1. Navesti šta je i obrazložiti metodu interpolacije. Navesti min.

3 primera u
Beogradu poznatih arhitekata i složiti ih po
vašem ukusu po uspešnosti sa 1,2,3. (str. 62. Udžbenik)
Interpolacija označava umetanje novog objekta u staro tkivo. Ova najaktivnija metoda povlači i mogućnost navećih greškaka u
procesu. Jaka autorska arhitektura današnjice nadilazi i nameće se zatečenom okruženju. Ovakav način se smatra
inovacijom i ima pozitivan predznak. Nekada se prilagođavanje smatralo boljim načinom: materijalom, bojom ili
prilagođenim stilom. (Brana Mitrović, Mihajlo Mitrović, Miša Mirković...)

2. Navesti min. jedan protokol / konvenciju koja je ključna za ekološku sredinu

gradova. Objasniti o čemu se radi i šta su
smernice koje se preporučuju u 21. veku (tolerancija). (str. 26. udžbenik)
Kyoto protokol iz 1997.; Bečka konvencija iz 1985, (ozonski omotač); Motrealski protokol iz 1979. o oštećenju ozona. U
konvencijama se radi većinom o smanjenu gasa CO2 kao najvećeg zagađivača vazduha i načinu kako bi to trebalo da se
sprovodi. Tolerancija do 2020. bi trebala da bude 0, ali je to teško izvesno.

3. Šta označava metoda urbane reciklaže? Navesti min. 3 primera u Beogradu ili u svetu i kratko objasniti svaki
od njih. (str. 28, 29. udžbenik) Označava korišćenje materijala koji su već bili upotrebljeni ili čitavih zgrada koje su služile
drugoj svrsi u objekat nove namene. Prevashodno se odnosi na upotrebu nekadašnjih industrijskih postrojenja.
(Canary Wharf dokovi Londona, Crkva na Bajlonijevoj pijaci – BITEF; amam Kneza Miloša u kafe Monument, lagumi
koji postaju klubovi (Anderground), Šećerana, Depo itd.)

4. Iz kojih fondova se finansira urbana obnova? Obrazložiti mogućnosti! (str. 51. udžbenik)
Kombinacija više investitora, grada, države i privatnika pokazuje najbolje rezultate. Privatnici sagledavaju profit, grad i država
su finansijska podrška ali i kontrola. PPP (private public partnerships). Država fondove pronalazi čak i u Igrama na sreću.

5. Navesti struke koje se sustiču zajedno na jednom projektu urbane obnove i regeneracije i objasniti zašto je potrebno da
rade zajedno! (str. 128. udžbenik) Arhitekta, urbanista, sociolog, ekolog, zaštitar, izvođač radova,ekonomista – sinergija je
neophodna jer u procesu postoji potreba za svakom od tih oblasti, posebno socilologa i ekonomista jer sociolog mora da
rešava socijalna pitanja a ekonomista da predvidi povećanje radnih mesta i unapredi ekonomsko stanje.

1. Objasniti metodu rehabilitacije! (str. 58. udžbenik)

Rehabilitacija podrazumeva različite metode da bi se grad ili četvrt oživela. Osnova reči “habilitare” znači ozdravljenje.
Pretpostavlja se da je postojeće stanje dela grada ili četvrti bilo fizički izuzetno loše, a to znači da se očekuje veći kvanitet
posla od npr. regeneracije. Ukazuje na pomak u procesu regeneracije od više stepeni unapred.

2. Gde je doneta i inaugurisana Lokalna Agenda 21, i zašto baš tamo? (str. 18. udžbenik)
Lokalna Agenda 21 je donesena u Rio De Janeiru 1992. godine – u kojoj se razmatraju osnovni postulati o ekologiji. Ovaj
svetski susret je iniciralo naglo detruiranje ekološkog stanja planete zemlje. Doneseni su određeni zakoni koji se većinom
protive kapitalističkoj praksi, a čiji su vinovnici prevashodno nerazvijene zemlje, najviše pogođene devastacijom i
ekološkim propastima. Rio de Janeiro je izabran za sedište susreta kao jedan od najsiromašnijih gradova na svetu.

3. Kako se štiti moderna arhitektura? (str. 88. udžbenik)

Moderna arhitektura se odnosi na svih 100 godina prošlog veka. (rana moderna, kasna moderna, postmoerna, neomoderna
i prelazni oblici). Štite se pojedinačna dela, grupe objekata i ansambli prema kriterijumima koji su podeljeni u 2 grupe:
opšte i posebne vrednosti dela. Za celine i ansamble vrednuje se stilska reprezentativnost i ambijetalna vrednost. Jedan
od važnih kriterijuma su i strukovne nagrade. Režim potpune zaštite čuva izvorni oblik ali ne isključuje promenu
namene unutar objekta. Režim delimične zaštite dozvoljava remodelaciju bloka i poboljšanje standarda
komplementarnim sadržajima.

4. Šta podrazumevaju osnovne linije delovanja (smernice) globalne i održiveurbane obnove? (3 aspekta, primer Barselone,
udžbenik) (str. 96. udžbenik) Smernice ili linije delovanja se odnose na A. Ekološki, B. Društveni i C. Privredni
aspekat. Ekološki se odnosi na prioritet u održvanju postojećih građevina umesto gradnji novih, prioritet reciklaže,
smanjenje resursa i sirovina, unaprešenje zaštite na radu, čuvanje pejzaža i prirodnih resursa, izbegavati štetne
emisije, kontaminaciju...Društveni aspekat se odnosi na dostupnost stanovanja dostojnog za sve, zaštitu graditeljskog
nasleđa, zdravo stanovanje adaptabilno vremenu i socijalnu integraciju. Privredni aspekat se odnosi na
pojačavanje donacija za tehničku infrastukturu, korišćenje
savremene tehnologije, fleksibilnost.

5. Šta označava prinicip “step by step”? Kakvi su efekti u oblasti urbane obnove? (str. 122, 123. udžbenik)
Pristup je postepen: 1. formira se profesionalna grupa na lokalnom nivou koja utrđuje potojeće stanje; 2. radi se na katalogu
mera ili smernicama; 3. zakonodavstvom se rešavaju pravni odnosi 4. razvijaju se posebne mere prema kriterijumima
i po potrebi uključuju strani eksperti; 5. Grad u ovoj fazi ulazi u proces sa ciljevima, procenama i odlukama; 6. utvrđuju se
organizaciona shema, okvir akcije, terminski plan i rokovi.
1. Objasniti metodu remodelacije. Na šta se odnosi i da li može da se odnosi i na ceo urbanistički potez? Navesti primer u
Beogradu. (str. 58. udžbenik) Označava problikovanje ili ponovno modelovanje. Ako se odnosi na kuću u projektantskom
smislu podrazumeva dodavanje ili oduzimanje elemenata. U urbanističkom smislu dozvoljeno je preoblikovanje fasada na
čitavom potezu. (novo beogradski primeri - blokovi koji su dobili umetanjem nove elemente/ objekte, kao blok preko puta
SIVa)

2. Ciljevi Lokalne Agende 21! (str. 19. udžbenik)

Ciljevi lokalne Agende 21 se odnose na poboljšanje kvaliteta vazduha i zaštitu klimatskih uslova, regeneraciju izgrađenu
okolinu, obnovu energiju, tiču se stanovanje, širenja informacija i participacije građana, pokretljivost (mobinost, saobraćaj),
instrumente urbanog menadžmenta i otpad.

3. Regeneracija istorijskih jezgara – problemi. Navesti i objasniti. (str. 58. udžbenik)

Unapređenje ili regeneracija se sve češće upotrebljava kao širi termin i odnosi se na čitave delove gradova. Razne metode
koje se upotrebljavaju imaju kao cilj i socijalni i ekonomski aspekat poboljšanja. U istorijskim jezgrima problematična je
zaštita graditeljskog nasleđa, odnosno implementacije nove arhitekture unutar postojećeg stanja koje je často
zaštićenom zakonom o zaštiti spomenika kulture.

4. Prednosti i nedostaci ekološkog dizajna. Objasniti. (str. 72. i 73. udžbenik) Ekološki dizajn počiva na
upotrebi alternativnih izvora energije pri projektovanju. Istraživanja traju već dvadeset godina a među
najvažnijim se izdvaja korišćenje lokalnih prirodnih resursa (da bi se na transport što manje trošilo). Upotrebljavaju se
“sunčane sobe”, “napredne kuće” od slame, “modularni objekti”, upotrebljava se kišnica za sivu vodu, koriste se
ravni krovodi za sadnju voća i povrća, forsira se zelena gradnja. Nedostaci ovog dizajna kriju se u činjenici da ušteda
nije tolika koliko smo očekivali, te da je u prvoj fazi projektovanja ovakav dizajn
prilično skuplji u odnosu na tradicionalan, a tek u fazi procesa u kontinuitetu, ekološki dizajn pokazuje
dugotrajnije preimućstvo i veću korist.

5. Na šta se odnose pokušaji rešavanja getoizacije kao najnegativnije

posledice urbane obnove? (str. 112.
udžbenik)
Borba uključuje aktivanje državnih programa u ovu svrhu: ponovo smeštanje u istom kvartu raseljenih familija, a iz
programa izgradnje novih stambenih jedinica ili u onim stambenim jedinicama koje su rehabilitovane od strane
Države i lokalne samouprave.

1. Navesti minimalno 4 koraka kojima se uvodi i unapređuje urbano – ekološki red u gradovima! Obrazložiti svaki od koraka!
str.22 i 23 udžbenika “Obnova gradova u novom milenijumu” koji je dostupan i online na fakultetskom sajtu
1. selekcija otpada
2. smanjenje koncentracije saobraćaja
3. smirivanje rezidencijalnih zona uvođenjem slepih ulica i principa “češalj”
4. pojačanje zelenih zona
5. uvođenje i distribucija vodiča (biltena) za održive građevine
6. Edukacija (mladi, najstariji, zelene fajle itd.)
4 tačna odgovora od navedenih 6 dobija max. poena - sa obrazloženjem svakog koraka

2. Navesti 3 parametra zbog kojih se neki grad štiti kao celina - nabrojati min. 5 primera - gradova pod UNESCO – vom zaštitom!
str. 41,42,43 udžbenika
1. vrhunska kulturna, arhitektonska i urbanistička vrednost za celo područje
2. istorijska vrednost, vrednost starosti za celo područje
3. vrednost posebnosti, izuzetnosti za celo područje
Brisl, Briž, Prag, Telc, Mon sen Mišel, Arl, Strasbuz, Pariz – obala Sene, Avinjon, Lion, Vatikan, Budimpešta – obale, stari Rim,
Firenza, Venecija, Napulj, Siena, Ferara, Urbino – ist. jezgro, Kjoto, Kremlj i Crveni trg u Moskvi, San Petersburg, Kendi, Bern,
Bat UK, jezgro Istanbula, Jerusalim...
min. 5 tačnih gradova plus 3 tačna parametra dobijaju max. broj poena

3. Objasniti šta je “lako odbranjiva arhitektura” i kako se sprovodi!

str. 77 udžbenik
“Easy defensible” arhitektura predstavlja prioritetni zadatak pri projektovanju. Zelene površine se projektuju tako da su lako
sagledive i samim tim lako odbranjive, sa niskim zelenilom; sa brisanim prostorima bez šuma i bogatog visokog zelenila, dobro
osvetljeni i jasno označeni. Haustori i ulazi u stambene delove se dodatno osvetljavaju, uvode se čuvari. Ograde su sve češće i
sve više. Ne projektuju se uski nesagledivi hodnici niti podrumi koji nisu pod nadzorom. Uvodi se video nadzor u sve javne
stambene prostore. Video nadzor se umrežava i spaja sa policijskom zaštitom i zaštitom lokalne uprave.

4. Navesti 4 smernice tzv. “Otvorenog grada” bazirane na principima eko – grada (primer Barselone – udžbenik):
str. 98 udžbenik
1. podržavanje raznolikosti i izdizanje iznad lokalnih jednoznačnih interesa
2. samoregulacija – stimuliše je sistem decentralizacije koji se realizuje po lokalnim samoupravama
3. strabilnost u širokoj razmeri, orijentisati politiku da funkcioniše po svim vremenskim dimenzijama
4. minimizirati programe kratkog daha, dugoročno razmišljati i planirati

5. Obrazložiti princip “oslobođenja zemljišta” - ko ga sprovodi i kojim je novim funkcijama namenjen?

str. 123. udžbenik
Princip “oslobođenog zemljišta” pripada novijim metodama koje možemo da koristimo pri regeneraciji: označava eksproprijaciju
od strane države ruiniranih zgrada, na čijem se mestu ne grade nove, nego se ostvaruju javne i zelene površine: trgovi, parkovi,
šire se ulice... Ova metoda se sprovodi u cilju smanjenja gustine u gradskom jezgru. Sprovodi ga lokalna / urbanistička uprava
prema važećim zakonima.