PRIKLJUČENJE OBJEKATA ZA PROIZVODNJU ELEKT

ELEKTROENERGETSKI SISTEM, SA POSEBNIM OSVRT

Poslednjih godina dosta se govori o korišćenju obnovljivih izvora energije. Navodi se da su oni
veliki potencijal Republike Srbije i da je potrebno doneti niz podsticajnih mera za korišćenje
obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije.

Ovako dobijenoj energiji pridaje se sve veći značaj u svetu, a i kod nas. Predviđa se da u
Evropskoj uniji do 2020. godine obnovljena energija čini najmanje 20% ukupne potrošene
energije. Nacionalni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije za period do 2020. godine
donosi Vlada do 31.12.2012. godine, čl. 52. stav 2. i 195. stav 3. Zakona o energetici ("Sl.
glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011 - ispr. i 93/2012 - dalje: Zakon).

Na otvaranju Šestog Međunarodnog foruma o obnovljivim izvorima energije "Energetski izazovi

2010-30-50", 24.10.2012. godine, Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine navela je
da je cilj da se smanje dosadašnji postupci za izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive
izvore energije i da ubuduće umesto 27 potrebnih dozvola broj bude sveden na pet do šest, kao
i da se Republika Srbija obavezala da će do 2020. godine udeo obnovljivih izvora u ukupnom
energetskom bilansu zemlje biti povećan do 27%.

Zakonom se podstiče investicija u obnovljene izvore energije tako što se

pojednostavljuje postupak za sticanje statusa povlašćenih proizvođača električne
energije iz obnovljenih izvora. Predviđa se i privremeni status proizvođača koji može trajati tri
godine, odnosno može se produžiti za još godinu dana.

Zakon predviđa podsticajne mere za korišćenje obnovljenih izvora za proizvodnju ove

energije koje podrazumevaju: obavezu otkupa električne energije od povlašćenog
proizvođača, kao i cene po kojima se ta energija otkupljuje i period važenja obaveze
otkupa energije i preuzimanje bilansa odgovornosti.

Osnovni propisi koji se odnose na ovu materiju su: Zakon, Uredba o uslovima isporuke
električne energije ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005), Uredba o uslovima za sticanje statusa
povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih
uslova ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - dalje: Uredba) i Uredba o merama podsticaja za
proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom
proizvodnjom električne i toplotne energije ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009).

U daljem tekstu videćemo šta se smatra energijom iz obnovljenih izvora, pod kojim uslovima se
priključuju objekti proizvođača električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, a posebno
solarni kolektori. Sa napomenom da neće biti reči o priključenju velikih hidroelektrana.

Energija iz obnovljivih izvora

Zakonom se, između ostalog, uređuju i uslovi i podsticaji za proizvodnju energije iz obnovljivih
izvora i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.

Pod energijom iz obnovljenih izvora podrazumeva se energija proizvedena iz nefosilnih

obnovljivih izvora kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas,
gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije (član 2. stav 1.
tačka 17) Zakona), odnosno energija koja se nalazi u prirodi i obnavlja se u celosti ili
delimično. Posebno se misli na energiju vodotokova, vetra, neakumuliranu sunčevu
energiju, biomasu, geotermalnu energiju, biogoriva, biogas, sintetički gas, deponijski
gas, gas iz postrojenja za tretman kanalizacionih voda i otpadnih voda iz prehrambene i
drvno-prerađivačke industrije koje ne sadrže opasne materije (član 3. Uredbe i član 2. stav
1. tačka 1) Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem
obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije).

Biomasa je biorazgradiva materija nastala u poljoprivredi, šumarstvu i pratećoj industriji i

domaćinstvu, koja obuhvata (član 2. stav 1. tačka 3) Zakona i član 4. Uredbe o uslovima za
sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ispunjenost tih
uslova):

- biljke i delove biljaka;

- gorivo dobijeno od biljaka i delova biljaka;
- ostatke i nusproizvode biljaka nastale u poljoprivredi (slama, kukuruzovina, granje, koštice
i ljuske);
- ostatke životinjskog porekla nastale u poljoprivredi (izmet);
- ostatke biljaka u šumarstvu (ostaci pri seči šuma);
- biorazgradive ostatke u prehrambenoj i drvnoj industriji koji ne sadrže opasne supstance i
separisanu biorazgradivu frakciju komunalnog otpada.

Biogas je gas nastao anaerobnim postupcima iz biomase. Sintetički gas je gas nastao
pirolitičkom razgradnjom biomase i separisanjem frakcije komunalnog otpada. Otpad je svaka
materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava da
odbaci ili je dužan da odbaci, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS",
br. 36/2009 i 88/2010).

Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje
prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
upravljanje otpadom (čl. 5. i 6. Uredbe o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača
električne energije i kriterijumima za ispunjenost tih uslova).

Fosilna goriva su ugalj, nafta i naftni derivati, prirodni gas i uljni škriljci.

Priključenje na elektroenergetski sistem

Priključenje na elektroenergetski sistem regulisano je odredbama sadržanim u čl. 129. do 136.
Zakona, kao i u čl. 2. do 14. Uredbe o uslovima isporuke električne energije.

Objekat proizvođača električne energije priključuje se na prenosni odnosno distributivni

elektroenergetski sistem pod uslovima i na način propisan Zakonom, Uredbom o uslovima
isporuke električne energije i pravilima o radu prenosnog odnosno distributivnog
elektroenergetskog sistema (npr. Pravila o radu distributivnog sistema - JP
"Elektrodistribucija Beograd" d.o.o. Beograd ("Sl. glasnik RS", br. 5/2010), u skladu sa
standardima i tehničkim propisima koji se odnose na uslove priključenja i korišćenja
elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja, a na osnovu odobrenja za priključenje.
 Odobrenje za priključenje
Rešenje, odnosno odobrenje za priključenje objekta izdaje energetski subjekt na čiji sistem se
priključuje objekat, uz saglasnost operatora tog sistema. Rešenje se donosi u upravnom
postupku na koji se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list
SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010).

Postupak se pokreće zahtevom pravnog lica, odnosno preduzetnika čiji se objekat

priključuje i to na propisanom obrascu. S obzirom na to da se priključuje objekt za
proizvodnju električne energije, to zahtev podnosi energetski subjekt, odnosno pravno lice ili
preduzetnik koje je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti.

Zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje objekta proizvođača električne energije

sadrži podatke o (čl. 5. i 6. Uredbe o uslovima isporuke električne energije):

- vlasniku objekta, odnosno nosiocu prava korišćenja objekta (za pravno lice ili
preduzetnika: poslovno ime, sedište, PIB, matični broj, račun i ime odgovornog lica);
- objektu za čije se priključenje traži izdavanje odobrenja za priključenje (adresa, vrsta,
lokacija objekta i namena objekta);
- vremenu kad se predviđa priključenje objekta;
- ukupnoj instalisanoj snazi objekta, broju i snazi generatorskih jedinica, generatorski napon
i blok transformator;
- očekivanoj godišnjoj i mesečnoj proizvodnji, kao i o uređajima za zaštitu i merenje.

Uz zahtev se prilažu: pravnosnažna građevinska ili upotrebna dozvola, dokaz o pravu

svojine na objektu ili pravu korišćenja objekta, licenca i energetska dozvola izdata u
skladu sa Zakonom (ukoliko se ne radi o objektu za koji nisu potrebne licenca i energetska
dozvola), ali i neka druga potrebna dokumenta (npr. rešenje o kućnom broju).

Licenca
U članu 14. stav 1. Zakona navedeno je da energetsku delatnost može obavljati javno
preduzeće, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u
odgovarajući registar i koje ima licencu za obavljanje energetske delatnosti. Licenca je jedan od
obaveznih dokumenata koji se predaju uz zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje objekta
za proizvodnju električne energije. Ona je akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova
propisanih zakonom za obavljanje energetskih delatnosti. Izdaje je Agencija za energetiku
Republike Srbije (dalje: Agencija) na osnovu odredaba sadržanih u čl. 20. do 26. Zakona.

Licenca se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za njeno

izdavanje i obavezno sadrži: naziv energetskog subjekta, energetsku delatnost, spisak
energetskih objekata koji se koriste za obavljanje delatnosti, tehničke karakteristike tih objekata,
podatke o lokaciji odnosno području na kome će se energetska delatnost obavljati, period na
koji se izdaje licenca, kao i obaveze po pitanju neprekidnog obavljanja delatnosti,
transparentnosti i izveštavanja. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Ministarstvu
energetike, razvoja i zaštite životne sredine u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Za obavljanje nekih od energetskih delatnosti nije potrebna licenca. Tako, između ostalog,
licenca nije potrebna za: proizvodnju električne energije u objektima ukupne odobrene snage
priključka do 1 MW; proizvodnju električne energije isključivo za sopstvene potrebe i
kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama-toplanama u
objektima do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MWt ukupne toplotne
snage, kao i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije isključivo za sopstvene
potrebe (član 20. stav 5. tač. 1, 2. i 9. Zakona).

Licenca se izdaje pod uslovima predviđenim u članu 22. Zakona i može se, u zakonom
propisanim slučajevima, privremeno oduzeti, dok energetski subjekt kome je izdata licenca za
obavljanje energetske delatnosti može podneti zahtev za njeno ukidanje za vreme važenja
licence.

Energetska dozvola
Rekli smo da je i energetska dozvola obavezni dokument koji se predaje uz zahtev za izdavanje
odobrenja za priključenje objekta za proizvodnju električne energije.

Objekti za proizvodnju električne energije grade se u skladu sa odredbama Zakona o

planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i
24/2011), tehničkim i drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli ili po
odobrenju i po sprovedenom postupku javnog tendera u slučaju da se putem izdavanja
energetskih dozvola ili preduzetih mera energetske efikasnosti ne može obezbediti sigurno i
redovno snabdevanje električnom energijom.

Energetska dozvola se izdaje u skladu sa odredbama sadržanim u čl. 27. do 34. Zakona, kao i u
odredbama sadržanim u Pravilniku o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole,
sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole ("Sl. glasnik RS", br. 23/2006,
113/2008 i 50/2011).

Obavezna je, između ostalog, i za izgradnju: objekata za proizvodnju električne energije snage
1 MW i više; objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u
termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MWt i
više (član 27. stav 3. tač. 1) i 2) Zakona).

Za energetske objekte koji se grade na osnovu dodeljene koncesije za izgradnju

energetskog objekta nije potrebno pribavljanje energetske dozvole u smislu ovog
zakona. Energetska dozvola nije potrebna ni za izgradnju objekata za proizvodnju
električne energije ukupne instalisane snage manje od 1 MW.

Navedimo i to da energetsku dozvolu izdaje Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne

sredine (član 29. Zakona i član 14. Zakona o ministarstvima ("Sl. glasnik RS", br. 72/2012),
kao i da energetska dozvola nije prenosiva.

Energetski subjekt koji izdaje odobrenje za priključenje (na čiji se sistem vrši
priključenje) obavezan je da odluči po zahtevu za priključenje objekta proizvođača
električne energije u roku od 60 dana od dana prijema zahteva u pisanoj formi (sa svom
potrebnom dokumentacijom), odnosno da donese rešenje.

Rešenje, odnosno odobrenje za priključenje mora sadržati sve elemente propisane čl. 196. do
202. Zakona o opštem upravnom postupku, ali i članom 131. Zakona i čl. 10. i 11. Uredbe o
uslovima isporuke električne energije. U rešenju se posebno navodi: mesto priključenja na
sistem, način i tehnički uslovi priključenja, odobrena snaga (kapacitet), mesto i način merenja
energije, rok za priključenje i troškovi priključenja.

Protiv prvostepenog rešenja može se izjaviti žalba. Žalba se izjavljuje Agenciji, u roku od
15 dana od dana dostavljanja rešenja, a preko energetskog subjekta koji je doneo
rešenje. Odluka Agencije po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Rešenje se izdaje sa rokom važenja koji odgovara roku izgradnje objekta odnosno završetku
radova navedenih u zahtevu za izdavanje odobrenja za priključenje, a najduže dve godine od
dana njegovog donošenja i ono se, na zahtev podnosioca, može produžiti.

Dodajmo još jednu važnu činjenicu, a to je da troškove priključka na prenosni odnosno

distributivni elektroenergetski sistem snosi podnosilac zahteva za priključenje (član 13.
Uredbe o uslovima isporuke električne energije).

Izvršenje priključenja
Odredbama sadržanim u članu 133. Zakona propisano je da je energetski subjekt obavezan
da izvrši priključenje objekta proizvođača električne energije na prenosni, odnosno
distributivni elektroenergetski sistem u roku od 15 dana. Ovaj rok se računa počev od dana
ispunjenja svih propisanih uslova: uslova iz odobrenja za priključenje; da je za objekat
pribavljena upotrebna dozvola ili da uređaji i instalacije objekta proizvođača ispunjavaju
tehničke i druge propisane uslove; da je za mesto primopredaje uređena balansna odgovornost
i pristup sistemu.

U slučaju da se u propisanom roku ne priključi objekat proizvođača električne energije

tada proizvođač ima pravo da se obrati nadležnom inspektoru. Rok za postupanje
inspektora je 15 dana od dana podnošenja zahteva. Kada inspektor utvrdi da su ispunjeni svi
propisani uslovi za priključenje naložiće operatoru sistema da u roku od dva radna dana
izvrši priključenje objekta.

Energetski subjekt čini privredni prestup ukoliko ne izvrši priključenje objekta kupca na
sistem po nalogu inspektora. Za ovaj privredni prestup predviđena je novčana kazna u iznosu
od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za energetski subjekt, odnosno od 100.000 do 200.000
dinara za odgovorno lice u energetskom subjektu, odnosno drugom pravnom licu (član 191.
stav 1. tačka 12) Zakona).

Priključenjem objekta priključak postaje deo sistema na koji je priključen.

Povezivanje energetskih objekata, odnosno objekta za proizvodnju električne energije sa

prenosnim ili distributivnim sistemom, vrši se na osnovu ugovora koji se zaključuje u pisanoj
formi i sadrži elemente propisane članom 134. Zakona.

Napomenimo da je mesto preuzimanja energije od proizvođača mesto na kome se graniče

instalacije objekta proizvođača i prenosnog i distributivnog sistema.

Priključenje solarnih kolektora

Sve je veće interesovanje za priključenje solarnih kolektora. Solarnim kolektorima nazivaju se
prijemnici sunčeve energije. Solarna ćelija je poluprovodnički uređaj koji pretvara
sunčevu energiju direktno u električnu pomoću fotoelektričnog efekta. Solarni kolektori,
odnosno ćelije se najčešće postavljaju na objektu, ali mogu i na parceli.

Izdavanje odobrenja za njihovo priključenje vrši se na isti način kao i priključenje objekata o
kojima smo upravo govorili, međutim ima i značajnih razlika.

U članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji nabrojani su objekti, odnosno radovi za koje nije
potrebno pribavljati građevinsku dozvolu. Između ostalog, to se odnosi i na jednostavne objekte
koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na
način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m osnove,
2

staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do

2

10 m , dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima

2

širine 2,5 do 3 m, solarni kolektori i sl.).

Na osnovu navedene odredbe jasno je da solarni kolektori predstavljaju posebne objekte za

koje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje
radova. U svakom slučaju uslov da bi se primenila ova odredba je da se kolektor postavlja,
odnosno instalira na parceli na kojoj je već sagrađen glavni objekat.

Očigledno je da se navedena odredba iz člana 144. Zakona o planiranju i izgradnji odnosi samo
postavljanje kolektora na katastarskoj parceli, ali ne i na postavljanje kolektora na sam objekt.
Smatramo da se na solarne kolektore koji se postavljaju na objekt trebaju primeniti odredbe
sadržane u članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ovim članom je predviđeno da se građenje pomoćnih ili ekonomskih objekata, izvođenje radova
na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja
sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće
regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija,
adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena
namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju
poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna
energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno
distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i
elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kV ili 20
kV vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistributivne mreže od
transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta priključka na objektu kupca (1 kV), 10
kV i 20 kV razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu
vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku
gasa, solarni kolektori i solarne ćelije, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrši
na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta.
Ovo rešenje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Da bi dobio rešenje o izvođenju radova, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji,
investitor je dužan da podnese zahtev nadležnom organu uz koji prilaže: dokaz o pravu svojine
na objektu na koji se izvode radovi; idejni projekat, odnosno glavni projekat, odnosno tehnički
opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju.
Ako se radovi izvode na objektima od kulturno-istorijskog značaja i objektima za koje se pre
obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili adaptacije, moraju izdati konzervatorski
uslovi u skladu sa odredbama posebnog zakona, podnosi se i saglasnost organa, odnosno
organizacije nadležne za poslove zaštite kulturnih dobara na idejni, odnosno glavni projekat.

Nadležni organ donosi rešenje kojim se odobrava izvođenje navedenih radova ili kojim
se odbija zahtev u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva. Protiv ovog
rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za priključenje solarnog kolektora može biti

energetski subjekt, odnosno pravno lice ili preduzetnik koje obavlja energetsku delatnost, ali,
smatramo, da pod određenim uslovima, može biti i fizičko lice.

U svom pisanom zahtevu za izdavanje odobrenja za priključenje solarnog kolektora podnosilac

mora da navede i gde će biti postavljen kolektor (na objektu ili na parceli). Kada je na parceli
potrebno je da navede da li na njoj postoji izgrađeni glavni objekt. U zavisnosti od toga možemo
govoriti o tri različite situacije.

Prva je kada se traži postavljanje kolektora na katastarskoj parceli na kojoj je izgrađen

glavni objekt. U ovom slučaju, da bi dokazao svoju aktivnu legitimaciju, podnosilac zahteva
obavezno dostavlja dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja katastarske parcele, kao i
dokaz da je na parceli već izgrađen glavni objekt. Pored navedenog, potrebno je da dokaže da
je vlasnik tog objekta, kao i kako je objekt izgrađen (sa građevinskom dozvolom ili bespravno).

Drugi slučaj je da se solarni kolektor postavlja na izgrađen objekt. Tada je neophodno da

podnosilac zahteva dostavi, između ostalog, dokaz o vlasništvu objekta i o njegovoj legalnosti,
kao i rešenje nadležnog organa kojom se dozvoljava izvođenje radova na postavljanju
kolektora.

Kao dokaz o legalnosti objekta može se dostaviti: pravnosnažna upotrebna ili građevinska
dozvola, izvod iz vlasničkog lista (ako je objekt uknjižen) ili uverenje nadležnog organa da je za
objekt blagovremeno podnet zahtev za legalizaciju.

Ukoliko je objekt u legalizaciji onda podnosilac obavezno dostavlja i dokaz da je vlasnik,

odnosno korisnik katastarske parcele na kojoj je objekt izgrađen, kao i dokaz da je objekt
izgrađen pre 11.9.2009. godine.

Naime, odredbom sadržanom u članu 199. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je
da objekt za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama tog zakona, a koji je
izgrađen do 11.9.2009. godine, može privremeno do pravnosnažno okončanog postupka
legalizacije, biti priključen na elektroenergetsku, gasnu i mrežu elektronskih komunikacija ili
mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

To znači da se za priključenje solarnog kolektora postavljenog na objekt koji je u

legalizaciji, odnosno na katastarskoj parceli gde se nalazi glavni objekt (koji je u
postupku legalizacije) može izdati samo privremeno odobrenje, koje će važiti do
pravnosnažno okončanog postupka legalizacije.

U slučaju da glavni objekt ne bude legalizovan tada građevinski inspektor ima obavezu, da
odmah, po dobijanju pravnosnažnog rešenja kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju,
primerak tog rešenja dostavi privrednom društvu koje je privremeno priključilo objekt na svoju
mrežu, odnosno infrastrukturu. Privredno društvo je dužno, da po prijemu ovog akta, bez
odlaganja, isključi objekt sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen.

Smatramo da u navedenim slučajevima podnosilac zahteva može biti i fizičko lice ukoliko je
vlasnik objekta na koji se postavlja solarni kolektor, odnosno katastarske parcele i glavnog
objekta (ako se kolektor postavlja na parceli). Dalje je potrebno da se priključenje kolektora traži
za proizvodnju električne energije isključivo za sopstvene potrebe, kao i da je u pitanju
proizvodnja električne energije snage manje od 1 MW.

Za gore navedene slučajeve nije potrebno dostaviti ni licencu, niti energetsku dozvolu.

Treća situacija je kada se solarni kolektor postavlja kao samostalni objekt, odnosno na
parceli na kojoj nije izgrađen glavni objekt. Tada se za izdavanje odobrenja za priključenje
primenjuju pravila kao i za priključenje drugih objekata za proizvodnju električne energije iz
obnovljivih izvora (o kojima smo govorili).

Opšta pravila za priključenje objekta za proizvodnju električne energije primeniće se i u slučaju

ako je kolektor postavljen: na objektu koji je u legalizaciji, a ne ispunjava uslove da bude
legalizovan (nije podnet blagovremeno zahtev za legalizaciju ili nije postavljen pre 11.9.2009.
godine); na katastarskoj parceli na kojoj je takav objekat, ali i ako se radi o solarnom kolektoru
za proizvodnju električne energije za prodaju ili snage veće od 1 MW. Napomenimo samo da je
za njihovo postavljanje neophodna pravnosnažna građevinska dozvola, ali, po potrebi, i licenca i
energetska dozvola.

Zaključak

Priključenje objekata za proizvodnju električne energije iz obnovljenih izvora na prenosni,

odnosno distributivni elektroenergetski sistem vrši se na način propisan odredbama sadržanim
u čl. 129. do 136. Zakona i u čl. 2. do 14. Uredbe o uslovima isporuke električne energije.

Energija iz obnovljenih izvora je energija proizvedena iz nefosilnih obnovljivih izvora

kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za
preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije (član 2. stav 1. tačka 17)
Zakona o energetici).

Priključenje na prenosni, odnosno distributivni sistem vrši se na osnovu odobrenja za

priključenje koje izdaje energetski subjekt (na čiji sistem se vrši priključenje). Odobrenje se
izdaje u formi rešenja u upravnom postupku.

Postupak se pokreće zahtevom pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u registar za
obavljanje energetske delatnosti. Uz zahtev se prilažu, pored ostalog, energetska dozvola i
licenca, odnosno akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova propisanih zakonom za obavljanje
energetskih delatnosti. Licenca nije potrebna za obavljanje: proizvodnje električne energije u
objektima ukupne odobrene snage priključka do 1 MW; proizvodnje električne energije
isključivo za sopstvene potrebe; kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u
termoelektranama-toplanama u objektima do 1 MW ukupne odobrene električne snage
priključka i 1 MWt ukupne toplotne snage, kao i kombinovane proizvodnje električne i toplotne
energije isključivo za sopstvene potrebe.

Energetska dozvola nije potrebna za energetske objekte za proizvodnju električne energije

ukupne instalisane snage manje od 1 MW, kao i za one koji se grade na osnovu dodeljene
koncesije za izgradnju energetskog objekta.

Za priključenje solarnih kolektora postoje izvesne specifičnosti. Za postavljanje kolektora na

parceli na kojoj je već izgrađen glavni objekt ili na objektu nije potrebna građevinska dozvola
(čl. 144. i 145. Zakona o planiranju i izgradnji).

Ako je objekt na koji se postavlja kolektor ili glavni objekt na parceli u postupku legalizacije
onda se za izdavanje odobrenja za priključenje na elektroenergetski sistem primenjuje i
odredba sadržana u članu 199. Zakona o planiranju i izgradnji po kome bi solarni kolektor
mogao da bude privremeno priključen i to do pravnosnažnog okončanja postupke legalizacije
glavnog objekta.

Smatramo da i fizičko lice može podneti zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje

solarnog kolektora u slučaju da električnu energiju proizvodi za sopstvene potrebe i da
je proizvodnja manje snage od 1 MW.