Александра Лукић

Принц без мираза

Комедија за дјецу

Играју:

ПРИНЦ РИСТО

КРАЉ РИСТИВОЈЕ

КРАЉИЦА РИСТИВОЈКА

ПРИНЦЕЗА САФАЛАДА

СЛУЖАВКА МАНДАРИНА

СЛУЖАВКА ЈАГОДА

КРАЉИЦА САЛАМА

КРАЉ САФАЛАДИН

ВЈЕШТА КРЕШТА

ДВОРЈАНИ:

СЛУГА

ВИТЕЗ

САВЈЕТНИК

ГЛАВНИ КУВАР

ДВОРСКА ЛУДА

Радња се догађа у двијема пропалим краљевинама у једном пропалом времену са пропалим

народима.
Краљевска дворана изузетно офуцана и сиромашна: престо са три климаве столице

по зидовима су окачени полупани грбови и штитови,а са стране висе поцијепане ратне заставе

костим: уобичајен за вријеме дешавања али у јадном стању.

ПРВА СЦЕНА

( Луда улијеће бициклом које има звонце и стално звони ) :

ЛУДА: Долазе, долазе, људи долазе!!!

КУВАР: Гдје су?

ВИТЕЗ: Колико их је??

ДАДИЉА: Чиме долазе?

ЛУДА: Ногама! Ено их код Стриборове шуме, има их три пута коријен из двјеста шест плус
осамдесет!

Паника

(Дворјани мету,склањају ствари, довикују се, наређују једни другима.)

ВИТЕЗ: Лудо, зовите његово височанство!

ЛУДА:Његово височанство, његово височанство!

ВИТЕЗ:Будалетино! Рекао сам да зовеш краља!

ЛУДА:Рииииииистииииивојеее! Ооо , Ристивојееее!

КРАЉ РИСТИВОЈЕ:(Смушен) Шта се догодило сто му бркатих жаба?

Да није загорио пасуљ? Или, не дај боже, пресушило буре са вином?!

КРАЉИЦА:(Панично) Мужу, краљу мој, да није ударила инфлација?

ДАДИЉА:Долазе кићени сватови са младом, вашом будућом снајком, о краљу мој

КРАЉ:Кићене снајке са будућим сватовима! Дајте слуге, брже храну, зовите вино!!

СЛУГА:Краљ халуцинира. Опет је био у подруму!

КРАЉИЦА:Јаој, бићу баба!!

КРАЉ:Бићеш Ђедо!

КРАЉИЦА:Баба, глувоје!

КРАЉ:Витеже, доведи мог храброг насљедника, мог сина јединца Риста трећег.

ВИТЕЗ:Краљу, Ристивоје, мислите на Риста другог.

КРАЉИЦА:Мужу мој, никако да не заборавиш мираз. Тражимо два џака брашна, петнаест главица
купуса кисјелог, знаш да сви волимо кисјели купус, четири фунте квасца, бијели лук обавезно и
молим те да споменеш и гуске, само домаће никако товљене, од товљених пуштам гасове

КРАЉ:Ја не једем бијели лук, од њега сањам жуте краве.

КРАЉИЦА:Добро, драги, онда узми црног лука , пасуља, шаргарепе (Улазе витез и принц)

ПРИНЦ:Тата,тата, упишкио сам се

КРАЉИЦА:Душо мамина, ако си, само да се ниси укакио

КРАЉ:Сине мој, дошло је вријеме за женидбу.(Грли Витеза)

ВИТЕЗ:Извињавам се , ово је ваш синчић!

КРАЉ:Што је сладак!

ПРИНЦ:Јао тајо, опет се жениш?

КРАЉИЦА:Пуј,пуј, далеко било!

САВЈЕТНИК:Краљу, имају 300 свиња провјерено, 13 гусака, а кокот да ти не причам, кокошке све
добију температуру ( намигује ). Имају двије оклагије, оранице, зељанице, а ћерка одлична.

КРАЉИЦА:А јел образована?

САВЕТНИК:Кћерка?

КРАЉ:Не. Свиња?

САВЈЕТНИК: Јој, још питаш. Има 80 диплома. Шминкање, спавање, лакирање ноктију. Да ти не
набрајам. Зна да свира клавир. Једе за двојицу. Умије да стави руку кад зијева. Не иде на часове,
све сама учи.

КРАЉ:Ништа не разумијем?! Свиња свира клавир!?

КРАЉИЦА:Драги , ово је права прилика да се дочепамо њиховог богатства. Знаш да смо

банкротирали.

КРАЉ:ПСССССТ (кашље да нико не чује краљицу) Свадбу! Спремајте свадбу!

ПРИНЦ:Свадбу! Ко се жени, благо мени!?

САВЈЕТНИК:Биће да сте ви у питању, ваше упишано величанство.

РИСТО:Нећу да се женим!

КРАЉИЦА:Хоћеш. Хоћеш...

РИСТО:Нећу! Тата, не дај ме!

КРАЉ:Женим се! Женим се!

КРАЉИЦА:Е, несрећо једна. Опет си се нацугао! Не жениш се ти већ Ристо! Пјесму, хоћу пјесму!

ВИТЕЗ:Од извора два путића!

СВИ:Умукни! (Витез бјежи) (Сви пјевају)

ДРУГА СЦЕНА

(Краљевство Краља Сафаладина, изузетно офуцано и отрцано.. Дворана се разликује у бојама

,грбовима штитова, заставама. Све је раштимано)

САФАЛАДИН:Саламу! Хоћу Саламу! Доведите ми Саламу!

МАНДАРИНА:Опростите ваше величанство, хоћете ли Паризер или Алпску саламу?

Само да знате, немамо ни једну ни другу.

САФАЛАДИН:Не блесави, Мандаринице. Позови ми моју супругу , а вашу господарицу краљицу,

Саламу.

МАНДАРИНА:Не могу је пробудити. Ено, хрче ко тестера.

САЛАМА:Будна сам, не гачите. Не могу да заспим на празан стомак.

САФАЛАДИН: Не кукај, као да је мој пунији. Откад смо банкротирали, нисмо поштено јели двије
године.

МАНДАРИНА:Нијесте ни мени дали плату двије године.

САЛАМА:Не кукумавчи. Па једеш бесплатно.

МАНДАРИНА:Јесте. Сваки трећи дан у другој недјељи.

САФАЛАДИН:Не брините,драге моје, ускоро ћемо да једемо до миле воље.

САЛАМА:Како?

САФАЛАДИН:У нашу шћер се загледао син краља Ристивоја, и краљице Ристивојке, принц Ристо!
САЛАМА:Па то је сјајно.

МАНДАРИНА:Па да нећемо имати за ручак принца Риста на Француски начин?

САФАЛАДИН: Нећемо Риста, али хоћемо њихово богатство, ако будемо мало паметни.

САЛАМА:Е, јеси паметан, мужу мој. Па шта предлажеш?

САФАЛАДИН:Слушајте овако. Удаћемо нашу мезимицу за Риста, а онда ћемо им је отети.

Шу...шу...шу...

САЛАМА:Генијално! Мандарина, позовите нашу љепотицу.(Мандарина одлази)

Мили мој, одраћемо их до голе коже. Отећемо им шунке, кобасице, овчетину и то сушену...

САФАЛАДИН:Мммммм. Сланину, ребарца... јајца, коке носиље...

МАНДАРИНА:Ево је , њено величанство принцеза, Сафалада.

САФАЛАДА:Мамаа, гладна сам.

САЛАМА:Открила си ми Америку. Умукни! Види како си дебела. Држи мало дијету.То је сада
модерно. Принчеви воле фит принцезе.Види како си се отромбољила. Хајде прошетај мало да
видимо како ходаш манекенски.

САФАЛАДА:(Хода као рахитична и пада и пузи по поду. ) Хоћу кифлу!

САФАЛАДИН:Имаћеш шћери колико хоћеш кифли. Ал прво мораш малко да се удаш.

САФАЛАДА:Малко. А за кога?

САФАЛУДИН:Реци јој драга.

САЛАМА:Удаћеш се за принца Риста.

САФАЛАДА:За оног шмокља и штрокља! Никад!

САФАЛУДИН:Али, шћери, умријећеш од глади.

САФАЛАДА:Ако, боље да цркнем од глади него да се удам за оног жгољавка.

САЛАМА.Е, па, цркни, пукни. Удајеш се и квит. Хајдемо да га упознамо.

ТРЕЋА СЦЕНА :

Двор краља Ристивоја.

СЛУГА:Његово величанство краљ Сафаладин и краљица Салама

Фанфаре
КРАЉ РИСТИВОЈЕ:(обраћа се Сафаладину) Добро дошао драги пријатељу.

КРАЉИЦА РИСТИВОЈКА:( гура лактом мужа) : Не заборави гуске..

КРАЉ РИСТИВОЈЕ:Видим, добро се држиш. А како су гуске?

САФАЛАДИН:Пардон?

КРАЉ РИСТИВОЈЕ:Хоћу рећи како су ваша супруга и ћерка? (прекорно гледа жену) Шта сам рекао?
Ах , да, нема ничега без чврсте мушке руке...

САЛАМА:(шапуће мужу): Знала сам, мисле само на мираз.

САФАЛАДИН: (тихо жени): Не мијешај се у државне послове. (Краљу) Да, да, крушке, родиле,
преродиле, али уби их слана..штета..

РИСТИВОЈКА:(злобно) Мало вам је пуначка ћерка. Јел чачкате зубе са њом?

САЛАМА:Ех, зимогрожљиво дијете, мало смо је обукли више, препоручио доктор..

САФАЛАДА: ( Сиса прст) Татице, ја сам гладна!

САФАЛАДИН:Душа татина,воли слатко. Промијени прст, шћери моја.

РИСТИВОЈКА: (Звони) Послугу, послугу молим!

СЛУГА:Шта извољева господа. Нема ништа.

САФАЛАДИН:А шта има?

РИСТИВОЈЕ: Ништа посебно. Добро смо. А ви?

САЛАМА: Шта нудите, то питамо?

РИСТИВОЈКА:Јао, имамо чисту изворску воду.Сједите пријатељи. Слуго донеси воду.

СЛУГА:Немамо чаше. Имамо једну столицу нек се мало стисну. (даје столицу)

САФАЛУДИН:(Жени) Ал’ су се стисли.

САЛАМА: Ми смо се стисли (гурају се све троје на једној столици.)То им је тактика. Нека, не треба.
Нијесмо жедни.

РИСТИВОЈЕ. Ни гладни. Мислим, то се увијек дода уз жедни.

САФАЛАДА:Мама, гладна сам!

РИСТИВОЈЕ:Е, па пријатељу, као што видиш, наш сиви соко је стасао за женидбу. Досада смо
одбили багдадску принцезу, шеикову ћерку и јоркширску престолонаследницу јер немају добре
препоруке.

САФАЛАДИН:Ни наша шћер није без препоруке. Врло је подвучена, пробирљива и блага по нарави
па није примјетна. Јагње једно. Багдадски принц је ногу поломио због ње.

РИСТИВОЈКА:Коме?

САЛАМА:Себи.

РИСТИВОЈКА:Лудак!

РИСТИВОЈЕ:А јел имала заушке?

САФАЛАДИН:Здрава је ко јабука. А ваш глисто, пардон, Ристо?

РИСТИВОЈЕ:Једном је само посјекао прст.

САЛАМА:Прст!?

РИСТИВОЈЕ.Да. Дадиљи. Уствари одсјекао јој је.

РИСТИВОЈКА:Добрица мамин.Колико се сјећам одгризао га је.

САЛАМА:А где је младожења? Вријеме је да се дјеца упознају.

САФАЛАДА:Мама, гладна сам!

РИСТИВОЈКА: А да нема мала глисте. Стално је гладна.

САФАЛАДИН: Шали се дијете. Јело је прије...

САФАЛАДА:Два дана.

САЛАМА:Ћут’! Него хоћемо ли видјети сокола?

РИСТИВОЈКА:Ево га, мамино сунце.

РИСТО:Добро јутро мама. Добро јутро тата. (Сједа мами у крило)

САЛАМА: (Гледа у сат) Мало је мали поранио. Тек је пола два.

РИСТИВОЈЕ:Недјељом спава до два сата.

САФАЛАДИН:Вриједан је, нема шта. Знаће да влада из фотеље.

РИСТИВОЈКА:Хајде дјецо, поздравите се.

САЛАМА:Приђите.
РИСТИВОЈЕ:Пружи руку , госпојици!

САФАЛАДИН:Буди мушко.

РИСТО:(Стидљиво, пружа руку.)

САФАЛАДА:Јој!

РИСТО:Јаа сам, ја.

САФАЛАДА: А ја сам ја.

РИСТА: Мило ми је да си ти ти.

САФАЛАДА: А ја сам мислила да ти ниси ти.

РИСТО: Ја сам, као што рекох, Ристо.

САФАЛАДА.А ја сам гладна као глиста. Овај зовем се Сафалада.

РИСТО:Мармелада!

САФАЛАДА:Гдје је мармелада? ( замрачење)

ЧЕТВРТА СЦЕНА

(Служавка улази са кофом воде и риба. Сви спремају дворану.)

СЛУЖАВКА:Па да, док они уживају, неко мора да ринта. Пери, пеглај, чипкај, кувај ручак,узвари,
кувај воду, донеси дрва, посуши веш. Е ,тајо мој, зашто си ми отишао на онај свијет! Зашто ми
нијеси бар маму оставио.

СЛУГА:(улази са дрвима) Само кукаш. Такав је живот нас слуга. Уживање је за властелу. Они се
знају лијепо понашати, лијепо облачити, играти друштвене игре. Лијепо пјевати. Ми смо
сиротиња.

КУВАР:Никоме нијесмо драги, па ни Богу. Добро је да имамо макар кору хлеба.

ЛУДА:Више је немамо него је имамо.

ВИТЕЗ:Ја бих појео мастан папир колико сам гладан.

КУВАР:Ево вам свима по једно парче хлеба.Изволи. (дијели им)

СЛУГА.Ово је мрва а не парче.

СЛУЖАВКА:Хвала. Хлеб је добар. У хлебу се крије доброта.

СЛУГА:Ово није довољно ни за мрава. Гладан сам к’о вук.

СЛУЖАВКА:Ево ти моје парче. Ево и теби Витеже.

СЛУГА:А ти, ти нијеси гладна?

СЛУЖАВКА:Јела сам јуче.

КУВАР:Ти си тако добра и племенита, а ипак несрећна.

СЛУЖАВКА:Неко је срећан кад има једну мрву. А неког не може усрећити сав хлеб овог свијета.
Све треба подијелити у животу. Увијек треба оставити мрву неком ко је на небу и коме је
потребнија од нас.

СЛУГА:Ти само блебећеш и паметујеш, види се да си сиротиња .

СЛУЖАВКА:Их, кад бих се ја обукла била бих к`о принцеза.

СЛУГА:Ти да се обучеш. Иди молим те. Била би као крава у штиклама. Принцезе знају да пјевају,
као што рекох.

СЛУЖАВКА:Па и ја знам да пјевам. (узима метлу и креће)

Пјесма Улази Ристо са Сафаладом

САФАЛАДА:Шта њачеш, одрпана! Погледај се! Правиш будалу од себе. Боље иди и донеси нам
бокал воде.

РИСТО:Немој, сиротица нема никог.

САФАЛАДА:Баш ме брига, није јој доста што једе и спава бесплатно, него сад још треба и да је
сажаљевамо. ( служавки ) Шта чекаш, принца на бијелом коњу! (слуги) А ти, шепртљо, иди и ложи
ту ватру. Не могу да вјерујем, ништа не вриједе, излежавају се по цио дан. Дангубе! Све њих треба
мотком. Треба да им одбијеш пола плате.

РИСТО:Па они и немају плату.

САФАЛАДА:Онда им одбијте један оброк.

РИСТО:Па само један и имају сваки трећи дан.

СЛУЖАВКА:(носи воду) Изволите, поштовани принче. Изволите цијењена принцезо.(спотиче се

пред Сафаладом, и посипа је)

САФАЛАДА:Шепртљо! Трапава, трапо, види шта си урадила. Ово је нечувено! Срамота! Уфлекала
си ми најдражу хаљину!(одлази)

РИСТО:Чекај, није било намјерно.

СЛУЖАВКА:Извињавам се, нанијела сам Вам велику штету.

РИСТО:Ако си..мило ми је да је отишла, дебела кобасица! Баш јој лијепо стоји као да се упишкила.
(служавки) А како се ти зовеш?

СЛУЖАВКА:Јагода

РИСТО:Јао, обожавам јагоде. Хеј, знаш ли да играш труле кобиле?

СЛУЖАВКА:Знам труле кобиле и клиса..

РИСТО:Па хајде онда.. (замрачење)

ПЕТА СЦЕНА:

Сафаладинов двор

САЛАМА: (шета нервозно) Сафаладинеее! Долази овамо!

САФАЛАДИН:(улази) Који мандрак кокодачеш к`о да си снијела јаје?

САЛАМА:Добро знаш да морамо удати ову нашу, а ови се нећкају.Претварају се ко пуста

сиротиња. Сакрили су богатство циције. Ал неће им успјети. Смисли нешто.Краљ си, за чега ти
служи та велика глава.

САФАЛАДИН:Да ми не покисне стомак.

САФАЛАДИН:Само мислиш на стомак. Најбоље је да поразговарамо са Вјештицом. Она зна да баја,

пребајаће нешто и младом принцу.

САЛАМА:Душо моја, паметна, свака ти је на мјесту.

Краљ одлази

САЛАМА:Нећеш Ристивоје, како си мислио! Узећемо ти и принца и дворац. Не знаш ти каква је

врдалама Салама!

Улазе Вјештица и Краљ

ВЈЕШТИЦА: Тандара мандара и врдалама, шта жели краљица Салама?

САЛАМА:Да смућкаш нешто оном кепецу од принца, Ристу кржљавом.

ВЈЕШТИЦА:А, да извини краљице, ја не радим џабе.

САЛАМА: (задиркује) А за њиховог дворског савјетника? Шта кажеш, а?

ВЈЕШТИЦА:Сад се разумијемо. Краљица зна моје интимне жеље.

САЛАМА:Иди и спреми напитак, (Краљу) а ти , мужу мој, позови Ристивојев двор и тражи
савјетника.
САЛАМА:Шћериииии!! Шћериииии!! Убио је бог глуву!! Гдје си несрећо? Сафааааладоооо!

САФАЛАДА: (једе кифлу и мумла) Мммммм..

САЛАМА:Ееее....видјела си младога принца, па да кажеш мами душоо, како ти се допада?

САФАЛАДА: Мршав је к`о глиста, шкрт је, дружи се са слугама, нема манире.

САЛАМА: Па шта?! Ни твој отац није имао манире, важан је мираз.

САФАЛАДА: Нећу тог жгоља!!

САЛАМА:Ма ко тебе пита. Хоћеш него шта ћеш!

Сафалада одлази љутито

Улазе Сафаладин и Савјетник и Вјештица.

САФАЛАДИН: Ево нас драга, Савјетник је вољан да нам помогне.

САВЈЕТНИК:Све за љубав и паре. Реците шта да урадим па да заслужим руку ове љепотице.

ВЈЕШТИЦА:Где је љепотица? (Окреће се) Ја! Оооооо, ко се то мени набацује!

САЛАМА:Драги, одведи Вјешту Крешту до трепезарије нека смућка напитак. Морам нешто да
попричам са Савјетником.

Краљ одлази

САЛАМА:Слушај савјетниче..како бих ти рекла...ти си тако паметан, а ја, хм, згодна зар не?
(прилази му ближе)

САВЈЕТНИК:Што јес` јес`...мало си повелика, ал` ја и волим тако..причај, шта ти је намјера краљице
моја.

САЛАМА:Види пиленце, ти мени помогнеш да опљачкамо оног безвезног Ристивоја, а ја теби

нудим своју руку (пружа му руку)

САВЈЕТНИК: Свашта, шта ће ми рука, имам своју.

САЛАМА: (публици) Мали је бистар нема шта....(Савјетнику) нудим ти брак, пола краљевства.

САВЈЕТНИК: Ааа тоо...хмм, може, може..пристајем. Али....Краљ Сафаладин? Шта ћемо са њим?

САЛАМА: Ништа се ти не брини, даћу му развод брака. Због тебе! (Сва слатка трепће очима)

Улазе Сафаладин и Вјешта Крешта

ВЈЕШТА КРЕШТА:Ево напитка. (обилази око Савјетника)Оооо, нешто смо се данас прољепшали.
САВЈЕТНИК: А то! Мало сам се кварцао. Љубим руке Вјешто Крешто (љуби руку) видим
надоградила си нос..добро ти стоји.

ВЈЕШТА КРЕШТА:Ммм..допада ти се ?

САВЈЕТНИК:Аха, ко печен кукуруз!

САЛАМА:Савјетниче, однеси овај напитак од којег ће Ристо полудјети за нашом милом

Сафаладицом.Само пази, напитак ћеш послужити на свадби и немој нешто да забрљаш у
противном ћеш остати без Штреце... (намигује му повјерљиво)

САВЕТНИК:Хоћу, мислим нећу, ако ми краљица допусти да Вјешту Крешту цмокнем у дивну
носурду.

ВЈЕШТА КРЕШТА: Оооооо, наравно, наравно. Хајдемо до мене да ти покажем шта сам још
надоградила...

(Одлазе )

ШЕСТА СЦЕНА:

Ристо и Јагода играју труле кобиле (прескачу се )

РИСТО:Побиједила си ме већ трећи пут. Хвала ти што си ме научила.

ЈАГОДА:(смије се) Ти си најбољи ученик кога сам имала.

РИСТО:Да, задовољство ми је учити од тако лијепе учитељице.

ЈАГОДА:Да , али Ви сте згоднији.

РИСТО:Можда, али немам тако лијепе очи.

ЈАГОДА:Ммммм...да , али Ваш осмјех је нешто посебно.

РИСТИВОЈКА:Побогу Ристо, још се ниси дотјерао, а сватови само што нијесу дошли. Доста је било,
а ти би могла нешто и да радиш! Само дангубиш. Лијена бубо. Кад се вратим хоћу све да је чисто!
Јел јасно?.

Ристо одлази.

ЈАГОДА: Јасно, ваше величанство.Како сам несрећна ја..нико ме не воли, никоме нијесам драга ..
Ја сам само једна служавка.

ПАТУЉАК : Ја те волим, принцезо. (глас из оффа)

ЈАГОДА: Али ја нисам принцеза.

ПАТУЉАК:Ако нијеси, не мора значити да нећеш бити.

ЈАГОДА: Ко сте ви?

ПАТУЉАК: Ја сам патуљак мрвуљак .

ЈАГОДА:Али, гдје сте!? Не видим вас! (Окреће се)

ПАТУЉАК: Не можеш ме видјети јер сам мањи од зрна прашине.

ЈАГОДА:Али, зашто ми помажете? Чиме сам то заслужила.

ПАТУЉАК: Добротом. Сјетите се да сте ми помогли када сте оставили ону мрву хлеба. То ме је
спасло глади. Зато ћу вам помоћи да будете оно што јесте.

ЈАГОДА: Мени нико не може помоћи.

ПАТУЉАК: Може. Пођи са мном.

ЈАГОДА:Не смијем оставити послове. Грдиће ме Краљица.

ПАТУЉАК:Не плаши се. Имаш пријатеље који ће те одмијенити.

(Улазе слуга, витез, луда , кувар).

СЛУГА:Иди принцезо. Ми ћемо замијенити твоје вриједне руке.

ЛУДА:Збогом и немој нас заборавити.

ВИТЕЗ: Хвала ти за доброту којом си нас хранила кад смо били најгладнији.

ЈАГОДА: Никад вас нећу заборавити. Збогом.

СЕДМА СЦЕНА:

РИСТИВОЈЕ:Добро ми дошли драги пријатељи.

РИСТИВОЈКА:Срећне очи које вас виде. (Љубе се)Слуго, дај гостима пиће , па да наздравимо.

СЛУГА:Изволите, стигао је сок од јагоде. (Сипа свима)

РИСТИВОЈЕ:Па, мили гости, нек је наздравље!

СВИ:Живјели!

САВЈЕТНИК:Ал је добар сок. Одакле сте га набавили.

СЛУГА:Па ти си га донио.

САВЈЕТНИК:Молим! Извињавам се , поштована господо, ја бих да се повучем.

САЛАМА:Па пријатељи, драги , ви имате сина, ми имамо шћер, дјеца се воле, па је ред да
завршимо ту ствар.

РИСТИВОЈКА:Што јес` јес` гдје је мираз?

САФАЛАДИН:Па , ред је да ви понудите мираз.

РИСТИВОЈЕ:Па не удајемо ми Риста , већ ви удајете Саламуру.

САФАЛАДИН:Не врдајте, мираз на сунце. Сунце ли вам шкрто!

РИСТИВОЈЕ:Вадите паре, циције!

САЛАМА:А не, прво брак, па онда све друго.

РИСТИВОЈЕ:Нек вам буде. Шта тражите?

САФАЛАДИН:Купус кисели, гуске домаће, оно парченце од три хиљаде хектара шуме поред вашег
двора, краве музаре, нешто у златницима, обвезнице и ту и тамо пола краљевства.

РИСТИВОЈКА:А да вам то није мало?

САЛАМА:Да, да, у праву си, ергелу сам заборавила. Мужу, пиши и ергела

САФАЛАДА:Мама, хоћу и његове играчке.

РИСТО:Ево ти шипак! (плази јој се)

САФАЛАДА:Ево теби два шипка! (прилази му и хвата га за оковратник и врти га )

РИСТО:Немој да те згазим!

РИСТИВОЈКА:Не дирај ми мога витеза!

САЛАМА:То шћери, истјерај га из гаћа!

РИСТИВОЈКА:( Салами): Куш, цицијо, или ћу те опалити по лабрњи!

САФАЛАДИН: Чик пипни је торокушо!

РИСТИВОЈЕ:Коме ти торокушо?

РИСТО:Звизни је мама!

САФАЛАДА:Згњечи га тата! (почињу да се гужвају)

РИСТО:Нећу да се удам за тебе!

САФАЛАДА:Нећу ни ја да се оженим за тебе.

РИСТО:Цркни! (замрачење)

ОСМА СЦЕНА

РИСТИВОЈКА:Ето несрећо, све си упропастио. Сад немамо ништа.

РИСТИВОЈЕ:А ја се понадао да ћу се најести ко човјек.

РИСТО: Али ја волим другу.

РИСТИВОЈКА:Па од чега ћемо живјети, несрећо?!

РИСТО:Од љубави.

РИСТИВОЈКА:Држи ме мужу док га нисам згњечила!

РИСТИВОЈЕ:Полако, полако. Хајде најприје да видимо ко је та друга.

РИСТО:То је Јагода.

РИСТИВОЈКА:Не питам те волиш ли јагоде ни трешње, већ за име те дјевојке која ти је узела памет.

РИСТО:Јагода. Служавка.

РИСТИВОЈКА:Слу-жа-вка.(Пада у несвијест)

РИСТИВОЈЕ:Ето, убио си маму. Хајде кажи да је све шала.

РИСТО:Нећу!

РИСТИВОЈКА:Нећеш! Показаћу ти ја! (Јури га)

ЈАГОДА:( У прекрасној хаљини)Не дирајте мога Риста!

РИСТИВОЈКА:Ко је ова?

РИСТИВОЈЕ:Ауууу, каква љепотица!

РИСТИВОЈКА:Ко си ти дјевојко?

ЈАГОДА:Јагода. Ваша бивша служавка.

РИСТО:И будућа снаја. (прилази и узима је за руку)

РИСТИВОЈЕ:Али откуд ти бисери, злато и дијаманти?

ЈАГОДА:Од мрвица хлеба.

РИСТИВОЈКА:Од мрвица хлеба. Јел’ ти то нас завитлаваш?

ЈАГОДА:Не поштована краљице, уз љубав се све може стећи. Зрно по зрно погача, камен по камен
палача.Тако пословица каже. Мржња све куле руши.

РИСТО:А ја и Јагода ћемо од љубави направити највеће куле.

ЈАГОДА:Уз ваш благослов.Надамо се.

РИСТИВОЈЕ:Нека вам буде дјецо!

РИСТО:Мама, шта ти кажеш?

РИСТИВОЈКА:Не може! (Мало ћути) не може без пјесме. То кажем!

(Сви излазе и почиње славље)

КРАЈ