Skriveno Blago2 PDF

www.balkandownload.
org
1
www.balkandownload.org
Naslov originala:
Nora Roberts
Treasures Lost, Treasures Found
Copyright
Copyright©1986 by Nora Roberts

Copyright©2019 za srpsko izdanje BDR MEDIA d.o.o.
Izdavač:
BDR MEDIA d.o.o.
www.bdrmedia.rs
Za izdavača:
Milan Gavrilović
Glavni i odgovorni urednik:

Vladan Divović
2
NORA ROBERTS
Prevod sa engleskog
Ana Timotić
BDR media d.o.o.

2019.
3
1.
Verovao je u to. Edvin Dž. Hardesti nije bio čovek koji

je mnogo maštao ili jurio snove, ali bi ponekad tokom svog
tihog života profesora književnosti tražio ćup sa zlatom.
Mislio je da će ga naći u hrpi hartija, u pažljivim grafikonima
ili pohabanim istraživačkim knjigama.
U radnoj sobi optočenoj drvetom, jedan zrak svetla
osvetljavao je stari hrastov sto. Svetio je padalo po ruci -
uskoj, vitkoj, bez ukrasa, prstenja ili laka za nokte. Čak i tako
naga, bila je ženstvena poput one koja bi mogla da se zamisli
kako drži porcelansku šoljicu ili lepezu. Bila je to
iznenađujuće otmena ruka žene koja sebe nije smatrala
otmenom, elegantnom, niti nešto posebno ženstvenom.
Kejtlin Hardesti je, baš kao i njen otac, a kako ju je i
usmeravao, bila posvećeni predavač.
Njena briga bili su umovi, da ih proširi i ispuni. To je
podrazumevalo i njen um, kao i um svakog njenog đaka.
Dokle god joj sećanje seže, otac joj je nametao važnost
obrazovanja. Naglašavao je njegovu važnost u odnosu na
bilo koji drugi aspekt života. Obrazovanje je kohezija koja
održava civilizaciju. Odrasla je okružena mirisom prašnjavih
knjiga i tihim, mirnim tonom strpljivog podučavanja.
Od nje se očekivalo da briljira u školi, a tako je i bilo.
Očekivalo se da pođe očevim stopama, u obrazovanje. Sa
4
dvadeset i osam godina, Kejt je završavala prvu godinu na

Jejlu kao pomoćnik profesora engleske književnosti.
Pod prigušenim svetlom tihe radne sobe, tako je i
izgledala. Njena svetlosmeđa kosa bila je uredno podignuta
šnalicama u podnožju vrata. Njene praktične naočare
za čitanje sa ramom od kornjačinog oklopa činile su se
tamnim u odnosu na njen mlečni ten. Istaknute jagodice
na obrazima odavale su utisak nadmenosti koji bi često
raspršile njene tople smeđe oči košute.
Sako je prebacila preko naslona fotelje, a na sebi je imala
belu bluzu. Rukavi su joj bili zavrnuti i otkrivali su nežne
zglobove i sat sa tankom narukvicom na levoj ruci Na ušima
je nosila primerene zlatne alke koje joj je poklonio otac za
dvadeset prvi rođendan. To je ujedno bio jedini iskreno lični
dar koji je pamtila da je dobila od njega.
Sedam godina kasnije, jednu kratku nedelju nakon očeve
sahrane, Kejt je sedela za njegovim stolom. U sobi se i dalje
osećao miris njegove kolonjske vode, kao i primesa duvana
za lulu koju je pušio u toj prostoriji.
Konačno je smogla hrabrosti da prođe kroz njegove
papire.
Nije znala da je bio bolestan. U ranim šezdesetim,
Hardesti je izgledao goropadno i snažno. Nije rekao ćerki da
posećuje lekara, da ide na preglede, za rezultate skenera niti
da pije pilule koje je svuda nosio sa sobom. Našla je pilule u
njegovom džepu nakon fatalnog srčanog udara. Kejt nije
znala da mu je srce slabo jer Hardesti nikada ni sa kim nije
delio svoje slabosti. Nije znala za grafikone i istraživačke
radove na njegovom stolu. Nikada nije delio ni svoje snove.
5
Sada, kada zna oboje, Kejt nije bila sigurna da li uopšte

poznaje čoveka koji ju je odgajio. Sećanje na ma ku bilo je
maglovito. To se i može očekivati posle više od dvadeset
godina. Otac joj je pre nedelju dana bio živ.
Na trenutak se naslonila u fotelji, podigla naočare i
palcem i kažiprstom izmasirala nos. Trudila se, uz
stonu lampu između sebe i tame, da razmišlja o svom ocu
na precizan način.
Fizički je bio snažan, visok, krupan čovek, prosede kose
i strpljivog izraza lica. Voleo je tamna odela i bele košulje.
Jedina taština koje se sećala bili su njegovi nedeljni manikiri.
Ali Kejt se sada nije mučila sa fizičkim prizorom. Kao otac...
Nikada nije bio grub. Koliko je sećanje služi, Kejt nije
mogla da se seti da li je otac ikada podigao glas na nju, niti
da ju je udario. Nikada nije morao, pomislila je uz uzdah.
Mogao je samo da izrazi razočaranje, neodobravanje i to je
bilo dovoljno.
Bio je briljantan, neumoran, posvećen. Ali sve to bilo je
usmereno na njegov poziv. Kao otac, sećala se
Kejt... Nikada nije bio grub. To je sve čega je mogla da se
seti i zbog toga je osetila novi talas krivice i žalosti.
Nije ga razočarala, toliko je bila svesna. On joj je to lično
rekao, tim istim rečima, kada su je prihvatili na jejlu na
odseku za književnost. Niti je on ikada očekivao od nje ga
će ga razočarati. Kejt je znala, premda se 0 tome nikada nije
govorilo, da je njen otac želeo da ona postane dekan na
odseku za englesku književnost u roku od deset godina.
Njegovi snovi za nju su dotle dosezali.
6
Da li je ikada shvatao koliko ga je volela? Pitala se i

zatvorila oči umorna od sati koje je provela u čitanju očevog
rukopisa. Da li je on ikada znao koliko je očajnički želela da
mu udovolji? Da je barem jednom rekao da se ponosi...
Na kraju, nije imala tih poslednjih nekoliko napetih
trenutaka sa ocem o kome se čita u knjigama ili vidi
u filmovima. Kada je stigla u bolnicu, već je bio
preminuo. Nije bilo vremena za reči. Nije bilo vremena za
suze.
Sada je bila sama u urednoj kući u Kejp Kodu koju je
tako dugo delila sa njim. Kućna pomoćnica će i dalje dolaziti
sredom ujutru, a baštovan će dolaziti subotom da pokosi.
Ona će sama morati da se pozabavi papirologijom,
sortiranjem, prebacivanjem i raščišćavanjem.
Toliko može da uradi. Kejt je potonula u očevu istrošenu
kožnu fotelju. To može da uradi jer su sve ove stvari bile
praktične prirode. Lako je izlazila na kraj sa praktičnim. Ali
šta je sa ovim papirima koje je našla? Šta će uraditi sa pažljivo
nacrtanim grafikonima, beleškama punim informacija,
usmerenjima, istorijom, teorijom? Delom, zato što je
vaspitana da razmišlja logično, razmatrala je da ih uredno
složi i odloži.
Ali postojao je i drugi deo, deo koji čoveku omogućava
da se izgubi u mašti, snovima, u mogućnostima života. Ovaj
deo je dozvolio Kejt da se u potpunosti izgubi u
mogućnostima pisane reči, u književnim čudima. Papiri na
stolu njenog oca su je privlačili.
On je verovao u to. Ponovo se nadvila nad papirima.
Verovao je u to, inače ne bi traćio vreme na
7
dokumentovanje, istraživanje i teoretisanje. Nikada neće

moći o tome da popriča sa njim. Ipak, u neku ruku, zar joj
on nije govorio o tome na svoj način?
Blago. Potopljeno blago. Stvar fikcije i holivudskih
filmova. Sudeći po gomili papira i beležnica na njegovom
stolu, Hardesti mora da je proveo mesece, možda i godine,
u prikupljanju informacija o lokaciji jednog engleskog
trgovačkog broda koji se izgubio na obali Severne Karoline
još pre dva veka.
Kejt je odmah zamislila lik Edvarda Tiča Crnobradog,
krvoločnog pirata sa ludim sujeverjem i vladavinom straha.
Tema romana, razmišljala je... Romansi...
Ostrvo Okrakok. Sećanje je bilo oštro, slatko i bolno.
Kejt je potisnula sve što se dogodilo tog leta pre četiri
godine. Sve i svakoga. Sada, ako želi da donese
racionalnu odluku šta treba da učini, mora da se seti tih
dugačkih, lenjih meseci na udaljenim obalama Severne
Karoline.
Tada je započela rad na doktoratu. Iznenadila se kada je
otac objavio da planira da provede leto u Okrakoku i pozvao
je da mu pravi društvo. Naravno, pošla je i ponela svoju
prenosnu pisaću mašinu, kutije knjiga, tabake papira... Nije
očekivala da će je zavesti bele peščane plaže i zov galebova.
Nije očekivala da će se tako očajnički i nerazumno zaljubiti.
Nerazumno, ponovila je Kejt za sebe, kao da se brani.
Moraće da zapamti da je to najprigodniji izraz. Nije
bilo ničega razumnog u vezi sa njenim osećanjima
prema Kaju Silveru.
8
Čak i njegovo ime bilo je jedinstveno, nesvakidašnje,

razmetljivo. Bili su primereni jedno za drugo koliko i paun i
kokoška. Ipak, to je nije sprečilo da izgubi glavu, srce i
nevinost tokom tog sparnog, čarobnog leta.
I dalje je mogla da ga zamisli za kormilom broda, koji je
njen otac iznajmio, kako pod vetrom usmerava plovilo i
smeje se dok mu tamna kosa leti. I dalje je mogla da se seti
tog vrtoglavog, bestežinskog osećanja koje ju je obuzelo
kada su išli na ronjenje u tople obalske vode. Kejt je bila
previše okupirana onim što se njoj događa da bi razmišljala
o očevom iznenadnom interesovanju za jedrenje i ronjenje.
Bila je previše zanesena sopstvenim zapanjujućim
osećanjima da čoveka poput Kaja Silvera može da privlači
neko poput nje, da bi primetila očevu okupiranost strujama
i plimama. Bila je previše uzbuđena da bi shvatila da se njen
otac nije bavio pecanjem poput ostalih posetilaca.
Ali sada su mladalačke simpatije iza nje, kazala je sebi
Kejt. Može jasno da se seti koliko je sati njen otac bio
zatvoren u hotelskoj sobi, čitao jednu za drugom knjige koje
je poneo sa sobom. Čak i tada je istraživao. Bila je sigurna
da je nastavio tu potragu i narednih leta kada je ona odbijala
da se vrati. Odbila je da se vrati, sećala se Kejt, zbog Kaja
Silvera.
Kaj je tražio da veruje u bajke. Tražio je da mu pruži
nemoguće. Kada je odbila, preplašena, slegnuo je ramenima
i otišao od nje ne pogledavši je. Nikada se nije vratila belom
pesku i galebovima.
Ponovo je pogledala očeve papire. Sada mora da se vrati
i završi ono što je otac započeo. Možda je to bilo
9
nasleđe koje joj otac ostavlja, više nego kuća, poverenički

fond ili antikvitetni nakit koji je pripadao njenoj majci.
Ako uredno odloži te papire, proganjaće je do kraja života.
Morala je da se vrati, uverila se Kejt kada je skinula
naočare i odložila ih u futrolu. I moraće da se obrati Kaju
Silveru. Očeve težnje su je jednom odvele od Kaja. Sada,
četiri godine kasnije, one će je vratiti njemu.
Ali doktorka nauka Kejtlin Hardesti znala je razliku
između bajki i stvarnosti. Posegnula je u očevu fioku, izvukla
je deblji prljavobeli papir i počela da piše.
Kaj je pustio da ga vetar nosi kada je upalio plovilo.

Voleo je brzinu koliko i lenja popodneva u ležaljci. To
su dve stvari koje su život činile vrednim življenja. Navikao
se na miris soli, ali je i dalje duboko udisao. Navikao se na
vibraciju pod stopalima, ali ju je i dalje osećao. Nije bio
čovek koji dopušta da bilo šta prođe neprimećeno
ili necenjeno.
Odrastao je u ovom tihom, udaljenom malom obalskom
gradu i premda je putovao i nameravao da putuje još, nije
planirao da živi bilo gde drugde. Prijala mu je sloboda mora
i udobnost male zajednice.
Nije prezirao turiste jer je znao da oni pomažu da selo
ostane živo, ali je više voleo ostrvo zimi. Tada su oluje bile
divlje i hladne i samo bi se hrabri usudili da pređu preko
uvale Heteras.
Pecao je, ali za razliku od većine komšija, retko kad bi
prodao ono što je upecao. Ono što bi izvukao iz mora, to bi
i pojeo. Ronio je, povremeno je skupljao školjke, ali opet,
10
činio je to iz ličnog zadovoljstva. Cesto je vodio turiste na

pecanje ili ronjenje jer je bilo trenutaka kada je uživao u
njihovom društvu. Ali bilo je popodneva, poput ovog
svetlucavog, kada bi jednostavno želeo more za sebe.
Uvek je bio neumoran. Njegova majka je rekla da je na
svet poranio dve nedelje jer je izgubio strpljenje čekajući. Kaj
je tog proleća napunio trideset i dve godine, ali daleko od
toga da se skrasio. Problem je bio u tome što uopšte nije bio
siguran šta bi odabrao.
U tom trenutku je birao beskrajno nebo i otvoreno
more. Bilo je i momenata kada je znao da to neće
biti dovoljno.
Sunce je bilo vrelo, povetarac hladan, a obala blizu.
Motor plovila je tiho zujao, a u malom frižideru nalazio se
ulov ribe koji će te večeri sebi spremiti za obrok.
Na kristalnom, svetlucavom popodnevu, to će možda
biti dovoljno.
Sa obale je izgledao kao gusar, kada bi postojali gusari u
dvadesetom veku. Kosa mu je bila dovoljno dugačka da se
izvije iznad ušiju. Bila je crna i gusta, zagasita, kakva bi mogla
da potiče od Arapa ili sicilijanske krvi. Oči su mu bile
tamnozelene boje, poput mora u tmurnom danu. Koža mu
je bila bronzana zbog godina provedenih na suncu,
zategnuta od godina plivanja i povlačenja mreža. Građa
njegovog tela je takođe bila deo nasleđa, izvajana, snažna i
definisana.
Kada bi se smešio, kao što je to sada činio jureći vetar
do obale, njegovo lice iskazivalo je onu nesputanu slobodu
koja je ženama bila neodoljiva. Kada se ne bi smešio, oči bi
11
mu delovale hladne poput lavovskih pre skoka na plen.

Odavno je shvatio da je ženama i to neodoljivo.
Kaj je popustio gas, pa je brod usporio, zaljuljao se, a
onda skliznuo na svoje mesto u luci Srebrnog jezera.
Uz brze, kratke pokrete čoveka rođenog na moru, skočio
je na dok da osigura plovilo.
˝Jesi li nešto upecao?˝
Kaj se ispravio i okrenuo. Nasmešio se, ali odsutno, baš
kao kad se neko nasmeši bratu kog viđa skoro svakodnevno.
˝Dovoljno. Je li sporo u Rustu?˝
Marš se nasmešio, a primetio se i kratki nagoveštaj
porodične sličnosti, ali njegove su oči bile mirne,
svetlosmeđe boje, a kosa mu je bila uredno doterana. ˝Jesi li
zabrinut za svoju investiciju?˝
Kaj je napola slegnuo ramenima. ˝Dok ti vodiš sve?˝
Marš nije komentarisao. Poznavali su se onoliko intimno
koliko dva muškarca mogu da se poznaju. Jedan je bio
nemiran, a drugi smiren. Ta suprotnost naizgled nikada nije
smetala. ˝Linda te zove na večeru. Brine se za tebe.˝
Čudo, pomislio je Kaj ironično. Njegova snaja volela je
da izigrava majku i da se brine, čak iako je pet godina mlađa
od njega. To je jedan od razloga što je restoran koji je vodila
sa Maršom bio tako uspešan. To, Maršov osećaj za posao,
kao i pozamašna investicija i renoviranje koje je on obavio.
Kaj je prepustio upravljanje bratu i snaji. Nije mu smetalo da
bude vlasnik restorana, čak ni da povremeno motri na profit
i gubitak, ali nije bio nimalo zainteresovan da ga vodi.
Kada je vezao brod, obrisao je dlanove o kukove. ˝Šta je
večerašnji specijalitet?˝
12
Marš je stavio ruke u džepove i zaljuljao se na peti.

˝Zubatac.˝
Kaj se nasmešio i skinuo poklopac sa frižidera i tako
otkrio svoj ulov. ˝Kaži Lindi da se ne brine. Ješću.˝
˝To je neče zadovoljiti.˝ Marš je pogledom okrznuo
brata dok je Kaj gledao ka moru. ˝Misli da previše vremena
provodiš sam.˝
˝Čovek je previše sam samo ako ne voli da bude sam.˝
Kaj je pogledao iza bratovljevog ramena. Nije želeo da se
raspravlja sada kada je još bio pod utiskom brzine i mora.
Ali nikada nije bio čovek koji može da se stiša. ˝Možda bi
vas dvoje trebalo da porazmislite o još jednoj bebi, onda
Linda ne bi bila previše zauzeta brigom o tvom starijem
bratu.˝
˝Pusti me! Houp ima samo osamnaest meseci.˝
˝Treba da dodaš još devet na to˝, podsetio ga je Kaj.
Voleo je svoju bratanicu baš zato što je bila mali đavo.
,,U svakom slučaju, čini mi se da je nastavak loze u
tvojim rukama.˝
˝Da...˝ Marš se prebacio s jedne noge na drugu, pročistio
grlo i utihnuo. Tu naviku imao je još u detinjstvu. To bi
iznerviralo ili zaintrigiralo Kaja u zavisnosti od raspoloženja.
Sada mu je samo blago odvuklo pažnju.
Nešto je stajalo u vazduhu. Osećao je to, ali nije mogao
da pogodi šta. Možda zatišje pred buru? Možda stiže jedna
od onih vrelih, strpljivih oluja koje bi mogle da se odlože
nedeljama. Bio je siguran da je oseća.
˝Zašto mi ne kažeš šta ti je još na umu?˝, predložio je
Kaj. ˝Želim da se vratim kući i očistim ribu.˝
13
˝Primio si pismo. Greškom je dospelo u naše sanduče.˝

Ta greška se često dešavala, ali po izrazu bratovljevog
lica, Kaj je znao da postoji još nešto. Njegov osećaj za
nadolazeću oluju bio je sve oštriji. Ne rekavši ništa, pružio je
ruku.
˝Kaj...˝, počeo je Marš. Nije imao šta da kaže, baš kao
što nije mogao ništa da kaže ni pre četiri godine. Posegnuvši
u džep, izvadio je pismo.
Koverta je bila napravljena od teškog prljavobelog
papira. Kaj nije morao da gleda povratnu adresu. Rukopis ga
je podsetio i uspomene su ga preplavile. Na trenutak, osetio
je kako mu zastaje dah, kao da ga je neko udario u pluća.
Pažljivo je uzdahnuo. ˝Hvala˝, kazao je kao da ništa ne znači.
Stavio je pismo u džep, pa podigao frižider i opremu.
˝Kaj...˝, ponovo ga je zaustavio Marš. Brat je okrenuo
glavu ka njemu i hladan, polunestrpljiv pogled poručio je sve
- ostavi me. ˝Ako se predomisliš u vezi sa večerom˝, kazao
je Marš.
˝Javiću ti.˝ Kaj je nastavio niz dok i nije se osvrnuo.
Bio je zahvalan što nije išao kolima do luke. Bila mu je
potrebna šetnja. Trebalo mu je svežeg vazduha da razbistri
um dok se prisećao onoga čega nije želeo da se seti, onoga
što je skoro i zaboravio.
Kejt. Pre četiri godine mu je izašla iz života podjednako
hladno i odsečno kao što je u njega i ušla. Podsećala ga je na
viktorijansku lutku. Pomalo ukočena, pomalo povučena.
Nikada nije imao strpljenja za uredno držanje ruku ili
uštogljene manire, a ipak, skoro istog trenutka, poželeo ju je
za sebe.
14
U početku je mislio da je to zbog činjenice da je tako

drugačija. Izazov, nešto što Kaj Silver treba da osvoji.
Uživao je dok ju je podučavao da roni i da posmatra
kako postepeno i precizno uči. Nije mu bilo teško da je
posmatra u ronilačkom odelu, premda nije imala
raskošne obline. Imala je vitku, skoro dečačku figuru i
naizgled kilometrima dugu gustu kosu.
I dalje se sečao kada ju je prvi put pustila iz uredne
punđe. Ostao je bez daha i bio je očaran. Kaj bi je dodirnuo,
dodirnuo bi i nju da joj otac nije bio tu sve vreme. Ali ako je
muškarac pametan, ako je odlučan, može da nađe način da
bude sam sa ženom.
Kaj je pronašao način. Kejt je naučila da roni kao da je
rođena za to. Dok joj se otac zatrpavao knjigama, Kaj je
vodio Kejt na pučinu, pod vodu, u tihi svet iz snova koji ju
je privukao isto kako je oduvek privlačio i njega.
Sećao se i prvog poljupca. Bili su mokri i hladni od
ronjenja i stajali su na palubi njegovog broda. Video
je svetionik iza nje i obrise obale. Kosa joj se spuštala
niz leđa, natopljena vodom. Posegnuo je i pokupio je šakom.
˝Šta to radiš?˝
Četiri godine kasnije je i dalje čuo taj tihi, vaspitani,
istočnjački glas i znatiželju u njemu. Nije mu bilo teško da
vidi tu znatiželju i u njenim očima.
˝Poljubiću te.˝
Znatiželja joj je ostala u pogledu i očaravala ga. ˝Zašto?˝
˝Zato što želim.˝
15
Za njega je to bilo tako jednostavno. To je želeo. Telo

joj se ukočilo kad ju je privukao sebi. Kada se pobunila i
sklonila usne od njegovih, svojim ih je privoleo. Uz jedan
otkucaj srca, ukočenost njenog tela se istopila. Poljubila ga
je uz svu mladalačku, nakupljenu strast koja je u njoj živela.
Strast izmešana sa nevinošću. On je bio dovoljno iskusan da
prepozna njenu nevinost i to ga je, takođe, očaravalo. Kaj se,
naivno, mladalački i potpuno zaljubio.
Kejt mu je ostala enigma iako su provodili sate u smehu
i dugim razgovorima. Divio se njenoj želji da uči i umela je
da svrsta znanje u uredne kategorije i to ga je zbunjivalo. Bila
je oduševljena ronjenjem, ali nije joj bilo dovoljno da samo
slobodno pliva pod vodom i udiše vazduh iz boce. Morala
je da zna kako boce za kiseonik funkcionišu, zašto su
napravljene na određen način. Kaj ju je posmatrao kako
upija sve što joj kaže i znao je da će to usvojiti.
Noću su šetali obalom i ona mu je recitovala poeziju iz
glave. Prelepe reči, Bajrona, Šelija, Kitsa. A on, koji
nikada nije bio naročito oduševljen tim stvarima, gutao je
svaku reč jer su zbog njenog glasa te reči zvučale nekako
lično. Onda bi počela da govori o sintaksi, jampskom
jedanaestercu, a Kaj bi našao nove načine da joj skrene
pažnju.
Tri meseca je mogao samo da razmišlja o njoj. Po prvi

put, Kaj je razmatrao da promeni svoj način života.
Njegovoj maloj kolibi blizu plaže bila je neophodna dorada i
nameštaj. Kejt će biti potrebno više od gajbi i ležaljke. Zato
16
što je bio mlad i nikada ranije nije bio zaljubljen, Kaj je svoje
planove uzeo zdravo za gotovo.
Napustila ga je. Imala je svoje planove i on nije bio deo
njih.
Njen otac se narednog leta vratio na ostrvo i svakog leta
posle toga. Kejt se nikada nije vratila. Kaj je znao da je
doktorirala i da predaje na prestižnom koledžu na kom je
njen otac bio veoma važan. Imala je šta je želela. Imao je i
on, govorio je sebi kada je otvorio vrata svoje kolibe. Išao je
gde je hteo i kada je hteo. Sam je odlučivao za sebe. Njegova
odgovornost dosezala je samo onoliko koliko bi on odabrao.
Po njegovom mišljenju, to je samo po sebi uspeh.
Odložio je stvari na pod u kuhinji i otvorio frižider. Uzeo
je pivo i popio pola flašice u jednom gutljaju. To je ispralo
malo gorčine iz njegovih usta.
Smiren i znatiželjan, izvadio je pismo iz džepa. Kada je
pocepao kovertu, izvadio je jedan uredno ispisan papir.
Dragi Kaj,
Možda znaš, a možda i ne, da je moj otac podlegao fatalnom
srčanom udaru pre dve nedelje. Dogodilo se iznenada i trenutno se
trudim da sredim mnoge pojedinosti koje su sa tim došle.
Prolazeći kroz očeve papire, saznala sam da je ponovo ugovorio
dolazak na ostrvo ovog leta i da se prijavio za tvoje usluge. Sada
smatram da je neophodno da dođem umesto njega. Iz određenih
razloga, koje bih ti radije objasnila lično, potrebna mi je tvoja pomoć.
Imaš depozit mog oca. Kada stignem u Okrakok petnaestog, možemo
da razgovaramo o uslovima.
17
Ukoliko je to moguće, kontaktiraj me u hotelu ili ostavi poruku.

Nadam se da ćemo moći da uspostavim odogovor koji je prihvatljiv za
oboje. Molim te, pozdravi Marša. Možda ću ga videti tokom boravka.
Sve najbolje,
Kejtlin Hardesti
Dakle, starac je mrtav. Kaj je odložio pismo i ponovo

podigao pivo. Nije mogao da kaže da mu se Edvin Hardesti
ikada dopadao. Kejtin otac bio je strog i natmuren čovek.
Ipak, i nije imao ništa protiv njega. Kaj se na neki neobičan
način navikao na njegovo društvo tokom poslednjih
nekoliko leta. Ali ovog puta doći će Kejt.
Kaj je ponovo pogledao pismo, a potom se prisetio
datuma. Dva dana, razmišljao je. Doći će za dva dana... da
porazgovaraju o uslovima. U uglovima usana zaigrao mu je
osmeh, ali to nije imalo nikakve veze sa raspoloženjem.
Razgovaraće o uslovima, tiho se složio dok je ponovo
pregledao Kejtino pismo.
Želela je da zauzme očevo mesto. Kaj se zapitao da li je
shvatila, dok je pisala to pismo, koliko je to ironično. Kejtlin
Hardesti je celog života išla očevim stopama. Zašto bi se to
promenilo nakon njegove smrti?
Nakratko se zapitao da li se promenila? Da li je ona
očaravajuća energija nevinosti i povučenosti i dalje prisutna?
Ili je možda izbledela s godinama. Da li se ona slatka
primitivnost pretvorila u nepopustljivost? Videće to i sam za
dva dana, shvatio je, ali je pismo bacio na pult, a ne u kantu.
18
Dakle, želela je njegove usluge, razmišljao je. Naslonio

se rukama na sudoperu i pogledao kroz prozor u
pravcu vode koju je mogao da namiriše, ali ne i da vidi.
Želela je poslovni dogovor, da iznajmi njegov brod, opremu
i njegovo vreme. Osetio je kako gorčina u njemu raste
i progutao ju je vešto kao i pivo. Dobiće poslovne usluge. I
platiće. Za to će se on postarati.
Kaj je izašao iz kuhinje, a ulov mu je ostao u ručnom
frižideru. Nestao je apetit koji su prskanje slane vode i brzina
probudili.
Kejt je prevezla auto na trajekt za Okrakok i zaustavila
ga. Jutro je bilo hladno i veoma vedro. Uprkos tome, bila je
u iskušenju da samo nasloni glavu i zažmuri. Nije bila
sigurna zašto je odlučila da se vozi do Konektikata pre nego
da leti, ali sada kada se nalazila blizu svoje destinacije, bila je
previše izmorena da bi o tome razmišljala.
Na suvozačevom sedištu stajala je njena aktentašna, a u
njoj su bili svi papiri koje je pokupila iz očevog stola. Kada
bude u hotelu na ostrvu, može ponovo da ih prelista i bolje
razume. Možda će se vratiti misao da čini pravu stvar.
Poslednjih nekoliko dana je izgubila taj utisak.
Što je bila bliže ostrvu, sve više joj se činilo da greši. Ne
ostrvu, ispravila se, već je bliže Kaju. To je činjenica i Kejt
je znala da mora da se suoči sa činjenicama kako bi mogla
logički da izađe sa njima na kraj.
Ostalo joj je malo vremena, premalo da smiri osećanja
koja su se nekako uzjogunila tokom vožnje ka jugu. To je
bilo nesmotreno i Kejt je nekako uspevala da se seti toga.
Nije bila žena koja se vraća ljubavniku, već žena koja se nada
19
da će uvesti ronioca u veoma posebnu avanturu. Prošla,

veoma lična, osećanja se u to neće uključiti jer su ona upravo
to - prošla.
Kejt Hardesti koja je stigla na Okrakok pre četiri godine
imala je veoma malo sličnosti sa doktorkom nauka Kejtlin
Hardesti koja sada stiže. Nije bila mlada i neiskusna, niti ju
je lako zadiviti. One Kajeve nesmotrene, divlje poslastice joj
sada neće biti privlačne. Neće je plašiti. Oni će biti, ukoliko
se Kaj složi sa uslovima, poslovni partneri.
Kejt je osećala kako se trajekt kreće pod njom i gledala
je kroz prozor. Da, pomislila je, mogućnost da roni za
blagom privlačiće njegovu želju za avanturama, osim ako se
i Kaj nije mnogo promenio.
Dovoljno je znala o ronjenju u tehničkom smislu da bi
bila sigurna da neće naći nikoga bolje opremljenog za taj
posao. Uvek je bilo pametno angažovati
najboljeg. Opuštenija i manje umorna, Kejt je izašla iz auta i
približila se ogradi. Odatle je mogla da posmatra galebove i
sitna nenaseljena ostrva pored kojih prolaze. Imala je utisak
da se vraća kući, ali je taj osećaj potisnula. Konektikat je
dom. Kada bude uradila ono zbog čega je došla, vratiće se
tamo.
Za trajektom se voda meškoljila. Nije mogla da je čuje
zbog motora, ali gledajući dole, mogla je da
posmatra buđenje. Ostrvo je bilo skoro neprimetno pod
jatom krupnih smeđih pelikana. Nasmešila se od
zadovoljstva što ponovo vidi te neobične nezgrapne ptice.
Prošli su dugačku uvalu ostrva, gde ribari parkiraju
kamione i oprobavaju svoju sreću, blizu tačke na kojoj se
20
zaliv susreće sa morem. Posmatrala je sudar talasa i

morsku penu tamo gde nema obale, već je to samo
uzburkan spoj voda. To nije zaboravila, premda nije videla
tako nešto otkako je otišla odatle. Niti je zaboravila kako
je struja opasna uz ivicu.
Uzbuđenje. Duboko je disala dok se vraćala do auta.
Opasnost je uvek uzbudljiva.
Kada se trajekt usidrio, morala je kratko da pričeka pre
nego što je izvezla auto na uzani prolaz. Put do grada neće
dugo trajati i nije moguće da se izgubi ako se ostane na
jedinom dugačkom putu. S jedne strane je more divljalo, a
sa druge je mirovalo. A sa obe strane voda je pod kasnim
jutarnjim svetlom bila tamnoplava.
Napetost je nestala, barem je u to sebe ubeđivala. To je
samo stvar nervoze u poslednjem trenutku, što je normalno.
Bila je spremna da ponovo vidi Kaja, da priča sa njim i radi
sa njim ako se dogovore oko uslova.
Otvorila je prozore i meki vlažni vazduh je strujao oko
nje. To joj je prijalo. Skoro je zaboravila koliko može da
bude prijatan vazduh ili voda koja neprestano udara o pesak.
U pravu je što je došla. Kada je videla prve izbledele kuće u
selu, osetila je talas olakšanja. Stigla je. Sada nema povratka.
Hotel u kom je onog leta odsela sa ocem, bio je na
bezbednoj strani ostrva. Bio je mali i tih. Ako je usluga bila
pomalo spora za severnjačke standarde, pogled iz njega je to
nadoknađivao.
Kejt se zaustavila ispred i ugasila motor. Uzdahnula je od
samozadovoljstva. Napravila je prvi korak i u potpunosti je
bila spremna za sledeći.
21
Kada je izašla iz auta, ugledala ga je. Na trenutak je

samouverena profesorka engleske književnosti nestala. Bila
je samo žena, ranjiva zbog sopstvenih emocija.
Bože, nije se promenio. Nimalo. Kada se Kaj približio,
setila se svakog poljupca, svakog šapata, svake lude oluje
njihove ljubavi. Povetarac mu je nosio kosu sa lica tako da
je svaka crta bila vidljiva. Dok joj je sunce grejalo kožu i
sijalo u očima, osetila je kako se godine vraćaju unazad, pa
ponovo u ovaj trenutak. Nije se promenio.
Još uvek nije očekivao da će je videti. Iz nekog razloga je
mislio da će stići tek posle podne. Ipak, smatrao je da je
neophodno da tog jutra svrati do Rusta znajući da je restoran
odmah preko puta hotela u kom će ona odsesti.
Bila je tu. Izgledala je uredno i pomalo premršavo u
elegantno iskrojenim pantalonama i svilenoj bluzi. Kosa joj
je bila podignuta tako da je otkrivala ženstvenost njenog
vrata. Oči su joj delovale previše tamno u odnosu na bledu
kožu... kožu za koju je Kaj znao da će postepeno postati
zlatna pod letnjim suncem.
Izgledala je isto. Meko, smireno i povučeno. Ljupko.
Ignorisao je pulsiranje u dnu stomaka kada je stao pred nju.
Odmerio ju je od glave do pete uz aroganciju koja je bila
veliki deo njegove ličnosti. Onda se nasmešio jer je imao
preveliku potrebu da je zadavi.
˝Kejt! Izgleda da sam došao na vreme.˝
Bila je skoro sigurna da ne može da progovori, te je,
stoga, odlučila da govori smireno. ˝Kaj, lepo je videti
te ponovo.˝
˝Je li tako?˝
22
Ignorišući sarkazam, Kejt je obišla auto do prtljažnika i

otvorila ga. ˝Volela bih da se nađemo što je pre moguće.
Želela bih nešto da ti pokažem, a imam i poslovni predlog.˝
˝Naravno, uvek sam otvoren za posao.˝
Gledao ju je kako izvlači dva kofera iz gepeka, ali se nije
ponudio da joj pomogne. Video je da na ruci nema prsten,
ali to i nije važno.
˝Onda bismo mogli da se nađemo danas posle podne,
kada se raspakujem.˝ Što pre, to bolje, govorila je sebi.
Postaviće cilj, osnovna pravila i način plaćanja. ˝Možemo da
ručamo u hotelu.˝
˝Ne, hvala˝, kazao je jednostavno i naslonio se na auto
dok je ona spuštala kofere. ˝Želiš me, znaš gde da me nađeš.
Malo je ovo ostrvo.˝
S rukama u džepovima farmerki, otišao je od nje. Iako to
nije želela, Kejt se setila da su, poslednji put kada je tako
otišao, stajali na skoro istom mestu.
Podigla je kofere i krenula u hotel, možda prebrzim
korakom.
23
2.
Znala je gde može da ga nađe. Da je ostrvo dvostruko

veće, i dalje bi znala gde da ga nađe. Kejt je prihvatila da se
Kaj nije promenio. To je značilo da, ukoliko nije na brodu,
biće kod kuće, u maloj, pomalo oronuloj kolibi blizu plaže.
Pošto je smatrala da bi bila strateška greška da prerano ode
da ga traži, odugovlačila je raspakivanje.
Ali bilo je uspomena, sve se vratilo, čak i to gde je
provela jednu vrtoglavu, strastvenu noć ljubavi sa Kajem.
Bio je to jedini put kada su mogli da prespavaju
zajedno, jedno drugom u zagrljaju u suvim hotelskim
čaršavima sve dok se prvi jutarnji zrak nije probio kroz ivice
prozorskih kapaka. Sećala se kako se nesmotreno
osećala tokom tih nekoliko ukradenih sati i koliko se jutro
činilo bolnim jer im je donelo kraj.
Sada je mogla da pogleda kroz isti prozor pred kojim je
tada stajala i to u istom pravcu u kom je posmatrala Kaj a
kako odlazi. Sećala se da je nebo bilo prošarano ružičastim
nijansama pre nego što se razvedrilo u čistu, svetloplavu.
Tada, kože i dalje tople od njegovog dodira i uma
opijenog zbog manjka sna i strasti, Kejt je verovala da bi tako
nešto moglo zauvek da traje. Ali naravno da nije moglo! To
je uvidela nekoliko nedelja kasnije. Strast i besane noći
24
ljubavi morale su da posrnu pred odgovornošću i

obavezama.
Dok je gledala kroz isti prozor i u istom pravcu, Kejt je
osetila gubitak koji je osetila te tako davne zore bez nade da
će ponovo biti zajedno.
Neće ponovo biti zajedno i nije bilo nikoga drugog posle
tog jednog vrtoglavog leta. Imala je karijeru, svoj poziv,
svoje knjige. Osetila je svoju strast.
Okrenula se i pravila sebi posao u ponovnom slaganju
svega što je upravo složila u garderober i fioke. Tada je
shvatila da je dovoljno dugo odlagala i pošla je napolje. Nije
krenula autom. Pešačila je, baš kao što je uvek pešačila do
Kajeve kuće.
Ubedila je sebe da je prošao šok što ga ponovo vidi.
Sasvim je prirodno da bude malo napeto i neprijatno. Bila je
dovoljno iskrena da prizna da bi bilo mnogo lakše da je
postojala samo napetost i neprijatnost, a ne i jedan oštar
nalet zadovoljstva. Kejt je to prihvatila, ali sada je prošlo.
Ne, Kaj Silver se nije promenio, podsetila je sebe. I dalje
je bio arogantan, umišljen i sebičan. To joj je možda nekada
bilo privlačno, ali tada je bila veoma mlada. Ako je pametna,
iskoristiće iste te osobine da ga ubedi da joj pomogne. Da,
te osobine, pomislila je, kao i primamljivu ponudu da krene
sa njom u potragu za blagom. Čak i u najgorem slučaju, nije
mogla da poveruje da bi Kaj to odbio. Rizik je u njegovoj
prirodi.
Ovog puta će ona voditi glavnu reč. Kejt je duboko
udahnula topao vazduh koji je imao ukus mora. Osećala je
25
da će je to umiriti. Kaj će shvatiti da ona više nije naivna ili

osetljiva na nekoliko bezbrižnih reči naklonosti.
Sa tašnom u ruci, Kejt je hodala kroz selo. I ono je bilo
isto, pomislila je. Zbog toga joj je bilo drago, jednostavnost
i usamljenost joj je i dalje bila privlačna. Uživala je u
desetinama 'adnjica, restorana i kafanica koje su nekako
koristile luku kao središte, a svetionik kao oznaku. Meštani
su i dalje iskorišćavali što su bolje mogli svog stanovnika i
trajnog duha Crnobradog. Njegovo ime ili lice se videlo na
svim natpisima.
Prošla je luku nesvesno tražeći Kajev brod. Bio je tu, na
istom mestu kao i uvek, čiste linije, oribane palube i sjajne
spoljašnjosti. Most je sijao na popodnevnom svetlu i
izgledao je onako kako ga se sećala. Nesmotreno ' i
izazovno. Boja je bila sveza i nije bilo fleka od soli
na prozorima. Ma koliko Kaj bio nemaran po pitanju
svog doma ili izgleda, uvek je doterivao brod.
Vihor. Kejt je posmatrala kitnjasta slova na boku. Mogao
bi da se dotera, ponovo je pomislila, ali je mnogo očekivao
zauzvrat. Znala je koju brzinu može da dostigne polovni
kruzer koji je s ljubavlju lično rekonstruisao. Ništa ne može
da obriše sliku dana kada je stajala pored njega za kormilom.
Vetar joj je nosio kosu dok se on smejao i vozio sve brže.
Srce joj je tutnjalo, puls joj je divljao dok nije bila sigurna da
niko i ništa ne može da ih uhvati. Plašila se njega, i vetra, ali
je ostala. Na kraju je ipak napustila i njega i vetar.
Uživala je u zahtevnom, uzbudljivom, zastrašujućem.
Kejt je snažnije uhvatila ručku torbe. Zar nije zato došla da
ga vidi? Bilo je desetine drugih iskusnih ronilaca, brojnih
26
stručnjaka za obalske vode. Ali postoji samo jedan Kaj

Silver.
˝Kejt? Kejt Hardesti?˝
Na pomen svog imena, Kejt se okrenula i ponovo osetila
kako se vratila godinama unazad. ˝Linda!˝ Ovog puta nije
bilo suzdržavanja. Otvoreno, što je retko kad radila, Kejt je
zagrlila ženu koja je pojurila ka njoj. ˝Predivno je videti te.˝
Uz smeh, odmaknula je Lindu od sebe da je osmotri. Ista
kestenjasta kosa, kratka i uredna, iste iskrene smeđe oči. Čini
se da se malo toga promenilo na tom ostrvu. ˝Izgledaš
predivno.˝
˝Kad sam te videla kroz prozor, nisam mogla da
verujem. Kejt, jedva da si se uopšte promenila.˝ Uz
uobičajenu iskrenost i bez prenemaganja, Linda ju je brzo i
temeljno ispitala. Bilo je brzo samo zato što ona sve
brzo radi, ali nije bila suptilna. ˝Previše si mršava˝, shvatila
je. ˝Ali to možda ljubomora govori iz mene.˝
˝Ti i dalje izgledaš kao brucoškinja˝, uzvratila je Kejt. ˝To
jeste ljubomora.˝
Koliko se brzo nasmejala, tako brzo se Linda i uozbiljila.
˝Žao mi je zbog tvog oca, Kejt. Poslednjih nekoliko nedelja
mora da ti je teško palo.˝
Kejt je čula iskrenost, ali je već odagnala svoju patnju.
˝Kaj ti je rekao?˝
˝Kaj mi nikad ništa ne govori˝, kazala je Linda frknuvši.
Nesvesno je pogledala u pravcu njegovog broda. ˝Marš mi
je rekao. Koliko ćeš ostati?˝
27
˝Još nisam sigurna.˝ Osetila je težinu svoje tašne. Snovi

su bili podjednako teški kao i odgovornosti. ˝Ima nekih
stvari koje moram da uradim.˝
˝Jedna od tih stvari jeste da večeras jedeš u Rustu. To je
restoran odmah prekoputa tvog hotela.˝
Kejt se osvrnula ka drvenom znaku. ˝Da, primetila sam
ga. Je li nov?˝
Linda je pogledala preko ramena uz samozadovoljno
klimanje glavom. ˝Po standardima Okrakoka. Mi ga
vodimo.˝
˝Mi?˝
˝Marš i ja.˝ Uz sjajan osmeh, Linda joj je pružila ruku. ˝U
braku smo već tri godine.˝ Onda je prevrnula očima na način
koji je Kejt pamtila. ˝Trebalo mi je samo petnaest godina da
ga uverim da ne može da živi bez mene.˝
˝Drago mi je zbog tebe.˝ Zaista je bilo tako, a ako je i
osetila udarac, ignorisala ga je. ˝Udata i vodiš restoran. Otac
mi nikada nije javljao priče sa ostrva.˝
˝Imamo i ćerku. Houp. Ima godinu i po dana i pravi je
đavo. Iz nekog razloga, liči na Kaja.˝ Linda se
ponovo uozbiljila i nežno spustila ruku na Kejtino rame.
˝Ideš sad da ga vidiš.˝ To nije bilo pitanje i nije se trudila
da tako zvuči.
˝Da.˝ Budi opuštena, naredila je Kejt sebi. Ne dozvoli da
te pitanja i briga u Lindinim očima oslabe. Pored
novonastalih porodičnih veza između Linde i Kaja, postojala
je i njihova ranija veza sa ostrvom. ˝Otac je radio na nečemu.
Treba mi Kajeva pomoć oko toga.˝
28
Linda je posmatrala Kejtino smireno lice. ˝Znaš li šta

radiš?˝
˝Znam.˝ Nije odala nikakvu napetost. Stomak joj se
polako vezao u čvor. ˝Znam šta radim.˝
˝U redu.˝ Prihvatila je Kejtin odgovor, ali nije bila
zadovoljna i spustila je ruku. ˝Molim te, svrati do restorana
ili do kuće. Živimo blizu Kaja. Marš bi voleo da te vidi, a ja
bih volela da ti pokažem Houp i naš jelovnik˝, dodala je uz
osmeh. ˝Oboje su predivni.˝
˝Naravno da ću svratiti.˝ Osetivši potrebu, uhvatila je
Lindu za obe ruke. ˝Zaista je lepo videti te ponovo. Znam
da se nisam javljala, ali...˝
˝Razumem.˝ Linda joj je brzo stisnula šake. ˝To je
prošlost. Sada moram da se vratim, oko ručka
nastane prilična gužva tokom sezone.˝ Ispustila je kratak
uzdah i pitala se da li je Kejt zaista tako smirena kako se čini.
I da li je Kaj isti kreten kao i uvek. ˝Srećno˝, prošaputala je,
a potom ponovo pojurila preko ulice.
˝Hvala˝, kazala je Kejt u bradu. Trebaće joj.
Pošto je njegov brod bio na svom mestu, Kejt je pošla
ka severu, u pravcu Kajeve kolibe. Šetnja je bila lepa kako se
i sećala. Prošla je pored radnjica koje su u izlozima
pokazivale antikvitete i razne rukotvorine, pored plavo-belih
kućica od dasaka i kroz uredne sokake na obodu grada sa
bledozelenim travnjacima i bogatim drvećem.
Pas je jurio napred-nazad na lancu i lajao na nju kao da
je znao da treba, ali bez naročitog interesa. Videla je kulu
belog svetionika. Nekada je tu postojao čuvar, ali ti dani su
29
prošli. Tada se obrela na uzanoj stazi koja je vodila do

Kajeve kolibe.
Dlanovi su joj bili vlažni. Psovala je sebe. Ako je morala
da se seti, sećaće se kasnije, kada bude bila sama. Kada bude
bila na bezbednom.
Staza je bila ista kao pre, dovoljno široka da prođe jedan
auto, pokrivena šljunkom, oivičena žbunjem. I drveće i
žbunje koje je tu raslo uvek je imalo divlji izgled koji je
pristajao tom mestu. Pristajao je i njemu.
Kaj joj je rekao da ne mari mnogo za posetioce. Ako želi
društvo, samo treba da ode do grada gde poznaje sve. Kaj
Silver je takav. Ako želim tebe, javiću ti. U suprotnom, skloni
se.
Nekada je želeo nju... Napeta, Kejt je prebacila tašnu iz
jedne ruke u drugu. Bez obzira na to što on želi sada, moraće
da je sasluša. Potreban joj je zbog onoga u čemu je najbolji,
zbog ronjenja i rizikovanja.
Kada je ugledala kuću, zaustavila se i posmatrala. I dalje
je bila mala i obična. Ali više nije izgledala kao da će se srušiti
na povetarcu.
Krov je bio sređen. Kaju, očigledno, više nije potrebna
pomoć da poreda šerpe po kući kad pada kiša. Trem, o kom
je nekada neodređeno govorio da će ga izgraditi, sada se
prostirao čitavom dužinom prednjeg dela kuće, širok i grub.
Ulazna vrata koja su nekada bila krpljena na više mesta,
zamenila su nova. Ipak, ništa nije izgledalo novo, primetila
je. Samo je izgledalo kako treba. Kedrovina je izbledela do
srebrnaste boje, prozori nisu sređeni, ali su čisti. Bilo je, na
30
njeno iznenađenje, primesa nestrpljenja na dugačkoj drvenoj

sadilici.
Shvatila je da nije bila u pravu kada se približila. Kaj
Silver se promenio. Kako i koliko tačno, to će
uskoro saznati.
Bila je na prvom stepeniku kada je čula zvukove iza kuće.
Setila se da se tamo nalazi koliba puna dasaka, alata i drugih
stvari. Zahvalna što ne mora da se sastane sa njim u kući,
Kejt je prošla sa strane ka malenom dvorištu. Ćula je more i
znala je da se nalazi na manje od dva minuta šetnje kroz
visoku travu i peščane dine.
Da li i dalje ide tamo uveče? Samo da ga pogleda, govorio
je. Samo da ga omiriše. Ponekad bi pokupio zalutalo drvo ili
olupine ili bilo kakvo malo blago koje bi more predalo
pesku. Jednom joj je dao jednu malu glatku školjku koja joj
je stala u dlan. Bila je veoma bela sa osetljivim ružičastim
središtem. Žena kojoj je prvi poklon bio dijamant, nije
mogla biti više oduševljena.
Oteravši sećanja, krenula je ka kolibi. Bila je visoka
koliko i kuća, ali upola kraća. Kada je poslednji put bila tu,
bila je puna dasaka i kutija. Sada je videla trup broda. Za
radnim delom i leđima okrenut njoj, Kaj je šmirglao jarbol.
˝Napravio si ga.˝ Reći su izašle pre nego što je stigla da
ih zaustavi, ispunjena zapanjenim zadovoljstvom.
Koliko puta joj je pričao o brodu koji će jednog dan
izgraditi? Kejt se činilo da mu je to jedina čvrsta ambicija.
Mahagoni na hrastovim, govorio je. Slup od pet metara koji
će presecati talase kao u snu. Imaće bronzane kopče i
tikovinu na palubi. Jednog dana će otploviti
31
vodama unutrašnje obale od Okrakoka do Nove Engleske.

Opisao je brod do poslednjeg detalja da je tada mogla da
ga vidi podjednako jasno kao što ga vidi i sada.
˝Rekao sam ti da hoću.˝ Kaj se okrenuo od jarbola ka
njoj. Stajala je na dovratku dok joj je sunce grejalo leđa. Bila
je napola u senci.
˝Da.˝ Osećajući se neprijatno, Kejt je stegnula stisak na
tašni. ˝Jesi.˝
˝Ali mi nisi verovala.˝ Kaj je bacio šmirglu u stranu. Da
li je morala da izgleda tako uredno i smireno i nemoguće
predivno? Znoj mu se spuštao niz leđa. ˝Uvek si imala
problem da vidiš dalje od trenutka.˝
Nemiran, nestrpljiv, očaravajuć. Da li će joj zbog njega
uvek te reči padati na um? ˝Ti si uvek imao problem da
izađeš na kraj sa trenutkom˝, kazala je.
Podigao je obrve i ona nije bila sigurna da li zbog
iznenađenja ili iz poruge. ˝Onda bi moglo da se kaže da smo
mi uvek imali problem.˝ Prišao joj je i sunce koje se probijalo
kroz male prozore palo je na njega, a potom ostalo iza. ˝Ali
nije se uvek činilo važnim.˝ Da bi se zadovoljio činjenicom
da još uvek može, Kaj je podigao ruku i dodirnuo joj lice.
Nije se pomerila, a koža joj je bila isto onako meka i hladna
kako se sećao. ˝Izgledaš umorno, Kejt.˝
Mišići njenog stomaka su zadrhtali, ali ne i njen glas. ˝Bio
je ovo dug put.˝
Palcem joj je očešao jagodicu na obrazu. ˝Treba ti malo
sunca.˝
Ovog puta se izmakla. ˝Nameravam da ga iskoristim.˝
32
˝To sam zaključio iz tvog pisma.˝ Zadovoljan što se ona

prva povukla, Kaj se naslonio na otvorena vrata. ˝Pisala si
da želiš lično da popričaš sa mnom. Ovde si. Zašto mi ne bi
ispričala šta želiš?˝
Ranije bi se možda istopila od umišljenog osmeha. Sada
joj je jeza prolazila kičmom. ˝Moj otac je radio na nekom
projektu. Ja planiram da ga dovršim.˝
˝I?˝
˝Treba mi tvoja pomoć.˝
Kaj se nasmejao i prošao pored nje izašavši na sunce. Bio
mu je potreban vazduh, odstojanje. Trebalo mu je da je
ponovo dodirne. ˝Sudeći po tvom tonu, ništa ti ne pada teže
nego da je od mene tražiš.˝
˝Ne.˝ Stajala je mirno i odjednom se osetila snažno i
ogorčeno. ˝Ništa.˝
Nije bilo osmeha u njegovim očima kada ju je ponovo
pogledao. Njihov izraz bio je hladan i ravnodušan. Videla je
to i ranije. ˝Hajde onda da se sporazumemo pre nego što
počnemo. Ostavila si mene i ostrvo i uzela si šta si želela.˝
Sada nije mogao da je natera da zadrhti od tog pogleda
kao nekada. ˝Ono što se dogodilo pre četiri godine, nema
nikakve veze sa ovim danas.˝
˝Đavola nema!˝ Ponovo joj je prišao, pa je ona nevoljno
zakoračila nazad. ˝I dalje me se plašiš?˝, tiho ju je upitao.
Kao i koji tren ranije, ovo pitanje je pretvorilo strah u
bes. ˝Ne˝, odgovorila je i to je i mislila. ˝Ne plašim te se, Kaj.
Nemam nameru da pričam o prošlosti, ali ću se složiti da
jesam napustila ostrvo i tebe. Sada sam ovde zbog posla.
33
Želela bih da me saslušaš. Ako si

zainteresovan, popričaćemo o uslovima i ništa više.˝
˝Nisam ti ja jedan od tvojih đaka, profesorka.˝ Otežući
reči, zvučao je kao i onda. ˝Nemoj da me obučavaš.˝
Snažnije je držala ručku tašne. ˝U poslu uvek postoje
osnovna pravila.˝
˝Niko nije pristao da ti odlučiš.˝
˝Pogrešila sam˝, kazala je Kejt što je tiše mogla dok se
borila za kontrolu. ˝Potražiću nekog drugog.˝
Napravila je samo dva koraka kada ju je Kaj uhvatio za
ruku. ˝Ne, nećeš.˝ Od njegovog olujnog pogleda grlo joj je
presahlo. Znala je šta misli. Nikada neće naći nikoga drugog
zbog koga će se osećati onako kako se oseća zbog njega, niti
će želeti ono što želi zbog njega. Namerno, Kejt je izvukla
ruku iz njegovog stiska.
˝Došla sam ovde zbog posla. Nemam nameru da se
svađam sa tobom oko nečega što više ne postoji.˝
˝To ćemo još videti.˝ Kaj se pitao koliko će još moći da
izdrži. Bolelo ga je dok je posmatra i oseća kako se svakog
trenutka sve više povlači. ˝Ali zasad, kaži mi šta imaš u toj
poslovnoj tašni, profesorka.˝
Kejt je duboko uzdahnula. Trebalo je da zna da neće biti
lako. Nikada ništa nije bilo lako sa Kajem. ˝Grafikoni˝,
kazala je precizno. ˝Beležnice pune istraživanja, mapa,
pažljivo dokumentovane činjenice i precizne teorije. Po
mom mišljenju, otac je bio veoma blizu pronalasku tačne
lokacije Libertija, engleskog trgovačkog plovila koje je
potonulo sa svim zalihama u okolini obale Severne
Karoline.˝
34
Slušao ju je bez reči i nije menjao izraz lica od početka

do kraja. Kada je završila, Kaj je dugo izučavao njeno lice.
˝Uđi unutra˝, kazao je i krenuo ka kući. ˝Pokaži mi šta imaš.˝
Zbog njegove arogancije poželela je da se okrene i vrati
se u grad, odakle je i došla. Postoje još dva ronioca, postoje
drugi koji poznaju vodu i obalu dobro koliko i Kaj. Naterala
se da se primiri i porazmisli. Postoje drugi, ali ako ima izbor
između đavola kog poznaje i onog koga ne poznaje, onda i
nema neki izbor. Pošla je za njim u kuću.
I ona se promenila. Kuhinja koje se sećala imala je pod
isprskan bojom, sa samo jednim upotrebljivim pultom
u vidu stola na rasklapanje. Pod je bio očišćen i
prelakiran, kredenac renoviran, a oko sudopere se nalazio
nov pult od drveta. Ugradio je i stakleni svod, pa su se
sunčevi zraci rasipali po stočiću na rasklapanje koji je sada
renoviran i sveže ofarban sa klupama sa obe strane.
˝Jesi li ovo sve sam uradio?˝
˝Da. Iznenađena si?˝
Dakle, nije želeo da vodi pristojan razgovor. Kejt je
spustila torbu na sto. ˝Da. Uvek si izgledao
zadovoljno zidovima koji samo što te nisu zatrpali.˝
˝Nekada sam bio zadovoljan mnogim stvarima. Jesi li za
pivo?˝
˝Ne.˝ Kejt je sela i iz torbe izvadila prvu očevu beležnicu.
˝Želećeš da pročitaš ovo. Bespotrebno je i gubljenje
vremena da čitaš svaku reč, ali ako bi pregledao one koje sam
obeležila, mislim da bi ti to bilo dovoljno informacija.˝
35
˝U redu.˝ Kaj se okrenuo od frižidera sa pivom u ruci.

Seo je i gledao je kada je otpio prvi gutljaj, a potom je otvorio
beležnicu.
Rukopis Edvina Hardestija bio je veoma jasan i precizan.
Zapisao je činjenice na didaktičan i neromantičan način.
Ono što bi moglo da bude uzbudljivo bilo je suvo poput
teza, ali je bilo tačno. Kaj u to nije sumnjao.
Liberti je izgubljena sa svojim zalihama šećera, čaja, svile,
vina i drugim uvezenim predmetima iz kolonija.
Hardesti je nabrojao sve što se na njemu nalazilo do
poslednjeg parčeta brodskog dvopeka. Kada je napustio
Englesku, brod je prenosio i zlato. Dvadeset pet
hiljada kraljevskih novčića. Kaj je podigao pogled sa
beležnice i primetio da ga Kejt posmatra.
˝Zanimljivo˝, jednostavno je kazao i okrenuo na sledeću
obeleženu stranu.
Postojala su samo tri preživela koja su završila na ostrvu.
Jedan od članova posade opisao je oluju koja je potopila
Liberti sa svim pojedinostima o visini talasa, lomljavi drveta
i vodi koja se pretvara u vir. Bila je to mračna, strašna priča
koju je Hardesti prepričao u svom stilu, potpuno i sa
dodatim napomenama. Član posade je takođe rekao
poslednju poznatu lokaciju broda pre nego što je potonuo.
Kaju nisu bile potrebne Hardestijeve računice da shvati da
je brod potonuo četiri kilometara od obale Okrakoka.
Prelazeći sjedne beležnice na drugu, Kaj je iščitao
Hardestijeve dobro složene teorije, njegovu jasnu i preciznu
dokumentaciju koju je potkrepio činjenicama i
potvrdio. Skenirao je grafikone, pa ih pažljivije izučavao.
36
Sećao se njegovog strastvenog zanimanja za ronjenje koje se

uvek činilo neskladnim sa njegovim preciznim načinom
života.
Dakle, tražio je zlato, pomislio je Kaj. Sve ove godine
starac je kopao po knjigama i tražio zlato. Da je bilo ko drugi
u pitanju, Kaj bi ovu priču odbacio kao još jednu bajku. Mali
priobalni gradovi bili su puni priča o zakopanom blagu.
Edvard Tič je koristio plitke vode uvala da nervira krunu do
svoje poslednje bitke blizu obala Okrakoka. Samo to je
održavalo živim snove o potrazi za potonulim blagom.
Ali ovo je napisao doktor Edvin Dž. Hardesti, profesor
sa Jejla, nemaštovit čovek i bez smisla za humor, koji nije
verovao da vreme treba da se traci na neozbiljnosti.
Kaj bi, možda, uprkos tome odbacio ovo, ali Kejt je
sedela prekoputa njega. Imao je u sebi dovoljno
avanturističke krvi da veruje u sudbinu.
Odložio je poslednju beležnicu u stranu i ponovo uzeo
svoje pivo. ˝Dakle, želiš u potragu za blagom.˝
Ignorisala je podsmeh u njegovom glasu. S rukama na
stolu, nagnula se ka njemu. ˝Nameravam da dovršim ono na
čemu je moj otac radio.˝
˝Da li veruješ u ovo?˝
Da li veruje? Kejt je otvorila usta, pa ih ponovo zatvorila.
Nije imala predstavu. ˝Ne verujem da bi vreme i istraživanje
mog oca trebalo da propadnu. Želim da pokušam. Igrom
slučaja, treba mi tvoja pomoć. Biće ti nadoknađeno.˝
˝Hoće li?˝ Uz poluosmeh, izučavao je tečnost koja je
ostala u flašici. ˝Hoće li, zaista?˝
37
˝Trebaš mi ti, tvoj brod i oprema na mesec, možda dva.

Ne mogu da ronim sama jer ne poznajem vode
dovoljno dobro da bih rizikovala, a nemam vremena za
gubljenje. Moram da se vratim u Konektikat do kraja
avgusta.˝
˝Da zaradiš još krede pod noktima.˝
Polako se naslonila. ˝Nemaš prava da kritikuješ moju
profesiju.˝
˝Siguran sam da je kreda veoma ekskluzivna na Jejlu.˝
prokomentarisao je Kaj. ˝Tako da daješ sebi šest nedelja da
pronađeš ćup zlata.˝
˝Ako su računice mog oca pouzdane, neće biti potrebno
toliko dugo.˝
˝Ako˝, ponovio je Kaj. Odložio je flašu i nagnuo se ka
njoj. ˝Nemam raspored. Želiš šest nedelja mog
vremena, možeš da ih dobiješ. Za cenu.˝
˝Koja je kolika?˝
˝Sto dolara dnevno i pedeset procenata od onoga što
nađemo.˝
Kejt ga je hladno pogledala i vratila beležnice u tašnu.
˝Pre četiri godine sam možda bila, ali sada nisam budala. Sto
dolara dnevno je preterano kada se pogleda na mesečnom
nivou. A pedeset procenata ne dolazi u obzir.˝ Pogađanje sa
njim joj je pružalo određeno zadovoljstvo. Zbog toga je ovo
bio posao, čisto i jednostavno. ˝Daću ti pedeset dolara
dnevno i deset procenata.˝
Uz izluđujući poluosmeh na licu, zaljuljao je pivo u
flašici. ˝Ne palim brod za pedeset dolara dnevno ˝
38
Pomalo je nakrivila glavu da ga osmotri. Nešto se u

njemu cepalo. Često je radila to kad god bi rekao nešto o
čemu bi želela da porazmisli. ˝Cena ti je veća nego što je
nekad bila.˝
˝Svi moramo da zaradimo za život, profesorka ˝ Zapitao
se da li ona to ništa ne oseća. Zar ne pati barem malo jer se
nalazi u kući u kojoj su vodili ljubav prvi, a i poslednji put?
˝Želiš uslugu˝, kazao je tiho, ˝onda je plati. Ništa nije
besplatno. Sedamdeset pet dnevno i dvadeset pet procenata.
Reći ćemo da je to u ime starih vremena.˝
˝Ne, reći ćemo da je u ime posla.˝ Naterala se da pruži
ruku, ali kada je svojom šakom zatvorio njenu, Kejt je
zažalila zbog ovog gesta. Bila je ogrubela, čvrsta i snažna.
Kejt je znala kakav je osećaj dok njegova šaka klizi po njenoj
koži, dovodi je do očaja, umiruje, zadirkuje i zavodi.
˝Dogovorili smo se.˝ Kaju se učinilo da joj u očima vidi
nagoveštaj sećanja. Držao ju je za ruku znajući da se ne
raduje njegovom dodiru. Zato što je tako. ˝Nema garancije
da ćeš naći svoje blago.˝
˝To se razume.˝
˝Dobro. Oduzeću depozit tvog oca od ukupne sume.˝
˝U redu.˝ Slobodnom rukom je uhvatila tašnu. ˝Kada
počinjemo?˝
˝Nađimo se u luci sutra u osam.˝ Namerno je spustio
svoju slobodnu ruku preko njene na kožnoj tašni. ˝Ostavi
ovo kod mene. Želim još malo da pregledam papire.˝
˝Nema potrebe da ostanu kod tebe.˝ Kejt je pošla, ali su
njegove šake stisnule njene.
39
˝Ako mi ne veruješ da bi ih ostavila, onda ih odnesi˝, glas

mu je bio veoma miran i tih. Najopasniji. ˝I nađi sebi drugog
ronioca.˝
Pogledi su im se prikovali jedan za drugi. Ruke su joj bile
zarobljene, a bila je i ona. Kejt je znala da mora da podnese
neke žrtve. ˝Naći ćemo se u osam.˝
˝U redu.˝ Pustio joj je ruke i naslonio se. ˝Zadovoljstvo
mi je da sarađujem sa tobom, Kejt.˝
Pošto ju je pustio, ustala je. Pitala se koliko li je tačno već
žrtvovala. ˝Doviđenja.˝
Kada je zatvorila vrata za sobom, podigao je i dovršio
svoje dopola popijeno pivo. Onda je ostao da sedi sve dok
nije bio siguran da, kada ustane i priđe prozoru, ona neće biti
na vidiku. Naterao se da sedi tu sve dok vazduh koji je
prolazio kroz vrata nije odneo njen miris.
Potopljeni brodovi i blaga u dubokom moru. To bi ga
obradovalo, zarobilo njegovu maštu, entuzijazam i
zanimanje, da nije imao tako snažnu potrebu da se
samo ukrca na svoj brod i krene ka horizontu. Nije
verovao da može tako da utiče na njega, toliko, tako
potpuno. Zaboravio je da mu se stomak zapetlja od njene
blizine.
Nije je preboleo. Bez obzira na sve čime je ispunjavao
svoj život prethodne četiri godine, nikada nije
preboleo vitku, inteligentnu ženu nadmenog lica i očiju srne.
Kaj je sedeo i gledao tašnu sa ručkom na kojoj su
diskretno bili ugravirani njeni inicijali. Nije očekivao da će se
ona ikada vratiti, ali je upravo shvatio da nikada nije
prihvatio činjenicu da ga je ostavila. Nekako je uspeo da
40
tokom godina zavara sebe. Sada, kada ju je ponovo video,

znao je da je to bila stvar čistog preživljavanja i da nema
nikakve veze sa istinom. Morao je da nastavi dalje, da se
pretvara da je taj deo njegovog života iza njega, inače bi
poludeo.
Sada se vratila, ali se nije vratila njemu. Poslovni
dogovor. Kaj je prstima prešao preko kožne tašne.
Jednostavno je želela najboljeg ronioca i spremna je da ga
plati. Naknada za usluge, ništa više, ništa manje. Prošlost joj
je značila malo ili nimalo.
Bes je u njemu rastao sve dok mu zglobovi oko flaše nisu
pobeleli. Pružiće joj ono za šta ga plaća, obećao je sebi. A
možda i malo više od toga.
Ovog puta, kada bude odlazila, on neće ostati i osećati
se kao budala. Ona će biti ta koja će morati da se pretvara
do kraja života. Ovog puta, kada bude odlazila, on će završiti
sa njom. Bože, moraće tako da bude.
Ustao je brzo i izašao do kolibice. Ako ostane unutra,
popustiće pred potrebom da se mnogo, mnogo napije.
41
3.
Kejtina voda u kadi bila je toliko vruća da se ogledalo

iznad lavaboa zamaglilo. Na površini je plutalo ulje,
suptilnog mirisa i umirujuće. Izgubila je osećaj koliko dugo
već leži tu, utapa se i puni baterije. Naredni nepovratni korak
je napravljen. Preživela je. Nekako, tokom rasprave sa
Kajem u njegovoj kuhinji, uspela je da potisne sećanja na
smeh i strast. Nije mogla da izbroji koliko su obroka tamo
podelili, spremali ulov, pili vino.
Tokom šetnje ka hotelu prevazišla je potrebu da zaplače.
Sutra će biti malo lakše. Sutra i svaki dan koji usledi. Morala
je da veruje u to.
Njegova odbojnost će pomoći. Njegova poruga će je
sprečiti da pretvara u romantiku ono za šta je sebe ubeđivala
da nikada i nije bilo ništa više od mladalačke letnje avanture.
Perspektiva. Uvek je bila u stanju da napravi korak unazad i
sve poreda u odgovarajuću perspektivu.
Možda njena osećanja prema Kaju nisu umrla kao što se
nadala ili se pretvarala da jesu. Ali njene emocije bile su
ispreplitane s ogorčenošću. Samo budala traži još tuge. Samo
romantičar veruje da gorčina ikada može da bude slatka.
Mnogo je vremena prošlo otkako je Kejt bila romantična
budala. Bez obzira na sve, radiće zajedno zato što oboje
imaju interes u onome što možda leži na dnu mora.
42
Kad samo pomisli, dvesta pedeset godina! Kejt je

zažmurila i pustila misli da odlutaju. Svila i šećer su do sad
nestali, ali hoće li zateći mesing u koroziji posle dva i
po veka? Jarbol je verovatno pokriven gljivicama i
školjkama, ali koliki deo hrastovine je ostao netaknut? Da li
je brodski dnevnik siguran u vodootpornoj futroli i hoće
li moći da se pročita? Mogla bi da ga donira nekom muzeju
u očevo ime. To bi bilo nešto posebno. Poslednje posebno što
bi mogla da učini za njega. Možda će tada moći da umiri
svoja dvosmerna osećanja.
Zlato, pomislila je Kejt kada je ustala iz kade, zlato će
preživeti. Nije bila imuna na njegovu primamljivost. Ipak,
znala je da će lov biti uzbudljiv i da će je nekako ispuniti.
Ako ga nađe...
Šta će uraditi? Prebacila je hotelski peškir preko kanapa
pre nego što se zamotala u svoj ogrtač. Iza nje je ogledalo i
dalje bilo zamagljeno od pare nastale od vode koja je polako
oticala iz kade. Hoće li svoj deo uložiti negde? Hoće li
raskošno otputovati na grčka ostrva da vidi ono što je
Bajron video i u šta se tamo zaljubio? Uz smeh, Kejt je izašla
do druge sobe da uzme četku za kosu. Neobično, još uvek
nije razmišljala šta bi bilo posle potrage. Možda je tako
najbolje, nije mudro da planira previše unapred.
Uvek si imala problem da vidiš dalje od trenutka.
Proklet bio! Iznenada besna, Kejt je lupila četkom o sto.
Videla je dalje od trenutka. Videla je da joj nije ponudio ništa
više od privržene afere u oronuloj kolibi na plaži. Bez
garancija, bez obavezivanja, bez budućnosti. Zahvaljivala se
43
bogu što joj je ostalo dovoljno razuma da to uvidi i ode od

onoga što u suštini i nije bilo ništa.
Nikada neće dozvoliti da Kaj zna koliko ju je bolelo da
napusti nešto što je ništa.
Njen otac je bio u pravu što je tiho istakao Kajeve
slabosti, njenu obavezu prema sebi samoj i njenu odabranu
profesiju. Kajev nedostatak ambicije, bezbrižan stav prema
budućnosti nisu kvalitet, već mane. Ona je imala dužnost i
prihvativši je, pružila je sebi nezavisnost i zadovoljstvo.
Smirenija, ponovo je podigla četku. Previše razmišlja o
prošlosti. Vreme je da prestane. Spretnim pokretima
iz navike, podigla je kosu u urednu punđu. Od sad, pa
nadalje, razmišljaće samo o onome što sledi, a ne o
onome što je možda bilo.
Mora da izađe.
Potiskujući paniku, Kejt je izvukla haljinu iz garderobera.
Više nije bilo važno što je umorna, što je samo želela da se
uvuče u krevet i pusti telo i misli da se odmore. Živci to
nikad neće dozvoliti. Preći će ulicu, popiće piće sa Lindom i
Maršom. Videće njihovo dete i večeraće dugo i obilato.
Kada se bude vratila u hotel, sama, postaraće se da bude
dovoljno umorna da zaspi.
Sutra mora da radi.
Pošto se brzo obukla, Kejt je stigla u Rust nešto posle
šest. Odmah joj se dopalo ono što je videla. Nije
bilo otmeno, ali bilo je prijatno. Nije bilo prigušenog
svetla, osećaja da je u katedrali kao što je bilo u restoranima
u kojima je večerala sa ocem i kolegama u Konektikatu. Bilo
je opušteno, srdačno i prijatno.
44
Na pohabanim zidovima visile su slike brodova, čamaca,

armada i jedrenjaka. Širom prostorije za obedovanje nalazili
su se drugi morski motivi - brodski kompas sa sjajnim
mesingom, šarenolika jedrilica iza bara, a ispred su se
nalazile stolice u obliku drvenih buradi. Ka plafonu se
izdizala osmatračnica iz koje se spuštala paprat.
Prostorija je već bila skoro puna. Sedelo je dosta parova
i nekoliko porodica, kao ijedna grupa za koju je Kejt odmah
znala da su turisti. Čula je prijatan zvuk escajga u dodiru sa
tanjirima. Osećao se miris dobre hrane i žagor pomešanih
govora.
Pomislila je kako je prijatno, ali nesumnjivo dobro
organizovano.
Konobari i konobarice u mornarskim uniformama
kretali su se vešto i štedeli svaki sekund, a nisu delovali
užurbano. Prozor je bio otvoren i pružao pun večernji
pogled na luku Srebrnog jezera. Kejt joj je okrenula leđa jer
je znala da će joj pogled pasti na Vihor ili njegovo prazno
mesto.
Sutra je dovoljno za to. Želela je noć bez uspomena.
˝Kejt.˝
Osetila je ruke na ramenima i prepoznala glas. Na licu joj
je bio osmeh kada se okrenula. ˝Marše, tako mi je drago što
te vidim.˝
Na veoma tih način ju je odmerio i video u isti mah i
napetost i olakšanje. Dopadala mu se, ali to je prešlo
u divljenje i poštovanje pre kraja onog jednog leta. ˝Predivna
kao i uvek. Linda je rekla da je tako, ali lepo je videti to
lično.˝
45
Nasmejala se jer je on uvek umeo da učini da se ona

oseća lepo i kada se život svede na najjednostavnije stvari.
Nikada se nije pitala zašto se zbog tako nečeg opusti uz
Marša, a unervozi uz Kaja.
˝Treba da čestitam na više stvari, kako sam čula. Na
braku, na ćerki, na poslu.˝
˝Prihvatam ih sve. Šta kažeš na najbolji sto kuće?˝
˝Nisam ništa manje očekivala.˝ Uhvatila ga je podruku.
˝Život ti ide baš kako treba˝, kazala je dok ju je vodio ka
stolu pored prozora. ˝Izgledaš srećno.˝
˝Izgledam i jesam.˝ Podigao je ruku da očeše njenu. ˝Bilo
nam je žao kad smo čuli za tvog oca, Kejt
˝Znam. Hvala ti.˝
Marš je seo prekoputa nje i pogledao je mnogo
smirenijim i mekšim očima. Uvek se pitala zašto je čovek sa
očima sanjara bio tako praktičan. ˝Tragično je, ali ne mogu
da kažem da mi je žao što te je to vratilo na ostrvo.
Nedostajala si nam ˝ Zaustavio se dovoljno dugo da ostavi
utisak. ˝Svima nama.˝
Kejt je podigla četvrtastu bordo salvetu i obrisala ruke.
˝Stvari se menjaju˝, kazala je. ˝Ti i Linda ste svakako dokaz
za to. Kad sam otišla, ti si mislio da je ona luckasta.˝
˝To se nije promenilo˝, tvrdio je i nasmešio se. Podigao
je pogled ka mladoj konobarici sa repom. ˝Ovo je Sindi, ona
će se pobrinuti za tebe, gospođice Hardesti...˝ Ponovo je
pogledao Kejt uz osmeh. ˝Pretpostavljam da bi trebalo da
kažem, doktorka Hardesti.˝
46
˝Gospođica je u redu˝, kazala je Kejt. ˝Uzela sam

slobodno leto.˝
˝Gospođica Hardesti je gost, poseban gost˝, dodao je
uputivši konobarici osmeh. ˝Jesi li za piće pre nego
što naručiš nešto za jelo? Ili za flašu vina?˝
˝Piesporter˝, odgovor je došao od dubokog, muževnog
glasa.
Kejt je stegnula prste oko salvete, ali se primorala da
smireno podigne pogled i sretne Kajeve nasmešene oči.
˝Profesorka voli to vino.˝
˝Da, gospodine Silver.˝
Pre nego što je Kejt stigla da se složi ili pobuni,
konobarica je otišla.
˝Dakle, Kaj˝, opušteno je prokomentarisao Marš. ˝Umeš
da skreneš pažnju na sebe.˝
Slegnuvši ramenima, Kaj se naslonio na bratovljevu
stolicu. Ako su njih troje osetili da je vazduh
odjednom postao gušći, svi su to na svoj način prikrili. ˝Jedu
mi se škampi.˝
˝Preporučio bih ti˝, kazao je Marš Kejt. ˝Linda i šef
kuhinje su se raspravljali oko recepta, a onda ga sređivali dok
ga nisu doveli do savršenstva.˝
Kejt se nasmešila Maršu kao da je tamni, zamišljeni
muškarac ne posmatra. ˝Probaću. Hoćeš li mi se pridružiti?˝
˝Voleo bih da mogu. Linda je morala da odjuri kući i
pozabavi se sa nekakvom iznenadnom situacijom.
Houp ume da ih proizvede i da maltretira bejbisiterku. Ali
47
potrudiću se da se vratim na kafu. Uživaj u večeri.˝ Ustao

je, uputio bratu hladan pogled razumevanja, a potom otišao.
˝Marš nikada nije prerastao to prvoklasno ulagivanje˝,
prokomentarisao je Kaj, a onda seo na bratovljevo mesto
bez poziva.
˝Marš je uvek bio dobar prijatelj.˝ Kejt je veoma pažljivo
spustila salvetu na krilo. ˝Shvatam da je ovo restoran tvog
brata, Kaj, ali sigurna sam da ti ne želiš moje društvo za
večerom ništa više nego što ja želim tvoje.˝
˝Tu grešiš.˝ Uputio je kratak, zanosan osmeh konobarici
kada je donela vino. Nije se trudio da ispravi Kejtinu
pretpostavku o tome ko je vlasnik Rusta. Dok je
Sindi otvarala flašu i sipala prvi gutljaj da ga Kaj okusi, Kejt
je sedela kamenog lica, maniri su joj bili previše dobri da bi
dozvolila sebi da se raspravlja.
˝Dobro je˝, kazao je. ˝Ja ću sipati.˝ Uzeo je flašu i
napunio Kejtinu čašu skoro do vrha. ˝Pošto smo oboje
odabrali Rust večeras, zašto ne bismo napravili jedan mali
test?˝
Kejt je podigla svoju čašu i otpila. Vino je bilo hladno i
suvo. Sećala se prve flaše koju su podelili dok su sedeli na
podu njegove kolibe one večeri kada mu je poklonila svoju
nevinost. Namerno je otpila još jednom. ˝Kakav test?˝
˝Možemo da vidimo da li možemo civilizovano da
podelimo obrok u javnosti. Ranije nam to nije polazilo za
rukom.˝
Kejt se namrštila kada je podigao čašu. Nikada nije videla
Kaja kako pije iz čaše za vino. Nekolicinu puta kada su delili
vino, pilo se iz jedne od nekoliko čaša za vodu koje je imao.
48
Ovakva vrsta posuđa delovala je previše osetljivo za njegovu

ruku, a vino previše meko za njegov pogled.
Ne, nikada ranije nisu jeli u javnosti. Njen otac nije
odobravao da se druži sa nekim ko se smatra
običnim radnikom kojeg je on unajmio. Kejt je to znala i nije
htela da rizikuje.
Sad je drugačije, rekla je sebi kada je podigla svoju čašu.
U neku ruku, Kaj je sada njen zaposleni. Može i sama da
prosudi. Nesmotreno, nazdravila mu je. ˝Onda, da
nazdravimo profitabilnom dogovoru.˝
˝Ne bih to umeo bolje da kažem.˝ Dodirnuo je ivicom
čaše njenu, ali njegov pogled bio je direktan i nelagodan.
˝Lepo ti stoji plavo˝, kazao je govoreći o njenoj haljini, ali
nije skinuo pogled s njenih očiju. ˝Ponoćno-plava čini da
tvoja koža izgleda kao nešto što treba veoma pažljivo
okusiti.˝
Gledala ga je iznenađena kako lako njegov glas dobije taj
dubok, intimni ton od kog bi joj se uvek krv jurnula u glavu.
Uvek je umeo da učini da se reči čine kao nešto tamno i
tajnovito. To je bila jedna od njegovih najvećih veština,
jedna od onih za koje nikada nije bila spremna. A ni sad nije
ništa bolje.
˝Da li biste sada naručili?˝ Konobarica je došla do stola,
vesela i raspoložena da im udovolji.
Kaj se nasmešio kada je Kejt ostala tiha. ˝Ješćemo
škampe. I salatu sa prelivom kuće.˝ Naslonio se sa čašom u
ruci i još uvek se smešio. Ali osmeh na njegovim usnama nije
bio povezan sa njegovim očima. ˝Ne piješ svoje vino. Možda
49
je trebalo da pitam da li ti se ukus promenio tokom ovih

godina.˝
˝U redu je.˝ Otpila je, a potom zadržala čašu u ruci kao
da će tako održati stabilnost. ˝Marš dobro
izgleda˝, prokomentarisala je. ˝Obradovala sam se kad sam
čula za njega i Lindu. Uvek sam ih zamišljala zajedno.˝
˝Jesi li?˝ Kaj je podigao čašu ka sve prigušenijem
večernjem svetlu koje se probijalo kroz prozor. Gledao je
kako se boje rasipaju kroz čašu i vino, pa na Kejtinu šaku.
˝On nije. Ali ipak...˝ Ponovo je usmerio pogled ka njenom.
˝Maršu je uvek trebalo više vremena da se odluči nego
meni.˝
˝Nesmotrenost˝, nastavila je dok se trudila da
ravnomerno diše, ˝uvek je bila više tvoj način nego način
tvog brata.˝
˝Ali nisi došla mom bratu sa svojim beleškama i
grafikonima, zar ne?˝
˝Ne.˝ Borila se da joj glas i pogled budu mirni. ˝Nisam.
Možda sam shvatila da određena doza nesmotrenosti može
da nam koristi.˝
˝Misliš da sam koristan, Kejt?˝
Konobarica je poslužila salate, ali ovog puta nije
govorila. Videla je Kajev pogled.
A videla ga je i Kejt. ˝Kada obavljam određen posao,
shvatila sam da se značajno uštedi na vremenu i muci ako se
potraži najprigodnija osoba.˝ Na silu smirena, odložila je
čašu i podigla viljušku. ˝Ne bih se vratila u Okrakok iz bilo
kog razloga.˝ Nakrivila je glavu iznenađena brzim naletom
izazova koji ju je preplavljivao.
50
˝Biće nam mnogo jednostavnije ako je to jasno na

samom početku.˝
Osetio je kako se bes budi u njemu, ali ga je kontrolisao.
Ako žele da se igraju rečima, mora da zadrži trezvenost uma.
Uvek je bila pametna, ali se sada čini da je pamet premazana
sofisticiranošću. Uz bolni udarac, setio se nevine, znatiželjne
Kejt. ˝Koliko se sećam, ti si uvek bila pre za komplikovanje
nego za pojednostavljivanje. Morao sam da objasnim svrhu,
istoriju i mehaniku svakog dela opreme pre nego što si prvi
put zaronila.˝
˝To se zove oprez, ne komplikovanje.˝
˝Ti svakako znaš više o oprezu od mene. Neki ljudi
provedu pola života u testiranju vetra.˝ Otpio je pozamašan
gutljaj vina. ˝Ja bih radije pustio da me nosi.˝
˝Da.˝ Ovog puta se ona nasmešila samo usnama.
˝Odlično se sećam. Bez planova, veza, sutra se možda vetar
promeni.˝
˝Ako si predugo usidren na jednom mestu, možeš da
postaneš kao ono drveće.˝ Pokazao je rukom kroz prozor ka
mestu na kom se proređeni red smreki savijao od mora.
˝Zakržljalo.˝
˝A ti si ipak i dalje ovde, gde si se rodio, gde si odrastao.˝
Kaj joj je polako dosuo vina. ˝Ostrvo je previše
izolovano, život je za neke previše primitivan. Više ga volim
od malih društvenih zajednica sa njihovim zabavama
i klubovima.˝
Kejt je izgledala kao da pripada takvom mestu, pomislio
je Kaj dok se borio sa željom koja je u njemu cvetala i plivala.
Ona treba da nosi otmeno svileno odelo, da drži šoljicu za
51
čaj i razgovara o nekom mračnom engleskom pesniku iz

osamnaestog veka. Da li se zbog toga i dalje zbog nje oseća
nezgrapno i neprijatno i pun čežnje?
Kad bi mogli da vrate vreme, on bi je ukrao, izveo na
otvoreno more i zadržao tamo. Putovali bi od jedne
do druge egzotične luke. Ako bi to što ima nju značilo da
ne može nikada da se vrati kući, onda bi plovio do
poslednjeg dana života. Ali bi imao nju. Kaj je pojačao
stisak oko čaše. Bože, imao bi nju!
Glavno jelo im je diskretno posluženo. Kaj se vratio u
sadašnji trenutak. Nije bio osamnaesti vek, već današnjica.
Ipak, donela mu je prošlost svojim papirima i mapama.
Možda će oboje naći ono čemu se nadaju.
˝Pregledao sam ono što si ostavila kod mene.˝
˝Jesi li?˝ Osetila je brz nalet uzbuđenja, ali je probola
viljuškom prvi zalogaj kao da je to jedino što je
trenutno zanima.
˝Istraživanje tvog očaje veoma temeljno.˝
˝Naravno.˝
Kaj se kratko nasmejao. ˝Naravno˝, ponovio je i
nazdravio joj. ˝U svakom slučaju, mislim da je bio na
pravom putu. Nadam se da razumeš da deo na koji je suzio
istragu, vodi u opasne predele.˝
Namrštila se, ali je nastavila da jede. ˝ Ajkule?˝
˝Teško je svrstati samo ajkule u opasni predeo˝,
odgovorio je. ˝Mnogo ljudi zaboravlja da je rat došao do nas
četrdesetih. I dalje postoje mine čitavom dužinom spoljne
52
obale. Ako idemo na dno, bilo bi pametno da to imamo na

umu.˝
˝Nemam nameru da budem nepažljiva.˝
˝Ne, ali ljudi nekad gledaju toliko daleko ispred sebe da
zaborave šta im je pod stopalima.˝
Iako je jedva pojeo polovinu svog obroka, Kaj je ponovo
podigao vino. Kako da jede kada mu je celo telo tako svesno
nje? Nije mogao da prestane da se pita kako bi izgledalo da
ponovo izvuče te šnalice iz njene kose.
Nije mogao da spreči sećanja na to kako je bilo kada bi
je privukao u naručje i samo je grlio dok se njeno telo tako
lepo uklapalo uz njegovo. Mogao je da zamisli te duge i
ozbiljne poglede koje mu je upućivala pre nego što je strast
počela da preuzima stvar u svoje ruke, a potom slobodu koju
je osećao tokom onih poslednjih vrtoglavih trenutaka
vođenja ljubavi.
Kako nešto što je nekada bilo tako ispravno, sada može
da bude tako pogrešno? Zar se njeno telo ne uklapa i dalje
uz njegovo? Zar ne bi njena kosa padala kroz njegove ruke?
Ta tiha smeđa nijansa koja se očaravajuće presijavala na
suncu. Uvek bi šaputala njegovo ime nakon istrošene strasti,
kao da je sam taj zvuk održavao. Želeo je da čuje kako ga
izgovara, samo još jednom, tiho i zadihano dok su im tela
ispreplitana i još uvek topla. Nije bio siguran da bi mogao
tome da odoli.
Kaj je odsutno dao znak da donesu kafu. Možda nije
želeo da odoli. Bila mu je potrebna. Zaboravio je
koliko potreba ume da bude oštra i sigurna. Možda će je
uzeti. Nije verovao da je ravnodušna prema njemu, neke
53
stvari nikada ne izblede u potpunosti. U njegovo vreme,

na njegov način, uzeće ono što je nekada od nje dobijao.
I moliće se da ovaj put to bude dovoljno.
Kada ju je ponovo pogledao, Kejt je osetila kako je
prožimaju znaci upozorenja. Kaja je teško razumeti. Znala
je samo da je nešto upravo odlučio i da se to tiče nje.
Zahvalna na toploj kafi, pila ju je. Ovog puta ona vodi
glavnu reč, podsetila se, i postaraće se da mu to bude jasno.
Nijedan trenutak za početak nije dobar kao sadašnjost.
˝Biću u luci u osam˝, kazala je kratko. ˝Trebaće mi boce
za kiseonik, naravno, ali donela sam svoje odelo. Bila bih ti
zahvalna ako bi poneo tašnu sa beleškama na brod. Verujem
da bi bilo mudro da provedemo između šest i osam sati
dnevno na pučini.˝
˝Jesi li redovno ronila za ovo vreme?˝
˝Znam šta treba da radim.˝
˝Ja sam poslednji koji tvrdi da si imala najboljeg
instruktora.˝ Podigao je šoljicu uz brz, nestrpljiv gest koji je
Kejt prepoznala kao svojstven njemu. ˝Ali ako si
malo zarđala, usporićemo prvih dan ili dva.˝
˝Savršeno sam sposobna da ronim.˝
˝Od partnera želim više od sposobnosti.˝
Video je bes u njenim očima, a njegova želja je nabujala.
Bilo je retko i uzbudljivo gledati kako vri njen kontrolisani i
razumni temperament. ˝Nismo partneri. Ti radiš za mene.˝
˝To je stvar perspektive˝, odgovorio je Kaj. Ustao je i
namerno joj blokirao izlaz. ˝Sutra ćemo raditi ceo dan, tako
54
da je bolje da nadoknadiš san koji si u poslednje vreme

izgubila.˝
˝Nije potrebno da se brineš o mom zdravlju, Kaj.˝
˝Brinem o svom˝, kratko je kazao. ˝Ne ideš sa mnom
pod vodu ako nisi odmorna i budna. Ako ujutru dođeš sa
podočnjacima u luku, nećeš sutra roniti.˝ Bila je besna i
potisnula je potrebu da se raspravlja. ˝Ako budeš umorna,
onda ćeš grešiti˝, kazao je. ˝Tvoja greška može mene da
košta. Je li ti to dovoljno logično, profesorka?˝
˝Savršeno mi je jasno.˝ Shvatila je da će im se tela
dodirnuti, pa se pripremila na to i ustala. Ali to što se
pripremila nije sprečilo srce da poskoči, ni jedno ni drugo.
˝Ispratiću te.˝
˝Nema potrebe.˝
Stavio joj je ruku oko struka, snažno i tvrdoglavo. ˝To
civilizovan svet radi˝, kazao je. ˝Civilizovano ti je uvek bilo
važno.˝
Dok me ti ne dodirneš, pomislila je. Ne, neće se sećati
toga, ne ako želi noćas da spava. Kejt je samo klimnula
glavom hladno se složivši. ˝Želim da se zahvalim Maršu.˝
˝Možeš sutra da mu se zahvališ.˝ Bacio je bakšiš za
konobaricu na sto. ˝Zauzet je.˝
Htela je da se usprotivi, a onda je videla kako Marš
nestaje iza vrata prostorije koja mora da je kuhinja. ˝U redu.˝
Kejt je krenula pored njega i izašla na vlažni večernji vazduh.
Sunce je bilo nisko, mada neće zaći još skoro sat
vremena. Oblaci sa zapada stvarali su ružičaste nijanse po
55
nebu. Kada je izašla, shvatila je da u restoranu ima više ljudi

nego na ulici.
Putnički ribarski brod se usidrio u luci. Neki turisti će
ostati na ostrvu, a drugi će se vratiti preko Hateras uvale
jednim od poslednjih dnevnih trajekata.
Ona bi volela sada da izađe na vodu dok se svetlost
smekšava i dok je povetarac tih. Sada, pomislila je, dok drugi
dolaze i morem se prostiru kilometri praznine.
Odbacivši to raspoloženje, krenula je ka hotelu. Ne treba
joj sada plovidba pod zalaskom sunca, već čvrst
san. Maštanje je budalasto, a sutrašnji dan je previše važan.
Isti hotel. Kaj je podigao pogled ka njenom prozoru. Već
je znao da je u istoj sobi. I ranije ju je pratio tamo, ali tada bi
ga onako slatko, na svoj način, uhvatila podruku. Podigla bi
pogled i nasmejala mu se zbog nečega što se tog dana
dogodilo. I poljubila bi ga dugo, toplo i očaravajuće pre nego
što bi se zatvorila vrata za njom.
Pošto su joj misli išle u istom smeru, Kejt se okrenula ka
njemu ispred hotela. ˝Hvala ti, Kaj.˝ Pozabavila se
nameštanjem kaiša na tašni. ˝Nema potrebe da dalje skrećeš
sa puta.˝
˝Da, nema ˝ Iznenada i nestrpljivo uvideo je da će imati
šta večeras da ponese sa sobom kući. I ostaviće njoj nešto
da ponese u sobu u kojoj su proveli jednu dugu i čarobnu
noć. ˝A ipak, uvek smo potrebu posmatrali sa drugačijeg
stanovišta.˝ Spustio joj je ruku iza vrata, čvrsto ga uhvatio i
osetio je kako se ukočila.
˝Nemoj.˝ Nije uzmakla. Kejt je sebi govorila da nije
uzmakla jer ako to učini delovaće ranjivo. I bila je ranjiva
56
dok su se njegovi dugački snažni prsti ponovo igrali sa

njenom kožom.
˝Mislim da mi ovoliko duguješ˝, kazao joj je tako tihim
glasom da je zadrhtao u vazduhu. ˝Možda nešto što dugujem
sebi.˝
Nije bio nežan. To je bilo namerno. Negde duboko u
njemu postojala je potreba za kažnjavanjem zbog onoga što
se nije, a možda i jeste desilo. Usne koje su se spojile
sa njenim su ogladnele, a ruke oko nje su zahtevale. Ako
je zaboravila, pomislio je, ovo će je podsetiti. I podsetiti
njega.
Ruke su joj bile zarobljene između njihovih tela i osetio
je kako joj se šake skupljaju u pesnice. Neka ga mrzi, neka
ga prezire. Radije bi imao to nego hladnu uljudnost.
Ali bože, koliko je slatka! Slatka i krhka kao jedan od
četrdeset talasa koji bi poljubili obalu i po njoj se
raširili. Maglovito, sa neke distance, znao je da može da se
udavi u njoj bez šapata ili žalbe.
Ona je želela da bude drugačije. Bože, koliko je želela da
bude drugačije i da ne oseti ništa! Ali osećala je sve.
Grube, nestrpljive usne koje su je uvek oduševljavale i
uzbuđivale, bile su iste. Vitko nemirno telo koje se
tako nepogrešivo uklapalo uz njeno, nije bilo drugačije.
Na njemu miris mora i soli, nije se promenio. Kad god
bi je ljubio, čuli bi se zvuci vode, vetra ili galebova. I to
je ostalo isto. Iza njih su se brodovi nežno ljuljali na svojim
mestima, voda je udarala o dokove, a galeb koji se odmarao,
ispustio je dugačak, usamljeni krik. Svetlost je bila sve
57
prigušenija dok se sunce približavalo moru. Navala starih

osećanja spajala se sa ovim trenutkom.
Nije mu se opirala. Kejt je uverila sebe da mu neće
pružiti zadovoljstvo borbe. Ali komanda glavi da mu
ne uzvrati izgubila se u tankim oblacima sumraka. Dala
mu se jer je morala. Uzela je jer nije imala izbora.
Njegov jezik poigravao se sa njenim, a pesnice su joj
popustile dok joj se dlanovi nisu naslonili na njegove grudi.
Tako tople, tako čvrste, tako poznate. Ljubio ju je kao što je
uvek činio, potpuno usredsređen, bez ustručavanja i s malo
strpljenja.
Vreme se vratilo i bila je mlada, zaljubljena i naivna.
Zašto, pitala se dok su joj misli plovile, zašto od toga
ima potrebu da zaplače?
Mora da je pusti inače će preklinjati. Kaj je osetio kako
se budi. Nije dovoljno budala da moli za nešto što je već
nestalo. Nije dovoljno snažan da prihvati da mora ponovo
da je pusti. U njemu se vodio rat koji je bio toliko snažan da
zaječi. Na taj zvuk se odvojio od nje, uznemiren, besan,
iznerviran.
Nastupila je tišina dok ju je gledao. Video je da je njen
pogled isti onaj koji mu je uputila posle prvog poljupca,
napola iznenađen, a napola zbunjen. To ga je zbunilo. Šta
god da je želeo da dokaže, Kaj je sada znao da je upravo
dokazao sebi da je i dalje očaran njom, kao što je i bio uvek.
Suzdržao se od reči i samo joj mahnuo dok je odlazio.
˝Naspavaj se, osam sati˝, naredio je ne okrenuvši se.
58
4.
Nekim jutrima se činilo da se sunce diže sporije nego

drugim, kao da je priroda želela da se malo duže diči svojom
posebnom veličanstvenošću. Pre nego što je legla u krevet,
Kejt je ostavila otvorene kapke na prozoru znajući da će je
probuditi jutarnje svetio pre nego što zazvoni budilnik
pored kreveta.
Zoru je prihvatila kao dar za sebe, nešto posebno i lično.
Prvi tihi jutarnji povetarac ušao je kroz komarnike i prešao
joj preko kose i lica. Bio je hladan i delovao je obećavajuće.
Dok je stajala, Kejt je upijala boje, svetio i tihu dnevnu oluju
kako se lomi nad vodom.
Lenjo razmišljanje se razlikovalo od njene ustanovljene
rutine, od prethodnih meseci i godina. Jutra su bila vreme za
oblačenje, prelaženje rasporeda i beleški za časove uz dve
šolje kafe i brzi doručak. Nikada nije imala vremena da se
preda zori, pa je sada to sebi dopustila.
Spavala je bolje nego što je očekivala, ušuškana tišinom,
iscrpljena danima putovanja i napetim emocijama. Nije bilo
snova da je progone od trenutka kada se pokrila, pa sve dok
prvi zraci sunca nisu pali na njeno lice. Tada je ustala brzo.
Sada nema snova.
59
Kejt se prepustila jutru sa svim njegovim novim obećanjima

i počecima. Danas je početak. Sve ostalo, od trenutka kada
je uzela očeve papire, do trenutka kada je ponovo videla
Kaja, bilo je uvod. Čak i kratki vatreni zagrljaj od prethodne
noći nije bio više od duha iz prošlosti. Danas je pravi
početak.
Obukla se i izašla u divno jutro.
Doručak je bio nemoguć. Uzbuđenje koje je tako dugo
sputavala počelo je da hrli ka slobodi. Ponovo ju je
pratio osećaj da čini pravu stvar. Šta god da je potrebno,
koliko god da je košta, potražiće zlato o kom je njen otac
sanjao. Pratiće njegove smernice. Ako ne nađe ništa, barem
je tražila.
Počela je da veruje da će u potrazi umiriti sve svoje lične
duhove.
Kajev poljubac. Bio je strastven i uznemirujući, kao i
uvek. Bila je očarana, kao i pre što je bila. Iako je znala da
mora da se suoči i sa Kajem i sa prošlošću, nije znala da će
biti tako zastrašujuće lako vratiti se tom mračnom svetu
punom snova gde ju je samo on jednom odveo.
Sada kada zna, sada kada se suočila čak i sa tim, Kejt je
morala da se pripremi za borbu sa vetrom.
Shvatila je da joj nikada nije oprostio što je rekla ne. Što
mu je povredila ponos. Vratila se svom svetu kada joj je
tražio da ostane u njegovom. Tražio joj je da ostane, a da joj
ništa nije ponudio, čak ni obećanje. Da joj je pružio to, ma
koliko bilo neobavezno ili prolazno, ne bi otišla. Pitala se da
li je on svestan toga.
60
Možda je mislio da će joj vratiti ako je natera da se

ponovo izgubi i ode od njega. Neće se izgubiti. Kejt je stavila
ruke u džepove svog kratkog pletenog šortsa. Ne, nije imala
nameru da nestane. Da je bio uporniji prethodne noći, da je
znao koliko ju je oslabio tim jednim poljupcem...
Ali on neće to znati, rekla je sebi. Neće je ponovo
oslabiti. Tokom ovog leta, blago će biti njen jedini cilj i
ambicija. Ovog puta neće praznih ruku napustiti ostrvo.
On je već bio na brodu. Kejt ga je videla kako sprema
opremu, a kosu mu nosio povetarac koji je dolazio s mora.
Nosio je odsečene farmerke i majicu bez rukava, a ona je
videla mišiće kako se grče i opuštaju, i kožu kako šija.
Božanstveno. Osetila je tup bol u dubini stomaka i
trudila se da ga racionalizuje. Na kraju krajeva, lepo izvajano
muževno telo i treba da probudi reakciju kod žene. To
je prirodno. Moglo bi čak i da se nazove neličnim. Kada
je krenula niz dok, poželela je da poveruje u to.
Nije je video. Pažnju mu je privukao ribarski brod koji je
već isplovio. Na trenutak se zaustavila i samo ga posmatrala.
Zašto uvek može u njemu da predoseti nemir? U njemu je
bilo pokreta čak i kada je miran, zvuka čak i kada ćuti. Šta li
on to vidi kada pogleda ka moru? Izazov? Romantiku?
Uvek se činilo da je spreman za akciju, da se nešto radi.
S druge strane, mogao je da sedi tih i posmatra talase kao da
ne postoji ništa važnije od te beskrajne borbe između zemlje
i vode.
Sada je stajao na palubi svog broda, držao je ruke na
kukovima i posmatrao maleni ribarski brod kako odlazi ka
horizontu. To je video nebrojeno puta, a ipak se zaustavio
61
da pogleda još jednom. Kejt je gledala u istom pravcu kao i

on i poželela da može da vidi taj prizor njegovim očima.
Tiho je nastavila napred, njene patike nisu pravile buku,
ali se on okrenuo i dalje napetih očiju. ˝Poranila si˝, kazao je
i ne pozdravivši je. Pružio je ruku kako bi joj pomogao da se
ukrca.
˝Mislila sam da jedva čekaš da kreneš baš kao i ja.˝
Grubi i glatki dlan su se dodirnuli. Oboje su prekinuli
kontakt što su pre mogli.
˝Trebalo bi da bude laka plovidba.˝ Ponovo je pogledao
more, ka brodu, ali ovog puta se nije usredsredio na njega.
˝Vetar dolazi sa severa, nije jači od deset čvorova.˝
˝Dobro je.˝ Rekla je premda ni njemu ni njoj ne bi bilo
važno ni da je vetar dvostruko brži. Ovo je jutro za početak.
Osetila je nestrpljenje u njemu, želju da ode i radi nešto.
Iz želje da sve bude što je jednostavnije moguće, Kejt je
pomogla Kaju da se iskrca, a onda je on otišao za kormilo.
To će držati najveću razdaljinu između njih. Nisu govorili.
Motor je zarežao u znak buđenja, pa se primirio. Kaj je vešto
usmerio mali kruzer iz luke i malo dodao gas, zbog čega je
voda počela da lupka o bokove. Održavao je istu
ravnomernu brzinu dok su plovili kroz uvale Okrakoka.
Osvrnuvši se iza sebe, Kejt je gledala kako se brod udaljava
od sela.
Prizor je ostao poput sna. Poslednje što je videla bilo je
dete koje šeta niz dok sa kanapom preko ramena. Onda se
okrenula ka moru.
Topao vetar i sjajno sunce. Uzbuđenje. Kejt nije bila
sigurna da će se osećati isto. Ali kada je zažmurila i pustila
62
da tupo crveno svetio šija iza njenih kapaka, a

slana izmaglica dodiruje lice, znala je da je ovo ljubav koja
je ostala nepromenjena, ona koja ju je čekala.
Sedela je mirna i osetila je kako je Kaj povećavao brzinu
sve dok brod nije počeo da jede svoj put kroz vodu, vešto
poput mačke kad se kreće po džungli. Zatvorenih očiju je
uživala u kretanju, brzini, suncu. Ovo je oduševljenje koje
nikada nije izbledelo. Pošto ga je ponovo okusila, znala je da
nikada i neće.
Shvatila je da je bila u pravu, potraga će biti daleko
uzbudljivija od krajnjeg cilja. Potraga i, ma koliko
bila oprezna, čovek za kormilom.
On je rekao sebi da se neće okrenuti da je pogleda. Ali
morao je. Samo jednom. Zatvorene oči, osmeh se poigrava
na njenim usnama, kosa koja joj pleše oko lica tamo gde ju
je vetar oslobodio ukosnica. To je vratilo blesak uspomene
na prvi put kad ju je video takvu i shvatio da mora da je ima.
Izgledala je spokojno, u potpunom miru. Osetio je kako u
njemu divlja rat koji ne može da kontroliše.
Čak i kad se ponovo okrenuo ka moru, mogao je da je
vidi naslonjenu kako upija ono što vetar i voda nude. U
svoju odbranu, probao je da je zamisli u učionici
kako strpljivo objašnjava intrige Don Žuana ili Henrija
IV. Nije mu pomoglo. Mogao je samo da je zamisli kako sedi
iza njega, upija sunce i vetar kao da je umirala od gladi za
tim.
Možda i jeste. Iako nije znala u kom smeru se kreću
Kajeve misli, Kejt je shvatila da nikada nije bila dalje
od učionice ili obaveza koje je sama sebi zadavala. Bila
63
je profesor, to se nije dovodilo u pitanje, ali bila je i

sanjar, ma koliko se trudila da to potisne.
Sa suncem i vetrom na koži, bila je previše uzbuđena da
bi je takvo shvatanje uplašilo. Bila je previše zadovoljna da
bi se brinula. Svideo joj se taj divlji, dobar osećaj kada
ponovo iskusiš nešto poznato, voljeno, potom izgubljeno.
Možda... Možda je to previše ličilo na onaj vrtoglavi
poljubac sa Kajem od prethodne večeri, ali bilo joj je
potrebno. Možda je to naivna potreba, možda čak i
opasna. Samo jednom, samo ovaj put, govorila je sebi, neće
to preispitivati.
Pribrana i snažna, ponovo je otvorila oči. Sada može da
posmatra kako sunce baca svoje dijamante na površinu
vode. Talasali su se i očaravali je. Ribarski brod koji je Kaj
posmatrao kako se udaljava od ostrva bio je usidren i
spuštao je svoje mreže. Stajaće mreže, setila se. Kaj joj
je jednom objasnio kako se koriste široke mreže sa tegovima
i koliko se često koriste za izvlačenje velike haringe.
Pitala se zašto nikada nije odabrao takav život, gde može
svakodnevno da živi i radi na vodi. Ali to ne može sam,
prisetila se uz osmeh. Ribari su posebna zajednica i na moru
i van njega. Kaj nije često delio sebe i svoje vreme sa nekim.
Bilo je trenutaka, poput ovog, kada je to jasno razumela.
Da li zbog slobode ili snage koju je posedovala, prišla mu
je bez nervoze. ˝I dalje je predivno kao u mojim sećanjima.˝
Plašio se da ponovo stoji pored njega. Sada je, međutim,
shvatio da je napetost u njegovom vratu popustila. ˝Ne
menja se mnogo.˝ Zajedno su posmatrali galebove kako
64
kruže iznad ribarskog brodića nadajući se lakom ulovu.

˝Pecanje dobro ide ove godine.˝
˝Jesi li i ti pecao?˝
˝Povremeno.˝
˝Jesi li skupljao školjke?˝
Morao je da se nasmeši kada se setio kako je izgledala.
Farmerke zavrnute do kolena, bose noge pune peska, a on
je uči kako da ih lovi. ˝Da...˝
Ona se, takođe, setila, ali njena jedina sećanja odnosila su
se na tople dane i tople noći. ˝Uvek sam se pitala kako je
zimi na ostrvu.˝
˝Tiho.˝
Prihvatila je jednostavni bezbrižni odgovor klimanjem
glave. ˝Često sam se pitala zašto više voliš to.˝
Okrenuo se ka njoj odmeravajući je. ˝Jesi li?˝
Možda je to bila greška. Pošto je već načinjena, Kejt je
slegnula ramenima. ˝Bilo bi naivno od mene da kažem da
uopšte nisam razmišljala o ostrvu ili tebi tokom protekle
četiri godine. O tebi uvek imam neka pitanja.˝
Nasmejao se. Veoma je svojstveno njoj da tako predoči
stvari. ˝Pošto nisam odgovorio na sva tvoja pitanja! Previše
razmišljaš kao profesorka, Kejt.˝
˝Zar se život ne sastoji od pitanja sa više odgovora?˝
uzvratila je. ˝Možda dva ili tri odgovora mogu da
deluju prigodno, ali samo je jedno ispravno.˝
˝Ne, samo jedno je krajnje pogrešno.˝ Video je kako joj
oči poprimaju onaj zamišljeni izraz. Znao je da u
tom momentu odmerava argumente za i protiv njegove
65
izjave. Slagala se sa njim ili ne, uvek je razmatrala sva

stanovišta. ˝Ni ti se nisi promenila˝, prošaputao je.
˝I ja sam mislila tako o tebi. Oboje grešimo. Niko od nas
nije ostao isti. Tako i treba da bude.˝ Kejt je skrenula pogled
ka moru, a onda ispustila uzvik zadovoljstva. ˝Oh, pogledaj!˝
Bez razmišljanja spustila mu je ruku na rame, njeni vitki prsti
zgrabili su napeti mišić. ˝Delfini!˝
Gledala je kako desetak njih, možda i više, iskače i
zaranja u vodu u ritmu svoje muzike. Zadovoljstvo se
pomešalo sa zavišću. Kretati se tako, pomislila je, iz vode u
vazduh i nazad u vodu, bila je sloboda za kojom bi
čovek mogao da poludi od lepote. Ali kakva bi ta ludost
bila...
˝Čarobno, zar ne?˝, prošaputala je. ˝Biti deo vazduha i
mora. Skoro da sam zaboravila.˝
˝Koliko?˝ Kaj je studirao njen profil sve dok nije uspeo
da iscrta njen oblik u vetru. ˝Koliko toga si skoro
zaboravila?˝
Kejt je okrenula glavu i tek tad uvidela koliko su blizu
jedno drugom. Nesvesno mu se približila kada je ugledala
delfine. Sada nije videla ništa osim njegovog lica, na koji
centimetar od svog. Nije osećala ništa osim tople kože pod
svojom rukom. Njegovo pitanje, dubina tog pitanja, činilo
se da odzvanja o površinu vode i da je proganja.
Ustuknula je. Kap pred njom bila je duboka i pocepana
talasima. ˝Sve što je bilo potrebno˝, jednostavno je
odgovorila. ˝Volela bih da pregledam očeve grafikone. Jesi li
ih poneo?˝
66
˝Tvoja tašna je u kabini.˝ Snažno je stegnuo kormilo, kao

da se bori protiv oluje. Možda se i jeste borio. ˝Trebalo bi da
umeš da nađeš put.˝
Bez odgovora, Kejt ga je obišla do kratkih strmih
stepenica koje su vodile ispod palube.
U kabini su se nalazili uzani kreveti sa tako zategnutom
posteljinom da, ako bi bacili novčić, poskočio bi nazad.
Kuhinja ispod bi trebalo da ima sve potrepštine u malim i
dovoljnim količinama. Sve je bilo na svom mestu, uredno
kao monahove odaje.
Kejt se setila kako je ležala sa Kajem na jednom od
uzanih kreveta, iznurena od strasti dok se brod ljuljuškao, a
sa radija svirao džez.
Stegnula je ručku torbe kao da će joj bol u prstima
pomoći da se izbori sa uspomenama. Bilo je previše
očekivati da se izbori u potpunosti sa svim, ali je
napetost popustila. Pažljivo je razvila jedan od očevih
grafikona i raširila ga po krevetu.
Poput svega ostalog, grafikon je bio precizan i bez
suvišnosti. Premda to svakako nije bila njegova
struka, Hardesti je nacrtao grafikon na koji bi mogao da se
osloni bilo koji moreplovac.
Pokazivao je obalu Severne Karoline, Pamliko Saunda i
spoljne obale od Mantea do Kejp Lukauta. Pored linija
geografske širine i dužine, grafikon je sadržao i tanke linije
ukrštanja koje su označavale dubinu.
Sedamdeset šest stepeni severno sa trideset pet stepeni
istočno. Po oznakama, njen otac je zaključio da je u tom
predelu Liberti potonuo. Mesto se nalazilo svega nekoliko
67
kilometara jugoistočno od Okrakoka. A dubina... Da,

shvatila je dok se mrštila nad grafikonom, dubina se i dalje
smatra plitkim ronjenjem. Ona i Kaj će imati relativnu
slobodu, samo odela za ronjenje i boce za kiseonik, nisu
potrebne olovne čizme i kacige neophodne za istraživanja u
dubokom moru.
Znakom X označeno je mesto, mislila je, pomalo
vrtoglavo, ali se naterala da složi grafikon podjednako
pažljivo kao što ga je otvorila. Osetila je kako brod usporava,
a potom čula kako je motor sve tiši i kako se gasi. Prožeo ju
je svež drhtaj od iščekivanja kada je uz stepenice ponovo
izašla na sunčevu svetlost.
Kaj je već proveravao boce za kiseonik, mada je
pouzdano znala da je sve temeljno već proverio pre nego što
je isplovio. ˝Ovde se spuštamo˝, kazao je kada se uspravio.
˝Nalazimo se na oko kilometar od poslednjeg mesta na kom
je tvoj otac prošlog leta ronio.˝
Jednim kratkim pokretom je svukao majicu. Kejt je znala
da je svestan svoje privlačnosti, ali nikada nije bio umišljen
zbog toga. Kaj se već svukao do šortsa za kupanje pre nego
što se ona okrenula po svoju opremu.
Ako joj je srce divljački lupalo, mogla je da kaže sebi da
je to zbog iščekivanja da zaroni. Ako joj je grlo bilo suvo,
mogla je da poveruje da je to zbog napetosti na pomisao da
će se ponovo predati moru. Njegovo telo bilo je čvrsto,
preplanulo i vitko, ali nje se ticala samo njegova veština i
znanje. A njemu, rekla je sebi, bila je važna njegova zarada i
dvadeset pet procenata plena.
68
Nosila je helanke ispod šortsa koje su se lepile za suptilne

obline i otkrivale dugačke, vitke noge za koje je Kaj znao da
su nežne poput vode, ali zategnute kao kod atletičara. Počeo
je da oblači tanko gumeno odelo za ronjenje. Došli su da
traže zlato, da pronađu izgubljeno blago. Ali neka blaga,
znao je, nikada ne mogu da se povrate.
Dok je razmišljao o tome, podigao je pogled da bi video
Kejt kako izvlači ukosnice iz kose. Polako i nežno joj je pala
preko ramena. Ako bi mu pucala u srce, ne bi ga preciznije
pogodila. Psujući sebi u bradu, Kaj je podigao prve boce za
kiseonik.
˝Danas ćemo dole biti sat vremena.˝
˝Ali...˝
˝Sat vremena je i više nego dovoljno˝, prekinuo ju je i ne
pogledavši je. ˝Nisi nosila boce više od četiri godine.˝
Kejt je navukla boce koje joj je pružio i osigurala kaiševe
dok nisu bili dovoljno čvrsti, ali ne pretesni. ˝Nisam ti to
rekla.˝
˝Nisi, ali bi da jesi, sasvim sigurno, upravo to rekla.˝
Uglovi njegovih usana su se podigli jer ništa nije odgovorila.
Nakon što je namestio svoje boce, Kaj se popeo preko
ograde na merdevine. Može ili da se raspravlja ili da krene za
njim.
Da bi očistio masku, pljunuo je u nju, istrljao, a onda je
spustio da je ispere slanom vodom. Navukao ju je preko
očiju i nosa, pa skočio u more. Za manje od deset sekundi,
Kejt se obrela u vodi pored njega. Zaustavio se na trenutak
kako bi se uverio da se ona ne muči i da nije zaboravila da
diše, a onda krenuo u veće dubine.
69
Ne, nije zaboravila da diše, ali prvi dah bio je skoro

uzdah kada joj je telo potonulo ispod površine. Kao i prvi
put, bila je oduševljena ovom neverovatnom mogućnošću
da boravi ispod površine okeana i diše vazduh.
Kejt je podigla pogled da bi videla kako se sunce probija
kroz vodu i pružila je ruku posmatrajući kako se svetlost igra
na njenoj koži. Mogla bi da ostane ovde, shvatila je, da se
samo prepusti. Ali izvijanjem i cimanjem tela, ispratila je
Kaja u dubinu i tamu.
Kaj je video jato velikih haringi i pitao se hoće li završiti
u mreži ribarskog čamca koji je tog jutra posmatrao. Kada
su se skupile u jato i projurile pored njega, ponovo se
okrenuo ka Kejt. Bila je u pravu kada mu je rekla da zna šta
treba da radi. Plivala je podjednako umešno i precizno kao i
uvek.
Očekivao je da će ga pitati kako namerava da traži Liberti,
kakav je plan smislio. A pošto nije, Kaj je mislio da je to zbog
jednog od dva razloga. Ili trenutno ne želi da ulazi ni u kakve
dublje razgovore sa njim ili je već sve sama smislila. Rekao
bi da je ovo drugo, jer joj je i um bio podjednako umešan i
precizan kao i uvek.
Najlogičnija metoda potrage bila bi polukružna ruta oko
mesta na kojima je Hardesti prethodno ronio. Mogu da
prošire krug polako i sistematski. Ako je Hardesti bio u
pravu, na kraju će naći Liberti. Ako je pogrešio... imaće leto
koje su proveli u potrazi za blagom.
Iako su je boce na leđima podsećale da ne uzima
bestežinsku slobodu zdravo za gotovo, Kejt je mislila da bi
mogla zauvek da ostane dole. Želela je da dodirne vodu,
70
morsku travu, meko peščano dno. Pružila je ruku ka jatu

zubatica i posmatrala ih kako se u odbrani razdvajaju, a
potom ponovo skupljaju u grupu. Znala je da je bilo
trenutaka kada bi ronilac, dok se kreće kroz prigušen, vodeni
svet, mogao da zaboravi svoju potrebu za suncem. Možda je
Kaj bio u pravu što je ograničio vreme. Morala je da pazi da
ono što je ponovo pronašla, ne uzima zdravo za gotovo.
Ravni oblik ploče privukao je Kaju pažnju. Automatski
je uhvatio Kejt za ruku da je zaustavi. Možda je zabavno
posmatrati ražu kako pliva po dnu u potrazi za ukusnim
ljuskarima, ali je i opasno. Procenio je da je raža dugačka
koliko i on sam, repa oštrog i okrutnog poput žileta. Obići
će je u širokom luku.
Videvši to, Kejt se setila da more nije sačinjeno samo od
snova i lepote. U njemu ima i bola i smrti. Dok ju je
posmatrala, raža je zamahnula svojim repom poput biča i
uhvatila malu, bespomoćnu zubaticu. jednom, pa dvaput.
To je priroda, to je život. Ali je skrenula pogled. Kroz
zaštitnu masku, srela je Kajev pogled.
Očekivala je da u njegovim očima vidi porugu zbog
vidne slabosti ili, još gore, likovanje. Ali nije. Pogled mu je
bio nežan kao retko kad. Podigao je ruku i pomilovao joj
obraz, kao što je radio i pre mnogo godina kada bi
joj ponudio utehu ili nežnost. Osetila je toplinu i ona joj
se videla u očima. Potom, taj trenutak koliko je brzo
došao, toliko je brzo i prošao. Kaj se okrenuo i otplivao
dajući joj znak da ga prati.
Ne može sebi da priušti da mu ti pogledi ranjivosti i
naznake nežnosti odvraćaju pažnju. Već su ga
71
jednom prevarile njene oči. Prioritet je posao u koji su se

upustili. Koje god druge planove da je imala, Kaj je
nameravao da sve drži pod kontrolom. Kad bude bio dobar
trenutak, Kaj će dobiti ono što želi od Kejt. To je sebi
obećao. Uzeće tačno ono što je smatrao da mu duguje. Ali
ona mu neće ponovo dirnuti emocije. Kada je bude odveo
u krevet, to će biti zbog hladnog proračuna.
To je još nešto što je sebi obećao.
Mada nisu naišli ni na kakav trag o Libertiju, Kaj je video
olupine drugih brodova, komade zarđalog metala
pokrivenog školjkama. Pretpostavio je da pripadaju ratnom
brodu ili podmornici iz Drugog svetskog rata. More je
usisalo sve što je ostalo u njemu.
Bio je u iskušenju da pliva dalje, ali znao je da će povratak
do broda trajati dvadeset minuta. Okrenuo se, krenuo nazad
i ponovo pregledao predeo koji su upravo pokrili.
Nije baš kao igla u plastu sena, pomislio je Kaj, ali je
slično. Dva veka oluja i struja i morskih potresa. Čak i kada
bi imali tačnu lokaciju na kojoj je Liberti potonuo, a ne
poslednju poznatu lokaciju plovidbe, bili bi potrebni
proračuni, pogađanje i sreća da se suzi polje pretrage na
radijus od trideset kilometara.
Kaj je verovao u sreću isto koliko je zamišljao da je
Hardesti verovao u proračune. Možda bi tim sjedinjenjem
on i Kejt mogli da nađu ono što je ostalo od broda.
Pogledao je preko ramena i video da Kejt klizi uz njega.
Gledala je svuda odjednom, ali Kaj nije mislio da su joj misli
usmerene na blago i potonuli brod. Bila je, kao i onog leta,
potpuno očarana morem i životom u njemu. Pitao se da li se
72
i dalje seća svih podataka koje mu je tražila pre onog prvog

zaranjanja. Šta je sa fiziološkim prilagođavanjem tela? Kako
se tačno ugljen-dioksid apsorbuje? Šta je sa promenom u
spoljnom pritisku?
Kaj se na trenutak oraspoložio kada su počeli da se
penju. Bio je potpuno siguran da se Kejt seća
svakog odgovora sve do poslednje decimale u jačini pritiska
po kvadratnom centimetru.
Sunce ju je obuzelo dok se polako podizala ka površini.
Sijalo je oko nje i kroz njenu kosu zbog čega je imala onaj
eteričan izgled dok je plivala polako cimajući nogama, lica
okrenutog ka suncu i površini. Ako postoje sirene, Kaj je
znao da izgledaju baš kao ona, vitke, dugačke, blede i
puštene kose, slobodne u vodi. Čovek može da zadrži sirenu
samo ako prihvati svet u kom ona živi kao svoj. Pružio je
ruku i uhvatio je za pramen kose pre nego što su zajedno
isplivali na površinu.
Smejala se kad je isplivala. Pustila je da joj ispadne deo
za usta i podigla je masku. ˝Kako je divno! Baš kako se
sećam.˝ Održavala se na vodi i ponovo se nasmejala, a Kaj
je shvatio da taj smeh nije čuo četiri godine. Sečao ga se u
potpunosti.
˝Činilo se kao da više želiš da se igraš, nego da tražiš
potonule brodove.˝ Nasmešio joj se i uživao u
njenom zadovoljstvu i opuštenom osmehu koji nije
očekivao da će ikada više videti.
˝Jesam.˝ Skoro nevoljno, posegnula je ka merdevinama
da se popne na brod. ˝Nisam ni očekivala da ću prvi put naći
nešto dole, a samo po sebi je predivno što ponovo ronim.˝
73
Skinula je boce za kiseonik, a onda proverila ventile pre nego

što ih je odložila. ˝Kad god zaronim počnem da verujem da
mi sunce više nije potrebno. A kada se vratim, ono bude
toplije i sjajnije nego što ga pamtim.˝
Još uvek puna adrenalina, svukla je peraja, potom i
masku, pa okrenula lice ka suncu. ˝Nema ničega ovakvog na
svetu.˝
˝Ronjenje na dah˝, kazao je Kaj dok je otkopčavao odelo.
˝Probao sam prošle godine na Tahitiju. Neverovatno je
boraviti u tako bistroj vodi bez ikakve opreme osim maske,
peraja i sopstvenih pluća.˝
˝Tahiti?˝ Iznenađena i zainteresovana, Kejt je pogledala
Kaja dok je svlačio odelo. ˝Išao si tamo?˝
˝Prošle godine na nekoliko nedelja.˝ Odložio je odelo u
veliku plastičnu kantu koja se koristi za odlaganje opreme
pre ispiranja.
˝Zbog svoje privrženosti ostrvima?˝
˝I suknjama od trave.˝
Nasmejala se. ˝Sigurna sam da bi ti odlično stajala.˝
Zaboravio je kako može da bude vedra kada je opuštena.
Pošto se tako osećao, Kaj je posegnuo rukom i kratko je
cimnuo za kosu. ˝Trebalo je da se slikam.˝ Okrenuo se i
štrcao niz stepenice do kabine.
˝Bio si previše zauzet očijukanjem sa domorotkinjama da
bi ih snimio za kasnije?˝ pitala je Kejt kada je sela na uzanu
klupu na desnoj strani broda.
˝Tako nešto. I, naravno, trudeći se da ne primetim kako
domorotkinje očijukaju sa mnom.˝
74
Nasmešila se. ˝Ljudi u suknjama od trave˝, počela je, pa

ispustila prigušen zvuk kada joj je dobacio breskvu. Vešto ju
je uhvatila i nasmešila mu se pre nego što je zagrizla voće.
˝I dalje imaš dobre reflekse˝, prokomentarisao je Kaj
kada se popeo uz poslednji stepenik.
˝Naročito kada sam gladna.˝ Dodirnula je jezikom dlan
gde je iscurio sok. ˝Nisam mogla jutros da jedem. Bila sam
previše uzbuđena.˝
Pružio joj je jednu od dve flaše hladnog soka koji je
izvadio iz frižidera. ˝Zbog ronjenja?˝
˝Zbog toga i...˝, zaustavila se iznenađena što razgovara
sa njim kao i pre četiri godine.
˝I?˝, pitao ju je Kaj. Iako mu je glas bio neobavezan,
pogled mu se izoštrio.
Svesna toga, Kejt je ustala i okrenula se zagledana preko
pramca. Nije videla ništa osim neba i vode. ˝Bilo je to jutro˝,
prošaputala je. ˝Način na koji se sunce uzdiže iznad vode.
Sve te boje.˝ Odmahnula je glavom i voda joj je kapala sa
kose na palubu. ˝Dugo nisam gledala izlazak sunca.˝
Ponovo se opustivši, Kaj se naslonio, jeo svoju breskvu
i posmatrao je. ˝Zašto?˝
˝Nisam imala vremena. Nisam imala potrebu.˝
˝Da li za tebe oboje imaju isto značenje?˝
Slegnula je ramenima. ˝Kada ti se život okreće oko
rasporeda i časova, pretpostavljam da je jedno
jednako drugom.˝
˝To je ono što želiš? Dnevni raspored?˝
75
Kejt je pogledala preko ramena i srela njegov pogled.

Kako bi ikako mogli da razumeju jedno drugo, pitala
se. Njen svet je njemu toliko nepoznat koliko i njegov
njoj. ˝To je ono što sam odabrala.˝
˝Jedan od višestrukih izbora tvog života?˝, dočekao ju je
i kratko se nasmejao pre nego što je ponovo podigao flašu.
˝Možda, a možda neki delovi života imaju samo jedan
izbor.˝ Okrenula se odlučna da ne izgubi euforiju koja je u
njoj narasla zbog ronjenja. ˝Pričaj mi o Tahitiju. Kako je
tamo?˝
˝Mek vazduh, meka voda. Plavo, zeleno, belo. To su boje
koje mi padaju na pamet, a onda nečuveni naleti crvene,
narandžaste i žute.˝
˝Poput Gogenove slike.˝
Razdvajala ih je dužina palube. Možda mu je zbog toga
bilo lakše sa se nasmeši. ˝Pretpostavljam, ali ne mislim da bi
cenio sve one hotele. To ostrvo nije prepušteno sebi.˝
˝Stvari su retko kad prepuštene sebi.˝
˝Bez obzira na to da li tako treba da bude.˝
Zbog načina na koji je to rekao i na koji ju je pogledao,
Kejt je pomislila da se njegove reči ne odnose na ostrvo, već
na nešto ličnije. Otpila je sok, rashladila grlo i ovlažila usne.
˝Jesi li ronio sa bocom?˝
˝Malo. Video sam školjke i korale tako bogate da sam
mogao da napunim brod njima da sam želeo. Ribe su
izgledale kao da im je mesto u akvarijumu. I ajkule.˝ Setio se
jedne koja ga umalo nije presekla na pola. Nasmešio se na to
sećanje. ˝Vode Tahitija nimalo nisu dosadne.˝
76
Kejt je prepoznala taj pogled, nesmotrenost koja bi uvek

isplivala na površinu. Možda nije tražio nevolje, ali ih je
retko zaobilazio. Ne, sumnjala je da bi ikada mogli u
potpunosti da razumeju jedno drugo čak i kada bi imali ceo
život za to.
˝Jesi li doneo ogrlicu sa ajkulinim zubom?˝
˝Dao sam je Houp.˝ Ponovo se nasmešio. ˝Linda joj još
uvek ne da da je nosi.˝
˝Čudi me zašto. Da li je neobičan osećaj biti stric?˝
˝Ne. Liči na mene.˝
˝Ah, muški ego.˝
Kai je slegnuo ramenima svestan da mu je ego zdrav i to
mu je odgovaralo. ˝Zabavljam se dok gledam kako izluđuje
Marša i Lindu. Nema nekog velikog izbora zabave na ovom
ostrvu.˝
Pokušala je da zamisli Kaj a kako ga zabavlja nešto
pitomo poput devojčice. Nije uspela. ˝Neobično je˝, kazala
je Kejt posle kraće pauze. ˝Vratiti se i zateći Marša i Lindu u
braku i ulozi roditelja. Kada sam otišla, Marš se ophodio
prema Lindi kao prema sestri.˝
˝Zar te otac nije upućivao u dešavanja na ostrvu?˝
Osmeh joj je nestao iz pogleda. ˝Ne.˝
Kaj je podigao obrvu. ˝Jesi li ga pitala?˝
˝Ne.˝
Bacio je praznu bocu u jedno manje bure. ˝Nije ti rekao
ništa ni o brodu, ni zašto se svake godine vraćao na ostrvo.˝
77
Sklonila je polusuvu kosu sa lica. Nije joj postavio

pitanje. Ipak, odgovorila je jer je tako bilo jednostavnije.
˝Ne, nikada mi nije spomenuo Liberti.˝
˝Da li ti to smeta?˝
Bol je navirao, ali ga je potisnula. ˝Zašto bi mi smetalo?˝
uzvratila je. ˝Imao je prava na svoj život i svoju privatnost.˝
˝Ali ti nisi.˝
Osetila je jezu kako dolazi i odlazi. Prešavši palubu, Kejt
je bacila bocu pored Kajeve pre nego što je posegnula za
bluzom. ˝Ne znam šta želiš da kažeš.˝
˝Odlično znaš šta želim da kažem.˝ Uhvatio ju je za ruku
pre nego što je stigla da navuče bluzu. Pošto bi
bilo kukavički da učini drugačije, podigla je glavu i suočila se
sa njim. ˝Znaš˝, ponovio je tiho. ˝Samo nisi još
uvek spremna da to izgovoriš naglas.˝
˝Pusti to, Kaj.˝ Glas joj je zadrhtao i, premda ju je to
iznerviralo, nije mogla da ga kontroliše. ˝Samo pusti.˝
Želeo je da je protrese, da je natera da prizna, kako bi
mogao da čuje da ga je ostavila zato što je njen otac tako
želeo. Hteo je da kaže, možda i da zajeca, da nije imala snage
da se suprotstavi čoveku koji je oblikovao njen život da bude
u skladu sa njegovim vrednostima i prohtevima.
Dajući sve od sebe, opustio je prste. Kao i ranije,
okrenuo se sležući ramenima. ˝Za sad˝, opušteno je kazao
kada se vratio do kormila. ˝Leto tek počinje.˝ Upalio
je motor pre nego što se okrenuo da je još jednom
pogleda. ˝Oboje znamo šta tokom leta može da se desi.˝
78
5.
˝Prvo što treba da znaš o Houp˝, počela je Linda dok je

umirivala lampu koju je dete upravo zaljuljalo, ˝jeste da ona
ima svoj stav.˝
Kejt je posmatrala bucmastu crnokosu Houp kako se
penje na fotelju da bi se pogledala u ukrasnom ogledalu. Za
petnaest minuta, koliko je Kejt bila u Lindinoj kući, Houp ni
na trenutak nije bila mirna. Bila je brza, iznenađujuće vesta i
imala je pogled koji je poručivao da tačno zna šta želi i da to
namerava da dobije, na ovaj ili onaj način. Kaj je bio u pravu.
Bratanica je ličila na njega na više načina.
˝To mi je jasno. Odakle ti energija da vodiš restoran,
održavaš kuću i kontrolišeš vatrenu loptu?˝
˝Vitamini˝, uzdahnula je Linda. ˝Mnogo vitamina. Houp,
nemoj da pipkaš staklo.˝
˝Houp!˝ povikala je devojčica i pravila smešne izraze lica
u ogledalu. ˝Lepa, lepa, lepa.˝
˝Ima ego Silverovih˝, prokomentarisala je Linda. ˝Ne
jenjava.˝
Uz kikot, Kejt je posmatrala Houp kako puzanjem silazi
sa fotelje, dočekuje se na zadnjicu obezbeđenu pelenom i
počinje sistematski da uništava kulu od kockica koju je tek
pre koji minut sagradila. ˝Dobro, jeste lepa. To samo
pokazuje da je dovoljno pametna da to zna.˝
79
˝Teško da to mogu da osporim, osim kada izmaže celo

kupatilo pastom za zube.˝ Uz zadovoljan uzdah, Linda se
zavalila u fotelju. Uživala je što ima slobodno popodne
ponedeljkom, pa može da se igra sa Houp i nadoknadi
brojne stvari koje su joj promicale kada bi restoranu bilo
neophodno njeno prisustvo. ˝Ovde si već više od nedelju
dana, a ovo je prvi put da možemo da popričamo.˝
Kejt se sagnula da razbaruši Houpinu kosu. ˝Ti si zauzeta
žena.˝
˝A i ti si.˝
Kej je čula pitanje koje je, nimalo suptilno, izniklo iz ove
izjave i nasmešila se. ˝Linda, ti znaš da se nisam vratila na
ostrvo da pecam.˝
˝U redu, u redu, dosta je taktičnosti.˝ Uz majčinsku
veštinu, jednim okom je nadgledala svoje živahno dete i
nagnula se ka Kejt. ˝Šta to ti i Kaj radite svaki dan na brodu?˝
Sa Lindom nije bilo ni neophodno, niti pametno da se
izbegne odgovor. ˝Tražimo blago˝, odgovorila je Kejt.
˝Oh...˝ Samo blago iznenađena, Linda je spasla pupoljak
afričke ljubičice od znatiželjnih prstića svoje ćerke. ˝Blago
Crnobradog?˝ Pružila je Houp gumenu patku umesto biljke.
˝Moj deka i dalje priča priče o tome. Delovi osmice, kraljev
otkup i flaše ruma. Ja sam uvek mislila da je to zakopano na
kopnu.˝
Zadivljena kako Linda vešto izlazi sa detetom na kraj, a
da ne prekine nit razgovora, Kejt je odmahnula glavom. ˝Ne,
nije to blago.˝
Bilo je desetine mitova i teorija o tome gde je zloglasni
gusar sakrio svoje bogatstvo, kao i izuzetnih nagađanja
80
koliko je teret, zapravo, bio bogat. Kejt ih nikada nije

smatrala ozbiljnijim od pukih priča. Ipak, pretpostavljala je,
na neki svoj način, da sada prati siičnu fantaziju.
˝Moj otac je istraživao kretanje jednog engleskog
trgovačkog broda koji je u osamnaestom veku potonuo
nedaleko od ostrva.˝
˝Tvoj otac?˝ Linda je istog trenutka pooštrila pažnju.
Nije mogla da zamisli onog Edvina Hardestija kog se sećala
od prošlih leta kako traži blago. ˝Zato se svakog leta vraćao
na ostrvo? Nikada nisam razumela zašto...˝ Zastala je, složila
izraz lica, a onda nastavila dalje. ˝Žao mi je, Kejt, ali on
nikada nije izgledao kao čovek koji roni iz hobija, a nikada
ga nisam videla ni sa ribom. Nesumnjivo se trudio da to što
radi ostane tajna.˝
˝Da, čak i meni.˝
˝Nisi znala?˝ Linda je odsutno pogledala ka Houp koja
je počela da udara o plastičnu kantu drvenim delom slagalice.
˝Ne dok nisam pregledala njegove papire pre nekoliko
nedelja. Odlučila sam da dovršim ono što je započeo.˝
˝I obratila si se Kaju.˝
˝Obratila sam se Kaju.˝ Kejt je na kolenima pravila
nabore na tankoj letnjoj suknji. ˝Bio mi je potreban brod,
ronilac, po mogućnosti ostrvljanin. On je najbolji.˝
Linda je vratila pažnju sa ćerke na Kejt. Razumela ju je,
ali to nije u potpunosti prikrilo nestrpljenje. ˝Je li to jedini
razlog što si se obratila Kaju?˝
Potrebe su se vratile da je proganjaju. Sećanja su je
preplavila jednim toplim talasom. ˝Da, to je jedini razlog.˝
81
Linda se pitala zašto Kejt želi da ona poveruje u nešto u

šta ni sama ne veruje. ˝Šta ako bih ti rekla da te nikada nije
preboleo?˝
Kejt je brzo odmahnula glavom, skoro panično.
˝Nemoj.˝
˝Volim ga.˝ Linda je ustala da odvrati pažnju Houp koja
je otkrila da je bacanje kockica daleko zanimljivije od
slaganja. ˝Iako je naporan i prek čovek. On je Maršov brat.˝
Postavila je Houp ispod male vojske plišanih životinja, pa se
okrenula i nasmešila. ˝On je moj brat. A ti si prva osoba sa
kopna sa kojom sam ikada bila bliska. Teško mi je da budem
objektivna.˝
Bila je u iskušenju da ogoli dušu, da ispriča svoje sumnje.
U prevelikom iskušenju. ˝Cenim to, Linda. Veruj mi, ono što
je bilo između mene i Kaj a, završilo se odavno. Životi se
menjaju.˝
Ispustivši neutralan zvuk, Linda je ponovo sela. Postoje
ljudi koje ne treba pritiskati. Kaj i Kejt su bili isti po tom
pitanju, ma koliko se inače razlikovali. ˝U redu. Ti znaš šta
sam ja radila poslednje četiri godine.˝ Uputila je dug, skrhan
pogled ka Houp. ˝Kaži mi kakav je tvoj život bio.˝
˝Tiši.˝
Linda se nasmejala. ˝Mali pogranični rat bi bio tiši od
života u ovoj kući.˝
˝Da bi se zaradila diploma doktora tako rano kako sam
ja učinila, potrebno je mnogo usredsređenog truda.˝ Bio joj
je potreban taj jedan cilj da održi sebe u ravnoteži, da održi...
smirenost. ˝I kada predaješ, nemaš mnogo vremena za bilo
šta drugo.˝ Slegnula je ramenima, pa ustala. Zvučala je tako
82
staloženo, primetila je. Tako dosadno. Želela je da uči, želela

je da podučava, ali je tako rečeno zvučalo površno.
Po celoj dnevnoj sobi bile su rasute igračke, mali komadi
detinjstva. Jedna kravata bila je prebačena preko fotelje
pored stola na koji je Linda spustila tašnu. Mali komadi
braka. Porodica. Pitala se i odjednom se uspaničila kako će
preživeti praznu kuću kada se vrati u Konektikat.
˝Ova prethodna godina na Jejlu bila je očaravajuća i
teška.˝ Da li se brani ili objašnjava? Nestrpljivo se to zapitala.
˝Neobično je, iako je moj otac bio predavač, nisam znala da
je posao profesora podjednako težak i zahtevan kao i život
studenta.˝
˝I teže je˝, izjavila je Linda posle jednog trenutka. ˝Sad
moraš da imaš odgovore.˝
˝Da.˝ Kejt je čučnula da pogleda Houpinu kolekciju
plišanih igračaka. ˝Pretpostavljam da je to deo onoga što me
privlači, to je aspekt koji čini najveće zadovoljstvo. Posao
majke se sigurno ne razlikuje mnogo. Ti podučavaš svaki
dan.˝
˝Ili pokušavam˝, kazala je Linda.
˝Isto.˝
˝Jesi li srećna?˝
Houp je uhvatila jarkoružičastog zmaja, pa ga pružila
Kejt. Je li srećna? Kejt se pitala dok je prihvatala da pomazi
zmaja. Ciljala je ka uspehu, a ne ka sreći. Njen otac nikada
nije postavio to veoma jednostavno, osnovno pitanje.
Nikada nije odvojila vreme da ga sama sebi postavi. ˝Želim
da predajem˝, odgovorila je. ˝Ne bih bila srećna ako ne bih
mogla to da radim.˝
83
˝To je zaobilazni način da se odgovori, a da se ne pruži

nikakav odgovor.˝
˝Ponekad ne postoji samo da ili ne.˝
˝Kaj!˝ Houp je viknula tako da je Kejt poskočila i naglo
se okrenula ka vratima.
˝Ne.˝ Linda je primetila reakciju, ali ništa nije rekla.
˝Mislila je na zmaja. On joj ga je poklonio, tako da je to Kaj.˝
˝Oh.˝ Htela je da opsuje, ali je uspela da se nasmeši kada
je vratila bebi cenjenog zmaja. Nije razumno da joj od
njegovog imena ruke zadrhte i puls se ubrza, a misli
uznemire. ˝On ne bi odabrao ništa uobičajeno, zar ne?˝,
pitala se.
˝Ne bi.˝ Uputila je Kejt veoma direktan i stabilan pogled.
˝Njegov ukus je uvek bio jedinstven.˝
Razonoda joj je pomogla da se opusti. Kejt je podigla
obrvu kada joj je uzvratila pogled. ˝Ti ne odustaješ, zar ne?˝
˝Ne kada je u pitanju nešto u šta verujem.˝ Isplivao je
tračak tvrdoglavosti koja ju je održala u odlučnom čekanju
da se Marš zaljubi u nju, pomislila je Kejt. ˝Verujem u tebe i
Kaja˝, nastavila je Linda. ˝Možete da se glupirate koliko god
želite, ali ću ja i dalje verovati u vas.˝
˝Nisi se promenila˝, kazala je Kejt uz uzdah. ˝Vratila sam
se i zatekla te kao suprugu, majku i vlasnicu restorana, ali nisi
se uopšte promenila.˝
˝To što sam supruga i majka samo me čini uverenijom
da je ono u šta verujem ispravno.˝ I ona je bila pomalo
arogantna i to je i koristila. ˝Nismo mi vlasnici restorana˝,
dodala je na kraju.
84
˝Niste?˝ Iznenađena, Kejt je ponovo podigla pogled.

˝Zar nisi rekla da je Rust tvoj i Maršov?˝
˝Mi ga vodimo˝, ispravila ju je Linda. ˝I imamo dvadeset
procenata od profita.˝ Naslonila se i uputila Kejt zadovoljan
osmeh. Najviše je volela da ubacuje kamenčiće u mirnu vodu
i da posmatra kako se komeša. ˝Kaj je vlasnik Rusta.˝
˝Kaj?˝ I da je probala, ne bi uspela da prikrije
iznenađenje. Kaj Silver, kog je mislila da poznaje, nije vlasnik
ničega osim broda i ofucane kolibe na plaži. On to nikada
nije želeo. Kupovina restorana, čak i malog i na udaljenom
ostrvu, iziskuje više od kapitala. Iziskuje ambiciju.
˝Očigledno ti nije spomenuo.˝
˝Nije.˝ Kejt se setila da je imao više prilika one noći kada
su večerali zajedno. ˝Ne, nije. To mi ne deluje
karakterističnog prošaputala je. ˝Mogu da ga zamislim
da kupi još jedan, veći ili brži brod, ali ne mogu da ga
zamislim da kupi restorani
˝To je, valjda, iznenadilo sve osim Marsa. A, ipak, Marš
ga poznaje bolje od svih. Dve nedelje pre nego što smo se
venčali, Kaj nam je saopštio da je kupio lokal i da namerava
da ga renovira. Marš je svaki dan išao trajektom do Haterasa
zbog posla, a ja sam pomagala tetki u radnji suvenira tokom
sezone. Kada je Kaj pitao da li želimo da otkupimo dvadeset
procenata i preuzmemo restoran kao menadžeri, nismo ni
trepnuli.˝ Nasmešila se od zadovoljstva, a možda i od
olakšanja. ˝Niko od nas nije pogrešio.˝
Kejt se setila kućne atmosfere, odlične morske hrane,
brze usluge. Ne, nisu pogrešili, ali Kaj... ˝Jednostavno
ne mogu da zamislim Kaja u poslu, barem ne na kopnu.˝
85
˝Kaj poznaje ostrvo˝, kazala je Linda. ˝I zna šta želi. Ako

mene pitaš, samo ne zna uvek kako to da dobije.˝
Kejt je nameravala da izbegne tu spekulaciju. ˝Idem da
prošetam do plaže˝, odlučila je. ˝Želiš li da mi se pridružiš?˝
˝Volela bih, ali...˝ Pokazala je ka Houp ne bi li joj ukazala
zašto je mirna već nekoliko minuta. Sa rukom oko svog
zmaja, pružila se preko ostalih životinja i čvrsto spavala
˝Sa njom je ili stani ili kreni, zar ne?˝ Nasmejala se Kejt.
˝Lepo je to što kada ona stane, mogu i ja.˝ Vešto je
podigla Houp i ušuškala je na rame. ˝Uživaj u šetnji i večeras
svrati do Rustu ako stigneš.˝
˝Hoću.˝ Dodirnula je Houpinu glavu, gustu, tamnu
razbarušenu kosu koja je toliko ličila na stričevu. ˝Predivna
je, Linda. Prava si srećnica.˝
˝Znam. To nikada ne zaboravljam.˝
Kejt je sama izašla iz kuće i pošla niz tihu ulicu. Oblaci
su bili nisko zbog čega su svetla slabije sijala, ali se kiša
suzdržavala. Mogla je da je oseti u vetru, njenu čistu svežinu
pomešanu sa blagom naznakom mora. U tom smeru se
kretala.
Shvatila je da čoveka na ostrvu mnogo više privlači voda
nego kopno. Tu je Kaja u potpunosti razumela, to jedino
nikada nije preispitivala.
U Konektikatu je bilo lakše izbegavati odlazak na plažu,
mada je uvek volela stenovitu i vetrovitu obalu Nove
Engleske. Mogla je da joj odoli jer je znala koje će joj to
uspomene vratiti. Bol. Kejt je naučila da postoje tri načina
da se izbegne bol. Ali ovde, znajući da može da dođe do ivice
86
kopna u kom god smeru da krene, nije mogla da odoli.

Možda bi bilo mudrije da šeta ka bezbednom ili ka uvali.
Hodala je ka moru.
Bilo je dovoljno toplo da joj nije bilo potrebno više od
suknje i bluze, a dovoljno vetrovito da materijal vijori oko
nje. Videla je dva čoveka sa kapama preko čela. Štapovi su
im bili osigurani u pesku i razgovarali su dok su sedeli na
kantama i čekali da plovak zaigra. Razgovor im nije bio
glasniji od talasa, ali je znala da razgovaraju o mamcima i
jučerašnjem ulovu. Neće im smetati, a neće ni oni njoj.
Ostrvljani su umeli da budu dovoljno prijateljski nastrojeni,
ali ne i napadni.
More je bilo sivo kao i nebo, ali joj to nije smetalo. Kejt
nije samo naučila da prihvati njegova raspoloženja, već i da
ceni njegovu ćud. Kada je more bilo ovakvo, kada se preteći
premišljalo, to je značilo oluju. Shvatila je da to prija nemiru
u njoj koji je retko kada priznavala.
Beli vrhovi izdizali su se grozničavo. Pena je prskala na
sve strane. Galebovi sada nisu zvučali usamljeno ili tužno,
već izazovno. Ni sivo sumorno nebo koje se srelo sa sivim
morem nije bilo nimalo dosadno. Spajale su im se energije.
Ključalo je od života.
Vetar joj je rasplitao kosu i popuštao ukosnice. Nije
primetila. Stajala je nadomak talasa i suočavala se sa vetrom
i morem širom otvorenih očiju. Morala je da razmisli o
onome što je upravo saznala o Kaju. Možda o onome što je
odlučila da ona lično ne sazna.
Sve što joj je bilo potrebno jeste da razmišlja, sama pod
sivim pretećim svetlom pred oluju. Glava će joj biti trezvena
87
od neprestanog vetra s istoka. Možda će je mirisi i zvukovi

mora podsetiti na ono što je imala i odbila i šta je odabrala
za sebe.
Nekada je imala snažnu silu koja ju je vrtoglavo držala
bez daha. Ta sila bio je Kaj, čovek koji može da pojača njene
emocije i čula samo svojim životom. Nesmotrenost koja ju
je jednom privukla i arogancija zajedno sa neočekivanom
nežnošću. Uznemirilo ju je tada ono što je smatrala
njegovom neodgovornošću. Osetila je da je on čovek koji
prolazi kroz život, a ona je od rođenja vaspitavana da ima
cilj i teži ka njemu isključujući bilo šta drugo. Upravo taj
različiti pogled na život ih je potpuno razdvojio.
Možda je odlučio da sa restoranom preuzme na sebe
neku dozu odgovornosti, shvatila je Kejt. Ako je tako, drago
joj je. Ali to ne bi ništa promenilo. I dalje su potpuna
suprotnost.
Ona je odabrala mir i uređenost. Uspeh joj je bio
zadovoljstvo sam po sebi i onda kada ga doživi neko drag.
Podučavanje joj je bilo od vitalnog značaja, a ne samo posao,
čak ne ni profesija. Pružanje znanja bilo je to što ju je
hranilo. Možda joj se na tren, u Lindinoj prijatnoj i
neurednoj kući, učinilo da to nije dovoljno. Ne sasvim
dovoljno. Ipak, Kejt je znala da ako čovek želi previše, često
ne dobije ništa.
Dok joj je vetar milovao lice, posmatrala je kako, poput
tamne zavese, počinje kiša daleko na pučini. Ako je prošlost
blago koje je izgubila, nikakva mapa ne može da je vrati. U
životu je naučila da ide samo u jednom smeru.
88
Kaj nije preispitao svoju potrebu da prošeta plažom.

Čovek kome su prijale sopstvene promene
raspoloženja, retko ih je primećivao. Nije namerno odlučio
da prestane sa radom na brodu u određenom trenutku.
Jednostavno je osetio kako ga more i oluja dozivaju, pa im
se predao.
Posmatrao je vodu dok je prelazio brdašce od peska. Bez
greške bi našao put i po mraku, bez meseca. I ranije je stajao
na plaži i posmatrao kišu na moru, ali ponavljanje mu nije
smanjivalo zadovoljstvo. Vetar će je doneti na ostrvo, ali i
dalje ima vremena da se sakrije, ukoliko to bude potrebno.
Kaj bi najčešće ostao da kišne dok bi se talasi divlje uzdizali
i spuštali.
Video je veliki broj tropskih oluja i uragana. Iako su mu
bile uzbudljive, voleo je relativni mir letnje kiše. Danas je bio
zahvalan na tome. To mu je omogućilo jedan dan dalje od
Kejt.
Nekako su prihvatili krhku i napetu koegzistenciju koja
im je omogućila da budu svaki dan zajedno na relativno
malom prostoru. Napetost ga je činila živčanim, dovoljno da
načini grešku koju nijedan ronilac ne bi smeo.
Mnogo mu je teže bilo da je gleda, da boravi sa njom, a
da zna da se povukla od njega, nego da je razdvojen od nje.
Za nju, on je bio samo sredstvo da bi došla do cilja, alat koji
koristi na isti način na koji koristi nekakvu beležnicu. Ali je
to gorka pilula, i imao je utisak da može da krivi samo sebe.
Prihvatio je njene uslove i sada samo treba da živi sa njima.
Nije je ponovo čuo da se smeje još od prvog ronjenja.
Shvatio je da mu to nedostaje, isto koliko i ukus njenih usana
89
i njen zagrljaj. Ne bi mu svojevoljno pružila ništa od toga i

skoro da je ubedio sebe da je ne želi ni na koji drugi način.
Ali noću, sam, sa zvukom talasa u glavi, nije bio siguran
hoće li preživeti još jedan sat. A ipak, morao je. Poslednjih
godina ga je spašavala sirova potreba da preživi. Njeno
odbijanje ga je ujelo, a onda ga je nateralo da nešto sebi
dokaže. Kejt je bila razlog što je rizikovao sve što je imao
kako bi kupio Rust. Trebalo mu je nešto za šta bi se vezao.
Rust mu je to pružio, na isti način na koji mu je brod za izlete,
koji je nedavno kupio, pružio osećaj vrednosti za koju je
nekada smatrao da nije potrebna.
Bio je vlasnik restorana koji je ostvarivao zaradu, broda
koji počinje da opravdava njegovu investiciju. Svojoj ljubavi
prema riziku pružio je olakšanje. Nije novac bio važan, već
pregovori, spekulacije, mogućnosti. Potraga za potonulim
blagom nije se mnogo razlikovala.
Šta to ona zaista traži, pitao se Kaj. Da li je zlato njen
cilj? Da li samo traži neobičan način da provede odmor? Da
li i dalje pokušava da pruži ocu šlepu posvećenost koju je
celog života očekivao od nje? Je li u pitanju potera? Dok je
posmatrao kako se kišni talas približava, shvatio je da najviše
želi da poslednja mogućnost bude odgovor.
Nesvesni jedno drugog, Kaj i Kejt su stajali na stotinak
metara udaljenosti i gledali ka moru i kiši. Razmišljao je o
njoj, kao i ona o njemu, ali kiša je bila sve bliža i vreme je
prolazilo. Vetar je postao snažniji. Oboje su mogli da se
predaju nemiru koji je u njima kuljao, ali nisu mogli da
priznaju usamljenost.
90
Tada su se okrenuli da se popnu uz dine i ugledali jedno

drugo.
Kejt se zapitala koliko je dugo već tu i kako, kada je
osetila talase napetosti i potrebu, nije prepoznala trenutak
kada je on zakoračio na plažu. Njene misli i telo, uvek tako
smireni i poslušni, grozničavo su oživeli kad ga je ugledala.
Znala je da sa time ne može da se izbori, samo sa ishodom.
Ipak, želela ga je. Rekla je sebi da sama želja priziva nesreću,
ali to njenu potrebu nije sprečilo. Ako sada pobegne od
njega, priznaće poraz. Umesto toga, Kejt je bila ta koja je
prva zakoračila i krenula ka njemu.
Tanki beli pamuk njene suknje lebdeo je oko nje, a onda
bi se zalepila za vitko telo koje je već upoznao. Koža joj se
činila veoma bledom, a oči veoma tamnim. Kaj je ponovo
pomislio na sirene, iluzije i naivne snove.
˝Uvek si voleo plažu pred oluju˝, kazala je Kejt kad je
stigla do njega. Nije mogla da se nasmeši premda je rekla
sebi da će to učiniti. Želela je, ali je ubedila sebe da nije tako.
˝Uskoro će.˝ Zakačio je palčeve za prednje džepove
farmerki. ˝Ako nisi kolima, pokisnućeš.˝
˝Bila sam u poseti kod Linde.˝ Kejt se okrenula da
ponovo pogleda kišu. Da, uskoro će. ˝Nije važno˝,
prošaputala je. ˝Ovakve oluje prođu brže nego što su
počele.˝ Ovakve oluje, pomislila je, a i mnoge druge.
˝Upoznala sam Houp. Bio si u pravu.˝
˝U vezi sa čim?˝
˝Liči na tebe.˝ Ovog puta je uspela da se nasmeši iako joj
je napetost zastala u dnu grla. ˝Jesi li znao da je nazvala lutku
po tebi?˝
91
˝Zmaj nije lutka˝, ispravio ju je Kaj. Usne su mu se izvile

u osmeh. Mogao je da odoli bilo čemu, da bude imun na
mnogo više od toga, ali je shvatio da je sve to nemoguće
kada je u pitanju njegova bratanica. ˝Ona je sjajno dete. I
odličan mornar.˝
˝Vodio si je na brod?˝
Čuo je zapanjenost i slegnuo ramenima. ˝Zašto da ne?
Ona voli vodu.˝
˝Samo ne mogu da te zamislim...˝ Zastala je i ponovo se
okrenula ka moru. Nije mogla da ga zamisli ni kako zabavlja
dete igračkama, zmajevima i vožnjom brodom, baš kao što
nije mogla da ga zamisli u poslovnom svetu
sa računovođama i računovodstvenim knjigama.
˝Iznenađuješ me˝, kazala je neobaveznije. ˝Po pitanju
više stvari ˝
Želeo je da pruži ruku i dodirne joj kosu, da zavije prst u
slobodne pramenove. Zadržao je ruke u džepovima. ˝Na
primer?˝
˝Linda mi je rekla da si ti vlasnik Rusta.˝
Nije morao da pogleda njeno lice da bi znao da nosi onaj
zamišljen izraz. ˝Tako je. Odnosno, barem većine.˝
˝Nisi to spomenuo kada smo večerali tamo.˝
˝Zašto bih?˝ Nije morala da ga pogleda da bi znala da je
slegnuo ramenima. ˝Većina ljudi ne mari ko je vlasnik
restorana dokle god je hrana dobra, a usluga brza.˝
˝Možda ja nisam poput većine.˝ Rekla je to tako tiho da
su se reči jedva čule od talasa. Pa i tako, Kaj je bio napet.
˝Zašto bi ti marila?˝
92
Pre nego što je stigla da razmisli, okrenula se i oči su joj

bile pune osećanja. ˝Zato što je to sve što je važno. Pitanja
zašto i kako. Zato što se toliko toga promenilo i toliko toga
je isto. Zato što želim...˝ Zastala je i ustuknula jedan korak.
Trenutak pre nego što je počela da odlazi u pogledu joj se
videla panika.
˝Šta?˝, Kaj je zahtevao odgovor, zgrabivši je za ruku. ˝Šta
želiš?˝
˝Ne znam!˝ povikala je nesvesna da je to prvi put da to
čini posle mnogo godina. ˝Ne znam šta želim. Ne razumem
zašto ne znam.˝
˝Zaboravi na razumevanje.˝ Privukao ju je bliže i držao
ju je snažnije dok se opirala ili barem pokušavala da se opire.
˝Zaboravi na sve što nije sada i ovde.˝ Noći pune nemira i
besa su već dovele njegovu plahovitu narav do ivice.
Emocije su mu se uzburkale jer ju je video kada to nije
očekivao. ˝Jednom si otišla od mene, ali neću ponovo puzati
za tobom. A ti˝, dodao je i oči su mu odjednom bile mračne,
a lice se iznenada našlo blizu njenom, ˝ti ovaj put nećeš tako
lako otići, Kejt. Ovaj put ne.˝
S rukama oko nje, držao ju je uz sebe. Usne su mu
lebdele iznad njenih, preteče, obećavajuće. Nije mogla da
razazna. Nije ni marila. Želela je njihov ukus, njihov dodir,
ma koliko bio grub i snažan. Ma kakve bile posledice.
Intelekt i emocije će se boriti, a borba će možda trajati
večno. Ipak, dok je stajala uz njega i osećala kako vetar duva
oko njih, već je znala da će doći do neizbežnog ishoda.
93
˝Kejt, kaži mi šta želiš.˝ Glas mu je bio tih, ali

podjednako zahtevan koliko i povik. ˝Kaži mi šta želiš...
Sad.˝
Sad, pomislila je. Kada bi moglo da postoji samo sada.
Počela je da odmahuje glavom, ali je osećala njegov dah na
koži. Od tog osećaja su budućnost i prošlost izbledele u
beznađe.
˝Tebe˝, čula je sebe kako šapuće. ˝Samo tebe.˝ Podigla je
ruke i privukla njegovo lice ka svom.
Divlji, strastveni vetar, olujni talas, pretnja od kiše bila je
samo na korak od njih. Osetila je njegovo snažno i
samouvereno telo. Okusila je njegove usne, meke
i užurbane. Glasnije od oluje u svojoj glavi i oluje
iznad mora, čula je svoj jecaj. Želela je, koliko god da
trenutak bude trajao.
Njegov jezik ju je iskušavao. Predala mu se. Zaranjao je
dublje i uzimao sve, a onda i još više. Možda nikada neće biti
dovoljno. Bez oklevanja, Kejt je zahtev dočekala sa
zahtevom, vrelinu sa vrelinom. Dok su usne istraživale usne,
ruke su joj istraživale njegovo lice i podsećale se onoga što
nisu zaboravile, ponovo se upoznavale sa poznatim.
Koža mu je bila gruba od brade, a obraz i vilica snažni.
Dok je podizala prste, osetila je njegovu meku kosu koju
nosi vetar. Od tog kontrasta, zadrhtala je i pre nego što je
dublje zaronila prste u nju.
Mogla je da ga oslepi i ogluvi svojom željom. Iako je to
znao, Kaj nije mogao da se zaustavi. Način na koji
ga dodiruje, bio je tako siguran i sladak dok su joj usne
bile istopljena vatra. Želja je ključala u njemu, podizala
94
se brzo da ga je omamila i pre nego što je njegov um

stigao da prihvati ono što telo nije moglo da porekne.
Stisnuo ju je bliže, tvrdo naspram mekog, grubo naspram
glatkog, plamen naspram plamena.
Kroz tanku prepreku njene bluze, osetio je kako joj je
koža topla od njegovog dodira. Znao je da će ta koža
biti delikatna i krhka poput latice ruže. Miris će biti
sladak poput meda. Uspomene, trenutak, san o želji za više,
sve to zajedno činilo ga je napola ludim. Znao je kakav
će biti osećaj da je poseduje i samo to znanje ga je
uzbuđivalo. Sad ju je osećao, to ga je činilo nerazumnim.
Želeo je da je uzme upravo tu, pored mora, dok se nebo
otvara i razliva nad njima.
˝Želim te.˝ Lica zarivenog u njen vrat, istraživao je sva
mesta kojih se sećao. ˝Znaš koliko. Uvek si to znala.˝
˝Da.˝ Vrtelo joj se u glavi. Svaki dodir, svaki ukus
doprinosio je brzini. Kakve god sumnje da je imala, Kejt
nikada nije posumnjala u želju. Nije je uvek razumela, njenu
snagu, ali nikada u nju nije sumnjala. Sada ju je vukla sebi,
njegova, njena, zajednička, bezumna strast koju su uvek
mogli da probude jedno u drugom. Znala je gde će je sve to
odvesti, na tamna tajna mesta puna zvukova i brzine. Ne
središte uragana, ne mir koji donosi, već puno besnilo od
početka do kraja. Znala je gde će sve to odvesti i znala je da
će je tamo čekati slava i sloboda. Ali Kaj nije pogrešio kada
je rekao da ovog puta ona neće tako lako otići. Ta istina ju
je naterala da posegne za razumom baš sada kada bi bilo
veoma jednostavno posegnuti za ludilom.
95
˝Ne možemo.˝ Zadihana, pokušala je da se okrene u

njegovom naručju. ˝Kaj... Ja ne mogu.˝ Ovog puta, kada ga
je uhvatila za lice, bilo je da bi ga odmakla od svog. ˝Ovo
nije dobro za mene.˝
Bes pomešan sa strašću. Videlo mu se u očima, u pritisku
njegovih prstiju nad njenim rukama. ˝Dobro za tebe. Nikada
nije bilo ništa drugo, do dobro za tebe.˝
˝Ne.˝ Morala je da porekne, morala je to da misli, zato
što je tako ubedljiv. ˝Ne, nije. Uvek si me privlačio. Bilo bi
naivno s moje strane da pokušam da se pravim da je
drugačije, ali to i dalje nije ono što želim za sebe.˝
Prsti su mu se još više stegli. Ako su joj nanosili bol,
nijedno to nije primetilo. ˝Rekao sam ti da mi kažeš šta želiš.
To si i učinila.˝
Dok je govorio, nebo se otvorilo, baš kao što je i
zamislio. Kiša je navirala sa mora i imala je ukus soli, vlažnog
vetra i misterije. Iako su iste sekunde bili mokri do gole kože,
stajali su na istom mestu, blizu, a udaljeni. Njegove ruke
čvrsto su držale njene, a njene su milovale njegovo lice.
Osetila je kako joj voda preplavljuje telo, gledala je kako to
istcr čini njegovom. To ju je uzbudilo. Nije znala zašto, ali
nije želela da se preda tom osećaju.
˝U tom trenutku sam te želela, ne mogu da poreknem.˝
˝A sada?˝, želeo je da zna.
˝Sada se vraćam u selo.˝
˝Prokletstvo, Kejt, šta to još želiš?˝
Posmatrala ga je kroz kišu. Oči su mu bile tamne, olujne
dok je more besnelo iza njega. Nekako je bilo teže odoleti
96
mu kada je takav, nestabilan i na ivici, kada nije u potpunosti

pod kontrolom. Osetila je u stomaku želju kako se vezuje u
čvor i pliva joj u glavi. To je sve, kazala je sebi Kejt. To je
sve što je ovo ikada bilo. Želja bez razumevanja. Strast bez
budućnosti. Emocija bez razuma.
˝Ništa što ti možeš da mi pružiš˝, prošaputala je znajući
da će morati da smogne svu snagu da ode, moraće to da učini
da uopšte napravi prvi korak. ˝Ništa što mi možemo da
pružimo jedno drugom.˝ Spustila je ruke i ustuknula jedan
korak. ˝Vraćam se.˝
˝Vraćaš se kod mene˝, kazao je Kaj kada je ustuknula od
njega. ˝A ako ne učiniš tako˝, kazao je tonom od kog je
počela da okleva, ˝neće imati nikakve veze. Završićemo ono
što smo ponovo započeli.˝
Zadrhtala je, ali je nastavila da hoda. Završiće ono što su
ponovo započeli. Toga se najviše i plašila.
97
6.
Oluja je prošla. More je ujutru bilo mirno i plavo, i

svetlucavo kao dijamanti pod sunčevim zracima koji su se
prostirali sa neba na kom više nije bilo nijednog oblaka.
Istina je da kiša osvežava. Osvežila je vazduh, travu, čak i
drvo i kamen na zgradama.
Dan je bio savršen, vetar miran. Kejtini živci bili su
nemirni i poskakivali su.
Predala se ovom projektu. Njen dogovor sa Kajem ju je
naterao da ode u luku kao što je radila svakog jutra. Naterao
ju je da se ukrca na brod onda kada je najviše želela da se
spakuje i ode sa ostrva. Ako Kaj može da ispuni dogovor
posle onoga što se dogodilo na plaži, može i ona.
Možda je i on osetio umor, ali nije ga komentarisao.
Nakon što su isplovili na pučinu, razgovarali su samo kada
je to bilo neophodno. Kaj je stajao za kormilom, Kejt na
pramcu. Ipak, ni buka motora nije mogla da prikrije napetu
tišinu. Kaj je proverio brodski kompas, a onda ugasio
motore. Tišina se nastavila i bila je preglasna.
Na potpuno suprotnim stranama palube, počeli su da se
bave svojom opremom, odelom za ronjenje, pojasima sa
tegovima koji će im omogućiti neutralan potisak u vodi,
baterijskim lampama za glavu koje će osvetliti morsku
tminu, maskama za oči. Kaj je proverio svoje merač za
98
dubinu i kompas na desnom zglobu, a potom i sat na levom,

a Kejt je kačila korice za nož na nogu, odmah ispod kolena.
Bez reči, proverili su ventile i zaptivke na bocama za
kiseonik, a potom ih navukli na leđa i ojačali kopčama. Kao
i obično, Kaj je prvi ušao u vodu i sačekao da mu se Kejt
pridruži. Zajedno su potonuli ispod površine.
Poznata euforija je počela da je obuzima. Svaki put kada
bi ronila, Kejt je očekivala da će podvodni svet da joj
postane običniji. Svaki put je i dalje bio čaroban. Bila je
svesna onoga što joj omogućava da se pridruži morskim
stvorenjima, regulator sa delom za usta i crevo koje joj je
sprovodilo vazduh iz boca na leđima, maska koja joj je
omogućavala da vidi. Znala je važnost svakog dela opreme.
Bila je svesna te tehnologije, a onda je odložila u praktičnu
stranu mozga i prepustila se uživanju.
Plivali su dublje i ostajali su jedno drugom u vidokrugu.
Kejt je znala da Kaj često roni sam i da na taj način rizikuje
svoj život. Takođe je znala i da, ma koliki bes i prezir osećao
prema njoj, može da mu veruje.
Oslanjala se na Kajev instinkt i sposobnosti. Sada ju je
vodila njegova stručnost, možda i više nego očevo pažljivo
istraživanje i proračuni. Prečešljavali su samu ivicu teritorije
koju je njen otac iscrtao, ali Kejt nije bila obeshrabrena. Da
ne veruje Kajevim veštinama i instinktima, ne bi se nikada
vratila u Okrakok.
Danas su išli dublje nego tokom prethodnih ronjenja.
Kejt je ujednačila pritisak tako što je ispustila malo vazduha
u kostim za ronjenje. Kada je osetila pritisak na bubnu opnu
pri promeni podvodnog pritiska, pažljivo ga je otpustila.
99
Ako ošteti bubnu opnu, može se dogoditi da nedeljama neće

moći da roni.
Kada joj je Kaj dao znak da upali lampu na glavi,
poslušala je bez pogovora. Uzbuđenje je raslo.
Sunčevi zraci bili su daleko od njih. Ovdašnji svet ih
nikada nije video. Morska trava vijorila se pod strujom. S
vremena na vreme bi riba, dovoljno znatiželjna i hrabra,
plivala pored njih, pa bi na jedan nagli pokret nestala za tren.
Kaj je vesto plivao kroz vodu. U pravilnom ritmu,
odbacivao se stopalima. Lampe su im presecale
mrak, iznenađivale ribe i osvetljavale kamene oblike koji
su vekovima postojali pod morem. Kejt je u njima
prepoznavala oblike i lica.
Kada je Kaj usporio kako bi bolje održavao korak s
njom, shvatila je da nikada ne bi mogla da roni sama.
Lako je gubila osećaj za vreme i pravac. Vazduh joj je
dolazio do pluća jednostavnim uzdisajem dokle god u
bocama ima kiseonika, ali merač na njenom zglobu
funkcioniše samo ako se ona seti da ga pogleda.
Od očaranosti čak i smrt može da se zaboravi. Ta
zanesenost može lako da dovede do greške. Tu lekciju je
znala, ali bi lako mogla da je zaboravi. Ova bezvremenost i
sloboda su je zavodili. Osećaj je nekako bio podjednako
senzualan kao i osećaj bezvremene slobode u naručju
ljubavnika. Kejt je znala da ovo zadovoljstvo može biti
podjednako opasno kao ljubavnik, ali joj je bilo veoma teško
da odoli.
Imala je toliko toga da vidi, da dodirne. Ljuskari različitih
oblika, veličina i nijansi bili su živi ovde u sopstvenom
100
okruženju i toliko različiti od onoga što se nađe kada ih more

izbaci na plažu, pa ih deca skupljaju u svoje kofe. Ribe su
plivale kroz travu koja se talasala i koja bi na kopnu bila
spljoštena i beživotna. Za razliku od delfina ili čoveka, neka
stvorenja nikada neće spoznati uzbuđenje vode i vazduha.
Zrak njene lampe prešao je preko još jednog oblika
obloženog školjkicama i morskim životom. Zamalo da ga
prođe, ali se iz znatiželje okrenula, tako da ga je svetlost
obasjala još jednom. Neobično, pomislila je, kako neki oblici
izgledaju. Skoro poput...
Oklevajući i koristeći ruke da se zaustavi, Kejt se
okrenula u vodi i obasjala oblik s jednog kraja na drugi.
Osetila je tako naglo uzbuđenje da je brzo zgrabila Kaja tako
snažno da je odmah zastao da pogleda njenu opremu misleći
da nešto nije u redu. Odmahivanjem glave, Kejt ga je oterala,
a onda pokazala.
Kada su oba svetla obasjala oblik na okeanskom dnu,
Kejt umalo nije povikala zbog otkrića. Nije bila u
pitanju stena, i što su mu bliže plivali, to je bilo očiglednije.
Iako je bio u potpunosti pokriven školjkama i algama,
oblik topa ostao je prepoznatljiv.
Kaj je zaplivao iza. Kada je izvadio nož i snažno udario
u top, začuo se zvuk metala. Kejt je bila uverena da nikada
nije čula ništa muzikalnije. Njen smeh se ispoljio u nizu
mehurića zbog čega je Kaj pogledao u njenom smeru i
nasmešio se.
Našli su zarđali top, pomislio je, a ona je oduševljena kao
da su našli škrinju punu starog španskog novca. I razumeo
101
ju je. Našli su nešto što možda niko nije video već dva veka.
To je samo po sebi bilo blago.
Rukom joj je dao znak da pođe za njim, a onda su polako
počeli da plivaju istočno. Ako su našli top, verovatno će naći
još nešto.
Nevoljna da napusti svoje prvobitno otkriće, Kejt je
plivala sa njim i osvrtala se što je češće mogla. Nije znala da
će uzbuđenje biti ovako snažno. Kako da objasni kakav je
osećaj kada se otkrije nešto što je duže od dva veka ležalo
netaknuto na dnu mora? Ko će razumeti jasnije, pitala se,
njene kolege na Jejlu ili Kaj? Nekako je imala utisak da će je
kolege razumeti na intelektualnom nivou, ali nikada neće
shvatiti uzbuđenje. Intelektualno zadovoljstvo te ne ćini
dovoljno uzbuđenim da poželiš da uradiš salto.
Kako bi se njen otac osećao da ga je našao? Volela bi to
da zna. Volela bi da je mogla da mu pruži taj
trenutak likovanja, možda da ga podeli sa njim kao što su
retko šta delili. On je poznavao samo planiranje,
teoretisanje i književni rad. Od jednog dužeg pogleda na to
prastaro oružje, ona je spoznala mnogo više.
Kada se Kaj zaustavio i dodirnuo joj rame, emocije su joj
bile pomešane koliko i misli. Da je mogla da govori, rekla bi
mu da je zagrli, mada ne bi znala zašto. Bila je uzbuđena, a
ipak je ta radost bila tanak pokrivač za tugu, za ono što je
izgubljeno. Za ono što nikada ponovo neće moći da
pronađe.
Možda je znao nešto od onoga što je pokreće. Nisu
mogli da komuniciraju rečima, ali joj je dodirnuo
102
obraz, samo obris njegovog prsta o njenu kožu. To je bilo

utešnije od desetine tihih reči.
Shvatila je da nikada nije prestala da ga voli. Ma koliko
godina, ma koliko kilometara ih razdvaja, ono života što je
imala, ostavila je sa njim. Vreme između bilo je tek malo više
od običnog postojanja. Moguće je živeti sa prazninom, čak i
biti zadovoljan njom, sve dok se ponovo ne okusi taj
vrtoglavi život.
Možda bi se uspaničila. Možda bi pobegla da nije bila
zarobljena ovde, duboko i usred jednog otkrića. Samo je
prihvatila svoje saznanje i nadala se da će joj vreme pokazati
šta da radi.
Želeo je da je pita šta joj prolazi kroz misli. U očima su
joj se videle emocija. Reći će morati da sačekaju.
Njihovo vreme u moru ističe. Ponovo joj je dodirnuo lice i
pričekao osmeh. Kada ga je pružila, Kaj je pokazao na
nešto iza nje što je primetio pre nekoliko trenutaka.
Daska od hrastovine, stara, pohabana i prekrivena
parazitima. Kaj je ponovo izvadio nož i počeo da pomera
dasku iz svog ležišta. Podigao se mulj koji je smanjio
vidljivost pre nego što se ponovo spustio. Vratio je nož i
dao joj znak palcem koji je značio da treba da isplivaju
na površinu. Kejt je odmahnula glavom stavljajući do znanja
da treba da nastave potragu, ali je Kaj samo pokazao na sat,
a onda ponovo ka površini.
Iznervirana tehnologijom koja joj omogućava da roni, ali
je i prisiljava da ponovo posegne za vazduhom, Kejt je
klimnula glavom.
103
Plivali su ka zapadu, nazad ka brodu. Kada je ponovo

prošla pored topa, Kejt je osetila ponos. Ona ga je našla. A
otkrića su tek počela.
Čim joj je glava bila iznad vode, počela je da se smeje.
˝Našli smo ga!˝ Jednom rukom se uhvatila za merdevine
kada je Kaj počeo da se penje i prvi odložio boce i dasku
koju je pronašao na palubu. ˝Ne mogu da verujem. Posle
samo nedelju dana. Neverovatno je. Taj top leži dole sve ove
godine.˝ Voda joj je kapala niz lice, ali je nije primetila.
˝Moramo da nađemo olupinu, Kaj.˝ Nestrpljivo je skinula
boce i pružila ih njemu pre nego što se popela na brod.
˝Šanse su dobre... na kraju ćemo naći.˝
˝Na kraju?˝ Kejt je sklonila mokru kosu sa očiju. ˝Ovo
smo našli za manje od nedelju dana.˝ Pokazala je dasku na
palubi. Čučnula je iznad nje i samo želela da je dodirne.
˝Našli smo Liberti.˝
˝Našli smo dasku˝, ispravio ju je. ˝Ne mora da znači da
je Liberti.˝
˝Jeste˝, kazala je tako odlučno, da je on podigao obrvu.
˝Našli smo top, a ovo je samo obod predela koji je moj otac
iscrtao. Sve se previše dobro uklapa.˝
˝Uprkos tome šta ta daska predstavlja, nije
dokumentovana. Ali tvoje ime će se naći u knjigama,
profesorka.˝
Iznervirana, ustala je. Stajali su jedno naspram drugog
ispred daske koju su podigli iz mora. ˝Ne zanima me da mi
se ime nađe u knjigama.˝
˝Onda ime tvog oca.˝ Otkopčao je kostim kako bi
omogućio koži da se osuši.
104
Odjednom se setila kako joj se činilo da Kaj razume

osećanja koja je doživela nakon što je primetila top. Da li su
možda dobri jedno prema drugom i bliski jedno s drugim
samo ispod površine vode? ˝Nešto nije u redu s tim?˝
˝Samo ako je to opsesija. Uvek si imala problem sa
ocem.˝
˝Zato što nije odobravao moju vezu sa tobom?˝,
uzvratila je.
Oči su mu poprimile onaj jezivo smireni, skoro potpuno
ravni, izraz koji je značio da je njegov bes smrtan. ˝Zato što
je tebi bilo previše važno šta on to odobrava.˝
To je bolelo. Istina često boli. ˝Došla sam ovde da
završim očev projekat˝, kazala je ravno. ˝To sam ti jasno
objasnila na samom početku. I dalje ćeš dobiti svoju
naknadu.˝
˝Ti i dalje slušaš naredbe. Njegove naredbe.˝ Pre nego
što je stigla da odgovori, okrenuo se ka kabini. ˝Ješćemo i
odmorićemo se pre nego što se vratimo dole.˝
Uz svu moguću samokontrolu, zadržala je bes. Očajnički
je želela da ponovo zaroni. Želela je da nađe još. Ne zbog
očevog naređenja, pomislila je Kejt plahovito, a sasvim
sigurno ne zbog Kajevog. Otkopčala je kostim i sišla niz
stepenice u kabinu.
Ješće jer su snaga i energija od vitalnog značaja za
ronioca. Ođmoriće se iz istog razloga. A potom, odlučila je,
vratiće se do olupine i naći dokaz da to jeste Liberti.
Smirenija, posmatrala je Kaja kako pretražuje mali
kredenac. ˝Puter od kikirikija?˝ pitala je kada je ugledala teglu
koju je izvukao.
105
˝Protein.˝
Nasmejala se i to joj je pomoglo da se ponovo opusti.
˝Da li ga još uvek jedeš sa bananama?˝
˝Još uvek je dobar za tebe.˝
Iako je naborala nos na tu kombinaciju, podsetila je sebe
da prosjak ne može da bira. ˝Kada budemo pronašli blago˝,
kazala je, ˝kupicu ti bocu šampanjca.˝
Prsti su im se očešali kada joj je pružio prvi sendvič.
˝Držim te za reč.˝ Podigao je svoj sendvič i tetrapak mleka.
˝Hajde da jedemo na palubi.˝
Nije bio siguran da li mu je potrebno sunce ili prostor,
ali nije mu bilo ništa lakše da boravi sa njom u tom malom
prostoru nego prvi put, ili poslednji. Ne mareći za njen
pristanak, Kaj se ponovo popeo uz stepenice i nije se
osvrnuo. Kejt je pošla za njim.
˝Možda je dobro za tebe˝, prokomentarisala je Kejt kada
je uzela prvi zalogaj, ˝ali i dalje ima ukus nečega što se daje
petogodišnjaku kada odere kolena.˝ ˝Petogodišnjacima je
potrebno mnogo proteina.˝ Kejt je odustala i sela
prekrštenih nogu na palubu. Sunce je bilo jarko, a brod se
nežno ljuljuškao. Neće dozvoliti da je dotaknu njegova
bockanja, niti će ona bockati njega. U ovome su zajedno.
Napetost i sitničarenje im neće pomoći da nađu ono što
traže.
˝To je Liberti, Kaj˝, prošaputala je i ponovo pogledala
dasku. ˝Znam da jeste.˝
˝Moguće je.˝ Ispružio se oslonjen na bok. ˝Ali u ovim
vodama postoji mnogo neidentifikovanih olupina.
Dijamantski sprud je pravo groblje.˝
106
˝Dijamantski sprud je osamdeset kilometara odavde.˝

˝A čitava obala ovih ostrva puna je snažnih struja koje
nose peščane nasipe. Pre dvesta godina nisu imali moderne
uređaje za navigaciju. Nisu imali čak ni svetionike sve do
devetnaestog veka. Ne bih mogao ni da pogađam koliko je
brodova potonulo od vremena kada je Kolumbo isplovio,
pa sve do Drugog svetskog rata.˝
Kejt je uzela još jedan zalogaj. ˝Mi smo usredsređeni
samo na jedan brod.˝
˝Nije problem naći brod˝, odgovorio je. ˝Ali naći
određeni brod, to je druga stvar. Prošle godine, posle
dva uragana, našli su olupine na plaži u Haterasu.
Mnoge kuće na ostrvu izgrađene su od takvih olupina.˝
Ostatkom svog sendviča pokazao je ka dasci.
Kejt se ponovo namrštila. ˝Šansa da je to Liberti
podjednako je velika kao i da nije.˝
˝U redu.˝ Prihvativši njenu tvrdoglavost, Kaj se
nasmešio. ˝Ali šta god da je, možda ima blaga. Sve što je
izgubljeno duže od dvesta godina je manje-više po principu
koga nađe, njegovo je.˝
Nije htela da kaže da ona ne želi tek tamo neko blago,
već samo sa Libertija. Po njegovim rečima, Kejt je bila svesna
da on to već razume. Samo je, što se njega tiče, drugačije.
Otpila je malo hladnog mleka. ˝Šta planiraš da uradiš sa
svojim delom?˝
Napola zatvorenih očiju, slegnuo je ramenima. Sada
može da radi šta hoće. Šaka zlata to neće promeniti.
˝Verovatno ću kupiti još jedan brod.˝
107
˝S obzirom na to koliko danas vredi zlato staro dvesta

godina, moći ćeš da kupiš i te kakav brod.˝
Osmehno se, ali su mu od ostale iste. ˝I nameravam. A
ti?˝
˝Nisam sigurna.˝ Poželela je da ima neku ozbiljniju
namenu za taj novac, nešto uzbudljivo, čak i otmeno. Ali još
uvek nije mogla da razmišlja šta će biti posle pronalaska.
˝Mislila sam da malo putujem.˝
˝Gde?˝
˝Možda u Grčku. Na ostrva.˝
˝Sama?˝
Hrana i ljuljuškanje broda su je ušuškali. Ispustila je
neutralan zvuk kada je zažmurila.
˝Zar nemaš nekog posvećenog profesora kog bi mogla
da povedeš? Nekoga sa kime bi mogla da popričaš o
Trojanskom ratu?˝
˝Mmm, ne želim da idem u Grčku sa posvećenim
profesorom.˝
˝Ima li neko drugi?˝
˝Nema niko.˝
Dok je sedela na palubi podignute glave, a kosa joj
vijorila, izgledala je kao vešto izrađen komad
porcelana. Nešto što čovek može da posmatra, čemu može
da se divi, ali ne i da dodirne. Od vrućine koža joj se
zarumenela, a on je od strasti goreo za njom. Kada je
takva, smirena i udaljena, bolovao bi. Pustio je da ga
potreba obuzme jer je znao da ne može da je zaustavi.
˝Zašto?˝
108
˝Molim?˝
˝Zašto nema nikoga?˝
Lenjo je otvorila oči. ˝Nikoga?˝
˝Zašto nemaš ljubavnika?˝
Pospana zanesenost joj je odmah nestala iz pogleda.
Video je kako prstima snažnije hvata tamnoplavi materijal
koji joj je visio preko kolena. ˝Ne tiče te se da li ga imam ili
nemam.˝
˝Upravo si mi rekla da nemaš.˝
˝Rekla sam ti da nema nikoga sa kime bih putovala˝,
ispravila ga je, ali kada je pošla da ustane, spustio joj je ruku
na rame.
˝To je isto.˝
˝Ne, nije, ali te se i dalje ne tiče, Kaj. Isto tako se ni mene
ne tiče tvoj privatni život.˝
˝Imao sam žene˝, kazao je. ˝Ali nisam imao ljubavnicu
otkako si ti napustila ostrvo.˝
Osetila je kako je obuzimaju bol i zadovoljstvo. Opasno
je uživati u tom osećanju. Opasno je koliko i izgubiti glavu
ispod okeana. ˝Nemoj.˝ Podigla je ruku da skloni njegovu sa
svog ramena. ˝Ovo nije dobro ni zajedno od nas.˝
˝Zašto?˝ Ispreplitao je prste sa njenim. ˝Želimo jedno
drugo. Ovog puta oboje znamo pravila.˝
Pravila. Bez obavezivanja, bez obećanja. Da, ovog puta
ih je razumela, ali kao i smrtnost tokom ronjenja, mogu lako
da ih zaborave. Čak i sad, dok je gleda u oči
prstiju ispreplitanih sa njenim, ta pravila postajala su sve
maglovitija. Ponovo će je povrediti. U to nikada nije bilo
109
sumnje. Nekako, u poslednja dvadeset i četiri sata sve je

postalo stvar pitanja kako će se izboriti sa bolom, a ne da li
će.
˝Kaj, nisam spremna.˝ Glas joj je bio tih, ne molećiv, već
vidno ranjiv. Iako nije bila svesna toga, nije bilo odbrane
koja će joj bolje koristiti.
Povukao ju je na noge. Stajali su jedno naspram drugog
i samo su im se ruke dodirivale. Iako je bila visoka, od svoje
vitkosti činila se krajnje krhkom. Zbog toga i zbog načina na
koji ga je gledala, glave zavaljene unazad kako bi mogla da
mu vidi oči, sprečio je sebe da bez pitanja uzme ono što je
ranije odlučio, nije želeo bez njene volje. Okrutno, ali tako
je sebe ubedio da je želi iako je znao da ne može tako.
˝Ja nisam strpljiv čovek.˝
˝Nisi.˝
Klimnuo je glavom, a onda joj pustio ruku dok je još
mogao. ˝Zapamti to˝, upozorio ju je pre nego što se okrenuo
i krenuo ka kormilu. ˝Usmerićemo brod istočno, iznad one
olupine i zaronićemo ponovo.˝
Sat vremena kasnije, našli su deo takelaže1, slomljen i pun
korozije, manje od tri metra od topa. Ručnim signalima, Kaj
je stavio do znanja da će početi da skupljaju gomilu delova
olupine na jedno mesto. Kasnije će se vratiti sa alatom kojim
će sve podići. Bilo je još dasaka, neke su bile previše velike
da bi ih čovek izneo, a neke dovoljno male da je Kejt mogla
da ih drži u jednoj ruci.
1 Sve što služi kretanju broda koji plovi na jedra i ono što drži katarke
(jarboli, krstovi, jedra) - prim. prev.
110
Kada je našla činiju od gline, neoštećenu, za veliko čudo,

shvatila je kako se neki arheolog oseća kada pronađe nešto
iz neke druge epohe nakon samo nekoliko sati kopanja. Sada
se u njenim rukama nalazila jednostavna činija pokrivena
muljem i godinama. Neko je nekada jeo iz nje, neki
moreplovac, dok se kratko odmarao ispod palube, možda
tokom svog prvog putovanja preko Atlantika u Novi svet.
Ujedno i tokom njegovog poslednjeg putovanja, razmišljala
je Kejt dok je prevrtala činiju po ruci.
Takelaža, top, daske, značili su brod. Činija je značila
čovek.
Premda je stavila činiju sa ostalim delovima svojih
pronalazaka, nameravala je da je ponese sa sobom. Šta god
dalje nađu od artefakata2, može da ide u muzej, ali prvi će
zadržati.
Našli su komade stakla koji možda potiču od flaša u
kojima se nalazio viski, komade posuđa koji nisu preživeli
kao ona činija. Delovi šoljica, činija, tanjira preplavljivali su
morsko dno.
Kuhinja, pomislila je. Mora da su našli kuhinju. Tokom
godina vodeni pritisak bi jednostavno dezintegrisao brod
dok se svi komadići nisu raširili po dnu okeana. U suštini,
postao bi deo mora, dom za morska stvorenja i biljni svet
koji se tu razvijao.
2Termin koji se uglavnom koristi u arheologiji i odnosi se na predmete

koji nam daju informacije o tome kako su ljudi živeli u prošlosti, o
njihovim kulturama i znanjima koja su imali - prim. prev.
111
Ali našli su kuhinju. Ako bi samo mogli da nađu nešto,

samo neki komadić sa imenom broda na sebi, bili bi sigurni.
Kejt je posvećeno radila na pregledanju morskog dna
koristeći nož kao alat za kopanje. To nije bio praktičan način
pretrage, ali nije videla ništa loše u tome da oproba sreću.
Našli su posuđe, staklo, celu činiju. Čak i kad je podigla
pogled, videla je Kaja kako ispituje neku polovinu, možda,
tanjira.
Kada je iskopala dugačku drvenu kutlaču, Kejt je shvatila
kako joj uzbuđenje raste. Zaista su pronašli kuhinju, a
vremenom će dokazati Kaju da su našli Liberti.
Zaokupljena onim što je pronašla, okrenula se da
signalizira Kaju i krenula direktno na jednu ražu.
On ju je video. Kaj se nalazio na manje od metar od Kejt
kada je ugledao ražu koja se pridigla iz sloja peska i mulja
pod kojim se krila. Njegov pokret bio je čist refleks, učinio
je to bez razmišljanja ili plana. Bio je brz. Ali iako je zgrabio
Kejt za ruku da je povuče iza sebe, van domašaja, opasni rep
oštar poput testere ju je ošinuo.
Voda je prigušila njen vrisak, ali taj zvuk je prožeo Kaja
podjednako sigurno kao što je ražin otrov prošao kroz Kejt.
Telo joj se ukočilo uz njegovo, kruto od bola i šoka. Kutlača
koju je našla tonula je, van njenog domašaja, sve dok se nije
tiho spustila na dno.
Znao je šta da radi. Nijedan racionalni ronilac ne ide dole
ukoliko ne zna kako da izađe na kraj sa takvim situacijama.
Ipak, Kaj je na trenutak osetio paniku. Ovo nije samo još
jedan ronilac, ovo je Kejt. Pre nego što je stigao da razbistri
112
um, njeno ukočeno telo se opustilo pored njega. Onda je

preduzeo nešto.
Hladno, skoro mehanički, podigao joj je glavu kako bi
ostao otvoren protok vazduha. Bezbedno ju je
držao pritiskajući grudi o njene boce i sa rukama na
njenom grudnom košu. Proletelo mu je kroz misli da je
najbolje što se onesvestila. U nesvesti se neće vrpoljiti od
bola kao što bi mogla budna. Najbolje je što se onesvestila
jer on ne bi mogao da podnese da je boli. Plivao je ka
površini.
U usponu ju je snažno stiskao kako bi proširio vazduh
po njenim plućima. Uvek je postojao rizik od
embolije. Isplivavali su brže nego što bezbednost
dozvoljava. Čak i dok je ventilirao sopstvena pluća, Kaj se
osvrtao oko sebe. Krvariće, a krv će privući ajkule.
Istog trenutka kad su isplivali, Kaj joj je skinuo pojas sa
tegovima. Jednom rukom ju je obuhvatio i vukao ka
merdevinama, a drugom je otkopčavao svoje boce,
prebacio ih preko ograde, a onda skinuo i njene. Lice joj je
prebledelo, ali čim joj je skinuo masku sa lica, zajecala je. Uz
taj i oštar zvuk života, nešto krvi se vratilo i u njegovo
telo. Držao ju je preko ramena i popeo se uz merdevine na
brod.
Spustio ju je na palubu i rukama koje nisu oklevale,
počeo da joj svlači odelo. Ponovo je zaječala kada je
povukao tesni materijal preko rane, malo iznad članka, ali
nije joj se vratila svest. Kaj je posmatrao ranu koju je ražin
rep naneo. Čak i kroz zaštitu njenog odela, rep je naneo
duboku ranu. Da je samo bio brži...
113
Psujući samog sebe, požurio je do kabine po paket prve

pomoći.
Kako je svest počela da joj se vraća, Kejt je osetila kako
joj se bol podiže od članka do glave. Protresali su je naleti
bola dovoljno oštri da izgubi dah. Počela je da se vrpolji kao
da može da se skloni od bola i ponovo nađe olakšanje.
˝Probaj da mirno ležiš.˝
Glas je bio nežan i smiren. Kejt je stisnula šake u pesnice
i poslušala. Otvorila je oči i gledala ka čistom plavom nebu.
Misli su joj se vrtele od zbunjenosti, ali je gledala nebo kao
da je ono jedina opipljiva stvar u njenom životu. Kutlača.
Otvorila je ruku i shvatila da je prazna, izgubila je kutlaču. Iz
nekog razloga, činilo joj se od vitalnog značaja da je
poseduje.
˝Našli smo kuhinju.˝ Glas joj je bio promukao od bola,
ali šaka joj je ostala otvorena i opuštena. ˝Našla sam kutlaču.
Koristili su je za sipanje supe u činiju. Činija, nije čak ni bila
slomljena. Kaj...˝ Glas joj je oslabio kada su počela da naviru
i druga sećanja. ˝To je bila raža. Nisam pazila, kao da se
samo stvorila. Hoću li umreti?˝
˝Ne!˝ Odgovor mu je bio oštar, skoro ljutit. Nadvio se
nad njom, spustio joj obe ruke na ramena kako bi ga gledala
direktno u lice. Morao je da se uveri da ga razume sve što joj
govori. ˝Bila je to raža˝, potvrdio je i prećutao da je bila
dugačka dobra tri metra. ˝Deo bodlje joj se slomio i nalazi ti
se malo iznad članka.˝
Gledao je kako joj se pogled zamračuje, delom od bola,
delom od straha. Pojačao joj je pritisak na ramena. ˝Nije ušla
duboko. Mogu da je izvadim, ali đavolski će boleti.˝
114
Znala je šta joj govori. Mogla je da ostane tako dok je ne

odvede kod lekara na ostrvu ili da mu veruje da će joj on
sada pomoći. Iako su joj usne drhtale, gledala ga je u oči i
jasno progovorila:
˝Učini to odmah. ˝
˝U redu.˝ Nastavio je da je gleda u oči koje su bile pune
straha. ˝Drži se. Ne pokušavaj da budeš hrabra. Vrišti koliko
god želiš, ali pokušaj da se ne pomeraš. Biću brz.˝ Sagnuo se
do nje i snažno je poljubio. ˝Obećavam.˝
Kejt je klimnula glavom, a potom se usredsredila na
osećaj koji su izazvale njegove usne na njenima i zažmurila.
Bio je brz. U roku od nekoliko sekundi osetila je kako je
prožima bol jači nego što je mislila da može da podnese i još
dalje od toga... Udahnula je vazduh da vrisne, ali se vratila
pod površinu u vodenu tminu.
Kaj je na trenutak pustio da krv slobodno ističe na
palubu znajući da će tako izaći i nešto otrova. Ruke su mu
bile mirne kada joj je izvukao bodlju iz kože. Um mu je bio
hladan. Sada, kada mu je njena krv bila na šakama, počele su
da drhte. Ignorisao je drhtaje i ledeni strah jer je video
Kejtinu glatku kožu pocepanu i ranjenu. Isprao je i očistio
ranu, pa je zavio. U roku od sat vremena moraće da je
odvede kod lekara.
Nemirnim prstima, proverio joj je puls na vratu. Nije bio
snažan, ali bio je ravnomeran. Palcem joj je podigao jedan
kapak i proverio joj ženice. Nije mislio da je u šoku,
jednostavno je pobegla od bola. Zahvaljivao se Bogu na
tome.
115
Duboko je uzdahnuo i oslonio svoje čelo na njeno, samo

na trenutak. Molio se da ostane u nesvesti sve dok ne bude
bila bezbedna pod negom lekara.
Nije odvojio vreme da opere ruke od njene krvi kada se
uhvatio za kormilo. Okrenuo je brod i u punoj brzini krenuo
nazad u Okrakok.
116
7.
Dok joj se polako vraćala svest, Kejt je gubila i vraćala

fokus. Videla je beli plafon kako se okreće, a ne čisto plavo
nebo. Čak i u takvoj nejasnoći, setila se bola i ponovo se
onesvestila. Nije mogla da se suoči sa njim. Ipak, kako je
polako dolazila k svesti, shvatala je da nema želju da se bori
protiv toga. To je izazvalo strah. Kada bi imala snage, možda
bi i zaplakala.
Tada je osetila hladnu ruku na svom obrazu. Kajev glas
je probadao poslednje slojeve izmaglice, bio je tih i nežan.
˝Polako, Kejt. Sada si dobro. Sve je gotovo.˝
Iako joj je dah šištao kada bi udahnula, Kejt je otvorila
oči. Bol se nije vratio. Osećala je samo njegovu ruku
na svom obrazu i videla je samo njegovo lice. >,Kaj.˝ Kada
je izgovorila njegovo ime, posegnula je za njegovom
rukom, jedina stvarna stvar u koju je bila sigurna. Sopstveni
glas ju je uplašio. Jedva da je bio glasniji od šapata.
˝Bićeš dobro. Doktori su se pobrinuli za to.˝ Dok je
govorio, Kaj ju je palcem milovao preko zglobova
usredsređen na jednu tačku, a drugom rukom joj je
nežno milovao obraz, znajući da je kontakt važan. Umalo
nije poludeo dok ju je čekao da ponovo otvori oči.
˝Doktor Bejli, sećaš se. Upoznala si ga ranije.˝
117
Činilo se veoma značajnim da treba da se seti, pa je

prisilila misli da se vrate unazad. Pojavila joj se neodređena
slika krupnog, ostarelog muškarca koji joj se činio više kao
mornar, nego kao lekar. ˝Da. On voli... pivo i iverak ribu.˝
Možda bi se nasmejao na to sećanje da joj je glas bio
snažniji. ˝Bićeš dobro, ali on želi da se odmoriš još nekoliko
dana.˝
˝Osećam se... čudno.˝ Podigla je ruku do glave kao da
želi da se osigura da je i dalje tu.
˝Na lekovima si, zato si mamurna. Razumeš li?˝
˝Da.˝ Polako je okrenula glavu i usredsredila se na svoje
okruženje. Zidovi su bili toplih boja, nijanse slonovače, nije
bilo sterilno bele boje tipične za bolnicu. Ukrasi od tamne
hrastovine su sijali. Na drvenom podu nalazio se jedan tepih
čiji je indijski dizajn izbledeo s godinama. To je bilo jedino
što je Kejt prepoznala. Poslednji put kada je bila u Kajevoj
spavaćoj sobi, samo pola suvog zida bilo je na mestu, a jedan
od prozora imao je dugačku, tanku pukotinu u donjem delu
rama. ˝Ovo nije bolnica˝, uspela je.
˝Ne.˝ Milovao joj je glavu želeći da dodirne što više kako
bi joj proverio da li ima groznicu. Konačno je prestala pred
zoru, ali se plašio da se ne ponovi. ˝Nakon što se Bejli
postarao za tebe, bilo je lakše da te dovedem ovde. Nije ti
bila potrebna bolnica, ali se ni meni ni njemu nije dopadala
ideja da sada boraviš u hotelu.˝
˝Tvoja kuća˝, prošaputala je trudeći se da smogne što
više snage. ˝Ovo je tvoja spavaća soba, sećam se tepiha.˝
Jednom su na njemu vodili ljubav. Kaj se toga sećao.
Trudio se da njegov dodir bude nežan. ˝Jesi li gladna?˝
118
˝Ne znam.˝ U suštini, nije osećala ništa. Kada je probala

da se uspravi, od lekova joj se zavrtelo u glavi, zbog čega su
i soba i stvarnost izgubili lik. To mora da prestane, shvatila
je Kejt dok je čekala da vrtoglavica prođe. Radije bi osećala
bol nego bespomoćnu omamljenost.
Bez nervoze, Kaj je pomerio jastuke i podigao je u sedeći
položaj. ˝Doktor je rekao da treba da jedeš kada se probudiš.
Samo malo supe.˝ Ustao je i gledao je u nju na isti način kao
u pukotinu koju treba da popravi, pomislila je Kejt.
˝Spremiću je. Ne ustaj!˝, dodao je kada je prišao vratima.
˝Još uvek nisi dovoljno snažna.1'
Kada je ušao u hodnik, počeo je tiho da psuje sebi u
bradu.
Naravno da nije dovoljno snažna, pomislio je uz
poslednju psovku. Bila je toliko bleda da je mogla da se stopi
sa posteljinom na kojoj je ležala. Bez opiranja, tako je rekao
Bejli. Bez dovoljno hrane, sna, a previše napetosti. Kad već
ne može da učini ništa drugo, utvrdio je Kaj kada je otvorio
kredenac u kuhinji, može da uradi nešto po tom pitanju.
Ona će da jede i ležaće sve dok doktor ne kaže drugačije.
Znao je da je slaba, to je najgore od svega. Sipao je
sadržaj jedne konzerve u šerpu, a onda je bacio u
kantu. Video je napetost na njenom licu, senke ispod
očiju, čuo je tragove umora u njenom glasu, ali bio je
previše zaokupljen sopstvenim potrebama da bi uradio
nešto po tom pitanju.
Jednim pokretom, upalio je šporet ispod supe, a potom
i ispod kafe. Bože, koliko mu je potrebna kafa. Na trenutak
119
je samo stajao i prstima pritiskao oči čekajući da mu se čitav

sistem smiri.
Nije pamtio gora dvadeset i četiri sata u svom životu.
Čak i kad ju je doktor pregledao i dao joj terapiju, čak i kada
ju je doneo kuću, a Kejt bila duboko pod tekovima, njegovi
živci nisu popuštali. Užasavao se da napusti prostoriju na
duže od pet minuta. Veći deo noći je presedeo pored nje,
brisao joj znoj i pričao sa njom iako ga nije čula.
Celu noć živeo je od kafe, slabih živaca. Napola se
nasmejavši, posegnuo je za šoljom. Izgleda da se to
neko vreme ipak neće promeniti.
Znao je da je i dalje želi, znao je da i dalje oseća nešto
prema njoj, uprkos ogorčenosti i besu. Ali dok je nije video
kako leži onesvešćena na palubi njegovog broda, dok nije
video njenu krv na svojim rukama, nije uvideo da je i dalje
voli.
Znao je šta da uradi po pitanju želje, čak i ogorčenosti,
ali sada, suočen s ljubavlju, Kaj je bio izgubljen. Nije mu se
činilo mogućim da voli nekoga tako krhkog, tako smirenog,
tako... drugačijeg od njega. Ipak, emocija koju je nekada
gajio prema njoj, sada je porasla i sazrela u nešto tako čvrsto
što nije umeo da zaobiđe. Zasad će se usredsrediti na to da
je ponovo podigne na noge. Sipao je supu u činiju i poneo
je na sprat.
Bilo bi najlakše da samo zatvori oči i ponovo potone.
Bilo bi prelako. Dok se primoravala da ostane budna, Kejt
se usredsredila na Kajevu sobu. Bilo je brojnih promena.
Uokvirio je prozore u hrastovinu, napravio je širok prag gde
je razbacao najlepše školjkice. Komad satenaste drvene
120
građe stajao je poput predivne skulpture. Vrata

od garderobera bila su uokvirena drvetom i imala su staklenu
kvaku na mestu na kom je nekada stajao konopac. A umesto
kovčega za stvari nalazila se fotelja od pruća.
Samo je krevet bio isti. Široki krevet sa baldahinom koji
je pripadao njegovoj majci. Znala je da je ostatak porodičnog
nameštaja dao Maršu. Kaj joj je jednom ispričao da ga ne
želi, ali je zadržao krevet. On se u njemu rodio, neočekivano,
tokom jedne olujne noći na ostrvu.
I oni su tu vodili ljubav, sećala se Kejt dok je prstima
prelazila preko posteljine. Odnosno, prvi put.
Prestala je da pomera prste kada je Kaj ušao u sobu.
Mora da potisne sećanja. ˝Mnogo si toga uradio ovde.˝
˝Nije to ništa.˝ Spustio joj je poslužavnik u krilo i seo na
ivicu kreveta.
Kada je miris supe dopro do nje, Kejt je zažmurila. Od
same arome se zasitila. ˝Predivno miriše.˝
˝Miris te neće podgojiti.˝
Nasmešila se i ponovo otvorila oči. I pre nego što je
stigla da reaguje, Kaj ju je nahranio prvim zalogajem. ˝Ima i
predivan ukus.˝ Iako je posegnula za kašikom, on ju je
spustio u činiju, pa je prineo njenim usnama. ˝Mogu sama˝,
počela je, a onda se naterala da proguta još.
˝Samo jedi.˝ Boreći se sa naletima emocija, govorio je
strogo. ˝Izgledaš užasno.˝
˝Sigurna sam da je tako˝, kazala je jednostavno. ˝Većina
ljudi ne izgleda sjajno dva sata nakon Što ih je ubola raža.˝
121
˝Dvadeset i četiri˝, ispravio ju je Kaj dok joj je pružao još

jednu kašiku supe.
˝Dvadeset i četiri šta?˝
˝Sata.˝ Kaj joj je prineo još jednu kašiku kada su joj se
oči razrogačile.
˝Bila sam u nesvesti dvadeset i četiri sata?˝ Pogledala je
ka prozoru i suncu kao da će da nađe neki dokaz da to
opovrgne.
˝Nekoliko puta si se budila pre nego što ti je Bejli dao
injekciju. Rekao je da se verovatno nećeš sećati.˝
Hvala bogu, dodao je u sebi. Kad god bi se povratila, bila
bi u agoniji od bolova. I dalje je čuo njene jecaje i
osećao kako ga stiska. Nikada nije znao da neko može da
trpi tuđi fizički bol kao što je on patio zbog njenog. Čak i
sad mu se mišići zgrče na tu pomisao.
˝Mora da mi je ubrizgao nešto posebno.˝
˝Dao ti je ono što ti je trebalo.˝ Pogledi su im se sreli.
Kejt je po prvi put videla umor u njegovim očima, i bes.
˝Celu noć si bio budan˝, prošaputala je. ˝Nisi se uopšte
odmarao?˝
˝Morao je neko da te nadgleda˝, odgovorio je. ˝Bejli je
želeo da ostaneš pod lekovima kako bi prespavala
najgore bolove, tako da si samo i spavala.˝ Glas mu se
promenio kada je izgubio kontrolu nad besom. Nije mogao
da prikrije osudu u glasu. ˝Rana nije bila toliko strašna,
razumeš li? Ali ti nisi bila u stanju da je podneseš. Bejli je
rekao da si bila na dobrom putu da se u potpunosti iscrpiš.˝
˝To je glupost. Ja ne..˝
122
Kaj je opsovao i prineo joj još supe. ˝Nemoj da mi pričaš

da je glupost. Morao sam da ga slušam. Morao sam da te
gledam. Ne jedeš, ne spavaš, srušićeš se mrtva.˝
U njenom organizmu bilo je previše leka za bolove da bi
dozvolila svom karakteru da ga ugrize. Umesto nerviranja,
njene reči bile su poput uzdaha. ˝Nisam se srušila.˝
˝To je samo pitanje vremena.˝ Bes je nailazio prebrzo.
Iako su mu se prsti stegnuli na kašici, Kaj se suzdržao. ˝Ne
zanima me koliko želiš da nađeš to blago, ne možeš da uživaš
u tome ako si u krevetu.˝
Supa ju je grejala. Koliko god da ju je ponos motivisao
da odbije, organizam joj je vapio za hranom. ˝Neću
biti˝, kazala je, nesvesna da je jezik počeo da joj zapliće.
˝Sutra ćemo ponovo zaroniti i dokazaću ti da je ono Liberti.˝
Hteo je da opsuje, ali od jednog pogleda na teške oči i
blede obraze, reči su zastale. ˝Naravno.˝ Dao joj je još supe
znajući da će ponovo zaspati u roku od nekoliko trenutaka.
˝Daću kutlaču i takelažu nekom muzeju.˝ Zažmurila je.
˝Za mog oca.˝
Kaj je odložio poslužavnik na pod. ˝Da, znam.˝
˝To mu je bilo važno. Treba mi... Samo mi je potrebno
da mu nešto pružim.˝ Kratko je otvorila oči. ˝Nisam znala
da je bolestan. Nikada mi nije spomenuo problem sa srcem,
ni pilule. Da sam znala...˝
˝Ne bi mogla da uradiš ništa više od onoga što si učinila.˝
Glas mu je bio ponovo nežan kada joj je spustio jastuke.
˝Volela sam ga.˝
˝Znam da jesi.˝
123
˝Izgleda da nikada nisam umela da nateram ljude koje

volim da razumeju moje potrebe. Ne znam zašto.˝
˝Odmaraj se sad. Kada ti bude bilo bolje, naći ćemo
blago.˝
Osetila je kako tone u toplinu, mekoću i mrak. ˝Kaj.˝
Pružila je ruku i osetila kako joj se prsti prepliću sa njegovim.
Zatvorila je oči, i to je bila sva stvarnost koja joj je potrebna.
˝Ostaću˝, prošaputao je i sklonio joj pramen kose s
obraza. ˝Samo se odmaraj.˝
˝Sve ove godine...˝ Osetio je kako joj se prsti opuštaju
dok tone u san. ˝Nikada te nisam zaboravila. Nikada nisam
prestala da te želim. Nikada nisam...˝
Gledao ju je dok je spavala. Lice joj je bilo smireno,
bledo poput mermera, meko kao svila. Nije mogao da odoli,
podigao je njene prste do svog obraza, samo da oseti njenu
kožu uz svoju. Neće razmišljati o onome što je upravo rekla.
Ne sme. Napetost od prethodnog dana uzela je danak i kod
njega. Ako se ne bude odmorio, neće moći da se brine o njoj
kada se ponovo probudi.
Kaj je ustao i spustio roletne, pa svukao košulju. Potom
je legao pored Kejt u veliki krevet i spavao po prvi put posle
trideset i šest sati.
Bol je bio tupo i neprestano pulsiranje, a ne oštro
probadanje kog se sećala, ali nije prolazio. Kada ju je
probudio, Kejt je mirno ležala trudeći se da se orijentiše. Um
joj je sad bio bistriji. Bila je zahvalna na tome iako je bila
svesna rane pošto su lekovi prestali da deluju. Bilo
je mračno, ali se mesečina probijala kroz ivice roletni koje je
124
Kaj navukao. Bila je zahvalna i na tome. Činilo joj se da je

predugo bila zatvorenik tame.
Bila je noć. Molila se da je prošlo tek nekoliko sati otkako
se poslednji put probudila, a ne ceo dan. Nije želela da
ponovo oseti paniku zbog pomisli da je ponovo izgubila
vreme. Pošto joj je bilo potrebno da se uveri da ovog puta
sve drži pod kontrolom, pokušala je da se priseti svega što
se desilo.
Činija, kutlača, a potom raža. Na trenutak je zažmurila
znajući da će joj trebati mnogo vremena da zaboravi bol
kada ju je udarila repom. Setila se buđenja na
brodu, čistoplavog neba iznad sebe i snažnog, smirenog
Kaja koji joj se obraćao pre nego što je izvukao bodlju. Taj
bol i strah od tog trenutka bio je očigledan. Posle toga
nije bilo više ničega.
Nije se sećala povratka na ostrvo, niti doktora Bejlija, kao
ni transporta do Kajeve kuće.
Sledeća jasna slika bila je buđenje u njegovoj sobi,
prozori od tamne hrastovine, široke prozorske daske sa
rasutim školjkama.
Nahranio ju je supom, da, toga se jasno seća, ali je onda
ponovo postalo maglovito. Znala je da je ljut, ali se nije
sećala zašto. U tom trenutku bilo joj je važnije da smesti
događaje u određeno vreme.
Dok je ležala u mraku, potpuno budna i konačno svesna,
čula je tiho, stabilno disanje. Okrenula je glavu i ugledala
Kaja pored sebe, njegovo telo čiju kožu miluje mesečina,
videla je kako mu se grudi podižu i spuštaju dok ravnomerno
diše.
125
Rekao je da će ostati, setila se. I bio je umoran. Kejt se

iznenada setila da je u njegovim očima bilo i umora
isto koliko i ljutnje. Brinuo je o njoj.
Obuzela ju je blaga toplina kakvu veoma dugo nije
osetila. Postarao se za nju i premda ga je to razljutilo, ipak je
to učinio. I ostao je. Pružila je ruku i dodirnula mu obraz.
Iako je dodir bio jedva osetan, Kaj se odmah probudio.
Nije spavao dubokim snom. Hteo je da se odmori, ali da ipak
primeti ako joj nešto zatreba. Uspravio se i odmahnuo
glavom da je razbistri.
Izgledao je kao dečak uhvaćen u dremki. Iz nekog
razloga je to duboko ganulo Kejt. ˝Nisam htela da
te probudim˝, prošaputala je.
Posegnuo je za lampom pored kreveta i upalio je.
Iako je njegovo telo negodovalo zbog prekida sna, um
mu je bio potpuno budan. ˝Boli li te?˝
˝Ne.˝
Pažljivo joj je izučavao lice. Pogled ošamućen zbog
lekova se razbistrio, ali joj se boja nije povratila. ˝Kejt.˝
˝U redu. Malo.˝
˝Bejli je ostavio nešto pilula.˝
Kada je pošao da ustane, Kejt ga je zaustavila. ˝Ne, ne
želim ništa. Osećam se opijeno.˝
˝One otklanjaju bol.˝
˝Ne sad, Kaj, molim te. Obećavam da ću ti reći ako se
pogorša.˝
126
Pošto joj je glas bio skoro očajnički, bio je zadovoljan

time. U trenu je izgledala previše krhko da bi se sa njom
raspravljao. ˝Jesi li gladna?˝
Nasmešila se i odmahnula glavom. ˝Ne. Mora da je
duboka noć. Pokušavala sam da se orijentišem.˝ Ponovo ga
je dodirnuh, iz zahvalnosti, iz utehe. ˝Trebalo bi da spavaš.˝
˝Dosta sam spavao. Uostalom, ti si pacijent.˝
Odmah joj je spustio ruku na čelo da proveri ima li
temperaturu. Kejt je spustila svoju ruku preko
njegove. Osetila je kako je refleksno stisnuo šaku.
˝Hvala ti.˝ Kada je morao da pomeri ruku, ispreplitala je
svoje prste sa njegovim. ˝Lepo brineš o meni.˝
˝To ti je potrebno˝, kazao je jednostavno i preterano
brzo. Ne može da joj dozvoli da ga sada uznemiri, ne kada
se nalaze u tom velikom, mekom krevetu
okruženi uspomenama.
˝Nisi me ostavio otkako se to dogodilo.˝
˝Nisam imao gde da odem.˝
Zbog ovog odgovora se nasmešila. Podigla je slobodnu
ruku do njegovog obraza. Razmišljala je kako se mnogo toga
promenilo. Ali je toliko toga i ostalo isto. ˝Bio si ljut na
mene.˝
˝Nisi vodila računa o sebi.˝ Kazao je sebi da treba da se
pomeri od kreveta, od Kejt, od svega što ga tu čini slabijim.
Ostao je, nadvio se nad njom, jedne ruke ispreplitane sa
njenom. Oči su joj bile mračne i blage pod prigušenim
svetlom, pune ljupkosti i nevinosti koje se sećao. Želeo je da
je grli sve dok ne prestane bol za oboje, ali znao je, ako sada
127
pritisne svoje telo uz njeno, neće se zaustaviti. Ponovo je

pošao da se pomeri i skloni ruku od njene. Kejt ga je ponovo
zaustavila.
˝Umrla bih da me nisi izvukao napolje.˝
˝Zato je pametnije da se roni sa partnerom.˝
˝Možda bih ipak umrla da nisi uradio sve što si uradio.˝
Probao je ovo da odagna sleganjem ramenima. Bio je
previše svestan da ga prsti na obrazu blago miluju.
Tako nešto je činila u prošlosti. Nekada, pre nego što bi
vodili ljubav, a često i nakon toga dok bi tiho razgovarali,
mazila bi njegovo lice, pratila njegov trag kao da mora da ga
zapamti. Možda se i ona ponekad budila usred noći i sećala
se previše toga.
Ne mogavši da podnese, Kaj ju je uhvatio za zglob i
sklonio joj ruku. ˝Rana nije bila tako strašna˝, odgovorio je.
˝Nikada nisam videla tako veliku ražu.˝ Zadrhtala je, a
on je pojačao stisak na njen zglob.
˝Nemoj sad da razmišljaš o tome. Gotovo je.˝
Da li je gotovo? Pitala se kada je podigla glavu i pogledala
ga u oči. Da li je išta ikada zaista gotovo? Četiri godine je
govorila sebi da radosti i bol mogu da se zaborave, da
nestanu u rutini koja se zove život koji mora da se živi. Sada
više nije sigurna. Želela je da bude. Više od svega na svetu,
bilo joj je potrebno da bude sigurna.
˝Zagrli me˝, prošaputala je.
Kaj se zapitao da li pokušava da ga izludi? Da li ona želi
da on pređe granicu, tu ivicu koju tako očajnički pokušava
128
da izbegne? Bila mu je potrebna neopisiva snaga da mu glas

ostane smiren. ˝Kejt, moraš da spavaš. Ujutru...˝
˝Ne želim da razmišljam o jutru˝, prošaputala je. ˝Samo
sada. Potrebno mi je da me zagrliš.˝ Pre nego što je stigao da
odbije, skliznula je rukama oko njegovog struka i spustila
glavu na njegovo rame.
Osetila je oklevanje, ali ne i veoma živ nalet čežnje pre
nego što ju je zagrlio. Duboko je uzdahnula i zažmurila.
Previše vremena je prošlo otkako je osetila nežnost, ljupkost.
To je iskusila samo sa Kajem. Niko je nikada nije grlio s
toliko ljubavi i tako jednostavnim saosećanjem. Nekako joj
nikada nije bilo čudno što muškarac može da bude tako
nesmotren i arogantan, a ipak tako, saosećajan i brižan.
Možda ju je privlačila nesmotrenost, ali ga je zavolela
zbog brižnosti. To nije razumela sve do ove tihe
duboke noći. Sve dok se nije obrela u sigurnosti njegovog
naručja, nije prihvatala ono što želi.
Život kakav treba da se živi, ponovo je pomislila. Je li
deo te filozofije uzimanje onoga što joj je toliko potrebno?
Bila je tako vitka i meka ispod tanke spavaćice. Kosa joj
se rasipala po njegovoj koži, puštena i slobodna, izmešanih
boja pod prigušenim svetlom. Osetio je njene dlanove na
svojim leđima, te otmene ruke zbog kojih je uvek o njoj
mislio kao o umetnici, a ne profesorki. Njeno disanje bilo je
tiho, smireno i znao je da tako zvuči kad spava. Blagi miris
žene osećao se na materijalu spavaćice.
Zagrljaj nije izazvao bol koji je očekivao, već
zadovoljstvo za kojim je čeznuo, a da to nije ni uviđao.
Napetost mišića je popustila, a čvor u stomaku je nestao.
129
Zatvorenih očiju oslonio je obraz na njenu kosu. Činilo se

kao da je prošao čitav život otkako je spoznao užitak tihog
zadovoljstva. Tražila mu je da je zagrli, ali da li je znala da je
i njemu zagrljaj bio toliko potreban?
Kejt je osećala kako se opušta malo po malo i pitala se
da li je ona prouzrokovala napetost u njemu i isto je tako
opustila. Da li ga je povredila više nego što je uviđala? Da li
mu je stalo više nego što se usudio da veruje? Ili jednostavno
ta fizička potreba nikada nije potpuno izbledela? Nije bilo
važno, večeras ne.
Kaj je bio u pravu. Ovog puta je znala pravila. Neće
očekivati ništa više od onoga što joj ponudi. A ono što joj
nudi je daleko više od onoga što je imala tokom dugih godina
bez njega. Zauzvrat, može da mu pruži ono što čezne da mu
pruži. Svoju ljubav.
˝Meni je isto kao što je uvek bilo˝, prošaputala je. Potom
je pridigla glavu i pogledala ga. Kosa joj je padala niz leđa,
oči su joj bile krupne i iskrene. Osetio je kako ga potreba za
njom udara poput pesnice.
˝Kejt...'
˝Kada sam se vratila, nisam očekivala da ću se isto
osećati˝, prekinula ga je. ˝Ne verujem da bih došla. Ne bili
imala hrabrosti.˝
˝Kejt, nisi dobro.˝ Izgovorio je ovo veoma polako kao
da mora oboma da objasni. ˝Izgubila si krv, imala si
groznicu. To te je mnogo iscrpelo. Mislim da bi bilo
najbolje ako bi sada pokušala da zaspiš.˝
Sada nije osećala groznicu. Osećala se hladno, lagano i
puno potrebe. ˝Onog dana na plaži, tokom oluje, rekao si da
130
ću ti doći.˝ Kejt je podigla ruke uz njegova leđa sve do

ramena. ˝Čak i tada sam znala da si u pravu. Dolazim ti sad.
Vodi ljubav sa mnom, Kaj, ovde, u krevetu u kom si onaj
prvi put vodio ljubav sa mnom.˝
I poslednji, setio se trudeći se da potisne struju želja koje
su navirale. ˝Nisi dobro˝, izustio je drugi put.
˝Dovoljno sam dobro da znam šta želim.˝ Očešala ga je
usnama preko lica gde mu je brada grubo izrasla. Toliko
dugo... To je jedino čega se jasno sećala. Toliko
dugo vremena je prošlo. Predugo. ˝Dovoljno dobro da
znam šta mi je potrebno. Uvek si mi bio potreban ti.˝
Stegnula je prste na njegovim ramenima, usne su joj bile
nadomak njegovih. ˝Uvek si to bio samo ti.˝
Možda bi sklanjanje od nje bilo odgovor. Ali neki
odgovori su nemogući. ˝Sutra ćeš možda zažaliti.˝
Nasmešila se na svoj smiren i tih način koji bi ga uvek
dirnuo. ˝Onda ćemo imati večeras.˝
Nije mogao da joj odoli. Toplina. Nije želeo da je
povredi. Mekoća. Potreba je u njemu rasla i pretila da od nje
oboje polude. Znao je da je i dalje slaba, i dalje krhka. Sada
se sećao kako je bilo prvi put, kada je bila nevina. Bio je tako
pažljiv, mada pre toga nikada nije imao potrebu da vodi
računa, a nije je imao ni posle. Setivši se toga, spustio ju je
na leđa.
˝Imaćemo večeras˝ ponovio je i dodirnuo svojim
usnama njene.
Slatka, sveža, čista. Te reči su mu prolazile kroz glavu, ta
osećanja ga obuzimala kada je otvorila usne pred njegovim.
Odugovlačio je poljubac, uživao je u nežnosti iako je obećao
131
sebi da će je okrutno uzeti. Njegova usta su milovala bez

žurbe, bez pritiska. Iskušavao ju je dok je glad bila sve jača.
Dodirnula mu je lice i nežno milovala grubu bradu i
glatku kožu. Čula je svoje srce kako udara, osećala je lagani
pritisak koji je nadolazio u talasima. Na usnama joj je
šaputao ljupke, tihe reči koje su je uzbuđivale.
Svojim jezikom zadirkivao je njen, u dugim, lenjim
potezima, sve dok nije osetila kako joj se um pomutio kao
da je ponovo pod lekovima. Tada je osetila prvi nagoveštaj
očaja. Ljubio ju je tako strpljivo, da je postajala sve slabija.
Osetio je prvobitnu promenu od jednakosti do
potčinjenosti koja ga je uvek uzbuđivala. Agresija će naići
kasnije, oduzimaće mu dah i dovesti ga do ivice
razuma. Znao je i to. Ali sada, bila je meka i popustljiva.
Skliznuo je rukama preko spavaćice. Milovao ju je i
izazivao. Tkanina koja je razdvajala njegovu i njenu
kožu poigravala se sa njima. Ona se kretala u prateći ritam
i cvetala u stabilnom gubitku kontrole. Vodio ju je sve dublje
svojim dodirom i još dublje svojim usnama. Ronila je jer je
znala za potpuno zadovoljstvo krajnjeg poverenja. Kad god
bi je uzeo, želela bi da pođe.
Tihim pokretom, prešao je rukom preko vitke obline
njene dojke. Bila je meka, tkanina glatka, a bradavica
nabrekla. Milovao joj je grudi dok joj je disanje postajalo sve
ubrzanije i otkrivalo promene u njenom telu. Polako i
strpljivo, Kaj je otkopčao svako dugme njene spavaćice
ponaosob, a potom sklonio tkaninu kao da otkriva
neprocenjivo blago.
132
Nikada nije zaboravio koliko je divna i koliko nežnost

može da bude uzbudljiva. Sada kada je ponovo ima,
dozvolio je sebi luksuz da gleda, da pažljivo dodiruje i sve
vreme posmatra suprotnost svoje potamnele ruke uz njenu
bledu kožu. Uz nežnost, koju je retko osećao, a još ređe
pokazivao, spustio je usne i njima ispratio ono što su njegovi
prsti započeli.
Počela je da oživljava pod njim. Kejt je osetila kako joj
krv ključa kao da je godinama ležala mrtva u njenim venama.
Osetila je kako srce počinje da joj udara, kao da je bilo
zarobljeno u ledu sve do tog trenutka. Čula je svoje ime
onako kako ga samo on izgovara. Kako samo on ume.
Osećanja? Zar može da ih postoji toliko? Da li je moguće
da ih je nekada sve spoznala, da ih je sve osetila, a potom
živela bez njih? Šapat, uzdah, obris njegovog prsta uz njenu
kožu. Miris muškarca okupanog morem, ukus ljubavnika
koji uživa na njenim usnama. Prigušeni sjaj lampe nasuprot
spuštenim roletnama. Vreme je izbledelo. Ne postoji juče.
Ne postoji sutra.
Svilena tkanina spavaćice skliznula je sa nje, a potom je
osetila toplu, glatku posteljinu pod leđima. Klizanje
njegovog jezika po njenim grudima budilo je oduševljenje
koje je počinjalo u njenoj srži, a rasplamsavalo se u glavi.
Setila se zore koja se polako budi nad morem. Sada je
spoznala istu veličanstvenost u sopstvenom telu. Svetio i
toplina su je prožimali sve više, strpljivo, sve dok nije sijala
u znak novog početka.
Nije znao da može da suzdrži tako besnu želju, a da ipak
oseća tako potpuni užitak, tako vrtoglavo uzbuđenje. Bio je
133
svestan svakog sve toplijeg stepena strasti koja je u njoj

kuljala. Razumeo je promene, snažno oduševljenje koje je
osećala ako bi primenio malo više pritiska ovde ili malo duže
ljubio tamo. To mu je donelo osećaj moći, što mu je sve teže
padalo jer je znao da mora da je potisne. Bila je tečna. Bila je
svilena. A onda, tako iznenada, pretvorila se u vatru.
Telo joj se naglo izvilo. Nemiri su je izluđivali. Pohlepna,
goreći za još više, počela je da zahteva ono o čemu je on
samo dao naznake. Milovala ga je tako da je
malo nedostajalo da mu uništi svu kontrolu. Usne su joj
bile vrele, hladne i tražile su njegove tako hitro da nije
mogao da odoli. Potom ga je zasipala poljupcima po licu, niz
vrat, sve dok nije zgrabio čaršav iz straha da će joj smrskati
telo i naneti rane njenoj koži.
Dodirivala ga je onim vitkim, otmenim prstima tako da
mu je krv jurnula u glavu. ˝Izluđuješ me˝, prošaputao je.
˝Da.˝ Nije mogla da govori glasnije, ali je otvorila oči.
˝Da.˝
˝Želim da te gledam kako se izvijaš˝, kazao je tiho kada
je ušao u nju. ˝Želim da vidim kako vođenje ljubavi sa mnom
utiče na tebe.˝
Ponovo se izvila. Oteo joj se jecaj kada je osetila drugi
divlji vrhunac. Video je kako joj oči postaju tamnije, kako se
nad njima nadvijaju oblaci dok ju je vodio polako i sigurno
ka ivici između strasti i ludila. Posmatrao je kako joj se boja
vraća u obraze, kako joj usne drhte dok izgovara njegovo
ime. Zgrabila ga je za ramena, ali nijedno od njih nije
primetilo kako mu se kratki nokti zarivaju u kožu.
134
Kretali su se zajedno. Nijedno nije bilo u stanju da vodi,

ali su pratili jedno drugo. Dok je zadovoljstvo raslo, nije
skretao pogled s njenog lica.
Sva osećanja usredsređena u jedno. Bili su jedno. Uz
slobodu koja retko doseže do savršenstva, pružili su
savršenstvo jedno drugom.
135
8.
Kada se Kaj probudio, ona je čvrsto spavala. Posmatrao

je naznaku boje u njenim obrazima i bio je odlučan da se
poštara da tu i ostane. Dodirnuo joj je kosu nežno, ali
površno. Koža joj je bila hladna i suva, a disanje tiho, ali
stabilno.
Ono što mu je pružila prethodne noći, ponudila je uz
potpunu slobodu, bez senki iz prošlosti, bez ikakve gorčine
žaljenja. To je još jedna stvar koju je nameravao da održi.
Ne, neće joj dozvoliti da se ponovo povuče od njega. Ni
milimetar. Izgubio ju je pre četiri godine ili je možda nikada
nije ni imao, ne onako kako je mislio, ne onako olako kako
je smatrao. Ali ovaj put, odlučio je, biće drugačije.
Na sebi svojstven način, morao je da se poštara za nju.
Njena krhkost je to budila u njemu. S druge strane, bio mu
je potreban partner pod istim uslovima. Njena snaga mu je
to nudila. Iz razloga koje nikada nije u potpunosti razumeo,
Kejt je bila upravo ono što je uvek želeo.
Jednom ju je izgubio zbog nespretnosti, arogancije,
neiskustva, a možda i zbog kombinacije sve tri osobine. Sada
kada ima drugu priliku, postaraće se da upali. Sa malo više
vremena, moći će da nađe način kako.
Ustao je i obukao se pod prigušenim svetlom spavaće
sobe, a onda je ostavio da spava.
136
Dok se polako budila, Kejt nije želela da ispliva iz

jednostavnog zadovoljstva sna. Soba je bila blago osvetljena,
um joj je bio pomućen od sna i fantazije. Pulsiranje u nozi
ju je iznenadilo. Kako može da postoji bol kad je sve bilo
tako savršeno? Uzdahnula je i pružila ruku ka Kaju, pa
shvatila da je krevet prazan.
Nejasnoća je odmah nestala, kao i svi tragovi sna i lepe
fantazije. Kejt je ustala i premda je pokret izazvao bol u nozi,
gledala je prazno mesto pored sebe.
Da li je i to bio san? Polako je pružila ruku i shvatila da
je posteljina hladna. Da li je sve bilo plod mašte koju su
izazvali lekovi i zbunjenost? Nesigurna i nestabilna, sklonila
je kosu sa lica. Da li je moguće da je sve umislila? Svu
nežnost, lepotu, svu strast?
Bio joj je potreban Kaj. To nije bio san. Čak i sada je
osećala tup bol u stomaku koji je poticao od potrebe za njim.
Zar joj je ta potreba donela maštu o svoj toj neobičnoj i
zanosnoj lepoti tokom prethodne noći? Krevet je pored nje
bio prazan, posteljina hladna. Bila je sama.
Iscrpelo se zadovoljstvo s kojim se probudila i ostavilo
je praznom, zahvalnom na bolu koji je bio njena jedina
spona sa stvarnošću. Želela je da zajeca, ali je shvatila da
nema snage za suze.
˝Ustala si.˝
Poskočila je kada je čula Kajev glas. Živci su joj bili
strašno napeti. Ušao je u spavaću sobu sa poslužavnikom i
osmehom.
˝To me je poštedelo muke da te probudim da bih te
nahranio.˝ Pre nego što je prišao krevetu, podigao je roletne
137
na prozorima. U sobu je ušlo svetio, a topao povetarac koji

je prethodno bio zarobljen, preleteo je preko posteljine.
Kada ga je osetila, morala je da suzdrži drhtaj. ˝Kako si
spavala?˝
˝Dobro.˝ Neprijatnost je bila neočekivana. Kejt je
prekrstila ruke i sedela mirno. ˝Želim da ti se zahvalim na
svemu što si učinio.˝
˝Već si mi se zahvalila. To nije bilo potrebno tad, a nije
potrebno ni sad.˝ Njen glas ga je upozoravao, pa je zastao
kod kreveta i dobro je pogledao. ˝U bolovima si.˝
˝Nije strašno.˝
˝Ovaj put ćeš da popiješ pilulu.˝ Nakon što joj je spustio
poslužavnik u krilo, prišao je ormariću i izvadio malu bočicu.
˝Bez rasprave˝, kazao je predvidevši njeno odbijanje.
˝Kaj, stvarno nije tako strašno.˝ Pre koliko joj je ponudio
pilulu? Pokušaj da se seti izazvao je samo još više nerviranja.
˝Jedva da ima bola.˝
˝Svaki bol je previše˝, rekao je, seo na krevet i spustio joj
pilulu na dlan, a potom je svojom šakom savio preko nje i
dodao, ˝kada si ti u pitanju.˝
Kada su joj se prsti toplo svili ispod njegovih, znala je.
Uzbuđenje je naišlo tako tiho, uplašila se da će ga oterati ako
se pomeri. ˝Nisam sanjala, zar ne?˝, prošaputala je.
˝Šta si sanjala?˝ Poljubio joj je nadlanicu, pa joj pružio
čašu soka.
˝Prošla noć. Kad sam se probudila, uplašila sam se da je
to sve bio san.˝
138
Nasmešio se i poljubio je. ˝Ako i jeste bio san, sanjali

smo isto.˝ Ponovo ju je poljubio raspoloženog
pogleda. ˝Bilo je predivno.˝
˝Onda nije važno da li je bio san ili ne.˝
˝Ne, ali ja više volim stvarnost.˝
Nasmejala se, pa pošla da spusti pilulu na poslužavnik,
ali ju je zaustavio. ˝Kaj...˝
˝U bolovima si˝, ponovio je. ˝Vidim ti to u očima.
Dejstvo lekova je prestalo pre mnogo sati, Kejt.˝
˝I držali su me bez svesti ceo jedan dan.˝
˝Ovo je blago, samo da ukloni bol. Čuj...˝ Stegnuo je
stisak njene ruke. ˝Morao sam da te gledam u agoniji.˝
˝Kaj, nemoj
˝Ne, uradićeš to zbog mene ako ne zbog sebe. Morao
sam da te gledam kako krvariš, kako gubiš svest i budiš se.˝
Prošao joj je rukom kroz kosu, a onda joj uhvatio lice kako
bi je pogledao pravo u oči. ˝Ne mogu da ti kažem šta mi je
to učinilo, jer ne znam kako to da opišem. Znam da ne mogu
više da te posmatram u bolovima.˝
U tišini, uzela je pilulu i popila sav sok. Zbog njega, kako
je rekao, ne zbog sebe. Kada je progutala lek, Kaj joj je
povukao kosu. ˝Jedva da je jači od aspirina, Kejt. Bejli je
rekao da će ti dati nešto jače ako ti bude trebalo, ali je želeo
da prvo probaš s ovim.˝
˝Biće u redu. Zaista je više neprijatno nego bolno.˝ To
nije bila istina, on joj i nije verovao, ali su oboje pustili da
prođe. I jedno i drugo su bili pažljivi iz straha da ne pokvare
ono što je možda ponovo počelo da cveta. Kejt je spustila
139
pogled ka praznoj čaši. I dalje je osećala hladan, svež ukus

na jeziku. ˝Da li je doktor Bejli rekao kada ponovo mogu da
ronim?˝
˝Da roniš?˝ Kaj je podigao obrve i otkrio tanjir slanine,
jaja i tosta. ˝Kejt, nećeš ustati iz kreveta do kraja nedelje.˝
˝Iz kreveta?˝ ponovila je. ˝Cele nedelje?˝ Ignorisala je
prepunjen tanjir hrane i zinula ka njemu. ˝Kaj, to je bila raža,
a ne ajkula.˝
˝Jeste bila samo raža˝, složio se. ˝A tvoj organizam je bio
potpuno iscrpljen i malo je nedostajalo da te Bejli pošalje u
bolnicu. Razumem da ti je bilo teško otkako ti je otac
preminuo, ali nije pomoglo to što nisi vodila računa o sebi.˝
Bio je to prvi put da je spomenuo smrt njenog oca, a Kejt
je primetila da i dalje ne izražava saosećanje. ˝Doktori vole
da preteruju˝, počela je.
˝Bejli nije takav˝, prekinuo ju je. Ljutnja se vratila i čula
mu se u glasu. ˝On je teški, cinični starac, ali zna svoj posao.
Rekao mi je da si sebe dovela do granice iscrpljenosti, da ti
je imunitet opao i da imaš dobrih pet kilograma manje nego
što bi trebalo.˝ Pružio joj je viljušku. ˝Uradićemo nešto po
tom pitanju, profesorka. Počevši sada.˝
Kejt je pogledala u tanjir. Bila je tu kajgana od sigurno
četiri krupna jajeta, šest parčića slanine i četiri parčeta tosta.
˝Vidim da to nameravaš˝, prošaputala je.
˝Nećeš mi biti bolesna.˝ Ponovo ju je uhvatio za ruku,
ovog puta snažno. ˝Vodiču računa o tebi, Kejt, dopadalo se
to tebi ili ne.˝
140
Pogledala ga je na svoj smiren način dok razmatra

njegove reči. ˝Ne znam da li mi se to dopada˝, shvatila
je. ˝Ali pretpostavljam da ćemo oboje saznati.˝
Kaj je spustio vuljušku u tanjir. ˝Jedi.˝
Na usnama mu je zaigrao osmeh. Nikada je u životu nisu
dvorili i mislila je da bi moglo da bude prelako da se na to
navikne. ˝U redu, ali ovaj put ću sama jesti.˝
Već je znala da neće pojesti sve, ali zbog njega, zbog
mira, odlučila je da izađe na kraj sa polovinom. To je i bila
njegova ideja. Da joj je doneo manju porciju, pojela bi pola
nje i, samim tim, pojela bi manje. Poznavao ju je bolje nego
što je iko od njih to shvatao.
˝I dalje odlično kuvaš˝, prokomentarisala je prepolovivši
parče slanine. ˝Mnogo bolje nego ja.˝
˝Ako budeš dobra, možda večeras spremim ribu.˝
Setila se kako izuzetno sprema ribu. ˝Koliko dobra treba
da budem?˝
˝Koliko god da je potrebno.˝ Prihvatio je parče tosta koji
mu je ponudila, ali je odbio velikodušnu količinu džema.
˝Možda ću izmoliti da nam iz Rusta dostave malo čokoladne
torte.˝
˝Izgleda da ću morati savršeno da se ponašam.˝
˝To mi je namera.˝
˝Kaj...˝ Već je počela da se igra sa zalogajima po tanjiru.
Da li je uvek bilo tako naporno jesti? ˝Što se tiče prethodne
noći i onoga što se dogodilo...˝
˝Nikada nije trebalo da prestane˝, dovršio je.
141
Podigla je pogled i oči su joj bile tihe i iskrene. ˝Nisam

sigurna.˝
˝Ja jesam˝, suprotstavio se. Obuhvatio joj je lice,
poljubio je nežno, uz samo naznaku strasti. Ali ta naznaka
bila je obećanje o nečem većem. ˝Neka za sad to
bude dovoljno, Kejt. Ako mora da bude komplikovano,
hajde da sačekamo dok se ostalo malo ne slegne.˝
Komplikovano. Da li su obavezivanje, budućnost i
obećanja komplikovani? Pogledala je tanjir i znala da
trenutno nema snage da postavlja pitanja ili na njih
odgovara. Ne sada. ˝Na neki način imam utisak da
posrćem ka onom letu od pre četiri godine. A ipak je...˝
˝Poput koraka napred.˝
Kejt ga je ponovo pogledala, ali je ovaj put pružila ruku.
Uvek ju je razumeo. Iako je malo govorio, iako je njegov
pristup ponekad umeo da bude grub, uvek je razumeo. ˝Da.
Kako god da okreneš, pomalo me plaši.˝
˝Ja nikada nisam voleo mirnu vodu. Plovidba je bolja uz
nekoliko talasa.˝
˝Možda.˝ Odmahnula je glavom. Klizanje unazad, korak
napred, nije mnogo važno. U kom god smeru da ide, ide ka
njemu. ˝Kaj, ne mogu više da jedem.˝
˝Pretpostavio sam.˝ Podigao je viljušku sa poslužavnika
i počeo da jede jaja koja su se hladila. ˝I ovako je to više nego
što pojedeš za doručak tokom cele jedne nedelje.˝
˝Verovatno˝, složila se šapatom shvativši kako ju je
dobro prevario. Naslonila se na pridignute jastuke
iznervirana što joj se ponovo prispavalo. Nema više lekova,
odlučila je tiho dok je Kaj dovršavao zajednički doručak.
142
Ako bi samo mogla to da izbegne i da malo izađe, bila

bi dobro. Biće teško ubediti Kaja.
Kejt je pogledala ka prozoru i suncu. ˝Ne želim da
izgubim nedelju dana potrage.˝
Nije morao da isprati njen pogled da bi ispratio pravac
njenih misli. ˝Ići ću ja˝, kazao je. ˝Sutra ili prekosutra.˝
Ranije, pomislio je u sebi, zavisi kako se Kejt bude
oporavljala.
˝Sam?˝
Primetio je njen ton dok je jeo poslednji komad slanine.
˝Išao sam sam i ranije.˝
Pobunila bi se i istakla kako je to opasno kada bi verovala
da ima svrhe da to radi. Kaj je odlično funkcionisao sam jer
je tako voleo da živi. Umesto toga, Kejt je odabrala drugačiji
pristup.
˝U potrazi za Liberti smo zajedno, Kaj. To nije posao za
jednog čoveka.˝
Uputio joj je dugačak, tih pogled, pa podigao šolju kafe
koju nije takla. ˝Bojiš se da ću da pobegnem sa blagom?˝
˝Naravno da ne.˝ Nije dozvolila emocijama da joj stanu
na put. ˝Da ti ne verujem˝, kazala je ravnodušno, ˝ne bih ti
ni pokazala mape.˝
˝Ima smisla˝, složio se i klimnuo glavom. ˝Ako nastavim
da ronim dok se ti oporavljaš, nećemo gubiti vreme.˝
˝Ne želim da izgubim ni tebe˝, kazala je pre nego što je
stigla da se zaustavi. Tiho je opsovala i pogledala ka prozoru.
Nebo je bilo one svetloplave nijanse koja se nekada prikaže
u letnja jutra.
143
Kaj je na trenutak samo sedeo dok ga je preplavljivalo

zadovoljstvo izazvano njenim rečima. ˝Brinula bi se za
mene?˝
Ljuta, Kejt ga je pogledala. Izgledao je tako
samouvereno, tako iritantno zadovoljno. ˝Ne, ne bih se
brinula. Bog obično čuva budale.˝
Nasmešio se i odložio poslužavnik na pod pored kreveta.
˝Možda bih voleo da brineš, barem malo.˝
˝Žao mi je što ne mogu da ti udovoljim.˝
˝Glas ti postaje veoma uštogljen kada si ljuta˝,
prokomentarisao je. ˝To mi se dopada.˝
˝Nisam uštogljena.˝
Prošao joj je rukom kroz puštenu kosu. Ne, u tom
trenutku nije izgledala nimalo uštogljeno. Meka i ženstvena,
ali ne uštogljena. ˝Tvoj glas jeste. Poput onih lepih dama u
čipki koje su nekada sedele u prostoriji za posete i jele
sendvičiče.˝
Gurnula mu je ruku. Neće mu proći šarmiranje. ˝Možda
bi onda trebalo da vučem.˝
˝Dopada mi se i to, ali više...˝ Poljubio ju je u jedan
obraz, a potom u drugi. ˝Volim da vidim kako mi se smešiš.
Onako kako se nikome drugom ne smešiš.˝
Koža joj je već postajala toplija. Ne, možda mu neće
proći šarmiranje, ali... skrenuće joj pažnju sa cilja ako
ne bude pazila. ˝Bilo bi mi dosadno, to je sve. Ako
moram da sedim ovde satima i ništa da ne radim.˝
144
˝Imam mnogo knjiga.˝ Spustio joj je spavaćicu sa

ramena, a onda joj nežno poljubio ogoljenu kožu. ˝Možda
nađem i neke ukrštene reči.˝
˝Mnogo ti hvala.˝
˝Doleimam Bajrona ˝
Uprkos svojoj odluci da to ne učini, Kejt ga je ponovo
pogledala. ˝Bajrona?˝
˝Kupio sam ga kada si otišla. Reci su predivne.˝ Tako
vešto joj je otkopčao tri dugmeta da nije ni primetila. ˝Ali
uvek sam čuo tebe kako ih izgovaraš. Sećam se jedne noći
na plaži, kada se pun mesec ogledao u vodi. Ne sećam se
imena pesme, ali se sećam kako je počinjala i kako je zvučala
kada si je ti recitovala. ?Vreme je',˝ počeo je i nasmešio joj
se.
˝?Vreme je'˝ nastavila je Kejt, ˝?kad slavuj na svojoj grani
peva, vreme kada zavet ljubavnika svakim šapatom zvuči
slađe, a tihi vetrovi i voda, muzika za uvo usamljenika'...˝
Odlutala je setivši se čak i kako je ta noć mirisala. ˝Nikada te
nije zanimala Bajronova poetika.˝
˝Uprkos tome što si se trudila da mi je objasniš.˝
Da, odvraćao joj je pažnju. Kejt je već postajalo teško da
se seti šta je želela da mu dokaže. ˝Bio je jedan od najvećih
pesnika svog vremena.˝
˝Hmmm...˝ Kaj joj je gricnuo uho.
˝Bio je očaran ratom i konfliktom, a ipak je imao više
ljubavnih afera u svojim pesmama od Šelija i Kitsa.˝
˝A van pesama?˝
145
˝Bilo ih je i tu.˝ Zažmurila je kada je njegov jezik počeo

da radi nečuvene stvari njenom nervnom sistemu. ˝Koristio
je humor, satiru, kao i čist lirski stil. Da je ikada dovršio Don
Žuana...˝ Odlutala je uz uzdah koji je bio na ivici jecaja.
˝Jesam li te prekinuo?˝ Kaj ju je očešao prstima niz
butine. ˝Zaista volim da slušam tvoja predavanja.˝
˝Da.˝
˝Dobro.˝ Jezikom joj je iscrtao usne. ˝Samo sam mislio
da bih mogao da ti dam nešto da radiš neko vreme.˝ Prešao
joj je rukom preko kuka sve do bočnog dela dojke. ˝Da ti ne
bude dosadno u krevetu. Želiš li da mi kažeš nešto više o
Bajronu?˝
Uz dugačak i tih uzdah, zagrlila ga je oko vrata. Ono što
je želela da kaže više se nije činilo tako važnim. ˝Ne, ali
možda će mi ipak prijati da ostanem u krevetu, čak i bez
ukrštenih reči.˝
˝Opustičeš se˝, kazao je tiho, ali je to nepogrešivo bila
naredba. Možda bi se usprotivila, ali poljubac je bio dug i
izazovan da je polako i bespomoćno popustila.
˝Nemam izbora˝, prošaputala je. ˝Između lekova i tebe.˝
˝U tome i jeste stvar.˝ Voleće je, pomislio je Kaj, ali tako
nežno da neće imati šta drugo da radi osim da ga oseća.
Onda će spavati. ˝Postoje stvari koje želim od tebe.˝
Podigao je glavu i pogledi su im se sreli. ˝Stvari koje su mi
potrebne.˝
˝Nikada mi nećeš reći šta je u pitanju.˝
˝Možda.˝ Spustio je čelo na njeno. Možda samo nije
znao kako da joj kaže. Ili kako da traži. ˝Ono što sada želim
146
jeste da vidim da si se oporavila.˝ Ponovo je podigao glavu i

pogledao je pravo u oči. ˝Nisam nesebičan čovek, Kejt. To
želim koliko zbog tebe, toliko i zbog sebe. Imao sam nameru
da te odvedem u krevet, ali nisam to želeo zbog tebe. Imao
sam nameru, ali nisam želeo da mi prvo stigneš
onesvešćena.˝
˝Šta god da si ti nameravao, ja sama odlučujem o sebi.˝
Rukama mu je prelazila uz ramena sve do lica. ˝Odlučila sam
da vodim ljubav sa tobom tada. Biram i sada da učinim isto.˝
Nasmešio se i poljubio joj dlan. ˝Profesorka, ti misliš da
sam ti dao izbor? Možda se u ovom trenutku ne poznajemo
najbolje, ali toliko bi trebalo da znaš.˝
Zamišljeno mu je palcem pomilovala jagodicu na obrazu.
Bila je tvrda i otmeno oblikovana. Nekako mu je pristajala
na isti način kao i neobrijano lice. Ali da li mu pristaje ona?
Da li su, uprkos svojim razlikama, pravi jedno za drugo?
Činilo se, kada su ovako zajedno, da se to ne dovodi u
pitanje. Ne dovodi se u pitanje uopšte šta je ispravno, a šta
pogrešno. Dopunjavali su jedno drugo. Ipak, mora da
postoji nešto više. Ma koliko to oboje poricali na površini,
mora da postoji još. I na kraju će morati da postoji izbor.
˝Kada slobodno uzmeš ono što ti nije ponuđeno, onda
nemaš ništa.˝ Osetila je njegovo grubo neobrijano lice na
svom dlanu i zadovoljstvo ju je obuzimalo. ˝Ako ti se
predam, imaš sve što poželiš i bez pitanja.˝
˝Da li je tako?˝, prošaputao je, a onda je ponovo
poljubio. ˝A ti? Šta ti imaš?˝
Koliko dugo? To je bilo pitanje koje mu je prošlo kroz
um i kvarilo mu uživanje. Ali nije ga izgovorio naglas. Znao
147
je da će biti trenutaka za još pitanja, za stotine zahteva koje

želi da postavi. Za ultimatume. Sada je bila pospana i
opuštena onako kako je on želeo da bude.
Bez dalje priče, pustio je da joj se telo opusti, nežno ju je
milovao i puštao da sklizne u zadovoljstvo koje će joj on
pružiti. Nije se sećao nikoga od koga je tako malo tražio, a
toliko primao. Ona je jedina koja može da otvori ili zatvori
vrata ka boljim delovima njegove ličnosti.
Dok ju je dodirivao, slušao ju je kako uzdiše. Bilo je to
čisto zadovoljstvo koje je oslikavalo njegova osećanja. Činilo
se da ni jednom ni drugom ne treba ništa više.
Kejt je znala da ne bi trebalo da je tako jednostavno.
Nikada ni sa kim nije bilo jednostavno, zato se, na kraju
krajeva, nikome i nije predala. Samo sa Kajem je spoznala to
potpuno uzbuđenje koje ju je oslobađalo. Samo sa Kajem je
spoznala čistu lakoću koja je bila tako ispravna.
Bili su razdvojeni četiri godine, a da je prošlo i četrdeset,
njegov dodir bi odmah prepoznala. Taj dodir bio je sve što
je potrebno da bi ga odmah poželela.
Setila se želje i vatre koja je uvek prožimala njihovo
vođenje ljubavi. Za tim uzbuđenjem je čeznula čak i kada ju
je uznemiravalo. Sada je kod njega bilo prisutno strpljenje i
obzir za koji nije znala da je sposoban.
Da ga već ne voli, možda bi se sad zaljubila, u trenutku
kada se sunce probija kroz prozore, a njegove ruke su na
njenoj koži. Želela je da mu pruži vatru, ali njegove ruke su
je suzdržavale. Želela je da ispuni svaki njegov zahtev, ali
ništa nije tražio. Samo je lebdela kroz oblake koje joj je on
doneo.
148
Premda se u njemu budila vrelina, održavala ga je

razumnim. Samo svojom gipkošću. Iako je strast počela da
ga obuzima, ona ga je smirivala. Samo svojim spokojem.
Nikada nije tražio spokoj u životu. Ona bi se samo pojavila
sa Kejt. Nikada nije razumeo šta to znači biti smiren, ali je
znao prazninu i nemir kada se živi bez spokoja.
Bez siline i pritiska, ušao je u nju. Polako i nežno, dao joj
je krajnji dar, od kog je postala slaba. Strast, ispunjenje uz
nežne emocije koje su pokrivale želju koja se činila
nezasitom.
Potom je spavala, a on ju je prepustio snovima.
Kada se ponovo probudila, Kejt nije bila mamurna, ali je
bila slabašna. Čak i kada se rasanila, obuzeo ju je osećaj
nemoći koji ju je nervirao. Bilo je već popodne. Nije joj bio
potreban sat, ugao sunčevih zraka koji su se probijali kroz
prozor rekli su joj koje je vreme. Izgubila je još sati bez svog
znanja. A gde je Kaj?
Kejt je posegnula za svojom spavaćicom i obukla je. Ako
će da ispoštuje dosadašnje ponašanje, svakog trenutka će ući
sa punim poslužavnikom hrane i pilulom. Ovog puta ne,
odlučila je Kejt kada je ustala iz kreveta. Neće unositi u sebe
ništa više zbog čega će da izgubi još vremena u krevetu.
Ali dok je stajala, ostaci lekova su joj zamutili glavu.
Umalo nije ponovo sela kada se zaustavila. Iznervirana,
uhvatila se za krevet, duboko uzdahnula, a onda se oslonila
na povređenu nogu. Bio je potreban bol da joj razbistri
glavu.
Bol ume da bude koristan, pomislila je neraspoloženo.
Nakon što je pustila da prođe trenutak da se bol primiri,
149
prešao je u pulsiranje. Shvatila je da to može da toleriše i

prišla ogledalu iznad Kajeve komode.
Nije joj se dopalo to što vidi. Kosa joj je bila slepljena,
lice ispijeno, a oči tupe. Opsovala je i dodirnuta obraze kao
da pokušava na silu da vrati boju u njih. Shvatila je da joj je
potrebna topla kupka, šampon i malo svežeg vazduha. Bez
obzira na to što Kaj misli, učiniće sebi ovoliko.
Duboko je uzdahnula i krenula ka vratima. Kad je
posegnula za kvakom, vrata su se otvorila.
˝Šta ti radiš na nogama?˝
Iako su to bile reči koje je znala da će čuti, Kejt ih je
očekivala od Kaja, ne od Linde. ˝Samo sam...˝
˝Želiš li da me Kaj zadavi?˝ grdila ju je Linda gurajući
Kejt nazad do kreveta i noseći poslužavnik sa toplom
supom. ˝Slušaj, treba da jedeš i da se odmaraš, a onda da se
odmaraš i da jedeš. To su naređenja.˝
Kejt je primetila da se Linda povlači, pa je resila da krene
u kontranapad. ˝Čija?˝
˝Kajeva˝, nastavila je pre nego što je Kejt stigla da
napadne, ˝i doktora Bejlija.˝
˝Ne moram da slušam njihova naređenja.˝
˝Možda ti ne moraš˝, složila se Linda, ˝ali ja se neću
raspravljati sa čovekom koji štiti svoju ženu, niti sa čovekom
koji mi je zario iglu u zadnjicu kada sam imala tri godine.
Obojica umeju da budu nezgodni. Sada lezi.˝ ˝Linda...˝ Iako
je znala da je uzdah zvučao bolno, Kejt nije mogla da ga
spreči. ˝Imam posekotinu na nozi. U krevetu sam više od
150
četrdeset osam sati. Ako se uskoro ne istuširam i ne

udahnem vazduh, poludeću.˝
Linda se nasmešila i prikrila osmeh grickanjem donje
usne. ˝Malo smo nervozni?˝
˝Mogu da budem i malo više od malo.˝ Ovog puta je
uzdah pokazivao samo nervozu. ˝Pogledaj me!˝, zahtevala je
Kejt povukavši se za kosu. ˝Osećam se kao da samupravo
izašla iz pećine.˝
U redu. Znam kako sam se ja osećala kada sam rodila
Houp. Nakon što sam se izmazila sa njom, želela sam tuš i
šampon toliko da sam bila na ivici suza.˝ Odložila
je poslužavnik na stočić pored kreveta. ˝Imaš deset
minuta da se istuširaš, a onda ćeš da jedeš dok ti promenim
zavoj.˝
Ali Kaj me je naterao da se zakunem da ćeš sve da
pojedeš.˝ Stavila je ruke na kukove. ˝Tako da to je dogovor.˝
˝On preteruje˝, počela je Kejt. ˝Ovo je apsurdno. Ne treba
mi ovakvo nutkanje.˝
˝To mi kaži kada ne budeš izgledala kao da mogu da te
oduvam jednim dahom. Hajde sad, pomoći ću ti da se
istuširaš.˝
˝Ne, prokletstvo. Sasvim sam sposobna da se sama
istuširam.˝ Ignorišući bol u nozi, izjurila je iz sobe i zalupila
vratima za sobom. Linda je potisnula smeh i sela na krevet
da je sačeka.
Petnaest minuta kasnije, osvežena i krajnje posramljena,
Kejt se vratila. Zamotana u Kajev ogrtač, trljala je kosu
peškirom. ˝Linda...˝
151
˝Nemoj da se izvinjavaš. Da sam ja zarobljena dva dana

u krevetu, brecnula bih se na prvu osobu koja bi me
iznervirala. Uostalom˝, Linda je znala koje poteze
da napravi, ˝ako ti je zaista žao, poješćeš svu supu kako
Kaj ne bi vikao na mene.˝
˝U redu.˝ Poražena, Kejt se vratila u krevet i stavila
poslužavnik u krilo. Progutala je prvu kašiku supe i potisnula
protivljenje kada je Linda počela da joj skida zavoj.
˝Predivna je.˝
˝Čorba sa morskom ribom je jedan od naših specijaliteta.
Oh, draga...˝ Lindine oči su se rastužile od brige kada je
sklonila gazu. ˝Ovo mora da je užasno bolelo. Nije ni čudo
što je Kaj tako uznemiren.˝
Prikupivši hrabrost, Kejt se nagnula da pogleda ranu.
Nije bilo infekcije, kako se plašila, niti otoka, lako je
posekotina bila dugačka dva i po centimetra, bila je
čista. Čvor u stomaku joj se razvezao. ˝Nije tako strašna˝,
prošaputala je. ˝Nema infekcije.˝
˝I mene je posekla raža, bila je mala. Imala sam
posekotinu manju od centimetar i plakala sam kao beba.
Nemoj da mi pričaš da nije tako strašno.˝
˝Dobro, prespavala sam veći deo.˝ Namignula je, pa
namerno opustila mišiće.
Linda je začkiljila očima i izučavala Kejtino lice. ˝Kaj je
rekao da treba da popiješ pilulu ako osetiš bol kada
se probudiš.˝
˝Ako želiš da mi učiniš uslugu, možeš da ih baciš.˝
Smireno, Kejt je pojela još jednu kašiku supe. ˝Zaista mrzim
da se raspravljam sa njim ili sa tobom, ali neću piti više pilule
152
i gubiti vreme. Cenim činjenicu da želi da mi pomogne. To

je neočekivano slatko, ali ne mogu više to da podnesem.˝
˝Zabrinut je za tebe. Oseća se odgovorno.˝
˝Zbog moje nepažnje?˝ Kejt je odmahnula glavom i
usredsredila se da završi supu. ˝To je bila nezgoda i ako neko
treba da bude kriv, to sam onda ja. Bila sam
toliko zaokupljena potragom za olupinama, da nisam
preduzela osnovne mere predostrožnosti. Praktično sam
naletela na ražu.˝ Dala je sve od sebe da iskontroliše
drhtaj. ˝Kaj je reagovao mnogo brže od mene, već je počeo
da me sklanja van dometa. Da nije to učinio, situacija
je mogla da bude daleko ozbiljnija.˝
˝On te voli.˝
Kejt je stegnula stisak oko kašike. Uz preteranu pažnju,
odložila ju je na poslužavnik. ˝Linda, postoji velika razlika
između brige, privlačnosti, čak i privrženosti i ljubavi.˝
Linda je samo klimnula glavom. ˝Da. Ja sam rekla da te
Kaj voli.˝
Uspela je da se nasmeši i podigne čaj koji se hladio pored
supe. ˝Ti si rekla˝, uzvratila je Kejt. ˝Kaj nije.˝
˝Nije ni Marš rekao meni dok nisam bila spremna da ga
zadavim, ali to me nije zaustavilo.˝
˝Ja nisam ti.˝ Kejt se naslonila na jastuke zahvalna Što je
većina slabosti i iscrpljenosti prošla. ˝A Kaj nije Marš.˝
Nestrpljiva, Linda je ustala i okrenula se. ˝Mnogo me
ljute ljudi koji tako komplikuju stvari!˝
Kejt se nasmešila i otpila malo čaja. ˝Drugi previše
pojednostavljuju ono što je komplikovano.˝
153
Linda je frknula i okrenula se. ˝Poznajem Kaja Silvera

ceo život. Gledala sam ga kako skače od jedne slatke devojke
do druge, a potom od privlačne žene do druge, sve dok
nisam više mogla da prebrojim. Onda si naišla ti.˝ Zaustavila
se i nadvila nad krevetom. ˝Kao da ga je neko udario u glavu
tupim predmetom. Ti si ga očarala, Kejt, istog trenutka.
Fascinirala si ga.˝
˝Očaranost, fasđniranost.˝ Kejt je slegnula ramenima
pokušavajući da ignoriše bol u srcu. ˝Pretpostavljam da to
treba da mi laska, ali ništa od toga nije ljubav.˝
Tvrdoglava bora se pojavila, pa brzo i nestala između
Lindinih obrva. ˝Ne verujem da ljubav dolazi istog trenutka,
ona se razvija. Da si videla kakav je Kaj bio nakon što si
otišla pre četiri godine, znala bi...˝
˝Nemoj da mi pričaš o onome što je bilo pre četiri
godine˝, prekinula ju je Kejt. ˝To što se tada dogodilo je
gotovo. Kaj i ja smo danas drugačiji ljudi, sa drugačijim
očekivanjima. Ovog puta...˝ Duboko je uzdahnula. ˝Ovog
puta, kada bude gotovo, neću biti povređena jer poznajem
ograničenja.˝
˝Ponovo ste zajedno, a ti već govoriš o kraju i
ograničenjima!˝ Linda je prošla prstima kroz kosu i prišla da
sedne na ivicu kreveta. ˝Šta nije u redu sa tobom? Zar više
ne znaš kako da želiš? Kako da sanjaš?˝
˝Nikada mi to dvoje nije išlo od ruke. Linda...˝ Oklevala
je želeći da pažljivo odabere reči. ˝Ne želim da očekujem više
od Kaja nego što može da mi pruži. Nakon avgusta, znam
da će se svako vratiti svom životu, a između njih nema
mosta. Možda mi je bilo suđeno da se vratim kako bismo
154
nadoknadili bol koji smo ranije prouzrokovali jedno

drugom. Ovog puta želim da odem, a da ostanemo prijatelji.
On je...˝ Ponovo je oklevala jer su ove reči morale da budu
još pažljivije. ˝On je uvek bio veoma važan deo mog života.˝
Linda je pričekala trenutak, a onda suzila pogled. ˝To je
nešto najgluplje što sam ikad čula.˝
Protiv svoje volje, Kejt se nasmejala. ˝Linda...˝
Prekinula ju je tako što je podigla ruke i odmahnula
glavom. ˝Ne, ne mogu više o tome da pričam. Iznerviram se
previše, a treba da vodim računa o tebi.˝ Duboko je
uzdahnula i sklonila Kejtin poslužavnik. ˝Samo ne mogu da
shvatim kako neko tako pametan može da bude tako glup,
ali što više razmišljam o tome, sve mi je jasnije da ti i Kaj
zaslužujete jedno drugo.˝
˝To mi zvuči više kao uvreda nego kompliment.˝
˝I jeste tako˝
Kejt je stegla usne kako bi suzdržala osmeh. ˝Jasno...˝
˝Nemoj da izgledaš tako samouvereno samo zato što si
me toliko naljutila da ne želim više da razgovaram o tome.˝
Podigla je ramena. ˝Možda i Kaju objasnim neke stvari kad
se bude vratio.˝
˝To je njegov problem˝, kazala je Kejt veselo. ˝Gde je
otišao?˝
˝Na ronjenje.˝
Lepo raspoloženje je popustilo. ˝Sam?˝
˝Nema svrhe da se brineš oko toga.˝ Linda je rekla
kratko dok je psovala sebe što nije smislila neku laž.
˝On devedeset odsto vremena roni sam.˝
155
˝Znam.˝ Ali Kejt je prekrstila ruke spremna da se brine

dok se ne bude vratio.
156
9.
˝Idem sa tobom.4'
Sunčevi zraci bili su jaki, miris okeana čist. Jasno su se
čuli udaljeni galebovi. Kaj se okrenuo od šporeta za kojim je
sipao poslednju šolju kafe i odmerio je Kejt koja je stajala na
dovratku.
Podigla je kosu i obukla je tanke pamučne pantalone i
košulju, široku i prijatnu. Shvatio je da više izgleda
kao student nego kao profesor na koledžu.
Dovoljno je znao o ženama i njihovim iluzijama tako da
je primetio malo rumenila na njenim obrazima. Prethodne
večeri, kada se vratio od olupine, nije joj bilo potrebno
rumenilo. Tada je bila veoma ljuta i strastvena. Skoro se
nasmešio kada je podigao šolju.
˝Protračila si vreme što si se obukla˝, odgovorio je.
˝Vraćaš se u krevet.˝
Kejt nije volela tvrdoglave ljude, one koji zahtevaju da
bude po njihovom po svaku cenu i potpuno nerazumno. U
tom trenutku je shvatila da su oboje tvrdoglavi. ˝Ne.˝ Na
površini je ostala smirena kao i on kada je ušla u kuhinju.
˝Idem sa tobom.˝
Za razliku od Kejt, Kaju nije smetala dobra rasprava.
Pripremajući se za to, naslonio se na šporet. ˝Ne vodim
nikoga na ronjenje nauštrb naredbi lekara.˝
157
To je očekivala. Slegnula je ramenima, otvorila frižider i

izvadila flašu soka. Znala je da je naporna i mada joj to nije
svojstveno, uživala je u iskustvu. Stvar je u tome što mora
nešto da uradi ili će poludeti.
Koliko god da je sećanje služi, nikada nije provela dva
dana ne radeći ništa. Morala je da se pokrene, da razmisli, da
oseti sunce. Zadovoljilo bi je da samo lupi stopalom o pod i
zahteva, ali znala je da to ne bi urodilo plodom. Ako mora
da pristane na kompromis da bi bilo po njenom, onda će
pristati.
˝Mogu da iznajmim brod i opremu i da odem tamo
sama.˝ Okrenula se sa čašom u ruci i pogledala ga izazivački.
˝Ne možeš da me zaustaviš.˝
˝Pokušaj.˝
Rekao je to jednostavno i tiho, ali videla mu je ljutiti
plamen u očima. Bolje, pomislila je. Mnogo bolje. ˝Imam
prava da uradim onako kako želim. Oboje to znamo.˝
Možda joj je bol u nozi i dalje bio neugodan, ali ostatak tela
napunio je baterije i bio je spreman za pokret. Ništa nije
nedostajalo ni njenoj glavi. Kejt je dobro spremila svoju
strategiju. Na kraju krajeva, pomislila je namršteno,
nesumnjivo je imala dovoljno vremena da o svemu
porazmisli.
˝Oboje odlično znamo da nisi u stanju da roniš.˝ Prvo je
osetio potrebu da je ponese nazad u krevet, a onda da je
protrese dok se ne dozove pameti. Nije učinio ništa od toga,
samo je pio kafu i posmatrao je prekošolje. Nije očekivao
borbu za prevlast, ali nije želeo da popusti. ˝Nisi glupa, Kejt.
Znaš da još uvek ne možeš dole i znaš da te neću pustiti.˝
158
˝Odmarala sam se dva dana. Dobro se osećam.˝ Kada

mu je prišla bila je srećna što ga gleda kako se mršti.
Shvatio je da ona ima svoj stav i da mora sa njim da izađe
na kraj. Zapravo, bila je snažnija nego što su očekivali da će
biti. ˝Što se tiče ronjenja, voljna sam da to prepustim tebi
narednih nekoliko dana, ali...˝ Zaustavila se želeći da mu
stavi do znanja da pregovara, a ne predaje se. ˝Isploviću sa
tobom. I to ću učiniti još jutros.˝
Podigao je obrvu. Nije ni nameravala da roni, ali je to
iskoristila kao adut da dobije šta želi. Nije je krivio. Kaj se
setio svog oporavka kada je sa četrnaest godina slomio nogu.
Bol mu je sada bio dalek, ali se i dalje sećao dosade. ˝Ležaćeš
u kabini kada ti budem rekao.˝
Nasmešila se i odmahnula glavom. ˝Ležaću u kabini ako
to bude potrebno.˝
Uhvatio ju je za bradu i stisnuo. ˝Hoćeš, i te kako. U
redu, idemo. Želim da krenem rano.˝
Kada se predao, Kaj je se brzo pokrenuo. Mogla je ili da
prati korak ili da ostane. U roku od nekoliko minuta bio je
parkiran blizu svog mesta u luci i ukrcavao se na brod.
Zadovoljna, Kejt je sela pored njega, spremna da uživa u
suncu i vetru. Već je osećala kako je energija počela da se
puni.
˝Napravio sam nacrt olupine posle jučerašnjeg ronjenja˝,
kazao joj je dok je izvodio brod iz luke.
˝Nacrt?˝ Automatski je sklonila kosu kada se okrenula
prema njemu. ˝Nisi mi pokazao.˝
˝Zato što si spavala kada sam ga završio:˝
159
˝Spavala sam devedeset odsto vremena˝, promrmljala je.

Kada je usmerio ka otvorenom moru, Kaj joj je spustio
ruku na rame. ˝Izgledaš bolje, Kejt. Bez senki, bez napetosti.
To je važnije.˝
Na trenutak, samo na trenutak, naslonila je obraz na
njegovu ruku. Retko koja žena bi mogla da odoli tako toploj
brizi, a ipak... Nije želela da njegova briga pomuti njihov
razlog što su zajedno. Briga bi mogla da se pretvori u
sažaljenje. Trebalo joj je da je on vidi kao partnera, kao sebi
jednaku. Dokle god mu je ljubavnica, od vitalnog je značaja
da se nađu na istoj talasnoj dužini. A onda, kada ode... Kada
ode, neće biti žaljenja.
˝Ne treba mi više tetošenje, Kaj.˝
Ramena su mu se pomerila kada je pogledao na kompas.
˝Uživao sam.˝
Odupirala se tome da vodi računa o njoj. Razumeo je to,
cenio to i zbog toga žalio. Nešto ga je privlačilo u tome da
se stara o njenim potrebama, da ona zavisi od njega. Nije
znao kako da kaže da želi da joj bude dobro i da bude
snažna, isto kao što želi da se obrati njemu kada joj je nešto
potrebno.
Nekako je osetio da su proveli premalo vremena zajedno
da bi o tome govorio. Nije umeo sa oprezom. Kao ronilac
je znao njegovu važnost, ali kao čovek... Kao čovek je često
vođen instinktima, svojim impulsima.
Prstima joj je kratko očešao vrat, pa se vratio kormilu.
Već je odlučio da će pristupiti vezi sa Kejt kao što pristupa i
veoma dubokom i opasnom ronjenju, vodeći računa o struji,
pritisku i neočekivanim okolnostima.
160
˝Nacrt je u kabini˝, kazao je kada je ugasio motor.

˝Možda bi želela da pregledaš dok sam ja dole.˝
Pristala je uz klimanje glavom, ali je već postajala
nemirna kada je Kaj počeo da namešta opremu. Nije želela
da pravi problem što on roni sam. Ne bi je slušao, šta god da
kaže. Može samo da dođe do rasprave. Posmatrala ga je u
tišini kako proverava boce. Biće dole sat vremena. Kejt je
već odmeravala vreme.
˝Imaš hladnih pića u frižideru.˝ Prilagodio je traku maske
pre nego što se popeo na ivicu. ˝Nemoj previše dugo da
sediš na suncu.˝
˝Pazi se˝, izgovorila je pre nego što je stigla da se
zaustavi.
Kaj se nasmešio, a onda je otišao uz tih pljusak vode.
Iako je pritrčala ogradi, stigla je prekasno da bi ga videla
kako zaranja. Dugo potom je bila samo naslonjena na
ogradu i gledala površinu vode. Zamišljala je Kaja kako ide
sve dublje i dublje, prilagođava pritisak, kreće se snažno sve
dok ne stigne do dna i olupine.
Prethodne večeri je doneo činiju i kutlaču. Stajali su na
komodi u njegovoj sobi dok su slomljeno posuđe i takelaža
bili uskladišteni dole. Dosad nije uradio ništa više od
prikupljanja onoga što su već zajedno našli, ali
danas, pomislila je Kejt nestrpljivo, on će proširiti pretragu.
Šta god da bude našao, naći će sam.
Skrenula je pogled sa vode iznervirana jer je isključena.
Palo joj je na pamet da je celog života bila posmatrač, neko
ko analizira i objašnjava radnju, a ne neko ko u
161
njoj učestvuje. Ova potraga bila je njena prva prilika da

to promeni, a sada se vratila na početak.
Stavila je ruke u džepove i podigla pogled ka nebu. Bilo
je oblaka na zapadu, ali bili su tanki i beli. Bezopasni. I ona
sama se osećala tako u tom trenutku, kao nešto nebitno.
Uzdahnula je i sišla ispod palube. Mogla je samo da čeka.
Kaj je našao još dva topa i poslao je gore dve bove da
obeleži njihovu poziciju. Ako ne nađe ništa drugo,
konkretnije, može da izvuče topove i odnese ih
stručnjaku na pregled. Mada je plivao od kraja do kraja i
pažljivo istraživao, znao je da je mala verovatnoća da će naći
pečat sa datumom kroz slojeve korozije. Ali
vremenom... Zadovoljan, plivao je u pravcu severa.
Ako ne postigne ništa drugo ovim ronjenjem, želi da
barem ustanovi veličinu nalazišta. Ako bude imao sreće, biće
prilično malo, možda ne veće od fudbalskog terena.
Međutim, uvek postoji šansa da će olupina biti
razbacana na nekoliko kvadratnih kilometara. Pre nego što
prinesu potonuli brod, želeo je da se pobrine za uvodne
radove.
Trebaće im alat. Detektor metala biće od nemerljive
važnosti. Zasad, nisu uspeli ništa sem da nađu olupinu, ma
koliko Kejt bila sigurna da je u pitanju Liberti, zasad nije imao
način da utvrdi poreklo broda, morao je da nađe prtljag.
Kada ga bude našao, možda će uslediti i blago.
A kada bude našao blago... Hoće li ona otići? Hoće li
uzeti svoj deo i otići kući?
Neće ako on može da utiče na to, zaključio je Kaj dok je
osvetljavao morsko dno lampom sa svoje glave.
162
Kada potraga bude gotova i kada ponesu ono što bude

moglo da se spase od mora, biće vreme i da se spase ono
što su oni nekad imali... što možda nikada nije bilo u
potpunosti izgubljeno. Ako budu mogli da nađu ono što
je vekovima skriveno, moći će da nađu i ono što je godinama
bilo potisnuto.
Nije mogao mnogo da nađe bez alata. Veći deo broda, ili
onoga što je od njega ostalo, bilo je pokriveno peskom. Pri
sledećem ronjenju, koristiće uređaj koji je napravio u svojoj
radionici. Njime će moći da rastera nekoliko centimetra tog
sloja. To je spor, ali siguran način da se otkriju artefakti. Ali
neko će morati da ostane na brodu da ga pušta.
Pomislio je na Kejt i odmah odbacio ideju. Iako nije
sumnjao da ona to može s tehničkog aspekta, znao je da, ako
joj samo jednom objasni, neće nikada pristati. Kaj je počeo
da razmišlja da je vreme da uključe i Marša.
Znao je da će mu uskoro nestati kiseonika i da će morati
da se vrati po nove boce. Ipak, nastavio je da pretražuje dno.
Želeo je da ponese nešto za Kejt, nešto opipljivo što će joj
vratiti entuzijazam u oči.
Trebalo mu je dosta preostalog vremena da to pronađe,
ali kada je Kaj držao neoštećenu flašu u svojoj ruci, znao je
da će Kejtina reakcija biti vredna truda. Bila je to obična
flaša, ne neki neprocenjivi kristal, ali nije video tragove
kalupa, što znači da je bila ručno pravljena. Korica je
izbledela u slojevima, ali Kaj je odvojio vreme da pažljivo
odseče malo, samo sa dna. Ako se na dnu ne nalazi datum,
trebaće mu korica da se ustanovi vreme porekla flaše. Već je
razmišljao o Korning muzeju stakla i njihovoj uspešnosti.
163
Tada je ugledao datum i uz zadovoljan osmeh odložio

pronalazak u torbu na svom pojasu. Pošto mu je ponestajalo
kiseonika, pojurio je ka površini.
Njegov sat je istekao. Ili je toliko pri kraju, mislila je Kejt,
da bi trebalo da je već izašao na površinu. Šetkala je u krug
po palubi. Zar bi doveo sopstveni život u opasnost?
Odavno je odustala od tihog sedenja u kabini i
pregledanja nacrta koji je Kaj započeo. Našla je knjigu o
brodskim olupinama koju je Kaj očigledno nedavno kupio i
bez obzira što je bila među očevim istraživačkim knjigama,
ponovo ju je prelistala.
Sadržala je detaljan vodič kako identifikovati i izneti
olupinu, nabrojala je česte greške i opasnosti. Bilo joj je teško
da čita o opasnosti dok je Kaj bio sam pod vodom. Ipak, čak
i jednostavan jezik knjige nije mogao da prikrije avanturu.
Bila je izgubljena u njoj možda polovinu vremena koje je Kaj
proveo dole. Španske galije, holandski trgovački brodovi,
engleske fregate, odvlačile su joj pažnju.
Našla je dugačku listu olupina u morima Severne
Karoline. Ali one su već bile locirane i dokumentovane.
Avantura je tu bila gotova. Jednog dana, zbog lanca koji
je njen otac započeo, a ona nastavila, i Liberti će biti među
njima.
Panična Kejt je čekala Kaja da ispliva. Razmišljala je o
svom ocu. On je isto stajao nad ovom knjigom i planirao i
preračunavao se. Ipak, njegova računanja nisu ga dovela
dalje od početnog stadijuma. Da je podelio svoj cilj sa njom,
da li bi je vodio sa sobom u svoje letnje pohode? Nikada
neće znati jer joj nikada nije bio pružen taj izbor.
164
Ona sada sama donosi odluke, razmišljala je Kejt. Njen

prvi izbor bio je da se vrati u Okrakok i prihvati posledice.
Sledeći je bio da se bezuslovno preda Kaju. A njen poslednji,
razmišljala je dok je gledala tihu vodu, biće da ga ponovo
napusti. Ipak, u stvarnosti, možda nije imala izbora. Sve je
stvar struja. Mogla je samo neko vreme da pliva protiv njih.
Preplavilo ju je olakšanje kada je primetila balončiće. Kaj
je zgrabio donji prag merdevina i podigao masku. ˝Mene
čekaš?˝
Olakšanje se izmešalo sa nervozom zbog vremena koje
je provela brinući se zbog njega. ˝Bio si pred kraj kiseonika.˝
˝Da, malo.˝ Prebacio je boce preko ograde. ˝Morao sam
da svratim da ti uzmem poklon.˝
˝Ovo nije šala, Kaj.˝ Posmatrala ga je kako prelazi
ogradu, agilan, vitak i energičan. ˝Ti bi bio ljut da je
meni ostalo toliko vremena kao tebi.˝
˝Pusti Lindu da pravi frku˝, savetovao ju je kada je
otkopčao odelo. ˝Ona je takva od rođenja.˝ Tada ju
je zgrabio i privukao uz sebe tako da je ona osetila uzbuđenje
sa kojim se vratio. Poljubio ju je i imao je ukus soli i mora.
Pošto je bio mokar, njena garderoba se zalepila za njega i
povezala ih nakratko dok ju je držao. Ali kada je hteo da je
pusti, brzo ga je zaustavila izvukavši iz njega poljubac koji
mu je ugrejao hladnu kožu.
˝Brinula sam se, Kaj.˝ Još jedan minut, snažno ga je
držala. ˝Prokletstvo, da li si to hteo da čuješ?˝
˝Ne.˝ Obuhvatio joj je lice i odmahnuo glavom. ˝Ne.˝
Kejt se sklonila, uplašena da će reći previše, uplašena da
će izgovoriti nešto što niko od njih nije spreman da čuje.
165
Ovog puta je znala pravila. Tražila je nešto smireno, nešto

jednostavno. ˝Malo sam se prepala dok sam čekala.
Drugačije je nego kada si dole.˝
˝Da.u Pitao se šta to ona želi od njega? Zašto se to sakrije
svaki put kad izrazi brigu o njemu? ˝Imam još nešto da
dodam nacrtima.˝
˝Videla sam bove koje si poslao.˝ Kejt je ovlažila usne i
opustila mišiće, jedan po jedan.
˝Još dva topa. Sudeći po njihovoj veličini, rekao bih da
je to bio prilično mali brod. Ne verujem da je bio napravljen
za bitku.˝
˝To je bio trgovački brod.˝
˝Možda. Odneću detektor metala i videću šta mogu da
nađem. Sudeći po onome što smo našli, ne verujem da je
preduboko zakopan.˝
Kej je klimnula glavom. Zadubiti se u posao, ostaviti lični
odnos po strani.. ˝Odnela bih jedan komad daske i nešto
stakla na analizu. Mislim da ćemo imati više sreće sa staklom,
ali neće škoditi da pokrijemo sve.˝
˝Ne, neće. Zar ne želiš svoj poklon?˝
Ponovo opuštena, nasmešila se. ˝Mislila sam da se šališ.
Jesi li mi doneo školjku?˝
˝Mislio sam da će ti se ovo više dopasti.˝ Posegnuo je u
torbu i izvadio flašu. ˝Šteta je što nije i dalje zatvorena. Mogli
bismo da popijemo vino uz puter od kikirikija.˝
˝Oh, Kaj, nije oštećena!˝ Oduševljena, pružila je ruku ka
njoj, ali on ju je sklonio van njenog domašaja i nasmešio se.
˝Podigni dno˝, kazao je i okrenuo flašu naopako.
166
Kejt je gledala zamućeno dno flaše. ˝Oh, bože˝,

prošaputala je. ˝Ima datum. 1749.˝ Radoznalo mu je uzela
flašu iz ruke. ˝Godina pre nego što je Liberti potonuo.˝
˝Možda je to drugi brod˝, podsetio ju je Kaj. ˝Ali nam
svakako sužava vremenski period.˝
˝Preko dvesta godina˝, prošaputala je. ˝Staklo, koje je
tako lomljivo, tako ranjivo, a ipak je preživelo dva veka.˝ Oči
su joj bile osvetljene entuzijazmom dok ga je gledala. ˝Kaj,
trebalo bi da možemo da saznamo gde je flaša napravljena.˝
˝Verovatno, ali je svakako većina staklenih flaša sa
olupina iz sedamnaestog i osamnaestog veka napravljena u
Engleskoj. To neće dokazati da je brod engleski.˝
Ispustila je uzdah, ali energija joj nije jenjavala. ˝Obavio
si istraživanje.˝
˝Ne ulazim ni u jedan projekat dok ne pogledam iz svih
uglova.˝ Kaj je kleknuo da proveri nove boce za kiseonik.
˝Sada se vraćaš dole?˝
˝Želim da mapiram što više mogu pre nego što počnem
da nosim previše opreme.˝
I sama je dovoljno istražila da bi znala da najčešća greška
modernog istraživača jeste neiscrtavanje mape nalazišta.
Ipak, nije mogla da suzdrži svoje nestrpljenje. Činilo se da to
oduzima previše vremena koje bi mogli da provedu
prodirući ispod slojeva nanosa.
Učinilo joj se da su ona i Kaj nekako promenili pozicije.
Ona je uvek bila ta koja je oprezna, koja prati logične korake,
dok je on taj koji rizikuje. Boreći se sa ograničenjima jer
mora da čeka i posmatra, pomerila se u stranu dok je on
167
nameštao nove boce za kiseonik. Dok ga je gledala, Kaj je

podigao mesingani štap.
˝Za šta je to? ˝
˝To je baza za ovo.˝ Pružio je uređaj koji liči na kompas.
˝Zove se azimutni krug. To je jeftin, a efikasan način da se
mapira nalazište. Ovo ću da zabodem u približno središte
olupine, tako da će to postati referentna tačka, poravnaću
krug sa severom, a onda ću iskoristiti dužinu lanca da
izmerim razdaljinu do topova ili čega god što mi je potrebno
da mapiram. Nakon što to sve sredim, vratiću se po detektor
metala.˝
Ponovo se iznervirala. On će obaviti sav posao dok ona
samo sedi mirno. ˝Kaj, dobro se osećam. Mogla bih da
pomognem ako...˝
˝Ne.˝ Nije se trudio da se raspravlja ili da joj nabroji
razloge. Samo je prišao ogradi i ponovo zaronio.
Bilo je kasno popodne kada su počeli da se vraćaju
nazad. Kaj je tokom poslednjeg sata dodavao elemente u
nacrt, upisujući informacije koje je skupio tog dana. Izneo je
u torbi još stvari, jedan krčag, kašike i viljuške koje su možda
napravljene od gvožđa. Činilo se da su zaista našli kuhinju.
Kejt je odlučila da to veće počne da ispisuje detaljnu listu
predmeta koje su našli. Ako je to sve što trenutno može da
uradi, učiniće to sa zadovoljstvom.
Raspoloženje joj se malo popravilo jer je upecala tri
pozamašne zubatice dok je Kaj drugi put bio kod olupine.
Ma koliko se Kaj bunio, nameravala je da ih lično pripremi i
da ih pojedu za stolom, a ne u krevetu.
˝Prilično si zadovoljna sobom, zar ne?˝
168
Uputila mu je hladan osmeh. Plovili su nazad ka luci i

mada je bila iscrpljena, osećaj joj je prijao jer nije u pitanju
omamljeni umor od prethodnih dana. ˝Tri zubatice za toliko
vremena je prilično zavidan ulov.˝
˝Tu nema rasprave. Naročito jer planiram da pojedem
pola.˝
˝Ja ću ih spremiti.˝
˝Hoćeš li?˝
Neutralno je uzvratila pogled njegovim podignutim
obrvama. ˝Ja sam upecala, ja ću da kuvam.˝
Kaj je održavao brzinu broda ravnomernom dok ju je
posmatrao. Izgledala je pomalo umorno, ali je on mislio da
može da je ubedi da dremne ako bude tvrdio da bi i on da se
odmori. Brzo se oporavljala. I bila je u pravu. Ne može više
da je tetoši. ˝Verovatno bih mogao da raspalim roštilj za
tebe.˝
˝To je u redu. Čak ću te pustiti i da ih očistiš.˝
Nasmejao se i razbarušio joj kosu sve dok ukosnice nisu
poispadale.
˝Kaj!˝ Kejt je automatski pošla da ublaži štetu.
˝Veži je u studentskoj sobi˝, savetovao ju je bacivši
nekoliko ukosnica u vodu. ˝Teško mi je da ti odolim kada ti
je kosa puštena i pomalo neuredna.˝
˝Je li tako?˝ Pobunila se jer se iznervirala, ali je onda
shvatila da postoje bolji načini da se utroši vreme. Pustila je
da joj vetar nosi kosu približavajući mu se sve dok im se tela
nisu dodirnuta. Nasmešila se brzom iznenađenom pogledu
u njegovim očima kada mu je skliznula rukama ispod majice.
169
˝Zašto ne bi ugasio motor i pokazao mi šta se dešava kada

prestaneš da se opireš?˝
Bez obzira na njenu velikodušnost i slobodu dok vode
ljubav, ona nikada nije bila inicijator. Kaj je bio istovremeno
zbunjen i uzbuđen kada mu se nasmešila i nastavila polako
da ga miluje po grudima. ˝Znaš šta se desi kada prestanem
da se opirem˝, prošaputao je.
Nasmejala se tiho i prigušeno. ˝Podseti me.˝ Ne čekajući
odgovor, lično je ugasila motor, a brod se polako umirio.
˝Sinoć nisi vodio ljubav sa mnom.˝ Skliznula mu je rukama
oko vrata.
˝Spavala si.˝ Zavodila ga je usred popodneva, usred
okeana. Shvatio je da želi da okusi novo iskustvo isto koliko
želi i da ga dovede do vrhunca.
˝Sada ne spavam.˝ Popela se na prste i nežno i izazivački
svojim usnama dotakla njegove. Osetila je kako mu snažno
kuca srce i osetila je u sebi moć, do sada nepoznatu. ˝Ili
možda žuriš da se vratiš i... očistiš ribu.˝
Izazivala ga je. Zašto nikada ranije nije video vešticu u
njoj? Kaj je osetio kako mu se stomak vezao u čvor od želje,
ali kada ju je privukao bliže, opirala se. Samo
malo. Dovoljno malo da ga muči. ˝Ako sada budem vodio
ljubav sa tobom, neću biti nežan.˝
Držala je usne na milimetar od njegovih. ˝Je li to
upozorenje˝, prošaputala je, ˝ili obećanje?˝
Osetio je prvi drhtaj i bio je zapanjen. Nikada nije
zadrhtao čak ni zbog nje. Čak ni zbog nje. Želja u njemu je
rasla i nemirno i nesmotreno se širila. ˝Nisam siguran da si
svesna šta radiš, Kejt.˝
170
Nije bila sigurna ni ona, ali se nasmešila jer više nije bilo
važno. Bio je važan samo ishod. ˝Siđi sa mnom u kabinu pa
ćemo oboje saznati.˝ Skliznula je od njega i bez reči nestala
ispod palube.
Ruka mu nije bila mirna kada je posegnuo za ključem da
u potpunosti ugasi motore. Bio mu je potreban trenutak,
možda malo više, da povrati kontrolu koju je tako pažljivo
održavao otkako su ponovo postali ljubavnici. Otkako je
njena krv bila na njegovim rukama, užasno se plašio da je ne
povredi. Pošto ju je ponovo iskusio, imao je isti strah da će
je izgubiti. Oprez je bio na tankom ledu, ali ga je održavao
pukom voljom. Kada je krenuo niz stepenice, uveravao je
sebe da će nastaviti da bude oprezan.
Raskopčala je svoju bluzu, ali je nije skinula. Kada je ušao
u uzanu kabinu, Kejt se smešila. Plašila se, mada nije znala
zašto. Ali iznad straha postojao je vrtoglavi osećaj moći i
snage koji su se borili da budu oslobođeni. Želela je da ga
dovede do ivice, da ga gurne do krajnje granice strasti. U tom
trenutku bila je sigurna da to može.
Kada joj se nije približio, Kejt je zakoračila ka njemu i
povukla mu majicu preko glave. ˝Tvoja koža je
zlatna˝, prošaputala je. ˝To me je uvek uzbuđivalo.˝ Polako
uživajući, prešla je prstima uz njegove bokove osećajući
drhtaje koje je prouzrokovala. ˝Ti si me uvek uzbuđivao.˝
Ruke su joj bile mirne, a puls joj je bio snažan dok mu je
otkopčavala dugmad. Gledajući ga pravo u oči, svlačila ga je
veoma polako. ˝Nikada niko u meni nije budio želju kao ti.˝
Morao je da je zaustavi i preuzme kontrolu. Ona sigurno
ne zna efekat koji postižu ti dugi, krhki prsti dok mu
171
dodiruju kožu ili kako on iznutra besni od njenih smirenih

očiju.
˝Kejt...˝ Uzeo je njene ruke u svoje i sagnuo se da je
poljubi. Ali je ona okrenula glavu i dotakla mu vrat toplim
usnama koje su rasplamsale vatru niz njegovu kičmu.
Tada je pritisnula svoje telo uz njegovo, njegova koža uz
njenu kožu na mestu gde joj je bluza bila
raskopčana. Usnama je počela da mu ljubi grudi, a rukama je
klizila niz leđa do kukova. Osetio je besnu želju kako ga
obuzima kao da ima oštre, gladne zube.
Tako je zaboravio na kontrolu, na nežnost i ranjivost.
Ona ga je povela u zaborav. To je i želela.
Bili su ispreplitani na uzanom krevetu, njena bluza je
tako raskopčana skliznula niz leđa da su joj grudi bile
oslonjene na njegove i izluđivale ga svojim čvrstim,
suptilnim oblinama. Grickala mu je usne, tražila i zahtevala
više i još više. Talasi strasti su ih potpuno preplavili.
Njegova želja bila je zapaljiva. A ona je bila poput
plamena koji nije mogao da se obuzda, koji je pržio sve dok
mu telo nije gorelo od želje i snažnih fantazija.
Ruke su joj bile veste i budile su oštro zadovljstvo svuda
i odjednom, sve dok više nije mogao da izdrži. Ipak, nije
razmišljao da je zaustavi. A još manje da se zaustavi on sâm.
Stegnuo ju je tako hitro da je zaječala od njegove snage.
Želela ju je sad, tu bezumnu snagu koja će ih oboje odvesti
negde gde nikada ranije nisu bili. A ona je ta koja predvodi.
Od tog saznanja se glasno nasmejala dok je isprobavala
njegovu kožu, njegove usne, njegov jezik.
172
Klizala je niz njegovo telo i osećala svaki trzaj

zadovoljstva koji ga je prožimao. Sada neće biti spore,
osećajne ljubavi. Gurnuli su jedno drugo van granica
razuma. Vazduh je bio mračan i tanak i prepun zvukova.
Kejt ga je upijala.
Kada je shvatio da je njena ženstvenost vrela i spremna,
pustila ga je da je vodi od jednog drhtavog vrhunca do
drugog. Znala je da, dok on vodi nju, ona vodi njega. Telo
joj je bilo ispunjeno osećajima koji su dolazili i odlazili poput
kometa, nestajali, pa je ponovo zapljuskivali i tako iznova i
iznova. Kroz oluju u glavi čula je sebe kako izgovara njegovo
ime jasno i glasno.
Na taj zvuk, prihvatila ga je u sebe i ugostila ludilo.
173
10.
Pogrešila je.
Kejt je mislila da će biti spremna, da će jedva čekati da
ponovo zaroni. Nije prošao ni dan njenog oporavka da nije
razmišljala o tome. Svaki put kada bi Kaj izneo nešto iz
mora, bila je oduševljena otkrićem i veoma razočarana što
ona ne učestvuje u tome. Poput školaraca kad se približava
leto, počela je da odbrojava dane.
Sad, nedelju dana posle nezgode, Kejt je stajala na palubi
broda. Usta su joj bila suva, a ruke su joj drhtale kada je
obukla odelo za ronjenje. Mogla je samo da bude zahvalna
što je Kaj već bio u vodi i povezivao za propeler broda
opremu za čišćenje dna koju je sam napravio. Marš se
priključio posadi i stajao je na pramcu i posmatrao svog
brata. Uz Lindinu srdačnu podršku, pristao je da pokloni
Kaju nekoliko sati svog dragocenog slobodnog vremena
dnevno jer mu je potreban.
Kejt je uzela trenutak za sebe da sabere misli i prikupi
hrabrost.
Potpuno je prirodno što je nervozna zbog ronjenja
nakon iskustva koje je doživela. Uveravala je sebe da to ima
smisla. Ali to nije zaustavilo drhtanje njenih ruku dok je
zakopčavala odelo. Poistovetila je to sa padom sa konja kog
174
ponovo treba da uzjaše. To je bilo psihološke prirode, ali nije

ublažavalo bolnu napetost u njenom stomaku.
Napeta i drhtavih ruku, ubeđivala je sebe dok je
nameštala pojas, zaroniće. Ništa, čak ni sopstveni strahovi
neće je sprečiti da završi ono što je počela.
˝Završio je˝, doviknuo je Marš kada mu je Kaj dao znak.
˝Spremna sam.˝ Kejt je podigla torbu koju koristi za
pakovanje malih predmeta. Uz malo sreće, ako čistač bude
obavio svoj posao, znala je da će im uskoro biti potreban
mnogo sofisticiraniji metod da podižu ostatke.
˝Kejt.˝
Nije podigla pogled, već je nastavila da vezuje torbicu.
˝Da?˝
˝Jesi li svesna da je prirodno što si nervozna jer ponovo
ideš dole?˝ Marš joj je stavio ruku na rame, ali se ona bavila
nameštanjem noža. ˝Ako ti treba još vremena, ja ću raditi sa
Kajem, a ti možeš da upravljaš čistačem.˝
˝Ne˝, kazala je prebrzo, pa opsovala sebe. ˝U redu je,
Marš.˝ Glumeći smirenost okačila je oko vrata vodootporni
aparat koji je kupila pre neki dan. ˝Mora nekad da bude prvi
put.˝
˝Ne mora da bude sad.˝
Ponovo mu se nasmešila i razmišljala koliko je smiren i
kako se čini stabilnim u odnosu na Kaja. Ovo je čovek koji
bi trebalo da je privlači. Zbunjujuće emocije nisu imale
smisla. ˝Da, mora. Molim te.˝ Spustila mu je ruku na rame
pre nego što je stigao ponovo nešto da kaže. ˝Nemoj ništa
da kažeš Kaju.˝
175
Kad je klimnuo glavom u znak slaganja, Marš se zapitao

da li ona misli da bi trebalo nešto da mu kaže. Marš je uveren
da Kaj zna svaki izraz, svaki gest, svaki ton njenog glasa.
˝Hajde nekoliko minuta da ga upalimo na pun gas.˝ Kaj
se veselo popeo dok je sa njega kapala voda. ˝Uz dubinu i
veličinu propelera, moramo da testiramo kakav efekat
postiže. Možda neće biti dovoljno energije da nam posluži.˝
Složivši se, Marš je prišao kormilu. ˝Da li razmišljaš da
koristiš vazdušno dizanje?˝
Kajev jedini odgovor bio je režanje. Razmišljao je o
tome. Metalna tuba sa strujom potisnutog vazduha jeste brz,
efikasan način da se iskopavaju nanosi sa dna. Ako bude
potrebno, možda će moći da prođu sa malim vazdušnim
dizanjem. Ali možda će i čistač obaviti dobar posao. U
svakom slučaju, sve je ozbiljnije razmišljao o većem brodu,
sa boljom opremom i više snage. Sve zavisi od toga šta danas
budu našli.
Podigao je poslednji deo opreme, mali moćni samostrel.
Neće više rizikovati zbog Kejt.
˝U redu, uspori ga na najmanje˝, naredio je. ˝Zadrži ga
tako. Kada Kejt i ja budemo bili dole, ne želimo da čistač
pravi nered.˝
Kejt je prestala duboko da uzdiše kako bi ublažila
napetost. Glas joj je bio hladan i smiren. ˝Zar može
da proizvede toliku snagu?˝
˝Sa ovom brzinom, ne.˝ Kaj je prilagodio masku, pa je
uhvatio za ruku. ˝Jesi li spremna?˝
˝Da.˝
176
Tad ju je snažno poljubio. ˝Hrabra si, profesorka˝,

prošaputao je. Pogled mu je bio mračan i intenzivan kada je
prešao preko njenog lica. ˝To je jedna od
tvojih najseksepilnijih osobina.˝ Kada je ovo izgovorio,
prešao je ogradu.
On zna. Kejt je tiho i nemirno uzdahnula kada je krenula
niz merdevine. Znao je da se plaši i to je bio njegov način da
je podrži. Podigla je pogled jednom i videla Marša. Podigao
je ruku kao da salutira. Suvog grla i napetih živaca, Kejt se
prepustila moru.
Čim je zaronila, osetila je trenutak panike i potpunog
gubitka orijentacije. Proletelo joj je kroz glavu da je
dole bespomoćna. Što je dublje išla, bivala je sve više
ranjiva. Boreći se za vazduh, cimnula se nazad ka površini i
svetlu.
Tada ju je Kaj uhvatio za ruke, privukao sebi i zadržao je
ispod. Njegov stisak bio je snažan i primirio je prvi napad
panike. Osetivši divljački tempo njenog pulsa, držao ju je
tokom prvog opiranja.
Potom joj je dodirnuo obraz i čekao da se smiri dovoljno
da ga pogleda. U očima mu je videla snagu i izazov. Sam
ponos ju je naterao da odagna strah i nađe se sa njim kao sa
ravnim sebi.
Kada je dovela disanje u ravnotežu, prihvatila da joj
vazduh dolazi iz boca na leđima, poljubio joj je nadlanicu.
Kejt je osetila kako napetost popušta. Neće biti
bespomoćna, pođsetila je sebe. Biće pažljiva.
Klimnuvši glavom, pokazala je ka dole, dajući znak da je
spremna da roni. Držeći se za ruke, nastavili su ka dnu.
177
Vrtlog koji je uzrokovao čistač već je rasterao deo

nanosa. Ukoliko je olupina zakopana duboko, kao što mu se
činilo na prvi pogled, Kaj je znao da će im trebati
nešto snažnije od aparata koji je on napravio i motora sa
jednim propelerom. Ali zasad će poslužiti. Strpljenje, koje je
imao samo kada se veoma potrudi, bilo je važnije u ovom
trenutku nego brzina, i sa olupinom, pomislio je i pogledao
ženu pored sebe, i sa još mnogo čime. Morao je da vodi
računa da ne srlja.
Čistač je i dalje radio i rasterivao nanose, kako se činilo
Kaju, jedan centimetar po minutu. On i Kejt sami ne bi
mogli da rade brže. Gledao je vrtlog vode i sedimenta dok je
ona plivala nekoliko metara dalje da fotografiše topove.
Kada se približila, nasmešio se kada je stavila kameru
ponovo pred svoje lice. Bila je opuštena, a njen prvobitni
strah zaboravljen. To je video u načinu na koji se kretala.
Potom je spustila kameru kako bi ponovo mogli da počnu
pretragu.
Kejt je videla kako nešto čvrsto izleće iz rupe koju je
napravio čistač vrtlogom vode. Zgrabila ga je i shvatila da u
ruci drži svećnjak. Uzbuđeno je počela da ga prevrće po
rukama.
Srebro? Pitala se uz nalet adrenalina. Da li su našli svoje
prvo pravo blago? Bio je crn od oksidacije, tako da je
nemoguće biti siguran od čega je napravljen. Ipak, oduševio
ju je. Nakon toliko dana samo čekanja, ponovo je jurila svoj
san.
Kada je podigla pogled, Kaj je već prikupljao otkrivene
predmete i odlagao ih u korpu napravljenu od mreže. Bilo je
178
još svećnjaka, posuđa, ali ne i neoštećenih glinenih posuda

koje su ranije našli. Kejtin puls je postajao sve brži od
uzbuđenja dok je marljivo fotografisala. Naći će i neki pečat,
bila je sigurna u to. Tada će znati da li su zaista našli britanski
brod. Obični moreplovci ne koriste srebrninu, pa čak ni
kalajno posuđe. Do sada su otkrili više od kuhinje. A tek su
počeli.
Kada je Kaj našao prvi komad poredana, signalizirao joj
je. Vaza, ako je to bilo u pitanju, bila je slomljena, tako da je
ostalo samo pola nje, ali je ostala i oznaka proizvođača.
Kada ju je Kejt pročitala, zgrabila je Kaja za ruku. Vildon.
Engleski. Majstor, vajar koji je obučavao ljude poput
Vedžvuda. Kejt je držala krhotinu u rukama kao da je živa.
Kada je podigla pogled ka Kajevim očima, u njima je videla
trijumf.
Uzrujana jer ne može da govori, Kejt je ponovo pokazala
na oznaku. Kaj je samo klimnuo glavom i pokazao ka krpi.
Premda je mrzela što mora da se odvoji od nje, Kejt je jedva
čekala da nađe još. Odložila je porcelan u mrežu. Kada se
vratila, Kajeve ruke su bile pune drugih predmeta. Neki su
bili samo krhotine, a drugi su mogli da se prepoznaju kao
ostaci činija ili poklopaca.
Ne, ovo nije dokazivalo da je u pitanju trgovački brod,
govorila je sebi Kejt dok je prikupljala šta je mogla. Zasad,
to je samo dokazivalo da su oficiri, a možda i putnici otmeno
jeli na svom putovanju. Engleski oficiri, podsetila je sebe. U
mislima ih je tako identifikovala.
Silina ispiranja poslala je jedan predmet u vođu. Kaj ga
je dohvatio i video zarđali, prljavi lončić za koji je
179
pretpostavio da se koristio za čaj ili kafu. Možda je i

slomljen ispod slojeva, ali je u njegovim rukama bio ceo.
Signalizirao joj je da pogleda.
Znala je da je neprocenjiv čim ga je ugledala. Nestrpljivo
je Kaju dala znak da ga podigne kako bi ga fotografisala.
Poslušao ju je i prekrstio noge kao duh i pozirao sa čaj
nikom.
Nasmejala se. Možda su našli nešto vredno na hiljade
dolara, ali se on i dalje ponašao kao dete. Ništa nije previše
ozbiljno za Kaja. Kada ga je smestila u kadar, Kejt je osetila
isto detinjasto zadovoljstvo. Znala je da će potraga biti
uzbudljiva, možda i uspešna, ali nije znala da će biti ovoliko
zabavna. Prišla mu je i posegnula za čajnikom.
Prešla je prstima preko njega i osetila neku gravuru ispod
naslaga. Bila je sigurna da nije u pitanju obična grnčarija. Nije
samo za služenje, držala je nešto otmeno, nešto vešto
izrađeno.
Razumeo je njegovu vrednost odlično kao i ona. Uzevši
ga od nje, Kaj je dao znak da treba da ga ponesu zajedno sa
ostatkom jutarnjih pronalazaka na površinu. Pokazao je na
sat i ukazao da im vreme ističe.
Nije se pobunila. Vratiće se. Liberti će ih čekati. Oboje su
uhvatili korpu za ručke i polako zaplivali ka površini.
˝Znaš li kako se osećam?˝, pitala je Kejt istog trenutka
kada je bila u mogućnosti da govori.
˝Da.˝ Kaj se uhvatio za merdevine jednom rukom i
sačekao da ona skine boce kako bi ih prebacio na palubu.
˝Znam odlično kako se osećaš.˝
180
˝Onaj čajnik.˝ Brzo je disala i popela se uz merdevine.

˝Kaj, on je neprocenjiv. Kao da smo našli savršenu ružu
usred žbunja.˝ Pre nego što je stigao da odgovori, ona se
smejala i dovikivala Maršu. ˝Predivan je! Apsolutno
predivan.˝
Marš je ugasio motor, pa prišao da im pomogne. ˝Vas
dvoje brzo radite.˝ Sagnuo se i dodirnuo čajnik. ˝Bože, još
uvek je u jednom komadu.˝
˝Moći ćemo da ustanovimo vreme porekla čim ga
očistimo. Ali pogledaj.˝ Kejt je izvadila slomljenu
vazu. ˝Ovo je znak jednog engleskog grnčara. Engleskog˝,
ponovila je i okrenula se ka Kaju. ˝On je obučavao
Vedžvuda, a Vedžvud je počeo da proizvodi tek hiljadu
sedamsto šezdesetih, tako da...˝
˝Tako da ovaj komad verovatno datira iz vremena koje
tražimo˝, dovršio je Kaj. ˝Liberti ili ne˝, nastavio je i čučnuo
pored nje, ˝čini mi se da si našla olupinu iz osamnaestog veka
koja je verovatno engleskog porekla i sasvim sigurno nije
ranije zabeležena.˝ Uhvatio ju je za jednu ruku. ˝Tvoj otac bi
bio ponosan.˝
Iznenađeno ga je pogledala. Emocije su je tako snažno
zapljuskivale da nije mogla da ih iskontroliše. Ruka koja je
držala slomljenu vazu počela je da drhti. Brzo ju je odložila
u korpu i ustala.
˝Idem ispod˝, izustila je i pobegla.
Ponosan na nju. Kejt je stavila ruku preko usta kada je
ušla u kabinu teturajući se. Njegov ponos, njegova ljubav.
Nije li to zapravo sve što je ikada želela od svog oca? Da li
je zaista moguće da će to dobiti posle njegove smrti?
181
Borila se za vazduh u velikim uzdisajima i borila se da

sredi svoje emocije. Ne, želela je da nađe Liberti, da ostvari
očev san, da stavi njegovo ime na plaketu muzeja sa
artefaktima koje su našli. Toliko mu je dugovala. Ali je
obećala sebi da će naći Liberti i zbog sebe. Zbog sebe.
Bio je to njen izbor, njena prva prava odluka da promeni
ulogu posmatrača i sama učestvuje. Za sebe, pomislila je
ponovo Kejt dok se trudila da kontroliše prvi nalet emocija.
˝Kejt?˝
Okrenula se i mada je mislila da je smirena, Kaj je video
nemir u njenim očima. Nije bio siguran kako sa time da izađe
na kraj, pa joj se obratio praktično.
˝Bolje bi bilo da skineš to odelo.˝
˝Ali vraćamo se dole.˝
˝Danas ne.˝ Da bi to jasno stavio do znanja, počeo je da
skida svoje odelo kada je Marš upalio motore.
Automatski je uspostavila ravnotežu kada je brod
krenuo. ˝Kaj, imamo još dve boce kiseonika. Nema razloga
da se vratimo kada smo tek počeli.˝
˝Prvo ronjenje ti je iscrpelo većinu snage koju si skupila.
Ako želiš da roniš sutra, danas moraš da usporiš.˝
Bes joj je naišao tako brzo da su oboje ostali bez reči.
˝Ma neka ide sve dođavola!˝, prasnula je. ˝Dosta mi je da me
tretiraš kao da ne znam ograničenja sopstvenog uma i tela.˝
Kaj je ušao u kuhinju i izvadio konzervu piva. Uz brz
pokret zgloba, vazduh iz nje je zašištao. ˝Ne znam o
čemu govoriš.˝
182
˝Ležala sam u krevetu veći deo nedelje zbog pritiska koji

ste vršili ti i Linda i svako ko je naišao. Neću više to da
tolerišem.˝
Jednom rukom je sklonio mokru kosu sa čela dok je
podizao konzervu. ˝Tolerisaćeš sve što treba dok ja
ne kažem drugačije.˝
˝Dok ti ne kažeš?˝ uzvratila je. Obrazi su joj se
zarumeneli od besa kada mu je prišla. ˝Ne moram da radim
šta ti kažeš, niti šta bilo ko drugi kaže. Više ne. Vreme je da
se setiš ko je glavni u ovoj operaciji iskopavanja.˝
Suzio je pogled. ˝Ko je glavni?˝
˝Ja sam angažovala tebe. Sedamdeset pet dolara dnevno
i dvadeset i pet procenata. To su bili uslovi. Tu se ne navodi
ništa o vođenju mog života.˝
Naglo se umirio. U trenutku se jače od motora čulo samo
njeno besno disanje. Dolari i procenti, pomislio je uz smrtnu
smirenost. Samo dolari i procenti. ˝Dakle, na to se sve
svodi?˝
Previše iscrpljena da vidi dalje od svog besa, nastavila je
da se breca. ˝Imamo dogovor. I ja nameravam da se
postaram da dobiješ sve što smo se dogovorili, ali
neću dozvoliti da mi govoriš kada mogu da zaronim.
Neću dozvoliti da ti prosuđuješ kada sam dobro, a kada
ne. Dosta mi je više naređivanja. I neće mi više niko diktirati,
pa ni ti. Više ne.˝
Metalna konzerva je popustila pod njegovim prstima.
˝Dobro. Uradi kako želiš, profesorka. Ali kad smo kod toga,
nađi sebi drugog ronioca. Poslaću ti račun.˝ Kaj se popeo uz
stepenice isto kako je i sišao. Brzo i bešumno.
183
Stegnutih pesnica, Kejt je sela na krevet i pričekala dok

nije čula kako se motori ponovo gase. Odbijala je da misli.
Razmišljanje ju je bolelo. Odbijala je da oseća. Imala je toliko
toga da oseti. Kada je bila sigurna da je pod kontrolom,
ustala je i popela se na palubu.
Sve je bilo onako kako je ostavila, korpa puna komada
posuđa i porcelana, njene skoro potpuno prazne boce
kiseonika. Kaja nigde nije bilo. Marš joj je prišao sa pramca
gde ju je čekao.
˝Trebaće ti pomoć s ovim.˝
Kejt je klimnula glavom i navukla usku majicu preko
odela. ˝Da. Želim sve da odnesem u hotelsku sobu. Treba
da organizujem prenos.˝
˝U redu.˝ Ali umesto da posegne za korpom, uhvatio ju
je za ruku. ˝Kejt, ne volim da delim savete.˝
˝Dobro.˝ Potom je opsovala sebe jer je nepristojna.
˝Oprosti, Marše. Trenutno sam malo napeta.˝
˝To mi je jasno i znam da stvari nisu uvek savršene sa
tobom i Kajem. Vidi, on ima naviku da se zatvori i ne govori
ono što misli. Ili još gore˝, dodao je Marš, ˝da govori prvo
što mu padne na pamet.˝
˝Ima potpuno pravo da radi kako hoće. Došla sam ovde
isključivo iz jednog razloga, da nađem i iskopam Liberti. Ako
Kaj i ja ne možemo da sarađujemo na poslovnom nivou,
moram to da uradim bez njegove pomoći.˝
˝Slušaj, on ima nekoliko mrtvih uglova.˝
˝Marše, ti si njegov brat. Tvoja odanost njemu je
savršeno normalna.˝
184
˝Stalo mi je do vas oboje.˝

Duboko je uzdahnula i nije želela da joj emocije isplivaju
i ponesu je. ˝Cenim to. Najbolje što trenutno možeš da
učiniš za mene, možda za nas oboje, jeste da mi kažeš gde
mogu da iznajmim brod i opremu. Vraćam se posle podne.˝
˝Kejt.˝
˝Vraćam se posle podne˝, ponovila je. ˝Uz tvoju pomoć
ili bez nje.˝
Poražen, Marš je podigao korpu. ˝U redu, možeš da
koristiš moj.˝
Ostatak jutra Kejt je provela u organizaciji svega, a i u

dugoj raspravi sa Maršom. Odbila je njegovu ponudu da
pođe sa njom i završila rekavši da će jednostavno iznajmiti
brod i nastaviti bez njegove pomoći. Na kraju je stajala sama
za kormilom njegovog broda i kretala se ka otvorenom
moru.
Žudela je za samoćom. Skoro prkosno je pojačala
motore. Ako je u pitanju prkos, nije marila, niti je marila za
onoga kome prkosi. Morala je da učini ovu jednu stvar za
sebe.
Nije želela da razmišlja o Kaju i zašto je planula na njega.
Ako su njene reči bile oštre, onda su bile i neophodne. Tešila
se time. Predugo, ceo jedan život, vodila se tuđim
mišljenjima i tuđim očekivanjima.
Ugasila je motore i navukla opremu usput sve dvaput
proverivši. Nikada ranije nije ronila sama. Čak i to joj
se najednom učinilo veoma značajnim.
185
Pogledavši još jednom kompas, prebacila je korpu preko

ograde.
Dok je tonula, obuzelo ju je oduševljenje. Bila je sama.
U kilometrima i kilometrima mora, bila je sama. Voda se
razdvajala pred njom poput svile. Imala je kontrolu i njena
sudbina bila je samo njena.
Nije žurila. Shvatila je da želi taj euforični osećaj što je
izolovana pod morem gde su je samo znatiželjne ribe
zagledale u prolazu. Na kraju krajeva, jedinu odgovornost
koju ima jeste ona koju duguje samoj sebi. Nakratko je
zažmurila i samo plutala. Konačno, sama sa sobom.
Kada je stigla do nalazišta, osetila je novi nalet ponosa.
Ovo je nešto što je ona uradila bez svog oca. Sad nije htela
da razmišlja o pitanjima kako i zašto, već samo o trijumfu.
Brod je čekao dva veka. A sada ga je ona našla. Obišla je rupu
koju su napravili čistačem i počela da rasteruje nanose
rukom.
Prvo je našla tanjir čije je ivice krasio cvetni dezen. Našla
je jedan, a onda i još šest, od kojih su dva bila kao nova. Na
poleđini se nalazio pečat jednog engleskog grnčara. Bilo je i
šoljica, osetljivih, izuzetnih komada engleskog porcelana
koji su možda ukrašavali stolove, ili bi možda postali nečije
nasleđe da priroda nije umešala svoje prste. Sada su izgledali
kao da su potekli iz horor filma, puni taloga i promenjenog
oblika usled morskog života. Nisu mogli da joj budu lepši.
Kad je nastavila da raščišćava, umalo joj nije promaklo
nešto što je ličilo na tamnu morsku školjku. Kada je bolje
pogledala, shvatila je da je u pitanju srebrni novčić. Nije
uspela da prepozna valutu, ali znala je da to nije važno.
186
Mogao je da bude španski. Pročitala je da se španska valuta

koristila u svim evropskim nacijama koje su imale kolonije u
Novom svetu.
Suština je da je to novčić. Prvi novčić. Iako je bio od
srebra, a ne od zlata i trenutno neprepoznatljiv, našla ga je
ona lično.
Kejt je pošla da ga stavi u torbicu kada joj je nešto
cimnulo ruku.
Strah ju je obuzeo od glave do pete. Samostrel se nalazio
na Kajevom brodu. Nije imala oružje. Pre nego što je stigla
da se okrene u odbrani, Kajeve besne ruke su je zgrabile za
ramena.
Strah je nestao, ali je bes u njegovim očima samo
rasplamsao bes u njenim. Proklet bio što ju je prepao i
umešao se. Oterala ga je od sebe i dala mu znak da ode.
Jednom rukom ju je obgrlio oko struka i zaplivao ka
površini.
Samo u jednom momentu je bila blizu u pokušaju da se
odvoji od njega. Kaj bi je samo ponovo obgrlio snažnije dok
joj ne bi preostao samo izbor da se povinuje ili da preseče
sopstveni dovod vazduha.
Kada su izašli na površinu, Kejt je udahnula vazduh kako
bi mogla da viče, ali ju je čak i ovde preduhitrio.
˝Kretenu!˝ povikao je vukući je ka merdevinama. ˝Jedan
dan ti nisam na kičmi i ti sama uskočiš u dvanaest metara
dubine. Ne znam zašto sam kog đavola ikada mislio da imaš
pameti u toj glavi.˝
187
Zadihana, prebacila je boce preko ograde. Kada ponovo

bude čvrsto na nogama, održaće mu lekciju. Zasad ga je
pustila da on očitava svoju.
˝Pustim te na dva sata, a ti pobegneš polubolesna. Da
sam ubio Marša, to bi tebi bilo na savesti.˝
Kejt je shvatila da se ukrcala na njegov brod i još više se
iznervirala. Maršovog broda nije bilo na vidiku.
˝Gde je Galebi zahtevala je da zna.
˝Marš je bio dovoljno razuman da mi kaže šta radiš.˝ Te
reči su izletele poput hitaca dok je skidao svoju opremu.
˝Nisam ga ubio jer mi je bio potreban da dođe ovde sa
mnom i vrati svoj brod.˝ Stajao je pred njom dok je sa njega
kapala voda i u životu ga nije videla tako besnog. ˝Zar nisi
dovoljno razumna da ne dolaziš ovde da roniš sama?˝
Podigla je nos visoko. ˝Zar nisi ti dovoljno razuman?˝
Besno ju je zgrabio za ruku i počeo da joj svlači odelo za
ronjenje. ˝Ne razgovaramo o meni, prokleta bila! Ja ronim
od svoje šeste godine. Poznajem struje.˝
˝Ja poznajem struje!˝
˝A ja nisam ležao i oporavljao se poslednjih nedelju
dana!˝
˝Ja sam ležala u krevetu nedelju dana jer si ti preterivao!˝
Izmigoljila mu se iz ruku i, pošto joj je odelo već bilo
spušteno do struka, svukla ga je do kraja. ˝Nemaš prava da
mi kažeš kada i gde mogu da ronim, Kaj. To što si snažniji
ne znači da možeš da me izvučeš dok sam ured iskopavanja.˝
˝Neka ide dođavola šta ja imam prava da radim!˝ Ponovo
ju je zgrabio i ovog puta je prodrmusao nasilnije nego što je
188
to ikada uradio. Toliko toga je moglo da joj se desi za trideset

minuta koje je provela dole. Toliko problema koje je odlično
poznavao. ˝Sam odlučujem koja su moja prava. Nećeš se
vraćati dole sama, pa makar morao da te vežem lancem kako
bih te zaustavio.˝
˝Rekao si mi da nađem drugog ronioca˝, procedila je
kroz zube. ˝Dok to ne učinim, roniću sama.˝
˝Počela si da se razbacuješ onim prokletim poslovnim
dogovorom. Procenti. Glupi procenti i dnevna naknada. Da
li znaš kako sam se zbog toga osećao?˝
˝Ne!˝, povikala je i odgurnula ga. ˝Ne, ne znam kako si
se osećao. Ne znam kako se zbog bilo čega osećaš. Ne
govoriš mi to.˝ Provukla je ruku kroz mokru kosu i udaljila
se. ˝Dogovorili smo se oko uslova. To je sve što znam.˝
˝To je bilo pre.˝
˝Pre čega?˝, želela je da zna. Suze su navirale iako ona
nije videla razlog, ali ih je treptanjem potisnula. ˝Pre nego
što sam spavala sa tobom?˝
˝Prokleta bila, Kejt.˝ Prešao je palubu i pritisnuo je uz
ogradu pre nego što je stigla da udahne vazduh. ˝Da li
pokušavaš da mi se osvetiš za nešto što jesam ili
nisam učinio pre četiri godine? Ne znam čak ni o čemu se
radi. Ne znam šta želiš od mene niti šta ne želiš i dosta mi
je više pokušavanja da to sam pogodim.˝
˝Ne želim da me iko satera u ćošak˝, kazala je drčno. ˝To
ne želim. Ne želim da se od mene očekuje da se samo
pasivno prepustim tuđim planovima u vezi sa mojim
životom.
189
To je ono što ne želim. Ne želim da se pretpostavlja da

ja jednostavno nemam lične ciljeve i želje. Kao i da sam sama
potpuno nesposobna. To je ono što ne želim!˝
˝U redu.˝ Oboje su gubili kontrolu, ali to ga više nije
zanimalo. Kaj je svukao svoje odelo i bacio ga u
stranu. ˝Samo zapamti jedno, damo. Ne očekujem ništa od
tebe i ništa ne podrazumevam. Nekada možda jesam, ali
više ne. Postojala je samo jedna osoba koja te je ikada
možda saterala u čošak, a to nisam bio ja.˝ Bacio je masku
na palubu koja se odbila i razbila o ogradu. ˝Ja sam taj koji te
je pustio.˝
Ukočila se. Čak i pored razdaljine između njih, video je
kako su joj se oči sledile. ˝Ne želim da razgovaram sa tobom
o mom ocu.˝
˝Brzo si shvatila o kome govorim, zar ne?˝
˝Prezirao si ga. Ti...˝
˝Ja?˝, prekinuo ju je Kaj. ˝Možda je bolje da pogledaš
sebe.˝
˝Ja sam ga volela˝, kazala je strastveno. ˝To sam ceo život
pokušavala da mu pokažem. Ti ne razumeš.˝
˝Kako znaš da li razumem?˝, planuo je. ˝Zar ne znaš da
vidim šta osećaš svaki put kad dole nešto nađemo? Misliš li
da sam toliko šlep da ne vidim da patiš jer si ga ti našla, a ne
on? Zar misliš da me ne boli dok te gledam kako se kažnjavaš
jer nisi ono što misliš da je on želeo da budeš? I umoran
sam˝, nastavio je kada se njeno disanje pretvorilo u šištanje,
˝prokleto sam umoran od poređenja i merenja sa čovekom
kog si volela, a sa kojim nikada nisi bila bliska.˝
190
˝Ne radim to.˝ Pokrila je lice mrzeći svoju slabost, ali

nemoćna da joj se suprotstavi. ˝Ne radim to. Samo želim
da...˝
˝Šta?˝ pitao je. ˝Šta želiš?˝
˝Nisam plakala kad je preminuo˝, kazala je s glavom u
rukama. ˝Nisam plakala čak ni na sahrani. Dugovala sam mu
suze, Kaj. Dugovala sam mu nešto.˝
˝Ništa mu ne duguješ što mu već nisi iznova i iznova
davala.˝ Iznerviran, provukao je prste kroz kosu, pa
joj prišao. ˝Kejt˝ Pošto su se reči činile suvišnim, samo ju je
zagrlio.
˝Nisam plakala.˝
˝Plači sada˝, prošaputao je. Pritisnuo je usne o njeno čelo.
˝Plači sada.˝
Zaplakala je, očajnički, zbog svega što nije uspela da
dotakne, zbog svega što nije uspela da drži. Čeznula je za
ljubavlju, za jednostavnim razumevanjem. Jecala je jer je bilo
prekasno da to sada dobije od oca. Jecala je jer nije bila
sigurna da može ponovo da traži ljubav od bilo koga drugog.
Kaj ju je grlio i spustio na klupu, pa je sklupčao u svoje
krilo. Nije mogao da joj ponudi reči utehe. Takve reči
je najteže nalazio. Mogao je samo da joj obezbedi rame
za plakanje i tišinu.
Dok su suze prolazile, držala je glavu naslonjenu na
njegovo rame. Tu je našla toliko toga jednostavnog, iako je
to dobila od komplikovanog čoveka. Takva nežnost, a
potiče od nemirne prirode. ˝Nisam mogla ranije da ga
oplačem˝, prošaputala je. ˝Nisam sigurna zašto.˝
191
˝Ne moraš da plačeš da bi ga oplakala

˝Možda je tako˝, kazala je oprezno. ˝Ne znam. Ali istina
je to što si rekao. Želela sam da učinim sve ovo za njega jer
on nije imao priliku da završi ono što je započeo. Ne znam
da li to možeš da razumeš, ali imam utisak da, ako uradim
ovo, uradila sam sve što sam mogla. Za njega i za sebe.˝
˝Kejt.˝ Kaj joj je pridigao glavu kako bi joj video lice. Oči
su joj bile otečene i krvave. ˝Ne moram da razumem. Samo
moram da te volim.˝
Osetio je kako se ukočila u njegovom naručju i odmah je
opsovao sebe. Zašto nikada ne izgovara reči onako kako
treba da se izgovore? Slatko, smireno, tiho. Ona je žena kojoj
su potrebne nežne reči, a on je čovek koji nije umeo sa
njima.
Nije se pomerila i jedan dug trenutak su oboje ostali tu
gde su se i zatekli.
˝Da li je tako?˝, izustila je malo kasnije.
˝Šta?˝
Da li će morati da mu vadi reči iz usta? ˝Da li me voliš?˝
˝Kejt.˝ Iznervirano se povukao od nje. ˝Ne znam kako
drugačije da ti pokažem. Želiš li bukete, flaše francuskog
šampanjca, pesme? Dođavola, ja to ne umem.˝
˝Želim iskren odgovor.˝
Kratko je uzdahnuo. Ponekad ga je njena smirenost
izluđivala. ˝Uvek sam te voleo. Nikada nisam prestao da te
volim.˝
To ju je prodrmalo. Oštro, vrelo, mešavina bola i
zadovoljstva sa kojim nije znala kako da se izbori. Polako je
192
ustala iz njegovog naručja, prešla palubu i pogledala ka

moru. Bove kojima su obeležili nalazište tiho su se ljuljale na
vodi. Zašto u životu ne postoje bove kao putokazi?
˝Nikada mi to nisi rekao.˝
˝Vidi, ne mogu da izbrojim žene kojima sam to rekao.˝
Kada se okrenula s podignutim obrvama, ustao je i on i bilo
mu je neugodno. ˝Bilo im je lako reći jer to nije ništa značilo.
Mnogo je teže izgovoriti te reči kada to zaista misliš i kada
se plašiš da će ti neko pobeći čim tako učiniš.˝
˝Ne bih to uradila.˝
˝Pobegla si, otišla si na četiri godine kada sam te zamolio
da ostaneš.˝
˝Zamolio si me da ostanem˝, podsetila ga je. ˝Tražio si
mi da se ne vratim u Konektikat i da se preselim kod tebe.
Tek tako. Bez obećanja, bez obavezivanja, bez naznaka da
imaš ikakvu nameru da izgradiš život sa mnom. Čekale su
me obaveze.˝
˝Obaveze koje ti je otac nametnuo.˝
To je progutala. U neku ruku je to istina. ˝U redu, da. Ali
nikada mi nisi rekao da me voliš.˝
Prišao joj je. ˝Sada ti govorim.˝
Klimnula je glavom, ali srce joj se popelo u grlo. ˝I ja ne
bežim. Samo nisam sigurna da mogu da načinim sledeći
korak. Nisam sigurna ni da ti to možeš.˝
˝Želiš obećanje.˝
Odmahnula je glavom. Nije bila sigurna šta će učiniti ako
joj pruži to obećanje. ˝Želim vreme, za nas oboje. Čini mi se
da oboje moramo o mnogo čemu da razmislimo.˝
193
˝Kejt.˝ Nestrpljivo joj je prišao i uhvatio je za ruke.

Drhtale su. ˝O nekim stvarima ne mora da se razmišlja. O
nekim stvarima može previše da se misli.˝
˝Dugo si živeo svoj život na određen način, kao i ja svoj˝,
kazala je brzo. ˝Kaj, tek sam počela da se menjam, da osećam
tu promenu. Ne želim da pogrešim, ne sa tobom.
To je previše važno. Vremenom...˝
˝Izgubili smo četiri godine˝, prekinuo ju je. Shvatio je da
mu je neophodno da se ovo reši, i to brzo. ˝Ne mogu više
da čekam, želim da čujem to ako u tebi postoji.˝
Kej je pustila dah koji je dugo držala. Ako on može da
traži, ona može da mu pruži. To će biti dovoljno. ˝Volim te,
Kaj. Ni ja tebe nikada nisam prestala da volim. Nikada ti to
nisam rekla, a trebalo je.˝
Osetio je kako mu teret pada s ramena i uhvatio joj lice.
˝Govoriš mi sada.˝
To je bilo dovoljno.
194
11.
Ljubav. Kejt je pročitala stotine pesama o tom jednom

fenomenu. Pročitala je, analizirala i naučila iz bezbrojnih
romana gde je ljubav katalizator svih poteza, svih emocija.
Sa svojim studentima je metodički prolazila nebrojeno
redova iz knjiga, drama i stihova koji su, svi, vodili ka toj
jednoj reči.
Sada, možda po prvi put u svom životu, bila je ponuđena
njoj. Shvatila je da sadrži veću moć od one koja se može
naučiti. Shvatila je da je ne razume.
Kaj nije imao Bajronove reči, niti Kitovo romantično
formulisanje. Ono što je rekao, izgovorio je jednostavno. To
je značilo sve. Ipak, nije je razumela.
Mogla bi, na neki svoj način, da razume svoja osećanja.
Volela je Kaja godinama, još od onog prvog otkrića jednog
leta kada je shvatila šta to znači u potpunosti podeliti sebe sa
nekim drugim.
Ali šta je, pitala se, Kaj našao u njoj što bi voleo? Nije se
ovo pitala iz skromnosti, već zbog praktičnosti sa kojom je
odrasla. Gde postoji posledica, postoji i uzrok. Gde postoji
reakcija, postoji i akcija. Svet funkcioniše po ovom principu.
Osvojila je Kajevu ljubav, ali kako?
195
Kejt nije bila nesigurna u svoju inteligenciju. Možda je, u

najmanju ruku, precenjivala svoj um i zbog toga je potcenila
svoje druge atribute.
On je bio čovek od akcije, nemirne i živahne prirode
Ona je s druge strane, sebe smatrala skoro tupo
uravnoteženom. Dok je uživala u rutini, Kaj je uživao u
neočekivanom. Zašto bi je voleo? Ipak, bilo je tako.
Ako to prihvati, od vitalnog je značaja da nađe neko
rešenje. Ljubav vodi do obavezivanja. Tu je nailazila na čvrst
zid, bez pukotina.
On živi na udaljenom ostrvu jer je bio usamljenik, jer je
voleo da se kreće svojim ritmom u svoje vreme. Ona je
profesorka koja živi po rasporedu iz dana u dan. Bez
zadovoljstva da nekome pruža znanje, stagniraće. U
strukturisanoj rutini studentskog grada, Kaj bi poludeo.
Pošto nije mogla da nađe kompromis, Kejt je odabrala
da uradi ono što je na samom početku odlučila da uradi.
Pratiće struju sve dok leto ne bude bilo gotovo. Možda će
tada odgovor sam doći.
Više nisu razgovarali o procentima. Kejt je tiho odustala
od priče o zadržavanju hotelske sobe. Ovo je, shvatila je,
tako mala stvar u poređenju sa toliko toga što visi u vazduhu
tokom njenog drugog leta sa Kajem.
Dani su prolazili brzo dok su ona i Kaj zajedno radili.
Polako i brižljivo našli su još delova olupine. Za svećnjake
se ispostavilo da su od kalaja, ali novčić je bio špansko
srebro. Datira iz 1748. godine.
U narednom periodu od dve nedelje, iskopali su tolik
toga - teški zanimljivo izgravirani srebrni poslužavnik jo
196
kineskog porcelana, a u drugom predelu naišl su na tuce

eksera i alata.
Kejt je dokumentovala svaki pronalazak kamerom, iz
praktičnih i ličnih razloga. Potrebno joj je da uredno i
sistematski isprati ono što su iskopali. Želela je da ima
mogućnost da pogleda te fotografije i seti se kako se osećala
kada je Kaj podigao šoljicu za čaj prekrivenu algama ili
oksidirani krčag. Moći će da ih pogleda i da se seti kako se
igrao sa velikom lenjom zubaticom igre ko može duže da
gleda, a da ne skrene pogled. I kako je izgubio.
Kaj je više puta predložio da uzmu veći brod koji je
opremljen za izvlačenje pronalazaka. Raspravljali su o tome,
o prednostima, ali nikada nisu to učinili. Nekako su oboje
osećali da žele da se kreću polako, da rade temeljno
sopstvenim rukama sve dok ne dođe trenutak kada budu
morali da donesu odluku.
Topovi i teži delovi broda ne mogu da se iznesu bez
pomoći, tako da su njih privremeno prepustili moru.
Nastavili su da koriste boce pre nego da ih zamene za
druge, dugotrajnije, izvore kiseonika, tako da su morali da
isplivavaju i menjaju opremu na svakih sat vremena.
Profesionalna ronilačka oprema bi im uštedela vreme, ali
to nije bio njihov cilj.
Njihove metode nisu bile delotvorne po standardima
profesionalaca koji se bave iskopinama potonulih brodova,
ali imali su prećutni dogovor. Odugovlačiti vreme.
Neka traje.
197
Noći su provodili zajedno u velikom krevetu sa

baldahinom i razgovarali o pronalascima od tog dana ili
onome šta će sutra raditi, vodili su ljubav i beležili vreme.
Nisu razgovarali o budućnosti, o onome šta ih je čeka na
kraju leta. Nikada nisu razgovarali o tome šta će učiniti onog
dana kada nađu blago.
Blago im je postalo fokus, nešto što ih je sprečavalo da
se okrenu onome za šta nijedno od njih nije bilo spremno.
Dan je bio strašno topao dok su se spremali za ronjenje.

Sunce je pržilo. Bila je sredina jula. Provela je u Okrakoku
već mesec dana. Zbog svoje praktičnosti, Kejt je sebi rekla
da je to predznak. Danas će biti tačka prekretnica ovog leta.
Čak i dok je povlačila odelo za ronjenje do struka, znoj
joj je klizio niz leđa. Skoro je mogla da okusi hladnu svežinu
vode. Sunce je sijalo na njenim bocama dok ih je podizala i
svetlost joj se odbijala o pogled.
˝Evo me.˝ Kaj je uzeo boce od nje i zakačio ih na njena
leđa, lično proveravajući merač. ˝Voda će biti poput raja.˝
˝Da.˝ Marš je podigao četvrtinu flaše soka. ˝Setite se
mene kako se ovde pečem dok se vi zabavljate.˝
˝Neka ventil za odvod goriva radi polako, brate˝, kazao
je Kaj uz osmeh kada se popeo na ogradu. ˝Donećemo ti
nagradu.˝
˝Neka bude nešto okruglo i sjajno sa označenim
datumom˝, doviknuo je Marš, a onda namignuo Kejt kada je
krenula niz merdevine. ˝Srećno!˝
198
Osetila je uzbuđenje kada joj je voda dotakla stopala.

˝Mislim da nam danas neće trebati.˝
Prskanje vode je pokvarilo tišinu, ali ne i misteriju. Čak i
sa tehnologijom i opremom, voda je ostajala enigma, delom
lepotica, delom opasnost. Išli su dublje i dublje sve dok nisu
stigli do nalazišta sa iskopinama koje su ostale od njihovih
prethodnih istraživanja.
Već su našli ono što su smatrali odajama putnika i
kapetana. Prepoznali su ih tako što su našli jednu burmuticu,
srebrni svećnjak za noćni stočić i Kajev omiljeni detalj -
ukrašeni mač. Nekoliko komada nakita što je ukazivalo na
nečiju ličnu svojinu, pre nego na prtljag.
Iako su nameravali da prekopaju predeo tog nalazišta,
tražili su prtljag. Koristeći odaje putnika i kuhinju kao
referentne tačke, usredsredili su se na ono što bi trebalo da
bude pramac broda.
Morali su da se pozabave krupnim stenama. Ovo je
podrazumevalo spor i naporan proces koji iziskuje ručno
pomeranje do predela koje su već iskopali. To je trošilo
vreme, nije činilo zadovoljstvo, ali je bilo neophodno. Ipak,
Kejt je nalazila neki mir u bezumnom radu i nešto
očaravajuće u mogućnosti da radi to pod vodom bez
praktično ikakve muke. Mogla je da pomeri gomilu tereta
podjednako lako kao Kaj, dok bi se na kopnu brzo umorila.
Kada je posegnuo dole da očisti još jedan deo, Kajevi
prsti su dodirnuli nešto malo i tvrdo. Znatiželjno je raščistio
tanak sloj nanosa i podigao nešto što je na prvi pogled
izgledalo kao poklopac od konzerve piva. Kada ga je prineo
199
bliže, video je da je mnogo otmeniji i, premda je bilo slojeva

mahovine po dugmetu, srce mu je brzo poskočilo.
Čuo je za nebrušene dijamante, ali nikada nije mislio da
će ga naći tako što će samo pružiti ruku ka njemu. Nije bio
stručnjak, ali dok je vredno čistio kamen koliko je mogao,
procenio je da je vrednost najmanje dva karata. Dotaknuvši
Kejt po ramenu, privukao je njenu pažnju.
Osetio je veliko zadovoljstvo dok je gledao kako joj se
oči šire i slušao prigušen zvuk njenog iznenađenja. Zajedno
su ga iznova i iznova prevrtali. Bio je tup i prljav, ali to je
neminovno bio dragulj.
Nalazili su delove civilizacije. Možda je neka žena nosila
prsten dok je večerala sa kapetanom na putu do Amerike.
Možda ga je neki britanski oficir nosio u džepu svog prsluka
čekajući da ga pokloni ženi sa kojom je želeo da se oženi.
Možda je pripadao starijoj udovici ili nevesti. Ta misterija i
opipljivost bili su dragoceniji od samog kamena. Bili su...
trajni.
Kaj joj ga je pružio. Njihova rutina je funkcionisala po
principu ko ga nađe - njegovo je, ali sve što je iko od njih
našao i odneo u svojoj torbi na površinu, bilo je pažljivo
zabeleženo kamerom i na papiru. Kejt je pogledala mali,
istupljeni komad prošlosti u Kajevim prstima.
Da li joj nudi prsten zato što je ženski i otmen ili joj nudi
nešto drugo? Nije bila sigurna, pa je odmahnula glavom,
pokazavši na torbu na njegovom pojasu. Ako joj traži nešto,
želi da to bude učinjeno rečima.
Kaj je stavio prsten u torbu, obezbedio ga, a onda se
vratio poslu.
200
Mislio je da je razume, u jednu ruku. U drugu, Kaj je

shvatio da je ona misterija kao i more. Šta želi od njega? Ako
je ljubav u pitanju, to joj je dao. Ako je vreme, oboma ističe.
Želeo je da zahteva, navikao se da zahteva, ipak ona je
njegove mogućnosti blokirala jednim pogledom.
Rekla je da se promenila, da je tek počela da oseća da ima
kontrolu nad svojim životom. Mislio je da to razume, kao i
njenu snažnu potrebu za nezavisnošću. A ipak... On nikada
nije spoznao ništa osim nezavisnosti. On se, takođe,
promenio. Želeo je da mu ona postavi granice koje dolaze
sa zavisnošću. Njegove za nju i njene za njega. Da li je
trenutak ponovo pogrešan? Hoće li trenutak ikada biti
dobar?
Razmišljao je koliko je prokleto želi dok je sklanjao još
jedan kamen sa svog puta. Ne samo danas, već i za sutra. Ne
vezanu za njega, već privrženu njemu. Zašto ona to ne može
da razume?
Ona ga voli. To je nešto što noću šapuće dok je pospana
u njegovom zagrljaju. Ona nije žena koja koristi reči koje
nemaju značenje. Ipak, uz ljubav koju je on ponudio i ona
uzvratila, počela je da uzmiče pred njim, kao da može da joj
da samo deo, ali ne sve. Iznerviran, raščistio je još tereta.
Njemu treba i imaće sve.
Brak? Da li on to razmišlja o braku? Kejt je postala
usplahirena i napeta. Nije očekivala od Kaja da traži takvu
vrstu obavezivanja, takvu krajnost. Možda ga je pogrešno
razumela. Na kraju krajeva, teško je biti siguran u nečije
namere, a ipak, znala je koliko jasno ona i Kaj umeju da
komuniciraju pod vodom.
201
Bilo je toliko toga za razmatranje, za razmišljanje. On to

ne bi razumeo, razmišljala je Kejt. Kaj je čovek koji donosi
odluke naprečac i prihvata posledice. On ne bi razmišljao o
svim varijantama, o svim sta ako', o svim mogućnostima.
Ona mora o svemu tome da misli. Jednostavno nije umela
drugačije.
Kejt je posmatrala kako se nanosi i pesak razmiču i
stvaraju udubljene u okeanskom tlu. Van uticaja, razmišljala
je. Mogli bi da sklone sve slojeve i otkriju središte, ali
ponekad ono što nađu ispod, ne može da izdrži pritisak.
Hoće li se to dogoditi između nje i Kaja? Kako će njihova
veza izdržati pod pritiskom različitog načina života,
zahtevima njene profesije i njegove slobode? Hoće li ostati
netaknuta ili će početi da se rasipa sloj po sloj? Koliko će
tražiti od nje za sebe? A u ljubavi, koliko će sebe ona
izgubiti?
Tu mogućnost nije mogla da ignoriše, to je pretnja protiv
koje mora da izgradi čvrstu odbranu. Vreme. Možda je
vreme odgovor. Ali leto ističe.
Silina ispiranja isterala je mali predmet iz slojeva nanosa
i izbacila u vodu. Kejt ga je zgrabila i oštre ivice su joj
ogrebale dlan. Znatiželjno ga je okrenula da ga pogleda.
Pitala se da li je u pitanju kopča? Oblik se činio takvim i
skoro da je razaznala i deo za zatezanje. Kada je pošla da ga
pruži Kaju, izleteo je još jedan, pa još jedan.
Shvatila je iznenađeno da su u pitanju kopče za cipele.
Desetine njih. Ne, videla je kada je sve više počelo da iskače
u vodu. Stotine. Panično je počela da skuplja Što je više
202
mogla. Više stotina, shvatila je kada joj je srce zatutnjilo. Bilo

ih je na hiljade, doslovno na hiljade.
Držala je kopču u ruci i pobedonosno pogledala Kaja.
Našli su prtljag. Na manifestu Libertija nabrojane su kopče
za cipele. Pet hiljada kopči. Niko osim trgovca ne bi nosio
tako nešto u toj količini.
Dokaz. Mahnula je kopčom pokušavajući sporim
pokretom da pokupi čitav nalet koji je ispadao iz iskopine.
Dokaz, vikala je u mislima. Ispod njih se nalazi prtljag.
I blago. Samo treba da stignu do njih.
Kaj ju je uhvatio za ruke i klimnuo glavom znajući šta joj
je u mislima. Pod prstima je osetio snagu njenog pulsa. Želeo
je to za nju, uzbuđenje, oduševljenje koje proizilazi iz
otkrivanja nečega u šta je retko ko verovao. Naslonila je
obraz na njegovu nadlanicu, oči su joj se smejale, a kopče su
plutale oko njih. Kejt je želela da se nasmeje sve dok nije bila
previše slaba da stoji. Pet hiljada kopči za cipele odvešće ih
do škrinje sa zlatom.
Kejt mu je videla osmeh u očima i znala je da Kajeve
misli prate njene. Pokazao je na sebe, pa palcem nagore. Uz
minimum signala, rekao je Kejt da će isploviti da kaže Maršu
da ugasi motore. Bilo je vreme da se radi rukom.
Uzbuđeno je klimnula glavom. Jedva je čekala da počne.
Odmarajući se pri dnu, Kejt je posmatrala Kaja kako se
penje i nestaje joj sa vidika. Neobično, shvatila je da joj je
bilo potrebno da bude sama. Podelila je sa Kajem vrtoglavi
trenutak otkrića, a sada joj treba da ga upije.
203
Liberti se nalazio ispod nje, brod koji je njen otac tražio.

San koji je pažljivo i pomno istraživao, vesto proračunavao,
ali nikada nije našao.
Radost i tuga su se prožimale dok je skupljala kopče i
pažljivo ih odlagala u svoju torbu. Za njega. U tom trenutku
je osećala da mu je pružila sve što je uvek želela.
Pažljivo i ovog puta iz ličnih razloga, a ne zbog
dokumentovanja, počela je da fotografiše. Za mnogo
godina, razmišljala je. Za mnogo godina od ovog trenutka
pogledaće fotografiju na kojoj se uzdižu nanosi i
izleću delovi metala i sećaće se. Ništa joj neće oduzeti taj
trenutak tihog zadovoljstva.
Podigla je pogled zbog iznenadne tišine. Čistač se
primirio. Kaj je stigao do površine. Nanosi i
komadi zarđalog, ukrašenog metala počeli su ponovo da
padaju bez čistača da to remeti. More je bilo svet bez
zvuka, bez pokreta.
Kejt je pogledala iskopinu u okeanskom tlu. Skoro su tu.
Na trenutak je bila u iskušenju da počne ručno da čisti i traži,
ali sačekaće Kaja. Počeli su ovo zajedno i zajedno će završiti.
Zadovoljna, čekala ga je da se vrati.
Kada je primetila kretanje iznad sebe, počela je da daje
signal. Šaka joj se sledila u trenutku, potom njena ruka, rame,
pa i ostatak tela, deo po deo. Prišla je vešto kroz vodu,
uglađena i tiha. Smrtonosna.
Buka čistača je rasterivala stanovnike mora. Sad je nagla
tišina probudila znatiželju. Među jatima bezopasnih riba
klizila je, poput metka, dugačka ajkula.
204
Kejt je bila mirna. Jedva se usudila da diše jer se plašila

da će je mehurići privući. Kretala se polako, naizgled
nezainteresovano za nju. Možda je već uspešno lovila tog
dana. Ali čak i punog stomaka, ajkula će da napadne ono što
uznemiri njenu nestabilnu narav.
Procenila je da je dugačka tri metra. Deo njenog uma
prepoznao je da je veoma mala za ono što je prepoznala kao
tigrastu ajkulu. Uglavnom su te dvostruko veće. Ali je znala
da su njeni krupni zubi poput noževa, snažni, nemilosrdni i
fatalni.
Ako ostane mirna, velike su šanse da će je jednostavno
zaobići i nastaviti dalje u potrazi za zanimljivijim
vodama. Tako nešto je pročitala dok je udobno sedela za
svojim stolom pod svetlošću lampe. Tako nešto joj je Kaj
rekao kada su jednom mimo ručali na njegovom brodu. Sve
se to sada činilo tako dalekim i nestvarnim dok je gledala
gore i posmatrala predatora između sebe i površine vode.
Kretanje ih privlači, setila se dok se trudila da uključi
razum. Pokret koji pravi plivač kada cima nogama i
zamahuje rukama.
Ne paniči. Prisilila se da polako diše. Bez naglih pokreta.
Svoje nervozne ruke snažno je stisnula u mirne pesnice.
Bila je na skoro tri metra od nje. Kejt je videla sitne crne
oči i spore pokrete škrga. Disala je plitko i nije skretala
pogled s njenih očiju. Samo treba da bude savršeno mirna i
sačeka da ajkula nastavi dalje.
Ali Kaj. Kejtina usta su presušila kada je pogledala u
pravcu u kom je Kaj nestao pre nekoliko trenutaka. Vratiće
205
se svakog minuta, nesvestan šta vreba blizu dna. Čeka.

Obilazi.
Ajkula će osetiti nemir u vodi kako samo nepogrešiva
priroda grabljivice može da primeti. Cimanje Kajevih
stopala, njegovo mahanje rukama privući će ajkulu i
pre nego što Kejt dobije priliku da ga upozori na opasnost.
Biće obnevideo, bespomoćan, a onda... Krv joj se sledila.
Slušala je o ovom iskustvu, ali sad ga je doživela. Činilo se
da ju je hladnoća potpuno obuzela. Od straha joj se zavrtelo
u glavi. Ujela se za usnu sve dok joj bol nije raščistio misli.
Ne može da stoji mirno dok Kaj slepo uleće u smrtnu
zamku.
Spustivši pogled, ugledala je samostrel. Nalazio se na više
od metar od nje i u njemu nije bilo strela zbog bezbednosti.
Bezbednost, pomislila je panično. Nikada nije napunila
samostrel, a kamoli pucala iz njega. A prvo će morati da ga
dohvati. Postojaće samo jedna prilika. Znajući da nema
vremena da smiri živce, Kejt je preduzela prvi korak.
Držala je ajkulu na oku kada se polako pokrenula ka
samostrelu. U tom trenutku se činilo da samo obilazi i da
nije posebno zainteresovana ni za šta. Nijednom
nije pogledala u njenom pravcu. Možda će otići pre nego
što se Kaj vrati, ali njoj je potrebno to oružje. Drhtavim
prstima je dodirnula stražnji deo samostrela. Činilo se da je
vreme stalo. Njeni pokreti bili su tako spori, tako odmereni,
da se činilo kako se uopšte i ne kreće. Ali misli su joj divljale.
Kad je dohvatila oružje, videla je obris kako se polako
spušta sa površine. Ajkula se lenjo okrenula nalevo. Ka Kaju.
206
Ne! Misli su joj vrištale kada je uperila samostrel. Mislila

je samo na to da zaštiti ono što voli. Kejt je zaplivala napred
bez oklevanja i stala na put između Kaja i ajkule. Morala je
da se približi.
Um joj je sad bio hladan, od straha, od cilja. Po drugi put
je ugledala te sitne, smrtonosne oči. Ovog puta su
se usredsredile na nju. Ako nikada ranije nije videla
pravo zlo, Kejt je znala da ga sada gleda pravo u oči.
Ajkula je krenula ka njoj takvom brzinom da joj je srce
zastalo. Otvorila je čeljusti. Iza njih se nalazila crna, mračna
pećina.
Kaj je ronio brzo jer je želeo da se vrati do Kejt, jer je
želeo da potraži ono što ih je ponovo spojilo. Ako joj
je potrebno blago da bi smirila dušu, on će ga naći. Usput će
moći da otvore sva vrata koja su im potrebna i zaključaju sve
što treba da se zaključa. Uzbuđenje ga je obuzimalo dok je
zaranjao sve dublje.
Kada je primetio ajkulu, usporio je. I ranije je osetio taj
duboki, primitivni strah, ali nikada tako snažno. Bez obzira
što je to beskorisno u odnosu na takvog predatora,
posegnuo je za svojim nožem.
Ostavio je Kejt samu. Hladnokrvno se spremio za
napad.
Poput rakete, Kejt se pojavila između njega i ajkule.
Obuzeo ga je strah kakav dosad nije spoznao. Da li
je poludela? Ili jednostavno nije svesna? Nemajući vremena
da razmišlja, Kaj je pojurio kroz vodu ka njoj.
207
Bio je predaleko. To je znao dok ga je obuzimala panika.

Ajkula će je stići pre nego što se on približi dovoljno da
zabode nož u nju.
Kada je video šta drži u ruci i shvatio njenu nameru,
nekako je dvostruko ubrzao. Činilo se da se sve
odvija polako, a ipak, dešavalo se u tren oka. Video je
otvorene čeljusti kako se približavaju Kejt. Po prvi put u
životu molio se do poslednjeg daha.
Samostrel je opalio i zario se duboko u ajkulino meso.
Instinktivno, Kejt je potonula kada je ajkula nastavila napred
besna i u bolovima. Sada će je pratiti, znala je. Ako koplje
nije upalilo, stići će je za koji trenutak.
Kaj je video krv iz rane. Neće biti dovoljno. Ajkula se
cimnula kao da želi da odbaci koplje i usporila je kretanje.
Dovoljno. Bez jačeg naoružanja, Kaj joj je pao na leđa i zario
nož što je brže mogao zbog vode. Ajkula se besno okrenula.
Koristeći svu svoju snagu, Kaj se okrenuo sa njom i gurao
nož ispod stomaka i cepao nadole.
Proletelo mu je kroz glavu da trenutno drži smrt i bila je
hladna baš kako su pesnici opisali.
Nekoliko metara odatle, Kejt je posmatrala bitku. Telo i
um su joj bili tupi. Krv se razlivala u vodi. Ispustivši prazan
samostrel, posegnula je i ona za nožem i zaplivala ka njima.
Ali bilo je gotovo. U jednom trenutku su riba i Kaj bili
ispreplitani poput jednog oblika. Potom su se odvojili kada
je ajkulino telo beživotno potonulo na dno. Videla je te oči
poslednji put.
208
Snažno ju je zgrabio za ruku. Malaksala, Kejt je pustila

da je odvuče do površine. Bezbedan. To je bila jedina jasna
misao koju je njen um uspeo da formuliše. On je bezbedan.
Previše zadihan da bi govorio, Kaj ju je povukao ka
merdevinama. Video ju je kako se samo prevmula na palubu.
U trenu kad se i sam obreo tamo, video je dva peraja kako
presecaju vodu i nestaju tamo gde ih je krv privukla.
˝Šta kog đavola...˝ Poskočivši sa svog mesta, Marš je
pretrčao palubu do Kejt koja je i dalje ležala i borila se za
vazduh.
˝Ajkule.˝ Prekinuo ga je Kaj kada je kleknuo pored nje.
˝Morao sam brzo da je iznesem.˝ Spustio joj je ruku ispod
vrata i podigao je kako bi joj skinuo boce. ˝Kejt, da li ti se
vrti u glavi? Da li osećaš bolove... tvoja kolena, laktovi?˝
Iako se i dalje borila za vazduh, odmahnula je glavom.
˝Ne, ne, dobro sam.˝ Znala je da se brine da li joj je pozlilo
od nagle promene pritiska i trudila se da se primiri kako bi
ga razuverila. ˝Kaj, nismo bili toliko duboko nakon... kad
smo se vratili.˝
Klimnuo je glavom shvativši da je uznemirena, a ne da
su joj misli nepovezane. Ustao je i skinuo masku, pa je bacio
preko palube. Bes mu je pomogao da izniveliše bespomoćno
drhtanje. Kejt je samo privukla kolena grudima i naslonila
čelo na njih.
˝Hoće li me neko uputiti?˝, pitao je Marš gledajući čas u
jedno, čas u drugo. ˝Poslednje što znam jeste da se Kaj
vratio da se hvali pronalaskom kopči za cipele.˝
˝Prtljag˝, prošaputala je Kejt. ˝Našli smo ga.˝
209
˝Toliko mi je Kaj rekao.˝ Marš je pogledao brata čiji su

prsti na zglobovima bili beli od siline stiska dok je gledao ka
moru. ˝Tamo ste naleteli na neko društvo?˝
˝Naišla je ajkula. Tigrasta.˝
˝Umalo nije poginula˝, objasnio je Kaj. Bes je bio
direktan rezultat straha i podjednako smrtonosan. ˝Zaplivala
je tačno ispred nje.˝ Pre nego što je Marš stigao išta da kaže,
Kaj se okrenuo ka Kejt. ˝Jesi li zaboravila sve što sam te
naučio?˝, želeo je da zna. ˝Uspela si da završiš doktorat, ali
ne možeš da se setiš da treba da svedeš pokrete na minimum
kada naiđe ajkula? Znaš da ih pomeranje ruku i nogu privlači
i zaplivala si tačno ispred nje i mlatarala okolo kao da želiš
da se rukuješ sa njom. I uperila si prokleti samostrel koji će
je pre iznervirati nego naneti neku pravu štetu. Da se nisam
u tom trenutku spuštao, pocepala bi te na komade.˝
Kejt je polako podigla glavu. Koju god da je emociju
osećala do tog trenutka, zamenio ju je bes tako snažan da je
bacio senku na sve. Vešto je skinula peraja, masku i pojas sa
tegovima pre nego što je ustala. ˝Da se nisi u tom trenutku
spuštao˝ kazala je odsečno, ˝ne bi postojao razlog da
zaplivam tačno ispred nje.˝ Okrenula se i sišla stepenicama
u kabinu.
Na palubi je nastupila tišina koja je trajala ceo jedan
minut. Iznad njih su se čuli galebovi koji su potom skrenuli
ka zapadu. Znajući da tog dana više neće biti ronjenja, Marš
je prišao kormilu. Kada je provirio preko ograde, video je
tamnu mrlju krvi na površini vode.
210
˝Običaj je˝, kazao je okrenut bratu leđima, ˝da se zahvališ

kada ti neko spase život.˝ Nije sačekao odgovor kada je
upalio motor.
Potresen, Kaj je prošao prstima kroz kosu. Ajkulina krv
mu je ostala na prstima. Mirno je stajao i posmatrao ruke.
Nije bila nesmotrena, razmišljao je. Učinila je to
namerno. Kejt je namerno stala na put ajkuli. Zbog njega.
Rizikovala je svoj život da bi ga spasla. Protrljao je
lice obema rukama, pa krenuo ispod palube.
Zatekao ju je kako sedi na krevetu sa čašom u rukama.
Flaša brendija bila joj je pod nogama. Kada je podigla čašu
do usana, ruka joj je blago drhtala. Ispod tena koji joj je
sunce pružilo, lice joj je bilo ispijeno i bledo. Nikada ga niko
nije stavio na prvo mesto tako potpuno i nesebično. Nije
znao šta da kaže.
˝Kejt...˝
˝Trenutno nisam raspoložena da slušam kako neko viče
na mene˝, kazala mu je, pa ponovo otpila. ˝Ako
imaš potrebu da isprazniš bes, moraćeš da me preskočiš.˝
˝Ne želim da vičem.˝ Pošto se osećao podjednako
nestabilno kao ona, seo je pored, podigao flašu i direktno
otpio iz nje. Brendi je bio ljut i jak. ˝Na smrt si me prepala.˝
˝Neću se izvinjavati zbog onoga što sam učinila.˝
˝Treba da ti se zahvalim.˝ Otpio je ponovo i osetio kako
mu napetost u stomaku popušta. ˝Stvar je u tome što nisi
morala da uradiš to. Samo te je sreća spasla da te ne pocepa
na sitne komade.˝
211
Okrenula je glavu i pogledala ga. ˝Trebalo je da ostanem

bezbedna na dnu dok se ti baviš ajkulom pomoću noža.˝
Uzvratio joj je pogled istom merom. ˝Da.˝
˝I ti bi tako uradio da si bio na mom mestu?˝
˝To je drugačije.˝
˝Oh.˝ Podigla je čašu. Zastala je na trenutak da ga
osmotri, to sirovo tamno lice, kosa kojoj je bilo neophodno
sisanje, oči koje su odražavale more. ˝Da li bi mi objasnio tu
logiku?˝
˝Ne moram da je objašnjavam, jednostavno je tako.˝
Ponovo je nagnuo flašu. To mu je pomoglo da odagna slike
šta je sve moglo da joj se dogodi.
˝Ne, nije tako jednostavno i to je jedan od tvojih najvećih
problema.˝
˝Kejt, imaš li predstavu šta je moglo da se dogodi da nisi
imala sreće da pogodiš vitalnu tačku tim kopljem?˝
˝Da.˝ Dovršila je čašu i osetila kako napetost polako
popušta. Strah bi mogao neočekivano da se vrati, ali se
osećala dovoljno snažnom da se izbori sa njim. I sa besom.
Ma koliko ovo iskustvo bilo užasno, ponovo bi postavila
sebe između njega i opasnosti. ˝Razumem te savršeno. Sad
idem kod Marša.˝
˝Sačekaj trenutak.˝ Ustao je da joj prepreči put. ˝Zar ne
vidiš da ne bih mogao da podnesem da ti se nešto dogodilo?
Želim da se brinem o tebi. Treba mi da te čuvam.˝
˝Dok ti sam rizikuješ?˝, uzvratila je. ˝Da li to treba da
predstavlja ravnotežu naše veze, Kaj? Ti muškarac, ja žena?
Ja pečem hleb, ti loviš meso?˝
212
˝Zaboga, Kejt, nije tako prosto.˝

˝Zapravo, jeste tako˝, dobacila je. Boja joj se povratila u
lice. Noge su joj ponovo bile stabilne. I sada će je saslušati.
˝Želiš da budem tiha i smirena i da prihvatim bilo koji način
života koji ti odabereš. Želiš da radim kako ti kažeš, da se
povinujem tvojoj volji, iako znam šta si mislio o mom ocu.˝
Činilo joj se da više nema snage da se ljuti. Bila je samo
iscrpljena, slomljena do poslednje kosti jer se zaletela na zid
koji nije bio spreman da se sruši.
˝Ceo život sam radila sve što se njemu prohte˝, nastavila
je smirenijim tonom. ˝Bez talasanja, bez problema, bez
pobune. Pružio mi je odobrenje, ali ne iskreno poštovanje i
svakako ne iskrenu privrženost. Sada tražiš da učinim isto to
za tebe.˝ Nije osećala suze, samo iscrpljenost. ˝Šta misliš,
zašto oba muškarca, koje sam ikada volela, toliko žele da se
povinujem njihovoj volji? Šta misliš, zašto sam ih obojicu
izgubila jer sam se toliko trudila da učinim upravo to?˝
˝Ne.˝ Spustio joj je ruke na ramena. ˝To nije istina. Ne
želim to od tebe. Samo želim da se brinem o tebi.˝
Odmahnula je glavom. ˝U čemu je razlika, Kaj?˝,
prošaputala je. ˝U čemu je, kog đavola, razlika?˝ Gurnula ga
je da prođe i izašla na palubu.
213
12.
Pošto je na svoj tih i miran način Kejt to tražila, Kaj ju

je ostavio samu. Možda je tako najbolje, jer mu to pruža
vreme da razmisli i ponovo ustanovi šta želi.
Shvatio je da ju je povredio svojim strahovima, svojom
potrebom da se brine o njoj i tako pokvario njihovu već
ranjivu vezu.
U nekom trenutku je svojim optužbama pogodila pravo
u metu. Zaista je želeo da ona bude bezbedna i da se brine
o njoj, da on bude taj koji se znoji i preuzima rizike. U
njegovoj je prirodi da zaštiti ono što voli, a u Kejtinom
slučaju je možda to osećanje bilo previše snažno. Takođe,
on želi i da mu se drugi povinuju. Želeo je Kejt i bio je iskren
da prizna da je već u svojim mislima odredio uslove.
Potajno manipulisanje njenog oca je nerviralo Kaja, a
ipak, on je učinio isto to. Ne tako potajno, morao je
da prizna, ne tako suptilno, ali je radio istu stvar. Ipak, motivi
nisu bili isti. On je želeo da Kejt bude sa njim, da se prilagodi
njemu. Jednostavno je tako. Bio je siguran da bi mogao da
je usreći kad bi mu samo dozvolila.
Ali nikada nije uzeo u obzir da i ona možda ima svoje
zahteve i uslove. Sve do sad, Kaj nije razmišljao o tome kako
bi se on prilagodio njima.
214
U svitanje, kada je Kaj dovršavao natpis na svojoj

jedrilici, bilo je veoma tiho. Veći deo noći je proveo u
radionici i pružio Kejt, a i sebi, prostora da razmisli. Sad kada
je noć prošla, samo jedno je ostalo jasno. Voli je. Ali je
uvideo da to možda nije dovoljno. Iako je sve vreme bio
nestrpljiv, suzdržavao se. Možda je morao da prepusti njoj
da mu pokaže šta će se desiti.
Narednih nekoliko dana će se usredsrediti na
iskopavanje prtljaga koji je potonuo pre dva veka. Što duže
budu tražili, blago će biti sve veći simbol za njega. Ako joj
to obezbedi, to će biti kraj pustolovine za oboje. Kada se
bude završilo, oboje će imati šta su hteli. Ona ispunjenje
očevog sna, a on zadovoljstvo da je gleda kako se toga
oslobađa.
Kaj je zatvorio vrata radionice i pošao ka kući. Za
nekoliko dana, pomislio je pogledavši preko ramena, imaće
još nešto da joj pruži. Još nešto da joj ponudi.
Bio je na nekoliko koraka od kuće kada je kroz kuhinjski
prozor namirisao jutarnje arome kafe i slanine. Kada je ušao,
Kejt je stajala za šporetom. Nosila je dugačku majicu preko
kostima, bila je bosa i puštene kose. Video je svetle obrise
pega na njenom nosu, kao i blede blage obline njenih usana.
Obuzela ga je želja da je zagrli toliko snažna da je morao
da zastane i uhvati dah. ˝Kejt...˝
˝Mislila sam da treba dobro da doručkujemo pošto nas
čeka dugačak dan.˝ Čula ga je kako ulazi, osetila ga je. Pošto
su joj zbog njega kolena zaklecala, govorila je kratko. ˝Volela
bih da krenemo ranije.˝
215
Posmatrao ju je kako razbija jaje u tiganj gde je belance

odmah počelo da cvrči i da rumeni po ivicama. ˝Kejt, voleo
bih da razgovaramo.˝
˝Razmišljala sam, možda ipak možemo da iznajmimo
profesionalni brod˝, prekinula ga je, ˝a možda i da
angažujemo dva ronioca. Iskopavanje će ići veoma sporo
ako budemo radili samo nas dvoje. Krajnje je vreme da
potražimo oruđe kojim ćemo sve podići.˝
Dugi dani na suncu su joj posvetlili kosu. Stvorile su se
razne nijanse tako da ga je podsećala na meko krzno jelena.
˝Ne želim sada da razgovaram o poslu.˝
˝To ne možemo još dugo da odlažemo.˝ Vešto je
pokupila jaja i prebacila ih u tanjir. ˝Počinjem da mislim da
treba da ubrzamo iskopavanje, da ne odugovlačimo još,
može se reći, nekoliko nedelja. Naravno, ako govorimo o
iskopavanju čitavog nalazišta, može da potraje mesecima.˝
˝Ne sada.˝ Kaj je ugasio plin. Uzeo je oba tanjira od Kejt
i odložio ih na sto. ˝Čuj, moram da uradim nešto i nisam
siguran da ću to učiniti vešto.˝
Kejt se okrenula, uzela escajg iz fioke i prišla stolu. ˝Šta?˝
˝Da se izvinim.˝ Kada ga je ponovo pogledala na svoj
hladan i tih način, opsovao je. ˝Ne, neće biti vešto.˝ ˝Nije
neophodno.˝
˝Da, neophodno je. Sedi.˝ Duboko je uzdahnuo pošto je
ostala da stoji. ˝Molim te˝, dodao je, a potom privukao i sebi
stolicu. Kejt je sela prekoputa njega bez reči. ˝Juče si mi
spasla život.˝ Čak i kada je to naglas izgovorio, osećao je
napetost. ˝Ni manje ni više nego život. Nikada ne bih uspeo
216
da savladam tu ajkulu samo nožem. Jedini razlog što sam

uspeo jeste to što si je ti ranila i skrenula joj pažnju.˝
Kejt je podigla kafu i otpila kao da razgovaraju o
vremenu. To je bio njen jedini način da odagna slike onoga
što je moglo da se desi. ˝Da.˝
Uz nervozan smeh, Kaj je počeo da se igra doručkom.
˝Ne nameravaš da mi olakšaš, zar ne?˝
˝Ne, ne bih rekla.˝
˝Nikada se nisam toliko uplašio˝, kazao je tiho. ˝Ni za
sebe, i sasvim sigurno, ni za koga drugog. Mislio sam da te
je stigla.˝ Podigao je pogled i sreo njene smirene, strpljive
oči. ˝I dalje sam bio previše daleko da bih učinio nešto po
tom pitanju. Da...˝
˝Ponekad je najbolje da se ne razmišlja o onome što je
moglo da bude.˝
˝U redu.˝ Klimnuo je glavom i uhvatio je za ruku. ˝Kejt,
kada sam shvatio da si se dovela u opasnost da bi me
zaštitila, nekako sam se osećao mnogo gore. Dovoljno je
loša mogućnost da ti se nešto dogodi, ali da ti se nešto
dogodi zbog mene, to je nepodnošljivo.˝
˝Ti bi zaštitio mene.˝
˝Da, ali...˝
˝Ne bi trebalo da postoji to ali, Kaj.˝
˝Možda ne bi˝, složio se, ˝ali ne mogu da obećam da ga
neće biti.˝
˝Promenila sam se.˝ Ta činjenica ju je ispunjavala
neobičnim osećajem moći i napetosti. ˝Predugo sam
217
kanalisala sopstvene želje jer sam mislila da će se nekako

odobravanje poistovetiti sa ljubavlju. Sada sam pametnija.˝
˝Ja nisam tvoj otac, Kejt.˝
˝Nisi, ali i ti imaš način da mi namećeš svoju volju. Za to
sam, donekle, ja kriva.˝ Glas joj je bio smiren, uravnotežen,
kao kada drži predavanja svojim đacima. Nije spavala dok je
Kaj provodio sate u svojoj radionici. Kao i on, provela je
noć razmišljajući i u potrazi za pravim odgovorima. ˝Pre
četiri godine sam morala da popustim jednom od vas
dvojice, a drugog da odbijem. To mi je slomilo srce. Danas
znam da prvo moram da odgovorim sebi.˝ Jedva da je
dotakla doručak kada je odnela tanjir do sudopere. ˝Volim
te, Kaj˝, prošaputala je. ˝Ali prvo treba da odgovorim sebi.˝
Ustao je, prišao i spustio joj ruke na ramena. Nekako ga
je privukla ta iznenadna snaga koja se činila tako moćnom, a
istovremeno ga je plašila. ˝U redu.˝ Kada se okrenula u
njegov zagrljaj, svet je nekako delovao mirniji. ˝Samo me
obavesti kako odgovor glasi.˝
˝Kada budem mogla.˝ Zažmurila je i snažno ga grlila.
˝Kada budem mogla.˝
Tri duga dana su ronili i uklanjali nanose radi novih

otkrića. Uz pomoć malog dizača i sopstvenih ruku, našli su
mnogo šta praktično, predivno i obično. Od ukupno deset,
našli su više od osam hiljada ukrašenih lula koje su nabrojane
u manifestu Libertija. Barem polovina je bila očuvana, a Kejt
je bila oduševljena. Bile su to lule od gline čije su kugle bile
iscrtane u hrastovo lišće ili veze grožđa i cveća. U zanosnom
218
trenutku zadovoljstva, fotografisala je Kaja kako prinosi

jednu lulu usni.
Znala je da će joj se na aukciji isplatiti ova investicija. Uz
to, donacija koju će uručiti muzeju u očevo ime polako je
rasla. Ali iznad svega, otkriće tolikog broja lula na olupini
samo je doprinosilo njihovoj tvrdnji da je brod bio engleski.
Bilo je i burmutica, na hiljade njih, te nije bilo sumnje da
su našli trgovački brod Liberti. Našli su posuđe, neko je bilo
otmeno, a neko sasvim obično, ali ga je, takođe, bilo u
velikom broju. Njihova lista iskopanih predmeta je porasla
mnogo više nego što je Kejt mogla da zamisli, ali još nisu
našli škrinju sa zlatom.
Smenjivali su se u iznošenju pronalazaka na površinu.
Koristili su prevrnutu plastičnu kantu za đubre ispunjenu
vazduhom kako bi pomogli podizanje. Čak i uz ovo,
napravili su posebnu gomilu na morskom dnu. Ponovo su
radili sami, nije bilo potrebe da angažuju Marsa da im
pomaže. Kao i na početku, projekat je postao lični posao
samo za njih dvoje. Ono što su našli postao je lični trijumf.
A ono što nisu, lično razočaranje.
Kejt je preuzela na sebe da se pozabavi burmuticama i
prenosila ih je do korpi. Već je planirala da lično
očisti nekoliko njih. Ispod slojeva vremena, tu možda
postoji nešto otmeno, ukrasno ili ružno. Nije joj bilo važno
šta će zateći sve dok ima šta da se nađe.
Čaj, šećer i druge namirnice koje je trgovački brod
prenosio odavno su nestale bez traga. Sada je sa
Kajem nalazila čvrste predmete jedne civilizacije koji su
preživeli vekove u moru. Lula namenjena čoveku iz
219
osamnaestog veka nikada nije stigla do Novog sveta. Inače

bi je to rastužilo, ali pošto je lula preživela, i ona je mogla
da je drži u ruci više od dvesta godina kasnije, Kejt je
tiho likovala. Neke stvari traju uprkos vremenu.
Posegnuvši ispod, poremetila je nešto što je ležalo među
natrpanim burmuticama. Automatski je cimnula ruku nazad.
Sećanje na ražu i ostale opasnosti i dalje je bilo sveže. Kada
je mali okrugli predmet zazveckao uz kutiju i umirio se, srce
joj je zalupalo brže. Plašeći se da ga dodirne, Kejt je pružila
ruku. Prstima je držala zlatan novčić iz drugog doba.
Iako je pročitala da je velika verovatnoća da tako bude,
nije očekivala da će biti tako sjajan i čist kao onog dana kada
je napravljen. Komadi srebra koje su našli pocrneli su,
metalni predmeti su korodirali, a neki su čak i zarđali do
neprepoznatljivosti. Zlato ipak nije. Novčić koji je izvukla iz
morskog dna, namignuo joj je.
Poticao je iz Engleske. Davno preminuli kralj ju je
posmatrao. Ispisan datum bio je 1750. godina.
Kaj! Nesmotreno je izgovorila njegovo ime. Premda je
zvuk bio prigušen i nerazumljiv, okrenuo se. Ne mogavši da
sačeka, Kejt je zaplivala ka njemu i čvrsto držala novčić.
Znao je onog trenutka kad mu se obratila. Samo ju je
pogledao u oči. Uhvatio je za ruku i prineo je usnama. Našla
je šta je želela. Bez nekog poznatog razloga, osetio se
prazno. Vratio joj je novčić u ruku i sklopio joj prste oko
njega. Zlato je njeno.
Plivajući pored nje, Kaj je došao do mesta gde je našla
novčić. Zajedno su raščišćavali uz sve strpljenje koje su
uspeli da prizovu. Za dvadeset minuta, koliko im
220
je preostalo, našli su još samo pet novčića. Pažljivo, kao

da su od stakla, Kejt ih je odložila u torbu. Oboje su uzeli po
jednu korpu punu predmeta i isplivali na površinu.
˝Tu je, Kaj.˝ Kejt je pustila masku iz usta kada je Kaj
prebacio prvu korpu preko ograde. ˝To je Liberti, dokazali
smo.˝
˝Jeste Liberti˝, složio se i uzeo drugu korpu od nje.
˝Završila si ono što je tvoj otac započeo.˝
˝Da.˝ Otkačila je boce, ali je osetila kako joj s ramena
spada mnogo veći teret. ˝Završila sam.˝ Zarila je ruku
u torbu i izvadila šest sjajnih novčića. ˝Ovi su ispali. Još uvek
nismo našli škrinju. Ako i dalje postoji.˝
Već je razmišljao o tome, ali ne i kako da joj saopšti svoju
teoriju. ˝Možda su odneli škrinju na drugi deo broda kada ih
je stigla oluja.˝ To je bila mogućnost koja im je pružala nadu
da je škrinja i dalje tu.
Kejt je spustila pogled. Sjajan metal kao da joj se rugao.
˝Moguće je da su spakovali zlato u neki od čamaca za
spašavanje. Priča preživelog nije jasna nakon što je brod
počeo da se raspada.˝
˝Svašta je moguće.˝ Nakratko joj je dodirnuo obraz pre
nego što je počeo da svlači opremu. ˝Uz malo sreće i malo
više vremena, možda ćemo naći sve.˝
Nasmešila mu se kada je vratila novčiće u torbu. ˝Onda
možeš da kupiš svoj brod.˝
˝A ti da odeš u Grčku.˝ Skinuo se do kupaćeg kostima,
pa prišao kormilu. ˝Treba nam punih dvanaest sati pauze pre
nego što ponovo zaronimo, Kejt. Već smo previše
rizikovali.˝
221
˝U redu je.˝ Pozabavila se skidanjem svog odela. Njoj je

potrebno dvanaest sati, shvatila je, i iz drugih razloga, ne
samo zbog ostatka azota.
U povratku nisu mnogo razgovarali. Trebalo je da se
raduju. Kejt je to znala i mada je pokušala, nije
mogla ponovo da oseti onaj brzi nalet emocija koji ju je
obuzeo kada je podigla onaj prvi novčić.
Shvatila je da, kad bi mogla, vratila bi se nekoliko nedelja
unazad u vreme kada je zlato bilo daleki cilj, a potraga
predstavljala sve.
Ostatak dana su prebacivali iskopine s Kajevog broda do
njegove kuće, odvajali ih i beležili. Već je odlučila
da kontaktira Park službu. Njihov savet za smeštanje
toliko artefakata bio bi neprocenjiv. Kada plati poreze, ime
njenog oca će biti zauvek upamćeno. I, razmišljala je,
daće Kaju šta god bude želeo od iskopanih predmeta.
Njihov prvobitni dogovor joj više nije bio važan. Ako
želi polovinu, daće mu je. Sada je shvatila da samo želi prvu
činiju koju je našla, pocrneli srebrni novčić, kao i onaj jedan
zlatni koju ju je doveo do još pet drugih.
˝Možda bi trebalo da razmotrimo ulaganje u mali
elektrolitski redukcioni čistač˝, promrmljao je Kaj dok je u
ruci prevrtao predmet za koji mu se činilo da je srebrna
burmutica. ˝Mogli bismo lično da sredimo ove predmete.˝
Kada je to rekao, odložio je kutiju. ˝Moraćemo da
razmislimo o većem brodu i opremi. Možda je najbolje da
prestanemo da ronimo naredna dva dana da sve to
organizujemo. Prošlo je šest nedelja, a jedva da smo
zagrebali površinu onoga što se dole nalazi.˝
222
Klimnula je glavom. Nije bila sigurna zašto ima potrebu

da zaplače. U pravu je. Vreme je da nastave dalje, da prošire
potragu. Kako da mu objasni da ne želi ništa više iz mora
kad ne može da objasni ni sebi? Dok je sunce zalazilo,
posmatrala ga je kako marljivo beleži preostale predmete.
˝Kaj...˝ Zastala je jer nije nalazila reči da mu saopšti ono
što je osećala. Tugu, prazninu, potrebu.
˝Šta nije u redu?˝
˝Ništa.˝ Ali je ustala i uhvatila ga za ruke. ˝Pođimo sad
gore˝, kazala je tiho, ˝vodi ljubav sa mnom dok sunce u
potpunosti ne zađe.˝
Pitanja su mu se preplitala po mislima, ali je ubedio sebe
da mogu da pričekaju. Čežnja koju je u njoj osetio, dodirnula
je njegovu. Želeo je da joj pruži i da od nje uzme ono što
nije mogao nigde drugo da nađe.
Kada su ušli u spavaću sobu, bila je okupana toplim
sunčevim svetlom. Nebo je polako primalo crvenu
boju kada je legao pored nje. Pružila je ruke da ga zagrli.
Odvojila je usne. Ne želeći da žure, svlačili su jedno drugo.
Bez ograničenja. Ležali su telo uz telo. Dodirivali su se
usnama.
Poljupci, dugi i strasni, vodili su ih daleko od običnog
sveta i vremena. Osećali su na hiljade emocija i nisu
postavljali pitanja. Nije bilo prošlosti, nije bilo sutrašnjice,
samo taj trenutak. Njeno telo se oslobodilo pod njegovim, a
njene usne su bile gladne i tražile su još.
Niko drugi... Niko drugi je nije tako bez muke doveo do
ludila. Ni sa kim pre njega nije bila tako potpuno svesna svog
223
tela. Lagani dodiri niz njenu kožu za sobom su ostavljali trag

zadovoljstva od kog nije mogla da pobegne.
I dalje su mirisali na more. Dok se zadovoljstvo množilo,
mogli su da se nalaze i kilometrima ispod površine mora i da
se kreću slobodno bez strogih pravila gravitacije. Ovde
nema pravila.
Dok su njegove ruke vodile njene emocije na površinu,
isto tako su i njene uzvraćale. Istraživala je napete mišiće
njegovih leđa i ramena. Uživala je u osećaju suptilne
promene dok se pomera. Koža mu je bila glatka, ali su se
mišići osećali ispod nje. Ruke su mu bile nežne, ali dlanovi
grubi. Bio je vitak, ali tu nije bilo mekoće.
Iznova i iznova ga je dodirivala i ljubila želeći da ga upije
u sebe. Iznad svega, želela je da ovaj put oseti sve što su
ikada imali zajedno. Sećala se kako su tu vodili ljubav
prvi put. Prvi put... i poslednji. Kad god bi pomislila na
njega, setila bi se tihog svetla sumraka i udaljenog šuma
talasa.
Nije razumeo zašto oseća takvu zauzdanu potrebu kod
nje, ali je znao da joj je potrebno sve što on može da
joj pruži. Voleo ju je, možda ne nežno koliko bi mogao,
ali snažnije nego ikada.
Dodirnuo ju je. ˝Ovde˝, šaputao je Kaj koristeći vrhove
prstiju da bi je uzbudio. Kada je uzdahnula i izvila se,
posmatrao ju je. ˝Tako si meka i topla.˝
Okusio ju je. ˝A ovde...˝ Jezikom ju je gurnuo preko
ivice. Kad ga je zgrabila za ruke, zaječao je. Zadovoljstvo je
usledilo jedno za drugim. ˝Imaš ukus iskušenja... Slatko, a
zabranjeno. Kaži mi da želiš više.˝
224
˝Da.˝ Reč se otela poput uzdaha. ˝Želim više.˝

I pružio joj je više.
Iznova i iznova ju je uzdizao i posmatrao zapanjeno
zadovoljstvo na njenom licu, osećao je to u izvijanju njenog
tela, čuo je to u njenim kratkim uzdasima. Bila je
bespomoćna, bezumna, njegova. Ušao je u nju jezikom i
osećao je kako dolazi do vrhunca, talas za talasom.
Kada je zadrhtala, podigao se uz njeno telo, hitrih ruku,
usana vrelih i otvorenih. Najednom se, uz nalet snage,
okrenula i popela na njega. U roku od nekoliko sekundi
oduzela mu je vodstvo. Cela je bila vatra, brza i ženstvena
kada je preuzela kontrolu.
Kretali su se zajedno požudno i nesmotreno. Šapati su
bili nerazumljivi, briga je bila zaboravljena. Imali su samo
jedan cilj na umu. Zadovoljstvo. Slatko, zabranjeno
zadovoljstvo.
Drhteći i čvrsto zagrljeni, stigli su do cilja zajedno.
Zora je svitala, bistra i mirna dok je Kejt ležala i
posmatrala Kaja kako spava. Znala je šta mora da učini za
oboje, oboma. Sudbina ih je drugi put spojila. Neće ih spojiti
ponovo.
Pregovarala je sa Kajem, ponudila mu je deo zlata za
njegove veštine. Na početku je verovala da želi blago, da joj
je ono potrebno da bi dobila izbor koji ranije nije imala. Taj
izbor. Sada, znala je da ne želi sve. Još stotinu puta više blaga
ne bi promenilo ono što je između nje i Kaja, ono što ih
spaja i što ih razdvaja.
Voli ga. I shvata da, na svoj način, voli i on nju. Da li to
menja razlike između njih? Da li će zbog toga biti spremna
225
da se odrekne sopstvenog života da bi se prilagodila

njegovom ili da traži od njega da učini isto?
Njihovi svetovi nisu ništa bliži nego pre četiri godine.
Njihove želje nisu usklađenije. Sa zlatom koje mu
bude ostavila, moći će da uradi šta god poželi od svog
života. Njoj za to nije trebalo blago.
Ako ostane... Ne mogavši da se zaustavi, Kejt mu je
dodirnula obraz. Ako ostane, sahraniće sebe zbog njega.
Na kraju će zamrzeti sebe zbog toga i on će nju prezreti.
Bolje je da uzmu ono što su imali u ovih nekoliko nedelja,
nego da to zacrne godinama razočaranja.
Blago mu je bilo važno. Rizikovao je zbog njega i radio
je na tome. Obezbediće ocu mesto za sećanje. Kaj će dobiti
ostalo.
Tiho se obukla dok ga je posmatrala kako spava.
Nije joj trebalo dugo da pokupi ono sa čime je došla.
Snela je kofer i pažljivo spakovala ono što je ponela sa
sobom od Libertija. U jednu kutiju je smestila
činiju zamotanu u slojeve novina. Novčiće, pocrneli srebrni
i sjajni zlatni, spakovala je u mali novčanik.
Podjednako pažljivo je spakovala film sa fotografijama koje
je napravila dok su boravili ispod okeana.
Prethodno je već obeležila ono što je namenila muzeju.
Ostavila je spisak na stolu i izašla iz kuće.
Ubedila je sebe da će rastanak biti lakši ako ne ostavi
poruku, ali je ipak oklevala. Kako će je onda razumeti?
Nakon što je odložila kofer u auto, vratila se u kuću. Tiho je
odnela pet zlatnih novčića na sprat i smestila ih na Kajev
226
ormarić. Pogledala ga je poslednji put kako spava, pa

ponovo izašla.
Odvojiće još jedan trenutak za more. Na tihom
jutarnjem vazduhu Kejt je prošetala po dinama.
Sećaće ga se ovakvog, praznog, beskrajnog i punog
zvukova. Morska pena uz pesak, belo na belom. Uvek će je
dozivati ono što se nalazi ispod površine, sećanje na mir,
uzbuđenje, na to što je sve podelila sa Kajem. Samo jedno
leto, pomislila je. Život se sastoji iz četiri godišnja doba, ne
iz jednog.
Bližilo se podne i njeno vreme je isteklo. Okrenula se i
gledala ostrvo dok joj za oko nije zapao vrh svetionika. Neke
stvari traju, pomislila je uz osmeh. Naučila je mnogo toga za
nekoliko kratkih nedelja. Konačno je bila svoja. Mogla je da
izgradi sebi život. Kao profesor, govorila je sebi da je znanje
dragocenost. Ali zbog toga ju je prožimao osećaj
usamljenosti. Ostavila je prazno more iza sebe.
Dok se vraćala ka autu, ma koliko to želela da učini, Kejt
namerno nije pogledala ka kući. Nije morala ponovo da je
vidi da bi je zapamtila. Da je bilo drugačije... Kejt je
posegnula za vratima auta. Bila je na centimetar od njih kada
se naglo okrenula.
˝Šta to, kog đavola, radiš?˝
Kada je videla Kaja, osetila je kako se njena rešenost
urušava, a potom ponovo izgrađuje. Jedva da je bio budan i
jedva obučen. Oči su mu bile teške od sna, a
kosa razbarušena od kreveta. Imao je na sebi samo
pocepane farmerke. Prekrstila je ruke i nadala se da će joj
glas biti snažan i jasan.
227
˝Nadala sam se da ću otići pre nego što se probudiš.˝

˝Otići?˝ Pogledao ju je pravo u oči. ˝Gde?˝
˝Vraćam se u Konektikat.˝
˝Oh?˝ Zakleo se da se neće nervirati. Ovog puta ne.
Ovog puta bi to moglo da bude fatalno po oboje. ˝Zašto?˝
Živci su je izdavali. Pitanje je bilo dovoljno tiho, ali
poznavala je taj hladan, ravan izraz u njegovim očima. Jedan
pogrešan potez i skočiće. ˝Sam si juče rekao, Kaj, kada smo
se vratili sa ronjenja. Uradila sam ono zbog čega sam došla.˝
Otvorio je šaku. Pet novčića je zasijalo pod jutarnjim
suncem. ˝Šta je s ovim?˝
˝Ostavila sam ih tebi.˝ Progutala je knedlu. Više nije bila
sigurna koliko će još moći da priča, a da ne izgleda kao da će
se slomiti na dva dela. ˝Blago mi nije važno. Tvoje je.˝
˝Kako si velikodušna ˝ Okrenuo je šaku i bacio novčiće
u pesak. ˝Ovoliko mi to zlato znači, profesorka.˝
Gledala je zlato na zemlji ispred sebe. ˝Ne razumem te.˝
˝Ti si želela blago˝, prebacio joj je, ˝Meni nikada nije bilo
važno.˝
˝Ali rekao si˝, počela je, a potom odmahnula glavom.
˝Kada sam došla, prihvatio si posao zbog blaga.˝
˝Prihvatio sam posao zbog tebe. Ti si želela zlato, Kejt.˝
˝Nije u pitanju novac.˝ Provukavši prste kroz kosu,
skrenula je pogled. ˝Nikada nije bio u pitanju novac.˝
˝Možda nije. U pitanju je bio tvoj otac.˝
Klimnula je glavom jer je to istina, ali je više nije bolela.
˝Završila sam što je on započeo i pružila sam sebi nešto. Ne
želim više novčića, Kaj.˝
228
˝Zašto ponovo bežiš od mene?˝

Polako se ponovo okrenula ka njemu. ˝Stariji smo četiri
godine nego ranije, ali smo isti ljudi.˝
˝I?«
˝Kaj, kada sam prošli put otišla, to je delom bilo zbog
mog oca, zato što sam mislila da mu dugujem svoju odanost.
Ali da sam mislila da želiš mene... mene˝, ponovila je
pokazavši palcem na svoje srce, ˝a ne ono što si želeo da
budem, i da sam mislila da možemo da imamo zajedničku
budućnost, ne bih otišla. Ne bih odlazila ni sad.˝
˝Odakle ti pravo da odlučuješ šta ja želim i osećam?˝
Okrenuo se od nje jer je bio previše besan da bi joj bio blizu.
˝Možda sam pogrešio, možda sam previše
toga pretpostavljao pre četiri godine. Prokletstvo, platio
sam za to, Kejt! Plaćao sam svaki dan otkako si otišla, pa
sve dok se nisi vratila. Ovog puta sam radio sve što je u
mojoj moći da budem pažljiv, da te ne pritiskam, da te
ne uzimam zdravo za gotovo. A onda se probudim i shvatim
da si otišla bez reči.˝
˝Ne postoje reči, Kaj. Uvek sam ti upućivala previše reči,
a ti meni premalo.˝
˝Ti si bolja sa rečima nego ja!˝
˝U redu, onda ću ih iskoristiti. Volim te.˝ Čekala je da se
okrene ka njoj. Ponovo se u njemu video nemir. Suzdržavao
ga je snagom volje. ˝Uvek sam te volela, ali mislim da znam
svoja ograničenja. Možda znam i tvoja.˝
˝Ne, previše razmišljaš o ograničenjima, Kejt, a
nedovoljno o mogućnostima. Ranije sam te pustio da odeš.
Ovaj put nećeš to tako lako učiniti.˝
229
˝Moram da budem svoja, Kaj. Ne želim da živim ostatak

života kao što sam živela do sad.˝
˝Ko to traži od tebe?˝, prasnuo je. ˝Ko to, dođavola, želi
da budeš bilo šta drugo osim onoga što već jesi? Krajnje je
vreme da prestaneš da poistovećuješ ljubav i odgovornost i
da počneš da je posmatraš iz drugog ugla. Ljubav je deljenje,
pružanje i uzimanje i smejanje. Ako ti tražim da mi pružiš
deo sebe, daću i ja tebi deo sebe.˝
Nije mogao da se zaustavi kada joj je prišao i uhvatio je
za ruke, kao da će zbog tog kontakta bolje da ga razume.
˝Ja ne želim tvoju neprekidnu posvećenost. Ne želim da
imaš obavezu prema meni. Ne želim da idem kroz život i
mislim da sve što činiš - činiš da bi meni
udovoljila. Prokletstvo, ne želim takvu odgovornost.˝
Gledala ga je bez reči. Nikada joj nije rekao ništa tako
jednostavno i bez skrivenog značenja. Nada se probudila u
njoj. Ipak, govorio joj je samo ono što ne želi. Kada joj bude
predstavio drugu stranu medalje, ta nada će nestati.
˝Kaži mi šta želiš.˝
Imao je samo jedan odgovor. ˝Pođi sa mnom na
trenutak.˝ Uhvatio ju je za ruku i poveo ka radionici. ˝Ovo
sam započeo jer sam uvek obećavao sebi da ću to učiniti.
Razlozi su se odavno promenili.˝ Skinuo je rezu i otvorio
vrata.
U prvom trenutku nije videla ništa. Kada su joj se oči
privikle na tamu, zakoračila je unutra. Brod je bio
skoro završen. Jarbol je bio išmirglan, ofarban i postavljen
i samo je čekao da ga Kaj iznese i zakači jedro. Bio je lep, čist
230
i jednostavan. Kejt je mogla da zamisli kako će ploviti kroz

vetar. Slobodan, lak i vešt.
˝Prelep je, Kaj. Uvek sam se pitala...˝ Zastala je kada je
pročitala ime ispisano na boku.
Druga šansa.
˝To je sve što želim od tebe˝, kazao joj je Kaj pokazavši
na te dve reči. ˝Brod je tvoj. Kad sam ga započeo, mislio sam
da ga pravim za sebe. Ali napravio sam ga za tebe jer sam
znao da je to jedan od snova koji ćeš podeliti sa mnom. Ja
samo želim ono što je na njemu ispisano, Kejt. Za nas
oboje.'1 Bez reči ga je gledala kako se naginje preko desne
strane jedrilice i otvara mali pretinac. Odatle je izvadio malu
kutiju.
˝Odneo sam ga na čišćenje. Ranije nisi htela da ga
prihvatiš.˝ Podigao je poklopac i otkrio dijamant koji
je našao, a koji se sada sijao u jednostavnom zlatnom
prstenu. ˝Nije me ništa koštao nije napravljen posebno
za tebe. To je nešto što sam našao pod gomilom kamenja.˝
Kada je htela da progovori, podigao je ruku. ˝Stani!
Želela si reči, nisam još završio. Znam da moraš da predaješ,
ne tražim ti da se odrekneš toga. Tražim ti da mi pružiš još
jednu godinu ovde na ostrvu. Ovde postoji škola, nije Jejl, ali
ljudi i dalje treba da se obrazuju. Godinu dana, Kejt. Ako
posle toga shvatiš da ne želiš ovo, vratiću se sa tobom.˝
Podigla je obrve. ˝Vratićeš se? U Konektikat? Ronićeš u
Konektikatu?˝
˝Ako je to ono što je potrebno.˝
231
Kompromis... Bila je zbunjena. Da li joj je to ponudio da

prilagodi svoj život njenom? ˝A ako to ne bude ono što ti
želiš?˝
˝Dođavola, onda ćemo probati na nekom trećem mestu!
Naći ćemo neko mesto na pola puta. Možda ćemo se
preseliti deset puta u narednih nekoliko godina. Kakve veze
ima?˝
Kakve veze ima? Pitala se dok ga je posmatrala. Nudi joj
ono što je celog života čekala. Ljubav bez lanaca.
˝Želim da se udaš za mene.˝ Pitao se da li ju je ta
jednostavna izjava potresla koliko i njega. ˝Sutra nije
dovoljno brzo, ali ako bi mi pružila tu jednu godinu, mogao
bih da sačekam.˝
Blago se nasmešila. Ne bi mogao nikada da sačeka. Kada
je bude ubedio da mu obeća tu godinu, suptilno, a zapravo i
ne tako suptilno, ubeđivaće je sve dok se ne budu našli pred
oltarom. Skoro da je bila u iskušenju da ga natera da se
potrudi.
Ograničenja? Zar je govorila o ograničenjima? Ljubav
nema granice.
˝Ne˝, odlučila je naglas. ˝Dobićeš tu godinu samo ako ja
dobijem prsten. I ono što uz njega ide.˝
˝Dogovoreno!˝ Uhvatio ju je za ruku brzo kao da se
plašio da će se predomisliti. ˝Kada ga stavim, gotova
si, profesorka.˝ Izvadio je prsten iz kutije i stavio joj ga
na prst. Tiho je opsovao i odmahnuo glavom. ˝Preveliki je.˝
˝U redu je. Držaću šaku sklopljenu narednih pedeset
godina.˝ Nasmejala se i bacila mu se u zagrljaj. Sve sumnje
232
su nestale. Uspeće. Na jugu, na severu ili bilo gde na pola

puta.
˝Odnećemo da ga smanje˝, prošaputao joj je uz vrat.
˝Samo ako to mogu da učine dok mi je na prstu.˝ Kejt je
zažmurila. Upravo je našla sve. Da li on to zna? ˝Kaj, što se
tiče Liberti i ostatka blaga.˝
Približio je svoje lice njenom, kako bi je poljubio. ˝Već
smo ga našli.˝
233

Skriveno Blago2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Skriveno Blago2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skriveno Blago2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.balkandownload.

Copyright©1986 by Nora Roberts

Glavni i odgovorni urednik:

BDR media d.o.o.

Verovao je u to. Edvin Dž. Hardesti nije bio čovek koji

dvadeset i osam godina, Kejt je završavala prvu godinu na

Sada, kada zna oboje, Kejt nije bila sigurna da li uopšte

Da li je ikada shvatao koliko ga je volela? Pitala se i

dokumentovanje, istraživanje i teoretisanje. Nikada neće

Čak i njegovo ime bilo je jedinstveno, nesvakidašnje,

nasleđe koje joj otac ostavlja, više nego kuća, poverenički

Kaj je pustio da ga vetar nosi kada je upalio plovilo.

činio je to iz ličnog zadovoljstva. Cesto je vodio turiste na

mu delovale hladne poput lavovskih pre skoka na plen.

Marš je stavio ruke u džepove i zaljuljao se na peti.

˝Primio si pismo. Greškom je dospelo u naše sanduče.˝

U početku je mislio da je to zbog činjenice da je tako

Za njega je to bilo tako jednostavno. To je želeo. Telo

Tri meseca je mogao samo da razmišlja o njoj. Po prvi

Ukoliko je to moguće, kontaktiraj me u hotelu ili ostavi poruku.

Dakle, starac je mrtav. Kaj je odložio pismo i ponovo

Dakle, želela je njegove usluge, razmišljao je. Naslonio

da će uvesti ronioca u veoma posebnu avanturu. Prošla,

zaliv susreće sa morem. Posmatrala je sudar talasa i

Kada je izašla iz auta, ugledala ga je. Na trenutak je

Ignorišući sarkazam, Kejt je obišla auto do prtljažnika i

Znala je gde može da ga nađe. Da je ostrvo dvostruko

ljubavi morale su da posrnu pred odgovornošću i

da će je to umiriti. Kaj će shvatiti da ona više nije naivna ili

stručnjaka za obalske vode. Ali postoji samo jedan Kaj

˝Još nisam sigurna.˝ Osetila je težinu svoje tašne. Snovi

Linda je posmatrala Kejtino smireno lice. ˝Znaš li šta

prošli. Tada se obrela na uzanoj stazi koja je vodila do

njeno iznenađenje, primesa nestrpljenja na dugačkoj drvenoj

vodama unutrašnje obale od Okrakoka do Nove Engleske.

˝To sam zaključio iz tvog pisma.˝ Zadovoljan što se ona

Želela bih da me saslušaš. Ako si

Slušao ju je bez reči i nije menjao izraz lica od početka

˝U redu.˝ Kaj se okrenuo od frižidera sa pivom u ruci.

Sećao se njegovog strastvenog zanimanja za ronjenje koje se

˝Trebaš mi ti, tvoj brod i oprema na mesec, možda dva.

Pomalo je nakrivila glavu da ga osmotri. Nešto se u

˝Ako mi ne veruješ da bi ih ostavila, onda ih odnesi˝, glas

tokom godina zavara sebe. Sada, kada ju je ponovo video,

Kejtina voda u kadi bila je toliko vruća da se ogledalo

Kad samo pomisli, dvesta pedeset godina! Kejt je

bogu što joj je ostalo dovoljno razuma da to uvidi i ode od

Na pohabanim zidovima visile su slike brodova, čamaca,

Nasmejala se jer je on uvek umeo da učini da se ona

˝Gospođica je u redu˝, kazala je Kejt. ˝Uzela sam

potrudiću se da se vratim na kafu. Uživaj u večeri.˝ Ustao

Ovakva vrsta posuđa delovala je previše osetljivo za njegovu

je trebalo da pitam da li ti se ukus promenio tokom ovih

˝Biće nam mnogo jednostavnije ako je to jasno na

čaj i razgovara o nekom mračnom engleskom pesniku iz

obale. Ako idemo na dno, bilo bi pametno da to imamo na

stvari nikada ne izblede u potpunosti. U njegovo vreme,

da je bolje da nadoknadiš san koji si u poslednje vreme