Гимназија

Чачак, Жупана Страцимира

ИТАЛИЈА
МАТУРСКИ РАД ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ

Наставник: Ученик:
Драшко Шарчевић, проф. Марко Крупеж IV/7

Чачак , 2019. године

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................................1
1. ГЕОГРФАСКИ ПОЛОЖАЈ..................................................................................................................2
2. РЕЉЕФ.................................................................................................................................................2
2.1Рељеф севрене Италије........................................................................................................................3
2.1.1 Италијнски алпи...........................................................................................................................3
2.1.2 Северни Апенини.........................................................................................................................4
2.1.3 Падска низија................................................................................................................................4
2.2 Апенинско полуострво........................................................................................................................5
2.3 Острвска Италија................................................................................................................................6
3. КЛИМА ИТАЛИЈЕ..............................................................................................................................7
4. ХИДРОГРАФИЈА.................................................................................................................................8
5. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ........................................................................................................9
6. ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ....................................................................................................................10
7. ПРИВРЕДА........................................................................................................................................10
8. ПОЉОПРИВРЕДА..................................................................................................................................11
9. РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА..........................................................................................................11
10. ИНДУСТИЈА.....................................................................................................................................12
11. САОБРАЋАЈ И ТУРИЗАМ...............................................................................................................13
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................................15
 УВОД
Од малена почео сам да гајим неке емоције према Италији. Можда је то због тога што сам
увек волео спорт, а Италија је позната као једна од најуспешнијих спортских нација. Или
је то можда због тога што сам као мали читао доста о великом Римском царству и увек сам
замишљао Италијане као неки небески народ. Одлазак у Италију у 3. години за мене је
био више од екскурзије, можда као остварење неког сна и са сигурношћу могу да кажем да
је Италија испунила моја очекивања.
. Република Италија је држава на југу Европе. Италија обухвата Апенинско полуострво и
три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену
границу има на северу, са Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском,
Аустријом и Словенијом. У свом саставу има две независне државе- Сан Марино и
Ватикан, које се налазе унутар територије Италије.
Позната је по моди, кулинарству, архитектури, дизајну, музици и осталим знаменитостима,
које туристи посећују у великом броју. Утицала је на културно и друштвено окружење
целе медитеранске области. Још у праисторији на територији Италије постојале су
значајне културе и цивилизације. Етрурска цивилизација, а поготово Римско царство
владали су овим делом света неколико векова. Варварске инвазије уништиле су Западно
римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу
Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове
Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском
царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је
уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата,
Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној
Африци. Од 1946. Италија је република. Главни град је Рим.

ОПШТИ ПОДАЦИ:

Званични назив: Република Италија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 301.336 км2

Број становника: 60.681.514 (2011)

Густина насељености: 201,1/km²

Главни град: Рим (2 743 796 становника/2009).

Званични језик: италијански. Уз италијански,

службени језици су немачки у јужном Тиролу и
француски у Долини Аосте.

Валута: Евро

Слика 1. Застава,грб и карта Италије

1. ГЕОГРФАСКИ ПОЛОЖАЈ

1
 Република Италија је држава на југу Европе, полуострво у Медитеранском мору.
Италија се дубоко завлачи у Средоземно море. Чине је Апенинско полуострво и два
велика острва у Средоземном мору, Сицилија и Сардинија, која чине 1/6 укупне површине
територирије и више мањих острва од којих је најпознатије Елба. Једину копнену границу
има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и
Словенијом. Са осталих страна је запљускују мора: Јадранско море на североистоку,
Јонско на југоистоку, Тиренско на Југозападу и Лигурско на северозападу. Преко
Апенинског полуострва и његовог продужетка Сицилије, Европа се после Гибралтара
највише прибижава Африци (на 140 km).

Слика 2. Географска карта Италије

Италија се простире између 370-470 северне географске ширине и 70-190 источне

географске дужине. Површина Италије је 301.323 km 2 и по површини је 69. држава на
свету. Број становника је 59.448.163 и по броју становника је 23. држава у свету. Густина
насељености је 197, 5 ст/km2. Дужина границе је 1.932 km, а дужина обале је 6.660 km.
Унутар територије Италије налазе се независне државе Сан Марино и Ватикан, папска
држава која је оивичена Римом.

2. РЕЉЕФ

У геолошком погледу Италија је младо копно. Коначан облик добила је у касном

терцијару и квартару. Има 6,660 км морске обале, углавном неразуђене. Јадранска обала је
ниска и мочварна, а Тиренска каменита и стрма. У рељефу Италије присутна је велика
разноликост, која је последица еволуције геоморфолошког комплекса и утицаја тектонских
поремећаја и деформација.

2
 Са становишта регије, Италију можемо поделити у три велике географске регије:
Северна, Полуострвска и Острвска Италија и низ подрегија.

2.1 Рељеф севрене Италије

Под појмом Северна Италија

подразумева се простор северно од Апенина.
Поред Северних Апенина, овој регији припада
део Алпа и целокупна Падска низија. Према
томе, северни део италије може се поделити на
три регионалне целине: Италијнски Аппи,
Северни Апенини и Падска низија.

2.1.1 Италијнски алпи

Италијански Алпи се пружају

од Ђеновског залива (превоја Алтаре) до
Јулијских Алпи у дужини око 1.500 km.
Просечна висина им је око 2.000 m. Алпи се лучно повијају дуж француске, швајцарске,
ау- Слика 3. Сателитски снимак Италије
стријске и словеначке границе. То су младе веначне планине, стастављене од
метаморфних и интрузивних стена гнајса, микашиста, серпентина и шкриљаца.

Слика 4. Италијански алпи

Венци Италијанских Алпа се деле на Пијемонтске, Ломбардијске и Венецијанске.

Пијемонтски Алпи су на крајњем западу. Најужи су свега 20 m, али са врховима
преко 2.000 m. Релативно су лако проходни захваљујући дубоко усеченим глацијалним
долинама које отварају пролаз према Француској и Швајцарској. Од речних долина
важније су Дора Рапарија и Дора Балтеа. Ломбардијски Алпи су шири и пространији.
Највиши делови као Ортлер и Бернина су под ледницима. У суподини су ледничка језера
Комо, Гарда и друга.
3
 Венецијански Алпи су сиромашнији и мање
економски искоришћени. Најлепши део Венецијанских
Алпа су Доломити. На Алпима се налазе превоји Ст.
Готхард, Св. Бернард, Симплон, Мон Сени, Бренер.
Највиши врх Италије је Мон Блан де Курмајор висине
4.748 m.
Алпи су за северну Италију важан резервоар
хидроенергије, а у новије време добијају посебан
туристички значај. Такође имају непрегледне пашњаке, шуме, а да их нема, Падска низија
би била сува степа. Највиши врх је Чима Маргваријес (2.649 m).
Слика 5. Доломити
2.1.2 Северни Апенини
Венац Апенинских планина представља кичму Италије и простире се дуж целог
полуострва и на северозападу се спаја са планинским венцем Алпа, који полукружно
затвара Италију на северу. Изграђени су од неколико низова који се пружају попут лука.
Дуги су око 1.450 km, широки око 100 km; нижи су од Алпа. Немају ледника ни ледничких
облика. Апенини се деле на Северне, Средње и Јужне Апенине. Са јужне стране Падску
низију заграђују Лигуријски и Емилијски Апенини. Између Алпа и Апенина се налази
долина реке По, велика и плодна низија. Разнолике карактеристике планина и њихова
вертикална разуђеност омогућавају развој свих зимских спортова на бројним локацијама,
као и развој планинарења и алпинизма. Од посебне важности је превој Кол дел
Алпаре који повезује Ђенову са Падском низијом. Лигурско–пијемонтски лук је отворен
према Ђеновском заливу. Развође је ближе мору него Падској низији. Највиши врх
је Монте Буе (1.803 m). Етрурско-емилијски планински венац само је 60 km удаљен од
Јадранског мора. У њима је највиши врх Ђимоно. Из овог планинског низа пружају се
разни огранци према западу уз реку Арно. Преко велике већине бројних превоја изграђене
су саобраћајнице.

2.1.3 Падска низија

Падска низија је дуга 450 km, а широка 100 km до 200 km. Падска низија није
идеална равница, јер она има у подпланинским деловима Алпа и Апенина много
брежуљака.

Слика 6. Падска низија

4
 Она је са југа затворена севернимАпенинима, док је са севера затворена главним
билом Алпа. Њена ширина је око 100-150 километара. Надморска висина Падске низије
креће се од 0-4 м у области Фераре код Јадрана (делта Поа), до око 250-300 м западно
од Торина. Унутар равнице нема изолованих планина. Настала је таложењем седимената
Алпских река које сваке године изнесу у ову низију преко 20 милиона тона наноса. Убраја
се међу најплодније низије у Европи.

2.2 Апенинско полуострво

Полуострвска Италија обухвата следеће регионе: Апенине, Јадранско приморје

(Јадранска фасада), Тарантско приморје (Тарантска фасада) и Тиренско приморје
(Тиренска фасада).
Апенини представљају кичму полуо-
стрвске Италије. Издигнути су млађим
набирањем унеогену, алпском орогенезом.
Апенинском полуострву припадају Средњи и
Јужни Апенини.
Средњи Апенини – пружају се
од Риминија до реке Волтурно. Ради се о
низу крашких заравни са којих се дижу
планински венци. Према југу се пружају
бројне долине. У Средњим Апенинима има
неколико превоја од којих је
најважнији Фабријано. Најдивљији је крај у
покрајини Абруци (планинском делу), где се
налази и највиши врх Апенина Гран Сасо.
Јужни Апенини – пружају се од реке
Волтурно до Тарантског залива и Месинског
мореуза. Планински венци нагло се
снижавају и шире и творе простране долине.
У равници Кампање издваја се Везув као Слика 7. Рељеф и изглед Апенина
усамљен брег. Његова база је пречника 45 км а диже се до висине преко 1.300 м.
Јадранску обалу сачињавају региони: Марке, Абруцо и Апулија. Абруцо је једна од
највиших покрајина Италије. Више од пола њене територије налази се изнад 500 м-
над морем. Један део покрајине проглашен је 1923. године националним парком. Апулија
је на крајњем југоистоку Апенинског полуострва. Она је у приморју низија, а идући према
унутрашњости издижу се благи огранци Апенина. Њој припада и масив Гаргано.
Тарантанско приморје (слика 6) је регион коме припада полуострва Апулија. На
југу је место Отранто по ком је пролаз из Јонског у Јадранско море назван Отрантским
вратима.
Тиренска обала Овде се могу издвојити 4 подрегиона: Тоскана, Лацио, Кампања и
Калабрија. Тоскана је оивичена Апенинима са северне и источне стране. Поред плодних
низија обухвата и благо заталасана побрђа. Лацио, је шовршине 17.180 км², налази се у
централној Италији. Пружа се са обе стране реке Тибар у дужини од 150-160км, а у
5
ширини од 80-85 км. Са источне стране ове долине налазе се Сабинске планине, а са
западне Монте Чимоно. Северни део области карактеристичан је по вулканском рељефу.
Главни хидрографски објекат је река Тибар. Око 25% територије је под планинама.
Кампања је изразито вулканска област у јужној Италији.
Калабрија (слика 7), представља крајњи југ Италије. Претежно је планинска и око
25% њене територије је под шумом. Калабрија је орографско продужење Апенина, али не
и геолошко. Састављена је од кристалних шкриљаца и гранита.

Слика 8. Тарантско приморје Слика 9. Калибрија

2.3 Острвска Италија

Италија има бројна острва, а највећа и најважнија су: Сицилија, Елба, Сант
Антонио и низ мањих оства острва (Пантелерија, Липарска острва и др.).
Сицилија је највеће острво у Средоземном мору. Спада међу највећа европска
острва после Велике Британије, Исланда и Ирске. Одвојена је од Апенинског полуострва
Месинским мореузом широким 4 км. По свом геолошком саставу и рељефу слична је
Апенинима. Претежно је планинска са слабо разуђеним обалама, на југу и истоку налазе
се вулканске планине са највишим европским живим вулканом Етна у чијем подножју је
плодна низија Катанија. Етна је највиши вулкан у Европи, који се издиже на 3.320 метара
надморске висине, додуше, треба споменути да висина вулкана варира због ерупција -
Етна је за 51 m нижа него што је била 1865. То је такође и највиша планина у Италији
јужно од Алпа и покрива подручје од 1.190 km². Етна је три пута виша од Везува, који се
такође налази у Италији. Као што смо већ непред поменули, Етна је један од најактивнијих
вулкана на свету и скоро да је у непрекидној фази ерупције. Иако је на више наврата
изазивала огромне штете, Етна се не сматра врло опасним вулканом и хиљаде људи живе у
њеној сенци.

6
 Слика 10. Ерупција вулкана Етне 2002. године Слика 11. Подножје вулкана Етне - низија

Сардинија захвата површину од 24.090км². Обале су јој слабо разуђене. У

геолошко-геоморфолошком погледу део је херцинског масива са вулканима на западу.
Од Корзике је удаљена само 12 км, али су геолошки оба оствра јединствена, јер су била
део Тиренског копна. Обала Садрдиније је махом каменита и тешко приступачна, са много
дубоких залива. Острво је дуго 260 км, а широко до 140 км. Површ покрајине је махом
покренутог терена. Равничарска подручја чине 18% површине и распоређена су широм
острва. Најважније равнице су оне око Каљарија (Кампидано) и Сасарија(Нура). Од обале
и равница тло се пење веома брзо и нагло прелази бреговито и брдско подручје у
средишњем делу покрајине, који заузима чак 68% њене површине. Разлог овако високом
уделу овог вида рељафа је велика старост острва, па су и процеси ерозије веома стари.
Брдско подручје постепено у источном делу Сардиније прелази у високо планинско
подручје (14% површине). Ту се налазе планине Ђенарђентуса највишим врхом
острва, Пунта дел Мармора (1.834 метра н. в.).

Слика 12. Планине Ђарађенту Слика 13. Кала Голорице, залив на Сардинији

3. КЛИМА ИТАЛИЈЕ
Клима Италије је релативно влажна и веома разнолика. Варира од хладне у
највишим деловима Алпа и Апенина до суптропске дуж обале Лигурског мора и западне
обале полуострва. Клима Италије драстично варира од стереотипне медитеранске климе у
зависности од локације. У приморским деловима Лигурије и већим делом Апенинског
полуострва јужно од Фиренце влада класична медитеранска клима. Већи део северних
унутрашњих области Италије, око Торина, Милана и Болоње има континенталну климу,
која се класификује и као влажна суптропска клима. Просечна годишња температура се
креће од 110С до 190С. У Падској низији она износи 130С, на Сицилији око 180С и у
приобалној низији око 14,50С.
Клима се одликује регионалним разноликостима које су резултат конфигурације
Апенина као и утицај ветрова који долазе са мора. Температуре на истим географским
ширинама на истоку полуострва су много ниже, углавном због североисточних ветрова.
Дуж виших источних падина Апенина клима је нарочито хладна. Клима Ломбардијске
низије је континентална. Топла лета, оштре зиме са температуром око -15 0С преовлађују у
овом региону, који од морских ветрова штите Апенини.

7
 4. ХИДРОГРАФИЈА

Италија има велики хидроенергетски потенцијал. Најважније реке су По и Адиђе.

Река По дуга је око 650 km. Извире испод Котијских Алпа у региону Пијемонта. Од
изворишта тече ка истоку паралелно са 45. паралелом према Јадранском мору у које се
улива делтастим ушћем у близини града Венеције. Укупна површина слива износи 74.000
км², а од тога чак 70.000 км² је на територији Италије. Протиче кроз многе важне
италијанске градове попут Торина, Пјаченцеи Фераре, а са Миланом је повезан мрежом
канала међу чијим пројектантима је био и Леонардо да Винчи. Због честих поплава у
прошлости, у готово свим нижим деловима њеног тока изграђени су бројни насипи.

Слика 14. Ток реке По Слика 15. Река По

Адиђе је дуга око 410 km и у Италију долази из аустријског региона Тирола, тече
према истоку и улива се у Јадранско море. Реке италијанског полуострвског дела су
плитке. Главне реке у овом делу су Арно и Тибар. Од свог извора уАпенинима, Арно тече
западно око 240 km кроз долину и градове Фиренцу и Пизу.Тибар извире недалеко од
извора Арна и тече кроз Рим.
И северни и полуострвски део Италије се одликује бројним језерима. Посебно су
значајна језера у италијанској подгорини Алпа, на месту где она прелази у пространу и
заравњену Ломбардију. То је део слива реке По, притоке Јадранског мора, али и Адиђе која
такође притиче Јадранском мору. Из скоро свих језера истичу реке и уливају се у По или

8
Адиђе. Међу италијанским језерима у подгорини Алпа истичу се Мађоре, Комо, Гарда и
Лугано, а од полуострвских језера истичу се знатно мања Тразимено, Болсена и Браћано.
Мађоре, познато и под именом Вербано припада Италији у централном и јужном
делу, северни део припада Швајцарској. Захвата површину од 212 kм 2 и зато га Италијани
зову Велико језеро. Лежи на надморској висини од 193 m, а максимална дубина 370 m. По
дубини се убраја у ред првих језера Европе и представља дубоку криптодепресију. Главна
пртока му је река Тицино.

Слика 16. Језеро Мађоре Слика 17. Језеро Гарда

Лугано или Чересно се налази на граници Швајцарске и Италије. Лако је доступно

јер се налази на једној од најпрометнијих саобраћајница која спаја Милано са Цирихом.
“Лежи на надморској висини од 277 m. Захвата површину од 49 km2, а највећа дубина је
288 m па је криптодепресија.” Настало је акумулирањем воде у потопљеном делу валова.
Језеро Гарда је најпространије језеро Италије. Захвата површину од 370 km 2.
Обалска линија је знатно разуђена. Максимална дубина је 346 m, а поједини делови басена
леже 281 m испод нивоа мора па је то прва криптодепресија у Европи. Језеро је настало
акумулирањем воде у долини некадашњег ледника који се спуштао из високих Алпа ка
Ломбардији. Приобаље језера се убраја у туристички највредније делове Италије. Језеро и
његов приобални појас познати су као Ривијера маслина.

5. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Флора централних и јужних низија Италије је типично медитеранска. Биљке

карактеристичне за ове пределе су маслине, наранџа, лимун, палма. Остале врсте које се
често јављају, поготово на крајњем југу су нар, смоква, бадем, шећерна трска и памук.
Вегетација на Апенинима је слична вегетацији централне Европе. На нижим падинама
јављају се кестен, чемпрес и храст, док су у вишим пределима највише заступљени бор и
јела.
Италија има мањи број животињских врста у односу на остале државе Европе. На
Алпима живи мали број дивокоза. Медведи, бројни у давна времена, сада су већ изумрли,
али вукови и дивље свиње и даље су бројни у планинским пределима. Бројне су и лисице.
Међу птицама грабљивицама најбројније су орао, лешинар и соко којих има углавном
изнад планинских врхова. Препелица, шљука, јаребица и друге птице селице живе у
многим деловима Италије. Гмизавци укључују неколико врста гуштера, змија и три врсте
змија отровница. Има и шкорпија.
9
 6. ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ

Становништво Италије у апсолутној већини чине Италијани (90%). Националне

мањине (Аустријанци, Словенци ) живе у пограничним крајевима. Што се тиче развоја
становништво је веома разнолико. Италија данас броји 58.462.375 становника. Густина
насељености је врло неравномерна, а просечна износи око 192 ст./км 2. Великом густином
насељености истичу се индустријска подручја северне Италије, пољопривредно развијена
Падска низија, лигурска и јадранска обала, Кампања и северна Сицилија. У ретко
насељена подручја убрајају се алпски, апенински и острвски планински крајеви, и
мочварни делови Тоскане и Сардиније.
Природни прираштај се непрекидно одржавао на прилично високом нивоу. Стопа
наталитета, која је у Италији почетком XX в. износила 33‰, око 1950.г. је пала на 20 ‰ и
изгледа да се стабилизовала на тој вредности. Насупрот томе, стопа морталитета била је
око 1910г. 20‰, а у најновије време износи око 10‰. Северни дио Италије има мањи
природни прираштај него јужни део. Отуда снажна емиграција ка Падској низији на
северу или у иностранство од уједињења Италије (1870.год.) око 20 милиона Италијана
напустило је своју земљу тражећи зараду у иностранству. Половина је отишла у
ваневропске земље ( САД 54% , Аргентина 26%, Бразил 14 % итд. ), а друга половина у
европске земље (Француска 39 %, Аустрија 13 % итд.) . У новије време велики број
Италијана, нарочито са југа, одлази на рад у земље заједничког тржишта- Француску,
Немачку, Белгију, а исто тако знатан број одлази у Швајцарску. И поред снажне емиграције
у земљи је око 2 милиона незапослених, те проблем пренасељености остаје још увек
неријешен..
Италија је језично и верски углавном хомогена, али је културно, индустријски и
политички врло разнолика. Нема велике мањине, а највећа је немачка мањина у Јужном
Тиролу (1991: 287,503 Немаца и 116,914 Италијана), и словенска мањина око Трста.
Иако је главна вера католичанство (85% грађана су номинално католици), постоје
старе протестантске и жидовске заједнице, као и све већа усељеничка заједница мусли-
мана.

7. ПРИВРЕДА

Италија је млада капиталистичка земља високо развијеног капитализма са

индустријско-аграрним карактером привреде. Њен привредни успон везан је за најновији
историјскии период тј. За 20 век. Карактеристичну црту данашње Италије представља
коегзистенција и индустријске концентрације на северу са остатцима феудализма и
неразвијеном привредом на југу. После Другог светског рата почиње нагли процват
захваљујући страном капиталу из Америке.
По оствареном националном дохотку Италија заузима седмо место на свету. Више од
50 % вредности националног дохотка остварује индустрија у којој је процес концентрације
акционарског капитала под контролом је 180 од укупно 24 хиљаде акционарских
друштава. Нарочито су познате монополистичке групе: Фијат, Едисон, Пирели, Сниа
10
Вискоза, Монтекатини, Оливети, затим државно-капиталистичка предузећа ИРИ, ЕНИ,
ФИМ.
Њихов утицај проширио се и ван Италије по Европи и свету.Само је последњих
десет година индустријска производња у Италији повећала се за 100%. Експанзија
италијанске привреде добила је пун замах од 1959.г. Нарочито брз пораст показује
петрохемија, машинска индустрија и металургија. Италија је подигла висок степен
енергетику, електрометалургију, бродогрању, аутомобилску инд.
У остварењу националног дохотка север учествује са чак 80 % .Ту је Милано као
центар не само моде него и финансија читаве државе.

8. ПОЉОПРИВРЕДА

Развој интензивне пољопривреде омогућују мелиорациони радови, којима се у Падској

низији годишње добија 50000 ха обрадиве земље, затим проширење каналске мреже за
натапање те примена механизације и употреба вештачких ђубрива. Око 60% површине
Италије заузимају пољопривредне културе и пашњаци. Пољопривредна производња у
односу на предратни период повећала се за 40%. Међутим, око 50 % пољопривредне
прозводње налази се у рукама неколико десетина хиљада крупних велепоседника. Велики
значај имају сточарство и воћарство у планинским пределима.
Од укупне пољопривредне површине на оранице долази 48%, на воћњаке и
винограде 9 %, ливаде и пашњаке 18% и шуме 18%. Пољопривредом се бави око 40 %
активног становништва. Мада је пољопривредна производња Италије разноврсна,
недовољна је да покрије све потребе.
Већу вредност у пољопривредној производњи дају сточарство (38 %), воћарство и
виноградарство (27 %). Од посебног значаја је суптропска земљорадња. Суптропска
земљорадња сврстава Италију међу прве земље света по производњи агрума, маслиновог
уља и вина.Мандарине и тропско воће последњих година добија велики значај.

9.РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА

Енергетска привреда у Италији остварила је велики прогрес. До другог светског

рата готово све потребе у енергији обезбеђивале су хидроцентрале Алпа и увезени угаљ.
Са подизањем капацитета за прераду нафте и експлоатацијом метана удео нафте у
потрошњи енергије порастао је на 44 % а метана је 13% . Производња природног гаса у
Италији повећана је на 7 милијарди метара кубних. Експлоатише га АГИП (филијала
ЕНИ) око Плезанса (Кортемађоре) и у Емилији између Болоње и Равене. Укупна дужина
гасовода којим се разводи плин у низ градова северне Итлаије износи 6 хиљада
километара. Производња електричне енергије у Италији износи око 65 милијарди киловат
сати. Око 75 % термоцентрале, а остало је геотермичка енергија добијена од топле
вулканске паре и воде. У близини Фиренце ради око 25 електричних централа које
користе вулканску пару. Најпознатија међу њима је ЛАРДОРЕЛО. Три четвртине
произведене енергије долази на северну Италију, од које је око 25 % под контролом
монопола Едисон. Нафту и угаљ Италија увози јер је у њима дефицитарна. Годишња
производња нафте износи два милиона тона (углавном код Рагузе и Деле на Сицилији), а
угља милион тона. Због тога Италија купује око 30 милиона тона нафте и 9 милиона

11
милиона угља годишње. У експерименталној фази налазе се атомске централе у Гориљану
и Латини. Црна металургија даје годишње 3,7 милиона тона сировог гвожђа и 9,5 милиона
тона челика. Преовлађују предузећа мале и средње величине. Главне железаре и челичане
су распоређене у приморским местима преко којих се довозе сировине и угаљ. То су
Корниљано код Ђенове, Помбино у близини Елбе, Бањоли код Напуља. Има их и у
унутрашњости у Ломбардији и Пиемонту.
Италија користи своје залихе боксите, цинка, олова за развој обојене металургије.
Око 70 % производње алуминијума је под конторолом мопола Монтекатини. По
производњи живе (2000 тона) Италија је заједно са Шпанијом водећа земља у свету.
Експлоатација и топљење овог метала је у области Тоскане (рудник Монте Амиата).

10. ИНДУСТИЈА

Италија је најиндустријализованија земља Медитеранском басена захваљујући

свом енергетском потенцијалу и развијености скоро свих врста индустрије. Богатство
водених токова омогућило јој је градњу великог броја хидроцентрала. Значајан фактор за
развој индустрије представља и постојање великог броја радне снаге са повољном
квалификационом структуром. Већи број индустријских постројења налази се у северном
делу. Привредно најразвијенији део Италије представља индустријски троугао Милано-
Торино-Ђенова. Италија се назива земљом моде јер има најпознатије модне креаторе.
Посебну важност има производња обуће, која има велики реноме у свету.
Водећа улога машинске индустрије – По броју запослених који износи 860.000 (20
%) , вредности индустријске производње (28 %) и учешћа у извозу (30 %) машинска
заједно са електротехничком индустријом заузела је водеће место у италијанској
индустријској производњи. Најважнију улогу има тешко машиноградња и индустрија
саобраћајних средстава . Фијат има 100 хиљада запослених радника и службеника. Он
поред аутомобила производи и тракторе, авионе, турбине, машине за домаћинство и сл.
Осим у Торину, Фијатова предузећа налазе се још и у Милану, Бреши, Модени, Фиренци и
Напуљу. Аутомобилска индустрија је најртазвијенија грана машиноградње Око 90 %
проиводње монополисао је концерн Фијат који је повезан са америчким капиталом. 1962.
години производња аутомобила достигла је 880 хиљада годишње.
Италија је велики произвођач сумпорне киселине. Текстилна индустрија Италије
има најдужу традицију. Најприје се развила на северозападу државе. После машинске
индустрије запошљава највећи број индустријских радника (643.000) . Ради на увезеним
сировинама из САД, УАД и Бразила (памук), Аустрије и Новог Зеланда (вуна ). Годишње
се произведе преко 150 милиона метара синтетичких тканина. Главни центри производње
су Торино, Милано, Аоста и Падова. Текстилна индустрија Италије заузела је водеће
место у извозу.
Италијанска прехрамбена индустрија прерађује јужно воће, вино и маслину у
Апулији, Сицилији и Калабрији, док је на северу и у центру развијена италијанска
млинска индустрија, индустрија тестенина, шећера. По производњи макарона (900,000
тона) вина (5.3 милиона тона) Италија је прва земља у свету, а по производњи маслина и
уља (280.000 тона) она је на другом месту. У приморским местима развила се индустрија
за прераду воћа и поврћа, нарочито конзервирање парадајза, производња разних џемова и
воћних сокова.

12
 11. САОБРАЋАЈ И ТУРИЗАМ

Италија поседује између западне и средње европе на једној, и Средоземља на

другој страни по квалитети и дужини својих аутострада поред Немачке, Италија заузима
челно место у Европи. Главну осовину друмског саобраћаја представља Падска низија, на
коју излазе велики алпски путеви. Комуникације су знатно теже на Апенинском
полуострву због великих планинских превоја. Италија је земља пет мора те има значајну
поморску традицију. Њена трговачка флота има 5,5, милиона БРТ, те ври услуге и другим
земљама. Поморским путем обавља се највећи део спољнотрговинске размене, а нарочито
увоза. Главне луке су Ђенова, Венеција, Напуљ и Трст. Њихов удео 65 % у робном
промету земље. Преко Ђеновксе луке која је друга по величини у Средоземљу, а прва у
Итаљи увози се угаљ, гвоздена руда, метали, жито, а извозе машинске и хемијске
индустрије. Напуљ има највећи промет путника.
Модернизоване железнице и путеви. У унутрашњем робном промету железнице су
задржале важну улогу. Укупна дужина железничких пруга је 22 хиљаде км, од тога 9,5
хиљада км је електрифицирана. На главним магистралама Милано-Болоња-Рим, затим
тиренској и јадранској прузи остварена је велика брзина возова. Италија гради нове
модерне ауто-страде које добијају своја специфична имена: Ауто-страда сунца, Ауто-
страда мора, Ауто-страда цвећа. Главна раскрсница ваздушног саобраћаја је Рим
(аеродроми Чомпино и Фиумичино). Овај саобраћај одржавају компаније Ал-Италија и
Лаи.
Туризам је значајна и врло јака привредна грана у Италији. Развијени су сви облици
туризма: планински, приморски где треба напоменути да Италију окружује пет
мора.Туризам је активирао бројна Италијанска летовалишта, историјских места и градове
и посебно је оживио италијанске ауто-путеве. Највећи број туриста долази са севера, а
нарочито из Немачке. Најпосјећенији градови су: Венеција са бројним културно-
историјским споменицима, Рим Напуљ, Трст, Милано, Торино итд...Туризам је доста
развијен у планинским деловима Италије,на Алпима. Бројна позната скијалишта као и
места рекреације младих се налазе на Алпима.Квалитетном кухињом,добрим асортиманом
услуга успели су да привуку туристе из читаве Европе и света.Велелпене
грађевине,колосеуми,фонтане само су неке од лепота које нам ова фасцинантна држава
може приуштити.Туристима је посебно занимљива стара култура,остаци античког римског
царста,Рим као центар свих дешавања.У Риму се могу видети прекрасни луци,слике,као и
све остало сто Италија пружа.Последње време све више младих иде у Италију да би се
провели,уживали у прекрасном ноћном прободу и прелепој храни. Туристи долазе да виде
како природне феномене као што су Везув и Етна, тако и чуда која је створио човек -
антички Рим, цркву св. Петра у Риму, Помпеје, катедралу у Милану, Венецију итд.

13
 ЗАКЉУЧАК

Италија (Република Италија), држава у Јужној Европи, највећим делом на

Апенинском полуострву, између Јадранског мора на истоку и Лигурског и Тиренског мора
на западу. Припадају јој острва Сицилија, Сардинија и неколико мањих. На територији
Италије налазе се две независне државе – енклаве: Ватикан и Сан Марино.

Историја Србије и Италије је такође јако слична, бурни догађаји су неизбежни. Не

може се пронаћи једна деценија у прошлости коју није обележио неки велики догађај.
Музика такође, љубав према уметношћу, кухињи, спорту, људима... Дружељубивост је
заједничка. Умиљатост суштина сваког грађанина, а нација души битна попут живота.

Можда баш зато, због толико сличности гајим толике сипатије према Италији. И
зашто је то земља број један у којој би живео, ако некада будем напуштао Србију.

После екскурзије у 3. години Гимназије, у Италију сам путовао и на летњем

распусту, овај пут у неке друге градове као сто су Милано и Ђенова и поново сам осетио
тај неодољиви мирис Италије који је остао у мојој глави још од екскурзије. Најсређнији
сам био кад сам коначно постеио мој омиљени град Милано, који додуше није толико леп
и атрактиван као Рим или Венеција али мени је и даље савршен. На то је имао утицаја и
мој отац са којим сам од малена бодрио и заволео Интер из Милана.

Када је Италија у питаљу мишљења су често подељена, али мислим да су потпуно у

праву они који за Италију кажу да је земља снова, а Италијани Небески народ.

14
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Давидовић Р., (2004), Регионална географија Европе, Нови Сад.

[2] Ђурић, В., Петровић, Р.: Економсџо регионална географија света, Завод за
издавање уџеника Социјалистичке републике Србије.
[3] Натек K., Натек M., (2005), Државе Света, Београд.
[4] Плавша Ј.,(2008), Туристичке регије света, Природно-математички факултет,
Нови Сад .
[5] Станковић С. (2006), Језера света, Завод за уџбенике, Београд.
[6] http://maturski.weebly.com/italija.html
[7] http://sr.wikipedia.org
[8] http://sr.wikipedia.org/sr/Географија_Италије
[9] http://svetpedija.com/2013/05/italija/
[10] http://www.dgt.uns.ac.rs/download/regeo_e16p.pdf
[11] http://www.dgt.uns.ac.rs/download/trg06.pdf
[12] www.understandingitaly.com
[13] www.znanje.org

15