ORGANIZACIJA RADA

POJAM ERGONOMIJE
ergon – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači ljudski rad
nomos – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači zakon ili pravilo
Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog rada.
Ergonomija se bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim
sposobnostima ljudi. Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne
okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla.
Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu
prilagođeni ljudskom telu.
Podela ergonomije:
• Fizička ergonomija
• Kognitivna ergonomija
• Organizaciona ergonomija
Fizička ergonomija se bavi ljudskim anatomskim, antropometrijskim, fiziološkim i
biomehaničkim karakteristikama koje se odnose na fizičku aktivnost. (Relevantne teme
uključuju izučavanje radnih položaja, rukovanje materijalima, ponavljajuće pokrete, radom
uzrokovane mišićno-skeletne poremećaje, uređenje radnog mjesta, bezbednost i zdravlje na
radu.)
Kognitivna ergonomija se bavi mentalnim procesima, kao što su percepcija, pamćenje,
rasuđivanje, motorički odgovor, jer oni utiču na interakcije između ljudi i drugih elemenata
sistema. (Relevantne teme uključuju mentalna opterećenja, donošenje odluka, interakciju
čoveka i računara, ljudsku pouzdanost, stres na radu i obuku jer oni se mogu odnositi na
projektovanje sistema čovek-mašina.)
Organizaciona ergonomija se bavi optimizacijom sociotehničkih sistema, uključujući i njihove
organizacione strukture, politike i procese. (Relevantne teme uključuju komunikaciju,
upravljanje resursima posade, projektovanje rada, dizajn radnog vremena, timski rad,
participativni dizajn, ergonomiju zajednice, kooperativni rad, nove radne paradigme, virtualne
organizacije, rad na daljinu i upravljanje kvalitetom.)
Ergonomija je naučna disciplina (nauka o radu) kojoj je zadatak da istražuje ljudski organizam i
ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. Dakle,
ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela.
Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi
sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim
ograničenjima i zahtevima da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija.
Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir
prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i
lokomitiva, automobil, avion itd.

NASTANAK ERGONOMIJE
-Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog rada. Već u prvobitnoj zajednici
čovek proučava kako napraviti oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za rad.
Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava koncepta i metode
masovne proizvodnje.
Dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i više radne snage koje nema
dovoljno. Zbog toga dolaze priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do povreda na
radu. Zbog toga je bilo potrebno uskladiti čoveka i radni proces.
Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti.
Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve
savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje
limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije
"ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može efikasno
koristiti i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.
Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na
prilagođavanju mašine ljudskom telu i njegovim ograničenjima.
Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe i
zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom
projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.
GODIŠNJI PLAN

Godišnji plan (osnovni plan) se donosi za period od godinu dana i obuhvata komponentne i operativne
planove.

Rade se planovi:radne snage, po zanimanju i kvalifikaciji,materijala,korišćenja kapaciteta,održavanja

mašina,kooperacije,troškova, i novčanih sredstava (finansijski plan).

Plan radne snage,proizvodni program,normativi radne snage,

raspoloživi fond radnog vremena po izvršiocu, i ostala dokumentacija u vezi sa organizacijom i

sistematizacijom radnih mesta.

Ukupan fond dana po jednom radniku se izračunava po sledećem obrazcu:

F=(365-113- t go)ηg (dana po jednom izvršiocu/god)

365 - broj dana u godini,113 - broj neradnih dana u godini (subota i nedelja, 104 dana i državni i verski
praznici, 9 dana).tgo- prosečno trajanje godišnjih odmora po izvršiocu, podatak dobijen od kadrovske
službe, ηgo- koeficijent smanjenja broja radnih dana zbog raznih gubitaka (bolovanje, zakašnjenje,
obavljanje privatnih poslova, neplaćeno odsustvo i sl.)