IME ŠKOLE

IME GRADA

SEMINARSKI RAD

Tema: ATOMISTI
Predmet: FILOZOFIJA

Profesor: Uč enik:

Oktobar, 2019
Ime grada
 Seminarski rad IME UČENIKA

SADRŽAJ:
UVOD............................................................................................................................................................. 3
ATOMIZAM U FILOZOFIJI .............................................................................................................................. 4
ANTIČKI ATOMIZAM...................................................................................................................................... 6
ATOMIZAM U ISLAMU .................................................................................................................................. 8
ZAVRŠETAK .................................................................................................................................................... 9
Atomisti............................................................................................................................................... 9

Atomisti 2
 Seminarski rad IME UČENIKA

UVOD

Atomizam, u filozofiji prirode, jeste teorija da su svi objekti u kosmosu sastavljeni od veoma malih,
nepropadljivih č estica – atoma. Taj termin potič e od grč ke reč i ἄ τομος (= nedeljiv, koji se ne
može razdeliti na manje delove). Utemeljiteljima antič kog atomizma smatraju se grč ki filozofi
Leukip i Demokrit.
Za filozofski koncept atomizma važna je č injenica da se za č estice – koje su hemič ari i fizič ari
poč etkom 19. veka smatrali nedeljivim, pa ih stoga, prema dugoj tradiciji, i nazvali "atomima" – u
20. veku utvrdilo da se zapravo sastoje od još manjih elemenata: elektrona, neutrona i protona.
Dalji eksperimenti pokazali su da se protoni i neutroni sastoje od još osnovnijih kvarkova, za koje
trenutno nema eksperimentalnih dokaza da poseduju velič inu ili podstrukturu. Međutim,
tendencija empirijskog dokazivanja sve manjih podatomskih č estica nagoni nas da postavimo
pitanje: "Da li je materija beskonač no deljiva?" S obzirom na to da nepostojanje dokaza nije isto
što i dokaz o nepostojanju, na ovo se pitanje ne može odgovoriti eksperimentalnim putem.
Prema tome, što se tič e kvarkova, elektrona i drugih fundamentalnih leptona, ne može se isključ iti
moguć nost da su i oni sastavljeni od još manjih č estica. Ipak, u međuvremenu, upravo se ove
č estice (a ne hemijski atomi) mogu smatrati onim što se tradicionalno naziva nedeljivim
elementima, kojima se tokom istorije bavila atomistič ka teorija.

Atomisti 3
 Seminarski rad IME UČENIKA

ATOMIZAM U FILOZOFIJI

Izvedenice iz reč i "atom" mogu se upotrebljavati u dva različ ita konteksta: u smislu atoma kojima
se bave prirodne nauke i u smislu filozofske misli. Termin "atomizam" tradicionalno je vezan za
područ je filozofije, odnosno za one filozofske pravce koji su tvrdili da su ceo kosmos i sve u njemu
sastavljeni od sić ušnih č estica koje nemaju fizič kih delova, ne mogu se razdeliti i koje su ili
zanemarljive velič ine (velič ine tač ke) ili uopšte nemaju velič inu. Atomi koji, prema ovim teorijama,
ipak poseduju makar tu neznatnu velič inu – nazivaju se demokritovskim atomima, i to su atomi
kojima se bavila antič ka filozofija. Indijski budistič ki mislioci, kao što su Dharmakirti i drugi, takođe
su doprineli razvitku atomistič kih teorija koje operišu momentalnim (trenutnim) atomima, koji se
na momente pojavljuju u egzistenciji i iz nje nestaju. Tradicija atomizma dovela je do stanovišta da
postoje samo atomi, a da objekti sastavljeni od delova (ljudska tela, oblaci, planete itd.) ne postoje.
O ovoj posledici atomistič ke teorije raspravljali su atomisti, među ostalima Demokrit, Thomas
Hobbes, a možda č ak i Immanuel Kant (postoji sporenje oko toga da li je Kant bio atomista ili ne).
Takvo krajnje stanovište atomizma ubraja se u mereološki nihilizam ili metafizič ki nihilizam. U
savremenoj filozofiji ovo krajnje atomistič ko stanovište više nema onoliko pristalica koliko ih je
imao ranije, jer mnogi savremeni filozofi nisu spremni na to da zastupaju stanovište da postoje
samo atomi, a da nema stvari kao što su drveć e itd. Ipak, atomistič ke teorije bliske demokritovskoj
i epikurovskoj (o tome da atomi uč estvuju u gradnji drugih objekata) još uvek su prisutne u
savremenoj filozofiji, na primer teorija o jednostavnim.
Ukoliko se, prema atomizmu, sve može razložiti na najmanje č estice koje se dalje ne mogu deliti,
onda se atomizam može analogno primeniti i na društvo ili logiku. U tom smislu, terminom
"socijalni atomizam" definiše se ono stanovište koje kaže da pravi predmet analize nisu društvene
ustanove ili skupne vrednosti, nego pojedinci, s obzirom na to da se sve karakteristike ustanova i
vrednosti proistič u upravo iz pojedinca. Slič no tome, Bertrand Russell razvio je logič ki atomizam u
nastojanju da identifikuje "atome mišljenja", odnosno delove misli koji se ne mogu razdeliti na
manje delove misli.
Pored materije, postavljena su i pitanja o beskonač noj deljivosti prostora i vremena. U njihovom
modernom opisu, datom prema teoriji skupova, i prostor i vreme su beskonač no deljivi
kontinuumi, u tom smislu što ć e se između bilo koje dve tač ke u prostoru uvek nalaziti još jedna
tač ka u prostoru. Međutim, neki savremeni teoretič ari smatraju da č ak i prostor i vreme, ili
prostorvreme mogu biti konač ni u smislu diskretne matematike. Zanimljivo je da je još Zenon iz
Eleje tvrdio da bi u sluč aju beskonač ne deljivosti prostora kretanje bilo nemoguć e (premda,

Atomisti 4
 Seminarski rad IME UČENIKA

doduše, ako bi se vreme uzelo kao konač no). Vidi Planckovo vreme i Planckova dužina za više
detalja o ovim idejama.
Novi razvitak antič ke zagonetke o deljivosti materije podstaknut je otkrić em kvantne mehanike. Do
tada se nije pravila nikakva razlika između deljena materijalne stvari i njenog "rezanja" na manje
delove, pa se grč ka reč ἄ τομος č esto shvatala i u smislu onoga što se ne može podeliti i u smislu
onoga što se ne može razrezati. Premda danas znamo da je atom zapravo deljiv, on se ne može
"rezati": ne postoji takva deljivost prostora č iji bi delovi odgovarali delovima atoma.

Atomisti 5
 Seminarski rad IME UČENIKA

ANTIČKI ATOMIZAM

Leukip i Demokrit
Krajem 5. veka stare ere Leukip i Demokrit zastupali su stanovište da se svi fizič ki objekti sastoje od
atoma i praznog prostora, te da konkretna realizacija svakog pojedinog objekta zavisi od
rasporeda atoma i prostora u njemu. Ni atomi ni praznina nisu nastali: oni su uvek bili,
nepropadljivi su i več iti. Praznina je beskonač na i obezbeđuje prostor u kome se atomi na različ ite
nač ine kombinuju. Različ ite kombinacije atoma u okviru praznine č ine objekte koje oseć amo,
vidimo, jedemo, č ujemo, mirišemo i kušamo u stvarnom svetu. Premda oseć amo toplo i hladno,
toplo i hladno zapravo ne postoje u smislu nezavisne egzistencije: to su jednostavno oseć aji koje u
nama bude različ iti rasporedi atoma u praznini koji č ine objekat koji percipiramo kao "hladan" ili
"topao". Demokritovo uč enje dalje je razvio Epikur, č ija se stanovišta izvanrednom pesnič kom
snagom izložio rimski pesnik Lukrecije u epu O prirodi (De rerum natura).
Antič kim materijalistič kim atomistima blisko je stanovište da su ljudi stvorili bogove, a ne obratno.
Sekst Empirik kaže: "Neki misle da smo na ideju o bogovima došli zbog izuzetnih pojava koje se
događaju u svetu. Demokrit kaže da su ljudi u davno doba bili uplašeni onim što se dešava na
nebu, kao što su gromovi i munje te su mislili da njih uzrokuju bogovi". Prema Demokritu, sve što
se dešava u svetu č isto je mehanič ke prirode i uzrokovano je kretanjem, sastavljanjem i
rastavljanjem atoma u praznom prostoru. A do kretanja atoma dolazi "po nuždi": atomi se spajaju i
rastavljaju u skladu s njihovom vlastitom "prirodom".

Atomi i geometrija
Platon je izneo prigovore mehanicistič koj nesvrsishodnosti Demokritovog atomizma. On je
smatrao da samo spajanje atoma ne bi moglo rezultirati lepotom i oblič jem sveta koji nas
okružuje. U Timaju (28b - 29a) Platon kaže da kosmos nije več an, nego da je nastao, premda ga je
njegov tvoritelj (demijurg) oblikovao prema več nom i nepromenljivom uzoru. Jedan deo tog
nastanka č inili su atomi vatre, vazduha, vode i zemlje. Međutim, Platon nije smatrao atome
najelementarnijim stupnjem stvarnosti (pranač elima), nego matematič kim nač elima. Atomi su za
Platona bili geometrijska tela, č ije su strane pak sač injene od trouglova. Svaka kvadratna strana
kocke sač injena je od č etiri trougla, a svaka trouglasta strana tetraedra, oktaedra i ikosaedra
sač injena je od šest trouglova.
Platon je postavio i geometrijsku strukturu atoma č etiri osnovna elementa, kako je prikazano na
slici desno. Kocka, sa svojom ravnom bazom i stabilnošć u, pripisana je zemlji; tetraedar je pripisan
vatri zbog toga što ga njegovi šiljasti vrhovi i oštre ivice č ine pokretljivim. Vrhovi i rubovi oktaedra i

Atomisti 6
 Seminarski rad IME UČENIKA

ikosaedra bili su tuplji pa su stoga ova manje pokretljiva tela pripisana vazduhu odnosno vodi.
Kako se atomi mogu rastaviti na trouglove, a trouglovi ponovo sastaviti i atome drugih elemenata,
ovaj Platonov model ponudio je verovatno objašnjenje za promenljivost osnovnih elemenata.

Poricanje atoma
Aristotel je ustvrdio da elementi vatre, vazduha, zemlje i vode nisu sač injeni od atoma, nego da su
kontinuirani. On je smatrao da je postojanje praznine, koja je neophodna za održanje atomistič kih
teorija, suprotno principima fizike. Do promene dolazi ne zbog sastavljanja i rastavljanja atoma,
nego transformacijom materije kao pasivnog principa, kao potencijalnosti (δύ ναμις ) u konkretnu
pojedinač nu stvar, u njenu aktualizaciju (ἐντελέχεια). Dakle, prema onoj teoriji, koja se teorija
naziva hilomorfizmom, komad vlažne gline, kada na nju deluje grnč ar, transformiše svoju
potencijalnost u aktualizaciju, tj. postaje vrč . Aristotela se č esto kritikovalo zbog toga što je
odbacio atomizam, ali treba se setiti da su u antič koj Grč koj atomistič ke teorije Demokrita, Platona
i drugih ostale na nivou č iste spekulacije, koje se nisu mogle ni potvrditi ni opovrgnuti nekim
eksperimentalnim empirijskim postupkom.

Atomi i etika
Epikur (341-270. st. e.) može se smatrati nastavljač em demokritovskog atomizma. Premda uveren u
postojanje atoma i praznog prostora, on nije bio toliko siguran u to da možemo adekvatno
objasniti pojedinač ne prirodne pojave kao što su zemljotres, munja, komete, Meseč eve mene. Od
Epikurovih dela sač uvani su samo fragmenti, a oni ukazuju na njegovo nastojanje da se
atomistič ka teorija primeni na etiku, u tom smislu da se ljudi podstaknu da preuzmu odgovornost
za sebe same i za svoju vlastitu sreć u – s obzirom na to da nema bogova i drugih natprirodnih
bić a koji bi im mogli pomoć i. Odbacujuć i besmrtnost, Epikur se nadao da ć e č oveka osloboditi
straha od smrti – jer zašto bismo se plašili smrti kad je ona samo rastavljanje atoma, nakon č ega
nestaje svaka svest i oseć aj, kada nema nikakvog strašnog suda i kada nikakva kazna ne č eka
č oveka na onom svetu. "Smrt nas se ništa ne tič e, jer ono što se raspalo, ne oseć a, a ono što ne
oseć a, ne tič e nas se" (Diog. Laert. X, 139). Oko tri stotine godina kasnije Lukrecije ć e u svojoj
epskoj pesmi O prirodi prikazati Epikura kao junaka koji je slomio strašnu religiju pouč avajuć i ljude
o atomima, o tome šta je po atomima moguć e a šta nemoguć e.

Atomisti 7
 Seminarski rad IME UČENIKA

ATOMIZAM U ISLAMU

Atomistič ke filozofije se mogu pronać i u najranijim periodima islama, a predstavljaju sintezu grč kih
i indijskih ideja. Kao i grč ke i indijske verzije, islamski atomizam je u sebi imao potencijal za sukob s
prevladavajuć im vjerskim dogmama. Međutim, pokazao se kao plodnom i fleksibilnom idejom te
je, slič no kao i u Grč koj i Indiji, cvao u nekim školama islamske misli.
Najuspješniji oblik islamskog atomizma se može nać i u ašaritskoj školi filozofije, najviše u djelima
filozofa al-Ghazalija (1058-1111). U ašaritskom atomizmu, atomi su jedine stalne, materijalne stvari u
postiojanju, a sve ostalo u svijetu su "sluč ajne" što znač i da traju u samo jednom trenutku. Ništa
sluč ajno ne može biti izvor svega ostalog, osim opažanja, jer traje na trenutak. Naknadni događaji
nisu predmet prirodnih fizič kih uzroka, nego su direktan rezultat stalne Božje intervencije, bez
č ega se ništa ne može dogoditi. Tako je priroda u potpunosti ovisna o Bogu, što je povezano s
drugim ašaritskim idejama o uzroku, odnosno nedostatku uzroka (Gardet 2001).
Druge islamske tradicije su odbacile atomizam ašarita i nadovezale su na mnoge grč ke tekstove,
pogotovo one vezane uz Aristotela. Aktivna škola filozofa u Šopaniji, uključ ujuć i poznatog
komentatora Averroesa (1126-1198) eksplicitno je odbacila misli al-Ghazalija i okrenula se prema
prouč avanju Aristotelove misli. Averroes je detaljno komentirao Aristotelova djela, a njegovi
komentari su dosta utjecali na naknadna tumač enja Aristrotela u židovskoj i kršć anskoj skolastič koj
misli.

Atomisti 8
 Seminarski rad IME UČENIKA

ZAVRŠETAK

Atomisti

Empedokle (Ἐ μπεδοκλῆ ς , oko 495–435) iz Agrigenta na Siciliji smatra se osnivač em atomizma u istoriji. U
stvari, on je prvi zasnovao teoriju o č etiri elementa, vatri, vodi, vazduhu i zemlji, iz kojih bi se sve u svetu
sastojalo, i u isto je vreme pokušao objasniti kako iz ta osnovna č etiri elementa nastaje mnoštvo, sve stvari.
Empedokle smatra ljubav i mržnju takođe elementima, ali odvojenim od č etiri osnovna. Oni uzrokuju
kretanje, koje se sastoji u spajanju i razdvajanju osnovnih elemenata, č ime se stvara raznolikost u svetu.
Č ovek je takođe sastavljen od spomenutih osnovnih elemenata, i to je osnov njegove spoznaje. Naime, po
Empedoklu, spoznaje se tako da slič no saznaje slič nim, slič no privlač i slič no. Empedokle se dosta razlikuje
od Heraklita u tumač enju kretanja. Po njemu, materija mora ostati nepromenljiva i nepokretna jer je
pokreć u dva spoljna principa. Ipak je on objašnjenje sveta i č oveka u njemu potpuno izvukao iz mitološko-
religiozne sfere. Na njega je uticalo snažno nasleđe kako Heraklitova uč enja tako i elejaca, pa, u nastojanju
da pomiri te dve materijalistič ke krajnosti, na opisani nač in pokušava rešiti problem mirovanja i kretanja.
To, kod Empedokla još veoma naivno i slikovito prikazivanje kretanja, Anaksagora (Ἀ ναξαγό ρας , oko 500–
428) iz Klazomene u Maloj Aziji razvija u apstraktnije tumač enje. Svet se sastoji iz jednako deljivih i
nepromenljivih č estica koje on zove homeomerije (τὰ ὁ μοιομερῆ ). One su sve nekad bile ssastavljene u
jednu masu, u celinu. Tada ih je u pokret stavio svetski um (νοῦ ς ), prvi pokretač . Sve ostalo se dalje razvilo
zahvaljujuć i mehanič kim silama u samoj materiji. Aristotel je Anaksagoru nazvao dualistom jer njegovo
uč enje sadrži dva osnovna principa u sebi: nepokretnu materiju, sastavljenu iz homeomerija, i duhovni
pokretač – um. Međutim, u tome Anaksagora nije dosledan, jer negde kaže da je um sastavljen od najfinije
materije i odrič e se njegova delovanja pošto je pomoć u njega stavio homeomerije u pokret. Anaksagora je
pripremio teren atomizmu Leukipa (Λεύ κιππος ) i Demokrita (Δημό κριτος , oko 470–oko 360).
Leukip i Demokrit kvantitativno određuju atom (τὸ ἄ τομον – termin koji potič e od njih, a znač i "nedeljiv").
Atomi se razlikuju po obliku, redu i položaju i nalaze se neprekidno u kretanju. Oni su bitak. Međutim,
nasuprot elejcima, oni priznaju i postojanje nebitka. Nebitak je ono što nisu atomi i što nema sva njihova
svojstva. To je prazan prostor, koji predstavlja samo moguć nost kretanja i menjanja položaja atoma. Usled
tog kretanja dolazi do spajanja atoma i tako nastaju razna tela.

Demokrit – najznač ajniji predstavnik antič kog atomizma

Iako je Leukip izač etnik kvantitativne atomistike, ipak je Demokrit (iz Abdere u Trakiji) najznač ajniji
predstavnik antič kog materijalizma i atomizma, delom zbog toga što od Leukipovih spisa i nije

Atomisti 9
 Seminarski rad IME UČENIKA

mnogo ostalo, a delom i zbog toga što je Demokrit bio zaista univerzalan, o č emu svedoč i
njegova nauč na ostavština iz oblasti fizike, matematike, filologije, etike itd.
Prema Demokritu, spomenuta svojstva atoma – oblik, red i položaj – njegova su objektivna
svojstva, koja postoje nezavisno od subjekta. Do njih dolazimo samo razumom, razmišljanjem.
Kakav je atom po sebi, mi ne možemo saznati č ulima, č ija je spoznaja varljiva. Međutim, atomi
imaju i neka sekundarna svojstva, koja su subjektivna po svojoj prirodi jer se pojavljuju samo u
dodiru atoma-objekta sa subjektom. Tako, na primer, svojstva kiselo, gorko, toplo, hladno i sl. jesu
subjektivna svojstva i sekundarna u odnosu na primarna, objektivna svojstva. Pojavnu stranu atoma
možemo shvatiti č ulima zbog slič ica (eidole – τὰ εἴδωλα) koje objekt šalje subjektu. Suštinu
objektivne stvarnosti možemo shvatiti samo razumom.
Raspored atoma u prostoru podređen je određenim uzroč nim vezama. Ovde nema mesta
sluč ajnosti. Uzroč ne veze nisu uvek dostupne razumskom shvatanju, što ne znač i da one
objektivno ne postoje. "Nijedna stvar ne biva bez uzroka, nego sve s razlogom i po nuždi" – kaže
se u jednom Leukipovom fragmentu. Taj determinizam, koji ne dopušta nikakve sluč ajnosti,
nikakva slobodna i spontana kretanja u prostoru, istovremeno isključ uje svako fantastič no-
religiozno tumač enje prirodnih pojava. Sloboda se sastoji u shvatanju uzroč nih veza u kosmosu.
Č oveku je sloboda nužna da bi razumno delovao.
Zbog svoje doslednosti u materijalistič kom tumač enju sveta, u okviru kojeg su razmatrana pitanja
kosmosa, spoznaje i ljudske slobode, Demokrit se smatra osnivač em prvog materijalistič kog
monistič kog sistema u istoriji filozofije.
Atomistima završava u staroj Grč koj period ispitivanja prirode i filozofsko objašnjavanje najopštijih
zakona kosmosa. Karakteristič no je za taj period da č ovek i njegova društvenost još nisu predmet
filozofskog razmatranja, iako se usput tretiraju u okviru opštih politič kih stavova samih filozofa.
Zbog svoje opšte karakteristike postavljanja kosmosa u centar filozofskog istraživanja ceo se taj
period naziva kosmološkim periodom grč ke filozofije.

Atomisti
10
 Seminarski rad IME UČENIKA

LITERATURA:
https://sh.wikipedia.org/wiki/Atomizam
https://filozofijasveta.blogspot.com/2012/09/atomisti.html
https://www.dualsoft.rs/nikola/filozofija/leukip_i_demokrit.html

Atomisti
11