Izvori jednosmerne i

naizmenične struje;
karakteristike monofaznog i
trofaznog sistema
 Izvori jednosmerne i naizmenične
struje
Po definiciji struja je usmereno kretanje naelektrisanih čestica od većeg ka
manjem potencijalu.
Prema toj definiciji za nastanak struje potrebna je ispunjenje tri uslova :
❖Postojanje napona (razlike potencijala)
❖Postojanje slobodnih, pokretljivih naelektrisanja (elektroni i joni)
❖Postojanje zatvorenog kola (zato što je za stalni protok naelektrisanja potrebno
njihovo kruženje)

Napon odnosno razliku potencijala obezbeđuju električni izvori.

 Izvori jednosmerne i naizmenične
struje
Poznato nam je da postoje jednosmerna i naizmenična struja. U
skladu sa tim postoje izvori jednosmerne i nazmenične struje.

Izvori jednosmerne struje su: Izvori naizmenične struje su:

- baterije - el. mag. generatori
- akumulatori naizmenične struje
- el. mag. generatori - agregati
jednosmerne struje
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori

Baterije i akumulatori spadaju u hemijske izvore

električne energije, zato što se razlika potencijala na
njihovim elektrodama dobija pomoću hemijskog procesa
u galvanskim elementima.
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori
Ako se dve metalne ploče, elektrode,
potope u elektrolit dobija se tzv.
galvanski element, koji može biti izvor
vremenski konstantne struje.
Najprostiji galvanski element je Voltin:
dve metalne ploče (od bakra i cinka)
potopljene u elektrolit od razređene
sumporne kiseline.
* Elektrolit je hemijsko jedinjenje koje je sposobno da provodi struju jer sadrži ili
stvara pokretljive jone koji mogu prenositi električni naboj.
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori
• U elektrolitu se nalaze elektrode od istog
materijala, prekidač je u položaju 1-1,
galvanometar ne pokazuje otklon (u kolu
nema struje)
• Ako se galvanski element veže na izvor
jednosmernog napona U (prekidač u
položaju 2-2) i ako se pusti da se neko
vreme vrši elektroliza, posle uklanjanja
izvora još neko vreme če postojati struja
čiji je smer suprotan u odnosu na smer struje koja je tekla dok je bio
priključen naponski izvor.
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori
• Struja je nastala je usled naponske
razlike koja se pojavila između
elektroda
• Pojava da se elektrode u elektrolitu
nakon izvršene elektrolize ponašaju kao
polovi nekog izvora struje -
elektrolitička polarizacija.

Galvanski elementi - primarni izvori - mogu se upotrebiti samo

jednokratno, jer u njima nastaju nepovratni elektrohemijski procesi.
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori

Baterija je elektrohemijski sistem koji sadrži jednu ili više

galvanskih ćelija u kojima je uskladištena hemijska energija
koja se tada može upotrebljavati u električnom obliku.
S druge strane, baterijom se može smatrati i niz sličnih redno
vezanih galvanskih ćelija.
Izvori jednosmerne struje
Baterije (princip stvaranja razlike
potencijala na elektrodama kod različitih
tipova galvanskih elemenata)
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori

Akumulator spada u sekundarne galvanske elemente, tj.

postoji mogućnost punjenja i ponovnog trošenja za razliku
od primarnih kao što su obične baterije koje se troše
jednokratno.
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori
Jedan od najčešće korišćenih - olovni akumualtor - sastoji se
od dve olovne ploče potopljene u razblaženi rastvor sumporne
kiseline.

Pre punjenja akumulatora olovne

elektrode presvučene su olovnim
sulfatom PbSO4, jer se nalaze u
sumpornoj kiselini.
Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori
Kada se akumulator puni, proizvodi
elektrolize (H2 i O2) hemijski deluju na
elektrode i na anodi nastaje olovni
superoksid PbO2, a na katodi olovo Pb
Akumulator je pun kada se na katodi
počnu dizati mehurići vodonika - dostiže
napon od 2,2 – 2,6 V po ćeliji
Ukoliko se akumulator sastoji od 6 ovakvih ćelija, vezanih redno,
ukupni napon takvog, napunjenog akumulatora je oko 13,2 V
Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori

Unutrašnjost akumulatora
 Izvori jednosmerne struje
-baterije i akumulatori
Pri pražnjenju akumulatora, napon ćelije brzo opadne na 2 V, taj napon
se održava neko vrieme, a kada opadne na 1,8 V akumulator se mora
ponovno puniti (11 V, u slučaju redne veze šest ćelija)

Količina elektriciteta koju akumulator može

dati pri pražnjenju (pri
eksploataciji) naziva se kapacitet
akumulatora i on se izražava u
amper - časovima (Ah)
 Elektromagnetni izvori električne
energije

Elektromagnetni izvori električne energije:

- Generator naizmenične struje
- Generator jednosmerne struje
 Generator naizmenične struje

Podsetnik : elektromagnetna indukcija

Posmatrajmo pravolinijski provodnik u homogenom magnetnom polju potkovičastog
magneta.
Provodnik pomeramo u homogenom
magnetnom polju potkovičastog magneta i to
normalno na pravac linija magnetnog polja. Pri
tome galvanometar registruje električnu struju
kroz provodnik. Smer struje zavisi od smera
kretanja provodnika.
Ako se magnet okrene za 180⁰, čime se
promeni smer magnetnog polja, smer
indukovane električne struje u provodniku
biće suprotan od prethodnog.
 Generator naizmenične struje

Podsetnik : elektromagnetna indukcija

Zaključak:
Smer indukovane električne struje zavisi:
• od smera kretanja provodnika odnosno od
smera delovanja sile;
• od smera magnetnog polja.
Slični efekti mogu se dobiti i ako se:
• magnet pomera, a provodnik miruje
• umesto potkovičastog magneta koriste
magneti u obliku šipke
• umesto stalnog magneta koristi
elektromagnet
 Generator naizmenične struje
Posmatrajmo sada metalni ram koji pokrećemo nekom mehaničkom silom
(okrećemo ručku prikačenu na ram ) tako da rotira u homogenom
magnetnom polju stalnog magneta.
Magnetni pol
Spoljnje kolo
sa sijalicom

četkica
Ručka kojom
okrećemo ram
kolektor

Ram u kome se
indukuje struja
Magnetni pol
 Generator naizmenične struje
Pri okretanju rama
njegove strane presecaju
linije magnetnog polja
naizmenično bliže jednom
pa bliže drugom polu.

Ako polovinu rama obeležimo crvenom a

polovinu plavom bojom kao na slici levo, i
okrećemo ram biće nam jasnije o čemu govorimo.
 Generator naizmenične struje
Crvena polovina rama
tokom jednog punog
okreta rama dva puta se
nađe u horizontalnom
položaju (površina rama je
paralelna linijama
magnetnog polja) –
jednom uz severni jednom
uz južni pol.
U tim trenucima jačina indukovane struje u
Isto je i sa plavom metalnom ramu je najveća ali je suprotnih
polovinom rama. smerova.
 Generator naizmenične struje
Takođe, površina rama je tokom jednog punog okreta dva puta normalna na linije magnetnog
polja – jednom kada je crvena polovina rama dole a plava gore (C) i jednom kada je crvena
polvina rama gore a plava dole (A). U tim trenucima jačina indukovane struje u metalnom
ramu je jednaka nuli.

Obratite pažnju da u položajima A i C nema struje u spoljnjem kolu, dok je struja u

spoljnjem kolu u položajima B i D suprotnih smerova.
 Generator naizmenične struje
Preko metalnih prstenova
(kolektora) na koje su povezani
krajevi rama (na svaki prsten po
jedan kraj) i ugljenih četkica koje
dodiruju prstenove, struja
indukovana u metalnom ramu se
prenosi u spoljnje kolo na koje je
priključena sijalica ili
galvanometar.
Ukoliko je priključena sijalica, ona će se pri okretanju rama naizmenično paliti
i gasiti a ukoliko je priključen galvanometar, njegova će kazaljka skretati
naizmenično čas desno čas levo (u zavisnosti od položaja rama u odnosu na
linije magnetnog polja).
 Generator naizmenične struje
Za one kojima nije još uvek jasno
Pogledajte ponovo podsetnik o indukovanju struje u linijskom provodniku koji se kreće u magnetnom polju stalnog
magneta (slajdovi 19 i 20). Sada obratite pažnju posebno na crveni segment metalnog rama koji je normalan na linije
magnetnog polja (slika levo). Ako ga posmatramo nezavisno od ostatka metalnog rama, videćemo da se ponaša kao linijski
provodnik iz podsetnika. Dok je bliže severnom polu kroz njega teče struja u jednom smeru. Pošto je povezan sa crvenim
prstenom taj smer se prenosi preko crvenog prstena u spoljnje kolo.
Linije magnetnog
polja

Kada se ram okrene za polovinu kruga i ponovo dođe u

horizontalan položaj (slika desno), crveni segment
metalnog rama je ponovo normalan na linije magnetnog
polja (i sada je bliže južnom polu) ali se zbog promene
položaja u njemu idukuje struja suprotnog smera u odnosu
na struju koja se indukovala kada je taj isti segment bio
bliže severnom polu. Pošto je povezan sa crvenim
galvanometar
prstenom taj novi smer struje se ponovo prenosi preko
crvenog prstena u spoljnje kolo.
kolektor
četkice
Smer indukovane struje
 Generator naizmenične struje
Za one kojima nije još uvek jasno
Sve ovo važi i za plavi deo rama, samo su indukovane struje u njemu suprotnog smera zato što on svoj položaj menja
obrnuto u odnosu na crveni deo rama: kada crveni deo ide naviše, plavi mora da ide naniže i obrnuto. Znači, smer struje
indukovan u nekom delu metalnog rama zavisiće od smera kretanja tog dela rama.
Ako uporedimo smerove strelica koji označavaju smer toka struje za crveni deo rama na slikama levo i desno videćemo da
su suprotni. Isto važi i za plavi.
Nemojte da vas zbuni što kad pogledate ceo ram svaki put struja kao da teče u istom smeru (smer kazaljke na satu ovde na
slici). Linije
Ako pogledate prstenove koji prenose struju u spoljnje magnetnog polja
kolo videćete da postoji razlika jer prsten beleži
promenu koja se dešava u segmentu rama sa kojim je
povezan. Naime, preko kolektora svaki od krajeva
metalnog rama je tokom okretanja stalno povezan za
isti kraj spoljnjeg kola i tokom okretanja rama nema
prekida u kontaktu između rama i spoljnjeg kola pa se
galvanometar
preko prstenova prenosi svaka promena smera struje u
ramu, odnosno, spoljnje kolo zahvaljujući prstenovima
(kolektorima) ’’zna’’ da se ram okrenuo ’’naopačke’’. kolektor
četkice
Smer indukovane struje
 Generator naizmenične struje
Za one kojima nije još uvek jasno
Situacija je ista kao kad imate sat (od stakla, proziran je) koji
Sl. 1 Sl. 1a normalno radi i kazaljka mu se normalno kreće (slika 1). Ako
taj sat okrenete s naličja (pošto je proziran i dalje vidite
brojeve i kazaljke) kazaljke se kreću u suprotnom smeru od
stvarnog smera njihovog kretanja (slika 1a).
Posmatrajmo sliku 2. Mehanizam na satu je podešen tako da
se kazaljke kreću u suprotnom smeru od onog na koji smo
navikli. Ako takav sat okrenemo s naličja (slika 2a) izgledaće
nam da se smer kretanja kazaljki poklapa sa smerom kazaljki
na slici 1.
Sl. 2 Sl. 2a Dakle naš problem sa pokretnim ramom i strujom je isti.
Kada se ram okrene za pola kruga, smer struje se u njemu
promeni, ali pošto ga gledamo s naličja čini nam se da je smer
struje kroz njega isti.
Naš ram bi se u prvom polukrugu ponašao kao sat na slici 1, a
u drugom polukrugu kretanja kao sat na slici 2a.
 Generator naizmenične struje

Na ovaj način smo pomoću okretanja rama u stalnom magnetnom polju proizveli
naizmeničnu struju u spoljnjem kolu. Pretvorili smo mehaničku energiju u
električnu. Ovo je princip rada generatora naizmenične struje.
Postoji i obrnut princip, gde je rotor magnet, odnosno elektromagnet, a stator ima
namotaje žice u kojima se indukuje struja. Kod elektrana se za proizvodnju
električne energije uglavnom koristi ovaj princip.
Pogledati animacije na sledećim linkovima:
https://www.youtube.com/watch?v=gQyamjPrw-U
https://www.youtube.com/watch?v=ATFqX2Cl3-w
 Generator jednosmerne struje
Ako malo izmenimo strukturu kola za dobijanje naizmenične struje tako što umesto kolektora
krajeve rotirajućeg rama povežemo sa prstenom koji se sastoji od dva razdvojena i međusobno
izolovana segmenta dobićemo generator jednosmerne struje. Ovakav prsten zove se
komutator.
Magnetni pol
Spoljnje kolo
sa sijalicom

komutator

Ručka kojom
okrećemo ram
četkica

Ram u kome se
Magnetni pol indukuje struja
 Generator jednosmerne struje
Razlika u prstenovima za prenos struje sa metalnog rama na spoljnje kolo kod
generatora naizmenične i generatora jednosmerne struje

komutator komutator
kolektori

četkice četkica
četkice
Kolektori na generatoru Komutator na generatoru jednosmerne
naizmenične struje struje gledan iz dva različita ugla
 Generator jednosmerne struje
U metalnom ramu se zahvaljujući njegovoj rotaciji u magnetnom polju stalnog magneta
indukuje struja na isti način kao kod naizmeničnog generatora (videti slajdove za generator
naizmenične struje). Razlika nastaje pri prenosu struje sa metalnog rama u spoljnje kolo preko
komutatora.
Obeležimo ponovo polovinu rama crvenom a polovinu plavom bojom.
Magnetno polje
Južni pol
Severni pol magneta
magneta

Komutator Četkica
Spoljnje
kolo
Osa rotacije
 Generator jednosmerne struje
Kod generatora naizmenične struje bilo je potrebno da isti krajevi metalnog rama budu stalno u kontaktu sa istim
krajevima spoljnjeg kola, kako bi spoljnje kolo ’’znalo’’ svaku promenu koja se dešava u metalnom ramu. Za to
smo koristili dva metalna prstena.
Ako sada svaki kraj metalne konture povežemo na jedan metalni prsten (komutator) koji se sastoji iz dva
međusobno izolovana dela, moći ćemo da menjamo krajeve rama koji se povezuju na spoljnje kolo. Tako će sad
sa jednim krajem spoljnjeg kola da bude povezan čas crveni čas plavi deo rama.
Na taj način spoljnje kolo je ’’prevareno’’ jer ne registruje da se ram okrenuo ’’naopačke’’. Ono sada samo
registruje da deo rama koji se nalazi uz severni pol ima određeni smer struje (nije više važno da li je crveni ili
plavi) i to isto važi i za deo uz južni pol magneta. Zato će mu izgledati da struja stalno ima isti smer kao nama
pre nego što smo izvršili poređenje sa satovima.

A B C
 Generator jednosmerne struje

Pogledajte kako je princip rada jednosmernog generatora objašnjen

pomoću animacija na sledećim linkovima:

Magnetism Motors and Generators

How DC generator works.
Commutators Basics on AC and DC Generation
Izvori naizmenične struje – električni
agregati

Električni agregati su izvori

naizmenične struje koji se pokreću
benzinskim ili dizel motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem.
 Izvori električne energije - elektrane
Videli smo da se struja pomoću nauzmeničnog generatora dobija tako
što se mehanička energija pretvara u električnu. Upravo iz ovog
razloga generatori su sastavni deo elektrana.

Proizvodnja, transformacija i prenos električne energije

 Izvori električne energije

Oblici energije koji se mogu pretvarati u električnu:

❖ mehanička (voda, vetar)

❖ toplotna koja se prethodno transformiše u mehaničku pa tek onda u
električnu (sunce, biogas, ugalj, gas, nafta, nuklearno gorivo...)

U skladu sa tim postoje hidroelektrane, termoelektrane, nuklearne

elektrane, solarne elektrane, vetroelektrane i sl.
Izvori električne energije - elektrane

Svaki generator ima rotor i stator. Gledajući animaciju mogli

ste zapaziti da struja u toku jednog punog obrta rama 2
puta promeni smer. Frekvencija struje u Evropi je 50 Hz (u
Americi 60 HZ) što znači da struja promeni smer 100 puta u
toku jedne sekunde (odnosno 120 puta).
Izvori električne energije - elektrane

Da bi se rotor obrtao stalnom ugaonom brzinom potrebno je

na njega delovati nekom spoljašnom silom.
U hidroelektranama takva spoljašnja sila potiče od vode koja
pada na lopatice turbine.
U termoelektranama to čini zagrejana vodena para. Naravno,
ova sila kompenzuje i sile trenja.
 Izvori električne energije - elektrane
Da vidimo kako se u hidroelektranama
dobija struja.
Postoje 3 vrste ovakvih elektrana :
protočne, akumulacione i reverzibilne.
 Izvori električne energije - elektrane
Voda pada na lopatice turbine i pokreće je, a
pošto je turbina vezana za generator pokreće
rotor generatora. Rotor generatora čine
serijski vezani magneti (zapravo to su
elektromagneti), a stator su kalemi žica
(dakle, u realnosti rotor i stator su drugačiji u
odnosu na primer koji je pokazivao nastanak
monofazne struje).
Izvori električne
energije - elektrane

Spoj turbine i generatora

 Izvori električne energije - elektrane
Na slici možemo zapaziti i transformator koji ćemo detaljnije
izučavati u jednoj od narednih lekcija. Za sada je dovoljno znati da on vrši
transformaciju napona iz nižeg u viši ili obratno. Jasno je čemu služe dalekovodi.
Količina dobijene struje zavisi od zapreminskog protoka vode i razlike visinskog
pritiska.
Postoje i reverzibilne hidroelektrane kao što je ona u Bajinoj Bašti. U ovakvim
elektranama voda se iz donjeg rezervoara pumpa u gornji rezervoar kada je
potrošnja struje manja i time se obezbeđuje popunjenost rezervoara u časovima
velikih opterećenja strujne mreže.
Pogledajte animirani film o principu rada hidroelektrane na sledećem linku:
Hidroelektrana
Izvori električne energije - elektrane

Princip rada termoelektrana i nuklearnih elektrana možete videti na

sledećim linkovima:
Termoelektrana
Nuklearna elektrana
 Transformacija i prenos električne
energije
Elektrana proizvodi trofaznu struju napona koji se meri
hiljadama volti. Takav napon se prvo transformatorima podiže
do vrednosti nekoliko stotina kV i prenosi se
visokonaponskom strujnom mrežom do blizu naseljenih
mesta. Zašto se to čini ? Jednostavan proračun pokazuje da su
gubici prilikom takvog prenosa i do 10 000 puta manji nego
da se struja prenosi na niskom naponu. Blizu gradova napon
se etapno snižava do potrebnih 220 V (podstanice i
transformatori).
Transformacija i prenos električne
energije Električna Dalekovodi
Električna
podstanica
podstanica
Elektrana
Primer transformacije i
prenosa električne energije
do ruralnih područja
Transformator

Transformator

Stubovi koji nose

električne vodove
Transformacija i prenos električne
energije

Lokalna trafo stanica

 Transformacija i prenos električne
energije
Električna mreža: 1-elektrana
(centrala), 2-transformator za
podizanje napona, 3-podstanica,
4- transformator za spuštanje
napona, 5-fabrika, 6-podzemni
transformator za železnicu, 7-
transformator za niskonaponsku
mrežu, 9-podstanica

Animirani film o proizvodnji i prenosu električne energije

možete pogledati putem linka:
Putovanje električne energije
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Jednofazni (monofazni) sistem:

Jedan namotaj obrće se u
stranom magnetnom polju

Dvofazni sistem:
Dva namotaja, postavljena pod
90°, obrću se zajedno u stranom
magnetnom polju - dvofazna
naizmenična struja
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Trofazni sistem:
Tri namotaja – međusobno postavljena pod uglom od 120°; u
namotajima se indukuju tri elektromotorne sile, koje su vremenski
pomerene za trećinu perioda a fazno za 120°
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Generatori naizmenične struje u svom pokretnom delu imaju tri posebna

namotaja pomerena medusobno za ugao od 120°, u kojima se indukuju tri
ems fazno pomerene upravo za 120°, ili vremenski za trecinu periode.
Kalemovi se obicno označavaju slovima R, S i T i svaki od njih definiše
jednu fazu.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema
Ilustracija razlike između trofaznog i monofaznog sistema
Da bi ilustrovali razliku između monofaznog i
trofaznog sistema zamislimo jednog veslača u čamcu.
On pomera čamac unapred tako što pokreće veslo
kroz vodu. U trenucima kada je veslo iznad vode da
bi se pripremilo za sledeći zaveslaj, energija koja
uzrokuje kretanje čamca je jednaka nuli.
Zamislimo sada čamac sa tri veslača. Ukoliko su
veslači sinhronizovani tako da svaki zaroni veslo u
vodu za 1/3 ciklusa zamaha kroz vodu kasnije u
odnosu na veslača ispred njega, čamac će imati
neprekidan i ravnomeran izvor energije za kretanje
kroz vodu.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema
Trofazni sistem naziva se simetričnim, ili uravnoteženim ako su
amplitude pojedinih faza međusobno jednake.

Za simetričan trofazni sistem važi da je zbir ovih faznih napona u

svakom trenutku jednak nuli (najmanji broj faza za koji važi ova
osobina)
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

NEVEZANI TROFAZNI SISTEM - sistem

trofaznog generatora sa tri međusobno
izolovana strujna kola

Za prenos električne energije od kalemova

generatora do potrošača potrebno je 6
provodnika
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema
U zavisnosti od vezivanja kalemova generatora, prenos elektricne
energije do potrošaca, može se obaviti sa 4 ili sa 3 provodnika
Spajanje, odnosno vezivanje trofaznih
sistema može se vršiti:
- u spregu “zvezda”
- u spregu “trougao”
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema
Kalemovi generatora u
sprezi ’’zvezda’’

Počeci svih kalemova vezani su u jednu tačku (tzv. nulta tačka); sa

svakog drugog kraja kalema kreće po jedan, fazni (ili linijski)
provodnik, a sa nulte tačke, nulti provodnik.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema
Kalemovi generatora u
sprezi ’’zvezda’’

Za prenos električne energije potrebno je 4 provodnika.

Kod veze u zvezdu, naponi između pojedinih faznih provodnika i
nultog provodnika nazivaju se fazni naponi.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema
Kalemovi generatora u
sprezi ’’trougao’’

Kalemovi su vezani tako da je jedan kraj jednog provodnika vezan za

početak sledećeg, i tako redom;
Za prenos električne energije potrebna su 3 provodnika.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Fazni napon je napon jedne faze (prema nuli)

Svi fazni naponi ravnomerno opterećene mreže jednaki su i za gradsku
mrežu iznose 230V efektivne vrednosti.
UR =US =UT =230V
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Linijski (međufazni) napon je napon između pojedinih faznih

provodnika;
Međufazni naponi su URS, UST, URT i oni su 3 put veći od faznih
napona. Njihova efektivna vrednost iznosi 400V:
URS=UST=URT=400V
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Fazna struja If je struja jedne faze;

Linijska (međufazna) struja Il je struja jednog voda trofazne
linije.
Kod veze "zvezda" jačina struje kroz nulti provodnik jednaka je
nuli, ali samo pri ravnomernom opterecenju sve tri faze.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Potrošači u trofaznom sistemu veza:

Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

U praksi, savršeno ravnomerno opterećenje faza teško se ostvaruje,

pa kroz nulti provodnik uvek protiče slabija ili jača struja.
Struja kroz nulti provodnik, međutim, uvek je slabija od struja u
linijskim provodnicima, usled čega nulti provodnik može biti tanji,
po čemu se on može i prepoznati.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Šematski prikaz prenosa trofazne električne energije:

1 – generator, 2 – transformator, 3 – transformator, 4 – niskonaponski
dalekovod
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema
Do nas, kao što znate, stiže trofazna struja. Ali, mi retko korisimo sve tri
faze.
Sijalice i svi ostali potrošači koji se uključuju u
utičnice koje imaju dve rupe koriste samo
jednu fazu kao što je prikazano na slici. Kada
skinete utikač sa zida, unutra su 3 žice : jedna
faza, nula u kojoj nema struje i žica koja se
vezuje za metalni jezičak na utikaču –
uzemljenje. Svrha uzemljenja je da odvede
suvišno naelektrisanje kada dođe do
proboja faze. Ovakav napon naziva se fazni.
Karakteristike monofaznog i trofaznog
sistema

Kod potrošača u industriji kao i velikih kućnih

potrošača poput šporeta koriste se tri faze.
Verovatno ste primetili koliko je drugačiji utikač
za šporet koji ima 5 klema (3 rupe i 2 jezička).
To omogućava šporetu da odjednom upotrebi
više monofaznih struja. U industriji, veza između
faza omogućava dobijanje većih napona kao što
je prikazano na slici.
Ovakvi naponi između faza nazivaju se linijski.