Seminarski rad

Konceptualna umetnost, Joseph Kosuth, Joseph Beuys

Konceptualna umetnost je pravac usavremenoj umetnosti koji je nastao 60-ih godina 20. Veka,
ciji je glavni argument da “umetnost treba da postoji kao ideja a ne kao fizicki entitet”, dakle,
“ideja umetnosti I sama umetnost je jedno te isto”. Za pristalice ovoga pokreta, ideja za
realizovanje nekog umetničkog dela ili projekta, znači daleko više od njegova materijalne
realizacije. Nastanak i filozofija ovog pokreta se veže za evropski pokret Dada, delo filozofa
Ludviga Vitgenštajna i delo stvoritelja koncepta „redi mejd“ Marsela Dišana. Konceptualna
umetnost (1960-1975) počinje šezdesetih godina, a sam termin je prvi put koristio Henri Flint
1961. godine u jednoj Fluksus publikaciji. Termin je kasnije proširio značenje ulaskom grupe
Umetnost i jezik (Art and Language) koju je predvodio Džozef Košut. Ova grupa je zagovarala
da konceptualna umetnost nastaje kada analiza jednog umetničkog dela zamenjuje samo
umetničko delo. Priznanje od strane publike je stiglo 1967. godine, kada je Sol Levit iskoristio
termin, u jednoj internoj publikaciji, za definisanje novog specifičnog pokreta. Konceptualni
umetnici su se složili oko teorije da je proces osmišljavanja i saznanje koje nastaje u procesu,
važnije od materijalizacije umetničkog dela. Prva izložba konceptualne umetnosti pod imenom
Conceptual Art and Conceptual Aspects je priređena 1970. godine u Kulturnom centru grada
Njujorka. Konceptualni umetnici odbacuju materijalnu realizaciju dela, i u zamenu nude ideje i
projekte u obliku skica i tekstualnih upustava za realizaciju dela, preko kojih se pokušava
stimulisati mašta publike, sa posebnim podsticajem na akciju ili razmišljanje. Stvaralački
moment se koncetriše na sam proces elaboriranja ideje ili skice, čime se teži pretvoriti
posmatrača u aktivnog agenta umetničkog stvaralaštva. Cilj konceptualne umetnosti je
oslobađanje impulsa svesti, koji bi zbog svoje reference na kompleksnost stvarnosti, mogli
postati činioci transmutacije. Za razliku od minimalne umetnosti, konceptualna umetnost se ne
bavi problemom prostor-prividnost ili prostor-iskustvo, nego se fokusira, preko idejno
postavljene ili skicirane kontrukcije jedne prototipske situacije, na kompleksne i odlučujuće
činioce koji postaju efektivni u jednom tačno definisanom i ograničenom polju stvarnosti.
Spoznajom problema, takođe se mogu odrediti i isplanirati mogućnosti konceptualno-
manipulacione transmutacije. U skladu s tim, u konceptualnoj umetnosti, umetnički akt se po
prvi put pretvara u centralni problem za razmišljanje, podsticanjem na meditaciju o problemima
predstavljanja u svojim različitim modalitetima. Džozef Košut je predstavio jedan istaknut
primer u vezi ove problematike, sa svojim delom „Jedna i tri stolice“, koje se sastoji od jedne
stvarne stolice, fotografije jedne stolice i definicije koncepta stolica u rečniku, privlačeći pažnju
na razliku između stvarnosti, semantičkog značenja i stvarnosti znaka. Tu umetnost doseže same
granice svoje prakse, presecajući se sa pitanjima koja se postavljaju u filozofiji, konkretnije u
teoriji saznanja, odnosno epistemologiji.

Joseph Beuys

Nemački performer, skulptor, grafički umetnik, teoretičar umetnosti i profesor na

Kunstakademie u Diseldorfu.Bojs se u svom velikom umetničkom opusu suočavao sa pitanjima
humanizma, sociologije i antropozofije. To je dovelo do specifične definicije umetnosti kroz
„prošireni pojam umetnosti“ i dalje do koncipiranja pojma socijalne skulpture kao
sveobuhvatnog umetničkog dela.Krajem sedamdesetih on se intenzivno zalagao za kreativno
angažovanje umetnika u društvu i politici.

Joseph Kosuth

Rodjen 1945., americki konceptualni umetnik. Iz svoje umetnosti uklanja licne emocije, svodeci
je na skoro cistu informaciju ili ideju. Veruje da je umetnost nastavak filosofije.
Preuzeto sa Vikipedije