Tartif

Period u kom Molijer stvara svoja najpoznatija dela jeste razdoblje klasicizma. Ovaj period traje
od sredine 17. veka do kraja 18. veka i najviše se razvija upravo u fracuskoj književnosti, kojoj
pripada i Molijer. Ono što je karakteristično za ovaj preiod jeste način organizovanja forme, stil i
sadržaj koji su nasleđeni iz antičkoe dobi. Elementi koji bi definisali ovaj način organizovanja
jesu: uzvišen stil, jasnost forme, negovanje poučnosti kao i racionalan način razmišljanja.
Osnovni predmet pručavanja u delima antičke književnosti je čovek, nastoji se da se proči
ljudska psihologija, da bi razum uvek bio taj koji pobeđuje maštu i osećanja. Pored toga, za
klasicizam je bitno to da su u prvom redu sklad, red i perfekcionizam.

Francuska klasična komedija, kojoj pripada i komedija Tarif, temelji se na pozorištu italijanskih
glumaca, takozvana commedia dell’arte, koja se tumači kao improvizovana komedija. Uz ovu
odliku, klasicisti se u svojim komedijama zalažu za moralnu književnost – ona mora hvaliti
vrlinu, a osuđivati mane i poroke. Takođe klasicistička književnost je didaktična, ističe se težnja
za prikazom zla kao prolaznog, dok je poštenje trajno i racionalno, ono je ono jedino što proističe
iz razuma.

Sve su ovo elementi koje je Molijer prenosio u svoja dela. “Tartif” je komedija u kojoj se kritički
posmatra društvo i njegovi tipični predstavnici. Priča u kojoj se Molijer borio da postavi ovu
komediju na daske pozorišta je veoma poučna i neobična. Molijer se borio sa zlokobnim silama
onog vremena koje su na kraju ipak komediju priznale kao veliko umetničko delo, i to ne samo
francuske klasične komedije, nego i celokupne savremene svetske drame. Komedija je zbog
prirode tadašnjeg plemstva bila teško prihvatljiva i već nakon prvog prikazivanja bila je
odbijena. Tada je još bilo neprihvatljivo da se kroz umetničko delo unese tema koja izrugljuje
gospodu i plemstvo.

Tartif je vrsta palautovske komedije koja je podeljena u pet činova. Molijer je radnju smestio u
kuću imućnog građanina Orgona. Time nam je još jednom potvrdio da će u komediji precizno
prikazivati moralna, politička i sociološka obeležja visokog francuskog društva. Orgon je glavni i
tipičan predstavnik mnogih tipova francuskog građanskog društva, a njegova kuća je središte
događaja francuskog javnog života.

Orgon je Trtifa, čije ime je i u naslovu komedije, i čitavu njegovu porodicu primio u svoju kuću.
Čitavu porodicu on je podredio svojim zahtevima, ali Tartif stupa na scenu tek u trećem činu i to
ga ne čini glavnim likom ovoga dela. Orgon do kraja dela prerasta u smešnog čoveka, uveren da
je božjak kojeg je primio u kuću veoma značajan. U ovom delu komedije vidimo one bitne
karakteristike Molijerove komedije, a to su ismejavanje tadašnjeg društva, staleške predrasude,
licemerje sveštenstva, pokvarenost plemstva i njihova gramzivost. Na kraju ipak imamo pobedu
dobrog i moralnog, što i jeste osnovna poruka dela svim čitaocima.

Vrsta dela: komedija

Tema dela: Kritika plemstva i visokog društva Pariza 17. veka

Mesto radnje: Pariz

Vreme radnje: 17. vek

Kratak sadržaj

Radnja komedije se odvija u kući u kojioj đivi Orgon sa svojom porodicom: ženom, sinom i
ćerkom, svojom majkom, šurakom i sluškinjama

Prvi čin

Prvi čin počinje tako što Ogonova majka, gospođa Parnel, odlazi užurbano i besno iz kuće. Za
njom ostaju Elimira, Dorina i Kleant koji se čude i pitaju zabog čega li je tako besno izjurila.
Gospođa je sažaljevala Tartifa, govorila je: „Taj čovek je častan i treba da se sluša. Ne mogu
podneti kada čujem neke ljude, budalaste kao i vi, da zlo o njemu sude“. Ipak, ostali ukućani se
nikada nisu slagali sa njenim rečima. Za njih je Tartif bio običan lažnjak i nikada ga neće moći
zavoleti, što je Damis iskazao svojim rečima: „Niko, čak ni otac, oprostićete, molim, privoleti
me neće da ikad njega volim. To istine su reči, ma kako da vas čude. Ja jednostavno planem kada
vidim takve ljude; štaviše, slutim da ću tu hulju jednog dana žestoko zgrabiti i baciti iz stana“.
Gospođa Parnel se nikako nije slagala sa tim i pričala je kako su svi oni ljubomorni na njega i
mrze ga jer on govori istinu.

Na kraju čina, Damis i Kleant otkrivaju nam da Orgon nagovara svoju ćerku na brak sa Tartifom,
iako je ona zaljubljena i voli Valerija. Orgon je taj koji često zapitkuje Tratifa, čim je ovaj u
kući, želi što više saznati o njemu, a zatim sa Kleantom raspravlja zbog čega mu je Tartif
simpatičan. Čin se završava Orgonovim odlaskom. Kleant saopštava Valeriju šta se sprema
Marijani, brak sa Tartifom.

Drugi čin

U drugom činu Orgon saopštava Marijani kako želi da se ona uda za Tartifa. Marijana iopak
ostaje pribrana i, iako zaljubljena u Valerija, obećava da će učiniti to i tako pomoći Tartifu da
uđe u njihovu porodicu.

Taj razgovor prekida Dorina svojim rečima: “Ja verujte mi, ne znam jesu li te vesti tek plod
nagažanja, il stvarno obaveštenje, no, nešto o tom braku čula sam i sama, al sve to smatarm
šalom i ludorijama”. U ovoj raspravi Marijana je stajala po strani, dok su Orgon i Dorina iznosili,
svako svoj stav, o ovom braku. Dorini se na trenutke činilo kao da je Marijani svejedno šta će
biti sa njom i nije to mogla trpeti. Rasprava je bila veoma bučna da je Orgon čak hteo i udariti
Dorin koja je bežeći vikala: “Ja ne bih takva muža htela ni za slugu”.
Razgovor Dorine i Marijane je prošao u miru. Dorina je obećala da će već nekako naći izlaz iz
ove situacije, a Marijana je govrila da je palha i bojažljiva i da se zbog toga ne buni. Potom na
scenu stupa Valerije koji, iako je voleo Marijanu, zbog njenih izjava su se posvađali i on joj je
došao saopštiti da prima njene zaruke i povlači se. Dorina je u čitavoj zbrci kovala plan kako da
Marijanu i Valerija pomiri, a Tartifa razotkrije.

Treći čin

Treći čin započinje razgovorom između Dorine i Damisa koji misle da je Tartif potajno
zaljubljen u Elviru i da će prisluškivti njihov razgovor, te ih tako otkriti. Tartif se pravi fin
gospodin i govori da Dorina prekrije svoje grudi kada on uđe u kuću, jer takve stvari povređuju
dušu i bole. Dorina ga ignoriše i govori mu da pričekaju Elmiru.

Elmira i Tratif započinju razgovor gde mu ona govori da želi da joj on otvori dušu i srce i da
ništa ne skriva. On joj tada govori da razotkriva dušu pred njom i da je sve prema njoj znak
ushićenja i zanos. Elvira ga pomalo ignoriše, a zatim prebacuje priču o braku njega i njene ćerke.
Na to joj Tartif odgovara da to nije sreća koju on želi, a zatim ističe Elmirinu lepotu.

Damis je sve to slušao sakriven i bio besan na Tartifa na kojeg je vikao da ne podržava to. Elmira
ih je pokušala smiriti kada je naišao Orgon koji je prasnuo na svog sina kako može tako da
govori za Tartifa i nije mu dozvolio da dože do reči već ga izbacio iz kuće. U čitavoj zbrci i
naletu emocija Orgon prepisuje Tratifu svoju kuću i sve što poseduje. Tartif je ostavrio svoj cilj i
nimalo nije žalio Orgona, sve je to prihvatio i bio svestan činjenice da će sada tako moći da
upravlja ovom porodicom kako je njemu u korist.

Četvrti čin

U četvrtom činu Kleant pokušava objasniti Tratifu šta je to uradio od ove porodice i da je
nedopustivo što je otac izbacio sina iz kuće zbog njega. Kleont mu govori da on treba da miri
ljude, kao sveštenik, a Tartif mu na to odgovara da sa takvim lažovom i uvredama koje mu je
izrekao on ne može biti pod istim krovom.

Orgon odlazi Marijani i nosi joj ugovor koji treba potpisati kako bi bila srećna sa Tartifom. Ona
pak govori da joj to ne radi, čemu se priključuje i Dorina, ali Orgon besno reaguje na njihove
reči. Svi odvraćaju Orgona od namere, ali on im odgovara da on zna šta je istina, a šta laž, da mu
je sin lupež i lažov.

Preokret u radnji nastae kada Elmira pokušava dokazati mužu da je Tartif zaista prevarat. Ona
mu govori da se on treba sakriti ispod stola i slušati njihov razgovor. Tako su i uradili. Na
početku Orgonu je bilo sumnjivo što Tratufu njegova žena izjavljuje ljubav, ali kada joj on poče
uzvraćati sve mu postade jasno. Nakon toga Orgon se izvinjava porodici što je bio lakoveran,
izabacio je Tratifa iz kuće, ali tek tada uvideo koliku je štetu načinio svojoj porodici time što mu
je prepisao čitavo svoje imanje.
Peti čin

Ukućani u petom činu raspravljaju šta je najbolje sada uraditi. Orgon govori da je sve gotovo i ne
može verovati da je sve vreme bio u zabludi. Tada u njihovu kuću dolazi sudski izvršitelj
gospodin Loajal sa izvršenjem da se svi iz kuće moraju iseliti. Damis ga je vređao, a Orgon nije
mogao verovati da se mora iseliti. Tada izvršitelj menja ugovor i odlaže iseljenje za sutra.

Zatim im Valerije donosi još jednu lošu vest i govori kako je Trtif već kralju predao tužbu protiv
njih i pokazao škrinju kao dokaz da su njegove optužbe opravdane. Kako zlo nikada ne pobežuje
Tartif na kraju biva otkriven da je i ranije činio ovakva dela. Orgon na kraju svega govori kako
bi svi trebali slaviti njihovog dobrotvora i da na kraju treba da učine ono glavno – da venčaju
Valerija i Marijanu i tako mu iskažu ljubav, iskrenost i veru. Koedija se tako i završava, počinju
pripreme za njihovo venčanje.

Likovi: Orion, Elmira, Kleant, Gospođa Parnel, Marijana, Valerije, Tartif, Dorina i drugi.

Analiza likova

Orgon – otac i glava kuće. Zbog njega su svi ukućani pomalo nervozni jer žele da mu pokažu da
ne treba da veruje Tartifu. Svi u kući su svesni kakve im probleme može doneti ta Orgonova
opčinjenost Tartifom i čine sve kako bi on promenio svoje mišljenje. On ih nije slušao i radio je
po svom. Prema Tartifu se ponašao kao prema članu porodice, iako je trebalo obrnuto. Porodica
mu je izgledala kao neprijatelj. Čini se da je više poštovao Tratifa nego ljude sa kojima živi. Sina
je izbacio iz kuće zbog njega, a ćerku hteo udati za tog prevaranta.

Njegove osbine jesu bile agresivne, pogotovo u trenucima kada se porodica suprodstavljala
njegovim odlukama. Nikome nije verovao sve dok ga žena nije uverila da je Tartif zapravo
varalica jer pristaje na brak sa ćerkom dok majci izjavljuje ljubav. Na kraju je Orgon shvatio da
je pogrešio i počinje ceniti svoju porodicu i ukučane. Uvideo je kolika je važnost u ljubavi
između ćerke Marijane i Valerija i nagoveštava njihovo venčanje.

Tartif – njegovo ime u prevodu znači varalica i samo nam dosta može objasniti o kakvom
čoveku je reč. Molijer ga postavlja u središte radnje kako bi ismejao tadašnje aristokratske
porodice i prikazao i ismejao plemićko stanje koje je tada vladalo u Francuskoj. Tratifu je dao
čin sveštenika koji hvali i uzdiže svoju veru na sav glas. Orgon ga je u početku prihvatio jer mu
se prikazao kao istinski dobar čovek, bedan, jadan i tužan. Lukavo i hrabro Tartif se uvlačio u
porodicu Orgona kako bi pridobio njihovo bogatstvo. Tartif je glavna ličnost za zaplet i uzrok
svađe u porodici Orgona, ali ipak on nije glavni junak komedije. On se više postavlja kao uzrok
radnje, nego njen protagonist. Tajno je zaljubljen u Orgonovu ženu, iako prihvata brak sa
njegovom ćerkom. Pred kraj drame se otkriva da je varalica i odvode ga u zatvor. Sve brige i
poteškoće koje je doneo ovoj porodici poneo je sa sobom.
Elmira – Orgonova žena. Sve dogažaje koji su zadesili njenu porodicu pokušava da prihvati
smireno i da pronađe izlaz iz te situacije. Mirna je i staložena, trezvena i sve je prihvatala bez
previše uzbuđenja. Lukavo je odigrala ulogu žene čiji je zadatak bio odvratiti muža od varalice i
približiti ga sebi. Kkao mužu nije mogla rečima dokazati kakav je Tratif, dokazala mu je delom.
Njenom igrom Tartif je otkriven i njeni postupci su uzrok preokreta radnje. Iako se lik Elmire
nije često pojavljivao u komediji ona je odigrala ključnu ulogu i svojim delovanjem znatno
doprinela razrešenju cele drame, odnosno srećnom kraju.

Beleške o autoru

Žan Baptist Pokelin Molier ili samo Molijer jedan je od najpoznatijih francuskih komediografa i
uz Korneja i Rasina. Najznačajniji je predstavnik “zlatnog veka” francuske drame koja je svoj
vrhunac doživela u 17. veku. Osim kao književnik Molier je delovao i kao scenarista i doprineo
mnogo razvoju humorističke satire. Molier je rođen kao Žan-Baptist Pokelin 15. februara 1622.
godine u Parizu. Još je kao mladić odlučio da neće da nastavi karijeru advokata, nego će da se
umesto toga posveti teatru gde će kao glumac, pisac, redatelj i direktor glumačke družine da radi
sve do kraja svog života. Tako je na kraju i bilo. Napisao je 33 komedije, neke u stihovima, a
neke u prozi, a koje se smatraju ogledalom francuskog društva 17. veka. Molier se uvek trudio da
pokaže karaktere iz svih slojeva društva iz sredine Francuske iz 17. veka, osuđujući pritom i
ismejavajući sve što je smatrao da ne ide u skladu sa prirodom, koja je po njemu bila simbol
razuma. Najpoznatije komedije su: “Tartif”, “Kaćiperke”, “Don Žuan”, “Škola za žene”,
“Umišljeni bolesnik”, “Škola za muževe”, “Škrtac”…

Molier je više želeo da piše tragedije, ali je na kraju postao slavan zbog farsi koje su bile
izvođene uvek nakon tragedija i, za razliku od njih, pisane su u jednom činu. Kasnije se posvetio
pisanju muzičkih komedija.

Bolovao je od tuberkuloze sa kojom se zarazio još kao mladić, a samo nekoliko sati nakon što je
na pozornici iskašljavao krv, Molier je umro.

Bilo je to 17. februara 1673. godine u Parizu.