BEE IF THERE WERE IN THE WORLD TODAY ANY LARGE NUMBER OF PEOPLE WHO DESIRED ‘THEIR OWN HAPPINESS NORE THAN THEY DESIRED THE UNHAPPINESS OF OTHERS, WE COULD HAVE PARADISE IN A FEW YEARS. Bertrand Russell EEE eee cc SOCIJALNA MEDICINA skripta L L L |INFORMACIJE O SKRIPTI SKRIPTA JE PREDVIDENA DA ZAMENI KNJIGU sadrdi odgovore na 92 pitanja, koja vaze od Skolske 2013/2014 Verzija: 1.2 Broj strana: 80SADRZAJ PRVA GRUPA PITANJA Socjaina medicina defrica, KaraMeristke, stojsi osvrt na razvo) soaalno—medicinske msi) ot tzazovi socijaine medicine u 21. vel Zéravje (definicje, definicja SZO, njene prednostii mane, promena paradigme zdravlja) Integratvn pistup zdravu I bolest Ranjve druivene grupe(6pectiosti pier) 05 Tnervencie za suoBavanje sa vanjivoSu (prevazlazenje sitomaiiva, socialn k 06 Sooijalne determinante zdravia : _ o7 Pojmow nejednakosti | nepraviénostiu zdraviju He 7 Socialn gradjentizdravstveno sianje 8 Socjlna isl usenost i socjaina podtéka za razvo| zdravia @ Uslovirada, nezapostenost zdravetvenostanje 09 Nejednakost u pristupu zdravstvenojsuzbi Gee eee 0 Pristplw smanivanju nepravignostvzéravi, pokazaeli za pratenje ‘Merenje zdravstvenog stanj stanovnika (Koncept, svha merenj, prstupt w merenjy) tzvorpodataka za merenje 2dravtvenog senja Pokazateli za merenje zdravstvenog stanja (grupisanjefklasifkacife pokazatelja) Pokazateli vialnih dogadgja u sianovniswu 7 : 15 6 Pokazateli obezbedenosi stanovika ekerima iboliékim postejama in 16 Pokazateli koriSéenja ambulanino_polkiniékih sluzbii bola 16 ‘Baze podataka, mapirenje podataka i pokazatelja zdravstvenog stanja 7 Medunarodne Kastkaaja bolt, owed i zroka srt 7 (nomenktature, Ksiikacje i karakeistce dobre Kasia) Razvoj Kasiikacinih sistema u medic ae ca *Poroica’kastikaconh sislema $20 i drug Kastikacion sistem zdravstvero]za8tt ® Zaravstvena zailita (pojam i defnica) ett 2 Koncept zaravstvene zat zasnovane na dokazina 2 | Prrodni tok bolesti E i 2 Mere 2dravstvene zai prema nivoima prevencie B Mere piame prevercle B ‘Mere sekundame prevencie __ Mere terjame prevencije aSADRZAJ DRUGA GRUPA PITANJA Medicinska dokumentacia, defntie, znatalivrste Ey Razvo] medicinske dokumentacile evidence 23 Prednosti i mane papi i elektronske dokumentacfe ae 29 Medicinska dokumertacia i evidendau Sti 30 Ria] Obaveze zdravstvenh ustenava v oblast evestavanjau Sibi 31 Gea Zéravstveni sistem (definiija, funkcie | cljevi zdravstvenih sisterna) (Oieg Kiasitikacije zdravstvenih sistema Finansiranje zdravsvenog sistema 33 Upravjanjezaravstenim sislemom | jegovo vodenje (gazdovan) EI ‘judskl resursi za zdraviie i 35 ‘Oiganizacia zavstvene zat po nivoima _ eee 36 Reforma ssiemaadravstene zee | elk pristupl (core) 6 “aravelvene zastte Republike Srbije (opis, Karakterstke,reforme) 37 oe razvoja menedZmenta i pottebe za kreatioséu 8 ‘Osnovne funkele menadzmenta 39 Planiren i Kentrola u zéravstvenors menadzments 40 ‘Organizovanje | organizaciona struktura zdravstvenih ustanova “40 ‘Kadrovska poltika zdravstvenih ustanova an at BA Vodenje, iderstwouzdravstvenommenadimenty FE = 2 Speciiéne kerakeristke zdravstvenog menadimenta Hi i 42 je kvalt stte(pok 4% Bezbednost pacjenata u zdravstvenom sistomu 43 Program stalnog unapredenja kvalteta zdravsivene zaBtte 6 Zéravalvene tchnologi (dfnisanje pojma i Kaskacle) a ‘Razvel dja o zaravetvenaj zit zasnovano] na dokazima i wvodenje procene zdravstvenihtehnologa 47 Pojam, cl | znaéaj procene zdravstvenih tehnologija aT Global kontekstrazvoa i perspektve novih zravstvenih tehnologia ot 60 Zakori, Zakonodavstvo i pojam pravne drZave (osnave zdravstvenag zakonodavsiva) 50 iKjuéni subjedt zdravstvenog zakorodavstva ot Mefunarodno rravstveno zakonodavsvo cree 54 Ewrorsko zdrastven zakonodavsWvo | harorizaca prise u zarevstieno| zasttl YT 55 3 FEEM Peeve na zravie i prava pacenataSADRZAJ TRECA GRUPA PITANJA Defnicije promocjo zdravj | osnovel pina 58 Postojedi model promocio zdravia 87 Viednost promocie zéravia 56 Promociazaralia w paket okruenja za zdravl (orm 88 Uloga zikavstvenih radnika i saradnka u promocii zdravia 56 “Zajednica i promocia zdravia 56 Save pristupizdravstvenom vasptanius 0 Define zdravstvenog vaspitanja | zdravstvene pismenastt ergs Mefode zdravstvenog vaspitanja Komunikaciske metode zdravstvenog vaspitanja Strategie za stcanje VeStina u zdravstvenom vasplanja Organizacione melode u 2dravstvenom vaspitaniu Indivdualne metode zéravstvenog vasptania ca Dafa, pring sevremeni izazoi jaog zeravfa «8 Razvojjamnog zdravlja usvetu (laze razlke [amet radcionalnog | novog javnog 2araviA) CI ‘Razvoj javnog zdravija uv Stbi) fae 65 ‘Osnovne funkaje javnog zdravlja 63 FPP EECEE6S Postavijanje cljeva jaynozdravstvene politike 67 BYE Piavenje i eveluacie zdravsiverih polka (ulogaindketorai primer) 85 EER Necunarodne javnozdiavstvone pottke 88 PERE Primer zdravstvenih politika v Sibi 68. Istoriski razvoji definije globalnog zdravja 70 Karakteristike globalizacie |izazovi globainog zdravlja 70 Razlke | sinostiizmedu [avnog medunatodnog | globalnog zdravja, te 70 Medunarodne organizacie koje deluju u oblast globalnog zéravja iz 2 Ulga glabalne pomoé!u zdravsivenom razvoju zemalia 4SADRZAJ DODATNO Ziravsivena zaéla Zena i deve He 5 Zeravstvena zasita Sklske dece imadh Sree 76 Zeravstvena sia sath __ 7 Ziravsivena zeSitaosobe sainvaidtelom 73 79 Zdravstvene ustanovePRVA GRUPA PITANJA (definicija, karakteristike, istorijski osvrt na razvoj socijalno-medicinske misii) } FSOUDALNA , MEDIC de Rkmpengicn Discipliva Koon PROUEAYA SoolSAlve FACTO! FSR ge, cho. OPEN paNkconsAisn appausnenta fusHiTuUcoa. ‘Socjalna inedieina je primena epidemilogie | soojiih nauka na istrazvanje, kao Ina za8ttu zdravlja, | to kako pojedinaca, tako I celokupinag stanovnistva,” (Susser M.,.1966. godina) > ,Sodiaina medicina je nauka koja se bavi pitivanjem medusobnog uticaja socjlnih odnosa i patoloSkih pojave harodu i pronalazenjem mera sociainog karaklera 2a unapredenje narodnog 2dravja." (Andrja Stampar, (92, gocina} ! » 2 Socijalna medicina je ,nauka koja prouéava zdravstveno stanje tiroda | rame.uticaje tia njega, sistem i corganizaciju 2dravstvene zaitte, kao i maguénost primene i uticaj savremenih fekovina nauke u sistemis azdravstvene zaitite"(Savié ., Jskovjové ©. 1977. godine) geDOSH) ~LAdROE ~ Moguce ZDRAVEE Inleresovanie,za,zdravif. je, konstantn,. bilo |,ostalo. Kroz. isto clu, zaravla, merenie, zdravstvenog, stania, kad i ze sve! ino-medizinska akterstke obojove iuSivent faklor, uraalitin istoriskim periodima, imali snazan utica| kako na teorjske postavke, tako Tv praktigno reagovanje zajednice. Stepen crustvene odgovornosti za zdravle, vrednost zdravija | njegove socijalno~ ekonomska cena, kao i efekti individualnih i socijalnih akeija za oéuvanje Zdravija i prevenciju bolesti, takode su spadali ~ _ Uuzi okvir socjalno-medicinskih istrazivanja. nja.veze iamedu-adravia.-bolesti.sajedne-strane, { socialnih faktora sa druge strane,,pojavil a 0. godine, /Pogetak industijalizecie.doneo je-osirom: nje-velikom broju judi, pogarsanje usiova zivota (2da,“B Bio je za posledicu imalo pofavu bolest i ranv smet. Roginje-da.se.zepaza.vera jemedu,socialnlh.uslova balgst, velit Klasnihvazlika.ismul. Zapozene veze je tebalo dokazal, Slo su prevzel na sebe socialni reformat |. de medicin, koji su se zalagali za medicinsku nauku koja moze i mora da prizi svo) doprinos stvaranju drustva zasnovanog na jednakosti. Posebno je bitan Rudolph Virchow, koji se okreée soaijalnim.naykama.| antsopaloaif i, primenjujuéi Koncept i istrazivaéke metode ih nauka, prouéeva wlica|uslovaZivata na zdvavleudl Tannin, sogtalia Z medicina’ je uwveo francuski orfoped Zil Rene Gerin (Jules René Guerin) 1848. godine. Podetkorn 20. veka, 0 socijalno} ‘Medicini potinje da se govori Kao akademskoj dscipini Kojuje neophodno integrsallu edukacfu buduGih lekara. be lzmedu dva svetska reta fomnirau.se diva nalzradenia soclalnn-medicinske-koncepla: ~ Zafazvol Koncepta soojaine medicine Latinske Amerike zasluéni su Rena Sand (René Sand), Saludor Allende, (Salvador Allende) |. ajhgulsatadnig. Od semog potetka koncept je bio usmeren.na-‘stazivanje-sooiah, sukturanih | sooidno-skononskih_detemingntt 2dravia.| bolesti, U praksi zdravstvene afte, sociani medicinari su organizovali ‘aoa zien zal, Zalagalissu se 2a deceitralizaciju i mobllisanje lokalne zajednioe u.cilu zaSite zdraulja-- pievencije-bolesti. Principe razvoja socijalne medicine kao nauke su definisali u niekolko tabakar Socijana medicina se bavi proudavanjem populaoije i raziéith grupa w njoj, ane pojedincimay é ©) Zdravstvene institucje imaju i medicinsku | sooijalnu ulogu, kao i zadatak da utiéu na soojalne odnase; <4) Sooijalniistorski proces! odreduju zdravie, bolest | zdravstvenu zasti © Zadatak socjalne medicine je da se pored opisa stanja, neprekidno bavi promocijom promena; @ |strazivanja socjaine medicine bi trebalo da kombinuju kvanttaime i kvalitativne istrazivaske metode. Strana | 1= Anglo-ameriéki koiteept socijalne medicine podinje svéj razvoj dvadesetih godina 20__veka, sa porastom interesovanja Za prow Zivolg, (npr. ishrana, ledina, nedostatok fizicke aktivnost)) na oboljevanie i ssmtnost, pasebno of karciovaskulamih bolest. Pive velke epicemioloke studi su bile pokretane od strane ‘osiguravajucih kompanija, da bi tek kasnije bile sprovodene i od nauénih insfitucija. ReSenja su trazena u zdravim sflovima Zivota, pa se publkuje velki bro] uputstava i preporuka kako da se modifikuju ligne naviké, Kako bise prevenirale (hroniéne) bole. Na osnovy ovih uputstava i preporuka, kroz edukativrie kampanje, ostveren je snazan uticajna jaymost, pa su socilno-medicinska istrazivanja brzo predla u praksu zéravstvenog vaspitanja. Gitav Koncept prevencije je poteo da se zasniva na poresti zane 0 zéra\ju, proméri 2dravstven® svest i promovisanju samozeitite. ako se ovaj Koncept kritkuje zbog toga sto odvlaéi panju od stvarnih wzroka riziznog ponaéanja i poslediénih botost, ovaj pristup se zadrZa0 u teori i praksi, a i dalle se obogatuje novim saznanjima iz istrazivanja i prakse. Na naéim prostorima socjalno-medicinske idejo se jasno vide jo8 u.fg.aku, Kada se prave napori da se oberbede dostupna | pristupadna zdravstvena sluZba, kroz donoSenje propisa iz zdravstvene zaitte, sWvarena fondova za uivanje natodnog zdravja, borbe za podizanje zdravstve fakioia koje. ga odreduju. Potetkom.20, veka Milan-lrivanowié:Baluf, zajedna sa saradnicima, doprinesi-razvoju. socjalne medicine svoim dejame, kao saznanjima uvezenim iz Nemacke. Ali piv profesionalac, specllistasocalne tedicine, Koji se:pojaviostek tridesetitt godina’20,-vaka, Je bio Bogolub:Konstatinovic.'Uz njega je znaéajan i Anda Stamper; koji zajedno sa njim radi.na,reseniima. koja. ¢..odgovarati 2dr piilkama i ekonomskim moguénostima nage stedine.. Andija Stampar je takode.zasluzen i za udestvovanj wvianju definicije zdravlja Preambuli S20 iz 1946. godine, Wl Izazovi socijalne medicine u 21. veku je demogratfski i zdravstveno izgledao potpuno drugadije nego na njegovom potetku. Ovome su doprinel 19_najvesih zdravstvenih dostignuéa, prema Centru za kontrolu bolest, SAD. To su: vakcinacija, veéa sigurnost u | saobraéaju, bezbednija radna mesta, kontrola infektivnih bolesti, pad smrtnosti od koronarne Bolesti srca i Sloga, sigurnija i zdravia hrana, zdravije majke | bebe, planiranje porodice, fluorizacija vode 2a pige i prepoznavanje puSenja kao rizika po zdravije. Al naZalost, na socjalno-ekonomskom { poliékor planu produbljene su tazike izmedu onih Koj imaju { onih koji riemaju, i postediéno su uveéane i razlike izmedu svih determinanti zdravija. Zbog toga, izazove socijalne medicine u 21. veku predstavijaju: ~ Studije uticaja socijalnih determinant na: jesincai ii, ito posebno onih koje se bave uticajem corganizacie drusiva na distibuciju za zdravije vaznih resursa medu clanovima zajechice; = Implementacija mehanizama za smanjenje rezlika u zdraviju ti, uspostavljania jodnakostirsa svoja dva aspott, a a espekta prava (ova Ina ro ae ‘dravle | zdravstvenu zastitu, ine moze bili diskriminisan ni po lojon osnatd TekaRomskon agpolta (soe 2dr bole, vu sh resus! poten, poveéava se cekonomski rast, (sfvareju se novi uslovi za pobolanje zdravija). ~ Menjanje zdravstvenog sistema, od usko bioloSkog, tehnologijom pokretanog, segmentiranog sistema koj je tr2igno orjentisan, ka holistiénom shvatanju zdravlja stavijanju korisnika u centar svojh napora i aktivnost. Prema 'SZO, element’ takvog sistema podrazumeveju: = Razvoj kulture zastite i komunikacija, gde bolesnicii njhiove porodice imaju pristup informacijama, imeaju izbor i alternative, osnazeni su za donoSenje odluka o svom zdraviju, pri Gemu se postujy ajhovo dostojanstvo, privatnosti druga pray * Odgovorne zdravstvene institucije koje obezbeduju dostupne, pristupatne i sigume usluge, i zasnivaju svoj rad na eliénosti, eikasnosi i efektivnosti, naudnim dokazima i holistiskom prstupu: + Okruzenje koje pruza podrSku odgoverajuéo| zdravstvenoj politic, snaénojprimamoj za8tt, angazovanju svih zainteresovanih u planiranju usluga irada insttuca, i stalnom pobolSanju kvaliteta, Strana | 2 kulture, i prouéavanja zdravstvenog stanjé stanovnistva ti ~ Promene demoarafske struktur, jor vsokorazvijenim zeman zemjama urazvoju se bele2 porast boa Le siariih od 65. godina i posebno starjh od 75. godlna, kj ée uskoro bit vec od broja miacih od 18 godina. To ‘ati da se smenjuje bo produktivnog stanovnistva, apovetava se bro] zavisnih asoba, Svaraocima zéravsivene poliiké’Biés neophodna socijalno~inedicinska argumentacia za prtagodavanje zdravstvenog sistema potrebama Stare poputacie, &to bi u ekororiskom misty bilo preusmeravanje resursa na dugotrajnu negu i razdijanje programa za pobolSanje kvaliteta Zivota starh. : = Poyast hreniénih obolena, io posebno kardovaskuiari bolst,djbetesa i malta, tazov predslavja | protemeravanje resursa'vpravcu visokoefikasnih preventinih mera za smanjenje izika i razvoj protektivnh . faktora |, = anfive (ulnerabine) grupe, jer eipadrii ovn gpa se Sesto nataze na perferii ziravstvencg sistema | | eee ci prepoznel Ces su lozen raz vdovima krSenja fudskihprava, od Koj je dlskriminacia = rajzrazenia, zatim socjeina iolacia, a postji problem | se neobubvaéenoSéu preventinim programme, nedostupnoséu raz servisaidr.Izazov sodialne medicine predstaylia | zdravlie dece i madi jer sve slabost ! _dravstvenog sistema se Izuzeino odrazavaju na ove grupe. U najvete zdravsiveni sistema dominira 7 koncept napravijen za odrasle, dak holistiki pristup dedjem zdravlj da gotovo ine postoj. Zbog toga zdravsivena Zeitita dece i mladih predstavjajasno naznaéen soojalnl i poliéki priottet. : ~ Kadar za zdravije, to podrazumeva angazovanje stucnjeka s medicine u promenama i prlagodavanju ~ akona i podzakonskih akata,u stvaranju novih preventivih strategja i politike 2a zdradje. - Promocija zdravlja, pati¢ipatorni pristup { saradnia sa zajednicom. Neki od izazova su: | “Borsa socijalne odgovomosti za zdravije na nivou lokalne zajednice i jatanje njenog kapaciteta; be + Razvoj pattnersiva izmedu viadinog, civinog i pivatnog sektora za reSavanje lokalnih problema, + Porast zdravstvene pismenosti kao kriiéne taéke za osnaenje jd u zajednic. Zdravije L We (definicije, definicija SZO, njene prednosti i mane, promena paradigme zdravlja) ¥f.speila 1 Definisja zdravlja $ZO, koja je usvojena 1948, godine, glast: ,Zdravije je stanje potpu _psihigkos \ socijalnog:‘blagostanja,:.a_ne .samo..odsustvo. bolesti_i_nesposobnosti." Pod socijalnim blagostanjem Se podrazumeva stanje suza Lslaumasi i Kome sveki ovek, bez obzira na svoje karaktristike, ima pravo na Skolavenje | ‘iad, koji mu daje moguénost da Ziyi harmoniéno u zdravo) okaln! i Koji mu pruza osiguranje w slugaju bolest, iznemoglostii starost. 1 Glavna prednost ove defniie je u tome Sto udjulue sacijalnu komponentunu-syo)-okvir, 2 nedostatak le u tome \ Sto nije cindy, ed slated kancepl Koj je neptakiéen-za procenu-zdranstvenin.potreba | merenje 2draystventh sania pojdinac il stenavnika. 920 smatta da je.zdraulje fundamentalna ludske pravo, i shodno tome, trebalo bi da svi judi imaju pristup-osapvoiin resuima ze-zdravfe. U Poveljo promacij zdravia,prinvaGeno| u Otav, istaknul su predustol za 2drave, Kao Sto cvatna. ekonomska_sredstva hana iistanovanje, i-slabilan ekolaSk| sistem. U ovoj povel definigano | kao ,sposobnost da se identifikiju irealizuju aspiracie,zadavolje potrebei da se menjailisavlada Zivotna sredina, pa se zbog toga zdravlje moze smatraliresursom za svakodnevni Zivot. pozitivnim konceptom koji 1 naglaSava druStvene i igne resurse, i fzicke kepactete Kroz istoru se shvatanje prirode, obrazaca ii paradigme, zdravlja mnogo puta menjalo: = Biomedicinski model se razvia 15-valu, izasniva se na radovima Rene Dekartea (René Descartos) Liliana. Hanvja (Wiliam Harvey). Telo se posmatra kao maSina, gde zdravie predstavja perfektno funkcionisanje masine, ‘a bolest kvar koji je potrebno otkoniti, Roztivaa strana modela je w tome éto je ukazao da su uzroci obolenja bioloSki i da se nelaze na individualno) esnovi, éime je doprineo razvoju biolo&kog, heijgkog | irurskog_tipa {eranje, a sa tim indirektno i uvodenje novik fehnalogia u medicinu. Negativna strana ovog modela je u tome Sto su socjaino-ekonomski wzrocistaujeniu drugi plan. Strana | 3Sos ru@euiz, donadin scene, ‘Sosiialng-medicinski.model.se poiavivje sredinom,19. veka, nakon publikovanja izvestaja Edvina Cédvika, (Edwin Chadwick), kada potinje da se prepoznaje socjana osnova i utical Zivotne sredine u nastanku bolesti | sobnast, Pastalo je jasno da tipo terapije biomedicinskog modela (bioloska, hemijska 7 hirurska), nece dove do ozdravljenja Zivotne sredine tj, neée dovesti do smanjenja incidence razliith oboljenja, ukoliko se ne proméne i Zivotni stilovi (npr. nadin ishrane, higijena, puSenje i dr). i = Epidemioloski model nastaje u 20. veku, kada reSavanje problema infektinlh bolesti postaje prortet. Ekol {jas (Gordonoy tras) je epidemiologki miode! koji se moze primenjivatina sve poremecaje zdravlja, bez obzirana {ip etiologije (infektivni/neinfektivni). Niegov dizajn obubvata ti éinilaca: agens, domatin i sredina, gde su svi oni ‘su medusobno povezani | nalaze se u ravnotezi, a svaki porematal ravnoteze, uslovijen promena nad rjima, rezuliraée porastom i smanjenjem incidence obolevanja. - Superhiologkd (adaptacioni) modet iznosi Hans Sell (Hans Seley) 1946, godine. Prema njemu, zdravije je rezultat uspeéne, a bolest neuspeSne, adantacje organizma na faklore stedi luju razliélim intezitetom, kage fi Od k ‘adapiacionih mehanizama zavisi dali Ge doti do ozdravijenja ti ne, = Produietak Zivainog veka i socjalno-ekonomski razvoj pomereju fokus u proucavanju odnosa zdravia i bolestina masovne hroniéne nezarazne bolesti. Model on&te nodloznosti nastoji da objasni zaéto su neke socijalne grupe osellivle za, nastan tu celni, Kao rezullat dominacije ovog modela, sve je vise prouéavanja u zast ‘ideaulja ranjivih: populacionth grupa, kao i ispitivanja odtednica zdravlja (posebno socijalno-ekonomskih). Cy \ka) 30-9 Integrativni pristup zdraviju i bolesti © bpazenog bioja uri u posmatranopopulzcj | ofekivaniog bioja uth baziranog ni stopama standardne « ‘populaclle. Dobjehi rezulat se mod $2 100, i ukolko je kraj rezultat veel og 100 - opazen| bro] fe vet od, ‘ehivanog;UkoT fe jednak 100 opatef bro je ednak ogekivanom,& ukoko je min od 100 opazen bro je imaiiiod ogekivanog, Strana | 14ie WN Ried Pokazatelji vitalnih dogadaja u stanovniStvu POKAZATELJI MORBIDITETA (oboljevanja) su incidenca i prevalenca, kao i stopa javijanje{ slopa sekundamog javianja. = Incidenca je predstavja broj novooboleih u nekom vremenskom periodu, u populacf ilozenoj iziku od nastanka bolesti, Postoje dva tipa incidence tj. kumulativna incidenca i stopa incidence. * Kumulativna incidenca predstavija broj novoobolelih u nekom vremenskom period u definisano} populacii = Stopa incidence, se koristi ukoliko je definisana populacija veka, pa nije moguée pratt osobe éitav ‘remenski petiod isra¥ivanja. One predstavleju odnios novoobolalih u nekom vremenskom periodu i zbir izloZenostisvih osoba kraz ceo period Koj se praf. Ako se ne moze utvrdt ano vremneizloZenostinekog bioja pojedinaca, Sto je esto, kao denominator se uzima velisina populadje sredinom posmalranog perioda. = Prevalenca je proporcia koja pokazuje snimak populacije u nekom trenutku, i predstavja odnos izmedu svih boleh od neke bolest i ukupne populaoie. U zavisnosti od perioda u Kome merimo prevalencu mozemo iat frenutnu prevalencu, gde je period posmatranja kratak (npr. jedan dan) ili periodiénu prevalencu ukoliko je period posmatranja duzi (npr. godinu dana). Periodiéna prevalenca je bina za organizaciju zdravstvene sluzbe, nabavke lekova i sl. = Stopa javljanja i stopa sekundamog javijanja su bitne za epidemije. Stopa javljanja je proporciia koja predstavjakumulativu incidenciju za period epidemij, a stopa sekundarnog javijanja je poporcja obotelih koji ‘Ubili u Kontaktu sa primarnim obolelim i svih ui koji su blu kontaktu sa primarno oboletim. bof novooboletth NA > Fopulaca wala UNULATIUNA CIDE CA bro novoobolelik u nekom vreménskom period #1000 | ppopulacija sredinom posmatrang periods STOPA INCIDENCE = bro} svih obolelihv odredendin trémenskom petiodu sora prévAnenct =" i + 1000 oe ‘lass popladj u tom perieda bof movaboleth 'STOPA JAULAN A ee aa 100 JAVIANIA = Spna populalja na potetku epidemife bro obolelh koji su bili u Kontakt sa primaino oboleirn 0 jisubilw Kontakusa primarno obolaim "°° STOPA SEKUNDARNOG JAVLIAN}A = DRUGI POKAZATEL4I vitalnih dogadaja u stanovnistvu (primer iz kniji bro) Zivarodenih sToPA NaTALITETA = bol Bworodent iojstanownika * ‘°° brof uri bof stanovnika ‘OPSTASTOPA MORTALITETA = + 1000 broj tivorodesith ~ bro uml ‘brojstahoynika ‘brojskdoplienth brakova ~~ bro] stanovalka STOPA PRIRODNOG PRIRASTAA = +1000 SSTOPA NUPCHALITETA = +1000 bro ranvedent brava sora pivorcyaLirera = S2iTSEvedeniA BEBOP, to 99 bre anon Strana | 15eR sat Stope smrtnosti (opite i specifigne stope) POKAZATELJI MORTALITETA (smrinosti) su opite i specifiéne stope smrtnost, kao i etalitet. ~ OpSta’stopa mortaliteta predstavija odnos svih umvlih u nekom vremenskom periodu od neke bolest i ukupnog broja stanovnika, = Specifiéne stope mortaliteta predstavijaiu odnos broja urn i popul (ro. po, stro zenmane,obrarovane),U dobre pokaatal spd stopa mortaliteta odojéadi predstavia odnos broja umrle odojéadt i broja Zivorodene dece; * stopa matemalnog mortaliteta predstavja odnos broja umtih Zena u trudnodt ii puerperijumu, i broja Zena u teproduktimnom periodu; = odnos matemnalnog mortaliteta predstavja odnos broja urth Zena u trudnodi il puerp Zivorodene dece, ~ Letalitet oznatava tedinu nekog obolenja, i predstavlja proporciju urntih od neke bolest i populaciu obolelu ad te iste bolesti je sa jednom zejedniskom karakteristikom jumu, i broja STOPA MORTALITETA OD BOLEST KVSa = : £), SroPa noptaLirera obojcani = Peswere oe 1o99 | : " im ‘oj ivorodene dece” 70" 221 2 oj tin Zena utidnod i puerperilie ! STOP HATERNALNOG MORTALITED ae aEaeae 100000 ‘opwos MATERNALNOE MoRTALITED Si trudnod i pierperi¥ , sopogp 0] Hvorodene dace i ‘broj urmlih od KVS bolesti i LETALITET OP BOLESTL K¥S2 = Sopulacia obolela od KWS bolest Smitnost dece od rodenja do navréene prve godine Zivota, je jedan od najosetiivijih zdravstvenih indikatora, ji pokazuje i druStveno-ekonomsko stanje i rad zdravstvene sluzbe. Na smrinost odojéadi utiée zdravlie majke Utrudnoéi, poroda), uslovi Zivota u porodilistu i dr. Procenjuje se: = Perinatalna smrtnost (prvih nedelju dana po porodaju); = Neonatalna smirtnost (prvih 4 nedelie po porodaju); = Postneonatalna smrtnost (od 4 nedefje do naviSene 1. godine Zivota), Pokazatelji obezbedenosti stanovnika lekarima Ga ate i boInickim posteljama PLE h) 70 Pokazatelji koris¢enja ambulantno-polikliniékih sluzbi i bolnica POKAZATELiI OBEZBEDENOSTI STANOVNIKA LEKARIMA I BOLNICKIM POSTELJAMA: ~ Obezbedenost stanovnika lekarima predstavlja proporeju ukupnog broja lekara | ukupnog broja stanovnika, - Obezbedenost stanovnika posteljama predstavlja proporcju ukupnog broja postelja i ukupnog broja stanovnika, POKAZATELJI KORISCENJA AMBULANTNO-POLIKLINICKIH SLUZBI! BOLNICA: = Bro] poseta po lekaru opite medicine predstavia proporcju ukupnog broja poseta tokom kalendarske godine i ‘ukupnog broja lekara opte medicine; Strana | 16eue e | poo ee op eo oF a = Stopa hospitalizacje predstavia propor broja hospitaizovanih bolesnikafokom kelendarske godine ukupnog broja stanovnika, uukupan Broflekaira ‘eapan brejstanovnia OBEZDEDENOST STANOVNIKA LEKARIMA = bref sn brofstanownika* 200000 ‘ukupan broj postelja e na 1ogo = —Ukupan bro) poste ‘OBEZSEDENOST STANOUNIKA POSTELIAMA na 1000 = TE arctamaumita” 100° | (OBEZBEDENOST STANOVNIKA LEKARIMA na 100000 = Jeapan bro} pseta tokons kalendarske godine SETA PO LEKARU OPSTE Mt = Neopan bro} poseta token ‘BRO POSETA PO LEKARU OPSTE MEDICIN uikupan brojlekara opSte medicine hoiptalizovaih polska tokom Yalendarike godine ‘wkupan broj stanovnika ot eh se4 Baze podataka, mapiranje podataka i pokazatelja zdravstvenog stanja Baze (banke) podataka precstavjgju koleklle podataka organizovanih za brzo pretrazivan i pstup. Sa aspekla korisnika, ovi podacl su na logian natin povezani, najéeSée putom Klasifkacja podataka i pokazetelia. Dve najpoznatijebaze podataka, koje se mogukorsit za analizu 2dravsivenog stan, funkcionisenje zdravstventh sistema ii prasenje i evaluaciu zdravstvenih poltka jesu baza SZO (,2dravile za sve u 21, veku') i baza Eurostat-a, koja je najobimnija sa preko 300 mifiona statistickih podataka, ‘STOPA HOSPITALIZACIIE = Primena kompjutetskih tetnologia omoguéla je razvo} geografskih infomacionih sistema za analizu, procent | poredenje zdravstvenog stanjastenovnike, Pomoéu geograkin informacion sistema 2dravetvena atiminstracia Froge da brzo obezbedi vizuelnu predstavu dostupnosti i korséenja odredenih zdravstvenih i socjanih usluga i Uiéestalostiodredenth obollenja/ stanja, U vizuelnom prkazivanju korste se mape, a prechost nad tabelama je Sto na jasan i jednostavan nadin prkazuju rezutete veomna sloZenih analiza, aiimaju direkinji utice| na korisnike Medunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti baUlae es (nomenklature, klasifikacije i karakteristike dobre klasifikacije) PIP Nee} Razvoj Klasifikacionih sistema u medicini NomenKlatura je_zbitka tehnickin ioraza i skup_uobitajenih imena { naziva u_jedooj nauéno| oblast. Predstavja dletaljnu sta fi Katalog sth naziva|imena oko Kofh je postignuta saglasnost med profesionalcima, Kao neophodi dodatak nomenklaturama, kofiste se Klasifkacie. Klasifikacija je JJogitka padela, raspored, razwrstavanje, podela abima jedaog pojma, { podela fog pojma.naone pojmova koje on pod sobam obubvala.” To je .guipisanfe koncenata.u_Klase J.njhovepolktase dab se izrazila semaniidka pavezanost izmedu. olin, dok su-klase predstadjene stadnim sistemom_znakova.” Prema tome, osnovna karakteristka Klasifhanje je-grupisanje, kao i bijerachija.rangianje od nalSidh ohma pojmova da detalih, Dobar lastfikacioni sistem (shema) treba da ima odredene karakteristke, ato su: = Obuhvainost idiscranost pri svstavanju spektra pojava il fanomena odcedene-oblastiu klasifkacionu shemu; ~ Medusobna iskliuéivost pri obuhvatanju celokupnog spektra pojava, Sto znaéi da nijedna pojava se ne sme >> [J)7-\\h]-c}4 Mere primarne prevencije Primatan nivo prevence ima za cj preduzimanje niza mera postupaka u toku etoloske faze, Moze imatl populactoni pristup (okrenut ka populacii | indviducnipristup (okrenut ka pojedincu iz visoko dziéne grupe). Populacion pristup je Korisnij, ali no mora da bude od veixe korist | pojedincu, Po svom Karakteru, mere primamne prevencije se mogu podelitina: T Nespecifigne koje nisu usmerene ka prevenciji posebnih obofenja i namenjene su celokupnoj populacij. To su, zapravo, mere povetanija slandarda Zivota, zate Govekove ofoline, kao i mere 2a zéravi Zivot u cei: = Odravanje opste iliéne higijene (pranje ruku, Cista odeéa, redovan odor i uredno spavanj fd); * Obezbedivanje kvaliteine i mikrobiolodki ispravne vode i hrane; = Fizigka aktivnost i uravnotezena ishrana (pobojSava se snaga / izchZjivost, omoguéava se bolia kontrola felesne feZine, smanjuje so anksioznost i stres, poveéava se samopourdanfe itd) Zadtita Zivotne stedine (regavanje problema zagadenja, odlaganje olpada it; tzbegavanje riziénog ponaSanja (pugenje, prekomema konzumacija alkohola, seks bez zaBtite td); Promocija zdravih stilova Zivota Obrazovanje | zdravstveno vaspitanje (vece opste i zravsiveno obrazovanje ual doprinose sticanju stavova i vestina potrebnih za oSuvanje i unapredenje zdraviia); + Ligni I drutveni standard. Zdrav stow! Zivota predstavjaju skuip navika | obitaja Ko. vode bojem zdravju. Stow, Zivota ked pojedince, porodice, pai vede grupe si jako podloéni promenama pod utlcajem zie I sociale sredine Strana | 23= Specifiéne koje su usmerene ka spreéavenju i suzbijenju odredenih obolenja: + Imunizacija predstavja najbczu, najefkesnju i najekonomignju meru prevencie oboljenja i umiranja od zaraznih bolesti, Teoretske osnave delovanja i proizvodnje vakcina, Koji su i danas aktuelri, je postavio Lj Paster (Louis Pasteur). * Dezinfekcija oznatava skup poslupaka, Kojima se uktanjau i onesposabljavaju mikroorganizmi, a samo neki unistavaju, éime se spretava prenoSenje bolesti i nastanak komplikacija, U ovu svthu koriste se i deratizacija predstavjaju more unistavanja vektora zaraznih bolest. U ovu svrhu Koriste se hemijske (otrov), mehanicke (rezliéte barjore),fztke (temperatura elektriéna struja i biclo8ke metode (prirodni neprjatefi i mikroorganizmi). * Asanacija podrazumeva postupke i mere tehnicke prirode bij je zadatak popravijanje nehigijenskog stanja nekih objekala, naselja ii povdine zemlje u skladu sa higienskim zahtevima (npr. pravilno odstranjivanje ‘odlaganje ofpade, su8ivanje moévarnih zemfista isl.) tie \\elacila Mere sekundarne prevencije ‘Sekundaran-nivo prevencije ima.za ci. da se bolest cana otktie i da se primeni adekvaina terapija,.pomotu koje bi se_spuséila dalje napcedavanje-bolesti nastanck komplikaija, Ova) nvo je najetkasnij kod bolesti koje se leko ctkriveu i lege, ime se smanjue prevalenca bolesti. Sekundaran niva prevencie obulaa prekiiniu i kmigku faz bolesti cela presimptamatsku fazu i podetak simplomatsle faze, .-kada_jo8_.wvek-na_pastoje_simptomi turkiaralh. pares, Venu gu u ranam ativan ing ok rimamo.2ausvenj abit, Koji ‘oko Bi a g.testave (npr. merenje krvnog | Zabeledeno je da 1851. godine je Dobel (Dobel)odr2a0 seriu prodavanja, 6 tome Kolko je vazno da lekarli2vode’ | ne preyléde svojh bolésnika, bez obzita na to imei fi zdravstventh legobailf re. Tek Sézdeseth godina 20. | pola prv:lzveStaj | reztlatl raxidomnizovanth Kontrolsanih studja, Kajima sé procenjiveo, utice| i pregléda 8a cliem ranog otlrvanja bolest kao i Masovnih skrning’ programa (programa 2a reno, ofktvahjé “karchoma dojke, 1 gniéa materce, diabetes meltusa I glaukema). Sumirajué! nalaze relevaninih, i Sungrer (laigne) posal 4968, godine okvime principe, koji su i danas u | é | _Skrining predstavija preliminamo ctkrivanja do tada neprepaznatth poremetaja zdravlja u preklinidko},.uz pomot lako { brzo_primenffivih_postupaka poput fizikalnih_pregleda, upitnika, laboratorijskih procedura i sl. Skrining_prethodi specifiénijim diagnostickim testovima i slv2{iskljudive da dred verovatnotu prisusiva aboljenja, Skrining programi se primenjuju na.dobro definisanim cinim populacjama, wz,jasoo definisane procedure, u preporugenim intervalima. soe sa poriivnim skrining testom treba podvignut scrpaom diagnastickem postupku. Vrste skrininga su: - Populacioni.skrining, koji se sprovodi organizovanim pozivanjem velikog broja judi na testiranje, 2a Koje se procenjuje da su u rizku od odredene bolest, mogu bit + Masoyni, koji se izvodi na celokupnoj populac il na njonom vecem delu (npr. mamograffja, PAP test) + Salaktival, kaj se izvodl na populacij sa visokim rizikom od obolevania (npr. élanovi porodice sa urodenom hipertipidemijom); Strana | 24= Oportunistiéki sktining, koji se izvodi na dobrovoljcima koji redovno poseéuju lekara iz nekog drugog razioga, nevezano za premet skrininga. (npr. posets Zene ginekologu radi planiranja porodice moze biti ideaina prilka da se uradi PAP test, ukolko isti nije bio redovno sprovoden). Takode, osobe mogu i samoinicijativno zatraziti od izabranog. lekara da se podvignu nekom skrining testu. U okviru oportunisti¢kog skriniaiza uoéava se neujednatenost kao nedostalak, koji se ogleda u tome da ée jedan deo Ijudi 6e8ée koristti ove mere, ponekad i nepotrebno, dok ga drugi deo uopste i neée koristti (npr. siromasni, star, neobrazoveni) ~ “Multipliskrining: predstavija primenu vise skrining testova i moze bit sekvencijalnt i simultani = Sekvencijalni-skrining test podrazumeva odvijanje skrininga u dve faze: Prvom skrining testu koji je jednostavnj, mane invazivan, komfomij ijn, se podvrgevaju sv isitenic, Drugom skrning test, Koj je invazivnlji, Kompleksniji i skupli, se podvrgaveju samo ispitanici cznaéeni pozitvno pevim skrining festom. Ovo ima za ci da smanji broj laino pozitivalh rezultata (poveéava specifiénost, a smanjuje senzitivaast skrning testa). * _Simultani skrining test podrazumeva izvodenje nekolko skrining testova istovremeno. Ispitanik koji se u bilo kom oznati pozitivan se smatra pozitivnim, a onaj Koj nije ni u jednom oznaéen pozitivno se smatra rnegativnim (ove za ci ima povedanje ukupne senzifivnastitesta, 2 smanjuja.se.specifinos}) eis fea coe ee palit Sura Pees te (oes Ys Pest Rot eee pir Mere cu eae eu eee one Kriterjume za organizovanje skrining programa su postavik Vtson (Wilson) i Jungner (Jungney, i mogu se grupisali u 4 osnovne kategorija: KATEGORIJE KRITERIJUMI ‘Skining program treba organizovall za znaéajne porematale zdravlja. populaci za koje je-pozna prod ok bolest, prenoznatijva latenina i. rana simptomatska taza, | ukolko je dokazano da je bale preZiviavanje bolesnika ako se bolest ranije.olkje_ Polrebno je obezbedi edanstavan, br siguran pretizan ivaldran skriing tes, kof je x Hee eG ey Bm KARAKTERISTICE ee Pie SARAKTERISTIKE METODA Peet anea ss TTrebalo bi da postoe efkasne meade za diagnos leéenje poremetaja zdravlja koji se tradi skrningom. Trebalo bj da postoje dokazi da je cea skrining program socjalno, ini ‘lh pabvatlji-za zdravsivene cadake tof ga ivode za ljude ko} se testcaja— Pre zapotinjanja skrining programa treba procenti da i postoje adekvatnl cesursi_za izvodenje-prngcama (struénjec, opreme, informacion’ sistem, kapactet ze djagnostiku i leéenje, informacion’ sistem, kao f organizacion sistem za pracenje programa i kontrola vaiiela). Takode, cena novootkrvenih slutajeva bolesf treba da bude izbalansirana w ‘odnosu na celokupnu zéravstvenu potrosnu u sistemu zdravstvene zaétte koja organizuje skrining program Bee CENAIIZVODLJIVOST PROGRAMA Zasamo-tei vrste.malignih holest:rak doje, rk glia materice i rak debelag cxeva, viada opSteprinvateni stav da, tkoliko postoje moguénost, treba.oiganizavali skining programe, 1 2a te bolesti postoje nacionaini programi organizovanog skrininga u naoj zemli Strana | 25Posebna paznja posveduje se evaluacii parametara skrining testa, kako bismo imali predstavu o tome u kojo mer ist zaista moze da ispunicijeve skrining programa. Zalo se procenjuje ~ Validnost skrining testa, Koja je jedna od najznaéajnijin osobina testa, { predstadja njegaw_sposobnost.da _Korokina klasifkuja osabe sai hez abaljenja, Mer stenenom staganja relia skrining testa sa rezultatima cijanih iagnostickih ispilivanja Kojima se utviduje stvamo zdravstveno.stanje_osobe.ukljuéene u skrining (reférentni, 2latni standard). Vaidnost testa ima dve komponente: = Senzitivnost, koja oznaéava njegovu sposobnost da u odnosu na referentni standard otkrije bolesnog ispitanika. Meri se procentom stvamo obolelih od ukupnog broja pozitivnih na testu. (npr. ako je fest 75% semzitivan, fo znaéi da je on u 75 od 100 bolesnika bio pravo pozitivan, a u 25 lazno negativan); = Specifiénost, koja oznadava njegovu sposobnost da u odnosu na referentni standard prepozna zdravog ispitanika. Meri se procentom onih koji stvamio nemaju oboljenje od ukupnog broje negativnih na test. (npr. ako je test 70% specifican, to znati da je on u 70 2dravih ispitanika blo pravo negativan, a u 30 lazno pozitivan). ‘Svrha dijagnosti¢kog testa je da se iskoriste njegovi rezultati za donoSenje taéne djagnoze, pa je zbog toga potrebno da 2namo verovatnosu taénostirezultata testa. U ovome pomaze prediktivnost skrining testa, na éiu ‘vrednost utige prevalenca oboljenia | specifénost skrining testa, Prediktivna vrednost testa moze biti: + Pozitivna: predstavja verovatnocu da osoba koja je skriningom oznaéena pozitivnom i ima oboljenjo; « Negativna: predstavlja verovatnoéu da osoba Koja je skriningom oznaéena negativnom i nema oboljenje. - Pouzdanast ili preciznost skrining testa se odnosi na sposcbnos! skrining tesfa.da pri ponovijanim ispitivanjima ajo istirezultal, Pouzdanost zavisi or = Predmetamerenja (npr. razlte vanjacije bioloskih karakteristka); * Mertiog instrumenta (npr. merenje pritiska sa digitalnim i analognim meraéem), » Unuitarispitivatkih varijacija j stepena neslagenja lzmedu dva tli vse éitanja istog rezultata od strane jednog istrazivaée « Meduispitivaékih varijacija t). stepena neslaganja Citanja rezultata izmedu vise istrazivaéa. Dobar skrining test tiéba da bude viscko, Sénzitivan, ak | po, cenu da pastojirelativno visoka proporcija lazno yn rezllata, jer ne reba dase propiste stvar obolel od fplvanog poemetsja2érava, to fo nos kari etak primene terapi, a fim i mogué oS ished po bolesnike, (mada opetla2no poztvno aznatavanfe idaze | R idealnom sluéaju s: 10d testa sBnzitivnost{ Specifignost sui 100%, a prediktivna iu negativnog, béz obzira na verovatnotu prisusta bolest pe pe SPECIFIGNOST=(SN(SN#LP)}"100 inacunavanépedkehnca elas "028 ee POZITIVNA VREDNOST-(SPI(SPSLP)100, 05 c12_ NEGATIVWA VREDNOST=( {ano poztvn (LP) : : stvamo fegatvnl (NJ | : al H{SNALN) 100: | Ledenje j8'meid dekundaine prevencije ukoliko je blagovremieno i efikasndf odndsio Z4poéelo odmih po anon otkrivanju bolestracionalno i zasnovano,na dobrom poznavanju bolest|'delotvomdst. metode. Koj se fmenjule. Ono 6 18 jim Sel ubkaavaju it otklanjaju Vee nastall poremetall i unapreduje hoch zr. ‘rode bit opSte, kada se odnos! na jatanje op&th sposobnost “organizma i specifiéno, Kade mode bit Kauzalno, Kada se, odnosi nat uzrok oboljenja, i simptomatsko, ukolko je -lismereno ha slmptorié bolest. Leenje maze bit Konzetvativnd: primena medikaménata,fiiék! agensi (np. foplota, “pleldrictet (dr), djeoterapia, radna tetaplja, psihoterepila, i hirurSko. Prema mestu i iadinu leGerja, ono moze bit | ambulantno; Bolniéko | kuéno.< 7 . Strana | 26t a a E, ie : d PUVA esky Mere tercijarne prevencije ~ an) bree on Peer iaid Terciaran nivo prevencifeednos!se.na Klick fazu, fo na kes fazu patogeneze,kada je’ bolt ice. Ovde mere imaju 2a cll da sprete dale pogorSanie stanja, da smanje painu | preduprede nigenja nesposobnosti i rehebilfacje). Cif hog i socjalnog funkcionisanja, odnosno da im se amplikacija i nesposobnosti (zajedno se nazivaju merama ogre ‘se kod bolesnika oéuvaju | unaprede kapacitel fizitkog, psi inapredi kvalitet Zivota. Te mere mogu bt were ehabiltacije (npr. za bolesnike kof su dozivel Slog il infarkt miokarde, ivnih i degenerativnih obojenja), rekonstuklivne hirsrsK® operaciie (npr. kod Zena kod kojih Je izviéena mastektomrja), zai rate radne grupe Za psinosocilnu pomoé (npr. grupe za podrSku ratnim veterenima, grape za podrSku leéenim alkoholigerima) id. Mere tercjame provencije predstavla vazan oblk zdavstvene zastie judi Koj Zive sa invalidtetom. Ukolko osoba vveé ima neki nedostatak, u vidu abnormalnosti ili gubitka neke psihiéke, fiziolodke ii anatomske strukture i funkelje, zdravstvena zastila treba da je usmerena ka prevenoij nesposobnosti. Krajnll cil mera tercijame prevencije je spregavanie razvoia ,socielizeciie nesposobnost" odnosno razvoja hendikepa, Intervenoje terojarnog nivoa prevencije zahievaju istovremeno angaZovanje kako medicinske discipline, tako i razléith nemedicinskih cisciplina. U pruzanje podr8ke obolelma uklvgeni su medicinski radnici (lekari, sestre, ferapeul,k20 | profesionale drugh disciplina, kao to su socal radnici,pstholozi, deektoloz, agopedt id. Znaéi potrebna je dobro razvijena zdravstvena sluzba i snazna zajednica. Strana | 27DRUGA GRUPA PITANJA IEW Claiey Medicinska dokumentacija, definicije, znacaj i vrste Zdavstvene ustanove, kaa iduagiorganizavan cli koji uéestwju u 2dravstvendjdelanost, wade razne evidence kok rativanja w.podnuéju zdausiva, a koriste se-2a pratenie i proudavanje zdraystvencg stanja stanownisiva, programiranje i planiranja zdravstvene zastite, adaasna_preduzimanje-potrebnih mera zdravstvene zaStite idr. Evidencla u podruéju zdravslvene zaStite vodi se upisivanjem podataka na sredstvima za vodenje evidencije ~ medicinskoj dokumentaciji, ‘ 2dtaystvenog radnika. (na elekironskom miediju Fs), Kojiimaju sudsko-medicinskl znaéal. 2itavstvenom stanju_bolesnika (ersnike adravstvene zastte), 0 ol eka naan log starlet ju izmedu lekara i dugih 2dvavstvenih radnika, kao Levaluaci, planicanja-i_pradenje laSenjabolesnika, keo.i da bude pndloga 2a nauénoistaFivacki tad. Vodenje medicinske dokumentace i ena ee sin zdravstvenih rahi, j i natio.obezheduju. dake preduzetin #3 inaprédenje zdravslvenag stanja bolesnika preduzelo sve Sto je potrebno. Vodenje dokumentacie predstavja i Zlatni standard za izraGunavanje mera efekinost i efkasnosti zdravstvene ustanove i zdravstvenog sistema, kako bi ‘se kotisnicima obezbedio dto boli kvalitet zdravstvene usluge. Dokumentaile se iz pa Sablon, a sadrée sve-elevantne podatke 0 sonjalua-demogtafskmn karaktetistkerna korisnika zdraustvene._zaBtita (ime i prezime, uzrast, pol, zanimanje, mesto boravka i dr), zatim Minigke nalaze (simptomi i znaci, rezultati djagnosti¢kih testova, naéine leGenja, napredovanje bolest ishodi legenj2), ekoncmske_ JInformagie (natin placanja, vista zdravstvenog osiguranja), administrative podatke (zdravstvena ustanova i dt) i tite}voralne pate (davanje saglasnos, odbjane ferepje, dolazak il ne na zakazane kontrolne preglede id). Na ‘snow organizacie i prezentavanja podalaka, zdtavstvena dolumentacja bolesnika mote bit. ojentisana prema: © zdravstvenam problemu (povezuje kiniske podetke o bolesniku da njagovim problemima); ©: yremenw (hronoloski pokazuje odluke i ta se uredilo u odredenom period); ©) zadathu (naglaave zadetke u procesu leéenja bolesnik); “= suisnaty (pokazuje organizovano posmatranje celog procesa leéenja bolesnika, struktuiano prema njegovim posetama zdravslvenoj ustanovi). Razni propisi predvidaju i ureduju raitite vrste medicinske dokumentacj, pa se one magu Klasifikavati prema: = naginuunastanka (primama isekundama dokumentacija, nastala u neposrednom konfaktu zdravstvenog rachike i korisnika, odnosno siniezom razliéth primarnih dokumenataksewivexcine \ AEST = mestunastanka (npr. ambulantno-Kinicka, stacionarna, zavodska is); ~ sadiaju i znafajuza-dréawu (dokumentacija namenjena za registre, namenjena za medicinske svihe, za ostvarivanje odredenih prava bolesnika id); ~ pailazina kojoj se éuva (konvencionalna papima, eleronske, biozapis, rendgenski snimak, fotografia td); ~ zakonskoj regulativi (oropisane i nepropisane dokumentacie) » Evidencjaje intermedia obkevidsatranja padtaka, i maze bil dicyns Koj vod 2iravtvena ustanova 6682 | | pela stare nent aa, eka Ky vad anibilanino-polinitke sludbs, a tide se ulvdenih obojenja i | Futon ReRIQEPY TUMALE AkoR OSTANOUA, MABPIOA CC ack Teen ln Strana | 28PJM st\y3) Razvoj medicinske dokumentacije i evidencije Prwu poznatu medicinsku dokumentacija razvio je Hipokrat u 5. veku pre nove ere. On je odredio dva cilja medicinske dokumentacije koja Su i danas aktuelna, Pov.cij.se odnosi da dokumentacija treba taina.da odrazava.tok bolesti, a dnugida.ona treba da ukage na moguée irzroke bolesti Razvo) papimne dokumentacije se kretso paralelno sa razuojem medicinske nauke i cbrazovanja. U izvestalu 0 medicinskom obrazovanju iz 1910. godine, su po prvi pul formalno predstavijeni funkoja i sadréaju medicinske dokumentacj, lekari su ohrabrivani da cuvaju podatke o bolesriku. SadrZaj medicinske dokumentacij je postao predmetistraivanja 1940, godine, kada su bolniéka akreditaciona tela u SAD insistrata na dostupnosti taéne, dobro ‘organizovane medicinske dokumentacije kao uslova za akreditacju. Od tada su ova tela zahtevala da bolnice sumireju znatajne informacie (i2vedtaje) iz medicinske dokumentacje i da ih dostavjaju nacionalnim registima za obradu podataka, Ovi izveStau su sadréali demografske podatke, dijagnozu na prjemu i otpustu, duzinu bolnigkog leéenja i glavne procedure koje su sprovedene. Nacionalni centri za obradu podataka su na osniovy bolnigki izveStaja pravill slatisitke izve8teje koje su bolnice mogle da koriste za poredenje sa slignim ustanovama. Kasnih Sezdesetih godina, w vrerte papime dokumentacije, Lorens Vid (Lawrence Weed) je optsao koncept ompljuerizovene il elektronske mediciriske dokumentaci, kao sistema za aulomatizacjuireorganizaciu postojece pepime dokumentacija u cll da se poveéa njeno kori8éenje time unapredi zdravstvena zadtita korisnika. Tokom sedamdesetin | osamdesetih godina razvjali su: se | usavSavali raziti sistemi elektronske dokumentacje, akademskim | istrazivetkim institucjama, Napredovanjem Kompjuterske tehnologie i razvjanjem odgovarajuceg softvera, elektronska dokumentacija postaje sve kompleksnija i nalazi Siu primenu u praksi, U periodu tranzicije od papime ka elektronskoj zdravstveno] dokumentacj identifkovano je § nivoa automatizovane dokumentacije. Prva aulomatizovana dokumentacija je zavisila od podataka iz papime dokumentacie, i sadrZala je uglavnom adiministrativne i djagnoslicke podatke. Drugi nivo predstavia sistem kompjuterizovane medicinske dokumentacje, koje je stvoren preobratanjem papime dokumentacje kroz sisteme dokumentovanth stika, ali stuktura oslaje nepromenjena. Ostala tri rivoa se kre>>) = Intermedijamih ciljeva (efektivnost, efkasnost, kvalitet, bezbednost, dostupnast Srok obuhvat stanovnistva); Unapredenje zdravia ludi, « Postizanje pravednosti u zdravlu (po8tovanje prava korisnika injihovog dostojanstve);, Odgovomast za zéravstvene potrebe judi (primene participatomog pristupa); Zaiiita stanovnistva od finansiskih i drugih rizika; Poboljianje efikasnosti zdravstvenog sistema. Strana | 32PNW ite) Klasifikacije zdravstvenih sistema i Sistemi zdravstvene zaitite se vooma razlkulu u svetu, u zavisnosti cf istorjskog iskustva svake od zemalja, & kulturalnog okruZenja, kao iod polski jekonomskih procesa koji su uticali na njov razvo). Oni se mogu Kasiikoval prema razlisitim kriterjumimas % Proma.ekonomskam kriterijumu (posmatra se rezvjenost drZave, na asnovu nacionalnog dohotka po glavi stanovnika); % Prema .dnustveno-pollfiékom kriterjumu (koji obubvala norme | vrednosni sistain avi); i + Prema adiministcativnoj strukturi zemlje (da i postoj dominantno dréevno vlasnistvo nad resursima, dominantno ss privatno ii meSovito; da ije administracia centralizovana i decertraftzovana; ida lie monilisticka i plrlistizka {da lizdrevslvenim sistemom upravjajedna i vise pari). l» edna od poznatih podela zdravstvenih sistema, jaste ona Koju je predlodila ECD (Organisation for Economic Co~ Operation and Development). Prema_ojojsisteml se gomisy na osnow Ji kitesjuma, fj, prema_postignufom | obuhvatu_stanovnistva, prema_dominantnom_izvoru_finansiranja i prema_dominaciji_vlasnistva nad | matecijalnim resursiena (npr. zoradama, opremom id). Na osnavu njh se.mogu izdvji5.osnawaih madela: ~Bizmarkov model, koi predstaula sistem socjalnog asigucanja,u kome je.nnn ohavezno, a. iavnefinansicanja I prestavja-dopvinosi 2aposlenih i pasiadavaca, koji se_uplaguju u fondave zdaystvenog osiguranja. Rosia L ominantno drZavno slasnistva nad maleijalnim tesursima, a zdravsivenom zaStitom je chubvatono iamedi 60% do.B% stanovnistva.Korsti ge Subija, Nematka, Austrja, Holandija Francuska i Balai; i = Bevetidgoy model, poznat i kao model nacionalne zdiavstvene sluzbe,_ Je glaval vor fisanstanja_pulem ke pozeza jj. finansiranje iz dréavnog budzeta. ‘Obuhvat stanovnigtvaje 100%, a viasnitvo nad materiialnim resursima jescauno. Koriste ga Velika Britanfa, lrko, Kanada, skandnavske 2emlle Lacke meulieranske zen); t - Semagkoy model, koji je sican Beverid2ovom, ali se vige ne upotrebljava; L - OM iL i i Jiquranju se finansira iz fondova.ptivatnog zdravstvenog-osiguranja, U koje Korisnici uplacuja premio za osigutanje. U_zavisnostiod visine prem, zavsi{obuibvat intervannja koje Ge : Oe let stele eS RS stanovnistva je mali. Koriste ga SAD, Svajoarska Turska ineke azijske zemlje. = Maidol: medicinskih 8tednih raguna, koji se moze opisati keo dabrawaljni{npr. SAD) li.abavezni (npr. Kina) lol t Stedni_rafuni, koj_se_Korisle samo za inskave zdravstvene zaétte, i sluéeda_omoguée lakSe podnakenje finansijskog tereta bolesti__ SU KOME SE L x Rip ange eee 7 i it i je i MAY ou in) fl PUV\\Kat's49 Finansiranje zdravstvenog sistema - oS cM pierre caepaeaen eet Felaga plachoe aA SO) RAD. Finansiranje_zdravstvenng sistema je proces u kome_se_prikupjaju_sredstva, formiraju_fondovi { .gde_se_davaoci zdravstvenih_usligaplataju_za_svoj rad. Dobar_sistem finansicanja formira odgovarajuée fondave za_zdrawstvenu e zaStitu, tako da se korisnicima obezbedi nesmetano koriScenje zdravstvene sluzbe iusluga, ‘dase isti zaSlite od s finansijskh_rzika koji bl ugrozilnjhow Zivolni standard. Ta_medusohno povezane_komponente, koje obezbeduly . cflkasnast, efektimas! i pravenost sistama zdinvatvene zastite, ukluGene u fnansianje su: prikupljanje stedstava i od pojedinaca,domatinstavaiposlodavaca, taspodela sredstava medu osiguranim licima i.plaéanjedavalaca Formiranje fondova se ednosi na akumulaci finansiskih scedstava, kaka bi-se ohezhedie dobiti_za-one-koj-su-ta svedstva ula, Ova siedstva se nalée8ée korste na osnovprincipa wzajamanstiisalidamasti (kad je-0%.0.dréaunim fondaviima), Sto 2na8 da sredsiva ula2u svi, a koriste je oni koji su u stanju zdrevstvene potrebe. U.privatnom sekiont_ nh sinom iznosa koji se plata za dobijanje zdravstvene usluge. Strana | 33tzvori novéanih sredstava za finensiranje zdrevstvene zatite su = Parezi, kao obfik javnog nihada koje dr2ava naplaéuje od frickin i pravnin lice, yobliku obaveznag inepavratnog davanja za pokiiéa dauStvenih patteba, koji mogu bit opti (npr. léni dohodak, dohodek firme id.) i speciféni (npr. porez na luksuz); ~ Doprinasi, isto keo oblic pinudnih davanja, sa razlikom koja se ogleda u tome Sta su. doprinosi naknada 2a posebne korsti, koje karistici stfu na osnaw akcija od opSteg inferesa koje sprovnde jan organi. Doprinosi su uskladu sa primanjima, = Premijeosiguranj, koje lute formiranju fondavaprivatnog zdravstvenog osigurana; ~ Parficipacija ili lidna uéeXte asiguranika u traSkavina, keo udeo u ttoSkovima drZavnog sektora; - Plaéanje pune cene zdravstvene usluge, najéeSée u privatnom sektoru, alii u drZavaom za usluge koje ne pokriva zdravstveno osiguranje; ~ Donacije, prilezi i pakloni insitucia ii pojedinaca. Poo 4osnoina modela paca ushigasistoma zémishene site, To cu Model_nadoknade troSkava karisnicima, koji podrazumeva da korisnici plaéaju pun iznos cene davaocima zzdravstvene usluge, a potom im iznos u potpunost ili defmigno refundira zdravstveno osiguranje; - Madolugavara, gde postoj ugovoreni odnos plaéanja izmedu zdravstvenog osiguranja idavalaca usluga (korisnik ne uSestvuje u plaéanju, (eé zdravstveno osiguranje). Plaéanje se vrs = Prema kapitaciji {, prema ist Korisnika opredeljenin za leéenje kod lekara (primamna zdravstvena zatta) * Prema koligini utroenih resursa i ekonomsko] ceni (opSte bolnice i visokospecijalizovene ustanove) - Model integracije_osiguranja_sa_zdravstvenom_sluzbom, koji podrazumeva integracju onih koji plaéaju zdravstvene usluge sa onima kaj dau iste (npr. drZava je glavna za osiguranje i davanje usluga, @ stanovnistvo ‘nema moguénost izbora osiguranja); ~ MeSoviti modeli, PITANJE 09 Upravijanje zdravstvenim sistemom i njegovo vodenje (gazdovanje) Upcaviinie alle difaus unfsvanjanapetenu aad lene odeosasa si Koi aktarima Se. aks ingja uliceja na zdravje, Sam Koncept obulwata regliételemente neaphodne za fonmiranje asnave. ove funkcije, a to su liderstvo, organizacija, kontrola, koordinacija j dr. lako je neosporna uloga drZave, to ne zn istovremeno da sve funkcje se sprovode sa centralnog nivoa ministarstva zdravlja, veé da se neke od njih decentralizovane do rivoa lokalne samouprave. Neke osnovne funkcije liderstva su ajednicke svim sistemima, bez obzira na organized ~ Politiéka liderstvo podrazumova fonmulisanja sektorskih slrategia i programe, definisanie ciljava i uspastadianja prionteta madu zdravstveni uslgama, identilkovanje-uloge javnog i privatnog sektora, kao icivilnog dniStva; ~ Organizacija znanja i podataka obezbeduje prikupljanja, analizu i kori8tenje_informaciia koje su bitne za evaluaclu zikavstvene zaiite (efektimost, efkasnost, bezbednost, kvalifet, elénost, obuliva), i koje kasnije judi china dmustuo, omoguéava dase uifenacsnone oftedeice raa da sechezbod poikapeltkoma taadravfca se oberhed zac uu svim politkame; ~ Odgavomost obezbedvje da svi kjutni alter’ u sistemu polaéu caéune za svoj rad; Znaéi,lderstva iupravijanje_zdravstvenim sistemom ohuhvata obezhedivanje stratedkag polliékag olvira za razvo) 27dravstvenog sistema i dohar uv u sve aldivnosti. Qno obubvata ifomutisanje odgaverajute zdravstvene regulative, stvaranja sfimulacije 2a efxasnij rad i ustanovjavanje odgavomnosti sistema 2a potrebe lui Strana | 34IFAM) sia Ljudski resursi za zdravije Zidravstven sistem nije cgraniéen na insttuciajustanove koje finansiaju ili pruzajuzdravstvene usluge, veé obuhvata i fjude (judskiresurs), i opremu, lekove, znanje i zgrade (infelekiualni { matenjaln! resurs). WLorganizacije_kojie_ obezbeduju ove-resurse-spadaju univerziteli | druge obzazovne.insiuclje koje Skolujy zdravstvene_tadnixe, zatim istrazivaéki conti -kompanie koje proizvade specifiine tehnalogie (np. lekov, oprema idr). Liudski resurs i.sistemu dravstvene zaStile, bila u deZavnom il pivatnom sekiory, predstavijaja sviljudL ko} su ubliusenl w akthmast ia je osnavna.sitha da se ofuva Lunapredi zdravia. To su_zdtavstven! adnici_isaradnicl (zdravstveni kadar), kof su nnoposresino ukjuéen’.u pruzanje zdravstvenih usluga, Keo iadminisrativnaj tehniéko.csoble, Oni obiéno predstavjajt izmedu 4% i 10% svih zaposlenth u jednoj zemii. U svakoj zemlji2dravstveni radnik sa dobrim performansama je ona koje je dostupan, kompetentan,odgovoran i produltivan. Zemnlje se medusobno razliuju prema vsti, veStinama i kornpetencfizdravsivene rade snage, keo i prema stuktut po polu i godinama starosti. Kada se govori o zapostenima u zdravstvenomn sistemu, posebno zdravstvenim radnicima tkfjudenim u neposredno pruzanje ziravstvenihusluga, treba bi istaél da u vetinl zemala postoje-uebano-ruraine nejedinakosti unjhovo} istbuolj u statusu jemnozdraystvenih imedicinskih radia, kao ixazliee imadu poteba.7a njivaistvaine oberhedonosti, Ove razike su dodatno usloZnjene spolim i unvtfaSnjim migrecjama, ah moze se ret da u celini posfoj_pozltivna kavelacija u-obezhedenosti stanounika zdravstvenim radicima, obuhvala stancunisiva zlraustvenom zaStitom 1 ishodima po-zdvaulje judi bog nedostalk’ zdravtvenog kadea, v mnogin zemlama (npr. utc su sistem uk}ugen pruézn cil vlonte‘ revladinog seklorau sluéju razvenin zemala, koji dopunjavau kapacitete vladinog sektra za vane zdravstene \"- probleme (npr. nasije u porodic, zloupotreba droga, pomoé HIV inficranim I). iy \tskkey Organizacija zdravstvene zaétite po nivoima ‘Zdravstveni sistem tine ustanave (domovi zdravlja, bolnice, zavodi, institut) koj.pauzaju zdraustvene.usluge, zatim sektor, insitucle, ministarstva.{ orgenizacije koje-imaju uficaj.na_osnovnic.i svrhu njegovog postojanja, ato je ‘fuvanje iunapradenje zdralja populaaij. Kao | svaki drug] sistem, zdravstveni sistem predstavia skup sastavijon iz medusobno povezanth delova, koji moraju funkcionisatizzjadno kako bi sistem bio delotvoran i ostvaro cijeve. COrganizacja pruzanja zdrevstvenih usluga se u svim zdravstvenim sistemima uabiejeno.odija.na t.nivaa, ode je podela iavréona u orinosu na vaiéiau populacie koji odreden! rivo obezbeduje, zalim.na.katakterstike obajenja i stanja kojima se orreentniva bavi, i na.esnaw organizacionih karabtoristika ustanove: ~ Primarni nive zdravstvene za8tite se organizuje za tetiforjlokalne zajadnice (apStie), a zdravstvenu uslagu pruZaju eka qpSte ii poradiéne medicine, u timu sa medizinskim sestrama, faloterapeutima, babicama i dr. Populaciona grupa uklucuje do2000 osoha na jednog lakara, tj. 10000.do.50000 osaba.na jedinicu_primame zdravstvene zaitite. Pored priZanja zdravstvenih usluga, jedinice primame zdravstvene zaélte se bave | a i ; - Sekundarni nivo zdravstvene zastite poiciva niva oknuga, i realize se.u okvint opBtih bolnica, ade se radi na reSavanju-komploksnih_sianja koje se-ne_magu_ceSti_na primamom_nivou. Kadar_obubwata opSte hinge, intemiste, ginekologe, pedijatte,psijatre dr. Populaciona grupa ukluéuje od 100000. do s00000. na edinieu sekundame zdravsivene zastite; Strana | 35- Temsijarni nive zdravstvene zaitite predstavija visokaspecijalizavan nivo, i ukjuéuje one usluge koje se. magu pougati samo. specijalizavanim, za posebne svche csnovanim, inslitucijama. Zdravstveni kadar Sine subspedijalisti poput kardiologa, endokrinologa, plasticnog hirurga i dr. Qvakve.institucja su ujedna i Skole za zdravstvene kadzave (npr. univeritetska dedija bolnica ~ Tiréoy). Terijami nivo zdravstvene Zasite obuhvata populadiu od 500000 do.5000000.osoba, a pokriva tritorju regia [AUN P44 Reforma sistema zdravstvene zastite i eticki pristupi (teorije) Svi sistemi zdravstvene zaitite u Evropi i svetu se reformigu kako_bi pohoijSali svoj uinak na zdravie stanavnika, Promene koje se ispituju, pilotirju ili uvode, se odnose na sve funkolje_zdravstvenng sistema tj, obazhedivanje zdravstvenih usluga, generisanje resursa, finansiranje Lupraviianje sistemima, Uokviru seforrn u chezhedivanju zdravstvenif usluga naglaSene su potrebe za unapredenjem kvalteta zdravsivene zabiite, poveéanje efkasnosti usluge koje se pruZaju korisnicima, ovjentacja ka ja‘anju primame zdravstvene-zaitte, sveobuhvatnosti usluga koje Se pruzaju na torn nivou, i Kontinuilet nege i letenja bolesnika. Sadaénji demografski i epidemioloski trendovi koji vode starenju stanovnistva i porastu uéestalostihroniénih masovnih nezaraznih bolest, nameéu potrebu za preispitivanjem modela zdravstvene zaStite, Jedna od reformskih strategie Sirom Evrope jeste integracija zdravstvenit-usluga-primame i sekundarne-zdravsivene-zailite, podrZanadokazima da jaka primama 7éravstvena Zaitita vodi ka boljim ishodima pa_zdrauje stanovnika. Uvode se modemi programi menadzmenta ‘masovnim nezaraznim bolestima, sve veéa paznja se obraéa na unapredenje kvaliteta zdravstvene zastite i bezbedrosti bolesnika, jataju se javnozdravstvene aktivnasti, posebno promocija zdravlja i prevencija bolestl i dr Kada je reé 0 generisanju resursa u zdravsivenom sistem, poltehno ja adekvatno investiranje u zdravstveni kadar, zgrade-i_opremu. U ceo proces je polrebno ukljuiti8ta vise profesionalaca, usmeriti se na novonastale Izazove povetane migracije unutar zemalja EU, i investiraliu istraZivanja i proceny zdravstvenih tehnologij. Finansiranje zdravstvenih sistema je poseban izazov u uslovima poveéanih ofekivanja slanownika od zdraustverih sistema_i-velich.pitiseka na ogtanizavanje rasta froSkova, Reforme u ovoj oblasti znalno varraju u zavisnosti od insitucionalnog,kulturalnog, ekonomskog i politizkog.okmuzenja.sveke zemlje. Ipak zajednicko im je da nastoje da obezbede da ,novac-prailkarisnike’, a ne postojecu strukturu sistema, Neke od reform finansiranja se odnose na poveéanje pravednosti zrravstvenih sistema, kada je reé o ranjvim drustvenim grupama sa smanjvanjem finansiskih barjera | povatanja obuhvata stanovnika zdravstvenom zaatitom. Unapredenje upravijanja i gazdovanja zdravstvenim sistemom je nova preokupacia mnogtt zemalja, Koja bi trebalo dda omoguéi razuoj zdravi paliika, odaosno politika za zdraule ud all ida ukljuétzdravie u sve palitke jedne zemlje, U tom smistu vazan je pilisak na zemlje | njihove vlade da ugine nesto realna i vidjive na-unapredenju uéinka 2dravstvenih sistema po zdravle luc, pobolanju.njegove efikasnosi i finansijske ndrtivast. Etika, kao flozofska ciscipfna, prouava morali moraine fenomene zasnovane.na vrednosnom sistemu. Kontekst ovog sistema se obbkuje natinima na koje su shvaéeni nsjvaénij poimoxi, kao Sto su dobro, postenje, humanost i drugi, Sa aspekta reformi sistema zdravstvene zaatte infemecionalne agencije poput Svetske banke, najée8ée opisuju sledece cetiéke pristupe: ~ Liberalizam. (Pojedinci imaju pravo i poseduju Kapacitet da odluéuju 0 svojoj buduénosti i da donose oaluke o sopstvenom Zivotu. Kao najvaénié vrednosti ovog etickog pravea se istiéu pojedinac | njegova sioboda); ~ Utiltarizam (Usmerenost painje kod uflitarizma je na ishodima, jer se kao vibunska vrednost iste viadavina ptincipa korisnost, a ne zastitu neke vise moralne ili neke druge vrline il vrednosti ) ~ Komunitarizam (NaglaSeva se veza pojedinca i zajednice, kao i to da zajednica treba da stimulse pojedince da pokazu dobar karakter, kako bi se stvonlo dobro drustvo, Predstavja konirast prethodnim konceptim) Strana | 36Sistem zdravstvene zastite Republike Srbije LA eaMaaMI (opis, karakteristice, reforme) Na osnovu usvojono OECD podele sistama zdravstvene zat, sistem zdravstvene zaBtile Republike Srbie prada Bizmatkovom modelu, odnosno zasnovan je na obaveznom zdravstvenom osiguranju, sa doprinosom kao osnovnim iavorom fnansiranja, veikim obuhvatom stanovnistva zdravstvenom za&ttom i dominantnim vlasnistvom dréave ned zgradama i opremom. Viste zdravstvenih ustanova regulisane su Zakonom o zdravetveno] zal, a njnov bio, struktura, Kapacitetlirespored 1 deZavno|sredni su definisani Uredbom o planu mreze zdravstvenih ustanova Sistem zdravstvene zestte Republike Sibje karakerife dobro razvijena mreZa zaravstvent ustanova na nivou primame 2dravstvene zastte (187 domova Zorauja sa mreZom zdravstvenih stanica i ambuient}, sekundame (40 op&th bolnca i 37 specfalni) ina rivou tercjame zdravstvene-za8ite (ukupno 30 Kinigko-bolhiskin centara, Hinickh centaro, inka | institut), Osnivati ciaunih ustanova na nivou primame zdravstvene zaatte su opstine, a na sekundarnom j terejamom su Republika, roktajnau grad Beograd, Ne zna se taéan bo pvanih zdravstvenih ustanova, or baza podataka oS wvek nema, al prema Republickom zavodu za staistcu, procenjuje se da ima oko 2000, od toga 860 u Beograd Sto se tide reform zdravstvenog sistema, one su postavljene Kao nacional proritet i sprovode se unutar Sieg konteksta evropskih integracija i reformi javnog sektora. Usvojen je dokument zdravstvene politke, kojim je identifkovano 7 nacionalnih cijeva, a u saradnji sa Kjuénim akterima i Konsultantima Svetske banke definisan je skup \odetih pincina 2a sprovndenje radkalih pramena, Od 2002, gotine do danas su usvojene brojne multisoktorske stralegle sa implkaciama na razvo} 2dravelvenog sisteme, kao i sekiorskistrateski dokumenii koji neposredno dreduju razvoj zdravstvenag sistema i predstalja edgovor na najvaénije zdravstvene probleme stanovnika, (VB Isaac rT cls Bact Maen ‘Stralegia za smanjenie siromaéiva cy Nacionalna stralegja za borbu prov HIV/AIDS ‘Akcioni plan za decu Hi State za razvo| i zdrewlje mach i Nacionalna stratega o starenju Stratega kontole duvana Repubike Srije E “Streteglja podsticanja radanja Strategia razvoja zabtte mentalnog zcravja Nacionaina strategja za mlade Se erie Ce eae ‘Sratoga za prevenciu i zaSttu deve od nasija Strelegia za borbu prov droga u Republi Sibi Nacionaina stralegja 2a pobojSanfe polotaja Zena i Stralegia za prevenciu ikontrolu hronignih nezaraenih _unapredenje rodne ravaopravnost bolest ‘Akcion plan za zdraulje Roma w okviu sralegie 2a ‘Strategja Za bezbedivanje adekvainih koldina bezbedne unapredenje polotaja Roma __ {vii Komponenata krviu Republi! Sri i Strategia bezbednosil i zdravja na radu ‘Stalegia javnog zdravia Republke Srbje * Strategia Repubike Sibje za paljalivno zbrjavanje Pored navederih stratogja , usvejeno je | nekoliko znaéajnih nacionalnih programa. Koji obezbeduju osnovu za sprovodenje mera i aktimost u prevencii bolesti od socljahno-medicinskog znaieja (masovnih, sa vethim implkaciama na obezbedivanje zdravsivenhh usluga i kvalitet Zvota obolalh i nihovh porodlca). U ngh spadeju program zaStte stanovnistva od zaraznih bolesti, program zaétte stanovnitva od fuberkuloze, nacionalni program provancie rane detekij djabetesa tip 2, nacional program ,Srbja pro rake’, nacionalni program ze provencl raka grliéa materice, raka dojke i kolorektalnog karcinoma. AF Maso : i ji oat oe, 7 Borer A soclo-medidinsunn, waka 7 Nese’ oradedeng sages waauiek che edt ee Strana | 37(APR) Sate) Pregled razvoja menadzmenta i potrebe za kreativnoScu Veé vekovime se vestina menad?menta upotrebjava u organizaci judi, u.ciiu dostizanja (zajednitkih)ciljeva. Jedan cd primera uliteraturo razvoju menadzmenta je katoiéka crkva, organizacija kojaje vekovima veoma uspesno koristila tehnike menadzmenta obezbedujuci sopstveni opstanak irazvoj, putem organizacione hijerarhije, spacijlizacijeradnih zadataka i teiitorjaine podele. O tome kako ste¢i viast i Kontralu nad fudima, primenjujudi neke ve8tine i znanja koje se nalaze i savremenim teorjama menad3menta, se moze provitat u delu ,Vladalac* iz 18. veka, Nikoloa Makiavelija (Niccolo Machiavell). Tek kiajem 19. veka se pojaviuju pove nauine tearje o menaitimentu, kada Se keo cil mnogih kompeniia nameée csnovni ekonomski princip —efikasonst (nostizanje maksimalnih rezultata uz minimaina ulaganja). U to vreme se Fiederik Tejlor (Frederick Taylor) prepaznaje kan tvarac_naunog menadémenta’. On ja.uotio znaéaj postizanja saradnje i harmonije.u grupnom radnu, kao i usavrSavanja zaposlenth za postizanje holjih radnih rezultata, a njegovo kepitalno delo ,Principi nautnog menadZmenta' je uticalo na prosirenje upotrebe menadzerskih vestina. Ipak, mnogi smatraju da je 2a potetak ove nauke zasluznij rad Hensja Eajla (Henry Fayol) i njegovo delo ,Opsta i industijska prava". On je ukazao fa povezanost ovlaséenja i odgovornosti, i jedinstvo komandovanja itimski rad, {j-opéte principe menadémenta koj.i danas prodstavlsju osnow Klasiéne Skole menadzmenta Inspitisani Hotorinskim eksperimentom (Hawthom effect, 1927.—1932.) Eltona Meja (Elton Mayo), bihevioralni nauzaici su.1_ periods pasle 1950, godine patel da pakazuju veliko interesovanie za prouéavanje mativacije kao znaéajnog sredstva za dostizanje postavijenih ciljevairadnog zadovoljstva. Kao tvorci motivacionih tearija, koje su i dalje cktuelne, istiéu se Abraham Maslou (Abracham Maslow, Grederik Hercherg (Frederick Herzberg) i Daglas Makgregor (Douglas McGregor). Prouéavajué individualno i grupo ponaSanje na radnom mestu, ukazali su na to da menadzment nije samo tehniki proces i naglasii su vaznost pozitivnag stava prema ljudima kojima se rukovodi. bog izuzetnog interesovanja za menadzmett, postedniin godina se sroéu najcaznowrsni pcistuni prouéavanju ianalizi Mejove.teorije i prakse. Danas je za menadzera bitno da zna da klasifikuje i prepoznaje razlidite pristupe (empinjski, sistemski, situacioni, matematicki, operacioni, pristup zasnovan na ponaSanju grupa, socijalno-tehniéki sistemski ppristup i dr.) ‘obrasce analize, kako bi se izbegle greake i konfuzja u konkre!noj primani. Takode, zbog potrebe da straleski menadément obezbec!_dinamitke perspektive razoja neke omganizaciie, od menadzera se odekuje da poseduje.razlitite vedtine i kreativn ideje. U.poslednih 20 gadina se javja interesovenje i potreba za. menarimentom u zdravstvenim sistemima, Do tada se smatralo da je menadzment kao disciplina podesan samo_za profiina delatnosti (velke korporacije i komercjalna preduzeéa), jar su se zdravstvene delatnosti sriatrale neprofiinim. Ranije je menadzerske-funkcije-obavijae-lekar— administrator, koga_je_imenovao_upravni_adbot_uz iskljuéivo autokratski stil rukovodenja i jednodimenzionalnu raspodelu oviaééenja i cdgovornosti, dok su za prZanje zdraustvenih uslugs bili odgovorni samo lokar i medicinska. sestra_ Ali, usloznjavanje 2dravstvenin organizacia, unapredenjem medicinskih tehnologia i promena u okruenju, tmenjaju se i usloZnjavaju cijovi zdravstvenih ustanova u odnosu na drustvo u cain Situacja u menad?mentu se fakode menja, i danas se sve vige afimige primena menadzerskin veStina i u zdravstvenim organizacjama, gde menadZer raspolaZe dokazimea i vodi se njima u svom radu, Strana | 38Rp ye oe nS rus uty ora) Cate etd ed Ceo a io trey Casey avoid Cry fet Ecc) ferns oie Seas Crest iii ONS es) ae errs (eta) Cars ta cies Guana eaters Con planer POTN nin toca Cea e fg Erroin ei WAN} ace HUAN BLSHk}q Osnovne funkcije menadzmenta Denas je centralna uloga zdravstvenog-sistoma-zasnovana na pristup i vestinama unapredenia zdravlia, prevencii bolesti_L_produzenju_ziuata (putem organizovanih napora druftva). Ceo-proces.je veoma_kompleksan_i zabtewa ‘odgovarejuée_upraujanje-nad_njim, zbog_éegase_unajmlyju_osahe koje paseduiju odgowarajuée_menadZerske sposabnostii sposobna su da upraljaju razhtin furkeionalnim sistemima podrske. Menadément je proces satinjon od medusobno povezanih deuStvenih itehnigkib funkcija, koje se odvjaju wformalnom oiganizacionom okruZenju, kako.bi se,-uz-detovanje judi i dnugib_resursa, dostiglLunapred_postadjeni.ciljev. Kao VOBENJE PRONENA De ar) ecg dokaza Gays KONFLIKTA Got ssospodar: oss Gem) tae MENADZMENT. i oreo oa univerzalan | kompleksan proces, oleren prema svom ckrugenju, menadzment se sastojind 5 osnavnih komponenti (funkcij) ~ Planiranje (<<< videtpitenje 16.>> ~ Organizacija (<<< videti pitene 17. >>>); - Kadravska politika (<<< videtpitanje 18. >>>); ~ Vadenje (<<< videtpitanfo 19. >>>); = Konteola (<<< videtipitanfe 16. >>>); Menadier mora biti sposoban da obezbedi ravnolezu ovih medusobno povezanih funkoija. Uspesni i efkasni rmenadzer\insistraju da njhovi zaposlen , pojedinc! i movi, stvaraju sopstvene cljeve, postavjju standarde koji se gotovo svi mogu post, da dizajnirau sisteme koj Kontinrano podsticu ose¢aj uspehai prostaujju uspeh, Gek imal. Strana | 39GUE) =a (se Planiranje i kontrola u zdravstvenom menadzmentu Planiranje u menad2mentu wijucuja donnanj nuk tama koja shud avons ci labo, ‘kaka se oni mogu dosti. Ono predstavija osnow mademog strateékag menadémenta, Proces danoSenja oflluka podrazumeva: definisanje problema, prikupljanje informacija, stvaranje_altemativnih reSenja, izbor najboljih moguénasti, planiranje akcije, preduzimanje akcije i vrednovanje.dobijenih rezultata, Uspanast_u_svim ostalin funkijama menadmenta zavisi od _plenitanja,-s_obziom.na.toda.ona_podrazumeva i solekciujedang reenja izmedu ra7iith ponudenih alternativnh refenia. Efikesni menadzeri se odikuju izuzetnom sposobnoséu da store | unaprede planove, koje formuligu tako da uspesno vode ustanovu u kratkom roku, 2 islovremeno i ka boljem postavanju na dugi vemenski period Bacionalno_planiranje podravumeva jasno isticanje cileva i uivedivanje prioiteta, Od izuzetnog znaéaja je i da Zaposleni hur uldjuéeniu.donaSanje cijava, jer ée tada znati Sta se od nih ofekuje, a uloZiée i vise truda za ostvarenje cia u &joj su formulacii i uBestvoval, Sto se poztivno odrazava na radni uéinak. Stoga jo’ ,.menadément prema. ciljevima" jedan od tipava.menad?menta koji Sesto nalazi primenu u zdravstvenom_sistemu, u_kome menadzer zeposleni.2ajadno‘identifikuju onste cijave, defiai&u polje odgavorosti za dostizanie ofekivanih-rezultata za svakog pojedinca, i odreduju kriterjume.na nsnow koji se pra i procenjuje indivdualni dopsinas u radnom procesu. Kontrola se definige kao merenije i korigovanje funksionisanja arganizacije, keko.bi.se osiguralo. dostizanje ciljevai ispunjenje_planava. Ona_pruza signal menadZem za korekciju_gieSke, keko.bi se izheglo_propadanje.dugorbérih planova. Ovej vazan podsistem menadémenta, koji ga celog prozima, ukjuéuje postauljanje standarda, merenje. efikasnosti_iuporedivanje rezultata da_veé_ustanovijenim standardima, zatim_korigovanje_nepravilnosti i pravovremeno informisanje. Kontrola mora.da obuibvati funkcianisanje sluzbe, troSkove za pruzanje zdravstvenih usluga,-dohodak,_disciplinu zapasienih { informisanje (zdravstveni informacioni sistem). Pasehan znavaj-strateske onteole-se vidi u vreme-vetikih ekonomskih kriza i vanrednih okolnosti Postoje-sozliditl vidovi konttole, od iéne ofa je primenljva samo u malim organizacijama, preko audio-wizuelne kontrole, motivaciane kontrola, budZetske kontrole, da konto puslem informarionog sistema koji se primenjuje u velikim, sloZenim orgenizaciama, yeux OURO PATER IDR RR ETON fev B19 UW EW gt CLOUD A ISTE (AN\\H) sakes Organizovanje i organizaciona struktura zdravstvenih ustanova ‘Organizavanje predstavia interakoiju svib resursa ustanove, judi isredstava, na natin koji Ge najefikasnije vodti dostizanju kolektiih cijeva, Stvaranje. dobre organizacie, kao_Lnjeno.od2avanje, je kuna za opstanak vefikih | uspenih kompanija, Ovo se poste uspostavjanjem odgovarajuce-organizacione strukture, koja predstavja rezultal. raspodele zadataka na pojedince il. gmpe, i prenoSenja odgovomosti za postizanje cilleva na iste, kao i naéin nihove Organizacia moze biti formalna i nefarmalna, gde je formalna_karakteristiina po évesta formulisano| polite, koja jasno_govori Sta je zadatak svakog zaposlenog i u kojem polju pojedinac moze slobodno j,kreativno da_radi, dok je ‘neformalaa.ona koja se u sustini zasniva na odlgnim interpersonalnim odnosima. Ovaj oblik je u praksi teSko ostvari, Organizacije-se-mogu_podelti_i.na jednostavne i-kampleksne, Jednostayne su neformaine i fleksibine, sa ovla8éenjima na vrhu strukture, i sastoje se.od jednog menadZera | nekolike asaba, dak su kompleksne organizacie, poput_bolnica, iauzeino formalne, sa tagno utvedlenom hijerarhljam, tj, birokratskom strukturom sa izrazenim planiranjem i Kontrolom. Strana | 40NajéeSée organizacione strukture su funkcionalna i matriéna. Fi ikule mebistiaees actif inom sa ausrasicantrjen, eval {ettoansean kostaana od nadzedenag ka podredenom, Matiéna.stuktura je dizajnirana da bude orjentisana prema judima, ona je feksibilna, i Unjofpastoj.dvosmema komunikacija, kao i dabra koordinanija izmedu tazidith.odejenja. a Dota organizaciona stuktura nikada nije statin, emu svedott i postjenje najtamovrsnijh obika organtzovanja 2dravstvenim ustanovama. U njima se istovremeno ste¢e kaka funkcionalna (hirkratska) organizacia, kojaje pogodna ¥ obavijanju rutinskth poslova, taka imaliéaa, Koja je vie zastupljana medu_osabljem koje jeu kantoktu sa bolesnicima, iiunular isteaivadkih sekeija, enact orgeciznvanu ona pave 3 poste ke Ostavljajiunedavalino slobode zaposlenima da danose adluke; = Organizujapremala zapastenih_pod svoju odgovomost, pre nego vige, mada broj zavisi od prirode posta, motivacie, sposobnosti menadiera | sl, a lime nepotrebno povetavaju toskove menadzerske funkclje | funkcionalnog aparata ustanove; ~ Retko.iinedavalino primenjul janizovanju, bilo da je u pitanju nagrada za uspesno obavljen posao, Ii kazna za nelspunjavanje radnih obaveza: PITA! Kis] Kadrovska politika zdravstvenih ustanova Kadrovska politika, kao funkelja menadémenta, se iskjutivo odnosi na judske-resurse. Za menadere ona moze bili konflkina, jar su mere za sprovodenje kadrovske pollike veoma ogranigene, a znaéaj judskog resursa f. osoblja je od nemerjvog znataja za organizecu. Kadrovska politika ima svoje tehnicke i socjalne aspekte. = Tebniéki aspelti se odnose na planiranje Judski'resursa, analizu posta, pranalagenje kandifala 2a upreénjena radna mesta, njihovo tesiranje, selekciju, procenti ada, kompenzaciju i nagradivanje; ~ Secialal aspe se odnose na usavcSavanje | profesional’ razvo} zanoslenih, unapredienja, savetovania.sadu Kadrovska politika mora da.postigne veoma visoke standarle, pogatovi. postu kolizavisi od kvalitela i spasobnosti csoblia, iz toga razioga osnovni problem predstavlja definisanje uloge novih radnika, pravera njihove sposobnosti Zanovo radno mesto i istovremeno_upaznavanje sa radnim zadacima, procena uspesnostizavrienog posla i problom kadrovskih kriterijuma. Na menadZeru je da osigura da se uprazrjena radna mesta popunjavaj hudima koji: = st/sposobni da uspeSno Ispunjavaju namenjenu logy; = ele da donose neophodne oduke i baju povereni posao; = planiraju da ostanu na radnom mestu prihvalvo dugo vreme; ~ slau sei saraduju sa ostalim osobllem na rednom mestus Nejée8¢e gre8ke u kadrovskoj pole’ jesu nedaslatak planianja kadra, neadekvatna ara¢enje,cbuka L.unapredenje sabia, koje nasteju zbog zapostavijanja zapaslanih.od strane manadzera, koji su Gesto okuprani planiranjem za nabavku nave opreme isl. v Strana | 41Pity AR] =ae}@ Vodenje, liderstvo u zdravstvenom menadzmentu Vodenje (liderstvo).ukluéuje proces ura na zapakene da dostonu nine ijve uz maksinana zope i Zajednifkirad. Za.own je polcehna dabra mativaciia zanoslenih, zbog éega najefkesniji menadZeri obavezno moraju dda poseduju savrene vadtine u komunikacij ida budu sposobni da motivisu. lako poslednjin godina postoji tendencija da se ,vodenjo* zamenjuje ,mativacijom, zaposleni u odredenim okolnostima vige vole jasna ,naredenja® nego da codiuke donose samostaino. ULokvins lderstva, sti.ukavodenja i natin ponaSanja kojim menadzer ostvaruje uticaj na rad drugih osoba, moze bit - Autokratski ((2razena je moé menadiera i postoji naredbodavni stl koji ne ostavlja prostora za interakeie ii udeSée drugth u odludivanju); ~ Demakratski (omoguéene su permanentne interakcije izmedu menadera i zeposlenin u donoSenju odludivanju); ~ Lese-fer-(laissez-faire; u prevodu ,sve se moze" je sil koji je zasnovan na potpunim individualnim slobodama u ‘odluéivanju i radu). ‘SiiLkoji 6e menadZer primenit zavislod situarije koju oblikuju kriiéne dimenzije, a one su: vaznost rezultata, priroda posla, karakteristike zaposlenih (vestine, motivacija,iskustvo) i iéne asobine menadizera (prethodna iskustva, ligne viednost, Kulturalne vrednost i dr). Njedan_stil nije odgovarajuéi za-sve-situacie, mada se razlfte forme demokratskog stila smatraju boljim i dugoroéno efikasnijim od autoritativnog. .ledino u Minizkoj praksi je polrebno da postojaulckrafski stay lekara orema sestrama i tehnigarime jer inave lekari snose odgovornost za ishod bolesnika, ja | Akt stlteba bude pirienjen ukolkoposao treba dase ideal (pr, organizovari pruzanjo Zar tebe da zauzme Vise aulokretski nego eroktaist stay, 8 ukotko je-posae-kréativen i (” fleksibilan; uci a tater mee inact mepadiet treba da usvojidemaktalskl si, Autokratsi sil ‘obavez bn uk & (AWN H|a74ue| Specifiéne karakteristike zdravstvenog menadZmenta Zdravstveni menadment je proces planiranja, organizovanja, koordiniranja, vodenja, i kontrole svih resursa if procedura pomoéu kojeg se zahtevi za zdravijem, medicinskim uslugama j zdravom okolinom ispunjavaju pruzanjem specifiénih usluga pojedincima, organizacijama i zajednicama. Osnovni koncoptivedtine menad?menta kojise sratu u razlitim orgenizacjama, magu se arimentii na zdravstvene Ustanave, azz poStovanje osnovnih uloga zdravstvene sluzbe, koja obezbeduje zdravstvenu zaStiy, predstadia.deo nacionalne politike zemlje, zapoiijava.veliki broj liudi, obavija razliéite tipave istrazivanja, veSi kontinuiranuedukaciju, i ima wainu lagu kaa faktor sooijalne stabilnasti (s obzirom na oéekivanja ludl i poverenje koje oni imaju u rj). Zdravstvene ustanove predstavieju nakompleksnije organizacje, sa modemom bolnicom na vhu te liste, Prisutna je i speciializacja radnih aktivnosti, koje obavlja velki broj uéesnika razliith u pogledu obrazovanie, veStina i funkoja, SoZenost menadmenta bonicom proalaiiz-varjabinostikitedjuma.uspeSnosti, S10 se vidi com primeny, gd fnansijskuspeh je hitan i pofaljan, ane i presudan, jar je ipak vatnij kvaltet usluge-kao.napredak same ustanove kroz uwodenje novih metoda, edukaciu osobj isl | Rastelkashosl v7 sierene inskova bt obi pethizedsmatra vspehom,dok tae iw i pent “telat lo ai hence ela douintmvane emis ute, Zato se paznja usmerava Strana | 42' i Za reziku od tipiéne poslovne organizoclje, stuktura ovlaScenja menadémenta u zdravsivenoj.ustanovi je podeljena izmedu 3 centra modi i odgovorno - Upravni_odbor. koji_je_zakonski_odgovoran_za_celuu_insfituciju, ubjucujuti_i_puZanje_zdravstvenih_usliga, omunikacijy.sa javno8é_i_pomaé po nahaveistedstava za fnkeionisanje ustanove, Uptavnl.odbot uklucuje predstavnike rezlittih dmtventh grupa, odredenog stenena abrazavanja | radnog iskustva, ina taj naGin odrazava profilzajednice u kojoj se nalazi zdravstvena ustanova. - _Lekari, koj dine meicinski kolegjum, i koj.su.edgovorsiza osnovnu deletnast ustanove fj, puzanje zitaystventh usliga, a ime i7a_vetinu odluka Koje stvareju troskove, Kao dominantna profesija, lekari u 2dravstvenom menadzmentu uéestvuju w.bar3 proces: menadzment balesnikom, menadZment lekarskim timom i menadzment ‘zdravstvenom ustanovor. I2doga se vidida lakari poseduji.mo¢, ali na.odgovomnast ka finansiiskam sziku, Sto je ibitno jerdaje slobodu i moguénostilekarima da sa bolesnicima rade.na natin na koji im.najbolle pomoti. Ali 8 obzirom da trodkovi leéenja postaju sve skuplj, lekari ve nisu u moguénosti da nezavisno odluéuju i da bolesnicima pruzaju sve usluge koje smatraju da ée im biti orisne. Zbog toga je neophodno povesatl ubeséo lekara iu finansiskom delu menadmenta, kako se ne bi nanosila Steta interesu instituclje. ~ Administracija, koju Gino dirakior, nafelnici ndeljenja i Sefovi_pomoénih sluzbi, je cdgovoma za operativnl menadiment. Direklor ustanove ima zadatak da plaoita,danosi_odluke, kootdinira_|_konttoliée_aktivnostl zaposienih, kako bi rad-sa bolesnicima bia obavian efektivna i eflkasno. Pri analial.nskoyodenja zdravshienim ustanavama, a razliku od drugih organizacia, pored navedene trostruke podele modi i oviaéGenja, moraju se.zetii specfiéne odgovomasti mendzera,__ = Odgovornost prema bolesniku, pre svega u ofvin savemene medicine i pokista za.unapradenje zdravlja, uz najbolumoguéu zastiu iz minimaine moguée to8kove; — Odgovomost prema zaposlenim zdravstvenim_radnicima, gde treba priznati njhove razumne-zabteve 7a siguino8éu.u. pogledut liénih dohodaka, sa adekvainim_radnim uslovima i unapredeniima, al i strahovima koje donosi neizvesnostishoda, Odgavomost_prema_finansijerima_i_dnigim_zainteresovanim_stranama, koji-obezbedujutesurse 22 funkcionisanje ustanove; = Odgovornost prema zajednici; = Odgovomost prema sebiu siisli usavrSavanja. PITANJE 21 Kvalitet ‘zdravstvene zastite i bezbednost pacijenata (definicija i dimenzije) TUE \tiays3q Bezbednost pacijenata u zdravstvenom sistemu Defniie kvalteta zdravstvene ze8tte Avedisa Dorabedijana (Avedis Donabedtan) i Insttuta za medicinu iz SAD su naroéto utioajne medu istrazivatima fvalteta, Prema Qosiabedjany kvaleina zdravstvena zaititajerstazastite 7a Koj. sel oehuje da. fa maksimizuli sve aspekte’bolésnlkcung blagostanja_nakon uzimanja.u chzic oselive ‘ainoleze ime obeivane dob guhiako, ko.su-povezantsa-procesom pazanjaadravivene zai u svi ‘jenim.deloviea, lostitut-za medicinu iz SAD je pregledao vise od 100 defnicija kvaliteta 2dravstvene zat, ra osnovu kojih je 1990. godine dao sveobuhvatnu defini. Ona glas: kvalitet zdravstvene 2aétite je stapen.u kome zdravstvene-usluge, 7a pojedince i stanovnistve, poveéavaju verovatnoéu_zeljenih ishoda_po.zdravije i-koji-je-konzistentan.sa sadainjim profesionalnim znanjem.“ 2000, godine SZO defnise kvallel zdravstvena zaitile kao nivo dastignutih suStinskih_ciljeva zdravstvenog sistema, usmerenih ka unapredenju_zdravlja i odgovornosti za opravdana oéekivanja stanownika.od sistema." Strana | 43{LoS kualte zdcavatvana zatite loko je prepoznatu stalsim skandaima izazvanim neadekivanim oStefenjima zdvaja ii.smrinim ishodom, nastalin zbog greaka u leGenju bolesrika, Ove greSke je vaino sagledat i preduzeti mere kako bi se iste zbegle. Danas se u procesu unapredenja kualtala zcravslvene.zaitie primenjuje velkibrojakdhmosti.na svim_nivoima ziravstvene_zasite, koje-za kent cll imaju cstvarvanje konzistentnosti-nege i usluga pruzenth bolesnicima, poboljanje performansi pojedinca, ustanove i nacionalne sluzbe u’c&tini, porast zadévoljstva korisnika zdravstvene zailite i poveéanje morala zaposlenih. Pomenute aktivnosti cbuhvataju ~ Tehnizki aspekt §. primenu medicinskih znanja | lebnologija na nadin koji poveéava korst i smanjuje tik za korisnike:_ ~ Organizacioni_aspekt koji podrazumeva dastupnost, prstupaénost i blagavremenost pruzanja zdravstvene zaalite; ~ Inforpersonalni aspekt koji ukjuduje socjaine i psibalnske asnekte interakcije medy zdravstvenim.radnicima i ‘ijhovu:vezu sa korisnicima zdravetvenih-ustuga. Odgovarajucazdravstvena zaitita jeste ona kojaje uskladu sa potrehama korisnika, koja ja blagavremena, koja se primenjuje na human idastojansiven natin, odnosno prifwatljiva je, ona koja uzima u abzicindividualne idouStvene zableve {j_usmerena je ka korisnicima, i koja odgavara na oéekivanja korisnika zdravstvenog_sistema Kvalitetna zdravstvena zaitita treba da bude i - Efektivna (delotvoma) i efikasna (isplafiva),t. da korisniku zdravstvene usluge pruZi Sto bolj ishod i da moze dda postigne odgovarajuée rezultate uz minimalna ulaganja, odnosno da rezuitati budu maksimalni za uloZene resurse; ~ Dastupna tako da korisrik moze da stigne do zdravstvene sluzbe i njenih usluga bez ikakvih, a posebno finansjski, tentorjainih i drugih barjera; ~ Beghedna tako da korisnik ne zadoble sluéajnu povredu u toku medicinskog tretmana ii zbog modicinske greske; = Prawadina Sto se odnosi na podjednak tretman svih korsnika zdravstvene zaStite, bez obzira na bilo kakvu njfnovu karakteristiku, osim u vezi sa azbiljnoSéu obolenja j.hitnosti slutaja, Modicinsiai grask_piedstaulja-neteljenlofokat-medicinske-usluge, Kojise mode bret, (npr. rezidite postoperative Kaniplikacié poput iifekcja, dekubitusa, pluéne emboli dr. zétin povrede od padova, greske u orden teapot ) Oval nezeleniefckal se mots adtartina buduée adele koisnika zdrovstvené-zabil-li-| lentan, Medicinska: gie8ka_se_mafe_defnisal_ikao_nevspeh..da_se_planirana_procedura , | Gaonsitia urate iden epi. L-postjce pbs vedo ke, fan | vena pogresnog plana leven. ; 4 Kao Stoje pomenuto, zdravstvena zaStita mora da bude bezbedna. Zdravstveni radnici po svom obrazovanju i vokacj nastoje da pruze najbezbedniju zdravslvenu za8titu korisnicima Ali, ipak tokom pruzanja usluge moze doéi do medicinskih greski, kada nastaje Steta po zdravje korisnika. Svi nepovolini dogadaji dovode do porasta troSkova holnigkog ledenja, putem stvaranja potrebe za dodatnom dijagnostikom, upotrebom medikamenata, za_metodama rehabiltacie, ili nazalostkroz-razvoj hendikepa iliesposcbnosti. Uzroci nedeljenih dogadaja po zdravlle mogu biti postedice: X. Ljudskog faktora (npr. varjacie znenja | iskustva zdravstventh radnike; greske w rasudlvanju usled umora ili stresa); % — Slozenosti procesa rada (npr. Komplikovane tehnologje, moéni lekovi, produleno vreme bolnikog leGenja id.) kK Nedostataka sistema (npr. nedostatak aklivne komunikacije, nedovoljan bro] medicinskog osobli, 8a infrastruktura, lo§ sistem izve3tavanja unutar zdravstvene ustanove). Zbog toga se nl aca. spi dogo oa ania medina unestc ina Znagajouulogu, zatim na analizi situacije i osmisljavanju.i preduzimanju_preventivaih mera, kao Lmera korekcije tih dogadaja. Primanjene matode ée.se kasnije odrazitina bezbednost {, zdravje-bolesnika_u vidu smanjenja tizika po zicavie. U zavisnostiod-toga da lije-uzrok medicinskih.greSaka judsKifaktor il sloSenost svakodnewnog procese teda, ‘postoje dva pristupa u.njihavoj prevencij. Strana | 44- Pristup usmeren ka zdravstvenim radnicima, Koj ima za cil da, putem obrazovanja i obuke, unapredi njhove [ sposobnosti i smanji nemotivisanost; i. = Sistemski pristup, koi je orjntisan ka uslovima pod Kojima zdravstveni radnici rade i organizacionim procesima koji mogu da dovedu do.greSaka, narod ako se uwvode nove tehnologie, Posto kompleksnost procedura takode mode ustoviti pojavu greéke, pristupa se pojednostavjvanju indivdualnih zadataka, obezbedivanju nedostajudih L informacia ii drugih nedostateka u procesu rada. Uvode se i zaStini sistemi poput alarma, automatskog ukjuéivanja il isijutivanja uredaja, razliitth barijerai dr. [ EA] 47748 Merenje kvaliteta zdravstvene zastite (pokazatelji) Najvedi izazov za stalno unapredenje zdravstvene zastte predstavija sistematsk pristup merenju njagovog kvaliteta, koje omoguéava da bolje razumemo upravo ono 8to pod njim podrazumevamo u bilo kom kontekstu, Princip je reativno jednostavan i posinje odlukom Sta se meri, identifkovanjem pokazalelja zajedno sa izvorom podataka za niihovo dobijanja, nastavlja se analizom, sintezom-xazumevanjem celog procesa, a zavrSava se distibucjom rezuitata, Avetis Dotiabedian je predlozio da kvalitet zdravstvene zastite se procenjuje tako Sto se evaluiralu struktura, proces 1 ' ‘shod zdravstvene zaitite, jer po njemu dobra sirukiura povetava verovatnoéu dobrog procesa, a dobar proces povetava i verovatnoéu dobrog ishoda: . = Strukture predstavijaju atrbute ckruZenja u kome se odviia zdravstvena zaétta, Koj mogu biti materjalniresursi (npr. rede, ‘apa, oproma ieko¥), intelektualni resus (modicinska znanja i informacion’ sister) i judskiresursi =. Procas-se odnosi na to kako se navedeniresursikoriste u pruzanju ikoiséenju zdravstvene zaitte; “Ishadi opisuja efekte zdravstvene sluZbe na zdravstveno stanje bolesnika i stanovnika i najéesée se meve medicinskim — pokazateljma: mortaitetom, morbiditetom, nesposobnostu, | kvaltetom Zola; ali Lnemedeinskim pokazateljima popul 7 Zadovolistva korisnika prienim zdravstvenim uslugama, Kinicki pakazatelfkvalteta(generikkriter ju} / = Poyrede bolesniica tokom baravka ¥ bolic | L + "Nedobjanje saplasnost bolsilka Za iavodene inierencie; oeweestal +, Neodgovaraluée dokumenlovane process neue i edenjav str bolet li crugoj mecicinskoj dokumentacli; wave thn i ~ “ Alsfatok i pogosehje dekubitusa fokom hospltalizacle, Jnfrahosplian infekci u zdravstvenoj ustanovi ieplaniani ponovn prem u boric i rehosptaizaija unvtar 30 dana o¢ olpusta bolesnika, r ~_ “ Neplanirano vraganje Bolesnikau intenzivnu négu; - Neodgovarajuéi meduliudski ddiost u zdravstvenoj ustariovi. : Posfoje_brojai mehanizmi pamagu_kojh_se.moze_prncenjivall-kvaltet zdravstvene-zaétite. Oni se mogu podeli na : inteme | eksteme, gde interni_mehanizmi obuhvateju samopracenti (npr. razgovor sa bolesnicima i njihovim porodicama, drugim lekarima i progled medicinske dokumentacje) i kolegijalnu-odgavornost (npr. kolegijalna provera, medicinska revizia i dr.), aekstemi mogu biti oni potekit iz_zdravstvenog.sistema.poput-akreditacije | vizitacije,-kao i ori preuzetl iz industjskog koncepta kvaliteta poput [SQ_standarda j.madela TOM (Total Quality Management; model evropske federacije za upravjanje sveukupnim kvaletom). 5 - Akreditacija je proces pamnéu_kojeg ovlaitena agencia evalua. i prepaznaje_programeii_institucje-toje zedovoljavaju_peethodna_utvidene.standarde. Ona_se_odnosi_na_pronani_fizikih_moguénosti : ‘organizacie, zatim kvalifkacie koja_se_tca¥i of osoblja, i obezherienja od tazlti_opasnosti. Obavlja-se u 5 odredenom vremenskom interval, = Vizitacija je jeden oblickolegiaine provere, koju cbavljaju mai medicinskin struénjaka kojinisu zaposlni.u to] : zdvavstvenoj.ustanovi, procenjuudl parfomanse svojh.kolega u_cilu pabaliéanja kvalilela zdravsivene zaitite (Ovojevesta formaine evaluacije povezane sa konsuitatvaim radon obrazownim merama.zasnovanim na princi dobrovoljnostl. Obaulja seu odredenom vremenskom interval. Strana | 45= 180-standardi predstavlaju medunaradne standard kojise odnose na.obazhedenje kvalitet ponizvoda i.usluga u proizvodnim sistemima i procesima u svako} njhovoj fzi, Najpriktadnji su standardi IS. 9000_éije poStovanje usmetava ogjentaciu zdravstvens ustanove na procese racla, ali ue_obezhediuje prikladnost leenja.olt dobre. ishade_po zdravlja, pa se zalo kofste za iijagnostiéke i paramedicinske sludbe (npr. laboratorja, radiologia, ishrana idr) ~ TQMLmodel ima za cj ostvativanje poslovne { organizacione izvrsnost, fj, undnredenje efaktimosi i efikasnosti specifiénog_tadaog pmcesa uustanovi, To se ostvaruje kroz usaviSenost organizacije, usavrSavanje procesa i usavrSavanje zaposlenih. ‘Standaccl arene zat restau eabrae yrednosu odresu ha defnisene kere, koja obelzava | (ranicu lemiedu pihvailivog | neprivallivog kvaliteta zdravstvene zasite, Standard define oGekivano izvenje, | slur proces oj nofaj bt prisunu zdraistvengj usta, dab se napredio hvaietzcravsvene zat LUE Bares eta stalnog unapredenja kvaliteta zdravstvene zastite Da bi se napravio dobar program unapredonja kvaliteta potrebni su voja, dobre ideje | paZlive odabrana strategija implementacie, Potrebni su judi sa speciiénim veStinama, tj. potrahan je kvaltetan lier, zatim kvalitetan tim sainjen cod osoba koje-poseduju-i znanja iz-cazisith.oblastipored-madicine (opr. psihologi, statistika i sl), kao i jasno formulisan plan koji ée dréati sve jude na okupu i motivisatl ih u realizaciji zadatka. Cijoviuvek moraju da budu dobro.defnisani,j Sto je jako vaino, oni-moraju bit.merljvi, Merlivast je bitna 2hog toga. Sto ne davode sve promene ido pabolanja, pa je polrabna da se rezultali programa konstantno, tj. ina poBetku i u toku ina kraju, prate i evaluiraju. Primenjuje se model, planiraj-uradi-proudindeluj* Rene ‘Shema: Model unapredenja kvaliteta Nejrasireniji pristup unapredenja kvaliteta zdravstvene zailite je sistemsK/pristup, u kome.se naglaSava vaznostuéenja iz greSaka i modifikactji sistema zdravstvene zaStite, tako da _greSaka bude Sto_manje. Razvoj politike stalnog unapredivanja kvaliteta se odvija putempragrama ili projekata, koji kvalitet zdravstvene za8tite posmatrajuu.6 dimenzija: bezhednost, efeltivnost, efikasnost, blagovremenost, pravednost | usmerenost_na-korisnika, a koji se odvijju na nivou: - zdravstvenog sistema (makronivo), gde programi obuhvataju nacionainu legislativu i regulativu u oblasti kvaliteta, bezbednosti bolesnika, registraciju_i licenciranje lekava i medicinske opreme, procenu_medicinskih tehnologia, kao | kontinuiranu medicinsku edukaciju i obuku zdravstventh radnika | saradnika. ~ Strana | 46zdraystvene.ustanove (mezonivo) gde su programi usmereni na evaluaciu organizacije, putem obavezath (koje : sprovode drZavne insitucje) i dabzauniih (koje sprovode profesionalne organizacile) mehanizama za procenu ET kvaliteta; ~ klini iva)..gde_progremi obi ini , unapredenie infomacionih i drugh sistema, 40 i pragenie pokazatelia kvaliteta | vSenje kontrola kvalleta, | Zdravstvene tehnologije a Maa lea (dtinisanje pojma i Kitkacie) = “Tehnolojajuedstadja pdm priméou anja nen} aba. i odusise na sazkite pronase nike, alate, " nelode, oxganizacione principa ill sisteme. i Lo __Zdravstvene fohnologije se odnose na velikibioj rain metoia koi zdravstventrainicikoriste.kako.bipromovisali Zdrav ludi, sedi nastanak bolest ih lal, kao | unapredil procese rehabiltacje| dugotrajae nega bolesnike, ju Si i hog zaanja koje se korstLu-zdravstuenoj zaStii,:cdnasi se.nalakave j medicinska stedstva, opiei, iatamistike (bimiSke procedure, kaa iorganizacionipotpomi.sistem-u-okviru kojag se-takva praksa ostvanije, Posioj vise natina na.osnow koji je maguée-kategatisali zdravstvene tehnolagi, alt je najobubvainje dno proma slodetim: svojstuima iehnologje: ~ Mataxijalna prirada (lekovi jbioloSKi prepara, aparatii oprema, intemistiske i hiurSke procedure, potpor! sistem, ‘organizacion upravjacki sister = Sythailinamena (mefode prevencife, skininga, dijagnosticke metede, metode lsteni, metodo rehabilacje); L ~ Stadijum_primene ili starast (napustene fehnologiie, uspostavijene tehnologle, lehnologle u faziispitivanja, eksperimentaine fehnologle, febnologije buduénost) Granice izmedu navedenth.grupa.nisu.oStre, zala Ha je moguée-da neka tehnologija pripada razistim-kategorjama, Sta_se_ posebno_odnosi na Kalegorisanja_pa.osnovi svihe ii_namene (npr. koronarna angiografja moze bit dljagnostika iterepiska mtoda). Neke ziravstvens tehnologlje mogu kombinovatikarakteristke vise asnawnih grup, ada se nazivaju hibsidaim (npr. fotodinamska ferapija kombinuje svellosno zraéenje i lokalnu eplikacijufeke). Takodo, sladjumi primene nisu uvek lineami i konaénl, tako da se moze desii da nepustena fl zabranjena zdravstvena tehnologija bude vraéena u upotrebu sa drugatijom svhom (npr. alomid se ranife upotrebljavao kao sodativ u trudnod, ¢¥ ali zbog svojin izrazitih feralogenih efekala je i povusen iz upotrebe 1961. godine, da bi se danas wveo kao imuromodulatomo sredstvo u terapij muliplog mijelora). a Razvoj ideja o zdravstvenoj zastiti zasnovanoj na dokazima UR ae 7 oe iuvodenje procene zdravstvenih tehnologija DIF \klaezga Pojam, cilj i znaéaj procene zdravstvenih tehnologija a sistematskim prkupljanjem dokaza u cilju evaluacije zdravstvenih tehnologija se poéelo krajem sedamdesctih godina 20, veka, ll ideja je utemeljena jo mnogo ranje, posebno sa razvojam empiizma u 18, veku. Najveti doprines ~ dao je Artibald Kokeejn (Archibald Cochrane) kojje, u svoj] knjz 1971. godine, o8trokritkovao nedostalak pouzdanih dokaza.o efektivnost (delotvornosti i efkasnosti(splativosti) mnogih opSteprinvaéenth intervencija zdravstvene zastite tog vremena, [rn a Strana | 47Njegovo zalaganje za prikuplianje sistematskih dokaza iz istraZivanja je dovelo do osnivanja Kokrejnove kotaboracije (oeproftne organizacije koja danas postojiu vise od 120 zemalia svete, ci je cif da sistemski organizuje informaciio rmedicinskih istrativanje), | postavlo je osnove za dai razvo] medicine zasnovane na dokazima (savesnog, cekspiitnogirazumnog korigéenjatrenutno najbolih dokaza u donoSenjuodluka trap ilegenju bolesnike, uzinajuci u obzir njegova oéekivanja) i zdravstvene zaatite zasnovane na dokazima (prosirenje pomenutih principa'na.ceo sistem jj zdravstvene radrike, bolesnike i menadzere u 2dravstvu). ‘2bog toga &to bi se, u nedostatkuinforracja o bezbednosti | delotvomosti zdravstvenih tehnologlja, ogroman broj ud naSao pod: rizikom, | 8to bi se znatan deo budieta troio na neefektivne i neefikasne, pa éak i opasne tehnologije, nastavijeno je sa prikuplianjem dokaza iz Istrazivanja, a i razvjene su mnoge melode procene. Fokus procena 2dravstvenih tehnologija se tokom godina pomerao sa terapiskih i dijagnostickih, ka svim ostalim tehnologijama poput provencif, skrininga, rehabittacie i dr. Procenu zdravstvene tehnologije je bitno izvriti pre samog uvodenja w Klnigku praksu, fu toku njanog istrazivenja i promocie. Pre nego &to stignu do korisnika kojem su namenjene, nove tehnologie protaze dug proces, koji veoma zavisi od politike voll iznatnihfinansijskih ulaganja. Faze ovog procesa su: baziéna ntiéa itestiranja, protkliniéka tesfirania (in vitro - u laboratorii in vivo ~ na Zivotinjama; in silica - na kompjuterskim modelima), Kiniéke.stuija | licenciranje. Takode, veoma je vazno da se procena vrij u ostalim fazama ,2ivotnog ciklusa’ tehnologij, t. treba buhvafiti veé ustanovijene i roko kori&éene tehnologie, kao i one zastarele koje su izale iz upotrebe. POVECANJE i uvodenje u ») raz) » >) inigku KoRiicrwia . praksu ZASTARIVANLE Shema: Zivotni ciklus zdravstvenih tehnologija Peagana se odnosi na sistemsku, mulidimenzionalnu evaluaciju medicinskih, social, eliékihiekonomskib postedica razvoja, Sirenja i _koriSenja_zdravstvenih tehnologija. Mogu se procenjivati direktni efekti primene zdravstvene tehnologi, kao iindirektnt (npr. neZeljen efekti).U toku procene razmatraju se efeklivnost (delotvomost), hezhecinost i efkasnost (isplativost), kao I druge karekteristke, SloZeni proces procene zéravstvenih tehnologija, Koji sprovodi ‘mulidisciplinarni tim struénjaka, koristi utvedene melode za dobijanje rezultata, na osnovu kojh se kesnije sprema laveStj, Praces-se-sastofi iz ti faze: ~ _ Prva faza predstavija adredivanje okvira procene zdravstvene tehnologije. U ovo) fazi stiée se detajan uvid u syrhu i karakteristike tehnologije, populaciju_kojoj-je-namenjena, specifiéne_indikacije_itrenutno_dostupne tehnologie za isi zdravstveni prablem, Istovremeno se biraju haze podataka i-pokazatalja koji Ge biti procenjivanl uzavisnosti od karakteritikai svrhe tehnologije; - Druga-faza-obuhvata_sistemsku-evaluaciju-dostupnihdokaza 0 zdravstveno] tehnologifi. Ova faza je ZznaBajna, jer se na osnovu razlidih ishodnih mera’ procenjuju karekteristke-tehnologije i sprovodi-se-rjena ‘ekonamska evaluacia, kojom se potom identifkuju i kvantifiuju tro8kow | efekti (obit) Lehnologie. Na) koristi analiza minimizacije trokova (odreduje se koja ad alternativnih fehriologia, sa pritidno istim oéekivani ishodima, ima najmanje troSkove); analiza odnosa troSkova i efekta (porede se troSkovi u novéanim jedinicama i efekti koji su izrazen! u jedinicama ishoda koji se ofekuje npr. smanjenje broja bolniékih dana), analiza odnosa tro8kova | socijalne koristi (porede se troSkovi izraleni u novéanim jedinicama sa korisnim ishodima za korisnika, a kao mera ishode se najéeSée izratunavaju godina Zivota korigovane u odnosu na kvalitet) i analiza trod! dobiti. Podaci za procenu efekata tehnologije dobijju se iz razlicitih izvora, pri Gemmu kvalitet dokaza varira od tipa istrativaria. Strana | 48IVO DOKAZA __TIP ISTRAZIVANJA : 1ovu najmanie jedne dobro dizajnirane randomizovane kontrolisane studije ‘dokazi dobijeni na osnovu dobro dizajiranth Konirolsanihstudlja bez randomizacije dokedl dobfenina sig dobro dizaniranihanaliiskin std, Kohortni sud, ists staajova | Su tude rezutat rade vige od jdnog istrazveckog centra i grupe) oka dobijeni na osnovu vigestrukih vierenskh studla sa Intervenciom i bez nje, a na ovom nivou ddokeza mogu se naéii éramatiénirezutati nekontrolisanih eksperimenata (kakvi su bil rezuati wodenja lefenje peniciinom) aot ddokazi dobijeni na osnovu uvazenth autoritela,zasnovancg na njhovom iskustv, destripivaim ja il izveStaja ekspertskin grupa Tabela: Primer hi iije dokaza iz istrazivanja Procenjivanje kori Troéa faza ukljuéuje formulisanje izvestaja-o.odluci i preporukama za primenu zdravstvene tehnologije. lzvetej o proceni odredene zdravstvene tehnologie samo je jedan od izvora podataka za donoSenje odluke 0 sienoj dao] sudbini, a u nekim okolnostima nije ni presudan, pa ga zalo ne treba poistovetivati sa konaénom cdlukomfNarazvojpollke i donoSenje Konaéne odie, pored procene, uty rez medusobno povezanifaktor {iskustvo i empinjsko mijenje, prakliérost u odnosu na dostupne resurse, navike u proksi (tradic, lobianye | pilisek zainleresovanih grupa, vrednosni i poliéki kontekst) Nese alot “kontekst; Dice Bice erat Twa? eisai ee peice aie tear ee fost Eee nip els fete neke zdrevstvene tehnologije najéedée vike-viadine agencije pri ministarstvima, kao i agenciie pri univerzitetima, alto mogu radi samnastalneistradlvatke.nsitucje (npr. Cochrare.collabarafion i National Network of Agencies for Heath Technology Assesment).Cij dobijanja rezultata je_da se oni iskoriste_u_procesu formulisanja politike, kao ida se omoguéi da i-korisnie] zdravstvene zal { zdravstvenlradnicl mogu.donell-svoje dluke-o koriSéenju Lehnologie.na osnavu doksza, Procena zdravstvene tehnologie pomaze: — vladinim telima u procesu donoSenja odluka o davanju dozvole za upotrebu zdravstvene tehnologiie; = zakonodavnoj vast poltiskim lderima u odlukama u vezi sa tehnoloskim Inovecliama, itrazivanjima i razvojem, regulaciom, plaéanjem i pruZanjem zdravstvenih usluga; = utoku procesa dono8enja odluka koje javnozdravstvene programe treba primenivat; ~ protzvodatima tako &to ih usmerava na tehnologie koje treba razviti ir. = osiguravajuéim agencjama u proceni opravdanosti ukfucivenja odredene tehnologie v paket usluga koje su pokrivene zdravstvenim osiguranjem; Strana | 49ste Rone Ls Kkguitost (BEES. pe Ace N wv aoe PITANJE 28 Globalni kontekst razvoja i perspektive novih zdravstvenih tehnologija Sistemi zdvalistvene zaStite Sirom sveta se suoéavaju sa.neprekidnim paraslom tm3kava, Gemu pasehna doptinase.. starenje popullacje.uz poveéanu téestalost hmaniéaih masovnih nezaraznih bolesti i nesnosohnosti, kan stall upliv novih, sve slozenijih iskupljh zdravstvenih tehnologja. Samo tr2ite.zdravsivens zadtite ja jedna od najokspatzivnijh, 4 Gemu najveti udeo ima rast-polininje lekova i-duugih medicinskih scedstava, TehnoloSki naptedak ide velkom brinom_i_nava_znanja_dovade do direkinih i indirektnih_uticaja_na_Sitinu_spektra. tehnologija_koje_koristira_u_ zdravstvena} zat. Ljudi uvidaju korist od novih tehnologia, pogotovu oni koji zdravije vide kao oblik socijalne odgovomosti, pa time imaju i veéa ofekivanja od zdravstvene zaatite. U svakom sluéaju, sistemi zdravstvene za8tite raavijenih zemalja iziskuju sve ve finansijskih (| drugih) resursa, zbog Zega se uspostavjaju razisitl nagini kontrolisanja nepotrebnog ili prekomemog kori8éenja istih. Takode SZO preporutuje da zdravstvene-tehnologije treba privat. odnosu.na lokalneuslove, kulturalne specifinost i resurse, tako da budu pribvatlve_Lonima Koj pmizafu usluge, i onima koj.ih-kotiste (ler zdravslveni sistem kqji je nedovolino ekonomski jak, ima nejasne strateske cijeve i probleme sa fudskim resursima i nfrastrukturom, nee modi de pritwati novu fehnologiju, ma koliko ona biladelotvorna 4» {i mozda ekonomskiisplatvia), Medu judime konstantno postoji ofekivanje da ée se u nauci desti neSto revolucionamo, sto ée predstaviti nove ‘moguénosti u unapredenju zdravi, prevenci, otkrivanju i leéenju bolest. Od tehnologia u buduénosti se o&ekuje da pobolieju veé postojege moguénosti savremene medicine mnogobrojnim aspektima, npr. da se pronadu efikasnije preventivne tehnotogije, da se dijagnastiéke metode dovedu do maksimuma preciznost, da se u najveéo} moguéo} ‘meri smanje boli patnja obolelih, kao i drugo. Jednom od tehnologija buduénosti se smatra i genetska terapia, koja ‘spada u okvir molekularne medicine, Zakoni, zakonodavstvo i pojam pravne drzave Ae {osnove zdravstvenog zakonodavstva) Zakoni suLopitipravni_akt, koje u sKladu sa _utvrdenim,postupkom danasi.avaSéeni zakonadavni organ (parfament / narodna skupStina). Njima se ureduju diuStveni odnosi.u svim oblastima Zivota, a cniStvena pravila se pretvaraju.u nome, ohavezujuéi sve.gradane. U pravnom smist, zakoni_predstavjaju skupnve-nom { principa koje uspstadja Pravigen jednak pristup zdtavstvencj zest svim gradanima Republke Srbije, za iste pottebe, kao i unapredenje 2dravstvene zastite ugrozenih populacia; 4 Postavjanj Korisnika u centar sistema zdravstvene zastte; Strana | 69nog sistema uz transparentnost i selektivnu decentralizacju u oblesti upravijanja resursima, i ina finansiranja; X Pobolifanje funkcionisanja, efasnosti i kvaliteta zdrevstvenog sistema uz definisanje posebnih nacionalnih programa u oblast kadrova, mrad institucija, tehnologje i mecicinskog snabdevanja; ¢°* Definisanje uloge privatnag sektora u pruzanju 2dravstvenih usluga stanovnistvu; vy. Unapredenje kadrovske baze zdravstvene zastite(humani resursi za zdravije). U godinama koje sled, vlada je usvojla i niz drugih dokurrienata j. zakona, strategia i nagionalnih programa, Koju su takode proevropski ofjntisani, Usvojen je i niz medusektorskin dokumenata, Koji su relevanini za oblast javnozdravstvene politike i zdravlja. Cine se i znatajne aktivnost u praéenju i prlagodavanju cileva motunerodeih Javnih polka, od koji je najveznija Milenjumska deklaracja UN-a, Miteajumsk cijevi Sibi su prlagadenif spoetficnim polTebama-i-problerina-gradana, | folusirani'su na osellive, marginalizovane-grupe ie shemiaini, osobe-sa-iavalidtetom itd) Sledeéi nacionalnu javnozdravstvenu poltiku, tokom protekilh godina su u Stbij organizevan! mnogiprojektlipmagrami, koji obezbeéujuimplementaciuoktinasti i colokupni_odraivirazvoj-zdravja. lz navedenih dokumenata javnoadravstvene poltike proistekle su intervencijo i aktimnosti Gj su poztivl efaltotigledni, Najlustrativnlj primer je smanjenje, prevalence pueda medu popularjam aac iodrasth, Eemu je doprineo integrisen pristup promocii zdtavstveno odgovornog ponegan, viednih--neviadni (npr. udruzenja gredana, pojedinaca j lokanih zajednica, ‘media i dr.) zdravstvonih--dragih-organizacija, Primer se mode videtj u okviru primame zdravstvene za8tt, dije se preuredenje viSi po ugledu na sistem zastuplien u Velikoj Britanij, Finskoj i Danskej, Korisnicima se omoguéava slobodan izbor ustanave i lekara primame zdravstvene zaStite, uvodi se racionalno prepisivanje lekova, i radi se na pobolSavanju efikasnost i efltimnostpreventinih usluga. Nazalost sama implementacja je otezana kompleksno8cu pruzanja usluga trprimarnojzdravstvenoj zat Sibi, qde uopSteno post dosta problema, medu kojima je ito da je Za pruzanje usluga odgovoran tim lekara, kojiu osnovi ine: lekar opSte medicine, ginekolog i pedijatar. LUNE) 372%) Istorijski razvoj i definicije globalnog zdravlja f\Nhl=7b9) Karakteristike globalizacije i izazovi globalnog zdravlja hart Razlike i sliénosti izmedu Javnog medunarodnog i globalnog zdravlja Globalizacija_je izuzetno kompleksan fenomen koji ima veoma girok uticaj na Zivot savremenog Eoveka, jer u globalizovanom svetu ne postoje izolovana mesta, a problemi i reSenja prevazilaze nacionalne i regionaline granice. Koreni globalizacije se magu vide jo u 45, 116. veku kroz trgovinskui delainost, ali definitivan pofstak se vezuje 2a, 181 19_vek i industrjsku revoluciu. Njen intenzivan razvoj potinje u-daugol-polovini 20, veka. Oval proces jaéa povezanost politiékih..ekonomskih i socijalnih sistema, pulem:pavetanjaekonomskihintegracija, kamunikadija, irenia kulture iputowanja. On Gini jude, organizacedréave.vise pavazanim | medusohno zavisnim. Exonomika cimenaia carafe. glbalnu povczerest Scccdsbh banat pion aaah Woo, a igtacja radne Snage. Dinientia tint sree ukjudye globelné efekte judskih 1 sredine, Kulurlna dimen ragvetjava pavezanost govorih jezikainatina 2vjenj, a 1 poltidka dimensi anja global poltick standard (judska p pe, spelt ' slandardis1.) | Koordinacke aktivnosti viada {drugh insta Som svetd, : Strana | 70 erKao jedan od najznatajnijh dogadaja u globelizaci) bolesti navoi se otkriée AmeriSkog kontinenta 1482, godine. Zéravé ‘zolovanipopulacia novoolkrvenog, koninenta je’ blo ‘ozbljno, ugroZeno ne samo novi zaraznim bolestima (npr, male i velike boginje, Zula groznica), vee rato i Konfliktima, ropstvom,’ nametnutim.tadom, Fiedostatkom hrane: gubitkor kulfuralnog’identteta, poverenja i bezbednostl U danaénje vreme, opasnost od ¢globalizacije se ogleda u uspostayllanju pricrteta zasnovanih na tristu farmacéutskth i drugih kornpania, kao iv Sire privatnog {Sta na podrutje pruzanja zdravstvenih usluga i dr. tz svega ovoga bi zbog nejednakosti u dohocima dosio do produbijvanja zdravstvenin nejadnakosti KARAKTERISTIKE GLOBALIZACIJE. RN Cee clobalizacia uliée na meduzavisnost i suverentel zemala, stvarajudi polrebu 78 atlas navi slrukturama globaine upr sig Ekonomska pitanja (ekonomski uficaj nedostatka zdravlja na razvo) i giobalno tr2iste; ekonomska refevantnost 2dravstvenog sektora ipojedinih industrjskih kompanjia npr. za proizvodnju duvana, lekova i dr.) DruStvena pravda (jednakost u socjalnim odrednicama zdravija i praviénost u pristupu osnovnim zdravstyenim uslugama i ekovima, putem implementaclie Milenijumskih cijeva); x Mog ihumanitama pitanja (zdravje je podsticaj za medunarodne politike, za humanos! zasnovanu na globalnim inicijativama). {Globaino zdravije predstavlja oblast proutavanja,isttaZivanjaidelavanja, éjije prioritet unapredenje zdravlja, i dostizanje jednakostiuzdravju za sve ljude sveta| preko promocije zdravija i elminisanja bolesf, nesposobnost.. iprevremenih smut. NaglaSavaju se tradicionalna zdravstvena pitanja, determinante i reSenja, ukjudene su mnoge discipline u okvira i izvan zdravstvenih nauka, a promovige se i interdscipfnarna saradnja. Ono predstavija sintezu preveneije-zasnovane.na populaciji i kliniéke zaStite na nivau pojedinca. intenzivan razvoj globalnog zdravlja i dobrog upravjanja u ovo) oblast, danas se vezuje-za 2000. godinu i Milenjumski sami. Strana | 71GLOBALNOZDRAVLJE _ MEDUNARODNO ZDRAVLJE __JAVNO ZDRAVLJE GEOGRAFSKI fokusira se na zdravstvena fokusira se na zdravstvena pitanja_| fokusira se na pitanja povezana Beri pitanja koja prevazilaze vige zemalja, a pasebno onih ssa zdravljem poputacije nacional granice nerazvienih i oh u razvoju odredeno|zajednici i zemii Tazvoj iimplementacia razvo] | implementacija resenja ic} raz implerentacija obiéno reSenja obiéno zahteveju 3 ; ‘obiéno zahtevaju intersektorsku ROAM | gobabu sarin zahtevaju bilateralnu saradnju saradniu ere 7 fokusira se na preventivne Bites | hate rovenivu pope ncaa pjesme u pop ee iednakostuzerevjuizmedu | nastcjanje da se pomogne fudima | jednakostuzdrevjuu okvins cay TCE) svih judi svih zomalia drugin zemalja Jedne zemija ii zejednice vvisoka multdisciplinamost i ESBS 8 rterdiscilinamost u okvir i izvan zdravstvenih nauka irazlike aabalnog, medunarodng i javnog zdavlja hrabruje mutdiscipliname pristupe, posebino u okvirs Zdravstveni i socialaih nauka cobuhvata nekoliko dsciptina,aline naglaSava mukidiscipinarnost Tabela: Sliéno: S vet senofestana menja. naan nadine, de fe promene mogu imati uticaja na zdravie. Nepredek savremenihy nih promena, omoguéava da se ispolje sve dimenzie globalizacije. Danas Govek izuzetno leko prelazi vote distance, zahvaliujuti savremenim sistemima transporta, a zavrSava posao daleko brie nego ranje, zatwaljujuti razvitku informacionih tehnologija. Skole, istradivatke institucje 1 mnogi drugi oblic! izvora edukacije su Siroko zastupljeni i dostupni, kao i mas mediji, agencije koje se bave reklamiranjem, konsultantske firme, religiozne grupe, poltigke parte i dr. Sve ovo ima ulicaja na svest Goveka, njegovs percepeiu, uverenja i oblike ponaganja, 80 se direkino odrazava na zdravle. Iz toga proiziaze i izazovi globalnog zdravlja, koji su brojni{ ompleksri, i iiu se. zajedikib problema svi Judi na planet od kof su mnogi postedica negalivaih strana same globelizacie. To sur utica Kimatskih promena, pritodaih kalastrofa,poliékih nestabilnostii dr. na populaciy, rastuéa ekonomska nejedaakost i nesigumost; noye forme druStvenog iskljudivanja i polatizacije; ubrzana Sitenje nezsravih stilova Zivota; ogranigene moguénostivlada da éuvaju i unepreduju zdravie; poveéanje_medunarodne. mobilnosti _dravstvenih radnika i od mozgovetiz zemalja.u razvoj. Pinan Medunarodne organizacije koje deluju u oblasti globalnog zdravlja | Bi udssrika, vestna | eredtva a raze lobanod 2dravfa so weéava kroz Istorj, poSovl od Volonterékog rada.| it feligozrih | misionarskih Giupau sredijert vekus, preko Organizovanih medunarodnih instiucja, Ke se > Jnteizivno razvijaju nakon Drugog svetskog ratd, do brojnlh nevladinih organizacia u novom milenjuri i »Medunarodne organizacije su trajni oblictinstitucionalizovanog delovanja, osnavani vigestranim ugovorima triilivige dréava, sa posehnim stafusom istalnim organima, u okviru kojih se, na naéin predviden statutima i proses, nauku -eutur- (UNESCO), Organizacia 2a hranuipojpptivred (FAO), Svesk program zateand (WFP, Visoki komeserjet UN za izbeglce (UNHCR), Medunerodna : ‘orgatizaca za fad (ILO), Ekolosk program UN (UNEP), Kanicelaa UN za droge | krimial (UNODC), Svetskatrgovinska es corganizaca (STO), Udraeni fon! UN za HIVIAIDS (UNAIDS), Globe fond za borbu protv AIDS, tuberkuleze i malar (GFATN). t 9. Ryropske organizaciieibilateraine — 7 Evropska kencelarja 620, Organizaca za ckonorisk sarah irazvol SauehEsope, Razne instucle EU: ‘+ Eviopska komisja, Savet miistara, Ewropsk pararent, Evopskisavet-Evropst sid pravde, : = Generaln dekorat za zerafe | plenja korika, za sogjalna pitana, za istraivena, za pollopriedy > Eopsti citar 2a konto bales, Eviopskauipava za sigunost hrane, Evopshi centr za monitoring droge, Metin nei xii fo dca ‘Cove, Svetska faderacja uvzerj 2 juno 2drave (MFPHA),Evropsko utenje Zajavno zreie (EUPHA), Evropske aijansa za javno zdravig (EPHA), Evropska asocjecja Skala javnog zdrevia (ASPHER), Evropoto udruzero za menadament (EHMA), Evropska akaderska aljansa za global zdravje (EAGHA), Globalna aljanse za vekcne i imunizaciu (GAV), ‘Giobalno zckavje Evrope (GHE), Fond: Save the Chto, Fondacia Bil & Melinda Gates. Strana | 73Gn PED! Ui ule Bepatsy Prenratg Bann Py, (pr faIV:\\h ayia Uloga globalne pomoéi u zdravstvenom razvoju zemalja Jedan od vodedih izeiva predstaviigju globalne razlike medu bogatih isiromainih. Sa malim brojem izuzetaka, niski bruto domaei proizvod po glavi stanovrika se udruzuje sa ogranizenim pristupom hrani,foSim uslovima stanovanja, nepolpunim oduhvatom osnovnim obrazavanjem, visokom nezaposlenoséu i visokim rigracjama. Paralelno sa tim idu i ogranien pristup osnovrim zdravstvenim uslugama, time se poveéava morbiditet i mortalitet, pogotovu kod cciojéad, male dece i Zena u reproduktivnom periodu, §. smanjuje se oGekivano trajanje Fivota, tz ovog razloga, generaina skupstia ie je u svjo rezolucf jo 1970. godine, pasta ci. da bogota zm uGestvuju u Zvanigno} razvojoo| namaéi (ODA), sa iznosom koji dgovara 0,2%.njinavng but. domageg proizvoda, Zvaniéna razvojna pomoé je postala moralniimperativ na globalnoj sceni, Pastaujen-cijinteqrise brojne medunarodne Lugovare, jo njemu se diskutuje na medunarodnim skupovima visokog nivoa, kao Sto je bila Medunarndna konferencija finansicanju a razvoj 2002. godine, Na toj Konferencj je postignut konsenzus, poznat kao ,Konsenzus iz Montereia, sa jednom od ideja da se fnansijsk’ padrie_akfivnosucastizanju. Milenjumskih-cijeva razwoja. Prema konvenciji 2zvaniéna razvojna poioé obuhvata doprinose vladinih agencija i donatora na svim nivoinia, i doprinose mulilateralnih institucia, a nju_predurimaju-zveniénisektori, prema koncesionalnim finansijskim uslovima, sa glavnim ciem da se ‘isi promodija ekonomskog razvoja i blagostanja. Razvojna pomoése svake godine blago paveéaya, i od 1990. godine do 2001. godine veka se pavatala éak 10 puta. Medutim, prikuplieniiznosi su i dalje daleko manj.od potrebrih kako bi se dostig Mienijumski cijevi i Konsenzus iz Montraja, Rezvojna pomoé za zdravije, i pomoé.uopste, se uobigajeno daje pulem medunarodnin projekata. Uoéeno Je da rezultati ovih projekata éesto nisu_odréivi, jer zemlje u razvoju nemaju dovoljne kapacitete da nastave sa aktivnostima nakon sto se projektizavtSe. Takode, deo pomoti se vraéa u visokorazvijene zemlje, bilo putem nabavke opreme iz istih zemalja ii puter finansiranja medunarodnih strucajaka, Eime se smanjuje efkasnost pomoéi. Nazalost, 1a smanjenje efektivnosti uiée i fragmentacija u raspodet pomo¢i,usled postojanja raz poltizkin | ekonomski interesa, Sto se vidi u prisutnosti 242 mutilateraina fonda, 24 razvojne banke, 40 organizacja UN-ai hijade udruzenja gradana, Postoji ozbijan nedostatek balansa izmedu razvojne pomoti za zdravije, njene distibucie, priortete i globalnog opteresenja bolestima, Radi praéeii efkasnosti globalne donatorske poroci i kapaciteta zemalja domatina da je prihvate, 2006. godine su Ustaravijeniindikatr progrsa (dtu naredoj abel, pom sporauma voi Pasta deta bi ci stare eur Posiguom duukeoiior¥ | STA TREBA DA RADE DRZAVE UME MT tl rolex Razviju strateglj i plenove koji doprinase ekonomskorn razvojy,reSavaju teSkoée implementacie, i dostizu Milenijumske cileve razvoja, keo deo viainih programa Ca on ewes Hanmonizuju procedure (nabevke,fnansiski menadiment i izvestavanje) (Obezbeduju povetano i predvidivo dugorosno finansiranje eee Rezvijaju kepactete za primanje pomoti pulem decentraizaciie insttucionalnh reform efkasnin mehanizama 2a dostizanje cijeva FRazvialufnansiranje, menad2ment |regulatome mehanizrne za pravin | cekasno smanjjvanfe akira rizika po 2dtauje, kao neophadno u dostizany Milenjumskihcljevarazvoja integrigu verkalne programe u 2dravstvei sistem, koji dobro funkcionige da bi maksimizalshode po zara tredukovalitro8kove Fokusiraju se na dostizanje rezoltata Prate i evaliraju rezultate projekata | programa Finansiraju povratne troSkove Procenjuju efektivnost i prinvatjvost novih finansiskthinstrumencta PruZaju konzistentne poliitke savele Strana | 74ror terse deere aan [ L DODATNO Pe A lsaiaig Zdravstvena zastita Zena i déce Zdravie dece, omladine i Zena tokom trudnate, porodaja i materinstva, jeste jedan od prioiteta sistema zdravstvene abtite, usled njihove posebne oselfivosti na dejstvo socjalno-ekonomskih ustova i drugih faktora sredine, kao i zbog zajarine zavisnosti zdravstvenag stanja dece od zdravstvenog stanja njhovih majki. Briga o majc\ i detetu i mere uw korist ovh populacionih grupa ostvaryu se saradnjom sektora zdravlja, obrazovanja i socialne zaStite Praéenje pokazatelja zdravlja najoselfviih populacionih grupa daje najboli presek njhovog sadaSnjeg zdravstvenog stanja, | omoguéava predvidenja njhovog zdravija u buduénosti. Zdravlje majke i deteta, posebno adojéadi i dece do pet godina, ukazuje na zdravije cele populacie, stepen razvijenosti zdravstvene sluzbe, kao i razvijenost drustva u celini, te se pri definisanju nacionalnih cijeva u oblasti zdravlja najéedée koriste pokazatelj njihovog zdravstvenog stanja. Glavni cilj zdravstvene zaétife Zena predstavija ofuvanje i unapredenje zdravlja Zene kroz vilo kompleksan nz preventivno-promotivnih aktivnost, Briga za zdravlle Zene ne zapotinje njenim ulaskom u reproduktivni period, veé znatno ranije kroz obezbedivanje optimalnih uslova za neometan psihofizick rast i razvoj devojtice, i kasniie adolescentkinje: Samo u slueju da su ovi uslovi ispunjeni moZe se odekivati da Zena u toku reproduktivnog pevioda bude sposobna donese pofomstvo i da o njemu brine, Zena mora da bude ne samo fzitk, vet i psihiki zrela za ulogu majke, i mora imati ptpuru slobodu da odabere trenutak kada Ge se to dogoditi. Upravo iz navedenih razloga neophadno ja preduzeli sve neophodne aktivnost uci podizanja svesti Zena o biizio sopstvenom zdravju, njegovor oéuvanju i unapredenju i svoga &to mogu uéinti same za sobe. Posete ginekologu predstavijaju vio pogodnu priiku za zdravstveno-vaspitn rad, narotito kada su u pitanju pripadnice ranjvih populacionih grupa, Zdravstvena za3tta Zena se ostvarvje u periodu: - Pre koncepeije i abuhvata edukaciju Zena (i partnera) i promociju zdravlja, zalim obavjanje skrining testova na polno prenosive bolesti, uz dobrovaljno i poverivo savetovanje, kao i obavjanje skrining testova na maligne bolesti, poput raka dojke iraka grliéa materice. Pruzaju se i genetska savetovanja, saveti oko planiranja porodice, a vide se | neke terrence u ci da se izhegnu rizici koji mogu imatiutcaja na (teproduktivno) zdravj, a time i tticati na sposobnost Koncepoie,iznoSenjatrudnode i donoSenja na svet Zivog i zdravog ploday, ~ Pronatalno sa ciljem da se rano otkrju rizicl i primeni odgovarejucitretman rizinih trudnoéa, a sa polrebom se organizuje i savetovaliSni rad, Pristupa se zdravstveno-vaspitniom radu sa trudnicama, organizuiu se skrininzi za polno prenosive bolesti i omoguéava se dobrovolino i povetlivo savetovanje. Pruza se stomatoloska zaitta, Naravno, prati se zdravstveno stanje i razvo|ploda, primenjuju se skrining testovi na genetske anomalie u prvom i drugom timestru, Organizuju sei sprovode psihofziske prioreme za porodej, kao i Skolerositelstva, =U toku samog porodaja u vidu pruzanja strutne pornoti pri porodaju (aktivno vodenje tre¢eg porodgjnog doba u clu prevencife partalne | postpartaine hemoragie, i primenu tretmana u sluaju postojanja iste), zalim pruzanja struéne nege i pomoti porodiji i novorodenetu; = Postpartalno, keko bi se spretio nestanek kompikacija u puerperiumu, i brzo primeniotretman u sluéaju pojave istih, Pristupa se medicinskom i psiholoSkom savetovanju u vezi sa samonegom i ishranom, zatim negovanjem novorodenéeta i dojenjem, kao i pomoé oko planiranja porodice i dr. PodiSka samohranim majkama se ostvaruje u saradnji zdravstvenog sa drigim sektorima (socijaina zastta i lokelna samouprava). Strana | 75Zdravstvena zaatita novorodene dece i odojéadi se primenjuje u cil oéuvanja zdravlja novorodenog deteta u skladu sa maksimelnim potencijalom na rodenju. Zbog toga se: ~ Obezbeduju ustovi za postupke inicjainag zbrinjavanja novorodene dece, obezbeduje se rani Kontakt deteta s majkom, podstie se prvi podoj u prvom satu, i adgovarajuci smestajni uslov; ~ _Primenjuje se proflektigngfimena vitamina K neposredno po rodeniu, kao i vakcinacija zdrave novorodene doce protiv hepatitisa B i tuberkuloze, pre olpusta iz porodilista. Takode, uzimaju se uzorci za laboratoriski skrining na kongenitalnu hipotireoz i fenikelonuriy; =. Vide se i skrininzi za rano otkrivanje poremeéaja sluha i vide, i za dijagnostiku genetskih poremeéaja u neonatalnom uzrastu. Takode, obraéa se paénja na otkrivanje i leéenje najéeséih patoloSkih stanja u neonatalnom periodu, posebno kod prevremeno rodene dece sa malom porodajnom telesnom masom na rodenju. ~" Organizuju redovni preventivni pedijatrjski pregledi u domovima zdravja u cj ranog otkrivanja poremeéaja (npr. gastrointestinalnih poremecaja, infekcja i dr) | uklanjanja istin, odnosno zapoéinjanje mera rane rehabiltacile | stimulacje kod senzomih i razvojih poremeéaja (stub, govor, vid, zasloj u psitemotornom razvoju, kongenitalna displaziia kuka). Organizuju se f savetovalistva sa akcentom na promociju dojenja i pravilne ishrane, nege i higiene, prevencija nesreéa | prepoznavanja patognomonignih znakova poremetaja. Vakcinacija se sprovodi prema usvojenom programu i kalendaru. lav \\W)=s(\Y4q Zdravstvena zastita Skolske dece i mla Deca i mladi imaju raziéte potrebe | specifiénosti u koriSéenju zdravstvene sluzbe, koje proistigu iz asni karakteristka Zivotnog doba. Zivolnistilviroditelja imaju velikiuticaj na ra2voj deteta. 8 u predSkolskom periodu se formiraju stavovi prema ponaéanjima vezanim za zdravie, kao 3to su puSenie,fizicka altimnost i modaliishrane. Ishrana osteje glavni zdravstveni i razvojn dnc za ovu grupu, Deca ovog uzrasta u veto meri ispalavaju sopstvene 4elje u pogledu ishrane | posinju da stvaraju sopstveni stav po pitenju dita. Lo8e navike u ishrani su ghavni wzrok neuhranjenosti sa jedne strane, a gojaznosti sa druge, Sto se moze negativno odrazt na fiziék i psihickirazvoj deteta {injegove sociale interakcij). Jo8 jedan problem, nazalost, predstavia ine (tako) retko zlostavlanje i zanemarivanje dece, dje posledice mogu bit fizicke i psihiéke, i mogu biti nepopravjive. Na decu uzrasta § do 9 godina, kao grupe koju karakterife ne samo primama veé i sekundama soaijalizacija, akode uti iustovi okruZenja. Kako dete posta izozenije Siem fiziékom i drustvenom okruzenju, javljaju se novi zdravstveni izazovi. Skolsko okruzenje, visnjacl i medi ostvaruju sve veei uticaj na uspostavijanje viednosti, stavova i modela ponaéanja, koje moe bit rziéno po zdravie i razvo Zdravstvena zaatite dece u ovom Zivoinom dobu se ostvaruje puter: = Programa obavezne imunizacije od zareznin bolost, = SluSbi domova zdravlja, Koje rade na ranom otkrivanju poremedeja kroz sprovodenje detalinih sistematskih pregleda (provera vakcinalnog statusa, procena infelektualnog i emocionalnog razvoja, sfomatoloski pregled)); ~ Raavjanja savelovalignog rada 2a otkrvane | otklanjanje faktora izika 2a nastanak poremecaja psihomotomnog | psihosocjalnog razvoja, i praéenje zdravstvenag stanja dece sa problemima u razvoju kroz razvijanje timova za rad sa decom sa problemima u razvoju; = Prevencie povredivanja dece sa posebnim akcentom na prevenciju povredivanja u seobraéalu i kod kuée. Takode, Visi se zaitta dece od eksploatacje i opasnog rada po zdravle; Strana | 76‘Adolesceneija je definisana kao Zivotno doba od 10 do 19 godin, period koji predstavja pretazak detinstva uzrelost, koji se Karakteri6e dubokim promenama vezanim za biolo3ki cast, sekstalno, emotivno, psihosocjalno i kogritivno ssazrevanje praéeno razvojem apstraktnog misijenja. Adolescent! imaju posebne potrebe, prioitete i naéine koriscenja zdravstvene Zastite. Kao priortetnl problemi zdravstvene zaSiite adolescenta, izdvajaju se: nedovoljno korséenje 2éravstvenih usluga, nedovolino zastupljeni zdravi stilov Zivota, gojaznest, problemi reproduktivnog zdravija (npr. rano stupanje u seksualne odnose, riziéni seksueli.odnosi, niska upotreba Kandoma i ostaln kontraceptvnih sredstava, visoka uéestalost STD, adolescenina frudnoéa), upotreba psinoaktivnin supstanci, povredo, problemi mentalnog ravi, nasife i vSnjaéko nasil, kao i drug vidow zlostavjanja i zanemarivanja, Zravstvena zaitite adolescenata se obavja na slededi nagin: = Sprovodenjem promocije zravja usmerene na sve adolescenta, a posebno na osetlve grupe. Proinocija zdraulja podrazumeva: 2dravu i uravnotezenu ishranu, prevenclju gojaznosti i poremeéaja ishrane; promoci fziéke aktivnost; zdravija usta | zuba; promocju mentalnog zdravja; prevencjy riziénog seksualnog ponaSanja, upotrebe duvana, alkohola i psihoaktivrin supstanci; prevencju povreda i trovanja, nasa, Zanemarivanja, zlostadjanja { eksploatacie; i prevenciu obollenja koja nastaju zbog nepovolinh uticaja spolasnje stedine; = Sislematskim pregledima, planiranim razgovorima i kontrolnim pregledima radi pratenja rasta, razvoja, zdravstvenog stanja, ponaSanja adolescenala, ranog otksivanja poreme¢aja zdravlja, znakova zanemarivanja i lstevianja; Primenjuje se i program obavezne imunizacie od zaraznih bolesti = Obezbesivanjem .poverliveg ranog otkrivanja i legenja polno prenosivin infekoija i pruzanjem dobrovolinog poverljvoy Savetovanja, = PruZanjem informaciia edolescentima u savetovalistima kroz grupni 2éravstveno-vaspitni rad i individvalni saiiétodavnj rad, i podstie se sradnja na promocii zdravja u zajedniol; Posebno je bitna edukaoija u oblasti reprodultivnog zdravija. (Edukacja obuhvate: pruZanje informaci, usvajanje znanja 0 anatomij i fiologi reprodultivnih organ, partnerskim odnosima, bezbednim i rzinim seksualnim odnosima, donoéenju odluka 0 seksualnom ponasanju, koriSéenju zestite, neplaniranoj irudnoci, kontracepci i polno prenosivim infekcjeme, ukjucujudi HIVAIDS; sticanje Zivotnh vestna za donoSenje odluka, pregovaranje o stupanja u seksualne odnose i koriféenju ze8tte, odupiranje prisku...) = Higjensko sanitamim nadzorom u Skolama, domovima uéenika i drugim ustanovama u kojima Zive adolescent, LAAN) Sc! Zdravstvena zastita starih COsobe koje su starje od 65 godina se mogu svistatiu starju populacionu grupu. Ova grupa se svistava u ranjivu ‘grupu, 2bog stava o opadajuéem zdravstvenom stanju sa godinama. Nejvesi broj start je dobrog zdravstvenog stanja inezevisno je u svakodnevnom funkcionisanju, ali ostatak je slabijeg. Od oboljenja koje dominiraju svakako jesu bolesti Kardiovaskulamog sistema, gde se tokom godina sigumo povetava morbidtet i mortaltet, zatim oboljenja respiratomog sistema, kaStano zglobne promene, bolesti urogenitalnog sistema id. Procenjuje se da vige od 20% ima ‘multiple dijagnoze. Zbog toga mnogi su pod polterapjom, Sto povetava Sansu za nastanak nedelenih efekala | postadica po zdravie. Procena potreba starih se vr8i na osnovu: ~ _Aktisnostiu svakodnevnom Zivot (staranje o sebi, Zivot u zajedhic) = Flaiékog zdravlja (sposobnost kretanja, vezanost za postel, koriSéenje lekove); = Mentalnog zdravja (ocuvanost kogntvni funkcja): = Socijalnih i ekonomskih resursa (raspolozivost sredstave za izdréavanye); = Okolinskih fektora, = Stepena optereéenost oni kofibrinu o staima, Strana | 7Zdravstvena zastita starih se zasniva na: ~ Prevencii nepotrebnog gubitka funkcionalnih sposobnost, puter brige ofiziGko| aktivnostii pravlno|ishrani, ~ Prevenoii zdravslvenih problema, putem ranog ollivania ist, i blagovremeno| primeni pritagodene | efikasne terapie. Leéenje, pre svega, treba daitude kuéno i ambulantno, pa tek ukolko je to nedovoljno da bude bolnicko; ~ Akcijama zajednice da se stimulie dobravolni rad sa sterima, kako biim se obezbedil bol uslovi za lepSu starost ly WA=412-@) Zdravstvena zastita osoba sa invaliditetom Nesposobnost ili invalidnost predstavija ograniéenje, koje je proisteklo iz nedostatka zdravlja, da se neka aktivnost bavi na nagin il u granicama koje se smatraju normalnim za udsko biée, Hendikep predstavija nemoguénost odredene osobe da, usled nedostatka zdravlja lit invalidnosti, ispunjava uobiéajenu drustvenu ulogu, koja zavisi od pola, starost i drustverih i kulluralnih faktora, i moZe trejati kradi ili dui period. Hendikepiranost nastaje kao rezultat oSteGenja struktura il funkcie organizma, i u danaénje vreme je u porastu zbog produzavanja duzine Zivota, uz voti tizik i sve Ee8¢a povredivanja na radnom mestu, kod kuée, u saobracaju ii dr. U porastu je i bro} dece sa hroniénim neizledivim bolestitia, Koja presivjaveju zahveljujuéi savremenim medicinskim sredstvima, Takode, bolje je razvijena dijagnostika, kao i praéenje i registrovanje ovih sluGajeva. Hendikepiranostinvaldnost pored zdravstvenih posledica po osobu, nosi i socijalno~ckonomske posledice, poput poveéanja zdravstvenih tro&kova i troskova sociaine zaitite, kof inae slalno rastu. Dodatno, dostupnost i korSéenje obrazovnih, sooijalnih i drugih drZavnih javnih sluZbi nje zadovoljavajuéa, io se posebno odrazava na osobe sa riskom nivoom obrazovanja, Ovo se moze uoéit na primeru zaposlenja ovih osoba, jer je samo oko 13% zaposleno, aod njih samo tretina smatra da su im fiziki uslovi rednog mesta, keo i dufina radnog vremena i obim posia piilagoden., Mere tercijame prevencie su vazan oblik zdravstvene zaatite (udi koji Zive sa invaliditetom. intervencje zahtevalu istovremeno angaZovanje keko medicinske discipline, tako i raz nemedicinskih disciplina, U pruzanje podiSke bolelima ulijuBeni su medicinskiradnici (lekari, sestre,terapout), kao i profesionalci drugindisciplina (socjalni radnici, psinolor, defektolozi logopedi id.) Zdravstvena zastita osoba sa invaliditetom obubvata: ~ Rano otkrivane i djagnostiku; ~ Rehabiltaciu, kako medicinsku tako i socijalny, uz edukaciju o samozasiit i postojanja specialnog obrazovanja, = Obezbedivanje pomagela i drugih tehnickih detalja; = Postojanje drustventh sluzbi za davanje saveta i pomosi = Stvaranje Sto bol uslova svakodnevnog Zivota za hendikepirane. Medicinski tretman, fizikalna rehabilitacia, pomoé psiholog, obezbedivanje pomagala i druge mere nisu dovoljne u prevenciji hendikepa, ukoliko &iri druStveni uslovi ne omoguéavaju i ne &tite postovanje ljudskih prava i dostojanstva ove grupe. Bitno je ukljuéiti pripadnike ove grupe u sve sfere druStvenog Zivota na ravnopravnoj osnovi, treba podstaéi njihovo zaposljavanje na odgovarajuéim radnim mestima iu odgovarajuéim uslovima rada, i samim tim im omoguéiti Zivot dostojan Goveka. Potrebna je dobro razvijena zdravstvena sluzba i snazna zajednica Strana | 78ee eee UA) =iijg Zdravstvene ustanove Zdravstveni sistem cine ustanove koje pruzaju zdravstvene usluge (domovi zdravia, bolice, zavodi, institut), kao i institucije, oraanizacije, razliéti sektori | ministarstva, koja imaju uticaj na osnovni dl i svrhu njegovog postojanja, a to je oBuvanje i unapredenje zdravija populace. Kao i svaki drugi sistem, zdravstveri sistem predstavija skup sastavijen iz medusoino povezanih delova, koji moraju funkcionisati zajedno kako bi sistem bio delotvoran i ostvario cijeve. Zdravstvenu sluzbu dine Zdravstvene ustenove koje rade na sprovodenjt i obezbedivanju zdravstvene zastte, kao | 2zdravstveniradnici i saradhici, koji obaviaju zdravsivenu detatnost. COrganizacija pruzanja zdravstvenih usluga se u svim zdravstvenim sistemima uobléajeno odvija na tri nivoa, gde je podela izvréena u odnasu na veliénu populaciie koji odredeni nivo obezbedule, zalim na karakleristke oboljenja i stanja kojima se odredeninivo bavi, ina osnowu organizaciorih karakterstika ustanove: Primarni nivo zdravstvene zaatite se organizuje za teritorju lokalne zajednice (opétine). Zdravstvenu uslugu pruZaju lekati opSte medicine, ginekolozi, pedijati i stomatolozi, u timu sa medicinskim sestrama, fzioterapeutima i dr. Primama zdravsivena zastita treba da zadovoljava 85-90% celokupnin zdravstvenih potroba stanovristva. Populaciona grupa ukljuéyje do 2000 osoba na jednog lekara, tj. 10000 do 50000 osoba na jedinicu primame zdravstvehe zaatite. Ustuge u okviru primame zdravstvene zailite obuhvataju sve mere zadlite (promocija zdravlja, provencja bolesti, djagnostika, leéenje bolest,rehabiltacija i nega). Sekundarni nivo zdravstvene zaétite pokriva nivo okruga, i realizue se u okviu optih bolhica, gde se radi na reSavanju kompleksnijh stanja koje se ne mogu reSiti na primamom nivou. Kadar obubvata opite hirurge, intemiste, ginekologe, pedijatre, psihijatre i dr. Populaciona grupa ukfucuje od 100000 do 500000 na jedinicu sekundame zdravstvene zaitite; Tercijarni nivo zdravstvene zastite predstavija visokospecializovan nivo, i ukjuéuje one usluge koje se mogu pruzati samo u specializovanim, za posebne svihe osnovanim, insttuejama, Zdravstveni kadar dine subspecijalist poput kardiologa, endokrinologa, plastiénog hirurga i dr. Ovakve institucije su ujedno i Skole za zdravstvene kadrove (npr. univerzitetska deéia bolica — Tisova). Tercjami nivo zdravstvene za8tte obubvata populaciju od 500000 do 5000000 osoba, a pokriva tertorju regiona. Zdravstvena‘ustanova se osniva u skladu sa planom razvoja republike, odnosno pokrajine kojim je utvrdena mreza, struktura, vista, broj i raspored zdravstvenih usluga. Zdrevstvenu ustanov mogu osnovali drustveno-poltiske zajedrice, fondovi, preduzesa, ustanove koja obavijju druStvenu delatnast, gradani i druga pravna ica. Radi oslvarivanja efikasnosti, ravionalnosti i podele rada u sprovodeniu zdravstvene zaStte, zajednitkog koriséenja kepaciteta, opreme i Kadrova, ekonomiénastiu poslovanju i razvoju, obezbeduju se jedinstvenisistemi organizacje zdravstvene sluzbe u okviru delatnestizdravstvenih usluga. Ova jedinstveni sistom organizacje zdravstvene sluzbe obezbeduju sledeée zdravstvene ustanove: Dom zdravlja je ustanova primame zdravstvene zadtit, koja uslugama poktiva teritorju lokalne zajednice (opitine), primenjujusi dispanzerski(socijalno-medicinski) motod rada, Sadr2i sludbu opste medicine, ginekologie, pediatie, hitny sluzbu, skuzbu medicine rada, stomatologiu i patronaznu sluzbu, i pruza sve mere zastile (promocja zdravlja, prevenciia bolest, ojagnostika, leéenje bolesti, rehabiltaoja i nega) za sve kategorje {ociojéed, predSkoiska deca, omladine, odrasli trudnice, star). Bavi se i praéenjem i proueavanjem 2drevstvenog stanja stanovnistva,higjenskih uslova, i uslova Zivota i rada. Zdravstveniradnici rade u fim, dij je koordinator Jekar opéte prakse, Dom zdravlja ima svoje zdravstvene stanice, u kojima rade lekar i sestra, radi Sto veée dostupnostizdravstvene zastite ima. Strana | 79Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obavija farmaceutska zdravstvena delatnost na primarnom nivou, skladu sa Dobrom apotekarskom praksorn, Kofa obuhvata: promociu zdravija, zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ofwvanje | unapredenje 2dravija pravllhom upotrebom lekova i drugih medicinskih sredsiava; promet na melo lekova i odredenih vista medioisskih sredstava, dijetetskih proizvoda i dr; praéenje savrementh struénih i nauénih dostignuéa u oblestifarmekoterapie i pruZanje informacija gradanima i zdravstvenim radnicima; ao i izradu magistralih lekova, Apoteka u svom sestavu moze imatii galensku labora Zavod je zdravstvena ustanava koja sprovodi zdravstvenu zat pojedinih grupacija stanovnistva, odnosno 22dravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zat. (npr. Zavod za zdravslvenu zadttu studenata, Zavod za zdravstvenu zestitu radhika, Zavod za hitnu medicinsku pomc, Zavod za gerontologiu, Zavod za stomatologiu, Zavod za pluéne bolesti tuberkulozu, Zavod za kozno-veneriéne bolest id.) Bolnica je ustanova sekundame zdravstvene zaStite. Zdravetvena delatnost koju obaviia, je po pravilu nastavak prethodno zaposete u domu zdravlja (npr. dijagnostike, leéenja, rehabiltacj),u sluéaju kada su 2b0Q sloZenost | {eZine obolenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smestaja i dr Bolnica je duzna da saraduje sa domom zdravja, i pruza mu strufnu porioé u sprovodenju mera primatne 2dravstvene zastite, Stacionarma i specijalistisko-konsultativna delatnost predstavlja jedinstvenu funkcionalnu i organizacionu celinu bolnice. Bolnica organizuje svoj rad tako da se najveti bro] bolesnika ispituje I ledi u polkinickoj sluZbi, a stacionamo legenje se ‘pruza obolelim i povredenim lcima samo kada je to neaphodno, Ona maze imati, odnosno organizovati, posebne ‘organizacione jedinice za’ produzenu bolnicku negu (npr. gedit), peliativno zbrinjavanje oboteth u terminalno| faz bolesti, ka i za legenje obolelihu toku dnevnog rada (dnevna bolnica). Bolnica mode biti opSta i specijaina, = Opsta bolnica se osniva za tertonju jedne il viée opStina, i pruza zdrevstvenu zastt licima svin uzrasta obdleth od raziitin vista bolesti. Ona mora imati organizovane sluzbe za prjemizbrinjavanje hitnih stanja, cbavijanje specijalistisko-konsultativne i stacioname zdravstvene delatnostl iz inteme medicine, pediatije, ginekologie i akuSerstva i opste hirurgie, laboratorisku, rendgen i drugu djagnostiku u sktadu sa svojom delatnoS6y, anesteziologlu sa reanimacijom, ambulentu za rehabiflaciju, farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnitke apoteke. * Specijaina bolnica prua zdravstvenu za8titu licima odredenih uzrastnih grupa, odnosno obolelima od odredenih bolesti. Ona obavija specijalistiéko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za oblast a koju je osnovana, laboratorjsku i drugu dijagnostiku, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnitke apoteke. Klinika (institut) je zdravstvena ustanova koja obavija visokospecializovany specijalisticko-konsultativny i stacionamu zdravstvenu delatnost iz odredene grane medicine, odnosno stomatologije, na tercijamom nivou. Ona obavia i obrazovnu i nauéno~istrazivaéku delatnost u skladu sa zekonom, zbog Gega se mode osnovati samo U sedistu univerziteta Koji u svorn sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Ukoliko na teritoriji na kojoj je Kika ‘osnovana ne postoji opsta bolnica, Kinika ée obaviat i delatnost opste bolnce. Kliniéki contar (Kliniéko-bolnigki) je zdravstvena ustanova, koja objedinjye delatnost tril vise Klinika, tako da Gini funkcionalnu celinu, organizovanu i osposcbljenu da moze uspeSno obavijati poslove i zadatke koji se odnose nna obavijanje visokospeciiaizovane specijalstcko-konsultatine i stacioname zdravstvene delatnosti na tercjamom nivou, kao i obrazovno-nastavne i navénoistrazivatke delalnasti. On obavja specijalizovanu polklnigku i bolnigku zdravstvenu delatnost iz vse grana medicine, odnosno oblasti zdravstvene zaitite. Kini Centar mode se osnovati samo u sedigtu univerzteta koji u svomn sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Ukolko 1a tertorj na kojo) je Kini&ki centar osnovan ne postoj op&ta bolnica, on ée obavija i delatnost opste bolnice. Strana | 80