(

DR.RUDOLF STEINER )

ALFREDSCHUTZE

o,

Bleu
TRINITETA
'"
-DOZIVLJAVANJE BOGA­

URACHAUS~TUTTGART

H3NI31S ~lOanH'Ha
ZLilH::lS G3:Hd'1V

ALFRED SCHltTZE

o BI Ć U TRI NI TE TA

(Doživljavanje Boen)

Verlag: URACHAUS - STUTTGART

 Preveo i umnožio Dr Josif Korać, Beocrad, Neznanog
junaka 29. telefon 648-499.
Umnoženo kao rukopis. Nije dozvoljeno bilo kakvo
dalje umnožavnnje. Nije za prodaju ili neki drugi način stavlja­
nja u promet.
Sud O sadržajU ovog spisa može se priznati samo onor,
ko je proučavanjem antropozofske Cuhovne nauke stekao potrebna prG':­
znanja o poznavanju čoveka i sveta.
 S ADR Ž AJ
Strana

PredGovor prevodioca • • • • • • • • • • • • • • I

Prec1covor pisca • • • • • • • • • • • • • • • • IV

Zakon broja tri • • • • • • • • • • • • • • • • l

Prostor ••••••• • • • • • • • • • • • • • • • • 9

Vreme • • • • • • • • • • • • • • • • • ... • • 13

Svest • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •••• 21

Prostor k110 objavn Ocn trini teta • • • • • • • • 27

VreLle kao objave. Sina trini teta • • • • • • • • 45

Svest ke.o objava Duha trini te ta

• • • • • • • • 63

O Ocu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 76

O Sinu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 85

O Duhu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 92

Istorijski ekskurs

Uvodno • • • • • • • • • • • • • • • • • • 96

Prehrišćansko shvntanje trini teta • • • • • 97

Nešto o istoriji hrišćnnsko[; shvatanja tri­

niteta • • • • • • • • • • • • • • • • • • 99

K r a j • • • • • • • • • • • • • • • • • • 108

 PREDGOVOR PREVODIOCA

Pisac ovog spisa Alfred Schutza (1903-1972) bio je

sveštenik jedne "zajednice Hrišćana" (Christengemeinschaft) koja
antroposofiju (duhovnu nauku) priznaje kao sadržaj svojih verskih
uverenja. Ovu versku zajednicu osnovala je 1922 godine jedna gru­
pa protestanskih sveštenika. Njima je,u cilju obnove religijskog ži­
vota, u svojim predavanjima za teologe, Rudolf štajner dao i uput­
stva J~ako treba na savremeni način vršiti službu božiju.
Antroposofija nije vera, niti je zajednica antroposofa
jedna verska zajednica. Antroposofa- put ka vlastitom uzdizanju ne
vodi preko nekog kulta i verskog obreda, nego kroz moralno očišćenje
u normalnom ži~otu. kroz med1taciju i kult u hramu Vlastitog bića.
To, medutim,ne isključuje potrebu pojedinaca za negovanjem preda­
nosti, pobožnosti i, naročito, devocije prema istini i saznanju,
i kroz neku v~rSku zajednicu.
.. ....
Pored ovog spisa, Schutze je napisao više dela verskog,
moralnog i filosofskog sadržaja, kao što su: "Prilaz hrišćanstvu",
"O smislu sudbine", "Aristotelove kategorije i Logos", "O trostru­
koj pobožnosti", "Mitrine misterije i prahrišćanstvo" i dr. Većina
ovih spisa izdata je u više izdanja. Svi se oni odlikUju m3jstorstvom
reči i izraza, brilijantnim stilom, bogatstvom ideja, živosću govo­

ra, jasnoćom i lakoćom raspravljanja i najzamršenijih problema, k&~

što je i problem· lučenja (dogme) o svetom Trojstvu.
U crkvenoj literaturi se ova dogma smatra za misaono
"najnepostižniju". Izrečno se napominje, da je ona najviša tajna ­
tajna nad tajnama - da njeno unutrašnje značenje ljudski razum nije
sposoban da shvati. Stoga, da je, kao i ostala hrišćanska učenja o
Bogu, treba 'primati srcem i ispovedati ustima."
U dogmatici se ova dogma formuliše oVako:

"Bog je jedan po svome biću (suštastvu), tri su lica

(ličnosti): Otac, Sin i Duh sveti.

 II

Kao jedna$a ~O bLĆU, tr~ lica su II Bogu je~a međU

sobom i j9dnob~tna: i otac je Bog i Sin je Bog i Sveti Duh je Bog.

Oni se razlikuju među sobom po ličnim svojstvima: Otac
nije rođen ni od koga, Sin je rođen od Oca, Duh sveti ishodi od
Oca (prema učenju istočne - pravoslavne - crkve). a i Sina" (Fili­
oque) - prema učenju ~adne (katoličke) crkve.
Ko sa pažnjom pročita ovaj spis. može la$o doći do
uverenja da nemogu4nost razumevanja dogme o trojedinstvu nije u
sposobnosti ljudskog mišljenja. nego u ~ačinu mišljenja kojim je
crkva pošla. i vekovima nastojala da ovaj problem raspravi i samoj
sebi razjasni. Taj način mišljenja je crkva prenela u nasleđe sa­
vremenoj Civilizaciji. koja je sa svoje strane na putu ovog načina
mišljenja postigla epohaIne napretke, ali ono ju je odvelo u atei­
zam. Ono se pokazalo pogodno da čoveku razjasni zakone mineralnog
sveta u kome vlada s~t. raspadanje i borba za opstanak. ali ne i
sveta u kome vlada Život. harmonija, jedinstvo.
Da li je ovde potrebno podsećati na. istoriji dobro
poznate, starilne rasprave i sukobe koji su se odigrali u krilU,
nekad jedinstvene hrišćanske crkve. usled nesporazuma nastalih na
pitanjU triniteta? Treba li ukaZivati na kobne posledice crkvenac
raskola. upravo. na naš narod. koji se po konfesionalnoj pripadno­
sti podelio u neprijateljske tabore,·

......... .... ,

......

Trinitet u ovom spisu nije shvaćen prvenstveno kao

problem verske dogme. neso kao osnovni princip svega opstanka. pa i
kao zakon živog miŠ!jenja. Autor čitaoca.na jedan lak način,uzdiže
do gledišta. koje mu omogućuje uvid u sveprisutnost trini teta (u
prostoru, vremenu i svesti). kao objavu Najvišega. Pri tom pisac
čitaoca uvodi u jedan način mišljenja, u kome ae problem trini teta

razrešava samim trinitarnim mišljenjem.

Samo takvo mišljenje. koje nas navodi da uvek onom
jednom. tražimo njegovu suprotnost. a po tom ono treće. koje su­
protnosti miri i koje se uzdiže na viši plan. može biti nešto živo
i plodno. Kada svet upoznajemo samo dijalektički. uočav~osamo su­
protnosti. rat koji svet razdire. Kada nađemo treće. nailazimo ono
 III

što suprotnost~ m~~, harmonizuje, i dovođ~ u jedinstvo i celinu.

Tada se u našoj svesti suprotnosti uretvaraju u polove jednog or­
ganizma, koji dejatvuju u interesu celine. To je princip svakog
napretka, svake evolucije, svakog stvaralaštva, princip Sina. Taj
su princip na početku naše ere doživljavali, prvi lirišćani kao
životvorni dah uskrslog Hrista, ali docnije nisu imali snaga da ga
misaono shvate u punoj budnoj svesti. Te snage su ojačale tek u
našll vreme. Vaspitanjem trinitarnog načina mišljenja, kElja je u
svojim ranim filosofskim radovima obrazložio Rudolf štajner, u
~vojNi~ saznanjima duhovnog sveta, koja je docnije objavio u svo­

joj antroposofski orijentisanoj duhovnoj nauci, pružena je moguć­

nost da se misaono shvate zagonetke našeg vremena, pa i takva za­
gonetka kao što je učenje o božanskom Trinitetu. Upravo na tom pi­
tanju, koje su ljudi zbog svoje suprotnosti odavno prestali raspra­
vljati, može da se razvije najintp.resantnija rasprava, čiji rezul­
tati mogu poslužiti kao ključ za razrešenje mnogih aktuelnih zago­
netaka današnjeg vremena. I.S.\QS!>
40.'2. .'\'1'12 .

- - - --
 IV

PREDGOVOR PISCA

Pisanje o bOžilllskom Trinitetu može izgledati kao ne-

što nesavremeno; jedva da je neGto drugo tol~ko st~ano savremenon;
čoveku, kao ovo područje interesovanja, I religiozni ljuni, u veći­

ni, smatraju da u naše vreme ima toliko gorućih pitanja, da se ni­

šta važno neće propustiti ako se ovo obiđe, Ovo shvatanje je razum­
ljivo i treba biti načisto sa time, da se jedan spis otrojedinstvu
može u očima savremenika uračunavati u suvišne knjige, Ovakvo oce­
nivanje ovog dela je utoliko razumljivije, što je i o~t~~Ogije
malo učinjeno da se ono obesnaži, Kako su drugačije ljudi stajali
prema svetom problemu trojedinstva u prapočetku hrišćanstval Bit­
nost triju božanskih lica je sasvim jasno istupala iz neposrednog
religioznog dožiVljavanja. Na kako jedinstven način govori Jovanovo
evanđelje o svetosti Oca, stvaralačkoj veličini Sina i svetu istine

Duha. I još u vreme kada su nastale diskusije, kada je prestalo pravo

doživljavanje, delovala je duhovna dinamika bića te božanske činje­
nice u moćno rasplamtelim i~teresima, sa kojima su vođene učene
diskusije u širokim narodinim krugovima, Postepeno sadržaj toga do­
življavanja sve više se gUbio, i na kraju je izgubljena predstava
jednog božanskog Triniteta, koji je stolovao upravatri, nezarniš­
Ijive UZVišenosti, a ostala je jedna rasplinuta i primitivna pred­
stava boga, kakvu ljudi imaju danas. Već odavno je u odnosu na ovo
pitanje nastao jedan zastoj. Katolička ~oloGija smatra da je odre­
đivanje dogme o trinitetu, ovo pitanje već odavno privedeno svome
kraju. Protestanska toologija je, ne uziwajući u obzir mali broj
izuzetaka, ostala prema toj činjenici hladna, Nasledena učenja o
ovom izgledaju Savremenom čoveku~iako u svojim formUlacijama oštro­
umna i juristički dopadljiva, otUđena i zastarela, da ne kažemo pre­
krivena prašinom. Pošteno re~eno, mora se priznati, da se iz tih
učenja više ne može izvesti praVi religiozni život. Više ne može

da se govori o stvarno . diferenciranim iskustvima trojedinog bo­

žanstva, posredstvom religioznih sredstava. Za teološku pometnju
i boznadežnost. u odnosu na ovu oblast, u objašnjavanju nekih mesta
u Novom zavetu. koja se odnose na trinitet, siptomatična je jed­
na primedba, nastala iz"potrebe za retarskim promenama" kao što je
 v

ova: "Tri je sveti broj; a sv~t je, verovatno zbog toga, jer pri­
mitivan čovek, nije poznavao neki veći broj." ("Religion in Ge­
schichte und Gegenwart" - TUbingen, 1927). Od (pojma) Triniteta, u
osnovi, opštoj savremenoj svesti preostala su samo tri imena; je­
dva da su za njih vezani neki različiti doživljaji. Ali, ma koliko
da nam je celo to područje otUđeno, ipak, uistini je ono ključ za
razumevanje bezbrojnih najvažnijih i najaktuelnijih životnih pro­
blema. Ono što našem vremenu nedostaje, u vezi je sa nedostatkom
uvida i doživljavanja najfundamentalnijih činjenica opstanka. Zada­
tak je ovog rada da pruži prilog otklanjanju toga nedostatka. U
njemu Be unapred odriče tradicionalni teološki način raspravljanja
predmetne teme. i čini se pokušaj trasiranja jednog novog puta
prema toj. odavno zatrpanoj istini. Da takav jedan pokušaj može
biti samo početnički i nepotpun, proizlazi več iz neizmerne veli­
čine sadržaja o kome je reČ.

U antroposofiji Rudolfa štajnera su. posle mnogo ve­

kova, prvi put opet razvijenQ plodne misli za ovaj predmet. Mnogo­
brojni podsticaji za "trinitarna mišljenje" i direktna ukazivanja
Rudolfa štajnera su pogodna za novo razumevanje triniteta i da pro­
budi živi odnos prema njegovoj stvarnosti. Ovaj spis zahvaljUje
antroposofiji za mnoge misli i gledišta. Pored toga ovde treba na­
pomenuti da život u kultskom i salotramentalnom dobru "Kristen­
gemajnšafta" može postati stalni izvor religioznih iskustava u
odnosu na trini tet.
Novo izdanje ovog spisa, posle skoro dvadeset godina.
od njegove prve objave. potpuno je prerađeno i prošireno. pri čemu

je njegova prvobitna zamisao zadržana, koliko je to bilo moguće •

• • 4AA

~. 5'.I~'l;?,
1(; 7.. ('1'11,
 l

Z A K O N B R O
==X=========•• J A T R I
=.=~=~~~.C:==B~:=

Opravdana potreba jasnosti saznanja našeg vremena

ne dozvoljava da se učenja i teorije preuzimaju neprovereno. Da­
našnji put pravom saznanju vodi preko stepena posmatranja, mišlje­
nja. predstavljanja i poima. Egzaktno i nepristrasno posmatranje
je predpost~vka za traženje odgovarajućih ideja, da bi se obezbe­
dilo sigurno saznanje. Ovaj princip mora da se poštuje i u odnosu
na problem trlniteta. stare religijske istine ••koje se primaju
samo kao dogme, ne mogu da se spasu pred naletima sila protivnih
duhu, ako ne izdrže sud modernog saznanja i njegovih metoda. sto­
ga se nameće potreba da se ona ne predpostavljaju. bez daljega,
nego treba prvo poći od iskustva, koje treba preraditi misaono.
Svet';se pokazuje u množini pojava, sređenih prema
meri, broju i težini. I u neorganskoj i organskoj prirodi, kao
i u životu ljudi. Dala~e se najrazličitije zakonitosti brojeva,
među kojima. oni koji odgovaraju broju tri. zauzimajU istakndti

položaj. To bi moglo biti samo slučaj. Međutim, pri bližem pro­

učavanju se pokazuje da u najrazličitijim područjima postoje uvek
tri istovremene ili slične bitne crte, koje upućuju na zaklju­
čak o jednoj Višoj zakonitosti koja u njima vlada.
Posmatrano sasvim opšte. nije potrebna nikakVa mi­
stik~ brojeva, da bi čovek uvideo naročit značaj broja tri za sve

što postoji. Broj jedan. ~sa krugom, je najčistiji slikoviti iz­

raz i najjasnija manifestacija savršenog. još (uvek) u sebi poči­
vajućeg jedinstva. Ovde je harmonija, zatvorenost, savršenstvo,
saglasnost sa samim sobom J ali tu još nema nikakvog života, nika­
kvog kretanja. nikakvog nastajanja. nikakvog razvoja.

To nastajanje je moguće tek, kada se jedinstvo i har­

mOnija privremeno poremete i kada nastanu bilo kakve suprotnosti.
Kada 3e jedan razdvoji, onda nastaje dvafla time napetost. borba,
razvoj,život. Ali neki prosti dualizam, večna napetost između
polarnosti, bio bi trajno besmislen, bez jednog cilja. bez izjed­
načenja, koje u sebi uključuje jedno uzdizanje. Time se dolazi do
pojma tri~ koje predstavlja jednu novu harmonijU. To je večni put
 2

svakog postojanja: od jedinstva, preko polarnosti, ka novoj sagla­

snosti u trojstvu. Kod ljudi se pokazuje taj princip najjasnije u
pračinjenici muž, žena i dete. - U neživoj prirodi iživljava se taj

princip u množill~ r~jQva: suprotnost između kiselina i baza se uki­

da u soli, ::ozitivni i nogativni elektricitet, u proizvodnji svet­
losti, snago ~~L_.

P!'in"j.=. :C:J~""::Vd se ne izraii.ava samo u tom obliku uz­

dizanja, od jedinstva pre!:o dvojstva, prema načinu ishoda u izjed­
načenju, nego u jednoj ur·~rfJdnosti ili umetanju triju elemenata,

koji više ili manjo obrazuju jedno više jedinstvo. Takva tročlan­
stva se nalaze, takode u SVilU područjima postojanja. MeđUtim, oži­
vljuje pitanje, da li se ovde radi o j~ako važećoj saglasnosti
brojeva, ili iza tih nĐ,jrazličitijih ustrojstava trojstva, postoji
neka, ~vima njima (nadređena) viša zakonitost.
Mrtva ~~ri~ ima tri stanja: čvrsto, tečno i gaso­
vito agregatno stanje. gY.J:'_s_tQ j". do vi-Rokog stepena, u sebi sta­
nJQ m;""v""';O. L-':"'.:_~w:" trajno. Ono jo osnova, nosivi temelj,
na komB sve poči,n. Najjasnije dolaze do izraza karakteristike čvr­
stog agregatnog stanj~ kod k~istala, koji je izgrađen i raščlanjen
p!"ema unutrašnjim uJ<onima oblika. Njegove ivice i površine pore­
đane prema za],onij;}" 1<0ii mogu da se izrL\ze matematički, obrazuju

telo, koje se pokazuje 1:'\0 da odiše jnsnoćom, sigurnošćlA i trajno­

šću. Sasvim je drugačije tečno stanje. Njena su obeležja u suprot­
nosti sa statičnošću čv~stog: pokretnpst, promenljivost i prilagod­
ljivost. Voda kao praslika tečnoga
je najneposredniji izraz živoga,
dinamičnog, stvaralačkog. Tečnost dovodi nepokretljivo čvrsto u

kretanje i pridodaje opstanku - koji mi!"uje - postajanje. Dok su '

čvrsto i tečno međusobno polarno suprotstavljeni, ~asoviti oblik

materije unosi sobom sasvim novu svojevrsnu notu. Tvarno izgleda

da teži da se rastvori u isparenjo. I~anredna sposobnost širenja
gasova, njihova težnja da se razd8le na sve strane, njihovo skoro
beztežinsko fost6~~nje može da se shvati kao pokušaj materije da
samu sebe ponii3ti. Tomo u prilog govorl naročito činjenica, da su
mnogi gasovi nevidljivi~ Dalje je kara~teristično, što je materija
tek u obliku g&sovitog stanja mirišljava i time se pokazuju neki
njeni "unutra2inji" kvaliteti, koji inače ostaju sakriveni.
Jedno drugo trojstvo, koje treba zapaziti, može da se
pročita u bil~i, koja jo izgrađena, uglavnom, iz tri sistema: ~
\ "
 b~j ~ "1""UH.n.7" - l1ui - iE~f"Il •• 11~'T1!
~1.. - ; , 2: "J'n-t...... nr_ ivn..s.ft ~'ii'''u.~& .. "ltJAo,"J'h,
3 "'(.Kl?+-+ b."JJ./oft~"_ kU(.L-INE a 61l.llE-- ,$t;L t
't~(~ --<f If: .qoa,l,.Jt,...f..r • f'(t,I7'1II1JI Eo".- "'k.~ f(J,JI II • E l .J'1Vl&v'1\
*lL)/tlu - i S,"(YUU'7E;r -1w11.11~_L.t:iC:t - C.\lI)~ lI.... ·/
-., a. 't'7IiUt1U" _lttf,U{~i.,- cuf'ci.I - ft.I~1~J}
c.~t2..
rena, lista (pored stabla) i cveta (pored ploda). Te tri grupe or­
-- fti..t~ -+ ~.flI-(l'({1\.."'t_ltlnt-f1_HJtttf'(,(JI.I(1A... fi~"'H"~
gana, koji sadrže u sebi sve bitno nn biljci, su vrlo različite tvo­
......-:a. "\IV"',,,, "OS")'EA.~J\.- "ui\<?~ ..
revine, izrazite po svojstvima i funkcljama. Koren daje biljci drža- ,
-"" ~ ......... ,;y _ _ 'nl'-.... - ~\\f'O, - Uu..~t(), rJI--Vv'I1'f"

nje i čvrstoću, sigurnost i trajanje. On počiva u sigurnoj osnovi

zemlje i posreduje nužne supstancije ishrane. On nosi i zasniva
opstanak biljke. Time što se spušta u minernInu tvrdoću, i sam je
sklon da se stvrdne i sadr~ u velikoj meri ~tneralne supstancije.
- ~ i stabljika posreduju prave procese života: stĐujanje SOkOV2
i "disanje". Tu se odigravaju hemijske pretvorbe i tu se koncentri.·­
še vodeni elemenat. - U cvetu (i docnije plodu) dovršava se biljv
Dok je koren pokopan u mraku zenIje, dotle cvet stremi prema svev­
losti i toploti kosmoaa i sam postaje svetlost i boja. Pojedine
vrste biljaka izražavaju prema posebnostima svojih bića najčešće
najkarakterističnije oblike i boje, u svojim cvetovima, pa se sto­
ga po njima mogu najlakše raspoznavati i odrediti. To je kao neka
vrsta objave vlastitog bića, koja se izražava u cvetovima, kao da
biljka teži da u cvetu dovede do izraza sav smisao ideje koja joj
je urođena.

Kao sledeće svedočanstvo opšte trač lane podele, na­

vešćemo primer govora. U njemu nalazimo višestruko ustrojstvo na
principu broja tri, od kojih ćemo ovde posmatrati samo najvažniju
podelu na imenice, glagole iprideve. ]menice predstavljaju skelet
govora; osnovu na kojoj počivaju sve ~ruge govorne tvorevine. Ime­
nice su građevno kanenje ~ojim se podiže građevina govora. One
označavaju u sebi Zasnovano biće neke stvari, neko postojanje, koje
postoji samo po sebi. Oznaka " s ubstantiv", koja ima veze sa " s up­
stancijom", jasno izražava da se u ovom slučaju radi o jezgri bića
stvari, koja nosi ostalo.
Glagol ili roč radnje jasno označQva, da se u njoj
radi o nekoj delatnosti, stvaranju, postojanju, koje se dešaVa u
svetu substantivĐ., koji u sebi miruje. Statičko biće imenica dovod:
se delatnošću glagola u žiVi pokret. Sfera aktivnosti, stvarala­
štva, procesualnosti, zahvata biće istrajnog substantiva. Pridevi
dovode do važnosti jedan treći elemenat kvulitativnog, naročito znn..
čajnog. Oni bacajU svoje zrake svetlosti na imenice i glagole, koji
zasvetle u jednoj višoj svetlosti; koja ne proiZlazi iz njih samih.
Opet, na drugi način princip triniteta dolazi do izru­
žaja u muzici. Njeni osnovni elementi su ritam, harmonija i melos.
 4

Ritam postavlja opet.čvrst skelet u koji je razape­

ta mu~ka. On proizlazi iz prirodne sfere, i najjače govori o pod­
svesnim JIU.binama ljudskog bić~. Njegovov dejstvo se ~roteže sve
do regiona sistema udova, kojn može da u koraku i plesu 'O-dsovara"
;)ia.,klla:ta.n4-'l <' 'v:ue:-., ·~"':"':";:?:Bp(J"lcdonJ!'o. U ritmu dolazi do izražaja
elemenat voljE, ;mji od svoje strane može da pobudi čove!tovu volj­
nu prirodu. Goč i ~oboš, naročito kod primitivnih naroda, džez i
maršerl i slično mogu d::, pokažu na šta se oude misli. - Dok je ri­
tam taman i težč~; ~)o~i~ je svetla i jasna. Ona sa svojim jed­
noznačnim linijskim kretanjem oslovljava budnu svest, ona čak ape­
luje na mišljenje. Kada čovek hoće da dozove u svest bez instru­
menta, neku određenu muzik~, onda se obično ne hvata za ritam.
nego za melodiju. jer je pomoću nje, najčešće najlak!e prepozna­
je. Ritam u sebi sadrži jedan sugestivr~ elemenat, melQdiJa je, na
protiv, unutrašnje slobodna. Ona ništa ne prikriva, nego ae poka­
zUje neposrodno u svome biću. Harmonija, posmatrana na ovaj način.
nalazi se na sredinj izmedU ritma i melosa. Ona je obojen1ja. slo­
ženija. komplikovanija od melodije, ali nije prirodno tamna i su­
gestivna kao ritam. Njeno biće obraća se pre svega na osećanje. ­
I
Moglo bi se reći: melodija vodi misli, harmonija niansira oseća­
nja. dok je ritam voljna komponenta muzike.
Najzad, navešćemo još trojstvo različitih oblasti
ljudskog bića. koje se sastoji od materijalne supstancije fizič­
kog tela, životnih procesa koji se odigravaju u tom telu. i ohim
što se, 'uzeto sasvim opšte, označava kao njegov unutrašnji ži­
vot - svest. Telo kao prostorno-fizička tvoreVina, daje celini
(ljudskog bića) osnovu egZistencije. Ono je potčinjeno čisto ze­
maljskim zakonima st~tike, sile teže, hemije itd. U zbivanjima ži­
vota Vlada stvaralač!,a dinamika, pokretljivost i razvoj. Dok fizi­
čki elemenat, koji se najjasnije objavljuje u lešu, podleže zako­

nima prostora, dotle životne funkcije protiču u vremenu. One su u

svojim karakterističnim ritmovima u skladu ne samo sa zemljom
nego i sa kosmosom. U ~Eutrašn12m žiYotu čovek dožiVljava mišlje­
nje, osećanja, podsticaje savesti, irlpulse volje, sećanja između
ostalog, u kojima se otvara jedan svet, koji je zasnovan i određen
sam u sebi, a koji se doživljava iznad sfere fiZičkog vitalnog ži­
vota. To je svet samoobjavo dUha, koji se dešava u unutrašnjem ži­
votu.
Navedeni primeri mogu biti dovoljni, da bi objasnili
 5

kako u saevi~ različitim oblastima dolazi do izražaja princip

trini teta. Ne radi se o tome da se nabroje sva moguća tročlana
uređenja na svim mogućim područjima, da bi se ubedili njihovim

brojnim kOličinama. Postoje trojstva sVakakvih vrsta; to mož9 za

sada da bude bez značaja i svejedno. Isto tako bi se mogla sasta­
viti četvorstva i sedmorstva. To bi moglo da se pretvori u igra­
riju ili dosadan šematizam. Radi se o tom da se utvrdi, da li se
iz navedenih primera može izvesti neki zakon koji njima vlada,
a koji postoji u njihovoj osnovi. Da li uskiciranim primerima
postoji, možda, neko slučajno saglašavanje, različitih vrsta, ili
se u njima smenjuju p~~ene uvek istog trojstva na onom što je po
svojoj biti različito? O nekoj uzročnoj, nadređenoj i određujućoj
ideji može da se govori samo onda, ako pojedini činioci na ovom
ili onom području, nalazećeg se tročlanstva, podležu jednom op­
štern principu. Dakle, postavlja se pitanje da li se u sasvim raz­
ličitim entitetima: čvrsto agregatno stanje, koren, imenica, ri­

tam ili fizičko telo, može naći neki zajednički kValitet; da li u

drugom nizu: tečno agregatno stanje, list, glagol, harmonija, ži­
votne funkcije, ima nešto zajedničko; i u koliko to odgovara tre­
ćem nizu: 8asovito stanje, vvet, pridev, melodija, unutrašnji ži­

vot. Na prvi pogled može izgledati da se radi o ređanju u kojem

nema niiakvih uzajamnih veza. Prilikom bližeg posmatranja, nije
teško uVideti, da pored svih razlikovanja svakom redu može da se
prida jedan sasvim određeni karakter. Posmatrač može svakako da u
sVakom članu odnosne grupe ustahovi jednu zajedničku nijansu, koja
doduše ne može da se sažme u jedan zajednički pojam, međutim može
da se oseti kao doživljaj. U prvom nizu pojavljuje se doživljaj
koji može da se opiše u sledećim pojmovima: osnova, čvrstoća, biće,
trajanje, sigurnost, statika, kako se to pojaVljUje pri rasprav­
ljanju problema na pojedinim područjima. Kod druge grupe može da
se dožiVi: kretanje, dinamika, stvaralačko nastajanje, razvoj. U
trećem nizu pokazuje se kako se na pojedinim područjimapostojanja

(materija, biljni svet, jezik, mUZika, ljudsko biće) dostiže jedna

kulminaciona tačka, na profinjenje (oplemenj~vanje) i prosvetlje­
nje, koje izrasta U čulnom iznad samog sebe, i izgleda kao da po­
prima karakter objave, moglo bi se reći, koji stremi procesu po­
unutrenja i produhovljenja.
Tri nadređena principa koji se prethodno samo nagove­
štavaju i kao iz daleka jaVljaju U navedenom tročlanstvu, morali
 6

su u početku da se opišu nizom izraz<l. Pri tome se radi o tri

osnovna doživljaja i praiskustvu, na koje se najčešće dovoljno
ne obraEa pažnja i koje se prima sasviT:l apstraktno. Celokupnost
ljudsklh iskustava može da se svede na ta tri osnovna doživljaja.
Pojednostavljeno i u jednom svakwto, apstrclttnom jeziku pojmova
izraženo, radi se o doživljaju postojanja, postajanja i objavi
bića. Pokušava se ovim nagoveštene sfere nazivati Rrcltategorija­

ma ljudsko1Llskustva. One se susreću svuda. Ma kclto da se one

(prema prilikama) menjaju u pojedinim pojavama, njihova svojstve­
nost se može prepoznati.
Izgleda samo truta, kao da sc ide time uprozračnost
pojmova, oskudnih stvarnošću. Međutim, time se pogađa jezgro sveta
koje se izražava u trostrukom liku. SvilU bićima i stvarima ovog
sveta, bila ona živa ili neživa ili duhovna, koja čovek u spolja­
šnjem ili unutrašnjem iskustvu može da susretne, pripisuje se pre­
dikat "to je". Ona imaju svoje posto.1an.je (da jesu). Ali nema po­
stojanja u oblasti ljudskog iskustva, moje nije podložno razvoju,
napretku ili na'stajanju. Sve postojanje ~stajanjem prelazi u tok.
Kao i uvek, sve što postoji, što odtiče u struju fu~stajanja, ma
kruto da je stvoreno: sve ono više ili manje zrači jasno, u sebi,
urođen smisao, svoju praideju, svoje najunutrašnije biće. Sve što
jeste i ~lstaje ima karcltter objave. U krajnjoj liniji je sve što
postoji i što ~~staje izraz duhovne bitnosti, koja kod ljudi hoće
da se objavi. Sve što postoji nastoji da u ~~stajanju stvori ob­
javu svoga bića.

Te tri osnovne činjenice, koje se iživljavaju u po­

stojanju, nastajanju i objavi svoga bića, predstavljaju najunu­
trašniji pUls srca sveta. Stoga je opravdano uvide ti u trojstvu
tih prafenomona odraz onoga, što se u hr±šćanskom načinu govora
označava u svetu kao bož&nskog Oca, Sina i svetoga Duha. Postoja­

nje, ~ast~janje i objava bi~~ su manifestacije, ogledanb ili obja­

va božanskog triniteta Oca, Sina i DUha.,Postojanje upućuje na
se
Oca, pastajanje na S~na, a objava bića na Duha. Ipak time nije
mislilo da su postojanje, Pqstajanje i objava bića istovremeno
i Otac, Sin i Duh. Ni u kom slučaju ne treba ideju o božanskom
trojstvu oboilicitiu tanane apstrakcije ili u spoljašnje principe.
Ali sve spoljašnje je upravo "izraz" nečeg unutrašnjeg, što kao
pečat utiskuje svoje bić8, Zar bi mogla biti drugačije nego da
 i)O:>~<>-i\ u!t'i:.- ­ t-lA&"MoAf-!.."t. - cQ,~f\vY\ &M U. &~e, l

<i>-~
ci0 7 (~~t< ')

fl r--e "- ~"X

- ~YU ') f- - h-v') "" 'il. "/­ "M
trojno Božanstvo, koje je stvorilo univerzum, u njemu na trostruki
način ne dođe do svog slikovitog izraza. Postojanje, nastajanje
i objava biča nose na sebi pečat božanskog bića i mogu biti sma­
-.... ~----
trani kao "govor" koji je postao vidljiv. Na pojedinim "slovima"
- .. ---------~ _-~---~

i "rečima" može da se : pro či ta govor bića trini teta.

- ----- --- - - - - - - - - - - ~._. -_"' - - ••• - - '0 _ ,. __

Ovde opisani put posredstvom iskustva i posmatranja

nekih datosti, koje su raščlanjene prema principu broja tri, mo?,
ponovno da otkrije ideju o nadređenosti trinitetske zekonitosti,
u kojoj počiva stara istina o božanskom trojstvu. Tako čovek može
sasvim samostalno doći do saznanja jednog božanskog pratrQjstva,
bez primanja dogmatsldh pretposta..a~a. ,

I primenjena metoda koja zadovoljava težnju za sa­

znan@em modernog čoveka, sadrži u sebi momenat trini teta. Polazi
se od datog, koje postoji i bez čovekovog sadejstva (tmevo) mora
biti primljeno. Sledeći korak je posmatranje datog, ispitivanje
i sređivanje. Za ovo je potreban trUd, unutrašnji napor i misaoni
rad. Drugim rečima: dato se mora jednim delatnjm aktom staviti
u pokret i tako raščlaniti, da može sinuti nešto treće. To treće
je viša ideja koja pri tom stupa na videlo. Ona ne nastaje kao
SUbjektivna proizvoljnost, nego može da se nađe samo prema meri­
lima nbrađenog materijala. U njemu se otkriva nešto skroz objek­
tivno: unutrašnji sadržaj bića, koji latentno spava u datom (mato­
rijalu) i jednim stvaralačkim aktom ljUdske svesti se dovodi do
objave. Dato, delatnost i objavljena ideja - to su tri stupnja,
- --
potrebna pri sVWcom pravom saznajnom zbivanjU. Ovo sa svoje stra­
~ ~ .____ _ • •• _ _ 0........-.-- • ------­

ne sadrži princip triniteta: postojanjo, _nastajanje

~ .. .. _-_.
i objava bića
.­
-~--_._---_._--- _--~

U sebi. Ovde se pokazuje da su ovde, trini tet metode saznanja i

sadt'žaj isto. Ono (saznanjef1epr~biće,·" k;j'~ svojim udarom bila

, '______ _ • " _ _ ._ ._. • o. _ . _ . oo - - -_._- • - • - • .­

sve"'prožim~.

Proces saznanja koji so nalazi u osnovi principa trl­

niteta mogao bi biti plodan za različita životna pitanja. Misliti
u smislu božanstva, znači misliti prema principu triniteta. Puni
značaj ovoga što se mislilo, sa prethodnom rečenicom, može da se
shvati tek kada se uoče nedostaci danas često upotrebljavanog dua~
lističkog načina mišljenja. Pbstoje mnoge činjenice života, koje
čovek no može upoznati, ako ih samo dualistički posmatra. Tome
treba pridružiti, primera radi, područje moralnog. Nije dovoljna
 '" I"lIStJĐI.::JE 8
S\)'?t~T ':::::"()~~E~A"Jt
'-.. \J()L'~A
alternativa dobro-zlo, da bi se tu postiglo znanje, koje odgo-­
vara stvarnosti. Suprotnost proma bilo kojoj pojaVi zla, ne wOžo
biti dobro (što bi odgovaralo đualističkow načinu zaklđučivanj~)
pošto je zlo u samom sebi već razdvojeno i dvojno nastu]'2.; njeGove.
oba elementa se međUsobno odnoso kao pole.rnJ. okstrelili. Na prLlCr:
suprotnost tvrdičluku nije uvek dobro: študljivost nego i rasipa­
njel Dobro je savlađUjuće držanje u sredini, između dva ekstra~a.

Pitanja etike mogu se rešavati samo pomoću trinitet2:,og Yli::Ljcnj2..

Drugim rečima, trini tet ne treba smatrati SaJi'O 1-,ao objel~Cl:i: saznanje
nego istovremeno i kao integrirajući sast01~i Eamog mišljĐ~j~.
Trinitet. živi i tka kao najunutrašniji udar srCa u 8'JJlnU ll.J,JtJ­
janju i mora, stoga, da živi i u samoj metodi saznanja kao imanon­
tan princip same metode saznanja, u koliko se hoće postići GaznD.­
nje koje će odgovarati stvarnosti.
Zadatak je prednje rasprave uvođenje ~ p::'odvrJrje ty.'i­
nite ta, da bi se uzdigli od opšte poznatih pojava sveta, l{Qjima so
skiciraju osnovne crte trinitarnog pogleda na svet, do ob~hvatnih
ideja božanskog trojstva. Da bi se izložio taj put preciznije,
rasmotrićemo tri velike zagonetke postojanja, koje oduvek važe
-
kao glavni problemi filosofije i opšte ljudskog mišljenja. To su -'­
_.- -----_.. __ .... --­
~roblemiprostora. vremena i Evesti~ ~vi životni problemi, II
krajnjoj liniji zavise od ovih kardinaInih pitanja. Čovek živi
u svetu prostora, on je po svome telu prostorno biće i Usled toga
je postavljen pred bezbroj zagonetki. On je podčinjen zru~onu pro­
stora, ali neka elementarna potreba ga goni da prostornost ssvladD.
spoljašnjim ili unutrašnjim sredstVima, da bi našao beskonačno.
Čovek vidi u svetu beZbroj događaja koji protiču u vremenu, i zna

da i on sam svojim telom i dušom pripada struji vremena, ali on

traži večno. I čovek, najzad, uključuje u sebe nešto treće š~o je,
doduše, ograničeno prostorom i vremenom, ali što gn izvodi dsle~o

iznad (prostora i vremena). To je poljo svesti na kOJ,lO so odigra­

vaju snage mišljenja, osećanja, volje, i pobude savesti i SVa osta­
la Zbivanja jednog unutrašnjeg života, kroz koji mu se otvara bes..
konačno i večno.

1.t5~~~"b, • '" ... ,. A

4'1,1. ,A.qqj'2..,
 9

PROSTOR

U izvesnom smislu prostor jo (ljudima) postao vaian

u srazmerno novije vreme ljudske i8torije, i ~o sa početkom pri­
rodnonaučne i tehničke epohe. Sve do nje nisu važili kao mero davni

mrtvi, čisto prostorni odnosi stvari i bića, nego duhovne relacije.

Sa 15. stolećem počelo se razvijati jače interesovanje, i u vezi
sa tim, uskoro, potekle je bUjica pronalazaka čisto prostornog
karaktera. Prvo je pronađen zemaljski ~rostor. Veliki moreplovci
stvoriše sasvim novu sliku o veličini i liku kontinenata, ostrva
i nora, istraživači pnbrode i astronomi utvrdiše prostorni lopt[\­
sti oblik zemlje i njen položaj prGma ostalim nebeskim telima. ­
Istražen je nebeski prostor: Teleskop je omogućio poglod u neslu­
ćene daljine svemira. Pored makrokosnosa, uočen je mikroskopski

prostor malog i najhlanjeg. PostaVlja se prostorna merila svih vreo'

Čovekovo telo koje je dotle pOSl;Jatrano uz.drž,ljivo i zazorno,istra­
ženo je prvobitno seciranjem leševa,u svojoj anatomsko-prostornoj
strukturi. U slikarstvu postaVljeni su zakoni linearne perspek­
tive i započeto je, tako reći "korektno" postavljanje prostora na
platnu. Ali, upravo tu može najbolje da se oceni, koliko je dobit­
kom na spoljašnje j egzaktnosti izgubljeno unutrašnje. I ranije je
slikan prostor; ali osećan duhovno, a ne fizički. Ono što se sma­
tralo -va:žn im, stavljano je U prednji plan, ostalo je stavljano u
pozadinu. Značajna bića i stvari sllkana su velika, a manje zna­
čajna mala - i ako prema li nerolDaj perspektivi to nija bilo"is­
prr.vno". I 1~"stal':1nn pomenutim područjlma osvajanjE'. prostora posti­
gnuto je povećanje mate~latske egzaktnosti, ali ono je plaćeno

obezduhovljenjem prostora. Planete i fiksne zvezde su ranije sma­

trane božanskim prestalima. Sada su svedene na mrtva sVGtska tela.
Čovekovo telo gledano je kao hraln duhec. Sade', je,'ono životinjskl
organizam lli č~k fabrika hemijsko-fizlčldh procesa, itd. Nekada
je prostor doživljavan, prosijavan i protkivan božanska-duhovnim
snQgama. Sada je on mrtvo, prazno nieta, u osnovi još samo intere­
so.ntno r,latematičarima. Ovom trebc., dodatl sve veće savladi1!anje
prostornih udaljenosti željeznicom, automobilom, avionom, telefo­
nom, radijem, televizorom i drugiB. Sve to čini da se prostor za
 10

spoljašnju životnu praksu srnežurao, ,tru{O da i na tome putu nastaje

utisak, kao da je problem prostora rešen. U tom smislu je matema­
tika dodala svoj ude o time, što je pokazala da je obični trodi­
menzionalni prostor samo poseban slučaj među mnogim višedimenzio­
naInim po,t"otCima ko ji se r,lOgu zamisli ti.

I pored ovih spoljnih i računskih rešenja prostor",

za duhovno ra~pravljanje i činjenice koje su sa ovim u vezi, ost2­
su još neki problemi ncrošeni. U prvom rodu, n<:ljvažnije pitanje o
pravom biću onoga što se podrazumeva pod nazivom prostor, nikako
nije potpuno razjašnjeno. Filosofija je upotrebila na ovo pitanje
ogromnu oštroumnost ali, ne uzim<:ljući u obzir da rezultatipojedi­
nih mislilaca međusobno jako odstupaju, u tim re!enjima je malo
uzeta u obzir čisto ljUdska strana toga problema. Stoga ćemo ovde,
bez pretenZija na strogo filosofsku obradu, pokušati da raspravimo
neke, do sada, malo obrađivane strane prohlena prostora.
Ako pristupimo raspravi pojava sveta, onda u nama
oživi jedna elementarna potreba da sve pojedinosti i posebnosti
različitih spoljnih stvari sv~mo na jedno. Pri tome ćemo, za
prvo vreme,zanernariti posebne kvalitote odvojonih posebnih stvari;
postavićemo samo jedan sasvim opšti odnos. Sve spoljne pojave,
sasvim svejedno šta su one po svojim naročitim bićima, mogu među­
sobno biti svedene na jedan odnos; to je, da se nalaze jedna porod
druge (Nebeneinander). Različite pojedine posebne stVari nisu ~
svetOVi, bez (međusobnog) odnosa, nego one pripadaju jednom zajed­
ničkom svetu, to izražava ~deja prostora. SVima stvarima u osnovi

počiva iedinstvo njihovog uporednOg prostornog postojanja. T~o nam

ideja prostora pruža jednu prostu ali važnu mogućnost, da doživimo

svođenje svih stvari u jedno jedinstvo. Ovde se ne radi o jednom

pogledu, nego o jednoj ideji. Jer pogled, koji nam daje ovo isku­
stvo,pruža nam upravo pojedinosti, difef~clne posebnio'postojanjeo
stvari. Idejon prostora savlađujeMo pojedinosti i razlike. Naše
iskustvo suprotstavlja r~zličitostirJa ideju jedinstva.

Jedinstvo osnove sveta, koje sc objavljUje u ideji

prostora, upućuje na sveobuhvatno biće Oca. U tom soislu je oprav­
dano ideju prostor~ i jedinstvo prividno odvojenih egZistencija
sT.latrati kao nanifestaciju očinske osnove svetova. Kroz prostor se
objavljuje bog Otac. Kada čovek UhVAti ideju prostora da bi savla­
 II

dao haotičnu Množinu pojedinosti, nailazi na idejU jednog jedinstva,

koja svojom bezrnernon veličinom daje naslućivanje sveobuhvatnog
božanstva Oca. Sve konačno počiva u bez-konačnosti Boga. - Sa
posredstvom prostora spaja se osećaj jednog i u sebi nepokretnog
bića. Prostorni način raspraVljanja pstaVIja stvari samo u njiho­
vom uporednom postojanju, da se pojavljUjU u njihovom uporednom
položaju; i na tome čovek mora da se ograniči; da uoči ono što
je u njima trajno, i što se odnosi na njihovo međusobno postoja­
nje. Harmonično statičko stanje počivanja opstanka ostaje u mitu,
ako čovek pokuša da se ograniči samo na predstavu prostora, i iz
mišljenja Udalji ono što u tome n02e biti vremensko. Čisto tra­
janje, s one strane bilo kakvog r~zYQja, uslovljenog vremenom i
bilo kakviLl promenama, od prilike onc,]w k,.l.l{o je to nagovešteno
slikovito u bajci o Trnovoj Ružici, to je svojstvo prostora. U
tone bezvrenenskom trajanju počiv2. sano večno ,stanje postojanja
u sebi počivajućih egzistencija. Tako omogućuje ideja prostora,
ako se Živo prožiVi, ono prai&kustvo postojanja, koje je odsjaj
boga Oca, koji je kao ćutljivi praosnov, apsolutno postojanje bi­
tisao na uzvišenom spkojstvu sveta. Ta ideja nffiJ omogućuje tako
primarnu utešnu izvesnost, da se svet nije raspao u neizrnerne poje···
dinosti, nego da počiva u jednon svespajajućem zajedničkom božan­
skom praosnovu. Religiozan čovek koji, u sasvirJ ličnon odnosu,
se
boga Oca naziva svojim Vlastitim, može u tome preko doživ­
ljaja prostora uzdići do ideje o trajnom osnovu opstanka,i ako

može u tone videti nešto nedovoljno i bednoJ ipak je metodski

važno da se na jednom putu, koji ne uzima u obzir religiozne pret­
postavke, prodre u neposrednu blizinu najviših religioznih sadr­
žaja, i time tadobije prvi odnos prena njina. Ma kolik.o prostor
izgledao nešto podređeno, ipak je moguće preko njega uzdići se do
najVišega. I ono što je prividno no.jspoljašnije ± Bogu najdalje,
kao što je prostor, De može da se odrekne svog božanskog porekla.
Božansko očiti.stvo se objavljuje i u onael najneznatnijen. Upravo
ti~e se dokazuje iznad svih ljudskih predstava prelazeća, besko­

načna, sveobuhvatna očinska veličina, 'koja nena izuzetaka. Razune

se do. bog otac Ilije u prostoru, ali sve, što je u prostoru, poćiva

u Ocu. Ovde ni stojimo u jednon po.radoksu. ali taj po.radoks je

takve vrste, da je dat u činjenicama. Prividno, duhu suprotan pro­
stor, i r.Jaterija koja ga iSl'unjava, r.lOraju biti saVladani, da bi se
 12

rešio taj par9-đoks.UkoliknUallluspe da oduhovino, ono, što nazi­

vano prostor i prozremo "naju" materijalnog sveta, nalazimo Oca.
H toliko opstanak prostora vodi bogu Ocu. Naravno, time je ozna­
čeno samo najspoljašnije "ruho" božanskog Oca, nOl i njegovo pra­
svojstveno biće. Prostor je sano nrtva senka Oca. Pa ipak ona
otkriva važna obeležja principa Oca, koja omogućuju da se savla­
daju naivne, najčešće, bez odgovarajućeg respekta, stvorene pred­
stave o "dragom Bogu", kao starom čiki sa bradan.
l,s.l'm.
-12;2 ,'\'l'J).,

..........

 13

V R E M E

Biće vremena, pre.:m prostoru, narl dovodi do izraza

nešto sasviCl druge vrste. U mnogoCl odnosu (među njima) postoja i
polarne suprotnosti. Dok (kod prostora) sačinjavaju osnovna obe­
ležja postojanje, statika, pokoj, dotle (kod vremena) vlada nasta­
janje, dinamika, pokretljivost. Vreme se često upoređivalo sa
stalno tekućo!" strujom. Izvirući iz sivila drevne prošlosti,
teče ono nezadrživo u susret dalekoj budućnosti, Ono u sebi uklju­

čuje post~je, nastajanje i nestc:janje. Ali svakom nestajanju sledi

novo stvaraiaštvo. Ono je slika života i preobražavanja, neprija­

telj svakog zastoja i posto,janog trćejanjQ. Ono zna sano za napre­
dak, razvoj, obnovu, pxomenu, preobražaj. Dok II ideji prostora
dolazi u obzir samo ono što bitiše, stalno i nepromcnljivD u stva­
rima i bićima, dotle vrene otkriva ono što je u pojavama promen­
ljiva. Karakter postajanja u vremenskon, sanom postojanju dodaje
pristup jednog potpuno novog drugačijeg, po vrsti, osnovnog ele­
menta: stvaralačke bitnosti sveta. Dok svet prostora očlOgućuje,
u svojem maestetičnom miru svetova, naslućivanje bića Oca, koje
nosi celokupan opstanak, dotle vremenska struja nastajanja (omo­
gućuje da se nasluti) stvaralački lik božanstva: Sina. Jovanovo
evanđelje naziva ga imenom božanski Logos, Reč (glagol) svetova,

kroz koji j9 sve nastalo i kaže za njega, da je "u njemu sav ži­
vot". Kao što u činjenici čistog postojanja čovek ima pred sobom
jednu prru~ategoriju, iza koje nema ništa drugo da traži nego još
sat'o apsolutno biće Oca tako, pogledon na život i postojanje, čovek
stoji pred poslednjim i najvišim. Sadržaj onoga što nazivamo život
i post@.janje u vremenu, koje je praizvor sVskog kretanja, "život u
sebi", to je božanski Sin. Tako vreme objavljuje vladavinu Sina,
ako u njemu gledamo ne samo nešto apstrak.tno, nego što je u njemu
i kroz njega delatno.

Danas se vremo uopšte nc dožiVljava iz njegovog vla­

stitog kvaliteta nego iz nečeg, njegovom biĆU, sasvim stranog.
od
LjUdi pozajmljuju nešto prostora, da bi doživeli vreme. To se iz­
ražava već u toj prostoj činjenici, što se vreme meri prostornin
merilima. Svi satovi, bez obzira na sistem (merenja), pokazuju
 14

trenutak vremena na bilokakvor" prostorno," nerUu. Ako kazaljka na

satu ostavi za sobom određeni deo svog -.,uta, ili ako u staklu isteče

određena količina peska, ako Sunce ili zvezde na nebu određeni deo
puta prevale, ako određene materije promeDe svoj oblik ili hemijski
sastav, ili ako se na zemljinoj kori obraZUjU izvesni slojevi ­
u svomu tome vidimo meru određenog isteka vremena. - Slično je i
sa upotrebo!;, reči: govorimo o nekom vremenskom "razmaku", o "du­
žini l ' vremena, jer mi još uop~te nemamo reči koje bi trebalo pri­
meni ti na vreme. Da bi vrOl:le zahvatili odista njegovi!;] vlasti tin
sredstvima, potrebno je potražiti sasvill druga područja doživljCl­
vanja, nego što smo navikli. Kod dožiVljavanja prostora nože čo­
vek ostati unutrašnjo sasvim nedelatan, po~to se prostor odnosi
samo na ono što je statično. Međutim, vreme se suprotstavlja svemu
što je u stanju mirovanja; ono stvarno ne r;JOže ni da se doživi sta­
tičkin i nepokretnim sredstviwa. Njegova dinamika mora da se shvati

na odgovarajući živ način.

Merenje vremena u dinamičkom snislu, koje je, dakako,

sasvim prigušeno, nalazi se u zapažanju nekih ritmičkih procesa
telesnog života. Čovek ogladni ili ožedni, ako duže vreme nije jeo
ni pio; čovek se oseća mJOran, ako je neko vreme bio budan itd. Ta­
kvim telesnim samozapažanjem rlože da so vrši približno određiva­
njevremena, ono nije tačno, međutim ono je bliže procesnalnin
Zbivanjima vremena, nego uobičajena projekcija prostornih merila.
- Pri potpunoj pasivnosti ne može čovek da ispadne iz prostora,
ali može iz napredujuće struje vrer,lena, ako nije aktivan i čak ako
ue razvija produktivne sposobnosti. Uobič,:\jen izraz, da neko "ne
ide sa '[remenom" znači, da u tom slučaju postoji nedostatak spo­
sobnosti preobražavanja, što odnosnog čoveka iskljUČUje iz struje
događaja. On je, govoreno slikOVito, bačen na tvrd zastoj samog

postojanja i preti r1U opasnost da se skaEwni. iremenskom nastaja­

nju, dakle, moraju da odgovarnju odgovarajuća sredstva živih su­
protnih sila. To znači: da biče Sina, koje se objaVljUje u strUji
vremena, može da se nađe samo odgovarajućin snagama Sina koje se
nalIJ-ze u čovekovoj unutr&šnjosti, a nikako doživljavanjdTIpostoja­
nja~ Te sposobnosti ne potiču bez daljega iz prirode, one nisu
"date", jer sve dato pripL,da biću Očevog sveta. Dož.ivljaj Sina
pridolazi kilO nešto novo starom prirodnom osećanju Oca, stupanjem
Hrista u zemaljski svet. Kao rezultat doeađaja na Golgoti su isto­
 15

vrenon,,:, uGrađene u čovekove ja !10cućnosti, koje nu dopuštaju

di:\ SCiD1ostn.lno razvije stvaralačke snrtge nastajanja i da ih upotre­
bi. Rristos može da ve.slcrsne u čoveku, kao u njemu nastnnjona ..naCa
Sina. Sano kro.z "Hrista u nmnu", kroz slobodnu eeJUQstć\lnu stvare.­
lačku snagu ja, može Sin uietini biti (,ožiVljen. Od toga su do salk
ostvc.roni samo p;rvi pOČGci. N;:cjčošćo jp ·\Jl!rnu-to,. SaMO biće Hrista
sc posmatra; u smislu staroG oSGčanjc, Oca. Prenose svojstva bo­
;1~,nskog
Oca na Sinn, kao što su funkcije prostorC\ proneta n,~ vreDo,
da bi se vrer~e poku!5alc ztlhvati ti prostorni);l merilina. Ali, kao
štc ~e vreme, II njegovim. posebnostima nikada nli> može iskusiti na
p~ctcru, neGo samo njemu odgovarajućin sredstvima dinamičnih

shvatanjo., tako se ni Sin ne može obož"vati sredstvima 6tl\re re­

ligioznosti Oca, nego mora bi ti dcži v1jon SonlO kroz sebe saJn0G.Ne
t1ožemo ispe.sti iz prostor", - isto tako no možemo n;l..kl1da otp<lsti oel
nosećih snaGa Oca. Ali ta činjenica jo znjednička čoveku sa svcl~im

bićem prirode, sVMim cvetom, SVakOl;] životinjom, pa i svakin kame­

nom. Ali čovek oože da sc mimoiđe ea vromenom, kao što nože da pro­
đe pored Sina da go. ne primeti. Tu počinje n,iegov pl'llvi ljudski
zadatak, koji niko ne <Jože. da mu oduzme, koji ga uzdiže sa njego­
vim praVim dostojanstvon, iznad životinje, biljke i kamena •. On
može samo svojim vlasti th! slobodnim delom ostvari ti ono što mu je
ot1ocrućeno kroz Hrista: znhvl'\titi svet života, postaviti se stva­
ralački u život 1 nastnjanje, i u njeDu se održati svojim sadej­
stvov=jem. Za svet Oca dovoljno je semo osećanje dl! ga i njegovom
opstanku nosj. svodrži teljsko bo""nstvQ. Ali da bi čovek za,~obio
priključclt na svet 'ina, nije dovoljno snt10 pozivanje na našu stv~­

ralačku egzistenciju, neGo je ~otr0b!m sanodelatni tru~., jedno sa­

delovo.nje sn vrel:J,~noJn u kome se sve preobr::tžava. Za s1novstvo. a
tine uopšto i za celo hrišćanct.vo, je bitno to, dćt ono nije noko
postojanje, koje čovek lIiia.:>."; ono. je jedno dobro koje čovek nikac~n

ne nože nazvati svojin trajnim v1asništvom, neco nešto, pto treba

osvajati stalno nanovo, dan za do.nom, sat za satom.

Značajne misli u cilju tačnijec određivanja bića vre­

men~ je izgovorio Rudolf štajner II svoji;] l'nsprĐ.vama o Geteovon pr<: ..
mu vromena, na sledeći način: lILjudi so pIdo da će im svet ispa­
riti II bezbitnu priVidnost, ako pronenljivi zbir događaja ne zami­
sle kao nešto'što u vrenenu podleže sblnosti i prom"nljivosti,
~;to osti:\je kada so njc[Qvi uslov;;. menjaju. Ali vreme nije ;i.sl!.red
 16

:J.U. iUaIl iii' n i . X:rWll~ }Q ~lll.ni. ~pat:; ~_j.;l da AM ~ '11 jlHl.i~" pre
ma &vom sadržaju među$obno zavisne u svome toku. Pr~t~vi~o da
imamo posla 8a jednim kompleksom opažanja a:1, b l, e l, d l, e l,
Od ovoga zavisi Sa unutrašnjom nužnošću drugi kompleks: a 2, b 2,
e 2, d 2,' il ~ Sadržaj ovog drugog uočavam, ako la 7;!III1isl1m 'kea pro­
1:r;,,&10&1 iz .
prvog-kompleksa. U~imo sada da se pOJave oba kompleksa. Jer ono
o čemu smo govo:pili. ~ ;t~ ~ nevreJllQJl8k \) i ~p1'Oatorno biće.
Ako treba da se poj~e a 2, b 2, c 2, d 2, e 2, onda mora da se
pojave i a l, b l, e l, d l, e l, 1 to tako da se pokaže sada za­
visnost a,2,' b2, .2, d 2, e 2 Dd prvog komplek&a. To znač1po­
java a l, 'b;l~ e 'l, d. l, e 1 mora b1ti pr1sutAa, da b1 napraVlla
melito pojavi a 2~ b 2.e 2,' d 2, e 2, na koje (mesto) ova druga ... '

IItupa~"OVaQ Vid1.lllo, da vreme nastupa tek tada, kada nastupa pojaw­

ljivanje bi~a neke stvari; Vreme pripada svetu pojavljivanja. Ono

1I!11110 jo'š nema ves e . - bđ.6em. Bice (vremena) se lllora shvatit-i ,imino
i d e a l n o . ' . l . ) " " , ':; "'eJ"
Vezu izmeđU bića i pojave sa vremenom nagov,e,š'tavamo, ,
u svakodnevnoj up~t,re1)! go.o~. Ako proizvodimo neHo, što 'l'ahije
nije bilo" dakle' ako doVedemo do pojavljivanja neeto suštastvE!ltoJ'
(bitno), onda govorimo da smopro-izV9li 2 ). Sa druga strane ako
čovek ~,ako se, d8kle, jedno biće više za spoljašnji opstanak,

ne poJavljuje, kažemo da se oprostio od vremena ili da je vreme

nadvladao." Njegovo biće se vraća:,u neobjavu. Jezgro izlaganja
RudoltaŠtajnera kulinimije u važnom potvrđivanju iznetog odnosa
vremena prema biću Sina. šta više 1:; toga se može izvesti pojam
sinovstva~ Bog otac počiva prikriven u svetu kao svejedinstvo i ne

izlazi na javu (ne obja~ljuje se). On je ćutljivi osnov postojanja,

koje prekriva svoje najunutrašn1je biće. Ipak u nastupanju vremena,
"kada biće Deke stvari 'istupi na javu" otkriVa se u Sinu nama skri­
veno lice Oca. Neobjavljivo biće boga Oca., koje latentno u svetu
subsistira. istupa kao "Sin" na javu. U jednokratnoj veličini se
zbio taj događaj sa pojavom Hrista. koji je, stoga. mogao reči:

l) Uvod u stUdiju: "Goethes ll1"turw1ssenscha!lichen Schrit­

ten"tStuttgart, 1883, sveska 3, 5. XIII.
2) IZVođenje je č1sto vremenski pojam. Na nemačkom "zeiti­
g~Jn" = ovremen1 ti.

3) Nemački "er habe das Zeitliche gesegnet, oder uberwun­

den".
 17

"Ko Mene gleda, Vidi Oca". Objc.vf\ Oca kroz Hrista dasila se kao
istorijski događaj u vrenenu i tl:i.me potvrđUje S8 nenadma'šnor.l ja­
snočon tačnost izreke d;, je vreme U vezi so. stupnjen ma javu nekog

suštnstv2 koje je pre toga skriveno. Svaka pojav2 nečeg suštastve­

nog d.:1je istovremeno sobom vreme. ,Jer bez ispoljavanja nečega
ranije prikrivenog n~ javu, za ljUde se za~tavlja vreme, pošto
ono nije nikGkVo. spol jo. postojeb struja. Tamo gde se ništa ne
doživljavn, ne postoji ni vree,e. Vreme se ponovno dožiVljava tek
onda, k~dG nastGnu takV2 Zbivanja. Epifanija (Bogojavljenje)
Bogo. kroz Hrista donosi SObOlll, u n,-,jvišem smislu novu dinamiku
vrer.leno.. Stogn nije slučajno13to je oel istupanja Sina počelo novo
računanje vremena. I svako biće, koje se manifestuje spoljašnje,
proizvodi u malom j edno illltenzi viranj e vremenskog. Obj '>VI'. bOŽElll­
stva na zemlji kroz Sina, pak, zr.ači. pravu "prekretnicu vremena".
- Prahrišćanski učitelji sn nasuprot gnosticima, najveću vrednost
pridavali tome, da Hrista ne trebn z~misliti kao božijeg Sina sruno
u krilu Oca, nego odista i stvarno, kao ličnost, koja se istorij­
ski pojnvila. "u mesu" kada je nastnlo "vror,le" , "do. se ispuni
vreme". Božiji Sin je u najvećoj meri u vezi sa tajnom vremena,
kroz kO~8 se objaVilo njegovo biće, jednos~šno sa Ocem. Pored
jednokratnog istorijskog istupanja Sina, u Hristu se može imenom
Sina označiti i svm{o. arugo. pojava kOj2 ns sebe preuzima božansku
prmrodu,na bilo koji način. ft~o se božanski obznani u nekoj lič­
nosti,kao u njoj useljena stvarnost, može da se govori o rOđenju
Sina u čoveku. U tOlae sl~islu treba shv,ti ti saopštenja srednje­
vekovl1ih mističo.ra (III da se BC'G hiljadU puta rodio, ali ne u tebi,
ti bi bio za večnost izgUbljen.::) .- Napred razvijeno izvođenje
dopuiita da se govori o principu Sina u svetu u n:ljširem smislu.
SVUd? gđe se u toku vror.lenćl pokazuje božansko prnbiće,može ono d<c
se svrsta li područje Sina. Čitava istorija čovečanstv~ so. svim
njenim rnzvojeI:l i impulsiula protekli:.l u razvoju vremeno" - u koli­
ko ne podležu ljudskoj proizvoljnosti nogu se smatrati funkci­
jom Sina!
Doživeti vreme znači, ko.o što je označeno, li vezi je
sa jezgrom čovel,ovih duševnih sn"gQ, u vezi je sa više ili manje,
svesnom ličnošću. JednoIrratno i neponOVljivo svake ljudske lično­

sti, dozvoljnva da se postavi pitanje, da li uobičajena merila na­

ših satova imajU objektivnu v.o,žnost Zć1 nni': duševno-duhovni život?
Ili mesto njih važe neki indiVidualni Zakoni koji re uopšte ne
 18

slažu sn ravnomernim hodom kazaljki koje pokazuju sate i minute.

Ne samo da starac doživljava drugačiju dinamiku vremena, nego dete,
nego je i inače poznato da jedQn sat nije uvek jednak jednom satu.
Šezdeset minuta provedenih pod udarom jednog bombarderskog naleta
za vreme rata, nikako nije bilo jednako onim šezdeset minut" koje
smo proveli, možda, nekog lepog letnjeg dana na nekoj plaži. Jedna
godina u robijnškoj ćeliji ima sasvi.lJ drugu dužinu nego godina u
slobodi. Jedan dan proveden u ner,c'u, po svojoj dužini se ne po­
klapa sa njegovim trajanjeEi, ispunjeni!'] jednom interesantnom de­
latnošću. Suprotno, dok pogled un~tr~~ nQ jedan period vremena, ko­
ji se vukao jednolično, i nikako da mu dođe kraj, to prividno du­
gačko vreme naknadno spla.sne; dotle jedan vremenski period, pun
'promena, ispunjen sndržajerl, koji u dož,ivljavanju prolazi mnogo
brže, naknadno izgleda duži. - Očigledno je da za duševno-duhovni
život postoji drugačije merenja vremena nego što je građansko. U
čovekovoj unutrašnjosti ne postoj$ ravnonerni prekidi, otkucaji 80­

kundne i minutne kazaljke naših norm"lnih satova, nego živo izdi­

sanje i udisanje sa usporenjem i ubrz~njem (ritardando i accele­
rando), kao u muzici. Jednn sekunda može biti večnost, i večnost
može da se zbije u jednu sekundu. Postoje bajke o čoveku, koji je
za trenutak zaspao. A kada se probudio, ustanovio je da se nalazi
medu nekim drugim ljudima, sa drugim običajima, odelima, navikama
- pošto su u međuvreoenu dok je on spavao prošla stoleća. I obrnuto
postoji priča o Muhamedu, koji je prevrnio bokal sa vodom i u tom
trenutku prešao u više stanje svesti, u tom se pojavio arhanđeo
Gavrilo i izdiktirao mu ceo koran; i kada je Muhamed opet došao
k sebi, voda iz bokala još nije iscurila! Takvih primera ima mno­
go. U jutro nas probudio budilnik, i mOŽda opet ponovno zadremamo
i sanjame dugačak san, u kome nikill,o da se završi i ređanje raz­
nih stvari, i uplašeni se ponovno probudimo i začUđeni ustanovimo
da se to, bogato događajima zbivanje u snu, koje obuhvata,možda,
dožiVljaje od više nedelja, zbilo u trajanju od svega dv~ minutA.
Vreme je stvarno nečuvena misterija, koju mi sa našil1)
basnoslovno preciznim instrumentima ne možemo da odgonetnemo. Ono
izgleda pojedincu ili colom čovečanstvu ponekad da protiče brže
ili polaganije. O nekom apsolutnom vremenu, koje bi bilo Za sva­
kog obavezno, ne može biti govora. Ne postoji opšti sat, normalan
za svet, na koji može sve da se svede, svakako ne u smislU kon­
vencionalnog i astronomskog merenja vremena, kojeppredstavlja sap,
 19

jednu nužnost. U stvarnosti suaki čovek ima svoj pra6VQjstveni

ritmn i samo njemu važeću brzinu doživljavanja. Ima ljudi, za koje
se kaže naivno, ali tačno, da lli daleko isprednjačili u vremenu,
i drugih koji žalosno zaostaju. Čak i moderna fizika govori o re­
lativnosti vremena. Ko o tim činjenicama razvišljq i razvija ose­
ćanje, može mu se desiti da dobije ']alu vrtoglavicu, kao da mu se

izvlnči tlo ispod nogu. Medutim, d~ li pestoji jedan čvrst oslonac

ili plivamo u potpunom praznom ništa?

Zaustavljanje, koje je čovoku'potr~bno, ~a ne &1, potonuo
u
struji vremena, može da se nađe u osvošćivanju svog odnosa prema
bOGU ~. U njeDu nalazi pojedinac čvrst oslonac, koji mu u
dužem trajanju krije l:lir, usred nastaj'mja, 1 koji ga indlividu­
alno nosi. S druge strane može on kroz Sina, zbog jednostranosti
svoje subjektivnosti, da se probudi do jedne duhovne objektivnosti
i time da nađe pogodno merilo za učlanjenje u neki tok vremena, d~
bi sa svoje strane postigao harmoniju sa individualnim vremenskio
tokovima. drugih ljudi. Ako se dakle izbegne haos potpunog relati­
viziranja vremenskog, orijentacijom na Sina, ipak je opraVdan visok
stepen individualiziranja doživljaja vremena, s obzirom na posebni
jednokratni odnos preme Hristu svalie pojedine ličnosti. Jovanovsko­
-pavličanski individualizam ne poznaje neku šablonu koja bi važila

za sVe, dakle nikakav unifornizam, kome bi morao svaki da se prihla­

godi, nego predviđa slobodnu ličnost, koja bi krOB Sina postigla
saglasnost. To već može, u koliko nije doživljeno na drugi način,
da se pročita na biću vremena, u koliko se ono shvati kao manife­
stacija Sina.
DožiVljavanje bića vremena, koje pretpostavlja anga­
žovanje jedne specifično ljudske sposobnosti, mOže da proi zađe i
iz sledećeg. Životinja, očigledno, ne dožiVljava jasno svestan tok
vremena; ona živi uvijena u osnov opstanka sveta, u stanju bezvro­
menskog trajanja. I ako je podčinjena struji nastajanja događaja,
to ipak ne znači da je tir'le na bilo koji način promenjeno osećanje

njehog opstanka. Iz toga razloga životinj~ ne oseća dosadU. Ona

može provesti satima u priVidnom neradu i da to ni malo ne utiče

na njeno pozitivno osećanje opstanka. Samo čovek može da se'dos~~­

đuje; i to onda, kada tok vremena, u kome se stalno nalazi, oseća

kao bezsadržajan. S druge strane životinja ne zna za osećanje raz­

draženosti zbog vremenskog napona, od čega ljUdi pa.te upravo u
našem stoleću. Time je dodirnuto jedno naročito aktuelno pitanje
 20

stanja današnjeg čovečanstva, koje otkriva, ';;ek"U 'k:ribl'·đve- 'raspro­

dl1Tu,n1YOo~\po.m%\'rJ?-\:k~1fueli-~z'1--aširenozlo, ko j e čoveka progoni u vidu
"tempa vremena", pokazuje jednu metanzičkU nuždu, od osnovnog zna­
čenja, šta je rečeno time, ako danas bezbroj ljudi ne mogu da uspo­
stave pravilan odnos prema vremenu? Znači da se oni zadržavaju samo
na spoljašnjim oblicima pojava stvari i njihovim promenama, bez
mogućnosti da ih unutrašnje prerade, bez mogućnosti da shvate nji­

hovu duhovno-bitnu jezgru. Struja vremena protiče pored njih ne­

iskorišćena. Nesaglasnost između ~nožine promenljivih utisaka i ne­
dostatka njihove prerade, izražavaju se u dubokom duševnom nezadO­
voljstvu. Ne moći prisvojiti suštine koje se obja\~juju u reci poja­
va, u krajnjoj liniji znači: ne naći odnos prema Sinu! S toga
mnogi savremenici zastaju na onom što postoji od iskona, da bi mo­
gli na bilo iemu da se zaustave. Oni obnavljaju prošlost i pokuša­
vaju da se drže preživelih oblika stnre religije, Oca, k~r;; im ga­
rantuje čvrst opstanak, koji im je ugrožen u struji nastajanja, Od
toga bolUje naše vreme, To otkriva nemoć 00veka dostojnog)odnosa
prema biću vreli1ena, (kao) religioznu potrebu. Ovdie se radi u obu­
hvatnom smislu o ostvarenju jedne strane Hristovog impulsa, prema
kome su crkveno-konfesionalna gledišta potpuno nemoćna i čak prizna­
vanje ove ili one religije ost~je bez značaja. Pojavom Sina na zeu­
lji postavljen je opšte-ljudski zadatak, koji se odnosi na sVakog
čoveka, nezavisno od njegove pripadnosti bilo kom obliku religije.
Do silaska Hrista u istoriji bilo je dovoljno d" čovek sebe doživ­
ljava na svome ~pstanku; im~ti na egtistenciji zasnovano osećanje
pOUZdanja u očinsko postojanje. Posle je, u godu same svetske isto­
rije,.iskrsla ~nuimost novog religioznog osećanja života koje poziva
ka sili nastajanje stvaralačke snage ja da, u struji vremena večnog
nasto.janja, traži svet Sina. Dok se u ranijim stolećima čovek mo­
gao rndovo.Jti izvesnom 'trajanju u miru, "osećĐ.ti se srećan na Slfome
postojanu", sada novo. objava Sin" donosi jednu povećanu dinamiku
svetskih zbiva~ja. Samo vreme je postalo ispunjenije, gušće i zbi­
jenije, neeo što je bilo u r:mijil1 epohama. Naroči to II poslednjih
50 godina, više se dogodilo, nego ranije II stolećima. Ne radi se
samo o SUbjektivnim ljudskin osećanjhw., cta vreme izgleda da pro­
.~_.~. ~ ~ tak<tv Ji. objektivni hod istorije, u kome se ob­
javljuje biće Sina. Dinamika nastajanjčl j e postala 1ntenl!i'i.vI1ija.
jer je sa njom postao aktuelni ji zadatak ljudi, da svesno doživ­
ljuju nastupajuću silu stvaranja božanskog Sina.
j5~~"ll, _ _ _ _
'111-.\%1,
 21

s V E S T

Da bismo prikazali prostor kao manifestaciju Oca, a

vreme kao manifestaciju Sina, to nije moglo da se izvede bez pri­
ključenja savremenim uobičajenim iskustvima i mislima, utoliko pre
što su se pojmovi o božanskoj ličnosti Oca i Sina u naše vrome ras­
plinuli u tolikoj meri, da je ostalo samo još ime. Torne nasuprot
može i bez okolišnih izvođenja da se ljudska svest dovede u vetu
sa ~rpćirn' prinvipom božanstva, sa Duhom. Svaki čovek, ukoliko nije
utonuo u materijalizam, može nešto duhovno da nađe u vlastitoj sve­
:j. n 've" •.
sti. To duhovno, koje je izvesno najobfcniJem~ov~.~Ž~~vrlo
.,0
različite bačina da se doživi i interpretira. Da se u svesti radi

o nečen ne-čulnom, to može ovidentno da se oseti uopšte i boz da­

ljeg dokazivanja. Različiti pokušaji da se u pojedinosti objasni
nastupanje nečeg vančuInog u polje svesti, vodila su, iz aazunlji­
vih razloga, do najvećih duhovnih sukoba koji su se u čovečanstvu
ikada vodili. - Ne može da se poriče da svest ima neke veze sa
prostoro41 i vremenom. Isto je tako jasno da u njoj ima nešto nad­
prostorno i vanvremensko. Svaka misao sama sobom dokazuje, da kod
nje dolazi do izražaj& neki vančulni elenenat, bez obzira šta ju
je izazvalo u neki spoljnji opažaj u vremenu i prostoru. Svaki po­
l~ret savesti je svakako akt potpuno neto lesne prirode li što se no

može sumnjati. SVaki duševni osećaj ima Sam po sebi karakter van­
prostornosti, ma kolikO bio upućen na neki prostorni sadržaj. Svako
sećanje, i pored sve vezanosti na vreme, ipak ostvaruje dobar deo

saVladavanja vremena. Svako ljudsko delo svesti. za koje je,psiho­

loški gledano, potreban duži ili kraći vremenski razmak, po svome
biću je potpuno nadvremonsko. Ako uočimo bilo koju pojedinost sve­
sti, pokazuje sc, izuzev vezanosti za uslove telesnog, prostorno~
-vremonskogolementa, da ni u kom sluč(ljll ne dolazi u obzir prostor,
vreme i tvarnost, nego samo ono što II njoj ili na njoj može da se
uoči kao Eojavno.Potičući iz jednog sasvim stranog područja posto­
janja, i ne poričući nikada svoje" svim drugačije poreklo, stiže
ono više ili manje jasno do izražaja, II poljU svesti, kao što sun­
čana svetlost, poreklom iz udaljenih svetova, postajo vidljiva na
 22

zemlji. Stog~ jedva da postoji nek~ bolja slika za odnose čove­

kove svesti, nego što je svetlost. Govori se da je svest sinula;

govori so onjenon jasnosti ili pota'omjenju, o njenom jasnijem ili
tamnijem bića, o iskri ili munji koja u njoj može da udari. Misli
mogu blistati, roflektovati, buktati, zračiti, sijati, gasiti se,
pomračiti se. Pored pojava svetlosti, duh jezika koristi i sliku
vatre da bi izrazio biće Gvesti na slikovit način. Činjenice(sve­
sti) koje imaju veze sa toplOtOr.l ili hladnoćom, pripisuju se pr­
venstveno pokretima oSĐćanja ili volje. Ona mogu da gore, plamte,
zQgrcju, peku, ohlade, ozebu itd. Množina slikovitih izraza koje
je duh jezika uzeo iz sfere svetlosti i vatre pokazuje nastajanje
da na suprot prostoru i vremenu stavi nešto duhovno. Kao što su
svetlost i vatra, u krajnjoj liniji vanzomaljskog porekla, i imaj"
svog kosmičkog reprezentanta II suncu, tako i ljUdska svest potiče
iz sveta svetlosti i ognja, koji nije ušao u spoljašnje stvaranje
i stoga se kao "čisti" duh označava u svom biću po sebi. Carstvo
svetog Duha se nalazi kao sfera nadređena opstanku prostora i vre­
menskom nastajanju, pored sveta Oca i Sina. Očinska osnova sveta
otkriva se u prostornom svetu stvaranja; bog Sin je nastupio u vre­
menskoj istoriji; bog Duh se objaVljuje u svome praliku, u ljud­
skoj svesti. U nj~nešto sija, što može da ,se nazove duh Duha. ­
Ipak ne srne sve ono čega unutrašnje može čovek biti svestan, da
se pripiše carstvu svetog Duha. Mnogo, šta više,većina onoga što
istupa kao unutrašnje činjenice svesti je - ako hoćemo da upotre­
bimo prividno protivrečnu formulaciju - prirodni duh, to znači ta..;
kav (duh), koji mu pritiče iz egzistencijalne osnove njegovog bića.
To je duh božanstva koji se istočio u stv~ranju, i koji proiZlazi
na bilo koji način iz postojanja svesti. Taj i proprirodeni d~h
stvaranja se talasa i u drugim vrirodnim carstVima. naročito u ja­
snijoj ili trunnijoj svesti sveta životinja. On je po prirodi pri­
gu~en, vezan na telesnost, on je u velikoj meri nastao iz duhovi­

tosti, i zgusnut u telosnost. To je duh Oca, iz čije je supstan­

cije isteklo prostorno uredenje prirode i koji se izražava u nižin
činjenicama svesti. Često je čovek sehi postaVljao pitanje, kako
je to postalo, da u čoveku priroda počinje o sebi sama da razmiš­
lja i time da se uzdigne i~nad same sebe. Onim atomima ugljenika,
azob, vodoniJca, kiseonika, koji obrazuju telesnu [aateriju, može
bi ti savršeno ravnodušno u kakvim se odnosima nale,zi i šta su ­
tako slično su razmišljali neki poznati prirodnjaci, koji su pro­
 23

učavali svest sa strane prirode. Sasvim je sigurno da mrtvi mate­

rijalni atomi ne bi sani po sebi nikada došli do bilo kakve svesti,
da supstancija materije nije zasnovana na duhu. U spoljašnjim da­
tostima tela, u njegovoj tvarnosti, vlada unutrašnja potencija sile
božanskog Oca. Duh Oca je to,koji se pokreće u prvim začecima poku­
šaj;). probuđenja svesti i koji toži za samolJ.osvlltljđnj\lm, 1<00 št08P~
dešava i da nastaje svesnost još u prigušenom obliku, l~Qja . na­
staje kod Životinja. Međutim, samo prostorno prirodno postojanje
još ne upućuje na svoje božansko poreklo. Njemu je dovoljan Vla­
stiti snoliki osećaj. Trebalm je da se odigraju bezbrojni preobra­
žaji u vremenu dok (duhu) nije omoguće~ vlastiti unutrašnji život.
Unutar toga još primitivnog unutrašnjeg života, sinula je kod čo­
veka munja samosvesti preko Sina. Ranije za prirodu vezani čovek,
shvatio je sebe kao samostalno ja. Tek tada je data mogućnost da
(čovek) na temeljU ličnA ja_svesti bude probuđen do čistog duha.

Varnica nadprirodnog duha, nezavisno od stvaranja (čoveka), mogla

je u njemu da zasvetli: on je postao učesnik svetog Duha. I tako
čovek saznaje sebe, sVGje pravo biće, svoje poreklo i svoju svrhu.
On shv·ata sebe 11 svojoj spojenosti sC' božanskim. On upoznaje svoje
telesno poreklo u Ocu svoje lično Ja - probUđenje, u Sinu i svoje
određenje za carstvo svetog Duha. I taj najViši oblik ljudske sve­
sti mmže da 8e označi kao objava svetog Duha. Time što svest saznaje
u sebi prožeta Bogom, zatvara se u krug: deo stvaranja u prostor­
nom poretkU sveta shvata svoje očinsko prastanje, doživljava sebe
kao samostalno ja U sudbinsko j struji kroz Sina i uzdiže se u du··
horn prosvetljenoj svesti do saznanja jedinstva svoga bića sa svetim
Duhom. Jedan deo stvaranja saznaje sebe u ljudim'} II svojem jedin­
stvu sa Bogom,i u tom aktu samosaznanja vraća sc Begu. Na tom stc
penu postaje Istina ono što je Hegel izrekao o svetome Duhu: "Svest
identiteta božanskog i čovečanstva je Bog kao Duh."

Time se ispunila nada, koju je hrišćanstvo od početka

spojilo sa vladavinom Duha: prava duhovna svest stvara novo društvo

onih, koji u sebi doživljavaju jedno zajedničko više. Uz potpuno
očuvanje svake naročite posebnosti, ljudi će se razumeti i međU­

sobno naći, pošto upoznaju i u drugim ljudima ono isto što nose u
sebi. Ljudi će naučiti govoriti "jezik" koji će biti razunljiv slli­
ma narodnim i rasnim podvojcnoetima: govor Duha, koji zazvuči od
duše duši i ako se u ovom ili onom narodnom jeziku, od usta do usta,
 24

moža salUO nedovoljno sporazumeti. Stoga se Duhovsko "jezičko čudo"

ne sadrži samo u spoljašnjom nimklu. jer bi omda morali da so
bojimo. da bi mnogi oni, koji danas, doduše govore isti narodn:iL1 j.J_
zikJmald koji ne mogu da se razu:?lGju, bili isključeni iz događaj n.
Duhova! Ne, ni tada se nije r"dilo o slavil;la, nego o Duhu. Duh
koji zasvotli pravom aktu svesti, čija je nadčulna ognjena priroda
viđena kao plamen duhovnog ushićenja m,d glavama, spajala je, kroz
pa.d u grah, u odvajanje i osamljenost pale ja, sa ja-bićem ostalih.
Stoge. je taj Duh nazvan i "Duh spasenja". - On ne stvara samo jed­
no novo lju<lsko društvo, nega će ponovo uspostaviti i pokidana
jedinstvo izmeđU Boga i sveta, izmedu Duha i prirode. On će dOvo­
denjen u red, prosvetljenjem i lečonjeD zahvatiti u greham boles~
postalu prirodu čoveka, i kroz njegOJ. svu kreaturu, koja "čeka na
objavu Sina bož,ijeg". To znači: sinovska svest čovekovog ja treba
Qa unese objavu Duha spaBpnja u palo stvaranja Oca. Ljudskoj sve­
sti dodeljen je zadatill~ posredovanja, k~vo je u svom životu izvr­
šio božanski Sin. Treba izvršiti posredovanje između prirode i nad­
prirode, izmeđU svetaiBoga. Stvarno je čovekova svest pozornica dve
sfere opstanka: sa telesne strana delUjU snage zemlje, sa druge
strano može da se otvori Duh. Dovesti obe (sfere) u međusobnu har­
moniju, znači oslobođenje palog svota stvaranja, ponovno ustavlja­
nje i ponovno usaglašavanje stvari i bića u smislU božanstva.
Do sada je o "suesti" govoreno u opštem sr:Jislu, kao
nosioGu tzv. unutrašnjeg života. ann obuhvata množinu vrlo razli­
čitih funkcija koje. s obzirom na iZloženo, nipoštQ nisu istog ran­
ga i i.ste vrednosti. Bez sumnje,nisaona delatnost zauzima najviše
mesto među svim činjenicama koje u njoj (svesti) mogu da istupe.
Samo ,,3. saznajnu svest važi bez ograničenja Llišljenje, da ona
može postati nosilaC čistog duha. Ovaj može doduše već i kod ose­
ćanja" koje naslUĆUje, da Se zgusne u veliki stepen jasnosti, ili
da se izrazi u glasu savesti. Ip~ dn najpotpunije jasnosti ga
(čist:, duh) dovodi sazn'1jna svest u čistoj ideji.

Rudolf štajner je u svojim delima o teoriji saznanja

(naro(:i to u knjigama "Istina i nauka" i "Filosofija slobode" )ostva­
renje ljudskog saznanja izveo iz opažanja i pojma. Jedan deo sveta
---
se pojavljuje kao dat, uslovljon njegovon opštom organizacijom; to
su ob;jekti njegovih čulnih (i duhovnih) posmatranja. Time on zahva­
ta, u prvi mah. samo polovinu stvarnosti. Druga, polovina koja oe­
 25

atajoflveta otkrive. mu se mišljenj€O koje se može naći u Ctdgovara­

jućim idejana i pojrnoviua. Saznanje nastaje. kada se sadržaj opa­
žanja spoji sa njemu pripadajućim pojr.lOvima. Time se tek nalazi
čovek u punoj stvarnosti, koja pre ostvarenja saznanja i2:gleda :kao
da je rascepll;jena na dve polovine. Z", same spoljašnje objekte. to
čovekom uslovljena privremeno podvajanje opažaja i ideje nema ni­

kakvog značaja. Spoj je prvo stanjo, a podvajanje je i2;vedeno.

To je samo stoga, jer saznanje ne može da nastane, bez prethodnog
podvajanja, zbog načina naše orgal'.izacije Za vlasti tu SVE'st je to
obrnuto. "Pojam i data stvarnost svetti su iskonski podvojeni. "
"LjudskorJ ja, kao središtu svesti, je spoljašnje i unutrašnje op.:t­
žanje i njegovo vlastito postojanje, neposredno dato. Ljudsko ja
OSeća nagon da U datom nade višo nego što je ono, ilto je neposredno
dato. Datom svetu: prilazi drugo, to je nišljenje i spaje. oboje
(dato i pojam). Time što spaja oba, Ol1l> se (spajanje) ostvarujll
slobodnom odlukom, što mi utvrđujemo, kao (treće), ideju sazna­
nja. Prava svest egzistira samo, ako se sama ostvari". Time Rudolf
štajner upućuje na jec.nu važnu tačku koja je od velikog 2,načaj~ za
razumevanje problema triniteta. Jer ako prava svest egziEtira samo
"u koliko se sama 9stvari":4 ako je, knko je g'lre označene, stvar­
nost ljudske svesti u svom najvišerJ obliku manifestacija svakog
Duha, onda' iz toga postaje jasna unutrašnja veza pri.ncipa
Duha sa Sinom. Jer slobodno stvoreno delo ja-svesti, kOjE Ee kon­
stituiše iz vlastite snage, pripada, kao i svaki stvarala.čki akt,
svetu Sina. Duh, koji dolazi do izraza u svesti koja saznaje, ima
svoju tačku nastajanja u oblasti sinovstva. Ovaj zaključak odgo­
vara tačnoj staroj teološkoj formulaciji pl'ema kojoj sveti Duh
"proizlazi" "1" i iz Sina. Time možemo n", savremeni način cobiti
uvid, koji omogućuje da steknemo vlnstito mišljenje preme. istorij­
skim datostima dogme o trinitetu. Bez daljega OVde postaje jasno
da se ovde ne radi o zastarelim teološkim cepidlačenjima, nego o
osnovnom ljudskom samoosvešćenju. I može naknadno da se razume,
8tO su nekad oko takVih pitanja.' kao što je proizlaženje svetog
Duha, vođene tako strasne borbe. Jer takozvana "borba filio que ll. ,
. j 'cemo jnq,knadno
o kOJO os govorl. t·l, nlJe
. . se odnosl'l a na u da l'Jena t eo l osvka
područja, nego na najvažnija osnovna pitanja samosaznanja.

LjUdska svest pokazuje trostruki aspekt. Njen je koren

u telesnom postanku i utkanosti sa telesnirJ zbivanjima u Očevoj
 26

sferi. Tu ona postiže samo prigušeno. napola. anoliki etspsn prosi­

javanja i više ili manje spada u svest vrsta. Sa udarom ja-svesti
on,:, se doživljo.va Itno posebno bićĐ u svojoj jednokratnosti i svojoj
sposobnosti za stvaralačko saznanje unutar sfere Sina. Ostvar8 li
ne-d
se te spvsobnosti u aktu saznanja, t~~a zasija individualno. ota
više, univerzĐ.lno biće svetog DUha, Iwji se objavljuje u čistOJ;l
mišljenju. Iz vezanosti za prostor uZdiže,se svest ujastveno dĐla
saznanja U vreDenu i postaje pozornica SVĐtOg Duha.
)\5~.~~fć~
l' .}
lJ ) L_
A\y.~t,.,.

".".,.. ..

.. --------

"<ltA
 27

PROSWR KAO OČINSKA OBJAVA TRINITl':TA

•

Mišljenje, da je prostor jedna bezrazlična culina,

kao što se to do sada smatralo, kao takvo, može da važi GaElO pri­
vremeno, kao prvi korak njegovom razumevanju. Jer ovde se radi 0
kompoziciji tri različita "dela jedno stvari" ac; lwjih svaki /(leOi
ima svoja različita obeležja. Misli se o tri dimenzije. Na prv:;'
pogled izgleda da imamo pred sobom tri, iz stvarnosti, apctrahc ..
vana pojma istovrsnog kvaliteta, kojima se samo u matematičko,i

praksi pridaje različiti smisao. Da se tu radi, prema njihovoj':

karakteru, o tri međusobno različite bitnosti, uverljivo jo po­
kazao Rudolf štajner.
"Mislim na A pokraj B. Isto mogu da mislim o dva dr1:i:
elementa čulnog sveta, e i D. Time sam utvrdio konkretan odnos
između A i B, a isto takav i između e i D. Ako sada ne uzmem u obz:~:'

elemente A, B, e i D, nego samo (uzLlem u obzir) konkretno dva odno··

sa i ove stavim u međusobni odnos, jasno je da ta dva odnosa, kao
dva posebna entiteta mogu staviti u međusobni odnos, kao (što Sffi.
u odnos stavio) A i B. Ovo što sam ov~tavio u odnos, to su
konkretni odnosi. Mogu da ih označim sa a i b. Ako Sada pođem jo~
jedan korak dalje, onda mogu opet a dovesti u odnos sa b. A tada
sam izgUbio sve dalje posebnosti. Alw posmatram a, ne nalazim vj
nikakve posebne A i B, koji mogu da se međusobno dovedu li vezu;
a isto važi i Za b. Kod oba ne nalazi~ ništa drugo, nego smao to­
liko da su oni u odnosu. Ta odredba je n a i b saSVim ista. Ono
što mi je omogućilo da odvojim a od b, bilo je to što se oni odnose
na At Bt e i ~. Izostavim li ostatak posebnosti, i stavim li u od­
nos samo a i b međUsobno, to znači okolnost da se uopšte radi o od­
nosu (ne da se odnosi nešto određeno), onda sam opet sasvim opšte
došao do prostornog odnosa, od koga sa~ pOŠao. Dalje više ne mOGu
ići. POstigae sam
l A-B G-D
2 a - b
 28

ono što sam pre toga hteo da postignem l §aD prostor. U tomo se
na~~zi_~~a tri dimenzije. U prvoj dimenziji stavljam u nedusobni
odnos dva konkretna elementa pojave čulnoG sveta; u drugoj dimen­
ziji stavljam prostorne odnose same u rr,eđusobni odnos. I};-lam odnos
izmedu odnosa. Konlcretne J10jave sam opisao, ostnli su konKRETNI
odnosi. Sada stavlje,m sal:O te prostorne odnose. mo znači sasvim za­
nemarujem da postoje konkretni odnosi, ali ond~, moram s'2-svim isto
što nalazim u jednom, n",ći opet u drugaa. Stavljam odnose između
odnosa dve jednakosti. Sada prestajo l:lOe;ućnost odnosa, jer pre­
staju razlike.
To što salil unaprod pos:bavio kao ta~kl\ gledanja mojeg
raZtlatranja, sasvim spoljašnji odnos, to sam opet postigao kao sanu
čulnu predstavu (time) što sam pošaO od PROSTORnOS razmatranja, i
pošto sam izvršio tri operacije, stigao sam opet do prostora, to
jest do moje polazne tačke. §19ga pro~tor može da i~a samo tri
,<iimenzi.je" (Uporedi Rudolf Steiner: "Geteovi prirodno-naučni spi­
si", knjiga III),
Rudolf štajner u tom spisu skreće pažnju da taj mIčin
ispitivanja prostora predstaVlja samo specijalan slučaj stalno pr:i.­
menjivane metode, kojom se pril2.zi ovo!'! predmetu. Konkretan obj et;;, t
se stavi prod opštu tačku gledanja i tNtO se dobijaju pojmOVi. Ti
pojmOVi se opet posmatraju ~A : iste tačke gledanja i tako se dobija
pojam pojmova; a kada se sa ovima još postupi na isti način, tada
se oni "stope u onu idealnu jedinicu, koja više ne može da se svede
ni na šta drugo, nego na ono SaElO što je moglo biti dovedeno pred
jednu tačku gledanja. R. Štajner ovo~o.u,cilju razjašnjenja, dodaje •
jedan primer: Mogu se dva čoveka A i B posmatrati sa tačke gledišta
prijateljstva; odatle može da se izvede jedan sasvim određeni pojam
a,o prijateljstvu te dvojice. Isto posmatranje može se vršiti kod
druge dvojice ljudi, e i D, i tako dobiti pojam b o njihovom pri­
jateljstvu. Ova dva pojma mogu se odnositi jedan na drugi. Ako se
•
zanemari ono što je II tim odnosima konkretno, kod ta dva pojma o
prijatoljstvu, onda opet preostaje jo{ sam pojam prijateljstva.
Posmatrač se vraća k onom, odakle je pošao: pojmu prijateljstva
uopšte. - Kod prostora odnose se tri dimenZije na sledeći način:
prva dimenzija predstaVlja odnos izmedu dva čulna opažaja. Oni su
dakle konkretna predstava. Druga dimenzija S8 odnosi na dve kon­
kretne predstave i time prolaze u područje ~~trakcije. Treća di­
 29

menzija ,predstavlja idealno jedinstvo među apstrakcijama. Dakle

sasvim je pogrešno tri dimenzije prostoro uzimati kao potpuno
jednoznačne. Kakva je prvc,(c1i1Gcnzija), to naravno zavisi od ',bpb.­
~anih elemenata. Ondn ono druGe imaju odredenO .~rugačije značenja
negooNa prva.Prostor je, dakle, jadna nužnost koja počiva u stva­
rima, jedna naročitost sasvim spolja~njeg načina, bez Ulaženja u
njenu bitnost, koju treb,-, s3,vl,',c l ,:;,ti i v",č kao takvu Ujediniti U
jedno jedinstvo ••• Pr~~to~~e_12_qp2 ideja. Ne, kao što je Kant
berovao, jedno gledifu: li - .__..__.. -~-.,..: -

Nije mali broj ljUdi, koji su nasuprot ovom mišljenju

uvereni, da se kod prostora ipek radi o jednOJJ gledištu,
jer smatraju da okom neposrednom opažaju, doduše ne sam
prostor,nego u njemu raširene stvari u tri odnosa (dimenzije):
gore-dole, levo-desno, napred-natrag. Da to nije slučaj, proizlazi
već iz toga, u koliko se r~di o čulo gledanja, što se dimenzija

dubine ne "gleda" u pravom smislu te reči, nego jednim prIhlično

komplikovanim postupkom unutrašnje "zaključuje", Ono što se stvar­
no vidi, ograničava se u najboljer,) slučaju n", dve dimenzije. Za olja
se svot neposredno pokazuje površinasto, Na osnovu drugih iskustava
(čulo pipanja - odmeravanja ]wr8,kom) smatramo se prinUđeni, u tom
smislU, "priučavati" naše oko, da ne opa7,a samo levo i desno, gore
i dole, nego da obrać" pažnju na neka obeležja (smanjenje, stup­
njevitosti boje) koja upućuju da treba r~zlik6vati još dimenziju
dubino, Pri tomo organizmu oka dolazi u pomoć neke polumohaničke
• funkcije: promena osovine glodanja, ru~omodacija sočiva (jače ili
sl.'lbije ispupčenje očno jabučice). Izvršenje tih podešavanja i
njihova mera mora prvo da se "nauči", ],ru<o pokazuju iskustva kod
w?log deteta, na to mora bi ti utrošen izvost,m napor, pre nego što
se uzmogne razlikovati dimenzija dubine. Izvesna nesigurnost prema
dubini ostaje još kod odraslih u koliko su upućeni na procenji­
vanje, koje su kod dubine bitno nesigurnije nego kod ostale dve
dimenzije. Poznato je da se sposobnost ocona Udaljenosti u slo­
bodnor,) prostoru stiče znatno teže, U svakom slučaju ne može biti
surmje da se dimenZija dubine no opaža bez tešk0će\ i ela mora biti
izvežbana, U svakoj prilici jo potrebno korigovati neposredno
gledanje, koje je čisto površinsko i oko "podesiti" sa manje ili
više nap~a na dubinu. Tu se uzimaju u pomoć izvosna iskustva druge
vrste, koja se unutrašnje prerađuju i prinenjuju na akt gledanja.
 30

To se naravno dešava na osnovu višegodišnjeg iskustva, brzo, tako

da sc ne primeti ono što tome posreduje, i čovek je sklon da misli
da vidi dubinu, iako oko za nju mora bi ti prve obrazovano; ne ree'·
struju se međuradnje koje su potrebne za zru{ljučivanje o dubini.
Dakle, u odnosu na čulo gledanja, ne može se zaključiti da ~e pro­
stor u svojoj celini dat gledanjU. Jedan deo prostora, treću dimen­
zijU, čulo vida dobija pojmovnom preradom drugih iskustava.
Tri dimenzije, dakle, nisu za ljudski život od jed­
nake vrednosti. Čovek je samo kroz šemu tri koordinate sasvim navi­
kao u njima gledati čvrsti sistem odnosa, da čisto računskim odno­
sima veličina pridaje svim trima oso~inama jednaku vrednost, ne
uzimajući u obzir da u njima postoje kvalitativne razlike.
Koliko se izuzetno diferencirane pokazuju tri dimen­
zije sa gledišta ljudskog dožiVljavanja, pokazuje se iz istraži­
vanja odnosa tri najvažnije funkcije svesti prema prostoru. Doduše,
mišljenje, osećanje i volja nisu kao duševno-duhovne delatnosti
prostorne prirode; međutim ipak one imaju određeni odnos prema
svetu prostora i to na trostruko različit način. Volja može iz
sebe da izluči dela koja se odigravaju u punoj trodimenzionalnosti.
Mi stavljamo u pokret svoje noge i u prostor. Mi pokrećemo
koračamo

svojim rUkama neke predmete u trodimenzionalnom svetu. Ako napnemo

volju i ako smo pri torne svesni svog sistema udova kao telesne
potpore, onda nije neppravdano što imamo utisak da ispunjavamo
ceo trodimenzionalni obim prostora. Posredstvom volje mi istovre­
meno zahvatamo celinu prostora. - Jedno suptilno posmatranje ose­
ćaja mora da kaže da se ono ne odnosi na ceo prostor, na isti nač~.
Naš osećaj ne potiče u trodimenzionalnoj zapremini prostora, nego
samo II površini. Osećaj
dolazi do izraza truta, što dvostrano izgra­
đena simetrična bića mogu da imaju odnos prema levo i desno. M~o,

primera radi, naše ruke dodirnu jedna drueu, onda dolazi do izraza
telesni osećaj. Mi imamo osećaj samoG sebe. Ili, recimo, fiksiramo
neki predmet, linije vida se ukrste i slično se dodirnu kao ruke.
Mi smo nešto "shvatili" pomoću naših očiju. Time u simetriji ravni
nastaje osećaj spoljnjeg sveta. Da bi mogao nastati osećaj,uvek
mora nešto levo i desno da so ukrstio Osećaj može da se uporedi Sa

slikom slikanom sa dve strane. Delatne snage se projektuju na naš

osećaj u jednoj ravni. Površinsk~ slikovite osećaje, obično prikri­
veno prati elemenat volje, koji prati sve osećaje i nešto im tiho
 '----- - '--_.
~L ... ~i\ - ,..~ ~~\;~;~~ .. ;( '"" -~!.
31 :)\"j L~I..YP '- ~ 0 :,.t 'i ,.; ~1")::'
'-\l,:I·:·::::1,uc.- /i l\;M(~, ;\., '1 \.
_,._0"- ._-"'---'~-'- .--''.------,...j
govori. Kada bi mogli potpuno isl,ljučiti volju koja je sklona pro­
stornoJ:l obimu, onda bi površinski svet osećaja jasnije izišao na
videlo. To se ponekad dešava u nekim snovima, u kojima u čistim
talasima osećaja, nastaju površinsl~e slike, bez doživljaje, dUbine.
- Dok volja protiče trodimenzionalno, a osećaj prolazi sano "povr­
šinski", mi.'3ljenje se ograničava na jednu dir.lOnziju,' na liniju. U
mišljenju može da se prati određeni "pravac", održava se "ni t ni:.~',
ljenja" koja ne srne da se prekine, sprovodi se više ili manje jas­
na "linija". Proces logičkog mišljenja zahteva dasledan "lanac mi­
sli", pravilan "niz misli ". Ljudi svojim J;lislima taže jednom ciljm
.•. _---.- --- ..... - -_.-
i priton idu pravolinijskim puten itd. - Ako se pođe korak dalje i
-"...­
.
~---.- -_.------_
•• _ - - ..... _ - - ~'"_o - _. • - -- - ... ..... '- -.- - ---- - .- •

upita, gde misli istupaju na javu, dolazi se do doživljaja ja u

.~. . -. - -" -. - ' '" -" --. -~ ..... -._­

- - -_.,Ja --se dodiruje

tačei.
-

-
sa prostorinim svetom u jednoj tačei izmeđU
- - '--'--" .. ..,­ '. '., -"

obrva. Obična prodstava ja osk,je, ki~o što je pozn,~to, posr"atrano

'­
s[',držinski, skoro prazna; govori se unutrašnje seemo o nekon osećaju
nečega kao tačka, nošto što u sebi sadrži najviši intenzitet, ali
kao nešto što nema obima, ne prostite se, a da i ne govorimo o ne­
koj zapremini.
zrači
Biće ja je već nadprostorne,
.,-.---------,
snagu, samo kao kroz jednu tačku u prostorni svet. Kaua se
-- --...... -- .. - -- ~. -
duhovne
"-' ~ - prirode
'-_. -' ­ i

mišljenje, osecanje-i volJa,po;ed-ja, kome pripadaju, na opisani

način dovedu u vezu sa prostorom, može se formalno (tako reći)
rukom dohvatiti prelaz od vanprostornog duhovnog, preko tačke,
linije i površine sve do zapremine. Jasno je da se pri tome ne
nisli na kvantitativno ;nerne, nego nA. duševno objašnjene odnose
prostora. A baš se o tone radi. Mrtvi prostor fizike i matematike
nije čovekov prostor. K njGl"<u treba prići na nov način, današnji
bogom-prazan prostor trebO'! opet doživeti prožet,duhom,_kao što je
na detinjski način doživljavan sve da početka prirodno-naučne­
-tehničke

moguće,
..
epohe.
Remije ljudina nij() bilo potrebno - svnkako, ni
--- -_. -- '-- .--_. - -­
- da razviju tw{ve misli, koje nisu lišene izvesne suptil­
- .~ _. '-' ~

-" -
nosti, o odnosu duhovnog prema prostoru, kalov G mogu da sc razvijU
--. '

- - -'o _. - . .,

preko mišljenja, osećanja i volje. Idealni sF\držaj saopštavan je

u obliku bajki. Kao dokaz za ovo vredno je pažnje da je stvarno
'. - "._', -- --.. ---.
postojalo znanje o označeniJ:1 pi tanjima, može se navesti GriLlO va
-":~ priča ~,ivrGtenci-;čunak (Za tkade) i-igla". Priče. se o jednom kra­
- o~ _ •• _. __ ­

ljevaLI sinu, koji je pošao da nađe ženu, koja treba istovremeno da

bu~e najsiromašnija i najbogatija. Taj uslov je bilo teško ispu­
niti, tako da je morao dugo da traži. No u jednom selu bijaše
odrasla devojka, koja je rano izgubil~.oca i majku. Nju je podigla
 r
\c. :_.'::':~ 0, -;~ U. "I :\ '" - '\ (, Lr\
)-~
32 ( 'l\~l}'~l~r ,,1,.'1dlr -
,':>,_
,_ - -_o I
\ / ' '. /- -,
njena tetka, koja joj je na samrti mogla ostaviti
'-
'--_..-/---------/
~amo tri
-- _.--­
stvari:
/"

vreteno, čunak i iglu. Sirota devojka morade dalje sama da se ishra­

i

) njuje predenjem, tkanjem i šivenjem. ~ada je jednom sedela u svojCj

kućici za vretenom, tuda je projahao kraljev sin i kroz prozor po­

) gledao u sobu. On spazi devojku ali projaha dalje. Tada devojci

) pade na pamet jedna stara pesmica, koju ona zapeva: "Vreteno, vre­
teno, iZiđi, dovedi mi prosca". Vreteno iskoči devojci iz ruke i
\
, isprede lepu zlatnu pređu i hitro pojuri za kraljevim sinom. Kada
je ovaj ~ledao zlatnu pređu zastade i pojaha natrag ka kućici,
j u kojoj je devojka sada na razboju tkala i pevala drugu strofu:
"čunče, čunče lepo tkaj, dovedi mi unutra prosca". Onda čunak poče
da tka divan ćilim sa sVakakvim utkanim slikama drveća, cveća i
ptica, koje su bile tako divne, da je izgledalo kao da će prope­
vati. Ćilim se položi na prag kome se kraljev sin upravo pribli­
žio. U međuvremenu -je devojka uzela iglu i zapevala treću čarobnu
pesmic.u: Iglo, iglo, šiljasta i fina, dovedi mi prosca u kuću". U
tom času igla ukrasi zidove i plafon somotom i svilom, tako da je
cela soba bila najlepše udešeba, kada ja kraljev sin u nju ušao.
On ugleda devojku i stavi je na svog konja i odvede u dvor, gde
je održana svadba; vreteno, čunak i igla sačuvani su za sva vre­
mena. - Nije teško primetiti da bajka u umetničkim slikama izražava
isto ono što je ranije izloženo u misaonom obliku, - i još više.
Slike su žive i izvorne; One sagu sa svoje strane da udahnu suvim
i trezveno osećanim mislima, jedan viši život. Mišljenje, osećanje
i volja postaju u bajci realne imaginacije vretena, čunka i igle.
~;l>(1Bao'" prede pređu u logičkom sledu, koja ne srne da se prekine,
Ona mora biti mudra i plemenitog sadržaja, kao zlato i ne srne biti
•• - " • --. -- ---
-"--- ..... -., .. -~_._ ..--
-- •__ .'
.

__ o •
--'~---"""--

~--_ -._.
--
slična
o sivoj
-" pređi
'_ _-o'
~,._
__ -.. kojom
paučine, .._ se _...pra~i
....._ __ mreža
- __ .. apstr~tnih
_.-- -. . paj­
". __ . _~.

mova, u kojoj se ljUdi zapliću i kao muve otimaju od smrti. (U na­

-' ••••••• ," ._,~, ••• - ' _ •• , "'-- " - • _ _o •• _ . - -.- •• - . _ . - . , - - • • • " - - - . - - - - . ~

rodnlilm govoru niža vrsta mišljenja se izražava izrazom "pletenje".>

ljudske duše ikrafJevskog

­
~Pravo saznanje ima karć~ter zlata i postaVlja prvu vezu između čemne
"-- ._------....... .----
sina.i:::ucfSk~~srcekUca------;l-
neumornom r1t'::­
.. -, ......- ­ .---~

mu kao čunak- u ~"azboju i tka ćilim osećanja,-lwja pripremaju kra­

ljevskom sinu podlogu preko koje on stupa u hram čovekovog tela,
koje je čeličnon iglo~
-- oč-išćeno,
- ----~.- ­
dabi-u ~jem~ n~l;večan stan i
da bi se moglo oženiti sa dušom. Nadprostorno-duhovno stupa u čove-

kovu prostornost tro stepenim putem: kroz zlatnu pređu linijskog mi­
šljenja, preko površine ćilima osećanja u ~rodimenzionalBost volje
koja vlada telesnim hramom.
 '--,
C....·)i."t\"""'J·, ',fC ', ."
33 . 11 \~l) i:Il 1t I
.~Vl·,~-I ...(;l
't
, :. \, ,.~... 1
L\Ul ,.,

po, II --< H ,~" ,).J..l ~/

,---",/
l/,.( ._···•. r.. J

Time je dobijena važna oslona tačka za odgovor na

pitanje, kako dURovna deluje na prostorno. Duh, kao takav, ne može
se zamisliti kao nešto što se nalazi ovde ili onde u prostoru; pa
ipak on može - čovek je za to živi primer - da dođe do izraza u
jednom sasvim tačno opisanom krugu prostora 1 da izvrši sasvim
realno dejstvo. Most iz neprostornog u trodimenzionalni svet je
izgrađen ljudskim sposobnostima svesti: mišljenjem osećanjem i vo­

ljom, on (duh) se spušta stepenasto preko linije, površine i Za­

premine. - Time je učinjen prvi početak da se oživi mrtva shema
ideje prostora, koja je inace ukrućona u besadržajnom koordina­
tnom sistemu; time što se upozna trinitarn~ fenomen kvalitativno
diferenciranih dir.lenzija.

Taj rezultat nas upućuje da u trostruko re.ščlanjenom

prostoru vidimo nagoveštaj pra-trojstva, koje se nalazi iza svake
trinitetne pojave. Tajna tri dimenzije počinje da se otkriva kad:.
se shvati kao manifestacija trostrukoG božanstva. Čovek može da sc
uplaši od toga, da ono što odgovara spoljašnjim stvarima, tj. trima
dimenzijama~adđ~odi u V8ZU sa uzvišenim bićer.l Boga. Međutim, to je
samo predrasuda našeg vremena, koje je mnogo navikao da božansko
zamišlja odvojenim od svega zemaljskog i ljudskog. Ljudi teško
uočavaju da upravo to umanjuje shvatanje božanstva. Ono se zavija

• omotae pobožnosti, ali u krajnjoj liniji počiva u nedostatku vere,

jer ne uzima u obzir svemoć, sveprisutnost i svedelatnost Božiju,
ako ga isključi izsveta i čoveka. I profano biće tri dimenzije
poč~va u Bogu i nosi njeeova obeleŽja. Upravo nije na mestu ovde

govoriti o "profanosti". Prostor II svoje tri dimenzije otkriva

jednu trOjno raščlanjenu ~deju. KRko može nešto idealno ne održa­
vati božansko! U prvoj diQenziji, koja j0 u vezi sa mišljenjem,
koje teče linijski, može da se oseti zračenje DUha, koje kao unu­
trašnj8 sunce šalje u obliku linija svoju svetlost. Druga dimenzija,
u kojoj se odigrava osećanje, odgQvara Sinu. Kao što površina, u
odnosu na liniju, predstavlja proširenje, teko moae u biću Sina
da se glec'a jedan viši stepen u odnosu na treće lice Triniteta.
Puna zapremina u svojoj trfudmmtnzionalBosti, kojoj odgovara volja,
odražava sveobuhvatnP biće Oca.

Osim različitosti iznetih principa prostora, u njemu

možemo opaziti kao nešto razli.čito: tri ravni, kao što su vertikale,
horizontala i dUbina. U tročlanosti osovina prostora izražava se
 :.. v,' ,I~. rJ "_ ''*f) <.~ e.i . ­
34
~
" '..,.<- "~l~
,- ~~
.
':-"I~
-/\.'"
\
b
k valit a t ~vno, k oJe Je u t esno jvez~
O o ' sa unu t
o ' .. b"~cem T"
rasnJ~ r~n~ t e t a

koji sve pro~ma. Bez sumnje, podela (živog sveta) na biljku, živo­
tinju i čoveke. znači više od svega što smo do sada saznali. Biljka
je jednoznačno vertikalno spuštena. Stabljika raste na više prema
suncu, a koren se spušta u podzemlje. Sve što je bitno kod biljko
odigrava se između periferije i zemljinog središta. - Životinja,
naprotiv, ima isto tako jasno izražen položaj prema horizontali,
što je ugrađeno u njenu kičmu. Čoveku je određen položaj u verti­
kali. li ranija vremena ljudi su imali instinktivan osećQJ za to,
da najvažniju razliku između životinje i čoveka treba tra~iti u
toj različitoj orijentaciji horizontale i vertikale. Docnije, kada
ljudi više nisu osećali bitno u prostorni];] odnosima, postepeno je
nestao taj osećaj zmačaja tih razlika. Ljudi su pridavali veću
vrednost anatomskim i fiziološkim sličnostima između životinje i
čoveka nego razlikama njihovih (prostornih) orijentacija i dopu­

stili su zbog pojedinačnih izuzetaka i prelaza da potpuno zanemare

ta odlučna (prostorna) obeležja. I kod prividnog napuštanja tih
prostorno zakonitih odnosa, kao što je JsI~aj kod majmuna i ~en­
gura, ono je takvo, da te Životinje u nastojanju da se približe
vertll{ali, to u punoj meri ne postiŽU. Opterećenje i teža deluju
sve do u njihov skelet, tako da o vladanju vertikalom, kao kod
čoveka, ne može biti govora. - Sada, na prvi pogled, moglo bi

izgledati, kao da se biljka i čovok u prostoru orijentišu potpuno

na isti način. Ipak i ovde važi jedna značajna razlika. Ako se čovek
u posmatranju uzdiže od biljke prema Životinji, onda se osnovna oso­
viha (pogleda) od biljke prema Životinji - uzdiže za 90 stepeni.
Ako se pogled uzdiže dalje prema čoveku, enda se pravi ugao uzdi­
zanja još jednom ponavlja, tcl{o da se izmeđU biljke i čoveka stva­
ra ugao od 180 stepeni. li tom smislu posmntrano, radi se o promeni
polova. Biljka stoji nasuprot'čoveku postaVljena naglavce. Topli
pol i oplodni organi se kod biljko nalaze gore, a kod čoveka, na­
suprot dole; međutim kod organa kod kojih se vrši izvesno stvrdnja­
vanje, u kojima se najviše odlažu sane i mineralne supstancije, po­
ložaj je obrnut _. ovde oni odgovaraju Glavi i korenu. li vulgarnom

-
govoru izraženo, ljudskoj glavi odgovarn "repa", a odnos između
..... ~............ ---'-.....--.. '"""""-..--
inteligencije i krompira je već pOlovičan! Nije neinteresantna i
-
.~--,~---.--­

. - ._----~ --.----..- --------'"~.-- -....... - ---.--- .. _~

ovde potražiti jedan dokaz u svetu bajki. Bajka o repi tro tira iz­
.. _----_.--- ....... ~------ --.. _._."-­
rečno polarnu suprotnost između biljke i
odnosno Q ":biljnoj" čoveka,

'P~:G-Od~ojmu'drosh;"k~ja-~e -~ir.1b-;li;Uj; u rDp:!., i ljUdskoj pameti

 35

svedeno j n~ glavu. Pri tome đaci koji 1066 mogu da uče, saznaju
mudrost kako se glava, na dole, gura u vreću mudrosti!
Značaj uspravnog čovekavog stava za njegovo celokupno
biće, ne može dovoljno da se naglasi; to je u vezi sa njegovim naj­
unutrašnijim čoveštvom, i njegovim pravim dostojanstvom! Malo dete
još nema potpunu orijentaciju i živi više ili manje u horizontal­
nom položaju, i tek posle,sa naporo,;),nastoji dc. se istre;ne iz
zemljine teže. Vrlo je vaian trenutak u dečjem razvoju, kada se
dete prvi put SB,j;10 ispravi, i koliko je još značajnije drugo, kada
ono prvi put može da stoji. Time je izvojevalo ČOllTeštvo prvi put
pobedu nad prirodom životinje vezane za zemlju. Uspravljanje je
telesni predstepen i preduslov za razvoj unutrašnje snage usprav­
nosti, koja čoveka uzdiže iznad zemaljsko-materijalnoga. Čovek
dolazi time u jednu drugu orijentaciju svog bićat i izgleda kc.o
da kroz njega struje, tek tada, specifično ljudske snage. Uspravno
držanje njegovog tela je telesna zaloga cia je čovek u višetl smislu
uspravan - i da može biti "ispravan", Nije slučajno da duh jezika
u vertikali koristi sliku za unutrašnji odnos prema istini. Više je
nego samo slika, da uspraVJ10 držanje, na intime.n ne.čin, stoji u
vezi sa budnom dnevnom svešću i sa sposobnošću mišljenja. Pomra­
čuje li se budna svest, ili ako se ona SClsvir.1 ugasi, čovek više

ne može da se drži uspravno. Nesvest čoveka vraća u horizontalu.

To važi i za san, da ne govori110 o smrti. KC'.da čovek napusti ver­
tikalU, čovek se poverava jednon drugačije položenom pravcu sveta.
Poznato je da u izvesnoj meri unutrašnja koncentracija zaVisi, pri
zatvorenim očim"" i bez l.retanja, od uspravnog držanja. Vrlo je
poučnja činjenica, da mnoge ljude pri pO:iledu sa većih visina, sa

brda ili tornja, hvata nesvestica ili imaju toikote da se drie

usp~avno. - Koliko je uspravnost vezana za ljudsko dostojanstvo,
pokazuje suprotan pritIer sa pijanicon. O Geteu ina jecima mala aneg­
dota, da je on jednom kao dečak ušao (u sobu) naročito dostojanstve­
no. Upitan (za to držanje) dečak je odGovorio: "Sa ovim počinjen,
docnije ću se ukrasiti još sva";:akvim odličjima." - Iz sver,a ovor;
proiZlazi unutrašnja povezanost vertil,alnoG učlanjenja II prostor
sa čovekovim osnovama svesti i sposobr.ostir.l3. mišljenja. Mogućnost

doživeti sebe budnim i za mišljenje sposobnim čevekom, jemčit u

osnovi potvrđivanje sebe u uspravnom stavu. Kao što je hori.zontalni
položaj u vezi sa snom, spavanjem i besvešću, tako je uspravnost
u vezi Sa bUdnošću, svasti i sposobnosti mi(,ljenja. Ovakav zaklju­
 36

čak, prirorlno, ne predpostavlja da 88 pri ležanju ne može misliti!

Ovde je 9~_v»~ II orijentaciji stava čovekove priro~e i njenog
zahteva za budnošću i ffiišljenje. I onaj ko je od rođenja bolestan
i stalno vezan sa ležanje, može na Gsnovu opštih ljudskih sposob­
nosti razviti sposobnost svesnog života i mišljenja. Naprotiv ži­
votinja, po svom horizontcclnoJl položaju nije u moguiinosti
da misli r, ;amosvestm; način, ni onde: karla 'se prema prilikmna
uzdigne u vertikalan položaj. Celokupna grncTevina orgnnizl11a mora
od početka biti upućena na usprnvni položaj, ako treba da nastane
ljudska sposobnost mišljenja.
Kao što se r!agnetna igla namešta prema severnor,l polu,
tw<o čovek svagda teži tome da se prilagodi jednoj drugoj zakoni­
tosti; koja nije čisto zemaljska. Nadvladavanjem sile (zemljmne)
teže, zatezanjeJtela na uspravne st i orijentaciju u pravcu sredi­
,št'azemlje prema kosmosu, :l;a nastojanja postaju vidljiva. Unutraš­
nje se čov~k ispunjava svešću o svome dostojanstvu, da je po svom
vlastitom poreklu srodan sa nekim božanstvom. DožiVljaj visine je
, (pola telesno, pola duhovno-duševno) osnovno osećanje, u kome je
(na prigušen način) lw<i dodir sa srenom Oca. Iz visina zrače sile
Oca' svetova do u najveće dubine opstanka. To, da čovek vuče pore­
-..... .........------- --_.--'.,--' ­
---
kle iz božanskih visina i da će se njinm opet vrati ti, to mu govori
---.. - -
_------
-~- -~._--.,----_. -~.---~ _._,_.~------'-- --- "- -. ~

nJegov uspravan stav. On može da sc doživi kao telesno-prostorna

._-" - '--
... .. ..' '- -', -~ -- -" - .... .
limija
stav dožiVljavanja
'. .- mišljenja, u- koliko
-. ' je°&Posobnost
. - . - tela. . Taj
se pre-. svega
-"
oslanja
-. na sistem-. herava,
. .~
koji -je ......sa .--glavom
~..... _.

i kičmom
podređen vertikali. Ova se sa svešću i mišljenjem ne odnosi ni na

- • + - -. ­

fu~~cijuni na sadržaj mišljenja, nego samo na ljudske sposobnosti.

Smmo u tom ograničenom smislu (to treba da sc zapamti) su sve6t i
mišljenje podređene principu Oca. Delotvorno izvršenje mišljenja
odgovara Sinu, a po svome idejnom sac\r?,aju Duhu. Očinski 6Vet može
da se označi kao osnovni oslonac i n06ilac misaone svesti. Njihova
veza sa vertikalom može se slikovito, u umetničkom smislu predsta­
viti kao elemenat te građevine, u vidu stuba. Kao što ono što 6tO­
ji uspravno stvara stub koji na sebe prima horizontalno položene
crede, koje nose krov, tako podupiru osnov9 svesti nadgradnju II

kojoj se kreću funkcije i sadržaj mišljenja. U tome smislu pripa­

daju vertikale mišljenja svetu Oca.
gorizontala omogućuje jednom unutrašnjem osećanju

tela i prostora da dođu do svesti sasvim drugačije vrednosti. U

 37

ravnoteži vladaju snage koje su upućene na zemaljsku površinu. To­

kovi potoka i reka, oblaka i vatrova, ave ono što na površini zeEllje
kao oživljavajuće, osvežnvajuće, deluje i tka- gledĐ.no kao životna
stvarnost, ne matematski - počiva u horizontali. Linija koj~ odgo­
vara ispruženim rukama, može da se oaeti kao nešto izuzet1".O kril,
to, rasprostiruće. Sasvim instinktivJlo čovek sam od sebe, u odre"
nim prilikama, praVi rukama takav pokret knda se predR osećanju
odušeVljenja. Na moru, u planini, ili u nekom Iepom predelu, pone­
kad i najkrući čovek iz velikog grada, iz svoje skučenosti širi
svoje ruke da bi zagrlio sve ono lepo, što ga usrećuje. Često se
na takav pokret ruku nailazi u umetničkim prikazivanjima. T~(villl

pokretima čovek obuhv:tta istovremeno sve daljine sveta i oseĆa se

istavromena uvučen u sveopšti krug oživljujućih treperenja. Kada
nas horizontalna linija duboko dirne, kao da dublje dišemo, i da
da nam srce snažnije kuca. Čovek se oseća kao da su ga prostrujala
stvaralačke snage, kao da je oslobođen uskih teskoba, kao ispunjen
kucanjem životnih snaga. Kao što se ptica široko razmaknutim kri­
lima prepušta strujanju vazduha i vetra, tako može čovek u doživ­
ljaju snaga horizontale da se poveri struji života. Drugim rečima
rečeno, vo do ravno st (ravnotež,,) , koja može, ljudski gledano, biti

nazvano i obUhvatnost, može biti linija dožiVljaja _~sećanja i kao

stvaralački oživljavajuća vladavina Sina.
Treći praVac prostora, pravac dubine može da se oseti
naročito prilikom hodanja. Kada hodamo ili trčimo u pravcu
napred, dolazi do izražaja stremljenje ka nekom cilju. li koliko
ne šetamo bez cilja, mi stupamo prema nekom određenom mestu, ima:;l
u vidu nešto, što hoćemo da postignemo. Dok se u doživljavanju hori··
zontaInih sila osećama oslobođeni stee;a, predati struji svojih ose­
ćanJa u odnosu na dUbinu, moramo da se uprcgnemo u elel~enat volje,
koji je kao što je pokazano, potreban već pri upotrebi organa gle­
danja u dubinsku dimenZiju. Beć čisto spoljašnje mora volja u jačoj

meri biti delatna pri hodanju, radi pokretanja udova nego kod sta­
janja, kod koga se više radi o elementu svesti. Hodati čovek može
i bez naročite bUdnosti svesti, pa i u snu kada se mehanički iza­
Zivaju rrigušena kretanja volje. li tom cilju, prema prilikama, neke
organizacije uvode praksu 1I1l1arširanja ll kada im je stalo da utiču

na samu nesvesnu prirodU volje. - Na drugi način dolazi do izražaji..

volja kod govorenja, gde je potrebna dubina. Reči se kreću iz grla
*.~\
\tlH\ 38
1"'..~fe."",ib,,,.r'l:l"'L-" I
,/11:; [L'-'''3.':':. ­

i usta, napred, da bi se postigao izgovor. Puštati reči da isto­

vremeno padaju na dole, s pravom se smatra za neučtivost ili kao
izraz rđavog govora. Volja koja vlada u izgovorenoj reči, razume
se, je duhovnije prirode, nego ona koja pokreće hodanje; kada čovek
govori, hoće nekom nešto da saopšti, priča, prenese ili da uveri,
nadgo'ITori ili da na nekog utiče. U svakOt1 slučaju u izrečenoj reči,
koja nije bezrazložno izrečena, nalazi se volja d<j. se postigne neki
cilj, koji hoće da pruži neku duhovnu predstavu. Reč hoće da delUje
i da :1astupi tamo, kuda je upravljena. Duhovno-prostorni karakter
govora dolazi u ·.jezičkom obrtu kao što je: "postavi ti naglavce"
ili ":pogodi ti u srce". - Više produbljeno je kada se govori o ba­
canju koplja. Istovremeno čovek o&aah traži priključak na neku
struju sile koja dolazi pozadi i bucn. kople napred na cilj. Bacanje
kOplj'lU grčkoj gimnastici nije sl.~ilo samo opoljašnjoj spretnosti
tela, nego istovremeno izobrazbi duhovne volje koja mora da živi
i u j'lziku. Ona (volja) nastavlja da živi u produhovljenom delov!" .
nju govora i stoga može, kao što je Rudolf štajner preporučivao
• • l .umetniČke •
glumc:Lma, i da sluzi za sko ovanJe delatnosti vestine govora. -
DožiVljavanje pravca IJ:ri dimenziji dubine upućuje na jedan elene­
nat snage, duhovne energije, koja u svojoj unutrašnjoj težnji ka
cilju,. vodi osećanju delovanja .4.uha koji prožima (svojom vlašću)
svet.
Doživljaj USE~sti, kao dožiVljaj telesne linije,
Za ljudsku svest, sa svojom podlogom mišljenja, datom od prirode,
podstiče naslućivanja Oca. - U visinama vlada Otac.

Sveobuhvatna i sveoživljavajuća horizontala kao tele­

sni pravac dožiVljavanja čovekovog osaćanja, izaziva osećanje Sina,
.
U dal Unarna deluje Sin. -
Strujom volje koja 22binski stremi ka cilju, stiče se
prvo osećanje za svetog Duha. - U dubinama vlada Duh.

Kada se u tome smislu govori o visinama, daljinama i

dubin8ma, onda se, to se po sebi razume, ne radi o apsolutnim vred­
nosti!ra, nego o i.zrazima, koji se odnose samo na individualne od­

'.'.

.._--, '_., --.- .. -

-- -- _. ---.--- --
nose. Svaki čovek nosi u sebi svoj vlastiti, sasvim lični koor­
- -- -. "_.,- ....... --- - '
dinantni sistem, koji se razlikuje od sva~og drugog. Na to treba
_.,. ---.. ". . -"
­
_.
-

_. -- ..- -_.
-

_.-
-"

obratiti pažnju, da bi se izbegla zablUda, da se radi odelatnom

trinitetu duhovnih elemenata pravaca u visine, daljine i dubine, J

analognim prirodnim, apsolutno utvrđenim "zracima", o više ili

 39

---- ------ _.
SU ov~ Lučni kanali pbrazovani iz snar,a
----._-~ .. _----._--"._-'
prostora za snage prosto­ __
---'- -------- ---_.,. '--- -_....- ---_.
rao P:r;i. torne je, najzad, sa neodređenim izrazom "prostorne sna­
.--­
.'

g-;-'~ rnišl,j~n-D n;;: t;o-st~ko ~rač~~e snag~ bož;nst~a. Ako· igde može ';t­
da se proata:- da--je ČOVclr slika Boga, ond~eto -moguĆe P.FoČ:ht~t} -iz
-~--
- - - _ . - - - - -••• -
-------- _.
----_."
"'------

" -
"--
_ .
--
__o '
"­
anatomske i duhovno-duševne strukture čoveka. Postoje neke živo­
_ _ •• __
--
" _
--, -
tinje koje nemaju ova tri para polukružnih kanala kao što su,
primera radi Lacprete+)koje im"ju sC\f\O'dva para. To pokazuje neo·­
bičnu činjenicu, da sO te životinje mogu u punoj meri kretati u

prostoru samo u dva pravce. Jedna vrsta japnnskih miševa skakača

imaju samo jedan par vertikalnih kanala i mogu da se kreću samo
u jednom pravcu, i to levo i desno, ali ne i pravo. Njihova slika
sveta jet ako . ovde srne da se upotrebi ova reč, ograničena

na liniju jednodimenzionalne funkcije.

Te tri ravni, prema kojima su položeni polukružni
kanali uvat približuju nam se, još na jedan drugi način, nego što

+) Morska zmijul;Jica, životinja iz reda kolousta.

 40

je orijentacija u tri pravca. shvatanje o tri ravni odnosa prema

mišljenju. osećanju i vQlji. Ravan nosa, !toja omogućuje da se do­
živi na intiman način dvostrana simetrična građevina (našeg) telo.,
je telesni odnos ravni za mišljenje i svest, koja se ovde podu­
pire i orijentiše duhovno-fizički. Igra na ovamo i na onamo. od
leva na desno. ima za nek) polusvesne funkcije važan zadatak. To
objašnjava,vezu pojedinih partija mozga, leve strane sa furu~cijama

desne polovine tela. i obrnuto. IspadanjEmnekih centara mozga jed­

ne strane nastaje uzetost nekih organa s druge strane.
Čovek se na nivou nosa osvesti ako se zadubi U raz­
)r
.... .....
---,---:-----~- - --,-_._---"
mišlj~nje. To moež da se primeti na jednom nehotičnom pokretu, koji
-- -
---- -_.-
--,.-_ _-,-_.
oo .-_
....
-
------~_.~_._.- .... -

prst na nos,da bi time sebi olakšali rešenje. Time se jasno

'--' __.
­
često vrše obični ljudi. Oni prilikom marljivog razmišljanja stave
.. - --- - ..
_ • • •_
._- -
----_.-.
-_ _ ---
'--'~--'---~'-

- -
-~

- -
--
' -
_._--
~ _

pokazuje težnja da se čovek domogne svesno nivoa koji odgovara ~

--
_ _ •• _0_., L •• '_" .,.-_ O' . ' _ . _ . - - - - - ­

•... _._..
telesnoj ravni dožiVljavanja mišljenja.
-_ ""----_ ..... - -- - ..

Horizontalna ravan. od prilike u visini dijafragme,

omogućuje osećanje razlike između gornjeg i donjeg čoveka. IT

donjem regionu se primećuje tamno područje prirode izmena materije

(varenja) i nagona. Gornji region je područje svesnog osvetljava­
se
nja, predstava i misli. Izmeau te dve sfere, talasa i život oseća_
nja, čija je jedna strana pod uticajem nagona a druga pod u~icajem
života misli. Između ta dva pola talasa se osećanje, koje traži
izjednačenje izmeđU "likovanja do neba. ojađenosti do smrti".
(Kružna) ravan trupa može da se skoro telesno doživi
kao ravan napada volje. IT prirodi tela ukotvljeni impUlsi delanja
kao u širokom frontu, kreću se napred.
Tako mogu: mišljenje, osećanje i volja, da se svedu
na prostorno-telesno dOŽiVljavanje, iza koga VladajU opet tri pra­
snage trini teta.
?e IT Christengemeinschaftu, prilikom crkvenog obreda

1gućuje
. pred oltarom, doživljavanje,Xako Pratrojstvo snaži prostor omo­
se sledećim
kultnim postupkom: sveštenik prilikom priziva­
Inja '1Džanslt;vg trini teta izvodi veliki krug , . '-' -, iznad
\ glave i iznad grudi. Prilikom priZivanja boga Oca povlači se krug
~ vertikalno, pri pamenu imena boga Sina, vodoravno, i pri pomenu bqga
\ Duha, krug u ravni trupa. IT kućnom molitvenom postupku ~rose se sna­
1ge blagoslova Triniteta. da bi njime ispunile čovekovo biće, i njima
 41

pods ticala njegovo delovanje i da bi njime prosvetlile. njeeovo

biĆe. Biće Oca treba da so primeti u doživljaju vertikalno!,: us praV­
ljanja snage mišljenja i svesti. stvaranje i past2janje Sina trebi'\
da postane delatno II doŽivljavanju zemaljskih daljina, koje u 1)01'1­
zontali obuhvata sr<:e i osećanja. svetlost objavo Duha treba da
prozrači os~anje kruga koji se naIr-zi u ravni trupa, do u dubinu

prirode volje. - Time SG može jače dovesti do iskustva jedna, inć1če

možda samo teorijski shvaćena realnost. Čovek može dl', se oseća

srećan, da zna nije ukjlučen u J~rtHv prHzan prostor, nego u tro­
struko razvijeno zr,~čenjo
duh El Božanskog triniteta.
"
U umetnosti se nalazi množin" pojedinosti koje upućuJu
na ljudsko i duhovno značenje pravHca u prostoru. Ovrle igr:1 ulogu
naročitost međUsobni.h odnOsa ro.zličitih vrec!nosti tih pravaca.

Peema tome da li je naglašena vertikali'\ ili horizontala, da li

je jedna linija ist,~nuta uzdizanjem, a druga prekidanjern, dobi­
jaju se načini izraz,avanja umetničkih vrednosti, koje trinitarna
shv,"t.:mje prostora može da objasni. Oblici gotskih llradevina koje 'r­
streme prema visinan.a, mogu, primora radi, u odnosu prema romanskoj I'
arhitekturi, ili prEma stilu bQzilik2, ili uopšte pre~a grčkoj uDet­
nosti hramova, koja više naglašava horizontalu, može i drugojačije
da ee vrednuje, nege što je uobičajeno. Upreovladavanju verti­
kala i izvesnom zanem~!ivan1!:. l1.<lFizontala, može da se raspo~.ta··
-----------
-"--'-'~ . _ _ ,""o __ - ••_ _ . _ . ._ ' ~ • •_ _• •

vljanje u prvi plan principa OCa j. izvesno potiskivanje principa

" - . - - - -. . . ., - ._ . " _ •• ,- "_. o ••• ~ ••• ~ • ••• ._~_ - .-~ - ....... _ _ . , - _ _ ~••• ---- - •••

Sina. Taj razvoj koji, naravno,tače podsveano, igra posle zalaska

.--...
prahrišćanstva jednu sudbonosnu ulogu, i može da se pokaže i na dru­

gim pojavama. - Koliko su mnoge mogućnosti umetničkog izraza dat

presecanjem linija, pružaju mnogobrojnn dela likovne umetnosti u
bogatom izboru. Ovde se može Eamo ;aarginalno navesti jedan primer.
Čuveni mozaik dobrog Pastira u Bauzoleju Galla Placidia uRaveni
pruža niz takvih značajnih pravaca. Visoko UZdignuti krst, koji
Hristos obuhvata levom rukom, ovde nije same simbol patnje. Pokret,
u kome On okomitu gredu krsta rukom obavija, može da se razume kao
milo naslanjanje i traženje odmora na nečem višem: Znak uspravne
svetlosne grede može dC'. se shvati kao živi znak Oca koji deluje iz
visina, kome se priklanja Sin. Dok uspravna greda preseca tri ve­
lika kvadratna kamena, i izgleda kao da S8 zabola u dubine zemlje,
dotle poprečna horizontalna greda krsta, kao da proiZlaZi iz vla­
stite slave svotIosti, koj~ ozračuje Hristovu glavu. Njegova desna
 42

ruka spušta se sa puno ljubavi na jedno od jaganjaca i kao da ga

gladi vodoravno preko njegove životinjske kičme. Ovu horizontalu
podvlače ostalih pet jaganjaca, čije su glave okrenute unatrag,
Ovaj prelaz od uspravnog na vodornv~i pravac omogućava da se oseti
iIli*ija Sina, koji se silaskom sa visina Očevog sveta spaja sa zeT'1­
ljom i svim bićima koja žive na njegovoj površini. - Poznata je­
ona mala plastika izrađena iz drveta u 13/14 veku, iz Sigmaringena,
kojapredst:1vlja Hrista i Jovana. Naročito je kL'.raktoristično na
njoj jako naglašena nagnutost Jovanove glave prema Hrist~. Jova­
nova gava:
l . svom
'I- smernOJ1l pn_'kl anJanJu
. . prema ITln.S u OdnOsUtn~
. t u,~· os alO­
telu pravi skoro prav ugao, Teško da bi se snaga srdačne ljubavi
mogla predstaviti lepše iupečatljivije nego tom prekinutom lini­
jom koja iz vertikale prelazi u horizontalu. Na efektan način se
ovde pojavljuje vodoravna linija kao izraz srca i osećanja, kao
probuđena snaga Sina u čoveku.

I u simbolici nalazimo mnoge primere za duhovnu snagu

izražavanja pravaca u prostoru~ Ovde se sano uzgredno upućuje na
jedan takav znak u kome se uglavnom obeležavaju dVa elementa pra­
vaca, to je krst. Postoji čitav niz istorijskih oblika krsta, koji
se svode na princip uspravnosti i vodoravnosti. Prema tome koji se
pravac naglašava, da li su greda široke ili uske, i ,
gde se nalazi tačka ukrštanja itd., dolazi do izražaja sasvim odre- ,i
đeni umetnički znak. Ako je uzdužna greda bitno veća nego poprečna
onda slika krsta deluje lakše, nadzemaljskije i svetlije, Na pro­
tiv, ako je poprečna greda veća, dobija se izraz nečeg otežanog,
!I
t :
I
zemaljskog, ali ~Qšto sa puno ljubavi, obuhvatnije i što čuva, Uti-
sak se modifikuje i izborom tačke preseka, tako da se upravo kod
krsta, sa visokom uspravnom gredom, već kod malog pomeranja, po-
preč ne grede. na niže, pojačava osećanje zemaljskog. Izvanredno je
I

---- ~
.
.
poučno, opita radi, crtati različite oblike krsta na parčetu pa­

--jJira i proučavati na njemu izražajnu vrednost visine i širine, Tu

se dobijaju pOI~ke potvrde za ono što je ovde rečeno.
,
I

latiničnog
J- Naročita vrsta krsta je kada se on praVi u obliku
slova T, sa krugom iznad njega; El isto tako i takozvani
irski krst, sa normalnom tačkom Ukrštanja, koji ima i krug oko OVO­
ga;1:nok obični oblici (krsta) u uzdužnoj i poprečnoj gredi nazna­
--------~ČUjU očinski i sinovskm (princip) u njihovmm međusobnom odnosu,

-+
kod irskog krsta dolazi do izražaja cea Trinitot. U r4nijim vrome­

l
~~ ~\,J
\0 \1\ t
-- --1\- -o- 4­
\ '\
 . '>"

~
. \Kl,NO ~(fcr:vI"','(l1 0,
,

",l~ IL Ih ~r1 c;~' e' ( t,'

~ I}(:'<"~' I_~ rr:'i:i.A
"'" ) --,

L~':t \:.~"':~·i
\;lilEC - 'S\J.l'lihc>, H II 1"\ ~i.ti II
I "CU" illt,l~l~f.i> \;~\'I-:"~ ~
.IU= tr..z.,m j .. načfh1;W<VcC'Crtanjn dc. bi sc mogao dodati i treći

elemenat, kalw bi se našao izraz i za treći princip 1.'rinit<lta. Krug,

kao znak Sunca upućuje takođe n~v~tGtl.os~Duha. - Isplatio bi se
jedan tačniji prikaz, sn Gledišta Triniteta, bića raščlanjcnja pro­
stora, u u~6tnosti i simbDlici.
Saznanja o tknnju trinitarnog prostora imajU pr~<tični

značaj. ako sc primene na ovu ili onu pojavu modernog života. Ovde
dajemo za to jedan prinor. TehnikG izvođenja bioskopskih predstava
se izvodi tako da se gledalac stalno nalazi u jednakoj udaljenosti
od površine projekcije. Osovina njeGovog oka zaklapa nepromenljivi
ugao (prema površini projek~ije), a i očna jabučica zadržava nepro­
menjeno ispupi:'enje. Nedutim, prileazane slike proizvode utisak pro..­
menljivih dubina. Izgledn kno da se glumac približava ili udaljava
u pozadinu. Pri tom oko ne može da, kao obično (u prirodnon pro­
storu) . vrši promene ugla osovine glodanja, i da vrši odgovara­
juću, akomodaciju sočiva, pošto i jedno i drugo mora da ostane onako

kako jo određeno.utvrđenim odstojanjetl .sedišta preMa ekranu. Dek.

U pozorištu postoji bina sa stvarnon dUbinom, u bioskopu postoji
samo prividna prostorna dubina. po sebi OVa činjenica bi bila ist~.
kao i pri fotografijama ili slikana, kaća (ne y"imajući u obzir
. postojeći nesporazum iZEieđu realno i prividne Udaljenosti, ne bi,
usled brzih promena slika bioskopsk" tehnika izazivala dožiVljaj
stalnih promena prostornih dubina.Osetljivi apa~at kretanja oka,
na koji se inačo oslanja duševno doživljavanje pri zapažanju pro­
menljive đubine, je pri~dno nepomičGn i nije u mogućnosti da na
Uobičajeni način prati zbivanja. Dak18 unstaje poremećaj između
tele sne osnove akta zapažanja i unutr~šnjGg dožiVljavanja. Pošto,
očigledno, ljudska volja ima svoju ulo.r;u u podešavanju promon.§l JI~''''fl
-d;.bine, usled toga bioskopsl';a tehnika kao
od odnosnih sadržaja) stvara
-..-------
takva. ---_.--_._-_.,--_.­
ponmećaje
(saSVim nezavisno, orA _. __
u zdravom c2.dejstvu volje, - .

....... . - - -.. --_~ ------.-...~- •. ~ --._•.-_ ..._----- ,:,\1< JJ')

pri opažanju. Usled toga je funkcija volje u 'izvesnom stene~ t

-z-a-u-s"7t -D--v-::l:-J7"·e-n-a--: po
"
š to j .•_
o j _-
j e-_
ve š_
t;:&iQ di.iZ'e.. tpOds~;-;r-l-'~g
- - . - -•.••- .-
• ..... J
dožiVljavanja dubine. Ako čovek dalje razmisli,da se osovina du-. ­
- _ . _ - - - _.-~-.--.:'-~ ;". h .:: 'o _ -- • --_.' - --- l' L1\l N 1;
bine pojllvljuje kao linijR delovanjaD.ul:til>_ nijet'il.§'p;Q §.t9ći uviđaj ~
---....:.---,---_._---_. ... _.----- .,--,,­
~-~-'---'

o vrednosti onoga, što čovek pod dejstvO!l t~!lnik() u bigsko'pu g,,~i, ~'H
• ----._- ..__.- - ---'-'~'- -.> ",_o

od pravog dožiVljavanja prostorne dubine.

<" - - - - - - _.. N_. . _._ .... __" __._ ..--....I

Naročito postaju očigledne kvalitativne vrednosti pro­

stornih koordinata, kada čovel:u postane jasna prostrana različitost

 44

intenziteta prostiranja ljudsk05 tela. NjeGova dužina, širin~ i

debljinaoheložavaju različite mere, koje su normalno međusobno u
određenom odnosu. Ta so činjenica najčešće smatra tako po sebi ram1­
mljivom, da čovek o tome ne razE1išljo. Pa ipak, nije teško, Ila 0'
novu spoljašnjih zakona prirode, precestaviti da bi oblici tela EK'!
imati isasviLI drugRčije proporcije. Međutim, nešto se stara ~ tome
da pri tendenciji rastenja dužina (tola) bude veća od njegove ši­
rine, a ova opet voća od njegove debljine! Kada se uzme u obzir

*" ono što je do sach rečeno, onda je sasvim lako objasni ti te pro­
porcije zakonof:1 triniteta koji važi za čoveka. ~~ljskog čovc.­
ka jo najvažnija vertikala u kojoj se objavljuje princip Oca. Iz
- ~----~----._.---------_._--_._~ .. --.--._-­
__ najjačeUdelatan
toga razlogll _ - pravac
_._.... njegovog iZdaženja.
._--......-_. _ ..-- __.R_-. ,_. Za tim­ je

_._------
važna čovekova širina, sa odgovarajućim merana,koje se (simetrično)
---_._-~ ..- - . " -
razvijaju na levu i desnu stranu kao manifestacija principa Sina.
- _.---'------------_ ..- ­ --'

'-- .- ------ "-_.----...-.

Na trećem mc.stu je u pravcu dubine delotvorni princip Duha sa naj­
------ --

[~anj~,I~J,.n.~~tetom
~ "--~-., - ,"-

ra~Q§Jirnn.ia.
-- --'--- _. ------------------ _.~­

G\ ' Svojevrsno je i zail:uđujuće je da ovi odnosi mera na

."0
/V.: - cove u ogovaraJu
v k d . k OSEllC,Wn
. Vl . t l t +) Moderna astro­
qlS emu l:1 ecnog pu a.
v

,\.y nomska istraživanja pretpostavljaju k2.0 verovatno da naš kosmički

sistem, kome pripada i naše Sunce, ina oblik jednog .}roosovinskog

@j) Jl~psoida. RaZličiti intenzitet rasprostiranja trijU prostornih
osa, dakle, ima svoju kosmičku važnost :1 vodi prostornoj slici iz­
duženog sočiva u kome su poređane zvezde nekretnice. Proporcije veo
./'~l ličina toga dela vasionskog prostora, kome pripada čovek, dakle od··

I
~" ~ ~. govaraju principu čovekove konstirucije. Čovek je mikrokosrnička

slika makrokoslTIosa!

Izloženo jasno 08vetljava da prostor sa svoje tri di­

menzije i pravcima svojih OSOVina, ne predstavlja nešto kvalitativ­
no nerazličito, nego da je trostruko diferencirani sistem duhovndh
zračenja, koja na svojej;] posle(~njem završetku upućuju na Pratrojstwo

~božanskih bića. !-ao c:2:.in~ (pro~tO!) je ob~RVQ ~.U svojo~_.d.~.~:.E!n­

----------~-_.-
"§hodno očinskofJ prin~u.._~.
--_.- -------------­
ciranosti on (prostor) daje sliku Triniteta, kako se on pojaVljUje

~.5. tlBj, I
'if "''tc
,
,. 'ff}-,:
,t~ {' ,tq "12..., AAAAA,'

~,( \ )
-.l. ~i" J
b~V

~
+) Uporedi: Rudolf Steiner "Zweiter anthroposophischer
Hochschulkurs".
/~~~~((-iA _,:YI' ".iIS-l\~ -
'\!CJ~ --...,iili)k\>lltH•. ,"
45 / """'"

'
I"~ -~, ~ J>.,.,'11,rjl
\L\J~ I C'".J.... ---r- ~. r.....\ 1'-1:.... ~J

~~ -1'~H
- '"

- ~~ ~ G\;'i~;Nf'_ "~H
" ' , 1-'..(I,..wJ ,SI

VREME KAO SINOVSKA OBJAVA TR INI TETA

Kao što može u prostoru da so objRvi trinitarno zna­

čenje, tako ono možo da se nađo i u vremenu. Ono,kao celina uzeto,

sadrži neposrednu objavu svet" Sina, l;ledutim, u njeGovil'1 princi­

pima vlada prošlost, sadašnjost i bUdućnost, opet jedno trojstvo,

u kome prosijava prazakon triniteta. Slika koja ovde nastaje, upu­

.ćuje na nijanse druGe vrste (nego kod prostora), pošto se ovde

t'rojstvo posmatra sa drugog gledišta. - Tri komponente vremena su

međusobno bitno rQzličitijc, nego kod prostora, i upravo usled

togaj za prasliku vrenena, značajnije. Prošlost je ono što je pro­

išloj nestalo, propalo. Ona više nijo neposredno živa j i ostavlja

senkaviti trag, kao slabi odraz. Ona je prestala da postoji, on~

je umrla, uništena, razi:ešena i može samo sećanjom biti oživ­

ljena. Kada ne bi bilo sećanja, onda bi pojedini delovi opstanka

propadali u jezo'v.i. to ništai ponor iz kogn zjapi avetinjski svet

smrti progutao b~ deo po deo sve postojanje. Moć, Boćanja nadvla­

./

dava ništa,kome bi svo Doralo pripasti i hagoveštava uskr­

snuće. Čovek r,1Ora, svojim sećanjem, preći put u vlastitu unutra­

šnjost, da bi ponovno oživeo ono što je zahvatila prolaznost. On

sećanjem prodire u unutrašnjost (svog) sveta, tamo gde postoji S2

večno trajanje j gde smrt i prolaznost i101aaju moći, gde se čuva ne­

prolazno i gde se čuvaju bića i stvari istrgnute iz spoljašnjeg

postojanja. Taj svet trajanja, koji se otkriva sećanjem, to je car­

stvo Oca. Sve što prolazi i potpada spoljašnjoj sm~ti, u krajnjoj

liniji, Otac. sačuva u jednom viš81'i stanju postojanjn. Shvatiti pro­

šlost, znači shvatiti Oca. U pravcu, li komo se nalazi prošlost,

može se nači osnova iz koje je nešto nastalo. Ko traži oenovno pore­

klo,neke stvari, on u doživljavanju prošlosti odista prodire u te­

melJe
postojanja. Pravi poslednji tel71elj stvari ili bića je Otac. U reči

"Osnov" (IIGrund"+' j e duh nemačkoG j ezik,7. s tvorio j ednu slikovi tu

reč, koja može da objasni biče Oca. Ocnov, s jedne strano, znači

duhovni uzrok koji je prethoctio neče:], j.z koc;a nešto J,lOŽe da se

objasni; sa druc;e strane, ta reč znači temelj ili podloga, na kojoj

nešto počiva. To dvostruko značenje sne da se upotrebi za boga Oca

...)Grund se na naš jezik preVO(li i kao: temelj, zemljište,

dno, gUdura, razlog, uzrok.
 46

kao praosnova (sveta). On je prvi duhovni uzrok, iz koga je sve

nastalo i iz koga sve može da se bazj~sni. S druge strane On je
duhovni fundament, na kome počiva svo postoJanje. Ka Njemu se vr~­
ća sve što iz spoljašnjeg postojanja propa(a.+) Put u unutraš­
njost prošlost!. vodi u svet Oca.
Sadašnjost je ono neshvativo, nezadrživo nešto što,
kao Janus sa dva lica gleda na dve strane. Taj staroitalski bog se
slavio kao duhovni začetnik svega iskona i početka. Početak svakog
meseca i svake godine posvećen je njeiC1u k2_o čuvaru stvaranja i ro­
đenja. Još i danas nazi vamo poč etni r,lesec u Godini: januar. On je
važio kao otvarač i zatvarač neba, oblaka i izvora i slikan je sa
ključem u ruci. Pod njegovom zaštitom bile su sve kapije, prolazi,

vrata i ulazi .. JedvQ da je člOguće zamisliti pOGodniju sliku bića

sadašnjosti, nego što je (slika) Janusa. Sadašnjost je ključ i
izvor života. Njeno biće je stvaranje i rađanje. Ona je vr~ta pro­
šlosti i budućnosti. SlikQ stvaralačkog izvorišta života, kao celo­
vitog sadržaja Sipa, razotkriva se pogledom na sadašnji trenutak.
Roč božanskog Sina kao vlastito svedoč,-o:-:n o sVome biću: "Ja
sam vrata", u vezi sa ovde rečenir;1, dobija sasvim novo značenje.

Budućnost
je nešto što nam pridolazi, što će nan pri­
padati, ako zavisi od vremena. Dok iz prošlosti vadimo kao iz stu­
denca iz kOGa smo i sami proistekli, proma budućnosti postajemo
sami izvor. Naš život i sudbina, doduše, nailaze na nas, ali ne
ipak samo spolja; pošto Sr.IO mi saučinioci budućeg. U toliko je o~-,
što nam 1tpridolazi'~ nama prilično i postavljeno kao zadatak. Mi e
ne uživljav~ao II dan, nego sebi postavljw"o ciljeve, koje pokuša­
vamo da dovodimo do ostvarenja spoljašnjiI;; i unutrašnjim radom.
~ato su potrebni mnogostrani napori. Dok se prošlost ožiVljava kon­
tenplativnim sećanjem, budućnost zahteva najviši stepen duhovne
budnosti i energije. Prošlost vodi čvrsto zasnovanim temeljima
sveta, na kojima više ništa ne nože da se proLleni, buduć­
Očevo!,:

nost je još neizvesna pred čovekom, koji sobe razvija za slobodu što
zahteva od njega vlastito delo. Dah Duh~ može čoveka da zaveje, ako
sarađuje na !,:radnj~_ budućnosti, kao stvaralačko biće.

Bog Otac pripada prošlosti, boC Sin sQdašnjosti, bog

Duh budućnosti. Shvaćeni živo, pojmovi prošlosti, sadašnjosti i

+) "zugrunde geht 1t = :ldlazi II osnov, propada.

 47

bUdućnosti mogu pomoći razumevanju triniteta. Pre svega može se i

na vremenu doživeti jedinstvo "tri lica". Ništa nije teže nego shv-­
titi upravo to jedinstvo tri bića Oca, Sina i Duha. Trostrukost ,l',;
može, eventualno lakše da se uvidi, ali troje0instvo ostaje za
mnoge ljude ipak potpuno neshvatljiva zagonetka. Kako može 3 biti
jednako l? '.ro je bilo veliko pitanjo, koje je stolećh\a pokretalo
duše. Na tome pitanjU i danas mno!';i pE\daju, ili preko nj oca prelaze
uobraženo skeptički ili frivolnom crdnjon prosvećenog cinika.
Strindberg, koji se ovir,\ pitanjer.\ bavio na svoj način, jednom je
prilikon dao na' njega pravi strindbergovski odgovor: "Nema ničeg

jednostavnije&nego što je to: 1/3 više 1/3 više 1/3 = l".

Raspravljanje;;; vremena, dobijena je mogućnost da se
do izvesnog stepena učini shvo.tljivOI:l r.;isterija trojedinstva, ako
se tajanstvena veZa prošlosti, sadašnjosti i bUdućnosti uroni u je­
dinstvo Vretlena. U svakOJ:1 je trenutku, takoreći delić bUdućnosti
u prolazu kroz sadašnjost i prošlost. Uprav'bijoš bUdućnost, sada
je sadašnjost, a već jo prošlost. ČudeSan žiVi organiz~n trini teta
ovde prosvetljuje. Kao što prošlost, sadašnjost i budućnost nepre­
stano na tajanstven način jodna u drueu usijavaju svoju svetlost,
tako struje sfere božanskih svetova, jedne u druge, protkivaju i
uvijaju se u večno tvoračko biće.

Kada se trojstvo funkcija: Visina, dubina i daljina

zajednički shvati kao jedinstvo prostora, onda se Trinitet posna­
tra sa aspekta Oca. Tu se ono doživljavec statički kao "jedno po­
red drugog", kao tri lica - kao "trostrukost". Ako se ono posmatra
kroz medijum vremena, uzil"a se u obzir Gledište sinovstva. Tu se
pretvara statička nepokretnost u pokret. Prošlost, sadašnjost i bu­
dućnost, nisu odvojene, ni.rujuće tvorevine. One se talnsaju stalno
jedne u druge, sa stalnim pomernnjoH Granica koje se medu njinn
nnlaze. Kao što vreme svoje tečne komponente: prošlost, sadaš­
njost i budućnos~uključuje u seb~ u jedinstvo, tako princip Sina
i~anentno sadrži ceo trini tet, i pojavljujo se kao trojedinstvo.
Način posmatranja je druGnčiji nego kod prostora, pa se stoca po­
jaVljUje i predmet posmatranja u drugoj svetlosti.
Prostor: Senka Oca. I~anentan ceo trinitet kao tro­
strukost. SbtičK:i dož.ivljen, u visinama,
daljinaL1Đ. i du1J'illUFIa.
Vreli\e: Živa slika Sil18. Opet imanentan ceo trini­
''''''\''' c{-i\ ~..... 1~.dleSI ~ i? fl .",\.1tr's iL
'K" 'bii-i ,~t"'l>II;'<'l<tc~- C~\ '1>1::;. TE' 48
.,>;:,\, pU-k ~ \';1,<)1""', _ ~i'l ct >,,'11
tet, ali osećan kao trojedinstvo. Dinamički

doživljen u prošlosti, sadašnjosti i bUduć-

nosti.

Vreme može kao biće dn se izrazi na jednostavan način,

kao i svaka druga stvar, kao: vreme jeste. Ova izreka ne može da
se prJlll;leni na njegove tri komponente: Upravo sadašnjost jeste, ali
prošlqst više nije, a budućnost još nije. Treba tu malU istinu pri­
meniti na intertrinitarnu vezu, pa će ona otkriti svoje veliko zna­
čenje. Bogu Ocu zapravo pripada predikat: On beše. Mi Ga uvek nala­
zimo kao poslednji uzrok, prapočetak, On uvek beše. Upravo onako
kao što za prošlost ne r.wžer.1O reći, da ona jeste, ne smemo, taif.no
uzeto, reći ni o bogu Ocu, da on "jeste". On je "iznad" ili "izc"'
ili "ispod" svega postojanja, On nij3 ovde ili onde, on ne "egzisV
rali, nego On "subsistira" svemu postojanju. Kao što daje 'prošlost,
"su1Jstanciju" sadašnjem postojanju, - tako jo očim:ki osnov "sub-­
stancija" svega postojanja. On je u osnovi postojanja.
Bogu Sinu pripada predikat: On jeste - u sasvim naročitoj
meri. On je apsolutna sadašnjost, najviši stepen postojanja i tvore­
nja. On je između Oca i Duha, slično kao što sadašnjost ukazuje na
prošlost i budućnost. On posreduje izneđu Oca i Duha. On je veliki
posrednik. On nije posrednik samo u svojoj jednokratno j istorijsko~
pojaVi, Boga i sveta, on svuda u kosmosu ima ulogu posred­
između

n1čk6g, izjednačujućeg principa. Tako on izvodi iz Očevog svet~

prošlosti; u budući svet svetoga Duha.

Bogu Duha pripada predikat: On će biti. Njegov vek je
st~lno tek nastajanje, shvatanje, i On će tek u budućnosti zadobiti
svoje puno značenje.
Ako se tačnije posmatra sadašnjost, dolazi se do zna­
čajnog r8zultata. šta je zapravo "sadašnjost"? Da li je ona trenu­
tcl~veka, tekućeg stoleća, ove godine, tekućeg meseca ili d~našnje6
dana? Dolazimo uvek do sve manjeg vremenskog re.zmaka i ''''oramo čak
i za sadašnji sekundI reći, da ni on nije ono, što !'Ii nazivamo sacCn­
šnjost, u e "aktnom smislu. Ne postoji nikakav "vremenski prostor'
ko;ii bismo mogli označiti kao sadašnjost, koji ne bi bio opet de­
lji,v. Sadašnjost kao vremenski razmak je ner.1erljiva, ona se POj2V­
ljUje kao stalno pomerljiva tačka. ,Od te tačke se određuju pojmoVi
prošlosti i budućnosti.
Gde je ta Važna kritična tačka, od koje ~ diferenci­
ratlO vreme? QIl'L.le~+_1LljuQ.skoj t3.Y.~§ti.
 49

Sadašnjost može da shvati 8a1:1O bić" koje doživljava ja, ć

time i prošlost i budućnost. U ja su nalazi. snaga koja nam omogu··

ćuje da se na nešto vraćamo natrag iz prošlosti i da predviđamo

budućn?sti. Čovek ~oji spava.i~i ko~i"n~na ?vesti, ne doživljava

" J.ma sau10 tolll;.o dO"J_vlJa~.:'. ".:'.u·snJostl,
sadasnJost,1 kolu.o lma lJudl, KOjl svesno Clozivljavaju. Za čoveka
koji spava, važe sasvii'l druGi zcl<:oni vremena. On se nalazi s one
strane običnog merila vreuena. Kada se on l>robudi, najčešćE: može
easvil:l netačno dati podatke,koliko jo vremn8 proveo u snu. Tek
pomoću spoljašnosti čovek može da se orijer.tiše. Čovek u snu, stoga
ne ocenjuje ispravno prošlost i budućnost. Neke davno doživljene
stvari on može ela doživi prividno, u snu, kao sadašnjost. Samo ne­
posredno stajanje u sadašnjosti omogućuje prrtvilan pristup prošlo­
sti i budućnosti. A taj prilaz je dat Sal:ie budnom čoveku, potpuno
svesnom u sebe. Ko upola sanjajući prolazi kroz život, propušta
množinu događaja koji se zbivaju u njeGovoj okolini, i posle može
teškO, ili uopšte ne nože da ih so sr:ti. Ke nije u stanju da shva­
ti trenutak bUdno, i kome pojavo ži1J"ota prelaze neiskorišćene, taj
se postavlja izvan toka nastajanj;, . i propušta svoje prave ljudske
zadatke. On neće moči ni na pravi n.:'.čin da zahvati u život, ako se
sal;lO povremeno budi i stoca nije ni dorastE.o zahtevil;la budućnosti.

Do izvesnog stepena to je skoro kod svakog tako, da se u ponekim

trenucima ne oseća dorastao trenutkU, kao c.a je samo posmatrač i
sanjar u životu. Budnost za živo shv~tanje sadašnjosti nastaje t,
sa punim probuđenjem Ja-svesti, oko dvadesE'te godine starosti, i od
tada se podiže do izvesnog vrhunca, kako ked koga, u zavisnosti od
individualne razvijenosti. Ako čovek
PQglec.a J.lnatraR na sVQ.ilživot,
steperia ka~ Jn nastaJn o
može, zavisno od uslova, da ustanovi niz re.zvojnihjstepenasto UZdi­
zanje trenutne budnosti, kada je Iwr,* po korak, kao iz sna, dolazio
k sebl. Psihijatrija zna slučajeve, l,a(1a jE' kod pojecinaca nasta­
jalo delimično ili potpuno gašenje svesti c' sadašnjosti, a time i
svaka mogućnost ocenjivanja prošlusti i bucućnosti. U koliko je
neki čovek više razvijen, u toliko je bUdniji i življi u
sposobnosti iskorišćavanja trenu tka. Veliči.ne [,Jeđu ljUdima su se
odlikovalo uvek time, što za njih nije bile praznih časova, što SU
se predavale svakom trenutkU, i rr~st0jale da mu doprinesu ono što
je bilo najviše. Nemački jezi): zna z:~ roč koja izražava delotvor­
nost nepomućene svesti u trenutkU, u keno, je izražen odlučni zna­
čaj trenutka, to je roč: prisutnost duhal·)
+) Geistesgegenwort=sadašnjost duha, TIli kažemo i "prisebnost".
(Prev.)
 50

U krajnjoj liniji, time se jusno u;:,ućuje na to, da tu na­

stupa vrer;Ie (trenutak) kada biće noke stvari istuTh. na .javu.Istupa­
nje pojava dešava se uvek u trenutku. Uve~ izbija kroz tačku izv
sadašnjosti množina pojav," sadĐ.š:Jj0,~i, lcojc uvek imaju jednu bi
duhovnu jezgru. One mOGu da se shv~te m<o ih ne propuštamo da pored
nas prođu nezapažene. Shvatati duhovno značol!jc poj~va život~, na­
laziti njihovu večnu vrodnost, i nn odgovarajući nnčin je prera­
di ti, zl~lači raspolagati sadašnjošću. Čovekov život ima vrednosti
samo tada, kada uspeva da iz trenutno iščozavajućih pojava sveta,
izvlači' duhovni okstrakt i njega spaja sa vlastitin bičem. To
je delat lOst ljudskog ja. NjoJt1)va unutrašnja težina zavisi od toga,
koliko je i šta je u toku svog razvoja moglo da zaradi u duhovnim
vrednostima iz dož:Lvljaja pojednih trenutaka. Čovek Koji je, dodu­
še, mnogo toga doživeo, ali koji se zadrž,avao samo na spoljašnjoj
strani stvari, bez sposobnosti da razazna ono što je u njoj bitno,
ostaje u svojoj unutrašnjosti prazan. Neko drugi, koj~e možda ži­
veo u miru i pobučl3nosti, ali koji so odnosio budno i sa ljubavlju
prema pojecvana maLUl stvari, u svojoj olcolini, i na taj način prodi­
rao do njihovog duhovnor: "aC:ržflja, taj nosi u sebi bogato, ispunja..
no ja. - Kada se ne bismo mOGli soćati svojih dožiVljaja, bili bi­
smo sasvim prazni. Sposobnost sećanja jo vezana na našu ja-svest.
Ova mora il osnovi 'biti dar našeg živpta u trenucima sadašnjosti i
sposobst:' dovođenja do svesti,u svakom trenutku,novih činjebica
svome, u sadašnjosti prisutnom biću. - Time se čovek osposobljave
da i prošlost prerađuje u sećanju. Dakle,r:lOra~ postojati ja-jesam
svest, a ne takva koja živi u snoviLw prošlosti ili budućnosti.
Čovek mora da se postaVlja pred činjenice i mora doživljavati pred­
metnu svest, ili bolje rečeno, prisutnu svest. Kao takav,čovek može
da prodire do bitno duhovnog jezgra pojedinih pojav,"., bilo tako da
ih trenutno shvati sa najvećom budnošću i prisustvom duha, bilo da
te pojave naknadno prerađuje oživljavanjen i sećanjem. U tome je
istovremeno savladav8~je onoga što je na pronenljivim oblicima po­
java samo vrer,lensko. Jer sve što se na ovaj način dožiVi, na taj so
način delovanjem:ta uzdižo iz prolaznosti vremenskih pojava u nad­
vremensko-neprolazno. To je onda postalo neotUđivo vlasništvo ja,
Ono, ie tt' SaJilO Jlopri11lilo karaktor ja . ' . , .
a .1me deo II oesmrtnost1 1 u uskrsnucu. R. M. R11ke Je ovu 1St1nU
izrazio umetnički lapidarnim ročima svoje devete elegije:
"Nije li zemlja to, što hoćoš: nevidljivo u nama da
vaskrsne? Nije li to tvoj san, koji troba jodnom da postane nevid­
 51

ljiv! Zemlja! Nevidljivo l šta je drugo, ako nije preobražavanje,

tvoja misija?"
Tome je on dodao, u jednom pismu, iscrpan komentar,
iz koga jasno proizlazi da unutrašnju pregradu sveta posmatranja
ne smatra kao ogledaInu sliku odraza postojanja, koja nema karakter
stvarnosti, nego da je prože t uverenjCl1, cta je taj svet spoljašnjih
pojava koji u ljudima duhovno zasijava, stvarnost višeg reda i in-
da
tenziteta. "Naš je zadatak, tu prolaznu zemlju tako duboko, tako bol-
no i strasno u nas utisn",lW, da njeno hiće u nana na "Nevidljiv na-
čin" opet uskrsne. Mi smo pGele nevidljive. Taj preobražaj spoljaš-
nje vidljivog u duhovno-nevidljivo koje može da se izvede iz snage
jedne sinovske osećane svesti ja-jesam, pomera akt saznanja u nepo-
srednu blizinu sakramentaInog zbivanja transupstancije zemaljskog.
- Tako je sadašnjost tačka u kojoj so vro~o i večnost dodiruju.
Samo ja-jesam svest ima sposobnost uspostavljanja pra-
vilnog odnosa prema prošlosti i budućnosti. Prošlo ili buduće moae
da se na neki način svede na sadašnjost, da predstavi+) i shvati u
svojoj bitnosti. Samo ja-svest ~ože razlikovati odnos i razliku
između bivše pojave i bilo kada nastalog trenutnog bića. Na to se
svodi sve! Jer šta drugo znači određivanje i ocenjivanje prošlosti
nego: moći postaviti odnos između tndašnje pojave, i bića koje se
nalazi u njenoj osnovi! To se nikada no nožo očekivati od svesti
koja još sanja u prošlosti i koja bez čvrstog oslonca na svest ja-
-jesam. Odgovarajuće važi i za budućnost.
Kada se pro~ru ijvi odnosi ID kada se stvarno doživi
živo utkivanje triju ele~enata vremena, tada se shvata ne samo
SUbjektivna funkcija ljUdske duše, nego čovek vidi samog sebe uvu-
čena u jedno objektivno trinitarno zbivanje, koje se objaVljuje u
Vlastitoj duši. Čovek postaje učesnik intertrinitarnih zbivanja
koja so protežu sve do procesa svesti. Tkanje božanskog triniteta
ogleda se kao životna stvarnost u duši. Istina Pavlovih reči: liU

Njemu žiVimo, tkamo i jesmo mi", .JJože da sinu u idealno shvaćenom

doživljaju vremena. Ono što se označava kao prošlost, sadašnjost

1 budućnost, nije pojmovna atrakcija, nego odraz života, tkanja
i biĆa trinitarnog božanstva. Unese li so čovek sa duhovnom snagom
sećanja u biće prošlosti, tada se nalazi II sferi Oca. Kada stoji
u budnom duhovnom umovanju u doživljajU sadašnjeg trenutka, tada
živi u carstvu Sina. Pogleda li čovek predviđajući u Visoke duhovne

+) Nemački "verg8genwartigen", bukvalno: "usadašnji ti II

 ftJ.iw, f . cJrtte ,~ ,<', /]o.S iV'O
~ j-&...Il.iltf. ~J1J'~1.
53
7'
nja, nor~, nužno da vodi umrh'ljavanju. Ako 'nešto sa prošlošću spo­
- ---. __ -
-­ .~~----~,~' ~-._-_.--'-

jeno, i ako se proizlažeći iz principa Oen, uvek na novo živo ne

, __ • _ ". '_ ,._,_ • __" J "

obnavlja, to znači, i ako to ponovno no zahvati princip Sina, onda

~~ t;; uriEt;i~;;~~ ~~~~~~ tn~:o bEki-;j ~!;~)~~o -i~~~~Bk:<~~rža}eli?i,

i na njegovo mesto istupa elemenat kočenja smrti. Čovek t~~l,; ne o.t.~

. "_.,. -...... -- "- ._- - .... - - -., ._-- --- -_.". - ...
'~'-

žava Oca, nego njegovu karikaturu •

- -~ -~- -~ ~ - '

-. -- '-. ......... . -'- --... -.... --. _.'­

One re~1GijC koje, n~ jednostrani način, samo gledaju

unatrag u prošlost ma jec'nu jednokratnu objavu, koje se sa kolena

nel koleno, najčešće prenose kao zakon, to su "religije Oca". Za ove

su naročito tipične religije jevrejstva i muh~nG~anstva. Obe imaju

jednu ili više u prošlosti počivajućih objava, koje jedva da se još

mogu dalje prOelU'Z.'lVa u budućnost.

~ Nužno umrt~avanje~aje usled takvog čisto

- -
.",,_ -
"istorijskog" ponašanja jedne religije vedi tome, da
-. . -------._-----_._­
se biće OCa po­
.__. 0._" ,.
stepeno više ne doživljava, i stoga da se ono krivotvori. Tad~ zako­ _ __-..-----
.

.- .... ....
--..~_.----
-------.--- "--- -- _.-. __
ni, koje je na karnenin pločama dao Otac, postaju, kao što se izrazio

-.~., __. .---.~--- "-

-­ _.--'~
-,-_ _.----_._---- ----._-_.--_._._ - - __ ._.' _._­
Pavle (Rimljanima 7), nadgrobne ploče. Kamene ploče behu nekada
.. .. -._- . .........
"providne ". Ljudi su mogli, u kristalno; jasno j strogosti oblika
' • • _"._'.:"'_~--'.

c\ožive:ti
........

... ..
duh
---,Oca.
..
----, .. - -
-
- - - - . - _

---~-
....._ _._.

..
više kočile. Neopaženo ~ na mesto Oca nastupila smrt •
_ '....

...
' _• • •

One.._su~stl'.l_ale sve l"a~je l?~v:!Jlne~!..sv! su se

-- --"
--..

~--~.-.'"--
--_.
--_.",

__- - .-----
---~. __ o __

..
••- - - • . - - _ _

---.. .. -_. ­
•• _ . _.~_._

Drugo saznanje, koje proizlazi iz jedne idealne prerade

, • a,
b lC Vrem.ena
Odnos i se na pl' t anJo
' lZ
' l as k a sve t oga Duh a, k
oje je pod imenom
"filioque-borbe" ušlo u istoriju dogme. Iz veze, o kojoj so ovde
raspravljal~ proizlazi puno opraVdanje važećeg shvatanja zapadnog
hrišćanstva, da sveti Duh proizlaZi i i~ Sina. šta više: kao što o
bUdućnos:~, u koliko je ona uopšte pristupačna čovekU, može da sudi

SMuO ja-čovek koji čvrsto stoji li sadašnjosti, tako~~ože pravo biće

Duha da shvati samo sinovstvom prožeta ja-svest. Jedna druga Hri­
stova rečenica objašnjava ovu čl njenicu: "Ali utešitelj, sveti Duh,**,'t

------
- - - #'

koga će poslati moj Otac L u noje irno ... " Prel,l[" ovome Duha, doduše,
'\...-
šalj e Otac, ali to se došava "u ime" Sina. Ovo poslednj e ne treba da

'
se shvati "juristički". "U imc Hrista" znači duhoVno punomoBstvo,

jedna prava životna stvarnost. Gele bitno vlada "imeli Sina, tu je

sam on prisutan. U tome smislu Hristova rečenica kaže: da će sveto~a

Duha poslati otac preko Sina. Isto tako, u odnosu na pitanje Duha, ul

krajnjoj liniji radi se o naglašavanju vladanja sinovatoc G ~a-prin­

cipa u čoveku. Napusti li čovek osnovu sadašnjosti i vine li se Sa

svojim željama u jednu snovima nošenu, r.laglovi tu, bUdućnosz, bet

 54

korektura ~9ZTen~ j~_j~eam Bvoeti ~ada8njOBti, boz uzimanja tt

obzir zakona' nastajanja i sazrevanja, onda on u istini ne teži

O'Stmrenju cartsva DuhG\ nego,mesto u ovo, propada u carstvo ilu­
zija. Rezultat takvoePostupanja nije naslućivani i traženi svet
sv~toga Duha, nego varljiva nestvarnost i fantazija. Kao što po­
stoje tipične reliGije Oc~, tako se nalaze 1 poneki pokušaJ! ~Qli-
~gija
0
svetog Duha. -Postoje........ neke hrišćanske
•• ,
sekte, koje su često
.......... '"'---- .--_._---- ..
~_.~_.

sklone pogrešnoj oceni i neUVažQVanju sadašnjosti, koje žive u reli­

••••
__ _----
" --. _ -_ _-
_-~' _._­
, • • '. _~_ •

gioznom predstavljanju bUdućnost!~Kod njih ~~avnu

ulogu imaju esha­
tOlo~--;;~ž;ji
.-----,-----,---,.-- - k;;-št;-je "s;;;;'š~ s:d" :"N~i-Je~~;li;~" i
_._---'--_.--_ _.----_._--- _.
.-'--. ... - ..
- '- -

.. ---.." .----.--- ._
drugi apokaliptički događaji u budućnosti. Oni traže jednostrano
-- ,._...--- '- , -- ..
,"_._- _.- -- -- - -- - _.--- --
.-----._-~ ,- , ......~ ...

carstvo svetog Duha, ali to shvataju često preusko, ne uzimajući

.--- _.­
--- ---...--..-
.
-_ ... .... __- --_ -
u obzir zakone razvoja. Time može'
.. .. ---- -- ._-_ _._-
"'- . .,,_..
, Obižavanje Duha vrlo lako
....
.....
.-......_----­
-

_--_
--"-

_---
du se pokvari. Ako se zahtov Sina, da se živo shvati sadašnjost,
------- ._- .-- __._--- _----- -- ----_._.

-.

ne ispuni u potpunosti, nastaje opasnost survavanja u iluziju. Mc­

.. _.....• -_.-.. .. •..
sto svetog Duha, nastupa neprimetno duh obmane.
-_.----_. -------"._-_.---
..
- - •.•

.......
--_ _ o
._ _. • .

_-..
. _ . '.'"

""""'., _.___
-- --...

_ _ - - - -
--.. "_o - - - - - - - . . _ - _ _ _.

Kao što pri posmatranju. prostora vertikala, kao funk­

cija principa Oca zauzima naročiti položaj, tako kod vremena pre­

*' ----.--.------_.------------------
oVlađuje principu Sina pripadajuća sadašnjost, nad prošlošću i

budućnošću. _.--------_ _-------

Pravilno
.
stajati
... ___ tl sadašnjosti, znači prodirati prona
--. -........ .---
biću Sina. Spojenost sa Njim omogu~uje onda i. pravilan stav prOL
.•.

..-------.-----..
.. --...

----~ ..
----.-- -----­

........... --~- -
prošlosti i budućnosti. Ja-jesam-čovek,niti će biti poklonik mu­
-
_. - - - - - - . . . _. - - - __ o o __ _ - - _ _ ...- - . - - ­

mija prošlosti,
-.--- -'_.-_.,. ....
niti
... __ _-_.-- -----_
će, sa druge strane, prenagljeno žuditi da
.............
berbi nezrele plodove budućnosti. Ja nastoji da hitro promič~~i
.. ._--­ --~.---_._ _. --~-

--... . - - - - - - - - - - - - . _• • , - - - - - - -• • • _ • •- - . , - _._. _ _o

doživljaj sadašnjosti pretvori u večnost time što se učlanjuje u

-_.--_._­
- _ . _ , . _ _ . _• • _ - - _ . . . - - . - ' - ' - - . _ - _ _ o •• _ __. • - - - . . . . . •• ._. . - _

"- '------
njegovu dubljU vroduost. Pred-jastveni stav svesti niti će na­
----..-
stojati da se poziva na obamrle oblike prošlosti, niti će hteti
da prevremeno ostvari nezrela dela, nedovoljno paŽljiVO shvaćenih
datosti, budućnosti. Ni jedan od ova dva stava ne odgovara pravom
* dostojanstvu
*

čoveka•.
Pravoj ljudskosti od~ovara samo budno, samo

.~ ja ispunjeno stajanje u životu, gde s~ p~~Šl~st'ko;isti kao isk~-

1f. - - -.._..-. -.. - - . - -" - - - .. ---- .-. ­
*stvo, a budućnost ceni i nastoji' postići shodno (poznatim) zako­
*---- --- .....
*n;.1Wll-- r:,:z_vo ~. Gete je ovom problenu u "Faustu" dao umetnički oblil"
koji objaVljuje duboko hrišćanski stav njegove ličnosti. Kada Faust
sa Mefistom zaključUje svojon krvlju overeni ugovor, izgovara reči
koje odgovaraju njegovom Odnosu prema vremenu:
+) Eshatologija u crkvenoj dogmatici označava, učenje o poslec1­
njmm stvarima, koje čekaju čoveka i čovočanstvo u budućnosti.
 55

"Ako trenutku kažer.l:

Ostani ipak! Tru{o si lep!
Onda možeš da me b3ciš u atove,
Tada ću rado ~ropnGti!

Neka mi onda zvoni posdrtno zvono,

Onda prestaje tvoja služba,

Neka sat stane, neka njogovo kazaljke spadnu,

Tada jo za mene vreme prošlo!"

Faust sc ovdo pokazuje kao pratilaC zbivanja prisutnih na zemlji.

Njegove reči, doduše,dolaze iz snažno~ osećanja svoga ja, iz eg0is­
tičnog osećanja sebe kojo je podjario Mefisto-Lucifer; osećanja
koj~ još nisu pročišćena. Stoga je nje~ov odnes prema sadašnjen

trenutku još zru:Jućen. On doduše ne želi da čvrsto zadrži trenutak,

ali (baš) iz teGa potvrđivanja onoga što u vrenenu stalno napreduje,
ne proizlazi uviđanje da se vrednosti večnosti nogu naći u trenut­
kroz
nin pojavama Sina. Pre će biti du njega privlači da traži naslade
u njihovon lovu oc: jednog trenutk3 do "rugog, u šaroliko;·l prone­
nana pojava. On još nije c1osti~ao sinovsku ravnotežu duhovnog osvo­
šćivanja, jer on prezire prošlost i pocrešno sudi o budućnosti.
Valja dobro uočiti da Gete Mefistovo zaVOđenje dovodi u vezu sa
doživljajen trenutka. Ipak se ovde, gele se dodiruju trenutak i
večnost, i gde bi nObao da počne pravi zadatak ja, nalaze opasne

vreDenske stene, na koje se čovek Bože nasul<ati, ako ne prodre do

Sina. Faust ,stogodišnjak ,dovodi ove reči u vezu sa trenutkom svoje
smrti. Ali on ih preobražava na osnovu svog duhovnog razv~ja, koje
Jpd njega kroz zablUdu i greh sazreva:
Trenutku bih sue O reći:
Ostani ipak, tako si lepI
Trag mojih zenaljskih ~ana

Ne no';;e u eonina nestati."

Tine Faust zapada (pod uticaj) smrti. Preli~ ~l o'ro ugovora, sada He­
. _ća ostvari _. .
f~sto moze ~ ,svoJa prava, posto Je Faust podle~ao zavođenJU, pošto
je hteo zac:rža ti trenu tak. Sa izvesni;] opravdanj em srne Me fisto reći:

"Posleclnji, zao, prazan trenutak,

Taj bednik želi da zadrži.
Taj koji ni se tal,o snažno odupirao.
Vreme će biti ~ospodar, starac tu leži u pesku."
Ali u tome se zavarava Mefisto, ela će vrene biti gospodar. Prena
LLAC--i.fs;L -'l I\R.o·~~bT __ I'Ml,;,,>,.r,,,,,,,,,.,,\.UIt Cv ,",,
ftf-t((\ k r\ 1-\- j)llJJt.l<..fJ.."n --'> I-il\ ';ll 56~ts'; >1!ft-'c<-E.
biću stvari Faust je "VreE1ensk.o" nać;vlacLao. Doduše on je u izve­
snOD smislu tom reči MeUstu platio poslednji tribut, ip2k on
izgovara jec.nu istinu: "Trag mojih zGnaljskih dana nG nože llGstati
u eonima". To jG istina, da čovek kroz dveri se.dašnjosti, u ja, sa­
vlac,ava vremensko, ako je u trenutku smrti u sebfJ priDio .nadvla­
đujuće ve~ne snage Sina.
Značajna je Faustova poslednja rečenica izgovorena
pred njegovu smrt:

"U prec10sećanju taJw velike sreće

Naslađujem se sa"n najvišim trenu tkom."

On smatra, doduše, u svojoj pod l1efistovim uticajem,

pomračeno j svesti, tine nešto drugo, ali on izgovara pun slutnje,
~~-~--~
ipak onu istinu, da je trenutak smrti~ objektivno glodano isto­
.-
-------.. -- --
---------- ---------~
vremeno i najviši trenutak u životu kada se svest " risutnosti
..... -----
Duha" uzdiže do jedinstva sa večnošću. Befisto izražava svoju oc,­
------- ----- -
---... ..----..
vratnost prema razvoju i opstanku:

"šta će na;'l to večno stvaranje!

Stvorenog uništavanje!

Beše mu!" šta tu ima da se pročita?

To vredi toliko, kao ,La nikada nij e bilo,

I iplli~ se kreće, u krugu, kao da beše,

Stoga mi j0 ailija večita praznina."

Tim stihovima Gete označlilje Mefistovo nastojanjo da

zadrži ljudski razvoj. On jo ~uh Iwji hoće da održava, za čoveka,
jedno odumirajuće stanje razvoja, pa stoga nastajanje sa prezirom
otklanja. Tom karakteristiko," Gete prikazuje samo ~ecnu stranu sila
koje se protive dobru. Rruga strana tih sila (ovde to sano radi
dopunjo pominjemo) - Rudolf štajner ih jo nazvao ahrilJanske ­
nastoji da neke razvojne tendencije čoveku privede prevremcno.+)
Upoznavanj&llipolarnih delovanja oba protivnika dobra, otkriva se
sada i dublja pozadina savremenih novolja. Onaj ko 8~ ne obazire
'kn..!:_(lUŽnost _dUhovnog pbzL-anjl1 tronutka,nužn;-dolazi.t u pogreš..:~
odnos prema onom što je bilo i što će biti. Jer ko duhovno ne može

---
(; vladĐ ;;d~šnjošću,to.j seti~le-'og;~;;;-j~-~d Š~a i zapa~-;"luf,-
nje. Lucifersko
- --
-_.'
zavođenje
. - .~.~

se sastoji u tomo, da konzervira ono što

----- ----
.. __ ._ _--­
.-_._._---,...-*.,..
..

. ­
.~

jo bilo, da stare snage čovečanstva obnavlja i dalje razvija, da

+) Uporedi ~pis autora: "Zagon8tka zla" - štutgart 1951.

 57

ih zadrže.va u njihovom starom stanju. Kada čovek potpadne poti uti­

caj toga zavođenja, onda se uzdiže ~hrIDmanska moć i bcr~ ono,
što je nastalo iz luciferskoG useva. Rezultat zajedničkog napada
je skrutnjavanje, okoštavanje i sr.irt. - Ahrinansko zavođenje vodi:*"
__ ~_. __ . ---o . ~ __

"---_.~.-._._---- _--
.- ,_ .. . ---
pogrešnom ocenjivanju budućnosti. Preskakanjem zm<ona sazrevanja,
-­
------------_._--_._~_._._-

ono
'--
što treba da se
-- -- - .---- desi, to se preuranjeno
_ .. -"-- •.. - __
i prenaglo
---. __ .. .. - .-_. -
.
pokušnva
,_ .- ­ _-
dovesti do ostvarenja. Time se opet Lucifer poziva na dejstvo;
'on
-
-'_.­
sa svoje strane zasniva zbrku i ilUZije. Tako izvo ci-; J.ucifu
sk" i ahrmmanske sile, ruku ped ruku, svoju igru loptom.

Time je dotaknuta jedna strana problema vremena, koj,:

nože jasnom svetlošću da osvetli pojave 20. veka. Moderan život ~ ~

-
---
boluje ac' toga, što je izgubljen čoveka dostojan o"dn~~-;'~~.l~re-l\.
Llenu. S jsclne strane podižu se, sa žilavotl. snagom, zaostale sile,
• ._0 _ ... o ••
- ~

--
koje nastoje da čovečanstvo upregnu u ten,cencije davno prevaziđc!S
-. - _. - - --_._,--_.
prošlosti. Svim srecstvima se pokui)e.va da se veštački priVidno o~i'J'-'
_.­
'
ustanove, idej~, i sistemi koTi. °SU- veCi)rbvno pos"taiiiomlj:Lvi, k~ji
O

su već n~ pola izumrli i-rliIjGdu puta otkaz~ii. NeDa ničega tako

prcretarelogo'i i~~e~talog.! što danas ne- bi ponovno.uš~ooUup.otre'but
o
- ~ druge strane, kao poslo dica pronaglaGcnog obret.wJlanja .in-toJ eJ-tet,
a ne manje prenaglašene prirodne nauke i tehnike, vrše se džin07­
... - - _ ••• ... ••• _"_ ._. 0. __ - _

s~i pokušaji preskakanja čitav~h. e~~ha r~~v~j~, _~~_.pi s~.QnQf~o

treba da nastane u bUdUĆn~;ti, ubacilo što je moguće bržo u sada š-
_ _ _ _ _ _ _ _. 0 . _ o .0·_0. "0" 0 • -.­
/t
njost. Moto te tendencije je dat u naslovu jedne, mnogo čitane,
knjie;e od R. Jungka: "Budućnost je već počela". - Jedna linija kre­
te,nja, koja priliči čovekU, može da se održi samo nalaženjen Sina,
koji je objaVljUje onom ko duhovno upozna svakodnevne pojave koje
sc dešavaju u sadašnjosti i shVati nadvrer,lenski karakter njihovoe;
bića.
Pogrešno ocenjivanje Vr{)'J0ll<' pod uticajem luciferska
i ahrimanskog zavođenja može ea se prcučav, dobro na jednom pOGet­
nom prmmeru. Kod bioskopskih tehničkih uređaja za ubrzavanje i uepo­
rave.nje vreLIene. je očigledno da so tok vremena ne može proizvoljno
skraćivati ili produžavati bez opasnosti da se zapadne u nestvarnost.

Uredaj za Ubrzavanje radi, poznatom metodol~, nekim tokom kretanja

(slika) da bi se kino tehnički dobilO vremensko skraćc'1je. Dmcle UZ~y,.

sc od jedne biljke, koja nornalno sporo raste, u velikil;1 razlJacimu,

racino dan po dan, ili od nedelje do nedelje, niz fotografskih sni­
maka, kojina se sniLlaju re.zličiti stadijumj. njenog rasta. Tako
nastali snimci se posredstvom kino-aparature projektuju na ekran.
 58

SPI:l,)J::"7"\
Time &e dob~ja ut~sak kretanja, koje na biljci, usled~starostil ra­
sta, ne može da se primeti. Tu so vidi jedan proces, koji se u
prirodi može da protegne mesecima, skraćen na nekoliko sekundi. To
može biti vrlo interesantno i vrlo poučno. I sasvim je razumljivo
da tome nema uopšto ništa da se zalJeri, ako se zna da je ovo skra­
ćivanje vremena preduzeta u cilju da se zbivanja učine očiglednim,

koja inače bez ovog postupka ne mogu rlf' SO posmatraju. Jedino se

pri tome ne srne verovati da je to stvarnost! Biljka u istini ne r&­
ste takvim tempom. Punnj stvarnostibića.bil~~~_Rr~ada1 njo~ri- ~
----- -_._.- ._.'
meren tok vremena. Navedena rečenica "Vreme nastupa kada se pojav.·
. • • - _ ••_._., ...... _ _•_ _ . .•0_., - .0 .---­

ljuje biće neke stvari" može ovda (12. so oceni u svoDle punom znaiie­
~-=-=-:-:--:----:--~~~ -._... - ....-. ~
nju. Vidljivost nastupajućeg bića biljke dolazi do izražaja po
sasvim određenim i u njoj primerenom intenzitetu vremena, koji je
za biljku isto tako važan, k&o i njen oblik ili oblik cveta. Kao
što se kod nekog leptirastog cveta ne može ispustiti iz vida za
njega karakterističan oblik cveta, tako se ne može apstrahovati
intenzitet vremena koji odgovara biću odnosne biljke. O tome vladaju

--
u opšte sasvim nejasne predstave. Vremo je isto taki važan kvaJ.i­
tet, kao boja ili oblik. Kvaliteti se mogu zanemariti samo do izve­
snog stepena (pOSlJatranja) bez I.pasnosti da će se okrnjiti nosilac
supstancije koji je tom kvalitetu određen. - Doduše,
... _-
ljaka se n~ki__kvali teti .:nogu veštač.\{.:i,. oc.',g1l:;iJ:.~a i.~.reDJenaki . .!?k
kod nekih bi­­
--
t .--~

njihovog rasta skratiti do izvesne mere. Ali j§ poznato da takvo

.------
gajenje sob~m donosi velike gubitk0 snaga života biljke. U mnogo
------- _.. -.,,-­

_._ ­
.. slučajeva
..
će se biljka odupirati takviH zahvatima ili odgovarati
_._--~-

time, da pre ili posle degeneriše. Upravo te činjenice potvrđuju

...- - - -----'=-­
ovde razvijene misli, da je intenzitet vremena nerazdvojivo spojen
sa bićem biljke. Kod pojecinih vrsta biljaka postoje značajne raz­
like njihovog vremenskog razvoja. Jedna bambusova stabljika ima
mnogo viši intenzitet vremena nego hrast. - Ako se skraćivanjem
vremena skrati linija rasta, koja odgovara biću neke biljke, u
cilju očiglednosti, onda čovek sa svojiu zapažanjem više ne stoji
na području pune stvarnosti. U zapažanje se ubacuje jedan bitan ele­
menat koji biljci ne pripada, koji je njoj stran. Ko neprestano
posmatra ovakvo bioskopsko skraćiv~nje vremena rasta neke biljke,
to može, bez daljega, da zaključi i aam. Ovakvo čudno kretanje koje
se pojavljuje na ekr,mu, sa brzim raatoD peteljke, lista, cveta
itd. nema karakter biljnih, nego životinjski~ kretanja! Oblici koji
se Vijugaju, uvijaju i kolutaju podsećaju na slična kretanja zmije.
 ~~ --.It> r,1(,)Lc..-\ tIJ"A\:\ ' . 1 ' ' '"!IVbi).y...
' ..
iLl"" o

59 w;J:> II ~ Po :,-Ih/n"')t ~ :;"\I)\:4 clđ ";,t' 1\ t.IU """<

Abruptno otvaranje pupoljka podseća na pokrete otvaranja životinj~

slte njuške. RJkret koji kod životinje deluju originalno i lepe, ov,'e
dobijaju avetinjski karakter. Pokretima koji kod biljke imaju smire­
nu liniju razvoja, projekt0r na ekranu ~aje jedan strani intenzitet

*
vremena. Odatle se stiče utisak, kac '~':', se ne radi o jednoj bilj­
noj, nego o tvorevini iz živohnjs.1:o[ carstva. Ovaj rezultat je i~·

vanredno poučan. On pokazuje da svakOH prirodnom carstvu, očigledno

odgovara drug~ intenzitet vremena. Mineralni,biljni, životinjski i
ljudski svet, svaki hla, na svoj način, svoj S"'SVil~ određeni odnos
prema vremenu, koji ne l10že c,a se izmeni bez opasnosti da se ošteti • oo ""__ ._.~ __

biće koje se u njelau pojavljuje. Sltračiv<1Č vremen<1 vrši jedno ahrJ-­

----
_ _ _ •• - ~ - • • .- o ._~ __ • - • 0 .• --.. •

mansko skraćivanje Vrel'"IOna, keje stva,rc, utisak jedne pOVišene br..:zil<(J

-----_. -- ._---_. - - ._ .._- ----- -_ .. .- .-- . -.-
Tada kao krajnji efeKat nastaje ilUZija, li kojoj je čovek izložen
._ o . . ._ . _. _ • . • • • __ _.~.. _ • ' • • • __ • • _ •••• _ ._____ __ _ ~ _

jednoj nestvarnosti, koja je opet tipična za luciferske oblike. U

._----- --- .. -..... - - \

---_
~----_._-----

il~aginaciji SĐ pokazuju zmijski pokreti kao avetinjski lik Lucifera.*\-~

.. - - - ""._._- -­
Kino-ubrzi vač stvara odgovarajuću suprotnu sliku. Po··
sredstvom prevelikog broja snimalea, kino tehničkim sredstvima, do­
bijaju se polaganiji pokreti, nee;o što su u stvarnosti. Time se po­
jedine faze zbivanja ističu jasnije. ;,a ekranu se pojavljUje slik"
kako konj skače preko ograde ili skijač u skoku, koja se lenjo kre­
će. Zn izvesne studije to može biti izuzotno ono poučno. Međutim

odvoeli u drugu vrstu nestvarnosti. Pokreti izgledajU nepriredno

mehanički i približuju se pokretima jedne pokretne lutke, koju

pokreće neki sat. Elemenat vremena, koji kod čoveka i Životinje

nužno zahteva određenu brzinu, ne može se eliminisati veštački,

bez opasnosti da izgleda kao da se radi o nekom neživom biću. Kao
,što se POL10ĆU kino-ubrzivača vramen, biljnih zbivanja premei5taju
na viši plan u životinjsko carstvo, tako se usporavanje zbivanja
kod životinja i čoveka, pomoću kino ubrzanja utisak svodi dole u
blizinu biljnog, ili mehaničkog pokreta. Struja vremena se zaustQ­
vlja Jh postoji opasnost da se. zaustavi. Strani m01llenat kočenje. nad­
vladava dinamiku, koja izgleda statički protovarena. Luciferska

----
sil~, ~oja ne prati vre1lle, i koja
----..........-. - ~-'--"--' . .
zahvata struju nastajanja, zaustavljajući je. Aparatura oduzima
--- .-' -- -_ ..... - -- . '.. ­
'.
hoće da učvroti
.
ranija stanja,
­
stvarnost sinovskim zbiv~njima, sa clruge strane, a kao krajnji re­
zultat nastaje ahri1llanska slika neke tehničke aparature. Ako se kri­
vo shvati sinovski elemenat bića vremena, onda se krivotvore i obe
-------------_.
-_
ostale potencije trinitGta:
.. ,-- _.- . _.__._--..- .-'-"

princip smrti, na [.lesto Duha, luciferska ilUZija.

-.-
-'--
,.-­ .

.
na mestu Oca pojavljUje
..
se ahrimanski '

-" ._._------------_.---­
 *" f~~r ~.mb, \c:.~>l.1/l1l'O\J."YN1l, }1E;·t-i\1)G-V'b'N(;
~IđWjl,JM7 ~ J'tltk~SLI:, PO~'U-t." !.iGo
,{-~UAtt~ ~1/'1U\if,
fJJtOI\ ,t"a'NYLiil-liE ,;chl-.t?'l, ~h")n
k ***** Shvatanje trenutjt." J,Z prisutnost duha, u smislu icle­
. , - - - - _. . .. _-----------_. ,-_.­ __ -~

alne prerade hitro prolazeće pojGVC ljudskim ja, omogućuje da se

nadvladaju obe opasnosti. Time se menja i anutrašnji stav koji
zauzima premn trenutku. SVe) dotle dok čovck nE? .l!:vidi da,.ij!
čovek

-1.-hrenutka zasijava v.očnost, čov;;:će oseĆati'boi~ad ne~t~janjem i

l' ~~t;;~št~'-d~i[\;i. Kakv" nnm potresna osećanj; nosi opr;­
'XX štanje~!:agiii-~~-:tvari~l~.t_~~imo nego kada t~e,
ako
~---_..

je čove!t
- ...--...._ na, .__
_. _ . _ sasvir.l
---..• -----.--
ljudski način
. _.- "'__ stekao
---
_
se za:ilstavi tok vremenskih zbivanja u smrti dragog na!;l čoveka. Ali
pristup
- -_ _.:0....
.. ' - ' ~_.--.....-----._--------

-.::. biću čove!:a

­
...-.­

--_.. . .-----. .
ili stvari, koje nnc!vrcInonski traje, om1a on zna da je nestajanju .-_0- _.-__-_._ _ _ _
-._._--­
podložan samo njegov spoljašnji ovoj. Materijalni oblik pojave so
.----~_.--.... --~-_._-----­
odlaže, njegovo duhovno biće dalje traje. Covek može sa njim dalje ~,.----. ~~-.­

--_._-----­
". - ._._.- "-'. ---.. -_. - . - - •••••• _ _ ••- - - . . . . : : . . . - . - - - • ...-.......::- ---- -......,--- o - •••• _ . _

da ostane u vezi, u koliko u pomoć uzme snagu sećanja i u koliko

.----~-_ .. _ . . - - . ~-~---­

_.- _.--.-------------------......._-----.
mu da karakter sadašnjosti. Taj proces se može U pravoj liniji uz­
-'-'-";." ­
(\iza~_.~ pred~~v..!:...~_an~~-~:!:l::.~ta..~o ...Il~~~~.!rašnj e. g
spajanja na ni vou duhovne stvarnosti. Time se može sorti oduzeti
--._ __._" --_. --- -
._ . _ -• •w _ _ . _ - - - - . . - - . . ._ _ - - .•• - _ _ ~ -_._.

-_ .,-
žalac, sinovsko"l snagom duhovnog posacašnjenja. Time čovek uči do
.•.-----.,-
_. . __._. . . _. ---...--_ ...___". __ - .---
.·_--_1
izvesne mere. iz unntrašnjeg i skus tv", šta je to smrt - nadvlađu­
... .. . --''"'''-- ~-----­

-." _.----_ __._._, -- ----- ._ ----­

~ -~

juća snaga uskrsnuća. On tada shče sigurno životno osc'ćanje da

.. ... .. ..--..-- .--.-_._~ ..
se_fJ::,.e-l~~_:2-.~~ .• ~~npč~~~ti...t_ krije u Očevoj r~?i.
Prema budućnosti gubi se oscćanje straha. li koliko čovek pmstepeno
1_.-_.. ..---·_-- .
_- _-_._---. _
_ -_ _----­
~

__._-_.__
._ •• _ •• _ . _ _ .. , • • - - - ••••••_ , _ _o ' _ . ­ ••

sve više otkriva da sVNta novQ]Jojavp opstanka,~rema kojoj čovek

_.... ..
-_._- _-_
ide u... susret,
.. .. unutrašnje
u krajnjoj liniji treb" shvatiti kao
.... "------~_.­
prorađeno..- ' poka~uje
----~. . kao poziV
..
Duha, koji
ozdravljujući
..-_._---­ i oživljavajući •
...... -- '-~.-._--_._.,.- -.1------ -
Kada čovek shvati trinitarni karakter vremena, onda
on stiče postepeno moral~i odnos prema članovima njegovog funkcio­
nisanja. Već 1)0 svojo j prirodi. sa svojim osećajima i osećanjima.
čovek stoji u jednom naivnom, instinktivnom, odnosu, prema prošlo­

sti, sadašnjosti i budućnosti. Stid, kajanje, zadovoljstvo, ~~za~o­

k voljstvol su unatrag okrenuti prema prošlos~~; saučešće. pobožnost

* čežnja, S~l­
t
.'
više pripadaju sadašnjosti; strah, nada, nestrpljenje,
~a su osećanja upravlji;na ~rema onom što treba__d<:,.Il~~t.~~i u bUd~ć­
nosti. U koliko više sebi···,polažeJ:lO račune o svojim delima i propu­
*** t*!l~B~ima, ~ toliko se više prošilllano oS8ć,,::'.l:~.;ima_y:!'.em~_~~_~10raln::;
* svešću, a to može delilllično da nas, čmt, bitno iumeni. Hrišćanstvo
'* k;;;n;;oči ta religija Sina. nClelašĐ.va';:;ii7.~~~t;;o~~i~e-
obrade vre­
t mena. Iskonski smisao s'altrw;;ent;"i;;-povesti je uspostavlj~~je jednoG
'* ži;;;,g sjedinjena sa trinitetoLl, pomoću moralnog osvešćivanja vremen­
 *
'**
h.::"', <-C"-;- -~ l..'t:l3\ "'-'CE -\ill<k(.< P ocl\ 61 -;-, A<,-Le'r _ ~\S v~.L"-"'i.
S1\1J1\.,...Jc'i-4 11\:>1;,"" ",~vi.<4A (W"J" 10l<.~J 3,,",)J("i";''''-''r<- o~74.".,..,i ,lt­
BL<~Q"l-U's,,,,, l-tlt'hl-", of'-"~"~ E; 'l"" "Ht\ _ ~ctll bitLl«'</J:df, ~ \f"[) ln1'l -*
skog života. ,Čovek-~~ra učiti dn u hrišćans~oQ smislu st~~~~re­
ma prošlosti. sadašnjosti i budućnosti. Prena prošlosti on treba, ~
-< «------------« - i\(
ispitivanje~ svoje sav~~!i da se of-vere d~~Rjanj~, čime se r~~i-
< -« «<---
*
rUja princip Oca. prema kome su tekli gre si. Volja da se udovolji ~
(Božijim zahtevima) P~<~iZ}~~~:L_<::i;~3iJ.daiillje.Q.cl~e; koja je elone-t", }
<

iz životnog spajan._~~_sa Hristom,-Nacla u oproštaj_ greha. odnosi-?e ~

na budući 'ishod oslobođenja od greha u carst!U «~ha. U praksi ispo­
vesti, kOj~-se vrši-u Kristengem;jnitaftu, u kome se voeli računa o
<

slobodi pojedinca. i prema tone postupa. obavlja se pripremni duše­

brižnički razgovor u kome se raspravlja o grehu i prošlosti. Sakrn­

mentalni deo, u većoj meri obraća pažnju na ono što je u sadašnjo­

sti i što će biti u budućnosti. U njemu se apeluje na snage ja, i
vodi jačanju i harmon1zovanju mišljenja. osećanja i volje. koji s
sa svoje strane organski spojeni sa vremenskim trojstvom i njihovi;.l
božanskim značenjem.
Kao i kod prostora. tako se i kod vremena nalazi svoje­
vrstan spoj triju Glavnih funkcija duševnog života, ipak se ovde
ne može na isti način sprovesti prilagođavanje. s obzirom na dina­
mično biće vre~ena. stoga se unapred mora obratiti pažnja, da se
ovde radi o bitno pokretnijim odnosima. Mišljenje je, s jedne stra­
ne, okrenuto prema prošlosti, pošto se ojnosi na ono što je nasta­
lo. Mi llpo-mišljarno ll u odnosu na postojeći svet Oca. čije biće mi
nastojimo naknadmo da odgonetnemo. Pa i naši Zaključci koji se od­
nose na bUdućnos~nisu ništa drugo nego sarno izvođenja iz prošlo­
sti. - Pa ipak. u mišljenjU žive snace I<lica za buduća dela. Misli
su usevi nastupajuće žetve. To §e najjasnije pokaZUje u procesu
istorije sveta. Materije.lističko shvatanje sveta je u devetnaestom
veku izgrađe~o u mislima; u početku dvadesetog veka ono je sp~lja­
šnja stvarnost. Ljudi kao Rekel (Hackel) SU u misaonom životu bili
uvereni materijalisti. međutim u njihOVOJ;] životu. njih su još nosili
i:npulsi prošlosti. Danas su te materijalističke misli zgusnute u
stvarnost soci1alnog ž~vota. Danas ljudi ne samo da veruju u to da
je čovek jedna visokorazviijena životinja, nego postoje pokušaji u
. praksi da se organizuju čitave države tako bw da je čovek egzem­
plar jedne životinjske vrste. U tome je smislu mišljenje jedno­
strano upućeno na budućnost. U naijvišem smislu ono ima za zadatak
da pripremi buduće c~rstvo Duha. - Sa ose6anjem mi u velikoj meri
živimo u sadašnjosti. Doduše postoje pojedina osećanja, kao što je
rečeno, koja su po svome sadržajU upućena prema napred i natrag,
 62

međutim, neposredni život U osećanju nam omoeućuje, ddl%aročito

jasan način živimo u sadašnjosti duševnog bića. Međuti~, u aktu

mišljenja i volje, sadašnjost može sasvim da se zaboravi. stoga
je snaga srdačnog osećanja, pre svcGc od prirode propisan put
koji vodi bogu Sinu. - Volja se u svojem stremljenju upravlja
prema ciljevima budućnosti. Kao privučena dalekim snagama buduć­
nosti, kreće volja odlučno prema budućnosti. Ipak se OVde, pri
tom, uglavnom radi o sadržaju predstava, kojc kao motivi volji od­
ređuju pravac. Po celom svome ustrojstvu volja je određena proš­
lošću. Koliko je volja nekog čoveka jaka ili slaba, to zavisi od

ranije položenih činilaca. Volja ostvaruje impUlse, koji kao da

dolaze iz iskona, davno zaboravljenog vremena. U koliko se čovek
oseti pobUđen da radi iz svojih nesvesnih nagonskih osnova, volja
je neslo bodna. Instinktivna delovanja iz snaga neprovidne prošlo­
sti determinisana su i pokaZUjU se kao da su rezultat funkcija
Oca. U sferi Oca Vlada nužnost i z.akon; bHo da je to prirodni
-........- - . . ­
zakon, koji vlaIla u cvetu,~ilo da..1:_~o...~!U2-~~~.:'.ji.~e~u­
_._-­
-----
liše postupke pojedinca ili društva. Ovde važi norma "treba" ili
_._-----------,--­
-
__ __
"ne treba", sloboda nastnje tek kada se
šlosti,
. .
i preko ja-jesam, nađe Sina. Ako

-----------
._.~--_ ..
volju sve više određuju
oslobodi stega pro­
čovek

idealni motivi, koji su shvaćeni u slobodi, onda se čovek preme šta

-- _.-----­
---.........----------_._------.~

-
-------_.----............... ~._"- " - - . - - - - "

. _----
iz sfere Oca u sferu Duha •
Dakle, vidi SĐ, da nišljenje, osećanje i volja, koji
u prostornim pravcima imajU čvrste odnoso, u vremenu stoje u pro­
~enljivom odnosu, koji ton području odGovara·u najvećoj meri.
Statičnost je nadVladana i ona ostavlja prostor pokretnom klaćenJa.
SS \"l'e~ •
Ilr{ W~2 , AAA • •
 r\t~c)t."i:.- )~,~" _~3 DUH
C;\ \'J IST .? c.'·:.'lrc~A; ~Ii - Plti(t .... \'Č,dn _ ~ ~It-.i
,
\'>
~ \j eL,,, - '\ /\\1 ... f\ - ~ t1'<1C

SVEST KAO OBJAVA DUHA TRINITETA

Najvažnije sposobnosti duše, u koje se rRščlanjava

ljudska sve~t, spadaju mišljenje, osećanje i volja. O njica je
već govoreno kada je bila reč o prostoru i vremenu, u koliko je to
bilo potrebno za prikaz,u njima postojećih trinitarnih odnosa.
Prvo se mogu mišljenje, osećanje i volja razlikovati po stepenu
svesnClsti, koja se u nji),1R poj,wljuje •. Naj)Đ.snija, nć:j~'l.etlija_ ~,k
najpreglednija vrsta svesnosti je u miš. jenju. Olde stvari i bića
~
imaju jedno značenje, tu !yaada sigurnost i jasnost, iza č~ga se
ne mo:;,e kriti ništA str:;<no. Hisli kojo ni proizvodimo, ne DOgU da
sGdrže ništ[\ nBpoz!:!,;: to, što im mi u s cV."\rc,lačkom procesu nismo
dodelili, što one jesu i što znače. Tr'lžiti bilo kakav eler,]enat
stranog porekla, ko,ji nam je nepoznat, koji bi se nalazio iza mi··
šljenja, izlišno je, s obzirom na sebe određujuću, jasnu prirodu
mišljenja. - U osećanju više nemamo tako jasnu svetlost sves!.i.
Osećanja so talasajU između sfera svetlosti i tome, ede se jasno
*
'i tamno susreću i mešaju. Boje nastaju kada se bore svetlost i
tama; one su dela i patnje svetlosti i tame, ke.že Gete. Osećanj~
SU, moglo bi se dopuniti, dela i patnje duha u telesnosti. Oni
su
nastaju u onoj mra~noj sferi duše, koja s jedne strane dostiže
duh, a s druge zahvata telo. Tako se lilOgU šarolike.. osećanja
uporediti sa svetom boja. stepen svesnosti, koji imama u .::.s~~~~.ji-=-.>f­
ma, nalazi se za jednu stepenicu ntže neeo kod mišljenja. lako
- - -.- _. ~._---_ .... ~­

neko osećanje može biti dovedeno do svesti naknadno u mislima,

ipak ne treba "živat u osećo.uju" zD.meni ti sa n.:lli:ne,dnim razmišlj a.­
njem o onom što je dožiVljeno. - U čovekovoj volji vlada samo sa-
..
-----_.----- -",'- -_. __ .. _-_.- ---
~

svim prigušena niža svest. Ono što pritom izbija u svetliju svest,
'----- _.,---­
to su predstave, koje prethode svakom kretanju volje, 2 prate je,
ili osećanja, koja su sa njom vezana. Sama aktivnost volje, koja
r---_. . ...

-
se izvodi prilikom
._--_. _._-._-_. delatnosti,
_.
i koja na krEju, staVlja u dcjst,vo
~

r~šiće, koji j8 izvode, ostaje potpuno li mraku. To pokazuje već )!

------_ .. '_.-_ .. -­
najjednostavniji pokret ruke. Nama dopira do svesti samo, dar illi

nešto hoćemo i šta time postiže~o. OntQ protiče dalji postupak,

pošto se izvrši "inicijalno paljenje" u TIm;]a nepristupne dubine

prirode tela, dok se na kraju izvršena delatnost ne pretvori u

 f.\\\"}"'~''''­ ~ l>u~
C::'~t:(:,1" \.l~~ -tIlJ 64
·r-,-~A .. OTAIS­

k*'* sa rezultat. Proces volje, po svojoj

.-~--_._-----_._--­
prigušenosti može da se uporedi
---------_.-------_.-.. '­
***

*;/!;*

onim najnižim stepenom svesti,

-.-
- ---- . - _-... "--". . __ ".
koji imamo u dubokom spavanju.
. . - . ~ .. -- •.... _--_ ._--._. __.. .
~. - .. __ -
,\); il­ Kada mislimo, mi smo bUdni; kada osećamo, sanjamo; kada hoćemo,
'_... - - • .0 ~ •• • _ _ ",___ ' _ , _ _ _ _ •• _

'*' *;>\­ spavamo.

Iz toga stepenovanja tri oblika svesti, može da se
razazna pripadnost trinitarnim praslikama, u koliko njihovi k q ­
rakteristični budržaji ne govore sami za sebe. Eišta nije tako

po~odno da učini evidentnim biće Duha kao mišljenje. Sa njim mi,

"
u najmanju rukU, hvatano jedan krajičak onog sveta, koji postoji
sron po sebi i niukom smislu nije određen prostorno-vremenskim či­
njenicama. S druge strane je Duh ono što materijano~ prostorno­
-vremenskom-svetu daje smisao koji se u njemu pojavljuje. U miš­
ljenju uzdiže se čov~do svotl~misli sveta koji prožima~. To­
-------- »
pla priroda osećanja nas potapa u struju svetskih zbivanja i spaja
nas živo sa bogatstvom raznobojne skale snaga i vrednosti duševne
prirode. U osećanju treperi čovek sa stvaralačkim, pUlsirajućim
• - - - - - - - _ _ o ­

životom
r----- - Sina.
- - --Sa Voljom stičemo udeo u konstituirajućim --- -'_.' ­ silama
P9.§tQje~1.~.:i_.mo.~l)mo Ls":._sv'2j~ s_:tr.illl!?->-. da zahvatimo u _ §..in j eni ce
koje zasnivajU opstanak. Nečuvena mogućnost izazivanja nove, dota­
-------
da nepostojeće stvarnosti postojanja, da se neke stvari ljudske
moći daju opstanku - bilo da su to dela umetnosti, tehnike i druga,

- približuje ljudsku volju, volji Oca, koji je zasnovao svet. ll­

volji čovek ostvaruje iopulse Oca,koj~ _ ~~_ pradavn~_~eluju u sa­
•• _ _ "~" _.0 • ••.,-._---•• •_ _ ~ ._._,_ • __ ~ . _

dašnjost. Međutim, s obzirom na ovo jasno rasčlanjenje, postoji

jedna teškoća. Upravo, ovde se pojavljuje jedna protivrečnost u
rasporedU mišljenja, osećanja i volje, prema onom što je izloženo
u odnosu na pravce prostora. Izvesno neslaganje se pojavljuje i sa
prethodnim poglaVljem, gde se govorilo o onom što vremenski odgo­
vara mišljenju i volji, u odnosu na prošlost i bUdućnost, gde su
sasvim nedvosmisleno postavljene dve mogućnosti. Ta protivrečnost
može biti podsticaj za dalja razmiš~janja, pošto se radi o jednoj
životnoj protivrečnosti, koja je zasnovana u samoj stvari. Živi
duševni život ne može se na isti način tretirati statički, kao što
je to rađeno kod prostora. Već sa vremenskog gledišta posmatrano,
pojavljuje se nužnost priznavanja dva naizmenično različita načina
posmatranja, koja su svako, na svoj način, opravdana. Ako se funk­
cije duše uoče prema njihovom vlastitom biću, bez obzira na njihov
odnos prema prostornim i vremenskim odnosima,dolazi se do treće
tačke gledišBa, sa rezultatom koji proizlazi iz ovoga. Time se
rešava prvobitno nepobitni problem.
 65

Ne uzimajući u obzir da su šema tska shvatanja uvek

nezadovoljavajuća, da se njima nikada ne dolazi do stvarnesti živog
i višestrano diferenciranog duševnog života. Mišljenje, osećanje i
htenje ne mogu da se tretiraju, u svome odnosu prema trini tetu k~o
,nek8 za sva vremena određene veličine, koje mogu da se ocenjuJu
statički. U furu~ciji svake od njih uzimaju učešće uvek ostale dve

?vaka misao je praĆena nijansom volje :i,_ osećanja, svw<:o ------

krotanje
volje je prožeto misaonim namerama i
-- ---- -
osećajnim vrednostiJ]aL.:i-__ llv~(:.. '*
j,­

o.sećanje sadrži misaone nI!c,dt()I)Qy~ ivo:I,jnu u()E?~ov~_,-="--A~i. pre svre~a ~

čovek ne sme da se smatrak,,_o E:Q.toyo b_i!:_eJ n-'illQ_tr,~_b.9 Jljl<lti U o'\=>'zir
- - _o
!t­ o _ .

~ njeBove svesti, _!1.:'tro~~tollje~~Y.9_m_išlte!lle_L(Js,Qj'",_pr~laz1- >I­

kroz razli~ite preobr.~~_1:lje. -­ -+
Istorija nastanka mišljenja evropskog zapada može se
unekolil\:otačno pratiti+l Ono se razvilo postepeno iz mitske svesti
koja je u mesto u pojmovima živela u slikama. Još filosofi iz pred­
sokratovskih vremena govore jednim jezikom, u kome su oblici izra­
žavanja bliži mitskoj slici, nego pojmovnim mislima. Ako Ferekides
iz Siro se. označava ZemljU kao krilati hrast, onda Lli danas moramo
preduzimati mučna istraživanja da bismo te slike preveli na poj­
movni jeZik, da bismo razumeli, šta je on time mislio. Kada su doc­
nije' misli sve više do~ijale pojmovni karakter, ovaj nije u po­
četkU svuda izgrađen na isti način, kao docnije, kada je postao po
sebi razumljiv. šta Više, u početku su misli uopšte doživljavane
na sličan način kao opažaji. One su stupale u dušil snagom uvera­
vanja koja su bila po sebi razumlji va, bez potrebe za podrobnim
apstrakcijama. Misli su u unutrašnjosti duše ltpročita'Jane", kao
čulni kvalitet, kao što se~,pročitavaju opažaji spoljnih pree'meta.

Odatle potiče neogranmčeno poverenje većine crčkih filosofa u mo­

gućnosti ';liŠljenja. Onj_ su i)';)ali razvijen oseć"j za neposredno

primanje ideja iz duhovnog sveta. To im je izgledalo garancija za

njihovu istinitost. U još starija vremena čovek je oseĆaO da se na­
lazi u živol7l dodiru sa višim duhovnim silama; kada bi ideje zasjale
u duši, tada su ljudi govorili o tome de_ su im bogovi i Muze slali
svoje poruke. Palas Atena, koja je proizašla iz Zevsove glave kao
predstavnica svetske mUdrosti, inspirisala je svoje štićenike i
darov~la im mudrost. Iako se do~nije taj mitološki elemenat povu­

kao, ostao je ipak

.... - • • __ •
II duši osećaj, da su Elisli čoveku date. Mislilac
- 0-' _ •• '-­
*
+) Uporedi Rudolf štajner: ltZagonetke filosofijelt.
 66

starog veka njje smatrao avoje m~sli kao svoje tvorevine nego kao,
pun si'držaja odraz duhovnoc; sveta, koji mu :pritiČe~-Tek s;ed­ se"u
~j-em veku javlja osećaj da je č~v-ek sam-pr·o{zvod-aE" i tvorac svo­
jih misli. Dok je grčki filosof osećao da jo. ljudsko odvajanje od
sveta istine i stvarnosti savladao u živom idejnom životu, dotle
se srednjevekovni mislilac Video, sa svojim misaonim Životom, usa­
mljen. stoga se on osećaO pobuđen da postavi pitanje, kakvo zna­
čenje, u njet:1U samom nnstale idejne tvorevine, imaju za stvarnost.

Taj korak u razvoju je najtešnje spojen title, što je čovek i

stvnrno oslobOđen od delotvornoG sveta DUha da bi stekao moguć­
nost obrrczovanja svoje slobode. - Time što su masli II stRro doba
imale karak tor unutrašnje datih opažnja iz toga proizlazi, nesu­
mnjivo, ~:=.tJe mišljenje u minula vrenena.I'E~p<l.cl...alo.J?!eriOca.
Mišljenje,
......
koje ne protiče- u unutrašnjoj
_0_.
~_
delatnosti i slobodi,
"~_""" o- • __ . _ _ - _ .. - •

nego u ljudsku svest struji spolja, izliv je princ~Ea"Oca. Čovek,

~" starini, j;;-;;nije imajuUmišljenju nik1'.1kvog i~bo;a, nego je
mislio ono, što je u njemu kao misli ukrosano duševnim opažanjem
jee.nog dugovnog života, koji je za njee;a još bio "spoljašnji svet".
To je tipična funkcija principa Oca. Takvo mišljenje nije unutraš­
nje duhovno stvaranje, nego prirodne-duševni proces, koji se u
čoveku zbiva na sličan način kao neki prirodni događaj. Svet pri­

rodnih datosti je svet Oca. Čovek koji mora da misli na t!3kav

način, stoji pod vladavinom zakona. Prvi korak izle.ska iz te vrste
prirodnog mišljenja, koje je strujalo spolja, nastao je kada SU
misli počele da se obrazuju kao tvorevine vlastite produktivne
delatnosti.
~ti'!:Il~~"t_~()ja_morac1,: seuI'otrebi z~_ obr,,:z.ovanje
cisli, je oboležje
I.. ·-·-~-~------
Sina. Ipak
...-~---.......

.:
danas još opšte pri~enjivani obični
postupw~ mišljenja u velikoj meri potpada pod stari princip, u
koliko u njemu preovlađuje statički elel'lent. Ljudi još uvek pre­
više operišu krutim sistemima pojmova, koji su, doduše, u sebi
logični, ali najčešće zasnovani na spekulativnim teorijama ili
hipotezama. Takvim građevinama pojmova koje su izgrađene sa ogrom­
nom oštrounmci'lću, nedostaje najčešće osnova koja odgovara stvar­
nosti. Ova nedostaje svuda tamo, gde se napušta puna stvarnost,
kada se iz nje istrgnu pojedini fenomeni, da bi poslužili za osnovu
raSUđivanja o celini. Ta metoda koja služi apstrakciji danas je i
jeclina mero davna u širokim krugovima nauke. Nema sumnje da se time
na pojedinim odeljenim područjima postižu veličanstveni rezultati.
 67

Medutim ~ čovek zapada sve Više u spocijaliza~~ju i fflgubi vezu

• _ _ •• 0 __ ,_ _ __ ~. • __

pa celinom. Taj način mišljenja je potpuno nedovoljan u odnosu na

organsku prirodu, pošto oVde pojam nena samo ulogu sveobuhvatnosti
u odnosu na pojedine dolove neče~ datog (npr. prirodno~ zakona u
neorg8nskom svetu~ ne~o k20 ideja konkretno dolazi do izražaja
u objektu (biljci, životinji~ Ovo se dešav~ na taj način što se
idealno jedinstvo može pratiti samo u vremenskom sledovanju stanja
razvoja. l ) Na to se odnosi Gcteova izreka: "Um je upućen na ono
što nastaje~a razum na ono što je nastalo ••• Um se raduje razvo­
ju; razum teži sve čvrsto da zadrži ••• " Statičko mišljenje u poj­
movima, dakle, u Geteovon smisli, mora da se razvije u jedno po­
stajanje koje sadrži sposobnosti života, koju je on nazvao "po­
smatračka snaga rasuđivanja". ZA. to su potrebni pojmovi, koji nisu

i~ađeni apstrakcijama iz čulnog svetn, nego koji mogu da se pro­

nađu kao idealni sadržaji čisto duhovnog sadržaja. Rudolf štajner
ih naziva "intuitivni pojmovi", u suprotnosti prema diskurzivnim
pojmovima koji se dobijaju čisto logičkim izvođenjem iz onoga što
je već dato. - Formalno-logičko, apstraktno (pojmovno) diskurzi­
vno mišljenje, koje se izražava u krutim sistemima, još uvek stoji
pod naknadnim dejstvom principa Ocn, iako već nosi dar sinovstv~,

u obliku Vlastite stvaralačke aktivnesti primljene u sebe. Ako sc

ovde "sinavska mišljenje" suprotstavlja "očinskoj fil080fiji", kao
više, to nije mišljeno u smislu apsolutnog vrednovanja, ili pred­
postavljanjA. drugog lica Trojstva prvom licu, neeo samo u odn08u
na ljudski razvoj. Za ovaj razvoj je Gete dao jedan impuls, svojom
naukom o metamorfozi koji so danas još dovoljno -ne-c-;ni:--IZ~~
nauk8 može biti jasno, da se oVde sinovslw mišljenje ne sastoji u
prihvatanju nekih, više ili m;;:;j;;--po-jmov";'--;;-ve vrste,
- DeGo-uol);a­
------_ ..-_ .._-- ------- ---­
--- -,.-_._,._-_._--_._----
zovanju novih sposobnosti, koje prethodno ne postoje i koje se mogu
------ .. -'--.-
" --~ -- ... _.
st~ći smno vežbom. Rudolf štajner je, izme1u ostalog, pokazao na
-'-

­
primeru trougla, kako može uzdizanje snage mišljenja i pr0r\stav­
ljanja da se izvede vežbom, da bi izradio (~nM"ičko, procesualno
i tečno doživljavanje misli~) M<o se čovek ne zadovolji defini­
sanjem pojma trougln, (što nužno mora ela ostane statično i apstrak­

l)Vidi: Rudolf Štajner: "Uvod u Geteovo prirodno-naučne

spise", knji!a I, str. LVII.

2)Vidi: Rudolf Štajner: "Ljudska i kosrnička misao".

 ·~<NO_ t:t:"'?" I:' \"" 1\ \
* cr., 1""1\"
tno)l~e";;"1a ga shvati živo i onalw
p
~..:J
"'--">..

R . ~ 'V.
~

~
'''- -"
/
.

68 ,>.<,~*
n/I-\ \ •.,;
Jnko on postoji u stvarnosti,
c·
~,:
, ..~~'.'
,_.~ II

'I
',-1

.......
.
. .,
"7

onda obi.čno predstavljan;;e no llaje ono što se želi. Jer čovek mož,e
prethodno da shvati uve'- Damo o~re(elli trougclO: pravougli , oštro­
ugli. tupougli. ili ravnok'. '.
međUtim, moguće
">7 ...· '

ć'L~~
--
l'an. Opšti pojam trou(;la
..:,.jeve, koji se
.--­
0 1",_

hvata,
------._- sve
------~
no;:;"bLe
..-.-_ .. -_.- .. _-_ .. ----- ._-- --običnim
-.­
sp,...·

--------
sobnostima predstavljcYl,j:.
granica
.. -
između obić;:lO:; r;,."~lj'_aj.'1,,,,0ičwJ
lk
_ .... -- ----
)<:::1.: istovremeno obuhvatiti. Ovde je
.~ .. _.- - ---­
filosofije. Ona može da se
pii~o.!'~~i, ~()....5.~~:)~J~.0.~~-':-\'1sebi-p~_':.(ist;Vi jed-an tro.~..g ao čije_se
strane kreću .JI,. 6viJ~L prD.vCin'::';l I.. l'[\zliči tora brzino::l. Verovatno je
da će se to t: početku noći. P(;St:ićl-iZ"1)ći;8b~i'11 pOjldinih slučajeva,
predstaVljanjem neke vrste
stvori stvarno unutrašnje
,
neodređenog

viđenje
.
ekstrakta. Uspe
opšteg tro ugla koj:\. sadrži sve
--------_._----._.----_._-. -.-.
---_ l~
...
da se
­
­
_.-
posebne slučajeve.
onda.. je time post~cEut~~tu~tivan
- .._. __ ."-
pojam trougla
- .. _- .. --- - -. .
' ­ ' -

izražen u njegovo~ živoj

..- ..-- _._--,..
duhovnosti. Iz ovoga jasno proizlazi da ".­
Rudolf štajner izrazom lIj.ntuitivno S<1ZHanje" nikako ne podrazumeve.

**'** .
ono nejasno shvatanje, prema kome neposredno dožiVljena misao može
bi ti "intuicijatl.
t,*postavlja teme~_j~o l11editativno školovanje i niJ.e bez
.. ""-.- ----_._..._--...

Intuitivno, sine/sko, sticanje nekog pojma pret­

daljega'~da.toll.

'* lt- Jer sve ,po priroćl:lclato, jo funkclj2.!TI[c Oca. Hišljenje, o ko~e je
t:k ~~de;-eČ~je
** '----­ izvan Oca. Ono ~r~l\'(;-~f~~'(' ~Jože'd;;~ ;~đ~-~područj.u

* sinovstva, to je u stvflrc:lačkon

svetog Duha. _Za~.J:.ug~ je~~.clolf~, ~t-'~.J..ner:.~.!.-~~.: prvi. Pllt u istoriji

ljudskog mišljenja obrazovan" ,jec'na filoso fi ia Sina. Njee;ova "filo_
~.- su ;"i'-r""-'~"~' ""·'.'!'fi]:QsQff.ie Oga" u fta"oj
ja, i dopire u sferu čistog Duha,

§o~ija slobod~' najjasiuje b . . . • ~OJ JJL.L_ura~ n\) " ja~fi ;j.. .'

mišI'; enj e, koj e ne teč e .nh'1.lliki. .Jll4l:u....Qin..ami.čki ;l.edno mišI j enj fl ke··
"J.~Jlro~1l:zi iz s129.!jašnj:i.hp:redPQ§tQYaka... negO llfišljenje k9jo
zal1va
.-- na samom sebi,
_, .__ i ._ koje
..., može da se nnzove
---------··.0 _ stvaralačko,
.. . _kao ._
z~_~no na slobocg.~? je ~Iiš1j~nje koje proizlaZi iz snage Sina
- --_.------ ..
i koje vodi čistom Duhu. Jer njegov sadržaj nije, kao kod većine
--'-" -'---'--, - - _.,----'"."- _
.. - •. _---,. __ __ ._- _._._-- ._---, ----_. ---- -- -. - ­ ..
..• _.
' ' . ------------­

'* apstraktnih misli, ogledaIno odražavanje slika spoljašnjeg sveta,

.-'--- -' -- -- ...--r-'···'·----ov·-··---
ne~.Cl... ~up-I ... ~~~~c1~.~r:~c~cUl~og.: ~k je staro očinsko mišlje~je
vezane na mozak i procese nerava, dotle se sinovsko ulišljenje kre­
.. ---- ....---.--

•
.----. -.- .. -.----. .-- . -. . . . ­

o ..._

će u bestesnom elementu Duha. Time je novim putem, na savim sve­

'- ._,------- ..... _. .- -. ­
stan način ponoVY1o nađeno ono, što je u antici postizano instink­
..---.- .. --_ ... _ .... _-- .. __ .. _- .....
.-.-._--~- _... --_.,._--- _. -
_-~.-- ­
~--""'_._'

tiVY1o, na prirodan način: dodiriva,njo..života sa božanskim svetskim

----- --"- .._-'--. - ..--.-. _ .. _.. .- ._. ,. -_.... . .. _----- ,. - - _. - -.. ­ -

moćima.
_'o _._ Tada
__ je put vouio pdozgo na dole,
.• time
. što .je.. _...
Duh milošću
_. - __ .. __

*' *k
~_,.

~* ~~~i~~o. poslat ljUdili~n. ~"k, troba d~s...:...pos~~v~ ~_~::1Ut prav~ i

~**l"'t 'Ir: ~Du!J bude nađen preko Sine. nastanjenog u čoveku'h Čuvek se uzdiže
_ _ _ _ _ _ _ _ ._ - " . oo • .._ .......

iz prostorno-vremenskih
.. _--_._- ---- ._. -- -- -- .-'-- .---.pove~anoGti
-, . ."._.
svoje zemaljske egZistencije
.._--_.- .._. '"-- -_ .... _-_ . . _.... - . . .­
 --------------
'lj -----
1rJ~~ltli\1U. (,"Yet•• !
"'~I ~ 1. "">~i ~ '--9
691 (jllc~~ ~~i~~N (
ol<.\Ct:N/\
stvaralačkom snagom Sinl3..illudi SO.'l ll~H7U~y~jU_vi,si~~
Time je stečena O.S:l(,V .. .:'~, r."zuuevanje najdubljel':
spornog pitanja u ist<priji hrišćnnsI,c crkve, koje je dovelo u
SVOjOj konsekvenciji konačno do razr'.'.-:',j:~DjQ na istočnu i zapadnu
crkvu: pitanja o iZlnženju svetog Duhe., oko lmga {'pitanja) su sto­
lećima najbolji duhovi lomili koplja. Da l i sveti !Đ.th proizlazi
samo od Oca, ili i Sina? Tako je postaVljeno pitanje, koje je sa
različitim proširenjima zapešljavalo ne sar,lO teQJ.Q.ga nego .i.--Ši..r.e
~ .
krugove. Današnji čovek u tome može gledati samo praznu akademsku
~ ------_._--­
;tr
-
problematiku i jedva je sposoban d~ išta rnzume od
---- -----
različitih
­
*"*
. _.•.
odgovora koji
e
su doveli do užasnih posledica crkvene šizme. pa
... o. ~ ••• _ . _ . __ . _ . . • •'_ .. .. _._. _ _ ~ ., • • , _. ._. _ _
",)I­
ipak, u pozadini ovog problema§.tQječinjeuice.razvoja
vla!l.t:i.J<.e
._----. ------ . -*:-k
€ , vesti, koje se neposredrl~.!ič.u_!lY'!lkC1E._č9'ye§1l_._I)_ĐJll9 .. iz t~h_ Či!!1.e: k ~­
~ca može da se nađe razumevanje tw~o dalokosežnih, prividno, samo
-------- -_ .. -
dogmatsko-istorijskih prilika.
-------_ .. .. ... _- - "--- --- ._.. --- - .
-~._- _-_ ~_ A>
~-- --- ..- ~ -
Izloženi način antičkog rdšljenja prikrivao je čovekm

njegovu vozu- sa duhovnim svetom. On je znao da sadržaji njegovog

•
mišljenja izviru iz krila jedne nadčulne sfere. Ideje su za njega
bile realni nadčulni činioci, i njenu je bilo jasno da on prima
njihov odraz u svojoj misaonoj svecU. T:I .sigurnost je postepeno
izgubljena. Ruku pod ru..\<,u sa tin ,izgubilo se i misterijska znanje
o trihotomiji čovekove prirode, na telo, dušu i duh, koja se u
prahrišćanstvu pretpostnvljala kao po sebi razumljiva. Dok su ve­
liki crkveni oci, sve do Tertulijana, Klemensa i Orligenesa pvrsto
verovali u to staro versko ubeđenje, docniji teolozi jedva da su
.• to shvatnli. Uskoro nije više bilo realnOG razumevanja za taj il
princip Duha. Ni u ljUdima, ni u svetu, više se nije moglo doži- ~

veti realno c:uhovno. Spolja i iznutrn

hovno. I kada\~zronilo pitanje izlaska svetog Duha nastala je neo-
bična situacija. Oni, koji su iz sta;:'e tradlcije osećali još re-
čovek je izgubio uvid u du-
*
;;r

,J­
alnu vezu sa Duhom, morali su nužno lla osećaju da on proizlazi iz ) ..
Oca. Jer za njih je Duh bio nešto, što bez čovekovc saradnje delazi ,.
).
"odozgo" i što može biti sano prir.lljeno. 1hd čovekom vlada čista
milost Oca i obdarUje ga silOl:) Duha. Ta milost struji u čoveka kao ':<
prirodan dar. - Drugi deo čoVcčanstv,\ je jače osećao novi impuls rt
ja, kaje-je ._.pozva~~-~~~t~~raiačk~slobodU i "sa~o~~~l~ostt.
ljudskog
... __ ._,_, ...__ ... __. • ._._.0 00 .00. ._ ---- --'-_.•. _-_.__.• - _. __ . --_....

**"
Jt
~
?vi ljUdi su doživlj..Đ.vali Sina kao_prillGi)2~<Ol~ta~J~n
...u.sv:o~ot un~-
!!ašnjosti. ,:im nastanjenjem Sina un~j~"Ia sc. IJr~~ud:i.la_j~c',na.. nova,
sasvim sa!uostalna sila. U njima je svanula snage. ljudskog mišljen~,
'_0 4 "-. o
 , _ ·'t1\l'>'1.iUltJ.o::\~" c, ,~-c.""

'~itC~"' ~\;l{\ - l ., tiu.t\ ~\~',-)t:\C ~ ~-t (iU1 ,- f~~U-<X ."'jL,WH, O.... -.i') -~~t.Jl',
li1fI\l\Kr1 \;lL~'f1 -Tr ~~'<. Mcl\;JI:~ ~Sli-il\_ 1i'u'\II'/L.M iv\M'VtJ "\Alill, .. 1:.\ '
4 t>,c, ~{i ,1..",\\;,\ \ ';0J1I-.~ M.f\~ (~i'.\~) ,t~ .. YE ItH,<;tl.i.{,M
3'IA Ibl tle" v1 hl i'\ \ ~" ...\ ~ ~q 1;1\1>\
oni su osetHi misli, koj~ ~u i~l r ' . "·"1fJ,'. c::\rf\tvQ .Duha, kao nji­
hove vlastite tvorevine. ~n- je po~rednik
,.J.:-?'r ~ ,-* r '-.' "'......
svetog Duha.
*"** '"
IS tOvetnoati . -_._. Tako
- _.. - ­ je
kao konsekvencija nastalo učenje o _ _ _ _.
• bića Sina s OceĐ, - .0 __ . • ... _ . -- - -- - • __ , _.__ _ __'0 _,

čuvll~! d~dat~ :r~~~_~~ue,.,,~,o~ Sina" u'ae!'skom ~.!'pov.edanju "Ata­

nasijevaea" i "Ni1tej,o,ca". Posle je t:1j dodatak uveden u celu
---- . - --- --- -_._,--... - _. -- -_.- --­ -

znpadnu crkvu, iako je on relativno dockan konačno sankcionisan.

IStočna crkva je neprot1v"zadrŽnlEl prvobitno shvatanje, po kome
nUh-proiiiiazi samo od Oca. . ,- . ' . "-" .
_._----~_._---- -"'-.. -
Na toj situaciji je sada značajno sledeće: ~:v~_~e­
t stoko zavađehe grupe ljUdi stoje jedna prema drugoj, od kojih
~._- -'--o _ . _ _ •. _ _ _ ' . . ­

jedna, doduše ime još 1tvesne odjeke dožiVljaja Duha, ali koja
; ne gaji Više Ilavremenost ob1ikt, svesti. Ona na atavistički način
.~ pr1ma Dub od Ol;a, Ila sanov1to-nesllIlIostalan pre-jutv.n1 uaE11l,
kaO Ullto pr1rođn1 dar, iz koga je isključena kUjajuća vlastita
, slobodna ličnost. - Druga grupa ljudi, koja je već stekla unu­
, trašnja iskustva nn području v1astito-stvarajućegmišljenja,
gleda više na ovu, sa Sinom spojenu, sposobnost Duha, 1 govori
, o tome da Duh proiZlaZi od Dina. Mogućnost takvog sukoba ne može
- - - - - .. --' .­ ~

se objasniti spoljašnjim raZlozima, on (sukob) je objašnjiv samo

f -. ---- _. --... _- -" ...-
._~.' .- --~ - - -- _.. _.--- ­
1 napred okarakterisanom ptomenom ljudske svesti. Napredniji deo

_.0 _ . _

čovečanstva oseća nužnost da ne poriče klijanje sposobnosti sa-

" ic
"t
o. ." __ ,, . •

most,alnOK {1l:j.sa~nog i dUhovnog stv1',ranja. Stoga govori o torne, da

'~~Jan eJ~ ­
. . "o ' . • _

čovek -nena za dtihada zahvali saBO dobročinstvu Oca, koji ga njjne

:< .---. --_.._---- . - . ­ '.

t­ zasenjuje, nego'da--ain može slobodno i samosvesno da stvori DuhS,

j
-
kOG':.. čovek može da dO?~'li, kao u sobi nr,stanjenu potenci~u. Tra­
-
gika je ove grupe u t",p, što je on,o., doduše, na savrerlenom i pra­
vom putu, ali koja postepeno gubi pravu spiritualnost. - Istočna -_Oo _
crkVa još raspolaže sadržajem Duha, ali ne nalazi priključenje na
razvoj nove metode... _- -. -----
koja je. -u....nužnom
..

nrtstajanju. Zapadna crkvC\ ilJ[\

~-~

novi put, ali sve više gubi -pravi '---- sadržaj

_.....-
Duha.

_ ..

To je prava pozadina onih apstraktnih teorija, oko

kojih je vođena borba. U vezi sa time može da se shvati što ,
istočna crkv~ odbija striktno shvatanje filioque i što ~uhu-pri­

\\'";;''' pisuje izvesne ženske kvalitete. Zaist'1, sveti Duh je biO, čak,
t ," •• _. _._ .,._. _ _

..,.A" ",,' predstavljen

·~f\t·,... .~\, - -
slikom
'"
žene.
_
Postoje ruske ikone koje Trinitet pred­
­
'I ., .~q stavljaju kao Oca, SiJ1L". i MajkU. Tamošnje obožavanje svete Sofije,

N\~'~'''' ,\..1\ kr l .. _ ..• - . . . . '-'- - - ­

, 'Mudrosti, takođe pokazuje, da je princip Duha dovođen u vezu ~a

ženskim bićem duše, Čovek koji se osećao oaenjen svetim Duhom na
-
.,J, <6 .E'<-'<-><'~\ li.~"tAl ~ '3',
ll.~1l. (~~ /'.i"""6j bt"lh,,)~ (J!~",,) - U 11 iutMt{Ul.( ,1~1
1\ MI; ,~Cf: tl.tl~-Mb~ CCV) (l(. '" ~t61 f:jJt!<Llr '1.. ~u.l~ (l<lJa; bIH!!

, l ~'O ~ HoKIHEJ1 u~R~ A~IHHI'I 7~11~~~m\LEJl

, ..... il
_.~.~.~~'--'..~~~-~'--'..-­
tJ i~TtUEciU~LU1 M~1~Ekt'
sto.r;i. način, baz s~ostalnoc; muškog ja~~v~,. kao deviCOIa MarijOm, ---~, L
oseća taj ženski elemenat naročito snažno. On je pasivno predat r~~~1 \
~~~-~h-;;ć'e~d; siđe odozgo:_~~Ja san ~užbeniCaGOSPOda,ne~a ~~!J~~'~"~;f\
bud" po reči tvoj0:L." Njec;ov[\ duša postaje Marija, ženFl, da ~i o~
primio stvaralačkog Duha. Taj materinski štinung žene, prenosi se
~~-----"" - - - " ' ­
neprimetna nn Duha, odakle proizlazi da se on oslovljava kao "-\Tejna
žensko", k;~'" Sofija.
- ~ .._. .. .
TĐk"v stav osećanja je moguć samo tamo gde- i"~.,
-4>
nedostaje
-----
istoku, gde
vlastito-stvarajuće Duško
.~. '.' -
ja koje živi u duši. Samo na
je to ja zadržano (u razvoju) može da iskrsne takyO
- - .-­
osećanje. Čovek-~~ zap~du oseć~ sebe kao biće koje S~~O rađa i
~~~ra Duha. Iz toga ::.a~·taje oP~td;~c~,'opas~_~t~ koj'; rimska -~k-4 i
va nije izbegla, to je subjektivizan i nominalizam. U istoj meri,*rl?l'
'-
u ~?liko je rasla sigurnost u

- .. _.... .--_
rasla je sumnja u objektivno
--_.- ..... - -
to proizvodi misli,
d~ čovek s~m
­ .
značenje tih tvorevina (misli). sta ~
~

""..
-

- -
?l­

mogu misaone slike govoriti o pravom biću stvari, pošto one, ipak,
--.. -
nastaju iz ljudske svesti? Da
­
li r.1isli l<eje proizvode ljudi, imaju
_, - . _ _ _ _ oo • _ • • _

vrudnost objektivne istine?

- To _.
su kratko
.
sročena pitanja, koja ­su
se.. sve više zgušnjCl~ala i konačno od .surmje u mogućnost saznanj_a
istine, odvela do očajanj~ Ta sUDnja je, od osmog ekumenskog kon­
cila, od 869. godine u Carigradu, gd0 je ona fĐktički u većem stiL:
stekla podlogu, VOdila U pravoj liniji preko nominalizE1a, sve do
Kanta i njegovih epigona. - ~ ton konCi.&~Cl.~9.:rtOd,~llnacr~'liJ.
viŠ~ ne priznaje, donet je zaključĐk.1.Jsoji~_YekQviDa, ...sve do

--_
našeg vremena, bio od najvećeg značaja. Rudolf štajner je često nć\

.
--_ .._.-- -- .. ------
njega skretao naročitu pažnju. Jedanaesti kanon toga koncilaL~Q.ji
-- . . . . ,.-
je zasedao u "Hagia Sophia" - to zvuči kao. ruganj~svetske.. ist.Q­
._"'-"._.
rije - oglasio je za jeres shvatanje da čovek u s~bi nosi "dve
• - . - - ••• oo ~" • •
,'--

_ - - .. -
-
•• - - - . . -
- -, ..-

- - . .- . - - - - " -
~-_.- --

­
.-­

duše" i propisao je, pod pretnjoE\ isključeIlja. i~ .!lrkve i uskrači- .

. --_.__ .--'- --- _ _------_ - -jbJf...t _E: 1$.,_ JI~ FA..J li

vanja sakramenh.te.,da čovek ima. ~aJ:?~. telo~_~~\lŠU (hominem unau' ani':'

man--r;tionabilem et intellectual6E1 haberel. Fornulisanje ovog ka­
nona bilo je upereno u prvoj liniji protiv velikog učitelja istoč­

ne crkve Fociuaa, carigradskog patrijaiJha, koga je ortodoksna crkva

proglasila za sveca, koji je Srt velike':'1 naučnošču pokušavao da
dokaže da Duh proiZlaZi samo od Oca. On je, iRIDeđU ostaloga, tvrdio
u svojhl rapravama, da čovek im& jednu nižu grešnu dušu i jednu
umnu bezgrešnu dušu. Time se on, S1:\Sv!u"očigledno priključuje sta­
roj naue::', da čovek inCI dušu i duh, pri čenu on koristi Platonovu
formulu o "dvo duše". Talwde su i Manihcjci govorili o dvostranoj
duši, jednoj svetloj, i c\obroj i jednoj bezmmoj, zloj koja ima
*CII'Q"" ~il \(','L to, ... 1</l';1~ ,1'", fi 'Il
~ /. ,tJ~1 h........ :..'~t.E ;)€. .t4tf't,\.1 (-<.A.. VW.\~..i--.• 'i.
('iC.i-·"~ r ..
! t ,JA.A !-ik.(; ':'"1 ~e" ~ , ~I.l.l,( .- \R\"'()iil~\~
t Pra,,-, .,J. l "..".A D tt J1: J 'lot d~~ \' _ t.)'\ , OJ> "'"lO .. l)<o
",f,t.J- "''1';- !' 1l,l'al-a./j..1/ ! A
;r f..('1 ~ .• ')U . _ .''''' "Illo'O. "I.~ ot 72 ~ ,\h"- If h.I·1' ~( c;,..."
.... "-o,.f t: l I')i 0. l v,L.. h b . 'Yi;,;.,
, ~. ) '1 ~ ,-'1 No.., \. 't!-, - f .t, - t
...."1.. ' ,1)t' }':I<.:E "lo... ).t- (./,r •
" t. li':. )!.J.l. .. .Q, ,oto' ObR IIJliUH;)(i Q"O~ 14.
{ poreklo .u mraku. p~Q~OnSkO-manihejSkO shv~tn~e je po_ s.~!e biću,
* ~ '1)\ lo. TI ."lll. ifl,t;., ~'i\\.l.1 ~ ~;" j Jl,t'O\ .

ono, kOJO se nalaz]. ]. u Novom zavetu, u kome Je Pavle jasno izra­

-
'*"
"* zio ,-'-­
uverenje o čoveko,vorJ tročlanstvu, po komo je čovek telo, duša
~ i duh (uporedi I poslanicu Solunjanina 5. 23 ::i. druga me'sta).
* Koncii je anatemi. formalno samo učenje o dve duše, a stvarno
pravOe~nđeosko pr~!~išć~n$ke učenje o ljudskom duhu, kao trećem
članu čovekove čovekU,

*'*' kag~biće.
pri::'od':, pored tela i duše. Time je duh u
koje je ltasta:njeno u njemu, oglašen za jer,:-s._.stvarno ~e
R()sleclicCl tnc;;' veštog fOrr1ulisanja Zaključka, po kome je duh p!e­
, ­

~ ćutao, da ri.;ls)w-katoličk,J. crkva poriče trihot:miju, tj. no pri­

~ z~~.io ~~~u č<:v~ku-, .bo njegovO~reĆEl.gČla~. !!.~!,::eglo(lne su kul­

.* tUrI!lo-istorijsl{G posledice tog~.zaključl;a. ~ijedan kat~lJ§~i. teo­
log-'ne'~suđUj~---;;'d~~'govori o 'i%jstvu ili višečlanosti čovekovog
- ---- - ..-._. -"­
duhovno-duševnoe bića. Postepeno je, sve Više, crkveno učenje pro­
. .
'-'--~----

~lo u opštu svest, bez obzira na konfesije;

.' -
pai,"-'-'--
navodne, nep:d­
,

--- -' - .. - .- - -- ._._._---

--,~-- .... -'- - ._---- -
- ~-"- - - ­
strasna naučna svest naših dana, nesvesno zastupa to veštački uve­ _ . - . . . . __ o _._. _0- -._

deno shvatanje. Npr. psihologija ne razlikuje treći princip u čove-

o _. __

ku i govori o podeli na telo i dušu. Pri tome se uzima u obzir, -da

-- '.- - ' - .- .­
.. _-_.
se za dušu često koristi reč duh. Međutim, uopšte nedostaje bitno
.- --
razlikovanje stvarnosti duše i d~~2~~0klju~kom koncila od 869.
- .. ---- ._--_. ­
---------_... -- - . '­
godine ~e učinjen prvi ogromni korak, kojim je čovek u svojoj s~e-
ati
. odvojen
. od
. božanskog .-. ---'~ominaliz~
.__.. __ " sveta. -0-.... ._ . _je _,nastavio
._ .... . razvo~
taj ,._ ~

koji jetakq n~~t~~~QoYGk k~ji." razmišlja, -- ._. .

misli
._..__ . • . _- _o.
da se sve više
­ ~--

upliće u_~lastitu tkaninu misli. On više ne veruje u objektivnu

snagu koja se nalazi u mJhslima. On sni'\tra da su pojmovi samo pri­

vi~.n~.bić,t~!.!_mena, ko;l'e čovek pridaje svetu stvari sa ciljem da. [' .
u njef.1ujodnostavnije
.- -' ....
orijentiše. On u svone mišljenjU više ne ose­
-- '

ća vezu sn svetom istiP2'

>t.>!- **~'+-'f?l" Tako sc čovek._--
-_._-----,.- postepeno, prvo teorijski i dekretima,
- ..... _---_ ..... - - -_._-- '._.
- .. -- ­
t a onda i praktično, postepeno isključPiz ubutra~~j~ strukture

. lf--- ------- ----, .- ..,- .--, ,------..-- -- -.

,~ d~ Ipak tome postoji neka konsekventno st, koja iz onoga što

je napred rečeno, može da se shvati. Čovek se sa svojom svešću

, ~_~:_·-.:..a.o~čevog svej;aJ!1:i.l~s_~~~ P_Oi~~i t~~i.\ki!,! vlasti tin;1!.tem
f Sina. Ovaj vidi kroz jedno ništa. I tok sa druge strane ponora,
*t
s'-one
-.
stran~- smrt~~~~-,;k-~~l;zi pon~~G
. . ---.---- .. -- ----, ... , -..
Dula. Danas još stojim~
---. - -. - . .­
u
t ponoru. Njegovo savlađivanje zavisi od toga; da li će čoveku uspeti
~ do 'krajć\'d~'izv~de' '~llpred skicirani put osnaženja mišljenja. ­
~ ----O:,;:;;~-;,~ii;ija~ja pokazuju da1e~Utlnja u šomatsko prila­
gođavanje duševnih ~naga trinitetu, koja je istaknuta na početku
 ~
?3

ovog l?Oglavlj~ I:IlsnoVana na ~+~~!ln;\,.c;j. PFeobmeJa ljl1đ~~e "ll't~.

-
Hlšljenje se premeatat Bho~~_ BV0!ll~_ r..0~'l().J1;l-,-J,l,!ttYJ J;}l;ll ·IJ .If~l.~
.
S~.!'.. 1, odat~'__~~~1ja nov1 p~sWP earstvu Duha. Cva;! 'l',Z1rO;l,J!
iGk u svome pO~'~U"al;~c;>u,:" ~ D.Bn<'I~~njeg,Il1;\"§:l.j"!1jl\. ~oje. jll. do
sadot noglo dati ~rtd ~ t?~m~ll'l9. 1. tleQ!!'U~i u;~t:irui 1I~:i!~I'J1lle"t
~; znači da njegova bGis.n.a $a.dJOiina izl.azi ~. &iJ1a) ~a le ~5d1.g~
na stepen pr~14~' ~VArnos'i.
_._--_.-.
la ~oga g~šta moglo bi izgLedati kao aa ._ os.ć~'a

i volja p06~a11 n~važna ~a p~ka~ani ra~voj Bves~i i da aQ po~~­

• i '_ 'o •

snut_ U pozad1au~ l ake e& ~šljenje pbl~uje prven8tFenO, 0~.~1t.­

le duševne .~ ~d~,ia.., aj4 svoje najvažnije &adatke .. ~o OB_e~e
i volja nikada
,
ll' mOgli b:l,.ti a.redstvo sazllanj~
__ ~
.ve.a~ l~ .~ •~1._.
-<-'. ...
.. 'o ._ • • __ o •• 0_ • • __ -_~

z.a 1ntu,1tivno ~š:UenJa ,j,ntesraln! 8asto.,!» b~ća,t.<>~~ h.'Z~~a.~.

kojoa, se prvo l'aa).až.. u tri člana. u SI:lislU (;/1'>18 shTače30g j,e41JUltl!lw'J'
_. -~ .. .. - .--_._..
, - _._.. ~"­

.1"-"d-,-.ću_j=-e-:-ll--"j_e-:-đa-,-u~. _1l_0_VU_ ~!,!_~n_'Jw~_; tou,~~ojmir1 Ođ.(Ourll njetIODI ~a:

da_u. da P08~
Qrgan "BVetOg Duha,. po kome l'ri v~el).a ()dv03:en0!lt
(nj~1h pojedinih'članova) prestaje da postoji. - ~~anje će. pot­
-
puno objaviti avoju pravu 'Prirodu tek kada zavlada ~C!J!1S~'!.lL~~nt'..li­
-
tarnog 1JW1a. Xnač~ postoji opa.!l.!!.'!..~~~,eo _ono :!,zgubl; 1L.lig~j
-----._------------_.--- .
r~8tic1:.-" III~~t!-'1I9, !!1J_šl.Jel'l;jil,!1~, ,Pr.otJ,č !LJL.hllzo seć$<>~ ~­
g1,o~;t:-.....;",• • r
ono je U.vot
_ ..
trostruk način proŽo.t' boŽans1l't.J1
•• __ • .-.
~oji je M
• __

P~F:lPQli!:' po svojoj supstanciji ono potiče od oeaa., cI:~l.:Ujec ~:MJt'

s~~a U 9rstvu svetlosti ~. Kao takvo, ~ .. ~vlju~

svoju: Ilsvet:l.0š~u pr-otkanu toplu, u poj,we sveta; 1»~~~15n\l:~
;co-s-'i;tC"·,.-,·T;;-:o:-:-p~-:o,.t;a:-::'.-=~~,iJEise7eXav;ctadelQ'tno ŠĆU lJ1šlj enj~,5:(l1W~'~­
tičućorn s:iJp,;;,Ei.:ta sii,j;;'l1ubl1v, uCiuh~~noUl 6m1itlJb!I~~ Volj-~
su po svojpj, p~odi ndazi i1',ročitc,n- uznjpm!;Q:n o,dAQ6~PJ',etita mi'-' tl

šlj'enju, p.r~-;:l~ k,piie :Lz.gloC:a'dccjo post;vljena,~raYc',:po-larno.:Dok

_:"~_,,:::,,,,-,-''::'_. - ," .0 _ • • ~. _ ' _ ' " •• , . " _ . _

r.!išlj!lnjo ima' ilel,esnu po drš)<U , prvon~t\"(mo ultl~nu;:ner.ava" pr.e

svega gl;ve.' dotle je' insti~l<tiv;c volja SPoj,~~a sa sil?t~llIoni 1z­
)1()~-::;terija
.. . -
~
'iprirodOLl
.
nag~m::
-
DoG'lc\C\ji';,li§i~enj~
- .-.- _. _ . ,. .
.'
l\IČ,e
-.
u r;gion
. ...
.,' ' '

iZl:limenateri,j,~, d[Lkle volje, neko prCJcGsc. Teko nože s.eJ:l::l pre(stnva

li~~,'da ~taYi ~cier8ho'pIJiiv;;~čiiii ,~.ijozc1u,tp znaČ1-.da pokren'e

jcdan-:pr6qe~V~Nnj;(i;m~~e' ;;;terijn): Dr1l3e, ~reclstC\ve mogu',sKoro

nep.os~c()nO da izluČ~ nek5 druge clelĐ,t~osti voi'j~.' Obrp.uto obilI;o

_ _ o • .,.. • • • - ~._ ~.. • • - - • • -:-­

uzitlJ.njejeln OI.etil raspoloženje za :1išlj()nj~",i, U:~~m'je., Nag{)'nl>k:L

. ------- " •••. - ._.. ~ ••..- ---p- - .-._~ .._ - - - - - - - -,,- - - _ .•..,.--- • "----_. '-'. . . ....

ptJ1troti volje. mogu, . ,

izmeđU ostalog, ugasiti:, razboritost., I . ,_ _ .•_
-~'U,kolil>:c

, ,
.. I Ru,4olf štajner: "Filosof:l.aa sloboće".
 74
•
se mišljenje e1novsk1 oživljava, u toliko je ~ač~_.~Jegov.?_.9-~lstvo
~~b~~~j;-~lje~ Ono može SVOjO~V~ft~~dom da ~;~svet11 tamne
;e~~_?~..E12~ljnih~~~~~;!-d~--nj_iho~o ~l~jstvo ;eg~i1~;- i- do~ede u -sa­
glasnost sa vlastitim ciljevima. Elementarna snaga·volje se pre-o
~br~a=ž=a=v=a~i-=p_=;=~~t-~v~~r~-a~_u~·-,u=n~u~t~r~~~J!_?~~~~~ deO~m~~lj!nja. Intuitivno
mišljenje, stoga može da se nazove 1 čista volja.
Tako se objašnjava 1 pitanje prilagOđavanja mišljenja
i volje trinitarni~rincipima. Prividno neslaganje i nesigurno~t,
kojis!spoljavaju pri tome, zasnovani su na tome, da na ovom pod­
ru~ju postOj1 jedan proces razvoja, koji još nije Završen. Činje­
nica ljudske svesti, kao celina, naročito zavisi od učešća trećeg
li~a trini teta u njegovom delovanju. U tri moguće vrste svesti:

mišljenje, osećanje 1 volja, učeetvuju tri snage trin1tGta~ Na

izvestan načiD, jedinstveni zrak trinitets, koji uopšte u čoveku
prvo deluje kao tvorac svesti, u svoja tri člana. Obične vrste sve­
sti ostaju prvo u jednom prirodno-ljudskom stanju, koja odgovara
Ocu. Ak~ svest samu sebe, hoće da upozna u svome pravom biću, onda
ona mora u ljudima proj1..cirani "Duh u duhu", dakle . ll1išlje­
njeUa~~utar tri vrste svesti samo sebe pravilno shvati. !o može
da se dogodi, ako se mišljenje oslobodi svoje prirodne telesne ogra­
ničenosti, i ako Duba shvati iz snage Sina. To mišljenje je u svojoj

unutrašr.josti prožeto osećajnom~oplinom, koja u njemu treperi kao

duhovna ljubaV, prožarena voljom, koja je oslobođena prirodnih oko­
va. Kada se u mišljenju, osećanju i volji (ranije) isteklo jedin­
stvo ponovno uspostavi na višem nivou, onda ljudska svest upoznaje
sebe kao jednobitnu sa svet~m Duhom. Posle ~gog razvoja tv~re~e
* vlastitog bića, kod čoveka sviće svest o identitetu ljudsko~ 1.~o­
* Ž~Skog, U tome se ostva~j~ carstvo svetog Duha. Jer ovde važi
~ r13G~;;~~!!~-"~~ ~: .onaj k;ji. sa~naje, . o.~ št~~~e:6~~naj; i
:* saznanje samo." U tvorevinu izliven, u razvoju preobražen život
*
~
Boga, v:taća se~-~tu Č-oveko~~- svest:i.~~-boŽa~~k;· prak"i-ilo; kao
!l~~-;-dn~: sam~-~t~l~~-bić·~:-~d~ž~~j; tih slobodnih bića,-s je d1nj e­
.
;
- ----_. -----
.. _.. ----_.. -- -
nih.::a Bogom je azaje_~ica sveti!!", To je put od Oca, preko Si~a,
­

t ka Duhu~ .Prastvaranje je polazilo od očinskog osnova svetova, kroz

t sinovsko .0_'stvaranje.
• - _.
~ ".__ o
Sin k;ji-nosi--život-sveta, izvod! stvaranje kroz
oo", •••__ _,

~ bezbrojne preobražaja, daje stvaranju u čoveku samostalno, vlasti~o

"t bi-6-~~ U kol:ikotč - st~aranje II čoveku sebe sazna, dOŽivljava se u­
t. . . ­
t njemu ka~
J?g kao .DUh•. To je najviši cilj svakog razvoja: samosvest
~ Boga, koj·e. u čovekU ostvaruje.
" .. -' ---.-.. -._-_.-~-----­
 75

U strukturi prostora nalaz1mo sebe. ­ očevu ~rtvu

-------._.. __._--- .- - --- _.._-< -- .-
Priroda, telesni svet, postojanje ..čUla,
~
su manifestacij~ te žrt­
__.•.• ._-_ ... . .-- - - __ ,. -" '.-" - -.',--­

veo "Telesno st je kraj božijeg puta" (O§tinger), zapravo Očevog.

-..... ~ -----_._------
Korak od prirode prema istor~~e korak-pdOca ka Sinu, od pra­
------
0 ----- •• - . " . - - . - - - _ . , ~ ••• _. _ _ 'o. _ _ __

stora prema vremenu. Ne samo

_'_'_0._.
___ .J"
pojavljivanje
.. __ • .
Hrista u istoriji, o_o .__ _._

nego sam ceo istorijski razvoj je _.-------.nošen večn1m stvaranjem Sina, ---~._-_._--

Najzad, uzdigne
._- -'--
li_se u toku vremena sinovsko stara­
. . _-_.- - _._---_._--- . ­
nje, i nastajanje.onoga što se obraZUje prirodno~()_El~~sti o _sv~L1e
poreklu, zatvara se krug: čovek upoznaje sebe kao člana božnnskog
.- • _ _ .0 ._. •• "'

-
bića. Stojimo pred objavom boga .Dlliw.•
,
-- .---.-" .­
irProstor je mrtva, projekcija senke Oca.

~Vreme je živa slika Sina.

)rSvest je pozornica u nastajanju Duha.

svakog od ova tri aspekta vidi se drugo; štimung

~Sa

svake polazne tačke odgovara slici triniteta.

*~a gledišta Oca, prostor je harmoničnos~ tr~_~~t~ta
puna mira.
)rSa gledišta Sina, vreme je dinamička aktivnost međU-
..... .._------­
trinitarnih odnosa •
.~ Sa gledišta svesti, Duh je objava trinitarne prirode
-_._-_ .. _-----------_.-_.- - .-­
u čovekU, obasjana svetlošću.
-
Struktura prostorn, tok vrenena i svest su manife­
st~cije Oca, Sina i svetoga Duha•

.... ~ .. A ...

~.S .I~gr,.
•
;\~;1.m2I
 76

o O e u

Samo nedovoljnim i neodređenim rečima može čovek

opisati najviše biće, ~ošto svi neposredni opisi moraju da izo­

stanu. Ljudski jezik je suviše zemaljski i ograničen; njime se
mogu dati samo nagoveštaji i slike koje omogućuju samo naslući-,
vanje božanskog Oca. Taj jezik, stoga, pruža uglavnom samo mOguć­
nost primene metode isključenja, koja označava samo ono što On
nije. On je bez-krajan, ne-izmeran, ne-dokučiv, nad-zemaljski, ne­
opažljiv, ne-predstavljiv, ne-prolazan, ne-prostoran, ne-vremenit
- i kako se već mogu označiti razni predikati koji se koriste za
njegovo opisivanje. I prividno pozitivne oznake, kao što su sve­
moćni, svemudri, sveljubav, samo su slabi naGoveštaji, pošto u

njima postojeći pojam beskonačnosti prelazi snagu ljudskog prec­

stavljanja. Jevreji se nisu USUđivali sveto ime božije pominjati
ustima i zato su koristili niz opisnih reči. Samo jednom u godini
bilo je dozvoljeno prvosvešteniku, da, U svetinji nad svetinjama,
na svečani n",čin izrekne Jahveovo ime. Iz". toga je bilo osećanje,
da je njegovo biće u najdubljoj osnovi neizrecivo. Samo ćutanjem,
ispunjenim strahopoštovanjem, čovek može da mu se približi. Sa
tim osnovnifil osećanjem bi mogla bi ti u vezi tnostička predstava
Logosa iz Sigl!, koji da je proizašao iz ćutanja. Nema reči, nema
oznake, ni imena, koje je naglo da: izrazi to biće, a ipek se govor'
svon snagom borio da mu odredi izraz. On je biće toje apsolutno
nema predikata. On je, kalw reče Klemens AleJ:sandrijski, iznad
svee;a, čak iznad "jednog", U nezanislivoj uzvišenosti vlada On
neđu svim bićima kao ćutljivi praosnev postojanja. On je iznad
sVakog pDostora, i izvan svakog vremena, bez početka i kraja,
apsolutno trajanje. Pa ipak,Njeca nije moguće isključiti iz vre­
nena i prostora. L,il.ldski .PQ,iE10vi o tr.anscedentalnon i imanentnor.J
al~ Je lst~vrcneno l s~ ove strane.
ovde otkazuju. On je s one strć1nej On je nešto "sasvim drugo" od
čega sno odvojeni ponorpm bez dna, a ipak sasvim bliski, pošto
naTJ je blizu. On ne "egzistira" ni ovde ni tamo, on "SUbsistira"
biću, kao prasupstaneija (od sub stare = stajati ispod). Mitos je
stvorio za to upečatljivu sliku kako je Otac u osnovi svega posto­
 77

janja: Div Atlas, koji glavom i rukama nosi vasionu. Tako je sve
postojanje nošeno snaGama božanske clave, to znači njegovim Du­
hom i njeGovim "rukama", to znači, njegovo;:l VOljor,l. - Nasuprot
bogu Ocu, panteizan ina izvesno ograničeno pravo na postojanje.
Jer izuzev Njega, ne postoji ništa drugo. Doduše ne nože se reći:
ova stvar je Bog, ali prema duhovnom osnovu bića, Bog je i u njoJ.
Kamen, biljka, životinja, oble~, svetlost i zvezda, su sledstveno
izraz njegovog bića, ali on se tl njimCl ne objavljuje. Shvatanje,
da je i čovek, i porec svega odstojana, u tome smislu, u biću
jednak Bogu (uporedi i Jov~ evo 10.34) ne treba stoga sr,latrati
kao drskost. Na protiv, moglo bi se r0ći, nacllIenost i gordost su
znaci da čovek hoće da bude pored i izvan Boga. Mi smo stvoreni
iz njegove supstancije i u nju ćemo se vratiti. Da li SDe da se
kaže, da je kap vode more? Ali ona potiče iz njega i ono Ge je
ponovno prir.riti u sebe. - DaboDe, bož·~,nsl,o biće ne treba smatrati
rasplinutim u svemu prirodnom životu. S pravom je, sa hrišćanske
strane, prigovoreno rasplinutom panteizmu, koji iZjednačava Boca
i svet, (kada je utvrdeno) da božanstva ima u punom smdslu karak­
ter ličnosti. Bez nje (ličnosti) izgubio so svaiji osnov odnosa
izmedU čoveka i Boga, jer ovej počiva na prec'anosti ja jednon ti.
Raspline li se pojam Boca u slepi princip prirode i sveta, gUbi
s~amoralno odlučivanje nužan odnos prema jednom božanskom Ja. Pori­
canje da Bog ima karakter ličnosti, može da se oseti kao besmisli­
ca. On je u jednom mnogo višem smislu "ličnost", nego što to čovek
uopšte može da shvati. Doduše mnogi branioci nauke o "ličnom Bogu"
padajU često u zabludu da božanstvo predstavljaju suviše prema
uzoru ljudskog ja. N<o je zn jednu ličnost najkarakterističnije
to, cl'" je ona jednokratna (neponovljiva) i ela ima moć sloboc!nog
raspolaganja svojim najunutrašnjijin odlukama, onda Bogu pripada
personalnost u najvišem smislu. Samo ne treba misliti, da Bog na
isti način - samo kvantitativno u beskonačnost uvećano - misli,
oseća i hoće, kao neki čovek, što se ipQk prećutno pretpostavlja II

velikoj većini religioznih prikaza. Božanstvo ima u tolikoj meri

ličnosti, Za koju je ovde upotrebljena sano reč: "naclličnost".

Njene delatnosti treba zani_sliti ne salJO gr:cdualno uvećane, nego

i kvalitativno. Ono što može da se uporedi sa našim mišljenjel1,
osećanjem i voljom, treba predstaviti, i po svome biću prošireno.
Ako čovekova ličnost stavi u dejstvo svoje mišljenje, osećanje i
voljU, onda oni ostaju ograničeni na 0no što ih okružavao Ako to
 78

na odgovnrajući način razvij o Bož,mstv), nože da se predstavi,

da ono, kao kosmičko Ja, to izvodi istovre~eno sn nekim princi­
pom (svog) opstanka. U toliko ličnost Boga nije u suprotnosti sa
"svetskoJ:l sposobnošću" jroj", odgovara njenin mOĆilJa.

Odnos Boga prorw. svetu transcec1encij e i inanencij e,

nDjtešnje je poveznn sa pitanjem 2tvg~anja. U vezi sa ovio t Ganus
u našoj eposi, vladaju znače.j;)e zabluc'e. S jcc1ne strane postoji
r.1aterijalistička prirodna ne.uka, sa druge c10graatika crkveno-konfe­
sionalne teologije. !'riroc~n,~, nC.uko. veruje ':,'1 ,laž;:, :') stanak sveta
(~a izvede iz zal{ona J:1t:.terije, pri čelmi je bez značaja, da li to
izvodi u stilu Kant-1aplasove teorije o prac~gli, ili na nov
način preko epslozijo atonske bombe. Teolog~ja razvija predstavu
o jednon stvaranju iz ništa, koje jJ izve(eno moćnom reči božanske
volje. Ova nauka je razvijena naročito II Guprotnosti prema nani­
hejizmu i gnozi, i upućena je pre sveca protiV tillrozvane teorije
emanacije, pre~a kojoj je niže, pcstepeno izvedeno iz višega. TODe
se z,ar.1era, pre sveg.'1 cb je slično S?, neki;) prirodnim procesoP.l, i
misli se, da je, pri usvajanju (manc.cione teorije isključena T"O,.

gućnost slobodnog delovanja ~',vorca. Na da i neki gnostički siste­

mi, izgleda, kao da sadrže ovaj nedostatak, ipak nije jasno, za­
što stvaranj e ne bi moglo da se izverl0 enanacijolJ, da pri tome
sloboda odluke božije voljG nj.jG ni n--::jnlli1je narušena. Takvi se
prigovori upućuju teoriji emlllacija, da kod nje stvoreno suviše
liči na svog Tvorca, pa usled toga neophodno, po supstanciji,
mora biti njen u jee.nako. Pošto se na svđnoguće načina nastojalo
da se takva konsekvGncija izbegne - i pored toga što je Pavle
učio da smo r.li "božanskog roda" (APC. 17.29.) - ovde je zadrž.ana
farlJula stvaranja iz ništa. I ako je taj pojan macao u svom punom
značenju i po svojo,j dubini shvaćen, voditi pravom razumevč1nju

tajne stvaranja, on je ipalr u svone najvGćGm proširenjU pridonoo

svo;~e obezvređenju time, što je proizvo o pogrešno verovanje u
čuc~a. Prcldično je uobič2jeno mišljenje, (:Ct se Bog'poslužio sve­
noćno::1 čarobnom izrekom, "i ništa više", kao što je magična reč

"neka bude", da bi svet nastC'.o iz nje. UZimajući Zo" osnovu Nje­

govu svemoć - tako i slično sc misli - njemu je dovoljno i ništa
da ne kaže, njemu jo dovoljno, samo da hoće - i'delo stvaranja je
totovo • Koliko se takvim sH-,-,',t,-: Jj om unižava ~,i::torija stvaranja,
obično se ne prinećujo. Ipillr se tir.le degradira božanski akt stva­
ranja do fakirs]<o čarol-.ne najstarije. U istini "stvaranje iz ni­
 79

čega" uPuĆuj.Q na na.jvišu. tajnu đ1lha, u kojoj 'u odgovarajućoj

meri ima udela i čovek,

krajnjoj liniji, radi se

~vojin skronnin
kada za to dostigne potrebnu zrelost.
oSili~r~ i moći ~jubavi~ Več kada čov~.
IlIOgučnostulu izvede pl'HVll žrtvu II ~rag()rn~j ~
~

*
nesent~~ntalna~ ljubavi, nantaje nešto bitno u duhovno ~oralnom A
svetu, kao neka predigra stvRranja iz ničega. O~atle može, na- ~
sluću jući, ela se shvati, š t_a ~nači prastvaranj e sveta. On~_.;Le__clelok
b9žanske z:rtve. P6-J~·B~Žije SVet1_oči~ora, pri tom~,._~~~je d[\~e t
shvtlti II ljudskom smislu "moć", kao neka vrsta "vlasti zapoveda-)l;
nja", nego više u smislu "li1ogućnost~~:tve"'. Vlada, -al! ~
·-;-;ij?b;v:ne
s.fVa.ra", kaže Gete. Ta bezm.erna moč božanske ljubavi se nalazi na *
p~~ku __ stvaranja. Pojam stvaranje iz ništa, ne kaže da' je Bog n~- ~
što proizveo čarolijom iz samoe "ništa", nego p:Ntpos~j.a žriT1t. ;t
Ko nešto žrtVUje, potom~g više nema. Dobro, koje je prethPdnc
imao, uništava se kao njegovo Vlasništvo, pretvara se u "ništa".
Iz toga ništa je pPOi~~ n~govo s~varanje. ShVati li se misao
o božanskoj žrtvenoj ljUbavi, u kojoj Boe SaID eebo rastače sa puno
predanosti, tada može da se usvoji kao opraVdana, ali po sebi rđavo
shvaćena, nauka o emanaciji. Suprotnost izneđU emanacije i stvara­
nja iz ničega, u Bogu se spaja u jednu celinu.

!
obzirom na stvaranje, čovek stoji pre.l1. najsi_~ni- **
jom božanskom žrtvom, koju u svome lju('ski ograničenom biću, u
OP~j~d;;d;-;;;~že da nasiuti. otac-~~;;;.-j~~~!~·~~i~~-':de~-~~;0
bića u bezgran:\'čnoj objavi l~~~avi,~<.':bi ~~~ao._Ilas~~~_:i::-~yet~~
:t *.>+

~.iI:
jes-ebe predao u bolnoj ~!.~vi, sebe samoE, istočio i zač_arao,_da ~i xt ;\>
stvorio postoj-';;;je kosm~sa iČov~k~. Mi;·~i-;v~t·k-;ji nosi, na;
.i\- *
stvoreni ~~oi~ Njegove ·~-i~~tit~-životne krvi. I kroz bezbr~jne ~*
~orbe i novi·Žrtven;' dela, obrazova~i ;I~~~ za ono što jesm~. o -* ~
*-*****"~tac je sam sebe prik2:vQo __ n~ ~k:~~ materij:. J[ tom_ JI -+ *
PJ:VOLI---Ec6čuv6:,-om ž~t.vovanju Oca, dat je uzor~::.. ~r_~~ Sina, koj: : Z:
j=-:.ebe kao H.:-~.stos_~~0.. ~a .bud~ p.riJi;ovi'n n~,. zena~j6koFl krstu srnrt.i .* :+ tt
"Sin ne r:.ože d",. čini ništa, osim onoga što čini Ctac". Materija .je*"
-- -----""\...- -- .. . '* *t ll'
~snuti, kristal:Lzovani )?uh, on~ j 6_yre dana _ljubay Q_Qa._~rtvovan,:~ ~ 1
tt okove smrti. šta mi znamo o biću mator~J~_~.p?..o.E.ed nebrojenih ~ri­
rodno-naučni~proučavanja?_
l~oja s~činja;~-j~·b-ič~tvari.
Danas se vibe govori otroporenjima,
Da, to jesu· t~eperenja, ali ne tak~~,
*~
kakv[\ se u !izici predstavljaju~ 1'1',0 ~~"tanja naj~anji~ čeS~ic_a.. l
~varne ili El}..ektrične vrsto, nogo uzv:L,_.eno kr_etanJe bozansk~h b:tc,:l. )\'
 80

~ 2.!-ac svetova j_co prošao krstonosni put božanske ljubavi, začara­

~ nošću u m~teriju •
. -.. - Tako ~_ nokal\a u stvar:mjuprirode održavalo (kao
u o~ledalu)biće Bo~a. Ono je bilo njegov odraz, njegova ogle­
dalna slika, njegova manifestacija. Ali tu objavu, nekac~ neza­
mislivo čistu, nezarnućeniju, prekrile su snage dubina-i smrti.
Pre toga prekrivanja su živeli ljudi i narodi, koji su doživljavali
božanske snage Oca u rajskoj čednosti, u rlelovanju i tkanju priro­
de. Ti stari prirodni narodi nisu u fantaziji uobražavaliboGove
i domone u izvorima, stenama, oblacima i vatri, nego su još mogli

*-* u OGledalu svoje duše, koje je još bilo čisto inezamućeno, ugle­
elati odraz d.%a svetova. Ali čovečanstvo je sve više prekrivala ona
tarn.akojn je u BiMiji ;;;~a;;~h.Č-;;~kj~-ist~;~i~­ raj·sk~­
---_._.- _. -"- .. -- -- _. . . _.'­ . -- - ~._----_.

čednosti prirode. Stara božanstva prirode pomreše za ljudskU svest,

••. - - ••• --_ o. ~ __ ._ _ _ _ ._. _. o _. _ •••• "0 _. __• _

ili su postala aveti. Tako su Germani morali da oplakUjU smrt sve­

- ." "-...­
tloga Baldura. Priroda više nije č_oveku govorila ma stari način.
___ ~_ .• __ ~_"." • - •• - • _. ' . ", o. _ •• .' •• 0 • 0_' • _

Izbledela je blještavost duhovno objave, prolazno više nije upore-

di_VO sa!>.ožanskim. _I sama -p~i;~·dR je znm;ćena snagama bolesti g;'o­
ha: Prokleto je polje zbog ljUdske volj:.
Od toga vremena čovek marOl dn prolazi druge puteve ka
Bogu. Svet Oca je izbledeo za čoveka, i on se morao uputiti u novt
svet Sina. Time se nalazimo U prelaznoj eposi od Oca _ka_Si~.
To je važan korak od prirode ka istoriji. Istovremeno
bi ga mogli označiti i kao prelaz od prostora ka vremenu. Težište
te religiozne svesti premešta se s~_ pro.stornog koji su proti-cl'.li u ­
vrcr.,cnu doživljavanjE', ka vremenskom, u okviru dožiVljavanja sudbine
i istorije. Time je obeležen važan korak u razvoju čovečanstva,
koji pojedini narodi izvršavaju pre ili posle.
U tom smislu upravo može da se govori o religijama
Oca ili Sina. Germanski mit, na primer,proizla~i iz jedne tipične
religije Oca. U tom mitsko-religiozno!:l c\oživljav-9.nju prirode, sve
je zaostajala u odnosu na unutrašnje dOŽiVljaje ljudske duše
Obrnuto, II staropersijskoj religiji je mnogo snažnije doživljavan

--.
elemenat Sina, koji dominira tokom vremena, u borbi i sudbini. _.~
istoriji jevrejskog narod-- može se prilično jasno videti -raj pre­
__ .-.- -._-- -. --_. -- -- -- - - -
laz od doživljavanja prostora prema do~ivljavanju vremena, od prin­
c1paOca pr·ema-prlncij;u Sina; iako !:lom da 8C kaže, da je tragika
­

.... _-
_.,--~-:-..:.-- -~---_.- .-- ... ...­ , '

jevrejskog naroda u tome, da taj korak, koji je svoj završetak

- .. ------
-~--._-­
 81

--
imao u pojavi Hrista,
--
Trenutck priprene toga
- - - -
k9.o naroe',

~_____ -_
u stvarnosti
prelaz~
rl ~ __ . __.
od
-
nije
prosto~oe
izvršio.

.
coživlja­
•
-
~_ _

~nja prirode ka su,\hin'kom r1nŽi.VljwC\nju lI.nutl'ešnjeg života, kao

priprema Rri.~'Yog dog,;;da~;, .~;;;~;;;:; je uiik~- iljJ~. On je pri­
.-- ------ ._--- ----_ ... ----"._---,--_.,--'~---- .>- -~- _. . _. __ ._-~-­
rodu Boga još najdublje osoćao. Mojsijo je uglec:ao Bog"l u gorućem
grmu. u eler.lentu vatre. Jevreji su, prilikom izlaska iz Egipta
.. _. - - ­
svoG BOGa koji ih je voccio, noću vir1eli u plamenom stubu, a danju
_L . .' '­
-
u oblaku. Moć njegovog duha im se pokazival.'\ u eleDentarnim sil,,­
ma. On je svoju·' c:obrotu potvrđivao kroz plo c',no st· ,polja, a svoj
. -- -

g;jev -U-gladi i suši, .

--_._- Medlitir.l, Ilija je u toku svog razvoja mO~aO iskusiti, )-:.t
da se Bog .~še ne objavljuje II silana ele~lenata prirode: Bog nije ZZ
bio~~~ri, nepOGodi, ni u olUji, on se pokazao u novom 9b- ~~
ni II

liJtU objave liU tihom, blngon lnhoru", koji je nogao da se primeti ;{ 'it
s-;;~;-·u-;;tra8njim ~rganitlQ duše. To je blagi šuo anđeoskih kril;, ;4;}­
kc;j:i. mož'~(;~ se čuje u najc1Ublj6rn svetilištu ljUdskog srca.'" ~"
Bog govori kroz svoje glasnike, ali ne više u prirodi,
nego u sudbinom prožetoj (\uši čoveka, koje. pripada vremenu. Taj
razvoj, koji je počeo oc1 Ilije, kao od kaoena međaša čija jo mi­
sija kulminovala u objĐvama pojave boga Sina u vremenu. U inkar- **
naciji Hrista ispunila su so ta proročGnstva. Bog koji se dotada~*

~ogao naći u prostorno proširenoT pri·~;(i:C;usam je 'stuPi0 u ;r;:' A' *

;;;-;;-3ku -struj~ui;t~;ij~~,·~~il~i~-·j-~ ·"~n s~be~·iJ.jUclskU SUdbinu i za;e- .,y *
ča~~D.. ~~ čin.j~~~·i~~~ s~rću, koj:>. sm!o l:lOŽe ('n se clesi u vremen,:, ; ~
~ime je,konačno, epohu Oca soenio Sin. Nužna posledica
.. ----.­
t ~ nova orijent,:'\cija ljudske svesti. _Novo_rc:č~nanj_~ v:eme~

n~č.iD-.jiLaillili'--tl....
. ,gJ2Q;1j a~l!..j el"...!3ffi..i sl?J..nego
... č ovek. mora na tu činj,e­

nicu da skreće pažnju i u EVOjOj unutrašnjosti, u svome duševnom

~ - _ . _ - _ . - ~_.- ... .. ­
s~vu p~~~a.~~~anskon svet~. Ko bi božanski svet tražio na stnri
način, porao bi zapasti u zabludu i saf:100br,lanu. To bi bilo nepo­
štovanje božanske volje, kojI). se obj"viL:t u pojavi Hrista', Čovek
tada ne bi našao Boga, nego smrt.

~{ac1a se OVO.iln...~.. U....vic1u,mo~= ch se primeti jeccna_od****

najtrQgičnijih zabluda naše civilizacije. Njena veličinapočiya, *~ . **
pre ;'~_~-,-_n~~01:iilo,:,i-z::il,-lE;anju prirodne nauke i tehnike. Ona Je~i**
u k r",JnJoJ l' i"
o' , • ~n J~, rac.~ .1.'
, 'l a samo sa ne.r..nC\(.no .L"" 't
ce l t ' o b'J avama Oca,)<'),,)\'t l cl n~m

~je....s~"se-pol~O zaVijalo, pri čemu su misli vezane u prvoj l.i-=- tl lt 1­

niji za delovanje na
_ _ ...
statička srodstva prostora. Razvoj ovih
-
snag~~,!*
)f.~ 'I ~
 82

'Hr~
'h:>\: :*;
vocio
_.. je prema grandioznom oVladavanju svega onoga što se odnosi
na prostor, ali njih je, do sada, mogao sasvim u maloj meri da
­
-- - -
ok,. **'
-+ i­ \ + -L'\
z~~~!i vremenski svet. Područje ograničeno prostorom je no~r-
ganski:sYet, mineralni, mehanički, tehnički. To je svet smrti.
~ *,~ . -
, ' Sfera prožeta vremenom je život. Kao što su ve~ičanstveni rezul­
- -
** . * tati na području prostorno-mrtvog sveta, tako su nedovoljna na­
t t 'd. stojanja, za razumevanje vremenski-živog sveta. Naša civilizacija
'..

*";,*
je još vrlo daleko od odr;onetke tajne života, a time ~dčoveka. Sve
**~ '~
'*t . ~
nauke koje se bave proučavanjem čoveka i pored toga što su ot­
-+ krile nepreglednu množinu pojedinosti, nisu se prmbliŽile njegQ­
-l; d
+ \ ,L vom pravom biću.- _.. Od toga· boluje naša epoha. Sve katastrofe, za­­ -
*' { _.- tegnutosti ili problemi koji nnstaju u odnosima socijalnim, pri­
ttd vrednim,- pravnim,- pedagoškim, ili u političkom Životu naroda ­ i po­
..
~

**~+
·n·

1:7; jedinaca, koji ~st6jU i koji će i dalje igrati neku ulogu, u

'"t>r-k krajnjoj- 'iinije zavise od toga što ne postoji jedno stvarno sa­-
*t* 1*
znanje o čovekovom biču. Ono ne postoji stoga. što se zagonetka
Čoveka nemože rešiti s~mo prostornim sredstVima!. Čovek je pie
*~**
~**
svega jedno vremensko biće, a može stoga da se objasni samo jed­

. '- -
*:1\ ~{'\ nim dinamičkim mišljenjem, koje ~ože da ptkrije tajne vremensko~
~

J. ... " t na8ta1~lja. Drugim rečima kazano: čovekovo biće i njegove najaktu­
_.--.­
"*
***!J,.
)ll; \
.~ii' ~lnije
'-
život~e nužnosti ne mogu se više ispunjavati na osnovi po~
znavanja minulih objava Oca u prošlosti. Za to je potrebno da se
­

* *
t ' izv;ši;~okret premn Sinu. Čovek mora da se shvati kao biće koje
~ ot,!.
n~staje u vremenu. Većina starih shvatanja, učenja, dogmi itd.'o
, *.t. ·h
t
do
.j.
, J.
-I 1\
čoveku
- -
koje su nekada važile, ne pristajU više današnjOtl čoveku,
koji je odavno postao drugi. Ljudi .... --­
se vezuju u očajanju za stare

*'*~ d~tt't
,~

pojmove, koji su nekada važili, i pokušavaju, bar spolja da ih

h_ .. _ .•• _ _

*' . malo_,' modernizuju,

._0 .. _- _,__ . mesto da ih stvarno preinače. Sva ova nastoja­_
:l: i\- OH
.* '
l
'\ ~ I~
. .,.
,
nja oko restauracije starih ideja, mogu da vode samo daljim ka.d1a­
strofama. Čovečanstvo će sa njima da se upliće sve dublje u svet
.~ .~' .t +
.l .,
smrti, iz koga nema vaskresenja. To ne može da se izmeni, pošto
, r-1: - -
**

1J.'I' '~ t t
I
se 7,a prostor vezan "svet Oca" sve više
--... .- "'. -.
mesto objaVi Sina u dinamičkom svetu vremena. Ako se ne upotrebi
­ pOVlači, da bi ostavi.o

l*

- o- • _ "'"". _ _ _

, + taj izvor Života, ili,ako se on zatrpa pOZivom Da staro, presuš~će

~-. o ••• _ -­

*'****"

t*
konačno i poslednji ostaci struje očinskiA snaga. i čovečanstvo

Ć;-;;e uiročiti'uJeđnom šematskom avetinjskom svetu smrti. Ljudi

*ot + *
*;,,*

J.
)4 .
~ube i 'Ocai mesto Njemu - prednju 8e kosturu... Prvi preteći zn ll ci
te--;p;~;;;;-sti'su već vielljivi; najjasnije u atomskoj bombi. PoštQ so
*'";{ t ----------. -- ljudi-
II svetu pojmova t bave sarlO onim što je mrtvo, pošto se operiše
 83

s~mo su sreQst~1mn prošlosti, koju više nisu dovoljna, ljudi ~o-

~čnm ne nalaze višĐ(k2o poslednju konsekvenci ju u materiji~ č~d~* t
* *~ ~ ~

stvaranja.koje je izveo očinski OBnov sveta, nego hladnu silu unit*~ t

-
š~enjO:!. Korak
~.L.r*
od Oca p::'erJu Sinu, već OQ2VnO nije stvar privatnoG'l.~ ,.
-
mj:~), *
čo;e- ~ Iii ;>:-
čovečun;t~~Zr t
reHgioznog opredeljenju (Yerov.. nebo životna nužnost
ČaIlst~,=: Problem trinitetu jo u istini [,orući problem
S~mo__ .?_n mora da se os2.obodi svojih te~loških akova. Ne. veliku t.t;- **
Vt t t
..:._e_~. _c.?vecans va.,
v ",O>,
!1r18C~ns
v
Jerk Vc.j ztJ.jjusJ.'l a taJnu
· trln~
· · t ~ t-a * , ' : t v lt.J.. * t
G3~ilo?teološkig formula ili skoro dovela do jednog rugla. Tr~bet;kt.
imn ti hrabrosti ovo pi t['nj e ponovo pro budi ti na nov način i nO~irt ,t -J: *
j ;;;;:k~l;," pa inka u početlm to izglednIo vrlo neo1;ično. t t:'- ;
I SeLle hrišćanske konfesije su prelaz od Oca ka
Sillu izvršile u jednol!l isuviše ograničenoj meri. One još pretežno
žive od
priključile
očinske struje objave prošlosti, i nisu se u punom smisle
impulsu Sina. Mnogo toga,što sc danas objavljuje pod
*'+­~,
.

**
----___ ••• _ .0 _ _ - _

hrišćnnskim imenom, u osnovi je zaost.-,l!l jGvrejska religija Cca.

U -;;;-;~-gi~l- ~pisima,
_ _~ .._-"-
knjic;am:1, propovedir.l:1, l,lOže se, bez opasnosti
--~ _ .. ~ --_oo _ _. ...- _

cla~:,

-
se izmeniti S1aisau, mesto
bog otac. I kuda se pr4~lena opšte rasprostranjena reliGiozna svest,
reči Hristos, bez daljeg, staviti.
:t'*
pri tone može da se
..... -._---._----_.-- ..._,
""---- •... -_.---_._-._-.-----._....
nađe,
-
doduše, još mnoGo religiozn)sti, ali ta
-
. .
.J­*
"

*
religioz.!!§- sn~Q..JL~vojin, no.jdubljim aGnovana nija religija Hri­
,------ . '­

sta, nego religija Oca. Ljudi se uzdižu do idGje logu koji uprav­ :Jz
~-_._. -- . . - .. - J",
lja svetom, ali ne mogu da shvate ono što je odlučno novo i dru­
----_
, ..... _-- - "
gačije,
-_.-_.-
da je to u svet doslo preko Hrista. U tome se nalazi ogro­
... __ ..- -' ... ­
mn:l op,:.snost. Može izgledo.ti, k:lo dn nije od odlučne V8,Z.nosti, do.
li;~-'-~'~-vek obraća Bogu uopšte i l i Hristu posebno, ć1ko ~ nC-
*
+
~
-'
"uje i ostvaruje pravi religiozni život. Ipak i za područje reli·- '~
,,

--
~._.

giozne istine VF.lži, da sups;!'.' "cija truškova očinskog put" mora d" ,J...
---_ ..­ ,
se iscrpe, Neo se
avar; lwri'.ki'c je objavljena na dva
nanQ~\ ne popuni kroz
n,::tčin,,:
S~na. Nužnost
s jedno streme pojavol!l
činjenja
+,
,
.(,.­
,\
Hristo. n:" zenlji, sa druge strane, sa th, u vezi zavisno. pojava .{.,
~- ,',
Sina, kao u unutrašnjosti nnstanjer.G sn~go., u liku ja-svesti. Ono I
'lI­
štq je Hristos izrekao - u direktnom saopštenju rečeniC<llll:"Nikc j
- ,---­ --- .~
n-:..~~~zL(lo __Qca.LoS_i[U,rO!,men~r; iM:J. svoju dopunu u G0YOrU -či-
njenice jednog novo-postavljenog zlldatka u odnosu na izvršenu pro­ *
.-V­!>,,
'---- -
menu čovekov»
.. -
tu no"vu datost izgovodr
prirode. U
-. -­
vrhovno-sYer.tcničkoj

no. svečani n"čin:

molitvi je Hristos
"1.1Toji behu i ];jeni s). J.'
,
.'\
ih.'.tGO-,-n--"Čcrvek od no.st, ,ika kulture ličnoGti ne može više da se \~

'­
 84

* ~!~~~~kao običan stvo~, zavijen u božanskU pri~du. ·On mora ~a

... *' *
činjenice svog n:\ročitog položaja (u 8-vetu) kao SaJ:,O­
-{* **
. . bude svestan
~ SV~jno biće, koj~_je ~oYelikog stepena nez<:tvisno od prostornog 1­
,

'* f * vrcnenslt-8~~~inS~og nastajanja. Činjenicn je čovek istupio

da je
* ** i~~fere OCa u sferu Sina, i ona se ne može otkloniti pobožn~
~ '* ~ Želj::~~j'i~l~-.~OdlukOtl bo_ž.an~kOg saveta postavljen kra.j star!2.,i
*k* religioznosti Oca. Stoga se religioznim sredstvima prošlosti ne
'* * *. no·:{;·~eposred~o-naći Oto.c. Ako čovek n:\ tone tvrc;oglavo istr;::-je,
* ;; s;e više·Ć~·~ap~d~ti u ilU;ije i n~ad stići do potpunog ukočenja
; * *: Obrn;t~;·bitnim
i smrti. sjedinjenjen sa Sinom, na nov nRčin ć,e
1\' *:k se;;Ći·Ot~~:-S~l1t, kako u ~nislu dan~.s preteće:Sl'lrti kultur", t_::u<o
: ~* pOjetU~~;~~-biće
<.snrt snvlad"na preko Sinn. Strah od smrti s~
* preObr~Žl'l~~.U ..::'~r:.
t : . a snrt postaje svečano vraćanje ka Ocu. To je
*' ot :lc hteD:r~.ć.i .. Jlr:i,sj,-os~ I<fCldE\ je u punom saznanju svoje. predstojeće z':­
* il' -11- člE\ljske sorti rekao: "Iden ka Ocu." Objava Oca, koja je vladala II
* t* * p~~dh~;";;~kir;;·
.... vrer';;nima, se po;;'ukla iZR objave Sina, prelw koje
* *" ~ može ~on~.vo_?e.. ~e_.~ađeJ da bi dalje c1elovc-.la jedinstvu sa Siner'
t ::
U

na .n~.~.:l".čin. Božanski svet je u Hric;tu izveo novu objavu: "Ko

,\- * nene vidi, vidi Oca."

g.s.\~\).

\tj .1ft~L.

, . .... #\0 ......

 85

9-.!3_J N U

Bog otac nože nejasno d:'J. se naslućuje sećanjem na

osnovu vlastite čovekove egzistencije. Put za shvatanje drugog
lica triniteta vodi preko doživljaja čovekovor; višeg životnoe;
principa. ---._0
Onaj __ko ima
_. utančanije osećanje života,
. neće vlastito
~
~.------.

telo osećati kao grubo-ukočenu materiju, nego će u njemu naći

razl~g~ za'divlj-~nj~-;' u njenu izraženo prirode stvaranja. Č;ve-
_•. _-------- - -­
kovo telo je zaiste. hran dUha, Iwji ga je (telo) izgradio, da bi
**
_ _ _ • ~_._'"__

u n~enu o~javio_:6ebe..__.Stoga ne nora biti izraz pe.ganskog obožaVa­

__ - . -" o ._ • • _ ••••

'*
A­
nja prirode, kada se u svenu onoo šte, je čvrsta tvar u telu, na­ t
o • ---.... .• ' _

ročito u sisteuu kostijU, vide i stubovi nosači i podupirači

~
hrana života, kao odraz očinskoe; principa, koji podupire i' odr­
.- . .-su­
žava naš opstnnak. Odgovarajući tome sme, il ritmičkoj prirodi, **
-_. • • -

u k,:c_aIlju sEca, d~~~nju, u svenu što~i_~~pulsira_i_:t~~~i,

o __ _ •• ­

*'
videti blctSi odraz Sin,,-, koji je sam sobe označio kao "hleb živo­
*
t;'l:-~;-i-~~--ž~vo~.! JO; --~~bi-~-;;-r~~~l]e c';Q--prirodni' životu bio':­
loškom smislU, ne treba poistovetiti sa Sinan, pošto je taj život
samo niži oblik izraza božanskoG, večnoG života. Ali u čoveku
*
postoji ne samo nejasni biljni princip života koji buja, nego i
viša vrsta života, koja nežno nagoveštava ritmičko tkanje pravog
".d1hovnog života". Preko tog,? više" život3. imćelJo mi udoln u
večnon životu Sina. -Z:~--- to nije~~trebn" inteligencij;;'~"-n~go
_._----_. --_.. --- ---­
pročišćeno osećanje

Evanđelje. I običt\U
zn istinsko i veliko "čisto srce", kako kaže
čovek, bez velikI} oštroumnosti, može u devo­
*
ciji doživeti visoke duhovne sadržaje, često bolje nego t"1kozv~ni

obrazovani. "Velike
_... Disli i čisto
-~srca
srce" ooogućuju
'--.. nam učešće
.,.. ---.- u
fr
Hristovom životu. stoga su snage to
_ . ~. • _ _ ~. - "ou •• ...... _
~ojo OQogućuju _
dožiVljavanje
o
A:
Hrista. LjUdsko
. . .. -_ ... -_
sreo, ne k8.O anator,ls1d
. _._--_ ......_-
- _--
organ, nego kao nosilaC
. ._. __ -.,.-.

ritmičkog životnog dUha, OQogućuje nam učešće u t&las8.nju ritma

,,- ..

''**
*
---,,---_._-_.~-_. •.... '--_. -~-,---.. - - ---,--- ._-----""

nastajanja, stvaralačke reči

-------,.. _._----_. __ ._---_.~.- •.. _--_._-svetov,.•
.•.. -
Snngom
-- .'.-, -~
duhovne ljubavi,
.-... - - ... _---- ,~
hvatamo priključenje na Hrista puno života, koji je sam večna
- --_ .. -_._- .. .

**"*
~---"--'---------- -- -- ---_._~_._.~ --,

ljub3.v, srce sveta iz koga

___ • ._. .. 0 • • __ • _ .•• ",._" _. ._ ••
ističe •__ --_._-
životna krv.
--" __ • _ _ , __ l.

_.-
Sin ....je '. stve.ralačko bićo
,.. - ,,-'----'
kOmlf1Sa
...
koje vo il.. i
- - ~---"--'---'--
večna idoJ'o
--
govori
c.
x
. ....

Ocn, __ ..p:t'~tvorena~l_d~l:. Lapi(~o.rni proL g Jovanovac; evanđelj cl

 *
S'Jl-:JCT;) I': SnfOR,O
lt l..\E
e.A~IRJt"ll
1'J.. )i

o roo"i.
"'TA~ ( \ ~"tO S"-
/GIG\<; T-') Sr'-f

I OSI-ON '"OI I-1A I.<:Iu5,A

vl\c~

~dl.~t.I\tJ,~'i\fO 1f\l.LO (t.'6 11 \)Eš'lw_

OVO "t:. ove. bl:~{'\ r, ot ......)

1'\

r'("':~;
l

3'Tq~a
86 ~l\ST dE t~ELlllt--l~ "l)U~~ Il\tltl\ ~o6A
što je naatalo-:' ll~ve stvari je
*
-+ .isto učinilo, bez togć\ nije ništ-- 'J"-C<.l0r:.?' što je liJ"<%4c_. U n~­
1- mu beše život, i život bei3e [wot1 nrt l judi..n.'1.'" {}Too je sa naj "e­
*ćom pregnantnošću Sil1~značen kc\O [j,,(~r7"ljŽiv~ta, koji je u isto
t~rerne svetlost i-kOji. je- sve stv0r:.i5,-'-._Obično hrišćanstvo se od .
•j.
\
toga fundamentalno važnog sc-zne.nja
-
~~u~o udaljilo, kada govori
-­
°
*o.cu kao tvorcu svet?- •. 'j'~ zbrka pojuov;" koju je tu nastala, ne
f ~;~.r.
~,'
" "J .sano da \[;,e. ta ~tvar!l.o ro.z.l':.Jevanje Trini tet:\, nego zamračuje i.,
svako dublje razumev~nje hrišćanstvo.. Ne treba nikako smetnuti
· ~~'~~t\l\\, ~um~, kolika je nevoljĐ...U hrišćanstvu nast'lIa:ime što sei~.J:'i­
i, I\~\T \~alo da je Si~ tvorac B~~ta',_~avi-im.lOuIs Hr~~ta.~e .time.u~e~~oj
i ~1~ meri potisnut, i vraćen n~ stepen religije Oca. 000 što je u
I ~:U1l~JHristu osobene- :ll e.psolu tno nov~;'p;~t;p;;~j;-z-a;;~~rsno tim;
I'H~"~"~"\I; --- . - --...... ~ -.~.'- ..... -- . .~ - ..~-' --...-.- -.­
\l",~",,,~,,t.~ što su ljudi u njemu gledali samo Glasnika sveta Oca, čija j~
~"~~~~:'~\mi6ija ograničena na~-bjaVu.
t - -
toga -~~~t';::i.i ;pŠt~~;eligioZllOIn ose­
._-- . ----------.---.-­

"'\ ~anju Hrist je sveden na j_ed11~_6tt,v~_~ ~ro~o~a__c'::st'Va__b()U~eg,

*.* *"

·H, slično kao Muhamed. Međutim srž hrišćanstva nije u nauci Isusovoj,

, {~~gO u ličooUisarnog rl~i~ta! -u-n1e~o~o~~biĆu-i ..n.jeg~v:()1Il-.~;~-u~··

,~~H~Ili.bS1'*Naroč1to i svojstveno, što se u hrišćanstvu odnosi na Sina, je
· S1\~i.Mllf\ -. . - . -...--.-......... ----- .. --.-.. ..- - - - . - - - - - -.... ~-­
· ~t. i\P,l~~1 :\-ugašeno tine, što se proširilo mišljenje, da stvaralaštvo sveta
~~~~~:\,t t!eba
:L.___ pripisa ti_o_c~;time -j ~-h;iŠĆĐ;;t-v"c- i~~;~~t~ s~ -; ~t';.l~~
,~
*- *
.
religijama.
. ~~~.-- ~"_ .. oo'",,,,

'-'''''-'i'-,~'''''~:---
'··.. \hQ~WUJ\ SW\I<F\.~ .Ak, .,=", M"MW''''''',".
i no pn... . j,., .",
i.... ~ICA opšte/! Boga, onda moramo smatrati dil je prastvaranje izvršio
\~.~J~~~ in. Na osnovu više jedinstvenosti. bića božanskih ličnosti, otac
;.r je najunutrašnjije spojen sa stvaranjem. Kod njega je ~~,
:~~~~"J~jaje doveden';'-~~_ či;j--;;nic~--~t-v~~~·l1:.j.::;.-Iz_nje~ov~ žrtvenl~ sup­
~~~~jst,-,~~~~e__~e stv5'!'_~Il.o ~~_s~':'lo. pe:~~l'!2.~_~_s_t."aranja ~Eeba .. tr,i.žiii
L. -::v--
. '\
l<od
-- --..,----_...-._--
predstavlja stvar:\lačku
Sina, koji-" ----.--_.._---_._----------'-------. s.:t:ranu bića jedins~:renog
+--­ _.~

1:.,:,<;:r--i~41 božanstvQ. On je, ..--,

ljudski rečeno, izvo(l;aa,."desna ruka" bOGa Oca.
:lt' l<~ ,-'-'-"" "--- '_. ....- - .- .. -- - - - - ­
--~~.~.---~ -~ -~ .~.-. ~

'kn,~, ! Prema apostolskom formulisanju saznnjnog verovanja ("v~eru;,u") On

tlCI,J.S,I.A\. j • • • • ...-.....

.""-0".,,. !' -
!~t,,~1:>
je sa desn.e strane BOfja.
- ._,
T~mc-_..n~JG - dat
---
~zr<,z nekog pocasnog mesta _~.- .----~

l \::~,,!-,,~)t \ Hristu, nego je time upravo izraž'ena činjenicn, da je on d"latna

~';"<t.:..I'4-:-:-',;Ukrt
~~ -
~o'tJt.: ~
božanstva. Nje~~v;~~-~~-ostl~ij~'-;~m~ljska~-
- - -
nego
--
j'e
-,-~-"--
'()duvč;,
-- - -----.
:;:;~~~ li.."~;~~nač avall.a s?:ikovito kao__ ~~~_~~~=~~:.!?_s!'\T<l~[1n~~, Bož~1.~, ~~IO š,to
~'~H~:~~\;,~' lj eO-ljUdski r;ovor, iĐko fHički zvuči, nosllacsm.i.~~o.m_isp_~l~~og
."L~EI\~
....
1'1;
'"'lto.\~.l.Lc-:>
!duha,
'~". .
'tako su d;;ia -];;iijee
._ __ _
stv-;;~anja,
. "__ .__.. _.
koja
._ ... .
su se zgusnula.. Elve do
.-_.-­

~~::'~l~~1 jfitičkOG bića, rOd~l~~,iz~~ža!1"ko~..~':lha, ~~=~':"_LOgOsa, tozrl~i

-+ --.
• \
Reči. Ljudsk.{LreČ
"-_ • ....
može u l;Jalom dc. clJluje stvaralački
_ n
- božanskl!ll

• •• _ _ • .__
 rll\ilC.,
!<A
OSf\.Wf\ 0lsmf\kf\
'3~HJI.sl'.
SVfGI''lJIII1l\)A!ll!l
­
,)\1./\ SliJA,
87*mc\~ot'"
t i:'-~"--u.. 6"~~~'E
k*****~****~*~**** •• ~*
i" ~~"'tr\ JIM~ ~u.o se.
I
S ",.~n"?,,,
*
'1
reč ima
__ , _ _ _ moć da deluje ~ _ .
6vetsko-stvnralačld.."I_Bog reče:
.• _ _ •• - neka bude!"
,_ 'o _ _ • __. , . _ . - _

- talw stoji u----_

prvin rečenicc:tma Geneze, "i bi". Bog Otac je postg­
- ---'''-- .•.- .. . '. .~.

Vio osnov sveta (uporediPoslanice Efežanil;la, 1.4; Petrovu 1, 20.2.

_ _ _ _ _ _ , __ ~ • __ • • oo • ._._,_ ",________ - . - -__ ,. - • _ ­

Bog . Sin je na steni

.---+. očinske
- - .,. osnove
- izveo
.' stvaranje
. • o. ~

Ka~~~~ Otac nože da sJoseti kao osnova opstanka,

tako BO~e dil_~~_~_~eća iz~ _s--"e§~n~stajanja stvarc.le_čka sila SiM, **.*
lt
~*
a da se pri tom božanstvo ne snizi na nivo p~incipa prirode. Oni
---.-- -_ _ .~ __ .~ __ ~ . . . - _. _" - _ ..__. ~ ,__ .__ .... _ .. ._--0--. __ .__ _ _ _

*~
(otac i Sin) se nisu povukli od svog dela. stoga je od velikog
-'- .~. - -~-'----'-"--"-'-'-~-._---._--. --.-_.~--

značaj aza religiozno doži vljavi1.nj().. Sil~~,cli1~sečQve.lt__~1lJjuba v-

Iju unosi u sve što nastaje. Sve 8tO:U struji vremena teče k
~*
'i
tome, sve što se
_.~-._---_.,._--

-~---~---------

kao priprema za
-'--.--...-.,.-.-;-- .
nalazi_po~_z2konom preobražavanja,

doz,ivljaV:ćl!'l;ie_ Sina L
--- a pre__ .svega
_. -- --
'._-_ ..--,.
ritmičko
može da služi
----'
---­

doživlja"
­ }t
**
' . _._-~-_._--------- - .. _.- - -----~~

vanje kružnog toka godine. Ono može u

~--~~-----

oDgan Za (dožiVljavanje). Hrista. Neprijateljski stav širokih hri­ ~

"- ._-._- .-- -."-
najvećoj
-._- - -------------
meri probuditi
_.'.-. _._- ---,- - --. ~

,
šćanskih ~goVl,~~~~~~~;~i~ dao maha -j-~d~;;~l-\'rod~hovlj;~~E1 'fiR sv.'A \
- - . _ - - - _• • _ - - - - _ . , - - - - - _ . _ - - - - - ~ - - - - -

shvatanju prirodnog godišnjeg kretanja. U tome je veliki zadatak

_ ••_ - _ . . .-- o _ _ - - - ­

fi1.\~()bJl.e( \
!Gu.tf\ Ill.cE
i~~iAt'IlLC4
reliGije Eina. Chri~emGi;;;~haf-t--j;j:ii;t~~iji--hrišćanstva
pr;~ ~1/01[.)
..-­
crk;'~koja je prišla svesIlOm negc)VD.il}ii--dull-čvnog doži vljave,nja­
Godi""inj E'G vremenskOG prirod;:;;g- -ri-ttin (krej;~:nj-;;jz-;;:;ij~kao kultnog ~
~-'----'I
procesa bocosluženja. U-Evom-zbi vanT1.izem8.11skog-pr:Lrodnor;-jU:e- ~~~c "{-fl 1
I
--~ -- --- ..- - - - - - --------- -.- ----~--~-- {JA ('S", I
tanja, u vezi Sa kosrničkim silama, može čovek neposredno da oseti L~C'\ \
de. iza svega prirodnog kuca--srcc boŽ;:n~k;;f;Siria:Hrii§-ć~nsk~-;;~-t-~~~:i~~J~~\
-~-~~-=---~-.::.~~~~~~_.---~- .. -~-- ---- -- --~- W[,<1'I6otlNc
kovine su Iz stare mudrosti tako poređane,da SU usaGlasnosti sa"tO "E fl1.l­
Pil{j.(~ ~AJ
vremenskim ritmom i važ,ni"l konstelacijama Zemlje J)!,!!~a_S:t~cu i ~~v~;rp~]
~Iesecu. Danas postoji snažan pokr(Jt da se npr. praznik Uskrsa, .*~
a s time u vezi i Vaznesenje i Duhovi V8ŽU za jedan termin. L:jUdi,~__
na. O_~IlOY~-~.la~erijal.is.tiČ~.--~b~l~e>-~hYn.t;j-~.:d::se .illJ~-i1'LO II Ž.iV~;;1 I,~~j~~~~
. r itma zema J-Js
k re t anJu . k o·· k osrole
. ·k·l,1
1 ••
c~nJenlca
• • "
,lOce d
a '~zraz~. nes• t o ~\T!-'-f\
i"ff1~I)Sko\
I
dUho~2:.0 •~'-~~~~':~!1 j e tii~~t-e b --;;-;-~~Ć~j~--d~"l-- s e ~h-;'-; t_~~_ d~__~~~~t~ j,,-\ ri~~~ 1
nja u ciljU fiksiranja uskršnjeg temin,'}, predstavljaju napad na \ .~ ~1'1~1
značenj e. Sina. Jer ko.da bi se na nes to žive promene rit;;';;-;-;kvG l>~"ilD_
----~--~-

--
noj godini staVio
---------.-------.. - -- --------
mehanički

ključile bi se iz nj:~i\ s\'e!~ke_snaG~__~a!'t':janj~. _~~et stOEno

takt jadnog statičnog kalendara,
--------~--
is­
******

osfi~T-!
pred-činjenic~;;;-d",- postoji ll<'\stojanje da se biće Sina potisne li U\I)t."T tJ:
~ ~-- - - - - - - - · - - - - - .._ _ oo - - - - - - - - - - --­ {i."tf\ l",\,\
korist pOGrešno shvaćenog principa Oca. I 'i.\~O\"~l\ '
-------- - -. - - . : - - : • . • . •.. I \fhu ~I\ !
Uvidon u pravo b~ce S~na, razJasnJava se naroc~h \ ~w\Ot" :
značaj :l:i tma ~;-sv~-što j-~-;ii5ćanskireliC;iozno. Rita~je neza- L:::t-~Thr-\ ~
-_oo .. ~__
E1enljivi osnovni uslov za realnu životnu vezu sa Hristom. Povre­
_~.______ *****
 ._ ~'M' '(> !A 11-"Ko>\ 1J..~-'i:Ti\'n

;. ~~ ~ .... \\~L\.J.A. t f'.\.T\IL" f\ L. ~J.1.A, 88

,
i~

".

, .~

l
) >
l
I ~
I J
.'.
0-- .~
1

, ,
~
I ..
..,
J .:.
 NRsE. SPAStMJE 2MoctlCi \ ' rji.N::tAo~ ;:r~'[
<l1" u.'E.L')I\\lf\"'~fH !:INA \ ~""O'"',.\

I
11 . IUlI,TA vfc'D ~IOr,
Ul\l:)E~-n. \ ~\.uf'\
* 2 ST""~
vo.
.
""0" _ _ ---1.
89
\ -.I. GoLGonli<>C i'<>
l.l.l\..l.I\"n...oJ!l'c.nA
J
' -.. ':==~;::;;;::::;:;;:;::~'"'"--;-;-.--<
l,o.~ISrq, ~a: GIT"'O tlJl.t.tUNuC"~
sc< '.
l
'*++~+**i,-''''1c {- ...... t~ .. ~ ~ "....... "...... ~.ot >I- .. ,..ol->l"..>t

se utelovio kao Hrist-Isus. stoga je piscu Jove.novoG Qvanđelja teko

- -~ - - -- -- . -- _.. ~ --.. .. . - --~--

važno da naglasi, da j~ ?e~. postala meso. Time što je Sin ušao u

meso, n'l-~rostorno .__LJD.rrv:rcncnsko ho}~__a!lf3l1:Cl__ .tro...i§.__t vo
j e-posteTo
. -- " '2-- l
ljudska priroda, veZA.na na vr..eme i ptostCl.r,i._!:i:..ll1!..J.e.Lstu:etl,9 al?;o
u neposredno nove životne odnose. Spasenje čovek~ počinje uselje­
--_.. ----
---~-- .- " ' - - - - - - ­
njem Sin,1 u jednog čovekn - "prQvi Bog i prnvi Čo"'v'ek,i--- iclovr'1av~ !tLJST ,f
--- .,,-- --.~ -'--.- - '--.------ - VoUIt l-i'r{J
se .!'lOt Golgoti. Inkarnaci;La i l!r..iJLt2.vo uskrsnuće su dva stuba [;01- i1totr
.....
1,~WJ';:~"Cl'
_ ..... _'_ - -. - oo • _

gotskog događaja, bez l;:ojih ne može da se rozur,\e ni nova veza tri- '" u6U~"(~0I11
niteh:. sa čovekon. Oba'-oV'~ gbv~;d~i~ hrišćanstva mOGu ovde samo ""'--.\"'7
uZGred da se pomen;, u koliko su u vezi sa temom ovog spisa. l) In- /,"
ke.rnClcija Hrista izvršen:"j~_~r..':š_!~.Ilj~E~nB:".J_orl!anu.Do tOG__ ~renutk~ .I-'''\J~
treba u Isusu iz Nazareta gledati jednoG, doduše, naročito viso- \~tIMtJ~trj~
--- I.JJU~~ LD(.,<1b;­
ko uzdignutog čoveka, ali ipak čoveka sa ja, dušom (Clstralnir.l tt,.~l' l'U'OI'''''
. ,1IU~[~\I'" ).lA
telor.1), životnim organizr,lOm (eterskim telon) i fizičkim telom. 1'>jtN',Io!()

Prilikom krštenja na ,,':!:'2~cl011tl__ '!-0Ell~~i~ ...}:__ ~~~~;~'j~!_~;S~~~ tri ~~ t

10VOjCl" i na njihovo me~~? je stalo svetska Ja Hrista. Sill je "P:I:i"} ~ \
mio }ik, oblik i biće.,č,?,!~j{,--",_~. žive~...!!~_qG.()~~neu tri člana.~ve- ~,I;-~
kove prirode.Osobenost i posebnost toga utelovljenja je da po ze- ** •
mlj1nije išlo jedno ljudsko j'~·,--~~-~~-biće Log~i~-STna~---potpuno :
~~ l
it
--
očovečen~.:.Time su nastali sasvim drur;ačij..i odnosi, nego što su
-
~ *.*
mogući prilikom utelovljenja nekOG čoveka. Hristos se doduše ko-
.-------
,* I ,t
ristio nižom ljudskom prirodom, ali je On ovu iz osnova preobra- ~A *
zio.Duševno~astralno~ et0rsko i fizičko telo, koje je On zatetao, ~t t
bilo jo pod uticajem pragreha, i pored tOGa_~tol=-_~.:i:~__o~.'II'~~.J.lre- :* .~
čišćeno od strane jedne tako visoke inllividualnost:l:._~aošto je,,_bio;t,~
Isun Nazareć~~. !,!,?jiJ1!_~()ža~!ll<:im_
bić e!'lL.Hris to§...je__ s.'1~~adao_~~~r;Xi\ ~
silaženja i o~o--.!ri }.jud~a0'l()ja. _llristo:,o~a,__koje se usel~l)t ~
II dušu, etersko i fizičko telo Isusa, toliko je te aVaje prožaril' ~ t l

da je u
- _ _ . " , , _ . _ . _. . . . .

;ji;;;:;: izvr~~m potpuni:pr~?br"žaj

' ,, __ ' . - - - - - "• • • -- --- • .__

i produho.vljenje.. "Ono
'O." '"

~tc
\

\; * )

je u njima još preostalo od praGrehCl, što je još delovalo u du­

-- .-., ",
čevno-astralnom, bilo je, kako to predAtavIja prikaz zavodenja,
.--.. '" '" .".. -
'* •*
l·
~J
~

izjednačeno sa bož,msk:im. Eterske životne snage uzdignute su.nCl ,~~ Z

stepen Višeg žlYota. u ~.?Gndaju nazvmlO~ pro_sv.(J,đ:(JI1~=-' a fizi_čko je :*:
telO,_jr:....~r_o~~h~_vl_jeno i preobraženo u telu koje je uskrslo, koj~ m~~~
Uskrs u jutro istupilo iz groba. U trostrukom produhovljenju duše, t~ ~
.- ------.- . , ,4' I
života i tela može se u pravom smislu primetiti analogija ljuds~QG l~~
----
+) Bidi: Emil Bo ck: "Kindheit und Jugend J esu", "Die drei
Jahre".
t, ,~

\t--"­
""'?
 90

b~ća
...
trojedinstvom. Hristos je stvorio prasliku jednog čoveči-
Ba
- ....'" _.­
~** jeg bića, kakvi svi ljudi u budućnosti treb~ da postan~. Ako duša
jednom.,sasvim potp;C:n<: pod vlast pravog ja, onda če iz toga-pr;;­
*** ist;6inešto sasvim novovrsno. Čovekove astralne snage, koJe'se
***
t** -
izživljavaju u njeGovin želj~~a, psečanjima i strastima, biče'
.
**
tt
~**
sasvim osvećene

produhovljeno astr::llno telo,

i izvodiće saDO još ono što je božansko. To, tako
llĐZiv::lno je u srednjem veku Devica
S;;;:L~'J~'a~.~N~J~·u~t~r-::e~b~a~~s~c~a~~l:::'c;-vo~v=ek~:;da=-=o~s:-;tv:c~o.r=:L:;-'"-,~k~a~o-::-~sv~O;;j~U;;;d::'e~o~u~b:o:ž~a:n:'Sko" .. ,
***
*-l*
koga će on u sebi nositi, kao "svetog Duha". Mnogo više snaga je
--_ potrebna da bi čovek (ja) zadobio uticaj na svoj životni organi­

*~****
.•. - .
zam. Danas su tome postavljeni samo prvi nagoveštaji. Na svoje
sna~e života čovek deluje n::lročito preko kUlta i sakramenta (sve­

*'"* ~ajni, npr. pričešća), kao i preko prave umetnosti. AkO se

***
t**,
jednOM pročisti etersko telo, tada nastaje praVi "životni duh",
to znači Hristov Viši Život, o kome je bilo reči na početku ove

**** glave. Evanđelje ovo parafrazira rečenicom: "Ko U mene veruje. iz

njegovog tela će teći tokovi žive vode". ProdUhovljeno etersko
'it t
***** telo je ude o u božanskom biću, koje će čovek u sebi poneti kao u
čoveka useljenog "Sina~1 - II sasvim dalekoj budućnosti treba, ko­

t** ~ačno,i fizičko telo da bude dovedeno do svoga prosvetljenja (Upo­

,1;** redi l. poslanicu Korinćanima 15.35.). To će biti "neraspadljiva

dl1hovno telo" nebeskog čoveka, koji treba jednom da izvojuje oslo­
t *t
11- t *
bođenje od smrti. Fizičko'telo će tada ponovno biti izgrađeno u

smislU očinske supstancije koju je imalo u doba prastvaranja. Svo­

4-** jim produhovljenim telom, čovek će u sebi nositi deo božanskog,'
*' t.\- ~ kao
, "Oca". - Preobražaj tri ljudska ovoja, koji treba postepeno ~

~ , -I<.
da se ostvari tek u bUdućnosti, izvršen je kroz Hrista II malom
*"k* broju godina njegovat': zemaljskog bitisanja, kao praslika i uzor,
*. ~ * na članovima biča Isusa iz Nazareta. Tako je po Hristu nastao pra­
:'; *} * vi duhovni čovek, koji je postao izvor snaga, koje se sada mogu
~' * saopštiti svima ljudima, u koliko s~ oni otvore njihovom uticaju,
*t *
,*k To je, rečeno rečnikom PaVla, "novi Adam", od koga treba dn pođe
novi ljudski rod osloboden greha. Kroz "prvog Adama" je u svet

~*~ -
ušao greh i smrt. Kroz novog Adama može da dođe osvećenje, pro­
.*kA­
,,:l:~
­
s vetljenje i llskr8nuće. Hristos je novi duhovni predak, iz njego­
bića ističu realne snace podmladivanJa, onako kako
",+* vog uskrslOG
.* *:~ iz jednog fiZičkog pretka potiču sna~j nasleđem. Kao što pr~
~-----~-~---:---:------''--::---:---:-=-----:--:---:~
zemaljskom rađanju fizički potomci nasleđUju telo i krv. tako
*'"*
+
*\~ jednim višim rađanjem nastaje novo čovečanstvo koje nasleđuje
 91

A i- ~
duhovno telo i duhovnu krv Hrista. Hristos nije dao sruno
~zor, neGo je kroz prosve~jene ovoje ISUG~_!~ Nazareta, kao prvi
put proizvedeni trin;tet u užem snislu,i postao semenka, posađene
*: *
..Jr 'Ir

t t ll'
u supsta~ciju čovečanstva, koja illOZ0 u beskonačnost da se umnožav:c.* **
Svaki čovek može da se obrati toj stvarnosti kojll sadrži tu du- k t *
~ovnu bitnost, i njome sebe da oplodi, del bi svojim vlllstitim * :\' ~
palin čoveštvom urC?,stao u bOŽć1nski pratrinitet. Kac3=Hri~rečc: ft k J<.
"fa sam č~Trgt, vi ste loza", time nije data jedna poetičnu slik:\, -Ir- '*: ~
nego ,
S".SVJ.tl egzakt all 0PlS
"d JO ne 'lS t'lnl't e sus't'lns k e v.'.
c~nJen
-It L !<
i ce. S vak.a*'<'i<
~~jedina ličnost može prema Njemu stajati u takvom životnon Odnosu,,," .t ~
da u nj ego vom vlasti ton ljudskom biću može da cirkuliše struja ži-". * ,l.;­
vota i krvi uskrslog Boga. Preduslov za to je, naravno, vezan ** Zi". ..Ir
slobodnu odluku čovekn da se obrati Hristu u ljubavi. Onda će moći"'; *
kroz Sina koji so uselio u njega, nastati kao najvi,ši cilj, mali **~ ** J.

k::w bitno dejstvo bo'l.anskog trojedinstva. _sto,Cc,* **

.trinitet u čoveku,
----
počev od Hrista, nije potrebno uisliti o nekom, od sveta otuđe:;on, :Ir **:
božansko"! trojstvu koje bitiše u praiskonu, nogo čovek može da n"" ** *.
;"i da se opet ispočetka priključi II životni krug trojedinoG Bo­ *;*
žanstva, koje se delatvorno objavljuje nG zemlji kro3 Sina. ** *
~.!i.~g:u. AA,.,.,.
ff)2,1~21
:~,
l\~;.t:,A lJ.
-,*
S1?>\ i
-I: ,--;=,-- _~,*
, ('~~ 1;1\ >I >O-"W"" I
~M-t: 'V5rJ..(I\fU.· ~V()6 :
, 'C\c,t\
02 ;1(,!
.'
i. l' \ !>i11 G~
'Sv')",---'l*
'---.---. .
Sll-<of\ ~\)c.\{ {)Y"J'i1"\T\
m 1'.\
i

'\

t' ~ft.f\\.\ bn 1 1 1-;). I..lh..-:l-'i.

~""J':t~:'Tf)1J.
:,:,I.~~~Sr,t~_~~_J~
: tl ;)'o(lAlb'-l. Q-11 "'-fl
; ; '''ll:hl\i" \,')-..,I.bS\Ll.,A l
;L~'l.~SIf.:I.'-.\.t_\'"Jl.A i \ \ "A(,~ "'~{\'I\"'\.c~ "­
*'----------- ~ Jk \
\ . .; \....r'_. \-\ E..." \.u..
it'- .---.-----------~"*

o D U H U

BoS kaQ ćisti duh, kCJJ nr'.jviš~_ nudro8c s kao SRZn.'lj.no

svesno biće, je svoti Duh. Sv~ ova svojstva i funkcije, izvesno
je, pripctdaju i ost"li;:i civ~ma licim2. trinitota, -C\li-o~~,-_;;e(svoj­
stva i funkcije) morC\ju r~zlikovati kp,o izr~'.z je'dnog- posebnoii--bićil;
pri čenu nikada
nosti stopljeno
kao osnova bića
--"---'-""-' - C--~--:

tima, u osećanju ritme. i snC1gn nastcmko. u vremenu, a Duha smo u

sebi svesni neposredno. Iako to duhovno , l~ogC\ smo svesni, ne r,lOže>

-- -_.
da se iZjednači bez daljo[; sa svetin D'c'hOlil, kao što ni prirodni
~Pstcmak i nasT,iijanje nisu identični s-,"._prvCl d,!(lli"E\~ ipru{ -se
---
__
-,,--~ . -- ­

mOGu tkanje
.
:i život .u nematerijalnom ele;;lentu svetlosti, kako
"'------...~-_._.
[;2,

poz_~ajet:o iz mišljenja, sno.trnti ko.o m,'\nifestncija trećeg trini­

--
tarnog principa.
se prosvetle, da bi se iza njih
Kao što prostor ipcstojemjo, svakruw marcIju IL
-'
Yh?:Š::"(: cčinsl-ro biće, ke.o što vreG~

i_. no.stajnnje
.---
Doraju da se oŽive (u n.~8oj) ll~ut;;;Šll}Osti,di\ bi se
- ... _.,. ._- - .. -•.. -" --------- -----­ ~

kroz nji: osetio Sin, tako ",arn i prirodna svast duha, do izvesne
mere, dase uZclicne-;--p~e n~G-~ r,tos-o- ;010-;' s-pr:':;vorJ~-[;ov'oritivo
z~hvatelll-Jusvetoc DUh;.-isto~~;-~;~~-;ak;;; d~;'-;-~;~-tr;t-;;'li~~ tri­
nite tn, kae i za eler"enat kojivlad-; -li ljud;-koT'svGs'f:C,-dovodi do
izrdaja naročitu blizinu biće (tri~i't~tĐTpretk";-t~ele::;e';t-U:
_. _..__ _._--_.---,. ----.-- ._-------.. _._-­
.~- '-----~-----_._-----

Ipak se ne radi samo o istovetnosti imona, nogo o izjednačenju

bići'.. U toliko jasnije ovdo nože c!:l so prit1Cti pukotinn koja ih

Nlzdvaj'1, jer ništa ni,je tako jasno Jwo činjenica bez8vetosti mno­
Gih ljudskih duhovnih deL1tnosti, "epobi tna je činjenica, da mi
nože:.lO živeti u svetu ideja u kome netl:1 BOGa; dp, ima dUha, koji
nije pravi reprezentatnt pravac duha. Jez daljega ovde nam može
biti evidentno da postoji otpndnički, odbačeni duh koji je postao
bolcst~n od Greh~. Ono što je nn druGin područjima često toško
uočljiVO, ovde je neposredno na dO,hvatu nlcc. Upravo OVde je nesto,
na komo postojeći rnscop treba dn se otkloni.

U hrišćanstvu je za imenovanje treće božanske lič­

nosti
~--~.
roč
-- - -. ------ - ._-_.,---- ..__ ._-- -_
"sveti" ili "iscelitcl.j" Duh, jer kroz njega i u njemu
.• _--~-­
 93

treba svet, koji je pragrehom porenećen u smislu ideje stvaranja,

.ponovno da se dovede u red i ponovno dobije Za Duha. Čovek

­
i svet
su proistekli iz božansko;; krila, ali su se usled pada u c;reh uda­

-
ljili od svoga prvobitnog stanja. DOC2uaj vragreha se najčešće
' - - ---''--­
shvat" II jednom preuskom i si tničc\von snislu, kao da se tu radi

_.
o, jednoj ljudskoj r,lOralnoj slabosti. Morc:lno izneveravanje poje­
---------------- .---_.-.---- - ----~

dinca je - naprotiv - saBo f;osledica pada u prRgreh, koji je jedan

--------------- -- ."- . -- ._-----_.- -. ----­ .----~---- -

~b.uhvatni svetski događaj najvećih srazmera. On je nadljudski du­

hovni događaj, u kome su svetske sile - hrišćanska tradicija ih

naziva luciterskim silaLla - zahvatile celokupnu strUkturu čove-

--....... ­
kovoe; bića i iz osnova je promenile. Germanski nit govori upravo

o jednom padu u greh Aza (Asen) bogova, što u hrišćanskom jeziku

znači Anđela, što se desj.lo usled jednog tragičnOG zaplitanja u

princip Lakija, i proširilo Ba čovečanstvo, pa i nc: ceo svet, koji

je usled toga osuđen na propast. Posle sunraka bogova i razaranja
starog sveta, doći će "jaki odOZGO" kroz koca može da procveta
jedno novo, pročišćeno postojanje. Tc"].,, će se opet "u travi nala­
Ziti zlatne ploče", a Azi će govoriti o "Velikom koji opasuje
svet". Božanski događaji su se OdiGrali nr. pozorniCi ljudske duše,
.... _- ---- -- .
---~ -

koja se kroz to
----- --------------------
iz svoje neke.dašnje visine zaplela u mrak m<'.ti;rije.
- - - - -------- --------
_._~------- --
-

. Usled
.-
pada
_.-. _.
ljud1~ pomračena je svetlost objava, CI božanski svet

------ ---'- ------. --- --

--._-_._.,---------.~--_._--._---

prekrili su ------_.,-_.
oblaci. Egoizam, zabluda, bolest i smrt su
--- --_._----_._-_._-----_ ... - . - ...
se uvukli
. ­
u _č_~v_ckoV)L.Jlrirodu kao po!'1_ej?:091y.~ife!'-'l~2LL.zahvatan j", • .y sve
stvoreno je uvučeno u struju bolesti greha i trpi od njenih posle­
o • • _._. __ ~ o o • • __ • • __ • .~_. • _

dicn (Rinljanima 8.19.); č3k i sa'"a zBmlj" se izmenila u svojoj

;~utrašnjoj strukturi -i pretrpelct j-~ -;;pnd,;.-·;~~te_;.iju,'('iNekn·Je

prokl~to
------_.._---_. __polj;-zboit~be-"
. -----_._-_. --_. __ .- .. --_._- ­
":1.110j8. 3.17.T. Dalje -delOvanje padn

u greh moralo bi odvesti propasti čovečanstvC\ i njemu pripadajućeG

sveta, da nije kroz Golgotsku misteriju izvršeno veliko delo spa­
sehja. Sin je otklonio posledice Jada u greh i okrenuo na dobro.
Čovek može kroz odrešenje od božanskog (vodstva) i u mraku mate­
rije iZGraditi vlastitu ličnost i postići slobodu i kroz Sina biti
osvećen.
. u greh, preko čoveka, zahvatio oelokupno
zemaljsko stvaranje, tako i oslobođenje od ovoga treba da ide preko
čoveka. Svojim padom on je izvršio otpa~anje od duha i na mnogim
---
područjima
- da
doprineo odduhovlieniu pootoj,,,-nja; njegov je zadatak
Dno što je palo vrati Duhu. Pošto gn je Sin osposobio, čovek može
ponovo uspostaViti poremećenu hnrnoniju, time što će snagom duha
vratiti što je kroz njeGa izgubljeno. Jer poslednji cilj čoveka
 94

nije sGno njeGovo spasenje, nego osvećenje svecn stvorenog, trans­

-...:....-- "---------- -~--

---
supstancija zomlje. Cilj njeGovoG osvećenja je ponovno vraćanje
---
svetlosti potamneli,.\ božanskin snagan<1 svetlosti, što može da se
nazove carstvo svetoga Duha.
Raspolagwnje sa
_ _ _ ._. • ._ ••
nOGućno:c ~in2_
••• o _. __ • • • '
oplenenjavanja sveGa
• __ • •• o'. o. ~ __ .0 -'_ • • • • • __

č,ulnog, ke.že Gete, "i nrtvu tVClr oživeti u b:;-nku sa duhov­

nom iclejom, nc.jsigurnijo je svedočI-nstvo ;).".:";og n.~dčulnog porekla."
i dalje:
"Ali s['.d,~ treba Govori ti o trećoj religiji zesnova­
. .-­ -
noj na stre:thQpoštov::.nju
_..
prenE:':.
.0. _
onOIJG i1to j
__ _, _ "
GLIeđu nnna;
__ .,
Hi. j . o_ ...nazi­
vamo
-- .. - --
hrišćanskoD,
._~-- --
j3r n:?\;n po svomo
javljuje; to je po81edEje do čeca je čovečanstvo moglo i moralo
-.-
načinu
._---~-_.
n:;'šljenja najviše ob­
- ------ .
-- - --- -.- . -- p - - - -- ---­
da dostigne. Ali šta ide uz to? Ne ~')pustiti 7,onlju samoj sebi
.---- ._. __ . .-- ... ~ "~"'--"-~- --~~-'-'---'--'-- ,
i_ .sebe uzdići na viči plan rodenja, neGo i niGkosti, sirotinji,
, . _ _ .0 " .• . • ... ,_ k.. _.. o. -o _ •••• _._. •• __ . , _. • • • • • _~ _ _ • • • _ _ ~. _ _ ._

grdnji i poruzi, preziru i bedi, patnji i smrti priznati'

-- • -- - .~-.- ---- -
ne­
••• _ - - - __ o .' ._ • _. _ _ • .__ ­

što božanske; čak i sam greh i zločin ne shvatiti kao zaprekU,

-

-_ .. -
o

nego poštovati, zavoleti kao nešto sveto, što može da unapredi.

--.. --_.. - -- -_...
Odatle se, naravno, nalaze tragovi kroz sva vremena, ali trag nije
._.... -- .- -"--_..
-

._.
- ~-. _.

- '
. _.-
- - - •• - _ .

---- .._._,-_..-,.
---~
-
•• _ _ . _ .

. '.­
•

,~

cilj, a kada. je taj cilj jednom ---pos~ignut, hrišćanska religija,

----
.. . ---,--.. - _.... - .. ..
pošto se jednom poj~vila, ona višo ne nože da nestane, ne može
.. _------, .. ' ,--' - --....;.

... -._--._--. .- '_,-----. -._.

-.

--~-'--------

više da se raspline."

Za osvećenje sveta Hristos se služi čovečanstvom. U

onim ljudima koji su u slobodi i ljubaVi našli put Hristu, počinje
-- -~ .

da svetli svetlost svetoG Duha. To su probUđeni, u kojima stvara­

- -._-­
nje portaje tvorac, u kojima stvar dolazi do svesti o svome bo­
- -
žanskom poreklU, svome božanskom ispunjenju, Time je klica božan­

ske iskre svetlosti, položene u stvaronje, probUđena uplamon.

-
stvor se upoznaje u svojoj božanskoj misiji. To j0
-
osvešćenje bo­
žanskog u prirodi: Eog kao sveti Duh.
~

, .•,
·~._1\, U izvesnom smislu pojedinac čovok u svom životu ide
'-- _ _ ------- ._._-------'------ --- -- ---_.. - - - ­

i:';" istim putem kojim je išlo čovečanstvo: u počotku je život- deteta

--- .- --- - - - - - - .... - _., o _ •• - - • • •

s.nsvim utkan u eletlOnat prirode; nalazi- ._-

.._--------- se ----_
pod... _--._,-._-
~.--'--_.'.
zaštitom Oca. Onda
-._-_._------­
nastaje
--- . period:
. . . , .-
sina, probuđenje vlastite
-_._-----_._------ -""_._--_.~.-
duše za doživlj~vanje

----
sudbine. Konačno, sazrevanjJRčoveštva, nastaje svest o'svojoj du­
- .. - _.~-----_.-

hovnoj vrednosti i d.lhovnOll zadatku u 8vet~!ak~~~i_i_.IJu_t._čove-

_... '-- ..-_._------_.. ._-~-- ---- -- .

--"-~- -_. -_ ..
čanstva u velikor,i: cd lleoccređen< '_juclske mase, ispuštene iz ruku
------~_._._------ - - ---­
~oga tvorca, preko pojedinQčnoc individualiteta sa ličnom sudbi­
non, dO-SV(JstI"o-Tezcr-i svoje b~~1'8 biti, priznavajući u sio­
.. -- -~---------_ ... ­
 95

bodnom saznanju i ljub~vi Hrista, koji ea pridružuje zajednici

ljudi ispunjenih Bogom.
,_o

To je ideja o crkvi k~e zc.jednic<ll svetih keja S0 uvu"

------_.- _.-_.
---~_. -. -" - -~--'-

nall:azi spojena sa pojnom svetec Duha. To su ljudi koji su svesno

shvatili spasonosne sn"ce Duh", i, tir,w, no Scti'IO sani postali

O~i, "sveti", neGo aktivni 8vetitelji i pomagnči onih koji t,aj
s!epen)oš nisu posti i?li.
S-!esno spajanje.duhon ispunjene ideje sa jednim bićec
ili stvari zen,~ljskogsvetE\, n.ć\z.ivt, so osvećenjo. IT tome je jez­
cr" svake sakramentaIne delRtnosti, koja svoj poslednji smisao
-"--'~-'--.. _-_.----------_._--------_._-" - - -­
prima iz carstva svetoG Duha, koji se ostvaruje. Osvećenje znači
------._.- ---------_._------. -_.-_.- .--- ._"-.'-'--- -,-~

brisanje slučajnog-svakidašnjeG sa stvari, njeGovo ponovno posta­

_.-.- .-----_._._---_..•_---_ ..
_~-_._ .. - . . _-_ - "---"--'
" .. - _.-. -_. ---- -­ -----

vljanje u stanje stvaranja, kakvo je (tada) hteo Bog, i njeGova

""--------------------------------- _--~
. _ - - . - • • - - - _ . _ - - _• • _ . _ - - - _ . _ ••• __ •• ---- o - _ __._ ­

upotreba kao sredstvo Duha. Kada zenaljsko postane transparentno

;;"":Duh ~-'oricfa je to'-po'č'e"-Eak iii-jovo'i Jerusalim~;" poč etak uskrsnuća,

'--..-_-_.- -----_._~~------ --" -~- ,-,.--- -- - - - ---'-.­

u kome se Bog i svet, nebosko i zomnljsko, duh i materija, spa-

j;j~'i.i~Jedno-Je~Ins~~ro.~"--- - ----.- -.­

g.'ii,~~~~.
2.U/rf.R,
I/oAA,A,,,,
 96

I S T O R I J S K I E K S K U R S

Uvodno

Istino. o trini tetu nije hrioćnnskoG poroklc,. Onn se

nalazi u, Gotovo, svina relicijC\mn čoveč"nstv:l. IpC\k, postoji V:1­

žnn rnzliko.. izneđu hrišćunskoc; shvc.d:.o.nja i vC\nhrišćnnskog prikr.zi­

vanja trini teta. Ta razlika ne ce-ze jO(~l1ost[lvno dn se svedo" . na
l su sva Phr e
f ormu l ll, ea 9-v ,
rlBcans k l ' o' • k s h V~ t nnJ~
a 'l v~nlrlscans~a . " pRcan­
skn" i da se stoga ne lJogu upoređiv2.ti SE!. hrišćanskiE1 uČE;;-ojert.

TC\kođe ne treba paeanske rodove bo:;ovLC objQšnjavQti kao ",o].i tei­

stičke, a hrišćanstvu pripisi ·.'ati monoteizć'J:1. U lC1:10C;Oorojnin liko­
vinE'. bogova antike,uopšte nije uvek ohožaveno Dć1.jvtše božE1.nstvo;
n~ prhler, u grčkoj ni toloGiji je sudbina bilCl izllC'.cl OH:1pi jski:l
bog0va. Množinn paenDskih "bogovn H odGovnro.,vcćinoLl hijerc.rhijski
. ",ndela. u. sJ;lislu " . v •
stepenovanllil 1"edOVJ.E1c:. hrlscnnskoG ucenJa. I u ovon UCCl1jU su E1nCl­
gobrojn.:t bić~ obeležena, čak i inenor'1 s kojC\. lji neki neh:" išć~lnin
r.:ogao pogrešno objasni ti kao cl.:1 BU ~}"!.E,: hrišćnnsh:n božanstvc.. IS'l
tC\ko ne stJemo dozvoli ti sebi ch pO'1e!u nchrii"ćc.nske Eli tolo::;ij e
i reliGije sm[\tro.no grubim politeizmor.J. I ovde se uvek može naći

zrnčClk istine. Osnovna r"zlika prema hri,~ćc:l1stvu nija ni u tone

samo, d~ sc II hrišćQnstvu Govori o trojedinstvu, ~ dn nehrišć3nsko

religije, U n~jboljem slučaju, znaju z~. trostrukost (Dreifal tig,.

keit). Trojedinstvo je u najvećoj neri. ZClsnovnno nn tome, ~to.

Za hrišćanstvo, drugo lice bož~nGtvn z~uzi~n(zn čovečo.nstvo~ odlu­

čujuće. naročiti PO:OŽRj. Time 5to je Hrintcs postao čovek, POSt20

je, za ljude trinitet no.ročito ~K:tuelp.n. '.:..'ine sc GV":) svelo· n~, drlJ. __

go lice, Sina. Kroz njec.? je otvoren, M. novi np.čin, l-"i,";;uiJ ka

Ocu i Duhu. U Sinu se trini tet spaj,,,\ joo jedno;". Tin8 je l •. , hri­
šćansko gledište nn trinitet, OC; je,;nor stntičkoG, postQlo ,;inn­
van
mičko. Kod hrišćo.nskih trojstava bOGo\'n, nnjčešće se oni k,~.o bib
no.lnze .1 G dD-n pored druso(~ ili, j e (1ć1n :i.:~n('.d c1ru/.j0G, ili vrenenski,
J. e d cm .iza(rugo::.;,
l - t·l II J.G(m01~
a l'l ne saze . . -
s·CQzeru .. ~
~ lZ ~·;ogĐ. :Joze 1.12,
v

se shvati celinn. A zn hrišćanstvo je naročitost trinitota obele­

ženo. tilj e , što je r;olgotska 11isterija jeclnokrnb:m (neponov:'.;:iv)
istorijski događaj, čime je čovečnnstvu pruženo. jedinstvene' prilika
 97

za njegov razvoj, dn Sinn, a sn njin i abc. ostala lica, primi u

sebe, kao (u sebi) nastanjenu stvarnost. Zn tu novu epohu razvoja
čovečanstvc. imaju nc.ročiti značnj predhrišćanski pogledi nn tri­
ni te t, kao priprema. '21 " '2 ,\C\c.,Q.
.
Pre(hrijćanska shvatanjn triniteta

Već u staroj indijslwj kulturi nr\ilazino nn niz ukc.­

zivnnjn na trinitet.l)MnOgO pre poznntoG trojstva Brahma - Šiva
- Višnu, postojali su razni obredi, koji uknzuju na takvo troj­
stvo. O tome svedoči trostruka kultnn vatra: centraInn vatra Garhn­
pdja, istočna vatra Ahavanijn i juž,na v1\tra Anvaharjapakana. Obrec;
su vršila tri sveštenik" zn.jec1no: j e dem j o reci tovao himne RiGvec'e,
drUGi je pev1\o himne Sannvede, dok je treći vršio kultne radnje,
pri č emu j e r3r;;11j ":0 stihove J ~.clžurve(:e. Prastari kultni zov Bhur­
-BhuvQr - Svar je takođe izrnz r2.nijec trini tarnoG štirmnGn. Bhur
je zemnljskn t~a, Bhuvnr je vazduh, a Svnr je nebeska svetlost.
O tome svedoče još r.mo;e c:ruGc pojec'ino,sti, TcJ~o ,;lavno učenje

Up,nišnde zahteva trostruki noral: uDislina, rečina i deliEw.•

Bramani su na grudimn nosili trostruku vr:'cu. U kasnon budizmu
iZGovarala se formula prilikon prije:'Lq, koj". oelGovar? hrišće.nskol.1

shvatanju trojstva: "PribGć~iwnti Budi, nauci i opštini". Buela od­

G0vnrn Sinu, nauka (dharma, ono što nosi i sređUje svet) odGovara
Ocu, n OpštinG direktno poc!sećC'. TIG "zn jeclnicu svetih". Od Buele
u indijskom duhovnom životu se oseć~ jeclGn novi inpuls. I porec!
ovih nC'.Goveštajn trini teta Indijci su obožavali pretežno jedno'
opšte božanstvo Brahmana. Ali on se diferencirao na pozn~to troj­
stvo: Brnhr'1[\, ViiJnu i Šivu. Brahn3 je persone:tfokov:\o ner.wterijalno
bitisanje, apsolutnu supstanciju; Višnu je u uzajamnoj vezi sa vo­
dom i nG primer, na zemlju stupa keta riba, predstavlja ono što
održGva (svet); Šiva, koji u sebi sGdrži i negativno svojstvo, k~o
clemennt razaranja, je biće koje proizv"rli, puno blagoslova, i
milosti.
U Indiji trinitetsku pre(stavu BogG postepeno nadvla­
davl' preclstava o jednor,\ Bogu, Brahmanu. U staroj !"ersiji nailnzino
na jednu mitolOGiju, u kojoj doduše ~rosijnva princip trinitetn,
nli z<J.senj en duboko proži vIj enin c!ualiZt\o,;l. Ormuzcl i Ahriman pred­

l) Prof. H. Beckh, "T,qtchristentum", 1923.

 98

stC\vljaju kao božanske prilike, noć ,x,lnrn""ti, koje 'lC u svetu

bore. Ovde se manje oseća jedinstvo i hC\rnonijQ svota, C\ viEo ogro­
mna pUkotina, koja je svet razdvojila il dva međusobno neporJirljivCl
suprotna carstv!".. Ljudi su pre sveGa osećClli borbu svetskih sup:(;ot­
nosti, kočenje i Jkretanje: svetlost i i~rak, nebo i zemlju, dull i
tVClr, koji iZGledaju keeo ck ih II borbi rd-š', , r:e nože U20C',ir:ici, p,
ipek stnro persijsko verovc:.nje zno. i ze.. jcc'.,:..n treći, IJ'.);~:;rcclničh:i

princip. To je - ak,) ispustino iz vic~i~ POj~"" "Zoruane iU<:,".Tonc",

beskonačno vreme - Hitr:l, "s0l invictll.o" (nejJobedivc sunce), 1"'J;
j e direktno inazvon posrednii'.o,',,; U :!.i~:u Hi tre j e persij sic;. ili t
stvorio sliku, kojn upućuje n" naslućivCll1jG Hrista koji GU::lzi
na zemlju,
Tek u kulturnoj eposi l:ojo. se ilLlstClvlja no. persi.jclm,
a kojoj je centar bio u .fu'd.J2tu n2,iln";i;.1o te ~lito:t.OG:Lji n2 1)ot.:u":G
izgrnđenu predstavu božanskOG trojs':v,'" OV,, jL, pO:Jle; no.~l:l sv~j

grnndiozni izraz u rire,didi. Izis, OzirIs i (~ečc,k :Iorl.~8 So.činjl'"

vaju božansku porodicu i to trojstvo J1csurmjivo vL.dn eC:'-pat,s'cur

mi toloGijom. U svojim predavanjin2 e ilECip:1t,sldm m~ tOVi::li1 :L l'lj,L'
rijrunall Rudolf štajner jo skrenuo ':laž,n,iu ll:' kosmič:m poz"d:,-nu ovc ć,
trojstva. - U Grčkoj,i porec1 nnožine bOžClnsJdh rJdovn, jn8no GO
ističu trojstva. Iznad sveG~ najjasnije bllsčaju tri zvezdJ: Zev8,
Apolon, Atina. Zevs je otac bOGcva, Apolon j0 njecov sin, spasi­
telj, koji je ubio aŽc1nju, koji mor" eln sidG u podzemni sve'" i
Atina kojQ je, kao misnoni UD, večita mUdrost, iskočila iz ZOYSOV8
glave. Ovde Jasl1lil proročk:i. imaDO analogiju s" hrišćaIlskcn prollstcc­
vom triniteta. Da spajanje ova tri božanstva nije proizvoljno, do­
voljno je si[-jurno, već i po tome što i Homer i Demosten često PC)­

minju ovo trojstvo U OV01;1 sastavu. Izglecla, da jo ovo troje žive::'o

u svesti Grka kao međusobno povezan orcaniZ[bl bogcva. - I u doc­
nijoj grčkoj filosofijlse nAlaze nn~ovošt2ji pojme o trinitetu
boga koji je docnije usvojen u hrišćcmst·,u. TaJm PInton snatrci
dCl pojam boga sadrži: na sebi postojeću božans!m prirodu, svoju
kraljevsku dušu, i svoj kraljovsld UI'I,

Germans.!l:o-norclijskq mHcl,)cijn:;2.držj. mnoštvo tri­

nitarnih odslikavanja. Upadljivo je, ko11ko je 1\0",,10 biti kOL'
germanskih naroda Zl1nnjll o trojstvu bogova koji v:.ac1aju u kos;;QSU
i čoveku. Još kod počet,,'.3. Gerw:mslw-nordijskilJ g<onerE\cija bOGovcI
iskrsava trojstvo: Odin, ,:ili i .',oji nOGu da Ge označe keo
kosmičld reprezentanti ljudskOG JJišijonjn, osećnn,jn i htonj".
 99

Oni odgovaraju likoviua bogova: Zeveli, Dionisu i Posejdonu.

grčkih
covekon.
- Uopšte u germanskoj mitolociji nCtI:czi. GO 'Cino go tOGa u vozi sa Bo­
žanstvo je za germansku svest kosm~čki čovek. Setino se prikGza u
Grimnismalu, u drugoj posmi starije Edda, gde je svet stvoren iz
diVa Yl'lir0.: iz njegovo lob2,nje nebo, iz kostiju brda, iz njegovog
nozg~ oblaci itd. Kosnos i čovok prip~daju jedan drugom; kosmički

pračovek je kao raširen - preko celog sveta. Bogovi su kosmički

izvršioci ljUdskih udoua i sposobnosti. Ljudsku sudbinu mzvode

Norne koje su spojene sa hodom vremena. One su: Urd, Verd;mdi i
Skud. LjudskR sudbin~ je zasnovana u praprošlosti, teče u struji
nastajanja i krivnjol'l vođeno pred sud budućnosti. Jasen sveta imR
tri korena, od kojih se svaki hrani iz po jednog bunara. Tri su
sveta iznad zemlje: Muspelheim, Lichtalfenheim i Asgard. Tri svet~
su ni', zemlji: J1itunheim, MidGQrd i \"lanCtheim. Tri su sveta ispod
zemlje: SchlVarzalfenheim, Niflheim i !Jiflhol. - Postoji jecena re­
lativno stara slika koj~ prikazuje kak9 jedan nad drugim VladajU
Odin, Thor i Freya. I ovde opet llGtl[,zino žensko božanstvo u tro j­
stvu, kakvo smo nGšli na ruskim ikonmua.
Mogle bi se ~avesti još nnoGe slične činjenice iz
mitologije i istorije religija, da bi se pokazalo, ke~o je kod
mnogih naroda bio jako razvijen oseć~j za tri strane božanskOG
bića. Ipak svudQ je zajedničko opšte obeležje tOGa trojstva pre­
hrišćansko poimanje trinitetn gde su stari bOGovi statički pore­

đani jedan pored drugOG. Prehrišćanstvo je doduše već moglo istinu

o trinitetu široko dn shvati, ali~ sa aspekta Oca, koji je odgo_

varno rRnijin vremenima.

Nešto o istoriji hrišćanskof;

shvatanja triniteta

Postanak pojma trinitetn u prahrišćanstvu je u velikoj

meri zaVijen u tamu. I pored ponekih sigurnih rezultata istraživG­
nja, nije se izašlo iz oblasti nrccactanjc" Osnovu hrišćanskog učenj"
otrojedinstvu, sačinj[cvaju "tri ekuilel'ska simbola" - Apostolikur"
u nj egovon dvostrukom oblilm, Nikc.i;uL i sim1Jol Atanasij,,,. l)

Utvrđeno je da se ti tekstovi danas ne nalaze u prvo­

bitnon oblikU, neco da su pretrpeli neke izmene. U svalwm slučaju

l) 'Vidi: A. : MUller: "Vlerdestufen des Glaubenskenntnisses".

 100

oni su iZGleda u jee.nom p!'OstijGl~ obliku primenjivan.i kao obr<:\zac

krštenja još u najranija vrenena prahrišćE\Ustva. Često j e izraženo
mišljenje, da ovaj obrazac proističe iz zapovesti z~beležene u
Matej evom evanđelju (28.19.) koje. i';losi: "Idi te i uči te sve narode
i krstite ih u ime Oca, Sina i svetoGC\ Duha." Ne postoji nikakav
nužnn r~zlob zn odbijanjo tOG~ nieljenja, utoliko manje, što u
Novom zavetu postoji niz fOrfclUla o tr~.istvu, I<oje svedoče da su
ljuc.i u ono vreme doživljavali princjp trini teta. To ElOže da se
primi, i pored tO[;11. što to ispovedanje im čl i drugo izvore. Na­
vešćemo ovde nek~ nesta, iz kojih jasno proističe diferencira­
nje božanstva.
P11.vle u 1. posl/mici Korinćrmima (12,4-6): "Postoje
različite obdarenosti, ali Duh je jedan,i postoje različite službe,
ali jedan je Gospod i postoje različite snaco, ali jednn je Bog
koji deluje u svemu."

Pe.vle u 2. poslanici Korinćanima (13.13.): "Neka je

milost illLspoda Isusa Hrista, i ljubav BOQ i zaj e,dnica svetoga
Duha sa nama svina. n
Pavle u 2. poslanici SolunjG.nina (2, 13.14.): "Ali l~i

1i10rCUilO sVD.Gda Bogu z['.hvĐ.ljivnti što nas jo Gospod, draGa brnćo,

Bor, s početka odabrao z:" spas i sp"šavanje ~ i veru istine,
ZG. koje nas je pozvao proko našec evanđelja, Zn zadobij anje slave
Gospode:'. Isusa Hrista. It

Pavle u poslanici Efošnnire (4, 4··6.) :"Jedno telo

i jednn Dule, 1<::\0 što st" i pozve.ni 1\ jednoj ne,di vašega pozivn;
jer,an Gospod, jedna vera, jerlno krštenje, Jedlm BOG i Otac SVih,
koji je th izn~d svih i kroz sve i u svemu~

l. Petrova poslanica (1,2.): "Prema proviđenju 13.9.8\

Oca, kroz osvećenje Duhn, k:1 poslušnosti i prskanja sa krvi ~­

se Hrista."

Pismo riuskog KlerJensn Korinćanimn (46,6.): "ZQr

n8lJp.mo .jedno" Boga i jednOG Hrista i .jedng . DUho. milosti, koji
je izliven nn nas?" i (58.2.): "Jer kno što istir'; t Bor; živi
,
Gospod -
Isus
-- Hristos
- - i sveti Duh,
.
ver11. i naelll iza1: mih."
~

Ignjacije Efe:s:mimrt (9, l.): "BuditI! j{amenje za hraJ,1

Oeil, pripremnjte s~a [jradnju kuće po(',Q...Qc,:. uzdieni 1;6 BeVisit~lTI~~~ro._
vel Isusa Hrista, to znači krsta, nEt ko~' J svetu Duh služi kEta
 101

uže." I (pisJ;1o) MaGnežanina (13,12.): Budi te podanici vladici i

jedan druGoD~ kao Isus Hristos Ocu po mosu, kao apsstali yristu,
i Ocu, i Duhu. tl

Judino pisno (20/21): "l!olite u !,,~etom Duhu, čuvajte

sani sebe u ljubavi !loGa, čok:·.jte na nilosrđe našega Gospoda Isu­
sa Hrista."
10\, ' . ' Trebn se setiti i )11' aronski bl:lgos1ov, koji u SVODe
tr~članstvu i svome Rvečanon liturGijslwl1l jeziku već ubedljivo
sadrži mamenelt triniteta: "Neka te blelcoslovi Gospod i sačuvćl,

nekn lice Gospodn iznad tebe sijel i nekel ti je milostivo; neka

Gospod digne svoje lice preno. tebi i neka ti da mir." (4. nojsi­
jeva 6, 24). Ta izreka pokaZUje da je već u Izrrtelu postojalo tD.]­
kultno tročlanstvo - koje ipnl:, ::tJčo trob'l da ima sr.lisln, nože (1~.

bude odraz jedne više zakonitosti - dakle nije jj ono bilo straBo.
I u Novon zavetu mogu da se navedu brojne fornule, u
kojima se doduše ne izriče direktno bOŽAnski trinitet, ipak nji­
hovo. struktura izražavrt jedan ~ivotni osećaj, koji je okrenut, sa
svoje strane pren:::. trinit2.rnOl:~ Bogu. Bilo bi površno, kc..da bi neko
ponislio da su ljudi r~nije takve stvari uzinnli olako. Isto tako
nije nikakvo objaf\njene kad" se to SI:l:ltri.l ZE1. "liturgijski običe.j"

i kE1.dc, so k"že ":emogo tOt;a se u •.:nogin religijana triput ponav­

lja". A z;,što je to tako? Iza tOGa se nnlazi duboko ukorenjen,
često noždn nesvestan, ali živ osećaj. Ovde ćeno navesti dv" tnl<Vt1
l1esta koji'. zvuče kao formule, II ]wjin<l se !'lesto svetoG<l Duh," po­
minje Anđeo.

1, posl<lnica Til:lOtijll 5,21: "Zaklinjem te Bogon i

Hristor'l Isusom i odabrrtnin Anđelon. :l

Ev. Lukn 9, 26: "Ako On dođe II sl<lvi svoje ličnost! i

OCa i svetoca Ancieli'.."

Višeputa je triput rnščlnnjena i formula iz Jovanovo

objave (1,1,): "Neka nm) je milo "tv· i "lir od njega, koji je tu,
koji tu beite i koji će biti, i od sedacI c1uhov:l pred NjecoviH pre­
stolon i od Isusa Hrista, najvernmjec svedokn, prvorođenOG od
smrti i vladaoca nad krnljevinCl n2. ?,cnlji". Jove,nova evcmđelje iu;
mnoGo nesta koja su u sebi trinitarna iZGrađen". Naročito se pro­
povedi Hristove u svojoj dinE!.l.1ici tali1saju u brojU tri. l)

+) Dr. R. Frieline: "Die heilice Zahl in Johannes­

Evnneeliun".
 102

Smemo da smatramo, da je upravo u -p!'ahr~

bi~ ~čito ja oS&Ćaj

za uz11išeJlo bo~~ trojstvo. Taj ose­
ćaj je morao tada biti slobodan životni osećaj, neopterećen:

bilo kakvom dogmatikom i intelektualnošću. Tek kada je to živo

dožiVljavanje postepeno izbledllo, pokušao je razum ponešto od
toga da zadrži. U duhovnoj istoriji čovečanstvo~.sto može da se
to posmatra, da se o svetim stvarima govori malo, ili samo u sve­
čanim prilikama, onda kada su one ljudima izvesne. Diskusije po­
činju tek tada, kada so izgubi životno znanje o njima.
U odnosu na naš proble~, za takvo shvatanje govori
i činjenica, što su veliki učitelji prvih vremena znali da govore
u lepin uzvišenim slikama. BosIo izra~j~vaju apstrakcije ave jač~
i počinju se za ilustraciju najvišeGa, koristiti mršave misli.
Koliko su cvotovi domišljatosti smišljani, neka pokaže sledeći
kuriozum. GreGor ~~. Kazianzflf~d~ od trojice crkvenih otaca iz
Kapadokije, koji su jedno vreme revnosno zastupali Origenesa, kada
su se već javljaliGansoVi da je ovaj jeretik, napisao je gorku
ironiju protiv prigovora različitim njegovim učenjima o Dome da
je svoti Duh stvoren ili da nije stvoren. On je izneo sledeće ar­
guuente: Ako je sveti Duh stvoren onda ima~o dva bespočetna bića.
To, nnravno, ne može da bude. - Ako je On stvoren, onda je morao
da proistekne od Oca, ili od Sina. Ako Ga je stvorio Otac, onda
postoje dva boga sinn, ili dva brrttn, "ili si izmislio blizance".
To protivreči "jed1lorodnom Sinu~' A rlko.3n je rodio Sin, onda mu
je Bog deda.
Već upoređenj~ stnrijeg Apostolika, koji je korišćen
u Rimu 3-6. stoleća sa novijim~oji potiče iz franačke crkve, pada
u oči važna pojedinost. U starijem Apostoliku piše: "Verujel" u boen
Oca sver'lOgućeGa". U novijem Apostoliku ,koji je još danas u upot:ce:bi
nalazimo več dodatak: "Tvor~ neba i zĐl"lje". Ovaj dodatak svedoči
koliko se odstupilo od Jovanovog ubeđen ja tine, što se BOG Otac'
naziva Bog tvorac. Postoje i odstupnnja OQ ~lađeG apostolskoG V jc­
rlilju, u kome se na značajan način ocstupa od formulisanje "creator
mundi" i navodi: "utemeljiv!C,č sveta". Ovo drugo je znsnovano na

Evo.nđelju, jer "conditor" nije "tvorac", neeD "osnivač". To sazna­

nje je postepeno izgubljeno i triko je Ocu dat atribut: Tvorac sve­

ta. Time jo, kao što je več rečeno, stvorena pometnja pojmova. ­
Sinu je odrečeno svojstvo tvorca. To je imalo za posledicu, pre
 103

svega, da je i u čoveku z~rnčena sposobnost stvaranja koju je

podstakao princip Sina. Time je neizost~vno nastalo slabljenje
najvažnijeg člana ljudskOG bića, kojt 'reba ponovno da stoji sn
principom Boga. Time je na zaobilaznn način ~&ražena sumnja u čove­
kovo ja! Iako se to nije priznalo, niti je bilo predViđeno, ipak
ta čtnjenica živi i dalje podsvesno u istoriji. U tome nože da se
vidi napad sila koje hoće da potisnu impuls Hrista i da istovre­
meno odseku čovečanstvo od re.zvoja koji r,lU je namenjen. Pitanje,
da li je stvaranje izvršio otac ili Sin, ne raspravlja jednu spo­
rednu teološku temu, nego dodiruje centralna Životna pite.nja stva­
čovc~a, jer time što sc stavlja pod zn~< pitanja stva­
ralacko đe o Sina, odriče se u ~ebi zasnOvana stvaralačka snaca
višem ja, u kome hoće da živi Sin, i tine se On spušta na stepen
maloletnog prirodnoe; stvora. S tim je u vezi d)t hrišćanskim
krugovima moge.o nastati taj mučan i neljudski stav, koca su
opravdano osporili njeGovi protivnici. Dalja je posledica toga
prisilna s~vest i uniformisanje verskih ubeđenja, koja su prihva­
tili milioni vernika, 3ime SU podrezanCI krila njihovhl
prećutno
i
potrebama slobode. iskorišćenje tezc c nnloletnostl probler.latiEnc­
sti njihovog ja. Čovek~ koji je prinio snaGu Sina u svoje jn, nisu
potrebna nikakva uputstva o tOl7le u šta on S1:1e d" veruje. Sadržaji
hrišćanske religije su, neđutil7l, u dušo uneti u obliku nauke i

osoćajnih vradnosti, tClko da so aktivno ja sa tim nije mog le

spojiti. To je doduše bio važan početni korClk, ali taj je ljude
zadržao u pasivnoj predanosti, onakvoj religiji koja je pristajala
religiji Oca,
Premeštanje tvoračkog svojstva sa Sina na Oca jo
imalo svoj odraz nn značajne činjenice istorije u~etnosti. U

prvim poslehrišćanskim vekovima Hristos jo slikan bez brade. Tek

se kr~jem četvrtog stoleća pojavljuju slike, na kojima je Hristos
prikazan sa bradom. Brada, kao ozn.~a Oca pOGla je da se pojavi
tek u jedno vreme kada ljudi nisu 110gli dovoljno jasno da razli­
kuju Oca od Sina. Ona so 1.lOCla, tek unoco stoleća docnije sasvim
probiti, kada je apostolsko versko ubeđenje dobilo dodatak da jo
Otac tvorac neba i zemlje, i ~ošto jo to našlo prolaz u opštu roli­
gijsku svest. Ako se r.'\zumo ono što ur;etnički jezik
da saOp­hoće
šti, onda protiv izloženog mišljenja no bi bio nerodavan ni pric o­
vor, kada bi se čak moglo dokazati d~ je Isus, kao istorijska
ličnost nosio bradu.
Iz istorije dOGme o trinitetu uzećemo dve tačke koje
 104

su od simptomatično g značenja: Učenje o istovetnosti Sina s", Ocen

i o istovetnosti Sina sa čoveč~mstvo'l. Iako dogmatsko zaključivan' (,
sa sVOJ'iTI preos"tr i m f orfuhsa., "i
nJ~ma, ne moze n na k0J~
" naein
" da se
smatra uzornim, ono ipak izražava nešto važno u dostignutim činje­
nicama. To je pastojanje, da se Sin jače potisne u središte tri­
niteta. - Na koncilu u Nikeji, 325. godine, koji je održan ped
protektoratom cara Konstantina Velikog, na kome se sakupilo tri
stotine vladika iz svih delova c~rstva, o pitanju odnosa Sina prema
Ocu, Iwje je pokrenuo već Arije, došlo je do uzbudljivih rasprava.
nen
Arije je učio dn samo ',astali i nestvoreni Bog ne može SVOjE;
bića nikom dodeliti. I Sin je u ovom svetskom dobu stvoren i nije

iz večnosti, pa je stvor medU stvorOVima; samo što je en savršeni

stvor. Zbog toga učenja je Arija njegov vIaetika Aleksander isklju­
čio iz crkve. U Nikeji je Aleksandar zastupao suprotno mišljenje,
koje je docnije u Anastaziju imalo svog glavnog zastupnika. On je
argumentovao da je Hristos c,ošao da čoveil.anstvo obo'cotvori: To (Tobro
On ne bi mogao doneti, da ga On samne[~a poklonjeno "iz druge ruke".
On je mogao drugima predati samo ono što je sam imao. Dakle on je
morao biti iz bića Boga i sa njim istovetan. Sin potiče od Oca,
kao svetlost iz sunca, kao potok iz izvora. On se naziva Sin, po­
što je potpuna slika i prilika Oca, koja od Njega zrači. On je
istovetan sa Ocem i istobitan sa Ocem. Ne postoje dve božanske
usije (bića, suštine), niti dva božanska ipostasa (lica) nego
jedna usija i jedan ipostas. Sin je homoiaos (jednobitan) sa Ocen.
- Na Sinodu je jedna umerena stranka, koj~ je vodio Euzebije iz
Cesarije, uzalud nastojala da proturi jednu srednju formulu. Na
kraju postignuta je, pod pritiskom Cara, saglasna formulacija,
poznata kao nikejski simbol. U njoj se izrečno ističe jedno bit­
nost OC~ i Sina. Arije je proteran i označen neprijateljem Hri­
sta. Privremeno prokletstvo nikejstva koje je"izvršio Konst~­
tin nije ~oglo zaustaviti pokrenuti razvoj. Arijevo učenje je ko­
nnčno prevaziđeno i živelo je još neko do bc' nedu Goti~a. Dakako,
ovaj teorijski pojam je ipak imao jednu izmenu, kojo~ je staro
verovanje u supstancionaInu istovetnost božanstva napravilo mesto
jednom tajanstvenom pluralitetu nOVije istovetnosti tri lica. Po
tom se govorilo o jednom biću li tri oblika božanskog postojanja.
Priznavanjem istobitnosti Sina sa Ocen, uzdignuta je vrednost dru­
com licu, a time je uzdignuto i dostojanstvo čoveka. Po svojoj
bliskosti Hristu, čovek je približan božanskom svetu. No time je,
 105

neho tič no, ovo. dogr,w. doprinela pocrešnom shvatanju naročito mi­
sijo Sina, pošto je POj2~ jocnobitnosti,iz svesti odstranio najva­
žnija oboložja raZlikG iznGđu NjeGa i Oc,,-,. U izvosnom smislu su
Arijeve pristalice iLJrtle. dublje rClzu:lGVanje Hrista, tiLle što su
naglašavanjem drugačijeg porekka i čoveštva Hristovog, vodile
račune. o Njetlovim specifičnim sin~)vskin zadQcima koji su dO'cnije

u velikoj meri zbrisani.

Silne duhovne borbe su lOG razvile iz pitanja ljudske
i božanske prirode Hrista. Pošto je posle dUGotrajnih borbi posta­
vljeno učenje o jednobitnosti Sina s Ocem, postalo je sve snažnije
pitanje kQko se oduosi ljudsko li Hristu prema božanskom. Da bi se
saznajno objasnilo čovekovo spasenje, bilo je nužno pokazati da
je Hristos imao u sebi puno čoveštvo. Ali kn!<.o se onda prer., 2, tor,lG
odnosila njegova božanska priroda? Pokušrtno je da se predstavi da
je Hristos bio pravi BOG, a istovremeno i pravi čovek. A kako
onda čovek treba da zamisli takav spoj? Ko je naprimer trpeo pat­
nje i bolove Hristova4 stradanja? Ko je stvarao čuda, BOG ili čovek
u Njemu? Kako se raspoređuju te dve prirode? Ne isključuje li jedna
drucu? Nf'. ovo pi tanje je tGoloziw', skrenuo pažnju vladika Apolin:c­
rije iz Lnodikeje, jec~an n,1 PitaGori, Pln.tenu i Aristotelu školo­
vani oš±roumni teolo;:;, ItC'ji je bio "razboriti eGzecett\ koji je
sQčuvno nQjsvetijc tre.dicije antiohijske škole" (Hć'.rnak). Harnn!<.
15[1 sm.'1tr~ najzn,Qčajnijim teologom svoG vremena. Apolinarije (umro
oko 390.) je smatrao cb je isto tako čudovišno govoriti o nekom
"čoveko-bogu" kf'.o o nel:Ol;r jarCU-jelenu ili minotauru (biko-čoveku))

u le[';endi. On je zamiš:.j.ao spajanje LogOsa sC'. ljudskOm prirodom

nC'. slec1 eći način: Čovek u sebi ~Da jedno telo, jednu dušu ijeclan
duh. Na Besto principa duh~ je, u telesnost prožetu dušom, ušaO
Lo[';os i sa njom se sjedinio u punom jedinstvu ličnosti, Truw, dCl
je niJ.stal:r jedna;uesom postal:c prirodIl Logosa. To Apolinarijevo
učenje je Sa svih strana pretreseno sa velikom oštroumnošću i 381.
Godine prokleto. Iako protiv toca mišljenja nije moglo ništa Ubed­
ljivije da se pretivstavi, ipak se htelo na svaki način' zadržati
kod Hrista puno ČOVGštvo, pored božanstvenosti. Govorilo se o dve
prirode, koje nisu pome~ane, pa ipak obrazuju, jedno jedinstvo. Po
tom učenju Hristos treba da ima ne saoo jednu ljudsku du,šu, neliO
i ljudski duh. Apolinarije je, km~o iZGleda, u osnovi imao još
tradicionalno jasan uvid u ljudsku prirodu, kojim je ranije čove
 :i. O6

čanstva raspolagalo. a koji jo usl"c' 1Conr2.čenja d'lhovnog znanja

moralo da se povuče u korist jedne j.r:telektualne spekulacije.
Teolozi posle Apolinarij2. su, (':,kako, Bve više gubili znanje real­
no-!ilosofskih metoda, da binhjihovo nesto stupile formalno logič­
ke i 8J.rističke spekulacije. SinoC:. u Ke.lco . -.),,::',-; (451) svoje učenje

je forrnulisao slec'.ećin rcč·JnicC1J:w: "Hi pr.LzY'2jeno spoznatog jednoc

Sina. potpunoG u BožE.nstvu i istosa p') tpUTIO u čoveštvu, :istinskog
Boga i istog istin8koc čovek.a, koji j.nk UlJ)lU dui';u, i telo, istoG
· • Sa Ocem po. bozans
b J..ca · t vu ).. .~S t DE .,
lYL(-;~ 1"0 • .+
COVĐE ,-,VU sa nama, ••• sc
dve prirode. koje se ne :Ješaju, )10 1;.rC0'o:~cŽavaju, koje se ne ras··
kidajU i ne rasipaju; razlike njihovU, pr'.roc'a se niukom slučaju

ne menjaju u cilju sjedinjenja, št~ više svojstvenosti sVake pri­

rode su sačuvane i oba idu zajodno ka jednoj ličnosti (prOBopan)
i ka jednom obliku upstanka - ipOE -:._.3::'3: LTimo sukobi mišlj enja ni­
su isključeni. K,.,lcodons!,a forr.1U:.a je pre :r:ostala io!1odište mnogih
novih sukoba. Istočni teolozi su s nepovcI'cJnjen cle',ali na učenjo

o "dve prirode" kao na ri.nsl<;n fO::'Inulu.

Intelektualistička konstrukcijo i sofizai proizašl

iz borbi ne. docnijia koncili.l~a nisu mog}.i dorrinoti drugom, nogo
zalhdnoj igri reči. Iza svih ovih pitanja JU čijog nas formalizma
deli opšta sudbina jeclJ;og stvrdnutoC j,]:'.š~.jenja, s+'ajala :iiopak dugo
vremena duboka ozbiljnost i snaG~ r~ligiozn0 predanosti. koju
današnji čovek. kao život~u
zngoneV:u, jedva JOš da može da oseti.
su ucostvovnlJ.
Najširi krugovi stanovništva snažno u učenim diskusijama teologa,
čak i naj primi tivnije mnso narod~ bohu uzbUđeno i pol<;rol1.ute na
raspravu D dogmi o trinitetu, koje su se izražnvale kac (par­
tije) Tirhitera i Saladinaca. GreGor iz Nise več o tome piše:
"Ceo grad je pun koječega. Ulice. pijace, t~covi. Pitaš li trgovca
starim stvarima. msnjača ili prodavcĐ. povrča o ceni. e'ni ti GO­
vore o "stvoJrenom" i "nostvorenom". Ilc,češ li da saznaš pošto je
hleb, odgovor glasi: "otac je veći od Sinu, i .Sin mu je podređen.

Upi te.š li slugu u kupatilu, je E kupka pripravljena. on ti ras­

pftavlja da' 'je Sin nastao iz nobiča. Kal<;o treba takvu nevolju
nazvati, čaknutošću, ludiloa ili nekd:o drugačije, kao ela je kod
ljudi nestalo zdraVOG razuma. "l) Kr.da se čovek upi ta ZD.š-toJ je
nastala ta, očigledno. preore jana reliGiozno-teološka atmosfera,
onda treb~ uzeti u obZir, da se kod pitanja o značenju triniteta,

l) Kruger: "Das Dogaa von der DreieiniGkeit", TUbingen.

1905. ­
 107

u krajnjoj liniji, radi o samom čoveku. Odrekne\li se čovek jedno­

bitnosti sa Sinom, tD.ela se čovek odrelcao smlOC sebe. To može da so

buni u čovekovoj dUEii. Samo ako se priznn jednobitnost čovečanstw:,

najneposredniji reUGiozni životni interesi.

.
sa Sinom, može da se shvati izkvljenje ljudske prirorle. U ieri
.
Covek je instinktivno
SI!l

doživljavao. da Sina treba SIJatrati potencijom .r koji živi u čo­

veku. I u tom pi tan:iu Gle.vni interes je upućen nD. drUGO lice tri­
niteta. U hrišćanskom cledištu na trinitet sve se koncentriše na
jedno pitanje, koje nosi kao svojo sreceište celu zgrac',u, kao po­
laznu tačkU, koja kao takva <',olazi U obzir za ostala lica tr:lmitetiC •
. Hrišćanska gledište. nQ trini tet se ne zaustavlja na jec1nom statič­

kom nadređivanju triju potencija ili njihovom uporednom postojanju.

Njihov srednji lik :ie jako isprednj::>čio. il_in je vrh. svetoG trojst:v""
koji se na dole' za[,acla u čovečanstvo. Sin jo jednobitan sa Ocem,
premn kome samo on otvara put. I preko njega otac šalje svetoc •
Duha. Sin je s jec1ne ·strane jec1nobitan s,~ čovečanstvc,m, i može
kao u čoveka useljenđa snaGe, biti s.'1J;ostalno shvaćen. Izvanre­
dno značajno
skretanje i koncentrisanje na trinitarno biće Sina,
. se
k oJe . •
~zrazava
1
na navec.enom ~
s t epenu "o::;r.m t s k oG razvoJa,
. u naJ­.
dubljem s~islu je posleelica težnje z,,- ponovnim uspostavlje.njem

čovekOVOG dostojanstv·a i njecovog božansko-duhovnog određenja, kao

člana božanstva, kroz saznanje o biću božnnskoG Sina ukotvljeno[;

u njemu (čoveku).

~.5. \~b~.
21 ;2.·iq'i~, AA""''''''
 108

K R A J

U toku stoleć~
je razumevanje trojedinstva korak po
korak n9-zadovalo i danas se srozalo na I:linirnum. Teologija je
pokušala reliGiozno iskustvo, koje je još u vreme prahrišćanstva
bilo živo, da zadrži, bar u vidu dOGmatike. Iako je to nastojanje
bilo vrlo značajno, ono ipak nije moglo sprečiti da se ta istina
Gubi Za opšte reliGiozno coživljavanje. Fojmovno juristička forma
dOGmi je konačno, Sa svoje strane doprinela, da prvobitan život
izvetri iz njihOVOG sacržaja. U prvo vreme su nastale neke nesi­
gurnosti i nejasnosti u pOGledu na međusobne odnose tri lica u
trinitetu. Potom je izgubljeno dOŽivljavanje, a Sa tim paralelno
i razumevanje principa Duha; naročito u njeGovom odnosu prema
čoveku, pr'i . čemu je prestalo priznavanje duha kao njegovog samo­
stalnog dela. Ostaci duha si uzbledeli pod dejstvom posledica
"saznanjn o Grehu", u Goli intelekat apstraktnOG karaktera. Go­
vori so, c'oduše, još o (luhu, ali od nje[:n je preost3.1a stVarno
bleda senka. Treći jeJlraktično
JOB
""'---- - elimenat (triniteta)
--
isklju­
-'- ~

~č.::.n i istovremeno balsamovan i~..2lien..::..~takla[lto_do.gmat~u

)-intelektualnost. Na nesto trinitarnoG mišljenja, svuda je stupio
••• ._ 0--" _. _• . • ._ _ • • • . • _

~dualistički nnčin raspravljanja. Trinitarna istina je reducirana

---------c---,--,-:;----. -"'.. "._"-'- .-........ . ­
~na suprotnosti: telo i duša, Bog i svet, duh i materija, dobro
-1 i -;1-;;-: ..--.-.
.------ S tim u vezi je nastala sve snažnija nesigurnost u
pOGledu na biće Sina. Njeco su ljUdi sve više zamenjivali za
Oca i na kraju je ostala samo još reč i pojam sa kojin se više
nije mOGao vezati nikakav prnvi sadržaj. Specifično dožiVljavanje
Sina ,ro iZGubilo i ono što je preostalo, sve više se pokrivalo
opštim osećajp!'J BOGa očinskOG karaktera. Hristos je za široke
~--.,..-.,-----cc-------:~-=­
l(rugo.ve.~sko uzoran viši čovek, č_i.ja ~li!;ija iscrpljivala u
obji:\Vi BOGa. Pošto se tako trinitet srozao
- - . - - . _ . __.
jedno.p.97,S\!ls!l;Q. biće,
__ .0' o" ,_ _ , • • ,, • • " •
na
i pošto je provalija između života s ove i s one strane (groba)
~stala ied~-j;-š-~re~~-;ti·~~;·-~~č~-;;je-i;;teiekat -r-;-;t~a-;~ ti'i .s-;'mu
preo'st"'alu opš tu·-pre~lstavu·B~I~~-:z~;;ima·t~ii~oi~-·;-;'·qQ.El~a.~fl.2 t.lli.\­
0" _. _ ••• ----'

ranj~ činjenica trini teta je mnterijalizam, koj~~~ada na~~~~ao

da'-uklonr-i sYad~..1l.QG.~~.c-;~, kao št~ je na koncilu u CariGradu
---.:...-- . - - - - - - _.._-"<---p
 109

869. "ukinuo" Duha, a posle učinio izlišnim i Sina. 'taj proces

rastvaranja trini teta, koji je počeo u krilu teoloGije, danas je
\ -­
'*
ea području prirodne nauke doveden do kraja. Duh koji ~lada u njoj

je isti (sa onim u teologiji). To je duh. crešnom postale inteli­

Gencije. Nužnost današnjice je. spipitualno podizanje iz krajnjih

konsekvencija Greha. Mi ne možemo i ne smerno da se vratimo na

,- .. -_._---.
predintelektualne stepene svesti, pošto je intelekt nužno oru~
__ .~---_._-~--~ .~

,.- - ----­ -

da se njime izvoju"e individualna sloboda. Ali mora da se učini

aps r· tnof~ . ..

---_.
korak preko , :~azuma: on mora da se preobrazi i prožme
------_. ---_._----­
spiritualnom supstancijom. Bez vasp:j..tanja inteli(;encije, da se QJ:la

o)nča SnElGom punoc duhovnOG saznanja, sposobno[! da nac'.čulno:· shvati

mišljenjem, ne samo da će konačno potpuno nestati trinitetsko stvar·

nosti, neGo če nestati i sa

~w:om spašen~ vera u biče Oca. OVdo_se
,
~ sadašnjosti nalazimo pred Jec.nim opasnlm grebenom.
,
*
f4rav ljUdski razu8 bi Bocao skroz razum3ti Činjenic~
. jednoG bože~skoG biča koje održava 8Y~t, kada no bi na veštački ~
n~čin nastojao da zatvori oči pred stvarnošću. Jedno,sasvim sk~om-
no misaono posmatranje prirodnoG uređenja sveta. može voceiti pri­
hvatanju j;đ~oG temelj;oG duhovnOG biČa koje prožima svet. Mi [le­
.. ---.~-- ­
damo oko naS besprimerno veličanstvenu prirodu, mi se unosimo u

posmatranje jedne ruže, o.' Gledamo blisk,ve zvezde ili proučavamo

mudrošću protkan sastav čovekovoc tela~ ma kako, i bilo kakvim

§redstvima posmatraJ.i svet, sve (;ovori zato da Dn nije mO@l.'2....!!.a­

stati
_
iz nekog· besmislenoG "slučaja".
.._ . -
To upravo smešno zvuči kada
s

neko UZVišenost, lepotu i Uludrost sveta hoče da objasni slučajem.

~--

Kako bi-uloracJYi1ti Genijalni umetnik taj "slučaj". Odavno st! i u

misaonoj prirodnoj nauci uViclelo, da kOSillgS kao metvi mehanički

~arat uopšte ne može da se predstavi. Jednostavmo razmišljanje

može čoveka da uveri, da svet, onakav knk0V se pokaZUje, mora biti

- ._._--------­
ć~o jedne Više, božanske volje. SaSVim prirodnim putem, razmišl~

njem :se dolazi do nužnosti jedno!; opšteG principaQ Oca. - Suprotno~-k

_ovom, bOGa Sina ne možemo nači običnim mišljenjem. Sve filosofije -.L1.
't? moraju slomi ti na putu nalaženja prQvoi'"
prokrčio put,
~.I..
r~zunevauja Sina, Da..Jli **
il(

se do Njega
~~;;-j;:- Ovo
leži
potrtJbno_je ..l1i Re neGO što je pojmovno
mora upre;; da uvidi, (l.". sve tu II osnovi mora ela..
jedan božanski smisao. Ali vez~ prema Sinu i Hristu se ne ~
**'
0>jaVljUjo onom ko ma koliko oštroumno mislio, u sebi ne aktivi!a ~
i ....:;mr;.,Ce os :.:::::'a=n~j~a-=i~v'.:o'.::l::J!.:· C::.·..:~:.'....:t=im~e~n.::e..JP"'oC5sLt,"'i""g;!· n",e~l~l::,o:.V:::o-.:.:d~i::n::am:"'.:l,:,· č:::k~o~, _".:s~i:::n ow­
 110

ko" mišljenje. Samo jecmo osnaženo, Više mišljenje, k9je postaje

~
~ban dodirivanja madčulnog, dopire do sfere Sina. Sa time je u
-
y:zi značajna činjenica, da i Hristov život ne moŽe da se dokaže
~bičnim sredstvima istorijske nauke. Čak i ono malo (podataka)
koji nekim modernim istraživačima, kao što je Harnak, izgleda
naučno dokazanim, koji (podaci) mOGu lc~o da se odštampaju na
jednoj strani kvart formata, i to je u krajnjoj liniji sumnjive
naučne vrednosti. Čovek mora imati hrabrosti da i to prizna kao
stvarnost, i da se odrekne svih dokumentarnih dokaza o Hristo­
vom životu.
~ Spoljašnje utvrđenim stanjem stvari, koje mogu da se
~ obrade običnim mišljenjem, ili na taj način da se uvide, ne dopire
**"*,>\se do stvarnog Hrista. ~Gion Sina počinje tek tamo, gde "dokazi­
~ ~anjef~bičnim sredstvima prestaje. Nadistorijski lik Hrista mora
'* ,seobistinjavati čisto unutrašnje. .:Svet Oca može se još "dokazati".
:.:_c..=...:-~.::.::..:.~~=---.::.:::.::::.==
Svet Sina so otkriva samo ljudskom ja, koje se u svom slobodnom
Zaključivanju ne rukovodi nužnošću spoljašnjih (ČUlnih) utisaka,
koji može do Hrista da se uzdigne kroz "unutrašnje Gledanje." Kada
.
bi se princip Sina - čak i u njegovom istorijskom pojavljivanju
-
kao Hristos - mOGao spoljašnje dokaZivati, onda bi čovekova~­

*it~*-A~
~ boda već time bila ograničena. Jer dokaz prinuđava

::nat i ne trpi nikakvu slobodu. Međutim Sin hoće do maksimuma

uvažava ljudsku slobodu i da bude priznat samo ljubavlju
da bude pri­
i~~
čoveka.~~
~ Na protiv, bog Otac, može da se shvati zdravim razu­
mom. To ne protivreči iskazm, prema kome put ka Ocu vodi samo preko
Sina. Obično misaono priznavanje neke činjenice nije isto što i
ptilaz k njoj kroz intenzivno doživljavanje, Kroz Hrista može
~čovek ponovno steći iskustvo o bogu Ocu kao životom zasiće~-­
l[stvarnosti. Samo pojgovno utvrđivanje Njegoye eGzistencije ~va
~l).ajednoj druGcj ravni. Ali, čak ni ovaj p2:stepen ljudi često nisu
(\~adri da dostignu. Može da se primeti, da zdrav ljudski ra~~
l i porec: ocromno(; uspona inteliGencije na posebnim područjima može,
(*"kaO celina, da se smatra u nazadovanju. Dar mišljenja, koje je po
~ ..,----....;...--::--=....,---''---=-_.:.­
sebi funkcija Oca, u koliko je zavisan od snaga naslađiVanja, po­
,*činje kržljaviti, u koliko se ne razvije II smislu principa Sina.
~eđutim, danas može da se zaključi upravo slabljenje moći rasuđi­
~vanja u. odnosu na stvarnaot. UJ'ravo kod inteleJ:.tualno visoko ra­
~~enih pojedinaca, koji na svojim posebnim područjima pokazuju
* ~E Sf\tt-l~ rk \ TOR.lt:An &IM bl.llfll at !.~ '* ~ MCl *
'bObPr OCA
*'-
~\;.. ~\s'T
*
izvanredne rezultate, često
*
' 111
*
~()C.A-8I/.l,1\
-af ~l2.@\
-----_.. _-\\
se ispoljava naivna neozbiljnost pri
rasuđivanju \) sasvim običnir.l stv,3.!'ir.1Đ.• H:lotične prilike na mnoljir,*,"
*
.
područjima savremenoG života reči tc :,ovore o postepenom Gašenju
k*'
jeane sposobnosti zn koju su ljudi mj.slili da su potpuno siGurni. *"
Priroč~a
•
sposobnost mišljenja je prekoračila svoju Jkulrtinaciju, A­
to može ea se pročita n~ zaprepašćujućem umoru

savremenika. Oni se osoćaju srećniillako ne moraju sami dR misle i

;adĐ taj pos~o prepuštaju stručnjacima odnosnOG području.
mišljenja mnogih

I mo-
~

*t
derne metode "sporta mišljenja", poplava testova intelicencije, t
koji (laju obaveštenja najčešće SO.1:lO o mehaničkim asosijacijamf', }
služi najčešće samo za to, da proizvocce l'1išljenje otuđeno od stvar"
~sti. Činjenica da bezbrojni inteligentni ljudi više nisu II ~
da shvate pojam jednOG opšteG božanskoc bića i mesto ovaca ~
adije pribeGavaju teorijama udaljenim od stvarnosti, potpuno ~
upućuje zĐključr~, v~še ~
.. pstraktnog porekla,
~nije
zičke
na
sasvim zdrav. Izgleda kao da se ovde radi o izvrgavanju fi-
osnovo organizacije mišljenja. Čovok u svojoj telesnoj osno~*
da "zdravi" raZl:r,
*
v~ više ne nalaZ± preduslove za mišljenje školovano na Činjenicama~
pošto ono čisto prirodno, kelo i na mno:;im drUGim područjima, tako 't
i OVde, postepeno napušta čoveka i mišljenje upućuje na samo sebe.:t
rečima:~~:_~
'4
Tako može da se shvati na Gto je mislio RUdolf štajner
saznati boga Oca jE' bolest." '
Za shvatanje božanslwG Sin::! važe drUG") merila. To,
\la neki čovek~ože da nađe Sina, _~ ~1~-ie c'._'l~~ć~-.:za.!ill_~~:~~~q
traGičnom spoju njegove sudbine. Čovek m0že biti pripadnik nekOG
.... ------ ----_._---._._._­
naroda ili neke verske z~jednico, Koju ne 2~je nikakva obaveštenja

-= - . -----,~.--~- ~_.-._------
o hrišćanstvu; to može da mu spreči saznanje o Hristu. ~~~ može ela
<-- ' ._-----'-----------­
se desi, da iz sličnih suelbinskig razlOGa i obuhvat~a ' činje-
nica Sina ostane nepoznata - sasvim nezavisnu oc njeGove ~izičke

'pojave. Takvo tracično neznanje ili ne obraćanje pažnje je prema

svemu što je o Sinu ovde izloženo, za dušu izvanredno ,načajan

nedor;tatak. Rudolf štajner je za ~~~~~e:Vio

__s~~(!e~u.!:~če.~~u: "ibfJ/­
lI~e naći bOhi:'. Sina' je nesreća (sudpina)l~ Međutim, SMe da se zami­

sli da takva, životnil:l okolnostima uslovljena suc:bin<j nije neiznoIl­

Ijiva. MOGU da se, zamisle putevi razvoja ZG takve ljude, koji

nakne,dno (posle smrti - ako ovc:e sme dn se ('odirne i misao o re

inkarnaciji) - vode II smislu cloživljavanja Sina, u jednom budućem

utelovljenju, pod drugim spoljašnjj,m i unutrašnjim SUdbinskim

odnosima.
.L j
rl.........
,a'.-v"t.4IE, \S'UlV\.")I\Iol)(. ~
_--=>
II
~~
.\A~I\I4.EJo'<:>G:.
dIH""",,~
O'<-Eb"'L.MIt -J'c..,,,,,-,! ..... nn.I~-= ~
7!( i ~ f,LU--l:> E kA ~ Eo :tl A
\ ~6-I<-o'l:I\~ ..lLU.'hE.. bu-ti/',
Vf;:':' ]J'" /) če.< V4Cl: ~ ~
-_:~~
,JI" ........

- - - -.._U odnosu na DUha, može da se niCvede treća rečenica

~ Rudolfa štajnera: "Poricati bOGa Duha je luc'"ost." Če.sto je s~­

~ tana pažmja na to,

...
da~~ ---.
jec'no tako zamišljeno saznanje protiv­
- ------_.­
t rečnost u ~m sebi. Jer da bi se osporavala egzistenc~~_Duha,

,.. ~ to.. jr: potr..ebna radnja (delovanj':.) duhovnim ~ds.t..'l:'!~:..~__.ovde

l>A!.<.LE;:'t treba obrati ti pažnju na~načenje z",blude za si1zna.jno-teoLij·;k"i
l
t Pil l<- rad. Nije teško uVideti .. da je upravo zabluda igra značc,jnu
k~t'lC< ~ -.... - ---.- .... --. - ..-----------.------­
!'-tl"!:. ulOGU u pi tanju dokazivanja jednog cluhovnoe sveta. Doduše sama

"'Lt~tl(., bl 1 d ~. k . t· . M cl t - · - - - - t---:-'-'--b-l l

f-{Jt TLItI' z..5-.UCia

v
ne ~oze iC VOd a 1.S ~. -=...:.....~_~ posma ranJe_~,:._yc e,

~,~~~(; 4f9ja m_ož~_~...J?rQcesJl saz n anj,;u1" izrQni-jm.Q....čj.ni~_"4__ i.e_?L11?,9_a.Jna

II D"l./i:bl\" za odluku o pi tanju, da li j e ljuc1skC! .. EJ_a:?IlN1je!>EJll.Q.....cu::.kdaln..a
LU f-'r
~"-_ .. -- --------------.. --.--------­
kA l.( ~~:~._m!::::r.~~.':l-n.:'-~ sve~a, ili __ ~~2.l11..e.-:~~!1ju izr~ava jec:an

D~lt~ffTlni1dčulni ele~eLat. Može da se prepo stavi, da je materijalni svet

i:I\ 6~1l ----- .. --- ...- -.---~ ------------------------ ----- --------­

~ ... ~~u ljudskom mozgu stvorio _ne!<u v.::.:'.~u_..?~~ee:al~~t:.8:p.ar_':'..~, .:J~~i
!;:';-; ~ s~ u njemu ~§]._e.dao. A~kM:o J:_~_0l'šte_moGuć_e....i~~:....~..i_~.dskimo­
~p4 ~ZM: samo aparat za oglefanje) u njemu da se ocIeda zabluda? Na
::::,'- .~ t~že odmah d<:...se OdgO~.~__:__ak?...US_VOji~-;;_mat_e::'~J~l~S!~~kU_..: teo­
't.~~t1 riju o ogleccalnom karakteru ljudslwG saznanja - de. mozak kao
( J:;,t ~(t - - - - - - - - - - - - - - - - - - ----- ----- -.----.-. ------.. ,,-- - -... ------- " ..

lu>R<ClAAn0.c;l0dalo možo da so pok:uari i dA nak"'~_f:'1!~\!- .. sP9_~jaš~_t0g"t3'yeta.

:.:k .. Ljudski organ jo nosavršon i na ..1:.:'ljllaČin. bi_~gl~_~.0."'t~..ti

...
b~'h
z~d~:'Al;;- kako
.-
dc;
onda- - - -
SO- -
objasni činjenica: da sam
- . - - - . -..- .... -.-.----~-~-.-.-.--.--­
čovok

i<_ .:~s,.zabludu-mozu da uvidi kao zabludu i da možo da jo ispravi (kori­

;;/ll.·,':~~iuI~l?
b. "" ---.
Obično OglOdalo~koj;~~-k-;,.zjj·c--i~k~i~-lj
,,
~_. .' _.'
. ; n; - Slik~:~ikad~
.. ' .
no
,. "',"> ll"> možo
b.t c..'..1~E:.. ~.~----
samo iz sebe takvo slike ispravi ti i iz zablude proizvosti
--~.~_. __. _ - - - - - - - - - - - - -.. - _. __._.- -,.- - ."- -_._._­
\V.u.)l~~~""'H~stinu. Iz ove činjonico, mor:u_ćno.:'..t;~~?.:i~o'::al1)~
__z_':blude, pO~~~lljo

S·JI")f;.-r.
*._-----------
s~~- da ljudski mozak no
._--------.--------------- - ----------.---­
iilOŽ;; biti samo or;let:alni aparat. Znbluda

*~~j~ oGlo~al~_ slika sl??lja~r:L0E....:."~_~~~__ ?n~._~az~j? na ~odan ~vet

'------~

IkOji nij_~ identičan ~!"_spolja~~r~!I2:~ty::~l<l~n_iEJ_'?:Y~~<J.gt,~~9--'§O

*' <:'~lno OGleda ~st.ini.J.. kao naclčulna slika, .C?I1Š-9....Dl"-J;''1....-Jmo_§o 9111­
;-:~~Gl:.da k~~abl~~~!..c:.kaza::~_=l~~Gi. ':_2:~~9.G _~<:>.li _SQ_~q .Z1J.bllldu
*no nalazi u čUlnosti." __?9-bluda nas, daklo._ uILQĆ\lj~LP.Q!5:r.9<;)D.QJIa
*~;dČ~lni svct;-jod~ u njemu moža biti njeno poreklo. Doduše, on~
~ ~ - , - _.. _._.- - .,---.-.-.-----'"----.----_~ _ _._ _ . ._._., _ _r _ _

sama nije pOf,oc~a da nas vodi u duhovni svet, ali njena cčiisten-­
)," __ .... ..._.._-_. ---------
,. _ ~- - - ... _' .. .. -- _._-
-_ .... -....... ... _.•.. ~,,­
",J'~ i c:ija i mOGućnost njenoc otklanjanj;:;---Ziiw evidentnim zaključak, dć\
'1 ,. --
"~~ * . ------.
talwv nadčulni svet postoji, Stoc~ bi bila ludost por~<:.0_!1_.Duh.
-- .----- .-- ._.-­

TIie saznati boga Oca je bOlesFJ *~~

Snago bolesti su moralo predreti ~ samu tele snu orCa­
....
niza~ju čoveka! da bi koe) njoGa izbrisale S!~st~

+l Vidi: -R.njeGovom božanskom osnovu,

Steiner: "Antroposofija, psiholoi:ijR i pneuIDatosofijt"\."
 113

\;i..'=t-i ....;~j~
__ o
;os;o-ć~J*~
• •

To jo • ~lHlbinR_ko
---- - - _.
()CJ""rYrli(~r.'I'"1j,-,
_ •••.•,. "0_.
I'.UDO, VrOlnGn~.i.
• _.__ • • • __ • - _• •
usla:v--
ljeno, koju možu da so n~~vla(a.

\1' ori caojc boga'iliE; j:;i';(:08f.J~*~-»J..

~,
• oo ' . _ •• _ _ ,
-
~amo iz s18.bosti lju(~6kOG c~~ha (~a sa.znnje, moža PJ:,0-
~zaći Slup~ pocreGno miGljonjc, kuje samo sobi 1'1'0-
- - -." oo __ • - ". •

tivreči, dR ne postoji Duh.

+++

ProGleclnmo li u mislima (:.~ 8L1(1:l\ prcđeni put, može

proc! unutrašnjim okom da nast,me uzvLiena slik" u mt\estetičnoj

v~ličini bitisanja trojcctnoe BOŽ3nstv~.

~A...*~~",~v:o! PTc>stora,.' kRl11enu,bi~~~i,~živo tinji, pa ~ •

J č-,:,vekk_Ro tel,e~n~.biće., otkriva G,J u. svome najdu.bljem osnovu POGt:.?~
f~a~j,,~ lwo _sfera objave bo~an~j<.oc ():;a,,- Stv";ranjo - jo proizašlo .i~ ~
\pražrtvo Očove supst<U1cije ljubavi, Pokuša li čovok u procluhovljG- ~
'inoj snazi seĆanja' proccreti' e'o pr,,~';četk" vbstitoG biLća, nasluć;- .f
1j~ći ~D,lazi ~lastito po'ro~{o u Bo'Žij ~m kril~: "Ex Deo nascimux:.": ;-
'1\- "Iz Boca so rnđoJ:lo." l Tal'i:O promo. Ru<f101fu stajneru elasi izroka I.... ~
! ~ ... . .
,~rt. cc ruzlnog Krsta..
U vremenslcom toku koji u 8(1)i krijo tajnu llD.st'rjanj2,
~i prolaznosti, u kome je utk"n~ljul'sko 8u('bina i život, protiče
~stvar.-:tiačka s~ag~ p~oob~"ŽaV(mj2' boi,[msk~;;.Sin~. On je božanski
,*nos1'l ac lnas to.J.anJ<J.
• du h avno srOt1S
!" e tsvo
' tav~; rl·t am srca k osmie-k-
·o~

·t~i,,:oti1•. Duhovna .s2.(!ašnjost nju:w,:"o3 bića vodi kroz smrt pto_lo..znoG,

*--
~k,' uskrsnuću večll06a: In Christo morimur"-"U Hristu umiremo."
··-·-··-·--~~k;-j;·-~'~·'p;li- u·Čoveku;-Tuzill:zoC;a-iznad pro-

stora i v!,em~na, koja mu._..~mo~~Ć~j~_~a ~~set~-z.agonetnošt~v~t~

i može da se dožiVi u pravom razumevanju sebe, kao pozornice božan-

tSke objave duha. Care:!yo svetoG D~ha, je _bl~:,~_a.j_\l~_i-s..i2J.s'!"*2g
.J.razvoja. Probudi li se
)1----
čovek do svetskih misli_Duha, i uzdiGne li
~-'-------'.'-'------'

- - - - - - - -...-------------- _._._-_ .._--_.-_.- ~ -... --., .._- .. - -_... ----'-

~._-- - ..... -

._-

'-s.:. u Bl~~~~~cdo de:-ovaEja i~ ~ha!..~da za~v.':ta:':lp!::6e~je.,i . ~~~U

* o bnavljanja ponovnoG rođenja: "Per s"pirttum.. sa!J.stum reviscimuslI -
*~"Xroz svetog -'~lha.:..će~I:l~.~O"1'~eUjlH~~' *--.---.- _. --- \*
.~_. : f( ~.s. \lll6l1. i 'Et St\~\fLlt{ \
1~1 C.WLt~. •.
k 11o~~~~{(jit
tlu.«--<.''"'- .........."'"
-It~ r
\
2,l; . ?, (Qq1:.

Ej<.. DF O \
a j,__ * \ l
Sf\l-ltTU,",
*.~ ~E\h~Uk~J
l<."'l. S~_ )l).tll\*
\ NAS <:1. Ml.\ ~ \ c.-:...• sf f. fA:f1t7.

-
* ~ 'tlJ.
lL ~ ~
t;;<-A k ....... k.:~
\,\,l.l<~ ~ ~ -l ~

(12<0 ~ \ \ \ ~