebe useva i otkloni-
li simptome nedostataka pojedinih ele-
menata koristite Ferticare, vodotopiva
đubriva, 3-5 kg/ha u koncentraciji do 1,5%.
Zoran Živković, dipl. ing. polj.
23
 0,.52%,2/2>.$?8%5,9$
MIKROBIOLOŠKA ĐUBRIVA

%$&72),/
0LNURELROR^NR_XEULYRNRQFHQWUDW
NRULVQLKPLNURRUJDQL]DPD
SULPHQMXMHVHSRVWXSNRP%,2)(57,/,=$&,-(XQR^HQMH
NRULVQLKCLYLKPLNURRUJDQL]DPDX]HPOML^WHVDFLOMHP
EU]HLGLNWLUDQHUD]JUDGQMHELOMQLKRVWDWDNDLVWDMQMDND
D]RWRILNVDFLMHVORERGQRJD]RWDL]YD]GXKD
EROMHVQDEGHYHQRVWLELOMDNDVDIRVIRURPLNDOLMXPRP
RSWLPDOQHVQDEGHYHQRVWLELOMDNDVDPLNURHOHPHQWLPD

6$67$9
$]RWREDFWHUYLQHODQGLL$]RVSLULOOXPOLSRIHUXP$]RVSLULOOXP
EUDVLOHQVH%DFLOOXVPHJDWHULXP%DFLOOXVVXEWLOLV%DFLOOXVFLUNX
ODQV%DFLOXVSRO\PL[D3VHXGRPRQDVIOXRUHVFHQV

35('1267,%$&72),/$
OLW]DPHQMXMHGRNJ
PLQHUDOQRJ_XEULYD
QHNROLNRSXWDMHMHIWLQLMHDSUL
PHQDMHGQRVWDYQLMD
XWRNXYHJHWDFLMHPRCHGDVLQWH
WL]XMHNJD]RWD
L]YD]GXKD
ELOMQHRVWDWNHUD]JUDGL]D
GDQD
SRSUDYOMDVWUXNWXUX]HPOML^WDL
YRGQRYD]GX^QLUHCLP
PLNURUJDQL]PLSURGXNXMXDXN
VLQHJLEHUDOLQH
YLWDPLQHLILWRKRUPRQH
SRVHGXMHVHUWLILNDW]DSURL]YRG
QMX]GUDYHKUDQH

1$0(1$
%$&72),/$PRQRNRWLOHGRQHNXOWXUH
S^HQLFDMHaDPUDC]REWULWLFDOHNXNXUX]VLUDNSURVR
VYLOXNRYLLWUDYH
%$&72),/%GLNRWLOHGRQHNXOWXUH
VYHRVWDOHUDWDUVNRSRYUWDUVNHNXOWXUHYR`QMDNH
YLQRJUDGHFYH`H^XPVNRUDVWLQMHSURL]YRGQMD
NRPSRVWDLGU

.2/,A,1(,95(0(35,0(1(
]DUDWDUVNRSRYUWDUVNHNXOWXUHOKDPRCHVHNRULV
WLWLXMHGQRPQDYUDWXLOLSRORYLQXGR]H]DRUDWLVDELOMQLP
RVWDFLPDDSRORYLQXLQNRUSRULVDWLSUHGVHWYX
]DUD]JUDGQMXELOMQHPDVHVWDMQMDNDRVRNHL]HOHQHELOMQH
PDVHOKD 35,0(1$
]DQDQR^HQMHQDVHPHNRULVWLVHGOVDSRWUHEQRP %$&72),/QHPRMWHPH^DWLVDVUHGVWYLPD]D]D^WLWXELOMD
NROLaLQRPYRGH RGPHUHQXGR]XVLSDMWHXWDQNSUVNDOLFHLVWDOQRPH^DMWH
NRGVDGQMHCLYL`DVDGQLFDLUH]QLFDNRULVWLVHGOO WUHWLUDMWHUDYQRPHUQRFHOXSRYU^LQX]DWLPXQHVLWHX
YRGH ]HPOML^WHSOXJRPWDQMLUDaRPVHWYRVSUHPDaHPIUH]RP
.RGGXJRJRGL^QMLK]DVDGDWUHWLUDMXVHELOMQLRVWDFLLOLVWD ]DOLYDQMHPLGU
MQMDNSUHXQR^HQMDX]HPOMX $NRVXWHPSHUDWXUHSUHNR&XQR^HQMHPRUDPRXUDGLWLX^WR
SURL]YRGQMDNRPSRVWDOOYRGH]DRNRP PDWHUL NUD`HPURNXLOLDNRVXWHPSHUDWXUHQLCHXQR^HQMHPRCHPRUDGLWL
MDOD NDVQLMHDOLQHSRVOHGYDGDQD

24
 MIKROBIOLOŠKA ĐUBRIVA

%$&72),/$ 0,.52%,2/2>.$?8%5,9$
1$0(1$ 86$95(0(12-%,/-12-352,=92'1-,
86.2/,61(%,/-1(9567(0212.27,/('21,
3>(1,&$-(A$05$#29$675,7,&$/(
.8.858=6,5$.35262
69(9567(75$9$,69(9567(/8.29$
%$.7(5,-(320$#8
6$67$9,8/2*$0,.5225*$1,=$0$
$]RVSLULOOXP
EUDVLODQVH
6ORERGDQD]RWRILNVDWRU1L]YD]GXKD
%,/-.$0$
6ORERGDQD]RWRILNVDWRU1L]YD]
%LRIHUWLOL]DFLMD SUHGVWDYOMD XQR^HQMH CLYLK
$]RWREDFWHU PLNURRUJDQL]DPDX]HPOML^WHVDFLOMHPSREROM^DQMD
GXKDSURGXNXMHPDWHULMH
YLQHOHQGLL
UDVWHQMDDXNVLQHJLEHUDOLQHLVO VQDEGHYDQMDELOMDNDQHRSKRGQLPQXWULWLMHQWLPD
8aHVWYXMHXWUDQVIRUPDFLML
IRVIRUDSURGXNXMHPDWHULMHUDVWHQMDL
YLW%8aHVWYXMHXSURFHVX
%DFLOOXV
DPRQLILNDFLMHWDNR^WRRVORED_D1+
PHJDWHULXP
L]EHODQaHYLQDVWLKPDWHULMD%LOMQH
RVWDWNHVWDMQMDNLNRPSRVWUD]ODCHGR
]UHORJKXPXVD
8aHVWYXMHXUD]ODJDQMXVORCHQLK
2VWYDULYDQMH PDNVLPDOQH SURGXNWLYQRVWL L SURILWD X VDYUHPHQRM
NRQYHQFLRQDOQRM SROMRSULYUHGL SRGUD]XPHYD LQWHQ]LYQX REUDGX
]HPOML^WD QDYRGQMDYDQMH SULPHQX PLQHUDOQLK _XEULYD KHPLMVNX
NRQWUROX^WHWRaLQDNRURYDLEROHVWLNDRLPDNVLPDOQRLVNRUL^`DYDQMH
JHQHWVNRJSRWHQFLMDODJDMHQLKELOMDND$OLVYHWRSURX]URNXMHPQR
JREURMQHQHJDWLYQHHIHNWHQDDJURHNRVLVWHPHLNYDOLWHWCLYRWQHVUH
GLQH%U]UD]YRMELRWHKQRORJLMH]DVQRYDQQDHNROR^NLPSULQFLSLPD
XWLaHGDWUDGLFLRQDOQLVLVWHPL]HPOMRUDGQMHGRCLYHEURMQHSURPHQH
XJOMHQLKKLGUDWDVNUREDLSROLVDKDUL
%DFLOOXVSRO\PL[D
GDNRMHQHPRJXUD]ORCLWLRVWDOL
PLNURRUJDQL]PL
8aHVWYXMHXWUDQVIRUPDFLML
IRVIRUDSURGXNXMHPDWHULMHUDVWHQMDL
YLW%8aHVWYXMHXSURFHVX
3VHXGRPRQDV
DPRQLILNDFLMHWDNR^WRRVORED_D1+
IOXRUHVFHQV
L]EHODQaHYLQDVWLKPDWHULMD%LOMQH
RVWDWNHVWDMQMDNLNRPSRVWUD]ODCHGR
]UHORJKXPXVD
%$&72),/%
1$0(1$ $]RWREDFWHU$]RVSLULOOXP%DFLOOXV3VHXGRPRQDVLGUXJH,PDMX`L
6PDWUDVHGD`HUD]YRMSROMRSULYUHGHXRYRPYHNXELWL]DVQRYDQQD
NRQFHSWLPDNRMLSUHGYL_DMX]QDaDMQHSURPHQHXWHKQRORJLMLJDMHQMD
XVHYDLRSOHPHQMLYDQMXELOMDNRMLELGRSULQHOLEROMHPXVSRVWDYOMDQMX
HNROR^NHUDYQRWHCHLVWDELOQRVWLSULURGQLKUHVXUVDXDJURHNRVLVWHPX
7DNDYQDaLQJDMHQMDELOMDNDPRUDELWL]DVQRYDQQDHNRQRPVNRHIHN
WLYQRMRVQRYL8WDMNRQFHSWXSRWSXQRVWLVHXNODSDELRIHUWLOL]DFLMD
%LRIHUWLOL]DFLMD SUHGVWDYOOMD XQR^HQMH CLYLK PLNURRUJDQL]DPD X
]HPOML^WH VD FLOMHP SREROM^DQMD VQDEGHYDQMD ELOMDND QHRSKRGQLP
QXWULWLMHQWLPD1DRYDMQDaLQPRCHVHSREROM^DWLVQDEGHYDQMHELOMDND
D]RWRPIRVIRURPNDOLMXPRPJYRC_HPVXPSRURPDOLLVWLPXOLVDWL
UDVWNRUHQD8QR^HQMHPRYLKEDNWHULMDXUL]RVIHUXELOMDNDXEU]DYDMX
VH SURFHVL WUDQVIRUPDFLMH RUJDQVNH PDWHULMH L ELOMND VH VQDEGHYD
QHRSKRGQLPQXWULWLMHQWLPD.DRNRPSRQHQWHPLNURELROR^NLK_XEUL
YD PRJX ELWL UD]OLaLWH EDNWHULMH L] URGD %UDG\UKL]RELXP
>,52.2/,61(%,/-1(9567(',.27,/('21, XYLGX]QDaDMD]RWDXLVKUDQLELOMDNDMDVQRMHGDVHSRVHEQRPHVWR
681&2.5(762-$>(@(51$5(3$ SULGDMHEDNWHULMDPDNRMHSRPDCXXVQDEGHYDQMXD]RWRP7RVXEDN
/8&(5.$92@1-$&,,9,12*5$',-$*2'( WHULMHL]JUXSHD]RWRILNVDWRUDNRMHHOHPHQWDUQLDWPRVIHUVNLD]RWSUH
0$/,1(.83,1(5,%,=/(69(267$/( YRGH X REOLN SULVWXSDaDQ ELOMNDPD 2YH EDNWHULMH QDOD]H VH X
32957$56.(.8/785( QHSRVUHGQRMEOL]LQLNRUHQDLD]RWSUHGDMXGLUHNWQRELOMNDPD
3RUHGD]RWDUDVWELOMDNDGLUHNWQR]DYLVLRGSULVXVWYDIRVIRUDDRQ
$]RVSLULOOXP 6ORERGDQD]RWRILNVDWRU1 MH QDMaH^`H SULVXWDQ X ]HPOML^WX X IRUPDPD NRMH VX QHSULVWXSDaQH
OLSRIHUXP L]YD]GXKD ELOMNDPD %DNWHULMH L] URGD %DFLOOXV L $]RWREDFWHU PRJX VLQWHWLVDWL
RUJDQVNHNLVHOLQHLIRVIDWD]HNRMH`HQHSULVWXSDaDQIRVIRUSUHYHVWLX
6ORERGDQD]RWRILNVDWRU1L]YD]GXKD ELOMNDPDSULVWXSDaQXIRUPX.DOLMXPNRMLMHX]HPOML^WXÄ]DUREOMHQ³
$]RWREDFWHU
SURGXNXMHPDWHULMHUDVWHQMDDXNVLQH X REOLNX DOXPRVLOLNDWD ]DKYDOMXMX`L DNWLYQRVWL EDNWHULMDPD L] URGD
YLQHOHQGLL
JLEHUDOLQHLVO
8aHVWYXMHXWUDQVIRUPDFLML
IRVIRUDSURGXNXMHPDWHULMHUDVWHQMDL
YLW%8aHVWYXMHXSURFHVX
%DFLOOXV
DPRQLILNDFLMHWDNR^WRRVORED_D1+
PHJDWHULXP
L]EHODQaHYLQDVWLKPDWHULMD%LOMQH
RVWDWNHVWDMQMDNLNRPSRVWUD]ODCHGR
]UHORJKXPXVD
8aHVWYXMHXUD]ODJDQMXVORCHQLK
XJOMHQLKKLGUDWDVNUREDLSROLVDKDUL
%DFLOOXVVXEWLOLV
GDNRMHQHUD]ODCXRVWDOLPLNURRU
JDQL]PL
3URGXNXMHXJOMHQXNLVHOLQXLSRPDCH
%DFLOOXVFLUNXODQV RVORED_DQMHNDOLMXPDL]DOXPRVLOLND
WD
8aHVWYXMHXWUDQVIRUPDFLMLIRVIRUD
SURGXNXMHPDWHULMHUDVWHQMDLYLW%
8aHVWYXMHXSURFHVXDPRQLILNDFL
3VHXGRPRQDV
MHWDNR^WRRVORED_D1+ L]EHOD
IOXUHVFHQV
QaHYLQDVWLKPDWHULMD%LOMQHRVWDWNH
VWDMQMDNLNRPSRVWUD]ODCHGR]UHORJ
KXPXVD
%DFLOOXV SRVWDMH SULVWXSDaDQ ELOMNDPD 1HNH EDNWHULMH ]DKYDOMXMX`L
SULVXVWYX VLGHURIRUD GRSULQRVH VQDEGHYDQMX ELOMDND JYRC_HP
7DNR_H MH SR]QDWR GD EDNWHULMH L] URGD 3VHXGRPRQDV PRJX WUDQV
IRUPLVDWL RUJDQVNH IRUPH VXPSRUD X QHRUJDQVNL L QD WDM QDaLQ JD
XaLQLWLSULVWXSDaQLP]DELOMNH
6YH RYR XND]XMH GD VH SULPHQRP PLNURELROR^NLK _XEULYD NRMD X
VHEL VDGUCH PH^DQH SRSXODFLMH PLNURRUJDQL]DPD PRCH SREROM^DWL
VQDEGHYDQMH ELOMDND QHRSKRGQLP QXWULWLMHQWLPD X] LVWRYUHPHQR
RaXYDQMHCLYRWQHVUHGLQHLSURL]YRGQMX]GUDYVWYHQREH]EHGQHKUDQH
3RUHGWRJDRYHEDNWHULMHLPDMXVSRVREQRVWVLQWH]HELOMQLKKRUPRQD
WLSDJLEHUHOLQDDXNVLQDaLPHVHGRGDWQRVWLPXOL^HELOMQLUDVWLXWLaH
QDRWSRUQRVWELOMDND
8QR^HQMHP PLNURELROR^NLK _XEULYD X ]HPOML^WH XWLaH VH QD WRN L
XVPHUDYDQMHPLNURELROR^NLKSURFHVDX]HPOML^WX^WR`HXWLFDWLQDUDVW
UD]YL`H ELOMDND DOL L QD ]HPOML^WH 1HNL RG PLNURRUJDQL]DPD NRML VX
XQHWL X ]HPOML^WH RGOLNXMX VH VSRVREQR^`X VLQWH]H VOX]DVWLK PDWHULMD
NRMHLJUDMX]QDaDMQXXORJXXVOHSOMLYDQMXPLNURDJUHJDWD^WRGRSULQRVL
IRUPLUDQMX ILQH VWUXNWXUH ]HPOML^WD 1DNRQ L]XPLUDQMD PLNURRUJDQL
]DPD XQHWLK X ]HPOML^WX PLNURELROR^NLP _XEULYLPD SRYH`D`H VH
XNXSQD ELRPDVD D HIHNWL `H VH RGUD]LWL X VOHGH`RM YHJHWDFLML
3RYH`DQMH RUJDQVNH ELRPDVH GRYH^`H GR SRYH`DQMD SORGQRVWL
]HPOML^WDLVWYDUDQMDELOMNDPDQHRSKRGQLKPLQHUDOQLKQXWULWLMHQDWD
6YH RYR XSX`XMH GD SULPHQD PLNURELROR^NLK _XEULYD LPD VYRMH
PHVWRXVDYUHPHQRMNRQYHQFLRQDOQRMDOLLRUJDQVNRMSROMRSULYUHGQRM
SURL]YRGQML
3URIGU9HUD5DLaHYL`
3ROMRSULYUHGQLIDNXOWHWX=HPXQX
25
NOVE TEHNOLOGIJE - ZAŠTITA BILJA
SU MEĐU NAMA...
K
raj 2012. i početak 2013. obeležile su dve stva-
ri... smak sveta i aflatoksini. I sa jednim i sa dru-
gim se pristupalo sa jednakom ozbiljnošću...
bilo je najvažnije poplašiti što više ljudi sa što manje
realnih objašnjenja...
Da bi se došlo do pravih odgovora najvažnije je po-
staviti prava pitanja. Prava pitanja su - šta su to tok-
sini i odakle toliko mnogo aflatoksina u 2012. godini?
Izgled netretiranog kukuruza
Toksini se ozbiljno pominju već u knjigama iz isto-
rije za osnovnu školu. Uglavno se opisuju posledice
koje su pravili toksini gljiva Claviceps purpurea i Tiletia
tritici. Tokom srednjeg veka opisana su trovanja i umi-
ranja ljudi u velikom broju. I danas ove gljive postoje
među nama ali nas sredstva za zaštiu bilja čuvaju od
njih. Sa druge strane postoje toksini koji su veoma
korisni za čoveka (ukoliko niste alergični) kao što su
produkti gljivice Penicilum, koji se koriste za pravlje-
nje čuvene vakcine.
Zašto gljive stvaraju toksine? Da bi same sebi spa-
sile život... Kada mi ili neka životinja pojedemo nešto
iz prirode to dolazi u dodir sa želudačnom kiselinom.
Gljivice stvaraju toksine da ne bi bile svarene i da žive
prođu kroz crevni trakt. U malim količinama ih ni ne
primećujemo, ali ako gljivice imaju povoljne vremen-
ske prilike za umnožavanje onda mogu predstavljati
problem za zdavlje. Ukratko, mi sa toksinima živimo
zadnjih hiljadu godina i živećemo najmanje (nadamo
se) još toliko...
Aflatoksin je vrsta toksina koju proizvodi gljivica
Aspergilus niger. Šta je glavna karakteristike ove glji-
vice? Voli toplo! Ovo je parazit koga najviše ima u Afri-
ci! Dolazimo do ključne stvari. Prošla godina u našoj
zemlji bila je veoma topla. Zato se i namnožila ova
gljivica i proizvela mnogo toksina. Ali gde se ona naj-
više namnožila. Pa u njivi u toku vegetacije! U silosima
je samo nastavila započeto... Gde se problem stvara
26
TOKSINI
tamo treba tražiti i rešenje! OD TOKSINA SE ŠTITI-
MO JOŠ DOK SU BILJKE U NJIVAMA! Kada dođu do
skladišta onda je već kasno...
BASF je jedina kompanija koja je prošle 2012. go-
dine radila na rešenju aflatoksina tamo gde se on i
proizvodi - u njivi! Došli smo do veoma jednostavnog
rešenja koje svaki proizvođač sam može da uradi na
svojim parcelama. Kada je kukuruz visine od 80 do
100 cm - poslednji mogući ulazak traktora i prskalice
u parcelu - kukuruz treba oprskati preparatom OPE-
RA u dozi od 1 litar po hektaru i dodati još i preparat
Fastac 10 EC u dozi od 0,15 litara ( jedan ipo decilitar)
po hektaru. Ovako presecamo razvoj gljive i štitimo
naš kukuruz od mnogih loših uticaja u toku vegetacije!
Na kraju vegetacije smo iz kombajana uzeli uzor-
ke prskanog kukuruza. Dobili smo sledeće rezultate
- KUKURUZ PRSKAN KOMBINACIJOM OPERA +
FASTAC 10 EC IMAO JE OD 10 DO 20 PUTA MA-
NJE AFLATOKSINA OD MAKSIMALNO DOZVO-
LJENE KOLIČINE ZA IZVOZ I ISHRANU STOKE.
Izgled tretiranog kukuruza kombinacijom Opera 1 litar po
hektaru + Fastac 10 EC 0,15 litara po hektaru
Verovatno je to bio najzdraviji kukuruz u zemlji Srbiji...
Ovo je veoma važno za sve one koji kasnije sami pro-
izvode hranu za stoku. Ali isto tako važno za sve one
koji kukuruzom trguju, posebno izvoze! A najvažnije
za zdravlje svih ljudi ove naše zemlje!
Sve u poljoprivredi zavisi od vremenskih prilika ili
neprilika. Niko ne zna kakvo će vreme biti. Zato je od
presudnog značaja za svaku proizvodnju pravi savet u
pravo vreme! Slobodno pozovite agronome BASF –a.
Lako ćete ih prepoznati. Već početkom Maja su crni
od vetra i sunca dok obilaze njive i sakuplju ono naj-
vrednije. Znanje i Iskustvo.
Siniša Ilinčić
27
EFIKASNO I EKONOMIČNO
SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU
Korovska flora koja se pojavljuje u kukuruzu u manjoj ili većoj meri je slična sa korovskom florom ostalih okopavina. Najzastupljeniji su
jednogodišnji uskolisni i širokolisni korovi. Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi su manje zastupljeni, ali oni svojom agresivnošću
i štetnošću mogu predstavljati i najveću konkurenciju gajenom usevu. Samo pravilnom i pravovremenom primenom agrotehničkih i
hemijskih mera moguće je obezbediti sigurnu proizvodnju uz postizanje planiranih prinosa.

Kompanija Galenika-Fitofarmacija iz svog proizvodnog programa za suzbijanje korova u usevu kukuruza, preporučuje sledeće herbi-
cide koji suzbijaju najzastupljenije korove na našim oranicama.

PRIMENA PRE NICANJA

Herbicidi koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja kukuruza omogućavaju usevu nesmetan rast i razvoj, dug period zaštite i uništavaju
širok spektar jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova (divlji sirak iz semena, proso korovsko, muhari, ambrozija pelenasta, pepelju-
ga obična, štir, pomoćnica obična, lipica teofrastova (abutilon), divlja konoplja i dr.

Galenika-Fitofarmacija, u ovom periodu predlaže upotrebu preparata Acetogal Plus® u količini primene od 2 l/ha. Ovaj preparat obez-
beđuje čist usev od korova u početnim fazama razvoja. Zbog proširenja spektra delovanja na širokolisne korove dodaje se herbicid Rezon
u dozi od 2 l/ha, posle setve do trećeg lista kukuruza.

PRIMENA POSLE NICANJA

U fazi do šest listova kukuruza, neophodno je izvršiti dopunsko suzbijanje korova. Najefikasnije i najekonomičnije je izvesti kombinovano
suzbijanje širokolisnih i uskolisnih korova. U ovom periodu dolazi do naknadnog nicanja semenskih i početnog nicanja rizomskih korova,
posebno problematičnog sirka iz rizoma. Važno je napomenuti da herbicidi primenjeni u ovom periodu svoje herbicidno delovanje na-
jbolje ispoljavaju kada su korovske biljke u početnoj fazi porasta, od dva do šest listova, a sirak iz rizoma visine 15-20 cm.

Za uspešno suzbijanje korova u ovoj feno-fazi kukuruza, Galenika-Fitofarmacija, predlaže sledeće preparate i njihove kombinacije:
Talisman®, Plamen®, Monosan herbi 500®, Esteron®, Moto ekstra 850®, Avalon®, Tangenta® i Talisman extra.

Moto ekstra 850 Esteron

28
29
AGROEKONOMIJA - BIOMASA
Dr Vladislav Zekić
Mr Dragan Milić
dr Nedeljko Tica
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Biomasa kao jedan od izvora ob-
novljive energije, je organska sup-
stanca biljnog ili životinjskog po-
rekla, koja se koristi u procesima
sagorevanja ili konvertovanja u si-
stemima koji proizvode druge vido-
ve energije (električna, toplotna). Ta-
kođe biomasa se koristi za dobijanje
tečnih i gasovitih oblika goriva (bi-
odizel, bioetanol, biogas). Republika
Srbija je potpisivanjem 2005. godine
i ratifikacijom 2006. godine Ugo-
vora o osnivanju Energetske Zajed-
nice Jugoistočne Evrope prihvatila
direktive vezane za veće korišćenje
obnovljivih izvora energije. U tom
smislu je Urdebom o izmenama i
dopunama uredbe o utvrđivanju pro-
grama ostvarivanja strategija razvoja
energetike Republike Srbije do 2015.
godine definisan cilj da se do kraja
2012. godine poveća učešće električ-
ne energije proizvedene iz obnovlji-
vih izvora električne energije na 2,2
%, posmatrano u odnosu na ukupnu
nacionalnu potrošnju električne ener-
gije u 2007. godini.
Materijal i metod
Istraživanje je orijentisano u prav-
cu utvrđivanja troškova prikupljanja
kukuruzovine kao jednog od krite-
rijuma za sagledavanje ekonomskih
aspekata proizvodnje energije od
kukuruzovine kao biomase i utvrđi-
vanje troškova prikupljanja ove vr-
ste obnovljivog izvora energije, koji
predstavlja ulaznu sirovinu u postup-
ku proizvodnje peleta. Cilj istraživa-
nja je bio da se na osnovu utvrđenog
potencijala za proizvodnju energije
iz kukuruzovine kao biomase sagle-
daju maksimalni ekonomski efekti i
uloga ove linije ratarske proizvodnje
u poljoprivredi.
1* Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: „Ekonomska opravdanost korišćenja biljnih ostataka kao izvora energije“ koji je finansiran
od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.
30
Rezultati i diskusija
Autonomna pokrajina Vojvodina
kao izrazito poljoprivredno područje
u okviru Republike Srbije ima veliki
potencijal za proizvodnju energije iz
biomase dobijene u poljopriveredi.
Prema zvaničnim podacima o zase-
janim površinama u Vojvodini najve-
ću zastupljenost u strukturi setve na
području ima kukuruz. U periodu od
1980. do 2010. godine kukuruz je u
Vojvodini zauzimao od 629.410 ha
do 722.000 ha od ukupno 1.578.000
ha oraničnih površina. Na osno-
vu navedenih normativa izveden je
obračun troškova spremanja kuku-
ruznovine. Isti je vršen u skladu sa
pojedinim fazama spremanja iste.
Baliranje je izvedeno putem “Big ba-
ler” prese i predstavlja, po redosledu,
poslednju tehnologiju spremanja sla-
me i kukuruzovine. Prednosti ovoga
sistema nad ostalim sistemima, u
određenim uslovima, mogu biti broj-
ne i u praksi se brzo uočavaju. Prese
za velike četvrtaste bale zbog viso-
kog kapaciteta ostvaruju prednosti,
pre svega na velikim imanjima, jer je
učinak veliki, a broj mašina i prevo-
znih sredstava koji se pri tome anga-
žuju je mali. Ovim sistemom mogu-
će je potpuno automatizovati proces
izrade bala, utovara, transporta, skla-
dištenja, izuzimanja i distribucije, a
sve to uz veoma mali utrošak ljudske
radne snage, ali uz znatna inicijalna
ulaganja i samim tim znatne troško-
ve. Troškovi transporta slame, bali-
rane u obliku velikih četvrtastih bala,
obuhvataju utovar i transport od par-
cele do ekonomskog dvorišta ili neke
druge lokacije gde se slama skladišti.
Transport se vrši specijalizovanom
traktorskom prikolicom koju vuče
traktor snage 150 kw. U konkretnom
slučaju, proces utovara i transporta
obavlja se specijalnim samoutovar-
nim prikolicama. U skladu sa time i
ostale opreracije koje spadaju u tran-
sport i manipulaciju obavljaju se uz
korišćenja samoutovarnih prikolica.
Navedena prikolica ima maksimalnu
nosivost od 16 bala. Ako se navedeni
broj pomnoži sa planiranom težinom
bale od 500 kilograma, dobija se
ukupna nosivost od 8.000 kilograma.
Učinak transporta zavisi od transpor-
tne udaljenosti, stanja puta i drugih
faktora.
Obračun ukupnih troškova vrši se
sumiranjem svih faza procesa spre-
manja kukuruzovine. Isti je prikazan
u tabeli broj 1.
Foto: Ćosić

Tabela 1. Ukupni troškovi
spremanja kukuruzovine
Redni
Opis
Vrednost
broj (€/t)
Ukupna cena
1 grabuljanja 0,633
po toni mase
Ukupna cena
2 baliranja po 6,013
toni mase
Ukupna cena
utovara, prevoza
3
i istovara po
4,528
toni mase
4 UKUPNO 11,173
Zaključak
Udeo energije proizvedene iz bio-
mase dobijen sakupljanjem kukuru-
zovine u bilansu zemlje može da bude
značajan. Ovo povećanje moguće je
ostvariti pod uslovom da se preradi
što veći deo raspoloživih sirovina.
U slučaju pojedinih potrošača pro-
izvodnja biomase može da pokrije
veći deo energetskih potreba pove-
ćavajući energetsku nezavisnost. Sa-
gledavanje ekonomskih aspekata pri-
kupljanja kukuruzovine kao biomase
treba bazirati na primeni analitičkih
kalkulacija. Ovim putem moguće je
svako posmatrano rešenje testirati u
promenljivim uslovima i pratiti pro-
mene troškova. Ovaj rezultat mogu-
će je analizirati isključivo na nivou
društva i ekonomski vrednovati kroz
finansijsku podršku, koju u korišće-
nju obnovljivih izvora mora da pruži
država putem niza podsticajnih mera.
Kroz obračun troškova utvrđeno
je da cena spremanja jedne tone ku-
kuruzovine iznosi 11,17 €. Ako se
u obzir uzme odnos odnosa zamene
od 1.38 tone kukuruzovine za 1 tonu
uglja i nabavna cena uglja
obračunava po tržišnoj ceni
od 32 € moguće je doći do
zaključka o velikim poten-
cijalima kukuruzovine kao
energenta. Bez obzira na
to, konačna ocena mora da
uključi i troškove skladište-
nja i energetske konverzije.
Usled visokih investicija
potrebnih za energetsko ko-
rišćenje kukuruzovine, uvo-
đenje ovakvih tehnologija u
proizvodnju energije može
se postići samo istovreme-
nim pokretanjem aktivnosti u više
oblasti. S jedne strane, neophodno je
razviti odgovorajuća tehnička reše-
nja, te uspostaviti odnos cena ener-
genata koji neće davati prednost uvo-
znim energentima i električnoj ener-
giji u odnosu na biomasu. Prilikom
razvoja tehnoloških rešenja, prednost
se mora dati onim tehnološkim reše-
njima koja su već raširena u praksi.
Ovo pre svega uslovljava mala inve-
sticiona moć poljoprivrede, a zatim
i niska kvalifikaciona struktura rad-
ne snage u poljoprivredi. Ostvarenje
ovako kompleksnih ciljeva moguće
je postići samo uz podsticajne mera
odgovarajućih institucija države. S
druge strane, povećavanje energet-
skog iskorišćenja biomase imalo bi
pozitivan uticaj na razvoj ruralnih
sredina i zapošljavanje lokalnog sta-
novništva. Pretpostavka je da bi se sa
povećanjem proizvodnje energije u
ruralnim regijama, usled iskorišćenja
biomase, stvorili uslovi za zadržava-
nje radno sposobnog stanovništva.
Država treba da vrši podsticanje do-
maće industrije u pravcu proizvod-
nje opreme za energetsko korišćenje
biomase. Pored toga, neophodno je
omogućiti što većem broju potenci-
jalnih korisnika biomase da se upo-
znaju sa mogućnostima korišćenja
biomase kao energenta.
Početni pravac u energetskoj upo-
trebi biomase čini stvaranje uslova
u kojima će poljoprivredna gazdin-
stva u što većem obimu koristiti sop-
stvene nusproizvode za proizvodnju
energije, odnosno stimulisati orga-
nizovanje energetski nezavisnijih
farmi. U ovom slučaju troškovi tran-
sporta ostataka biomase su relativno
niski što predstavlja značajan uslov
ekonomičnosti celokupnog procesa.
AGROEKONOMIJA - BIOMASA
REFERENCE
1. Akcioni plan za biomasu 2010 –
2012, Vlada Republike Srbije, Ministar-
stvo rudarstva i energetike, Srpsko – Ho-
landski projekat na nivou vlada o biomasi
i biogorivima (G2G08/SB/6/3), Beograd,
2010.
2. Directive 2001/77/EC on the Pro-
motion of the Electricity Produced from
Renewable Energy Source in the Interna-
tional Electricity Market’, Official Journal
L 283,
3. Energetski bilans Autonomne po-
krajine Vovodine – Plan za 2011, Vlada
AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za
mineralne sirovine, Novi Sad, decembar
2010,
4. Gommes, R. (1993): “Current cli-
mate and population constraints on world
agriculture”. In: Agricultural Dimensions
of Global Climate Change. H.M. Kaiser
and T.E. Drennen (eds.), St. Lucie Press,
Delray Beach, Florida, str. 67 – 86
5. Perunović, P., Pešenjanski, L.
(1998): “Mogućnosti korišćenje briketa –
peleta od biomase u energetske svrhe”,
Zbornik radova sa II savetovanja: »Brike-
tiranje i peletiranje biomase iz poljopri-
vrede i šumarstva«, Regionalna privredna
komora, Sombor, »Dacom«, Apatin.
6. Potkonjak V, Brkić, M, Zoranović,
M, Janić, T.: Baliranje i skladištenje ku-
kuruzovine sa prirodnim i veštačkim do-
sušivanjem, Zbornik radova sa II saveto-
vanja: »Briketiranje i peletiranje biomase
iz poljoprivrede i šumarstva«, Regionalna
privredna komora, Sombor, »Dacom«,
Apatin, 1998, s. 11-18,
7. Tadić, L. (1981): “Neki rezultati is-
pitivanje mašina za spremanje slame”,
Savetovanje Vojvođanskog društva za
poljoprivrednu tehniku, Aranđelovac
1981, Zbornik radova.
8. Martinov M., Topalov S.,: Uticaj
izbora linije mašina za transport i mani-
pulaciju slame na cenu sređivanja, Sa-
vremena poljoprivredna tehnika, l—2 (9)
49—52 (1983.)
9. White Paper: an Energy Policy for
the European Union, COM(95) 682, Final,
January 1996.
10. Zekić, V., Jovanović, M. (2006):
“Utvrđivanje troškova spremanja slame
sistemom valjkastih bala”, Revija agro-
nomska saznanja, UDK 43, ISSN 0354-
2092 broj 5, Novi Sad, 38.
11. Zekić, V., Jovanović, M. (2007):
“Utvrđivanje kriterijuma za sagledavanje
ekonomskih aspekata proizvodnje bio-
gasa radi daljnje proizvodnje toplotne i/
ili električne energije na AD Mitrosrem”,
Revija agronomska saznanja, UDK
631.6, ISSN 0354-5865, br. 5, Novi Sad,
str. 33-36.
31
32