1.

Грађански судски поступак и грађанско процесно право

-правни поредак састоји се из материјалноправних и процесноправних норми
-материјалноправне норме уређују постанак, промену и престанак субј. грађ. права
-у тренутку када неко право/обавеза постоји, може се десити да лице које је дужно нешто да уради не уради то,
односно да одбија да учини из неког разлога
-у тој ситуацији, може се окренути самопомоћи (која је забрањена, сем кад се ради о нужној одбрани, крајњој нужди
или дозвољеној самопомоћи) или суду
-зато постоје процесноправне норме – уређују поступак који се води пред судом ради заштите субј. мат. права, а
правну заштиту пружа суд
-дакле, правни субј. кији сматра да је његово право повређено или да има према другом субјекту неко овлашћење,
подићи ће тужбу пред судом и захтевати да му правни поредак пружи заштиту
-суд такође може и утврђивати да ли уопште постоји неко субјективно право (а не само да ли је повређено или не)
-суд не може одбити да решава о повредама субј. права, јер грађанину припада право на правну заштиту (јавноправно
овлашћење)
-задатак суда је да утврди да ли је тачна тврдња субјекта права да му је одређено субј. право угрожено или
повређено, те да донесе одлуку и пружи му правну заштиту
-држава поседује монопол у принудном извршењу одлука, али тај монопол није потпун у самом доношењу одлука
(приватноправне арбитраже и медијација)
-суштина медијације, пак, није у томе да утврди повреду неког права, већ да донесе брзо и рационално решење
-грађански судски поступак је сложена целина састављена од посебних ужих делова који се међусобно разликују
према предмету и методама остваривања правне заштите
-чине га парнични, ванпарнични и извршни поступак, а критеријум разликовања је према предмету заштите,
субјектима поступка, методама поступања, врсти одлука и правним лековима
-задаци-
1. пружање правне заштите за повреде субј. права насталих поводом повреде права личности, личних породичних,
радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа и извршење помоћу државног монопола
силе
2. очување интегритета приватноправног поретка
3. обезбеђење остваривања материјалноправне правичности приликом одлучивања о повреди или угрожавању
субј.права
4. обезбеђење правне сигурности у оквирима објективног правног поретка
-структура грађанског поступка-
-дели се на парнични, ванпарнични и извршни поступак:
-парнични поступак:
-је најзначајнији део грађанског судског поступка
-суд овде расправља и утврђује истинитост тврдње субјекта права да му је субј. пр. угрожено/повређено
-претпоставља одређено процесно стање – спор
-покреће се по начелу диспозиције (сама странка одређује обим и врсту заштите; изузетно код породичних односа)
-двостраначки поступак (две странке супротстављених интереса – тужилац и тужени; противтужба, супарничарство)
-сазнајни поступак (суд сазнаје правно релевантне чињенице)
-усмено, непосредно и јавно расправљање
-одлука је у форми пресуде (гарантовано право на жалбу)
-ванпарнични:
-уређују се грађанска стања; уређују грађанскоправни статус физичког лива, старају се о управљању имовинске
масе (као што је заоставштина) и сл.
-није хомоген поступак, али заједнико је да се уређују грађанскоправна стања пред редовним судовима
-више тангира јавни интерес, не подразумева двостраначност и спор, ради се о администрирању и евидентирању
ствари везаних за заснивање промену и престанак субј. грађ. права
-завршава се решењем
-извршни поступапк:
-лице против којег је суд донео одлуку не мора нужно добровољно да је изврши; у том случају лице означено као
поверилац у правноснажној, извршној одлуци суда може покренути извршни поступак, у коме ће се уз помоћ
државног монопола силе дужник принудити да поступи по одлуци суда
-грађанско процесно право-
-је део јавног права
-оно је скуп правних норми које регулишу грађанске судске поступке – однос између суда и странака у поступку, као и
однос између самих странака
-такође регулише и однос између појединца и државе у поступку за извршење субј.права
-које норме чине правни поредак? –материјално правне и процесноправне норме
-шта уређују материјалноправне норме? –настанак, промену и нестанак грађанскоправних односа
-када настаје субјективно право или грађанскоправна обавеза? –кад се стекну чињенице нзжне за остваривање
диспозиције материјалне норме
-када је дозвољена самопомоћ? –нужна одбрана, крајња нужда, дозвољена самопомоћ
-шта је грађански судски поступак? -
-ко пружа правну заштиту субјектима? -суд
-ко може подићи тужбу? да ли суд може да одбије да решава и зашто? –свако ко сматра да му је материјално право
повређено; не може одбити јер се ради о јавноправном овлашћењу грађанина према држави (и јер је забрањена
самопомоћ), али може да не одлучује у меритуму
-када одлука суда постаје правоснажна? –кад не може више да се побија
-како се још може решити спор? –арбитража, медијација и судски поступак
-која је сврха медијације? –рационално и брзо решење спора, за разлику од судског спора ( утврђивања повреде
мат. субј. права)

2. Право на судску заштиту

-услед забране самопомоћи држава има монопол у остваривању правне заштите; ко и у ком обиму може да се обрати суду за
заштиту?
-то резултира посебним субјективним правом јавноправних обележја, које је у рангу основног људског права – право на правну
заштиту (гарантовано Уставом и ЕКЉП)
-право на подношење тужбе има свако ко сматра да му је материјално право повређено; суд мора и бесмислене захтеве да узме у
разматрање, иако је унапред јасно да је тужиочев захтев неоснован нпр., и то одбија тужбу по нормама материјалног права
-да би суд одлучивао у меритуму након поднесене тужбе, морају постојати процесноправне претпоставке (нпр. надлежност)
-обим заштите (три теорије):
1. право на правну заштиту (у смислу захтева) – може поднети захтев само онај са процеснопр. и материајлнопр.
претпоставкама (да је стварно он титулар права, да ће побетити у спору и сл.)
2. право на пресуду (странке увек могу од суда захтевати мериторно решење; пробл. је што заборавља процеснопр.
претпоставке)
3. право на правосуђе (суд прво испитује допуштеност тужб. захтева па тек онда испитује основаност)
-ово значи да суд не сме да одбије да узме у разматрање било који захтев за правну заштиту и дужан је да по пријему тужбе
предузима одређене процесне радње
-подразумева овлашћење правних субјеката да покрену и од суда захтевају одређену правну заштиту, тврдећи да постоји повреда
или угрожавање њиховог субјективног права, односно потреба да да се то право принудно оствари
-с друге стране постоји обавеза судова да пруже правну заштиту ако су испуњени услови – процесне претпоставке
-право на правну заштиту у РС-
''Јемчи се једнака заштита права пред судовима...''(Устав) ; ''...странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих
права'' (ЗПП)
-систем РС разликује право на правну заштиту од субјективних права и материјалноправних овлашћења
-субјекат права има према суду јавноправно овлашћење да захтева заштиту права
-ми прихватамо теорију права на правосуђе (мада судови поистовећују право на пр. зашт. са правом на мериторну одлуку)
-суд је дужан да упути странке на медијацију или информативно рочиште за медијацију, али на странкама је да ли ће то урадити
или не
-ЕСЉП коригује теорију и праву на правосуђе тако што подразумева и мериторну одлуку (јер сем апсолутне ненадл. судова опште
надл., парламентарног имунитета и имунитета страних држава, нема других процесних сметњи којима би се ускратило право на
судску заштиту)

3. Спор и парница
-спор – категорија материјалног права
-спор је такав животни однос у коме један правни субјекат сматра и тврди да му према другом правном субј. припада одређено
субј. право, а овај други то оспорава
-спор је чињенични склоп који чини диспозицију материјалне норме
-с обзиром на то да је самопомоћ забрањена, титулар се обраћа суду, који даје коначно материјалноправно решење за спор
-парница је процес надовезаних активности учесника у парници који је усмерен остварењу циља – доношењу судске одлуке о
основаности захтева субјекта права да му суд пружи правну заштиту
-правни односи настају између тужиоца, туженог и суда
-парница је процеснноправни појам за разлику од спора
-предмет парнице не мора нужно бити спор (нпр. споразумни развод брака)
-правна природа парнице-
-парнични поступак почиње када тужилац достави тужбу суду
-парница почиње када суд ту тужбу достави туженоме
-парница подразумева три односа: суд-тужилац, суд-тужени и тужилац-тужени, и из тог разлога не може почети док суд не достави
тужбу туженоме и тиме успостави однос са њиме
-процесноправни односи су јавноправне природе
-парница се окончава када суд донесе одлуку о спору која више не може да се побија, или неким ранијим процесним моментом –
вољом странака (повлачење тужбе, одбацивање тужбе, одрицање од тужбеног захтева и сл.)
-односи у парници се састоје од јавноправних овлашћења и процесноправних терета
-не називамо их обавезе већ терети јер нема директних санкција за пропуштање одређене радње, сем потенцијалног губитка спора
(када закон каже ''дужност туженог је да одговори на тужбу'', суд га не може присилити на то)
-једина обавеза у правом смислу те речи јесте обавеза суда да пружи правну заштиту странкама

4. Предмет парничног поступка

-непосредан предмет јесте захтев за пружање правне заштите одређеног садржаја
-посредни предмет је субјективно право или правни однос поводом којег се тражи правна заштита
-предмет парнице јесте захтев који тужбом поставља тужилац као и онај који противружбом поставља тужени
-то могу бити главни и споредни захтеви, а суд о тим захтевима одлучује у поступку
-захтеви-
-главни предмет заштите – захтев из тужбе, може бити:
1. кондемнаторни (осуђује на извршење, чинидбу)
2. деклараторни (захтев за утврђивање постојања или непостојања одређеног права)
3. конститутивни (промена одређеног правног односа)
-захтев из противружбе (захтев тужене стране да се донесе пресуда одређеног садржаја, ставља туженог у положај тужиоца)
-захтев за надокнаду трошкова парничног поступка
-захтев за ослобођење од претходног сношења трошкова поступка
-захтеви за обезбеђење: трошкова поступка или доказа
-захтев за издавање привремене мере...

5. Однос парничног и управног поступка

-грађански суд првенствено одлучује у грађанскоправним споровима насталим због повреде права личности, те у
споровима из личних, породичних, радних, привредних, имоинских и других грађанскоправних односа (надлежност
може изостати само кад је законом предвиђена друга врста поступка, нпр. управни поступак)
-разграничење надлежности суда и управних органа – суд је дужан током целог поступка по сл. дужности да води
рачуна о надлежности, дон. да ли се ради о спору из чл.1 ЗПП; ако у било ком тренутку утврди да је надл. нпр. орган
управе, огласиће се ненадлежним и одбациће тужбу (апсолутна ненадл. грађанског суда)
-грађанскоправна и управна ствар-
-за разлику од ранијег ЗОУП-а, ЗОУП из 2016. дефинише управну ствар, те разграничење између управне и
грађанскоправне ствари није више проблем
-управна ствар је појединачна ситуација у којој орган, непосредно примењујући законе, правно или фактички утиче на
положај странке тако што доноси управне акте, као и свака друга ситуација која је законом уређена као управна ствар
-ипак, вољом законодавца, по природи управна ствар може се решавати у грађанскосудском поступку (нпр. накнада
штете поводом експриприсане имовине, због укидања управног акта и сл.)
-ако нема изричите заповести законодавца да се о ствари решава у управном поступку, тада се ни не ради о управној
ствари; ако се не доноси управни акт, не ради се о управној ствари
-ЗОУП и ЗПП заправо разликују надлежност критеријумом постојања спора, а ако то не може да се примени, одлучује
Уставни суд РС
-када управни орган реши грађанскоправну ствар, тај акт је апсолутно ништав, а када суд реши управну ствар, тај акт
се може побијати жалбом
-када се ради о претходном питању, које је различита ствар од главног (главно питање је пред судом, а претходно је
управна ствар и обрнуто), орган који расправља главну ствар сам одлучује о претходном питању (ако се пред судом у
парници појави претходно питање које је управна ствар, суд може о томе одлучивати као о претходном питању и
обрнуто)
-правоснажне судске одлуке обавезују управне органе (ако се пред упр.орг. нађе претх питање о коме већ постоји
грађанска судска пресуда, она обавезује орг. управе)
-када је управни орг. донео одлуку о претходном питању из судског поступка као о главном питању, тада суд обавезује
та одлука
-изузеци од овога су утврђивање постојања брака, материнства, очинства и осталим законом предвиђени сл.
-управни поступак као претпоставка за подношење тужбе-
-ако је тужена РС, право на тужбу зависи од претходно испуњене процесне обавезе да се поведе поступак пред надл.
држ. орг. (ако је предвиђено законом, ради се о процесној претпоставци) – може тужба тек ако посебно формирана
Комисија захтев одбије или о њему не одлучи три месеца од подношења захтева; може, а не мора кад тужи РС да
достави Републичком јавном првобранилаштву предлог за мирно решавање спора (првобранилаштво има 60 дана да
одговори, после се може подносити тужба)
-ако лице које је неосновано лишено слободе или неосновано осуђено захтева накнаду штете, пре тужбе се мора
обратити Министарству правде РС ради постизања споразума о постојању штете, висини и врсти накнаде
-када штету причини припадник Војске Србије, може а не мора да се поднесе захтев за обештећење Војном
првобранилаштву
-кад странке постигну споразум о мирном решењу спора, тај споразум има снагу извршне исправе
У којим споровима одлучује грађански суд? у грађанскоправним споровима насталим због повреде права
личности, те у споровима из личних, породичних, радних, привредних, имоинских и других грађанскоправних
односа
До ког момента суд пази на надлежност? током целог поступка, по сл. дужности
Шта ће суд урадити ако се испостави да је ненадлежан? оглашава се ненадл. и одбацује тужбу
Шта је управна ствар и којим је законом уређена? ЗОУП (2016): појединачна ситуација у којој орган,
непосредно примењујући законе утиче на положај странке тако што доноси управне акте, као и свака друга
ситуација која је законом уређена као управна ствар
Шта не може бити управна ствар од како је донет ЗОУП? оно за шта се не доноси управни акт
Шта је критеријум разликовања? Шта је потребно да би се нешто сматрало управном ствари? критеријум
разликовања је постојање спора; потребно је да се доноси управни акт
Ко одлучује када није могуће да се разграничи надл. упр. орг. и судова? Уставни суд РС
Шта када упр.орг. реши грађанскоправну ствар која спада у надл. суда? апсолутно ништав акт
У обрнутом случају? могућа жалба
Шта се дешава када се у грађ.суд. поступку појави упр. ствар као претх. питање? може одлучивати
Да ли орг. управе може самостално да одлучује о грађ.пр. ствари која се јави као претходно питање? може
Шта се дешава када је тужена РС/ј.л.с.? формира се Комисија која одлучује о захтеву (упр. пост.), па тек ако га
одбије или не одговори у року од 3 месеца може да се подноси тужба
Шта је дужно лице које је неосновано лишено слободе или неосновано осуђено кад захтева накн. штете?
пре тужбе се мора обратити Министарству правде РС ради постизања споразума о постојању штете и висини
накнаде
Шта је дужно лице коме је штету причинио припадник Војске Србије? може и не мора да поднесе захтев за
обештећење Војном правобранилаштву
Шта тужилац може а не мора кад тужи РС? да достави Републ. јавном првобранилаштву предлог за мирно
решавање спора (мора садржати све што мора и тужба, укључујући и доказе и доказне предлоге)

6. Однос парничног и кривичног поступка

-разлике су врло јасне – у грађанском поступку оштећени захтева репарацију нанете штете, у кривичном поступку
државни тужилац захтева да суд изрекне казну починиоцу кривичног дела
-суштинске разлике-
Грађански поступак Кривични поступак
РАЗЛИКЕ
1. начело диспозиције (без тужиоца и тужбе се спор не 1. Официјелно начело (по правилу покреће тужилац по
покреће, са изузетком ванпарничног) сл. дужности, изузетак оштећени као тужилац код
лакших крив. дела)
2. странке саме прилажу доказе и располажу својим 2. истражна максима (суд је дужан да утврди све
тужбеним захтевом чињенице, без обзира на то шта су странке приложиле);
држ. тужилац ни оптужени не могу утицати на посупак
(тужилац не може одустати од поступка нпр)
СЛИЧНОСТИ
1. Атхезиони захтев – у току крив. поступка се мое расправити и имовинскоправни захтев настао као последица
крив. дела (може само ако не одуговлачи поступак); суд може усвојити захтев само ако истовремено огласи
туженог и кривим у кривичном поступку; ако огласи оптуженог невиним или одустане од оптужбе, оштећеног
 упућује пред грађански суд; осуђени може нападати решење атхезионог поступка и ванредним правним лековима
– предлог за понављање парничног поступка
2. Претходно питање – крив. суд може о грађанскоправном претходном питању одлучивати самостално, не мора
чекати да грађански суд о томе донесе одлуку; исто важи и у обрнутом смеру – грађански суд може одлучивати о
постојању крив. дела и одговорности починиоца, а може и прекинути поступак ако ће препустити то крив. суду
-дејство пресуде кривичног суда у грађанско судском поступку-
-одступа се од принципа независности када је о једној правној ствари већ правноснажно одлучено у било којој врсти
судског поступка
-грађански суд је везан само осуђујућом пресудом кривичног суда – у погледу постојања кривичног дела и постојања
кривичне одговорности учиниоца (ако је пресуда ослобађајућа, суд није њоме везан; ово јер виност није иста у
кривичним и грађанским стварима)
-везаност грађанског суда кривичном пресудом-
-везаност rationae personae – односи се искључиво на оптуженог оглашеног кривим, мада наши судови проширују то
на осигуравајућа друштва (иако не би смели)
-rationae temporis – парнични суд је везан осуђујућом пресудом крив. суда без обзира на то да ли је она постала
правоснажна пре или после подношења тужбе суду; битно је да правоснажност крив. пресуде наступи пре закључења
гл. расправе пред првостепеним судоом
-постојање кривичног дела-
-грађански суд је везан само оним чињеницама које је утврдио кривични суд а које се односе на биће кривичног дела
-нпр. ако биће кривичног дела подразумева и одређену висину штете (нпр тешка телесна повреда), грађански суд је
везан тиме; ако биће крив. дела не подразумева то, грађански суд сам утврђује висину штете, била она утврђена
кривичним поступком или не
-кривична одговорност осуђеног-
-с обзиром на то да већина крив. дела могу да се изврше само умишљајно, грађ. суд је везан утврђењем кривичног
суда о постојању умишљаја (као и висином виности, ако спада у биће крив. дела – квалификована крив. дела)
-ово се не примењује аналогно на решења прекршајних судова
-кривично дело као претходно питање у грађанском судском поступку-
-могуће је да материјално право везује настанак, престанак или промену субјективних права за постојање неког
кривичног дела (нпр. ако је наследник извршио теже крив. дело према оставиоцу, његовом супружнику, родитељу
или детету) – тада је грађ. суд везан не само осуђујућом, већ и ослобађајућом пресудом крив. суда ако она тврди да
кривичног дела или одговорности учиниоца нема
-ако кривичне пресуде нема, грађански суд може сам одлучити о томе као претходном питању
-чињенично дејство пресуде кривичног суда-
-одређена правна дејства наступају услед постојања кривичне пресуде – нпр. код предлога за понављање парничног
поступка; тај предлог може да се поднесе ако су судија или вештак осуђени за неко кривично дело поводом којег је
дошло до доношења судске одлуке
-овде кривична пресуда има дејство обичне чињенице
-дејство пресуде грађанског суда у кривичном поступку-
-кривични суд везан је пресудом грађанског суда, нарочито када се ради о преображајним пресудама (пресуда о
разводу брака) или статусним одлукама са преображајним дејством (утврђивање очинства и материнства)
-нпр. кад се ради о крив. делу неплаћања алиментације, крив. суд је везан одлуком грађанског суда о очинству
-ипак, кад је у грађанском поступку решено о крив. делу као о претходном питању, то свакако не обавезује кривични
суд
Тачке додира? Адхезиони поступак и претходно питање; постојање кривичног дела, кривична одговорност
осуђеног, крив. дело као претходно питање, чињенично дејство пресуде крв. суда
Шта ако је кривични суд одлучио о спору? грађански суд је везан осуђујућом правоснажном пресудом кривичног
суда у погледу постојања крив. дела и крив. одг. учиниоца, али није везан ослобађајућом пресудом
Дејство кривичне пресуде као чињенице у парничном поступку? када материјално грађ. право и ГПП везују
наступање одређених правних дејстава за постојање крив. пресуде одређене садржине; тако предлог за
понављање парничног поступка може да се поднесе уколико постоји осуђујућа пресуда вештака или судије за крив.
дело које је довело до доношења те одлуке

7. Однос парничног и ванпарничног поступка

-предмет грађанског судског поступка не мора увек да буде спор; може, у интересу правне сигурности, суд пружати
правним субјектима помоћ у решењу њихових статусних ствари, уређивању правних односа између правних субјеката
који се тичу личних и имовинских интереса и сл.
-у ванпарничном поступку се не решавају спорови, већ се он првенствено покреће ради заштите личних и имовинских
интереса правних субјеката
-акценат се ставља на циљеве и методе поступака – циљ ванпарничног је превенција повреде субјективних права и
претеже јавни интерес, док је циљ парниног решење већ насталог спора (покреће се након повреде или угрожавања
субјективног права)
-ванпарнични поступак није хомоген (расправљање заоставштне, проглашење лица умрлим, упис стварних права на
непокретностима у земљишне књиге...)
-субјекат ванпарничног поступка не мора нужно да буде суд, већ може бити и јавни бележник
-као критеријум за разграничавање се користи наредба законодавца – ако постоји спор, а законодавац није изричито
предвидео да се не решава у парничном поступку, решаваће се у парничном поступку (и обрнуто)
-проблем настаје када законодавац није изричито одредио где ће се расправљати
-римско право је правило поделу на парнични и ванпарнични поступак помоћу постојања спора (у парнином постоји,
у ванпарничном не)
-теорија спора-
-ако суд решава о спору, то ради применом правила парничног поступка; ако нема спора, примењује правила
ванпарничног поступка
-ипак, може се десити да парница може да се покрене а да спор не постоји, као и то да спор може постојати у
(неправом) ванпарничном поступку
-зато се теорија спора допуњава двостраначким карактером парничног поступка (у ванпарничном поступку учествује
више лица која у правом ванпарничном поступку немају, а у неправом имају супротстављене интересе)
-на теорији спора почива и дистинкција из ЗВПа; у ванпарничном поступку решавају се и друге правне ствари за које
није законом изричито одређено да се решавају као ванпарничне, ако су испуњени услови:
1. ствар спада у надл. судова
2. ствар није спорна (не ради се о заштити повређеног или угроженог субј. права)
3. због двостраначког карактера, примена одредаба ЗПП не долази у обзир
-у правим ванпарничним стварима никад нема спора ни супротстављених интереса учесника, док у неправој
ванпарничној ствари постоје супротстављени интереси, али законодавац због разлога целисходности одлучује да
решава то у ванпарничном поступку (успут и све из Хашке конвенције о међународној отмици деце 1980, иако не би
требало да иде у ванпарнични поступак)
-разлике парничног и ванпарничног поступка-
Парнични Ванпарнични
1. никад се не покреће по сл. дужности 1. увек се покреће по сл. дужности
2. не постоји без две странке (тужилац и тужени) 2. учествује само једна странка
3. начело диспозиције и расправна максима 3. инквизициона максима
-однос парничног и ванпарничног поступка-
-независни су у одређењу споствене надлежности
-деклараторне одлуке донете у једној врсти поступка не обавезују суд у другој врсти поступка
-ЗПП садржи посебна правила о решавању сукоба надл. – даје примат парничном поступку и процесним радњама које
су у њему извршене (јер парнични поступак даје више сигурности и поштовања процесних права странака)
-парнични суд ненадлежан – кад схвати да је ненадлежан, до доношења одл. на гл. расправи решењем обуставити
парнични поступак (и након правоснажности тог решења ће се поступак наставити као ванпарнични); признаће се све
парничне радње у даљем ванпарничном поступку; закон не говори о томе да ће се парнични суд огласити
ненадлежним и одбацити тужбу
-ванпарнични суд ненадлежан – када схвати да је ненадлежан, обуставља поступак решењем и поступак се наставља
пред надл. судом по правилима ПП; процесне радње се поново изводе
-ако је одлука већ донета у погрешној врсти поступка, побија се редовним и ванредним правним средствима (која
врло вероватно неће имати успеха ако је одлука донета у парничном поступку)
-одлука донета у парничном поступку обавезује суд у ванпарничном поступку, док одлука из ванпарничног обавезује
парнични само ако постоји идентитет странака и предмета спора (пре свега у неправим ванпарничним стварима)

8. Начела парничног поступка

1) начело диспозиције
2) расправно начело
3) начело обостраног саслушања странака
4) начело усмености и писмености
5)начело посредности и непосредности
6) начело јавности
7) начело поучавања неуке странке
8) начело слободне оцене доказа
9) начело забране злоупотребе процесних овлашћења
10) начело законитости
-у ширем смислу:
-положај судова регулисан је Уставом
-законом се: оснивају судови, одређује организација судског система, врсте судова, надлежности и састав; регулише стицање
својства и статуса судије, поступак је регулисан законом
-норме су конгентне природе, сви се морају понашати у датим оквирима
-ни суд ни странке не могу одређивати правила поступка
-у ужем смислу:
-парнични суд доноси одлуку применом материјалноправних норми на чињенично стање утврђено у поступку
-судска одлука је резултат примене нирме материјалног права на чињенично стање утврђено у поступку
-суд суди на основу Устава, закона и других општих аката и одлуку не може заснивати на другом основу (нпр. правичност,
сврсисходност и сл)
-има овлашћење да путем аналогије одреди правило понашања и попуни правну празнину (стваралачка компонента)
-странка нема обавезу да правно квалификује свој захтев, а ако то уради, суд није везан том квалидикацијом
-странка није дужна да доказује постојање и садржај материјалноправне норме – влада принцип ''суд познаје право''

9. Начело диспозиције
-субјективна грађанска права се базирају на аутономији воље, па самим тим од субјеката забиси да ли ће доћи до
оснивања тих права као и до њихове заштите
-односи се на аутономију воље код:
1. покретања поступка
2. одређења предмета спора (и странака у поступку – туженога)
3. окончања поступка вољом странака
4. правни лекови
-покретање поступка-
-искључиво странка-тужилац покреће спор; никада се не може покренути по сл. дужности
-парнични поступак покреће се искључиво по иницијативи лица које захтева правну заштиту – тужбом (којом се
одређује и предмет поступка и странке у спору); може се покренути и предлогом за издавање платног налога или за
споразумни развод брака
-начело диспозиције се огледа и код компензације – тужени мора истаћи приговор компензације
-супротно начелу диспозиције је начело официозности (покретање поступка по сл. дужности), које је карактеристично
за ванпарнични поступак, али у парничном се никада не налази (правнополитички циљеви се постижу тако што је
законодавац у одређеним стварима признао право на подизање тужбе јавном тужиоцу или органу старатељства)
-одређење предмета спора-
-саме странке одређују предмет спора (садржајем тужбе, приговорима, противтужбом...)
-суд не може тужиоцу досудити више него што је тражио, али може мање
-ту је ризик на тужиоцу колико ће да тражи, али се зато допушта преиначење тужбе у току поступка (може да постави
другачији захтев или уз постојећи истаћи нови и додатни захтев)
-ЗПП одступа од правила по којем странке морају у потпуности одредити захтев тужбе (нпр. код колективних права и
интереса, и тужилац може тражити да суд по слободној оцени одреди висину накнаде штете)
-тужбом се одређују и странке у поступку , а и за предмет и странке могуће су промене, преиначења у току поступка;
то се дешава по иницијативи странака или услед ванпроцесних догађаја (нпр. смрт странке)
-само изузетно, суд може одлучивати о нечему што странке нису захтевале – нпр. у породичном праву (брачни
спорови, родитељско право и сл)
-окончање парнице вољом странака-
1. повлачење тужбе
-тражи се сагласност туженог од момента кад се упустио у расправљање о тужб. захтеву
-не резултира пресудом (може тужилац поново да покрене поступак, са истим туженим и истим предметом спора)
већ решењем
2. судско поравнање
-има дејство материјалноправног уговора, који окончава парницу и има дејство извршне исправе (ако тужени не
изврши добровољно обавезу из поравнања, тужилац не мора поново покретати парницу)
3. одрицање од тужбеног захтева
 -ако тужилац у току поступка схвати да је бесмислен или да му не припада право које тражи
-доноси се пресуда на основу одрицања, дакле не може поново ићи у парницу (и зато се не тражи сагласност
туженога)
4. признање тужбеног захтева
-када тужени схвати да му не припада право које тужилац тражи
-доноси се пресуда на основу признања
-диспозиција странака у поступку по правним лековима-
-другостепени суд или ВКС не могу одлучивати о законитости и целисходности првостепене одлуке уколико странке то
не желе (односно уколико не изјаве правни лек)
-уколико изјаве пранви лек, другостепени суд може одлучивати само о побијаном делу пресуде
-странка се може одрећи права на жалбу од објављивања првостепене пресуде, а може и повући жалбу до доношења
решења другостепеног суда
-разграничење одлуке infra petita aliud-
-у оба случаја се ради о неиспуњавању тужбеног захтева у потпуности
-infra petita – када суд досуди мање од траженог, иако се квалитативно не разликује (тужилац тражио 100.000РСД, а
суд досудио 80.000РСД)
-aliud – када суд досуди нешто квалитативно другачије од траженог (тужилац тражио искључиву државину, суд
досудио судржавину)
- infra petita је допуштен, док aliud није
-шта је супротно начело? –начело официјалности, где поступак покреће орган по сл. д. (ванпарнични)
-шта може тужилац да уради да оконча поступак? –повуче тужбу или се одрекне тужбеног захтева
-шта суд донои код повлачења тужбе? –решење о повлачењу тужбе
-шта се захтева од туженог код повлачења тужбе, од ког момента и зашто? –сагласност од момента кад се упустио
у расправљање о тужбеном захтеву; неопходна је јер тужилац може поново подићи тужбу против туженог о истом
правном питању и постоји интерес тужиоца да се ствар реши
-шта суд доноси код признања тужбеног захтева? –пресуду на основу признања
-где суд има најшира овлашћења код начела диспозиције? у породичним споровима
-која је разлика између повлачења тужбе и одрицања од тужбеног захтева? код повлачења тужилац може поново
покренути поступак са истим тужбеним захтевом (зато се захтева сагласност туженог) и доноси се решење, док се
код одрицања доноси пресуда и спор се окончава (те није потребна сагласност туженог)
-како још странке могу да окончају поступак поред одрицања и повлачења? судско поравнање и признање
тужбеног захтева
-у којим споровима се не примењује начело диспозиције? у породичним споровима (суд може по сл. дужности
одлучивати и о правним последицама које нису тражене тужбеним захтевом), у споровима чијим предметом
странке не могу слободно да располажу, ако би такво располагање било супротно принудним прописима, моралу и
јавном поретку, у споровима чији је предмет накнада штете (суд може одлучивати и ван граница постављеног
захтева), у потрошачким споровима (суд може огласити ништавом сваку неправичну уговорну одредбу, мимо
тужбеног захтева)
-шта ако муж малтретира жену? орган старатељства има право да покрене поступак за заштиту од насиља у
породици
-које радње располагања спора проистичу из начела диспозиције? тужилац: повлачење тужбе (решење о
повлачењу т.), одрицање од тужбенох захтева (пресуда по осн. одрицања); тужени: признање т.з. (пресуда по осн.
признања); обоје: судско поравнање
-на коју врсту надлежности странке могу да утичу споразумно? на месну надлежност – пророгациони споразум,
којим дерогирају надл. иначе месно надл. суда); није могуће када закон предвиђа постојање искључиве
надлежности; могуће закључење пророгационог споразума све док не наступи литиспеденција; пророгациона
клаузула (инкорпорирана у правни посао из којег спор може да настане)
-где се манифестује начело диспозиције? покретање поступка, одређење предмета спора (и странака), окончање
спора, поступање по правним лековима

10. Начело обостраног саслушања странака

-суд мора свакој странци пружити могућност да се изјасни о захтевима, предлозима и наводима њеног противника и
не може донети одлуку о захтеву о коме противној страни није дао могућност да се изјасни
-обухвата пет дужности суда:
1. да странци омогући да изнесе своје чињеничне наводе, захтеве и предлоге
2. да странци омогући да се изјасни о наводима, захтевима и предлозима које је изнела супротна страна
3. да узме у обзир наводе, захтеве и прелдоге
 4. да размотри сваки од навода, захтева и предлога и о њима донесе одлуку
5. да узме у разматрање правна схватања странака
-конкретизовано:
-писмено: тужба се доставља туженом на одговор, пресуда се доставља обема странкама, жалба се доставља
противној страни на одговор
-усмено:свака странка износи своје наводе, ставља своје доказне предлоге и изјашњава се о наводима супротне
-свака странка има равноправно право на увид у списе предмета
-важна је активна улога суда; он мора саслушати предлоге, али и заузети свој став и образложити га
-уведено је и обавезно рочиште код одбацивања тужбе (ново), што проширује начело контрадикторности – разлози су
у већини правна птања (апс. ненадл. грађанског суда, истицање рока за подношење тужбе, постојање пресуђене
ствари...), али има и утврђивање постојања имунитета и утврђивања директне међунар. надл.
-ограничење начела-
-да се поступак не би одуговлачио
-неки поступци имплицирају хитност и доношење одлуке без могућности да се друга странка изјасни; тада јој се мора
обезбедити могућност да у поступку оспори доношење такве одлуке
-доношење пресуде због пропуштања није противно начелу обостраног саслушања, суд може расправљати само са
присутном странком, али ако се та пресуда базира на наводима и доказима изнетим на том рочишту, мора се
супротној страни дати могућност да се о тим наводима изјасни
-последице повреде-
-апсолутно битна повреда парничног поступка – доводи до укидања судске одлуке, чак и када би исход спора био исти
да није дошло до повреде
-ово је строго формална повреда
-ко је најчешће одговоран за вршење овог начела? суд. Он је дужан да омогући странкама да се служе својим
правима; мора им омогућити да се изјасне о наводима, а мора и доставити (тужбу туженом на одговор, пресуду
обема странкама, жалбу супротној страни на одг)
-код ког субејта најчешће долази до повреде овог начела? код суда
-који је значај повреде у жалбеном поступку? апослутно битна повреда правила ПП; укида се судска одлука без
обзира на то какав би био исход спора да није настала; могућа и ревизија и предлог за понављање поступка (ако је
у другостепеном)
-да ли се примењује у извршном поступку? да. Кад је донето решење о извршењу, па дужник уложи приговор, суд
позива странке да се изјасне

11. Расправно начело

-на који начин суд сазнаје чињенице и на основу чијих доказних предлога утврђује њихово постојање? (може бити
расправно или истражно начело)
-ако се примењује чисто истражно начело, акценат се ставља на правило и потпуно сазнање чињеница, а ако се
ставља на расправно начело, одговорност за тачност судске одлуке се пребацује на странке и ефикасније је
-данас се ова два начела комбинују и ради се о сарадњи суда са странкама (ублажена инквизициона максима)
-наш ЗПП се одвија по чистом расправном начелу
-сазнавање чињеница-
-суд може засновати своју одлуку само на оним чињеницама које су странке изнеле суду у току поступка; странке су
дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтеве, а суд само те чињенице разматра и утврђује
-суд може да подстакне странке да у току поступка изнесу чињенице од којих зависи основаност тужбеног захтева
-суд је везан голим чињеницама, али не и наводима странака о правним нормама (нпр. кад оне квалификују нешто
правно) или ставовима искуства (за то служе вештаци)
-доказивање-
-суд изводи доказе само оних чињеница око којих постоји спор странака (ако је једна странка изнела нешто као
чињеницу, а друга изричито потврдила/признала или их не оспорава, суд неће доказивати те чињенице; неће
доказивати ни ако су чињенице опште познате)
-од овога постоји изузетак – суд може доказивати чињенице око којих су се обе странке сложиле (једна изнела друга
признала) ако сматра да странка признањем иде на то да располаже својим захтевом супротно принудним
прописима, јавним поретком и добрим обичајима
-везаност суда доказним предлозима странака-
-странке су дужне да суду предложе извођење доказа којима се утврђују чињенице на којима заснивају своје захтеве
-суд није дужан изводити све доказе које су странке прелдожиле
-суд не може сам имати своје доказне предлоге (у некадашњем ЗППу је могао), не може изводити доказе које ниједна
странка није предложила
-утврђивање процесних претпоставки-
-на испуњеност процесних претпоставки (и допуштеност правног лека) суд пази по службеној дужности
-то значи да ако посумња у испуњеност неке проц. претпоставке, може утврђивати ту чињеницу (нпр. ако тужилац
наведе да има 18 година, а суд посумња у то, односно посумња да овај нема парничну способност јер је малолетан, то
може сам утврђивати)
-примена расправног начела у одлучивању-
-за доношење одлуке, суду је потпуно небитно ко је изнео коју чињеницу (тј. ако је тужени изнео чињеницу која иде у
прилог тужбеном захтеву,а тужилац није поновио ту чињеницу, не значи да је не треба користити приликом
доношења одлуке)
-суд може узети у обзир и чињенице које није изнела ниједна странка, али је за њих сазнао у току поступка (нпр. од
сведока)
-дакле, тужбени захтев може бити основан и на чињеницама које је изнео тужени, и обрнуто може бити одбијен на
темељу чињеничних навода самог тужиоца
-које је супротно начело? истражно начело, где је акценат на остварењу материјалноправне правичности; односно,
судске одлуке се темеље на тачно утврђеним чињеницама и тачној примени мат. права
-када се одступа од овог начела? суд је дужан да се стара да се у поступку утврде чињенице од којих зависи
осованост тужбеног захтева и да се предмет спора свестрано расправи; странке су дужне да пред судом говоре
истину; суд није везан чињеничним наводима и доказима странака ако стекне уверење да оне располажу
захтевима где је диспозиција странака искључена; у породичним споровима важи истражно начело (суд може
утврђивати чињенице које међу странкама нису спорне и оне које ниједна странка није изнела)
-када суд утврђује чињенице без обзира на предлог странака? суд по сл. дужности утврђује постојање
процеснихпретпоставки и допуштеност правних лекова

12. Начело непосредности

-начело непосредности налаже да свако расправљање (а нарочито извођење доказа) мора да се спроводи пред
судијом/већем који руководи парницом; суд у непромењеном саставу треба да одржи сва рочишта за главну расправу
и донесе пресуду
-ако један суд изводи доказе и утврђује чињенице, а други одлучује на основу тако формиране процесне грађе, ради
се о начелу посредности
-довољно је да пресуду одржи веће чији су чланови учествовали на последњем рочишту за главну расправу кад је она
закључена (промена састава већа разлог је за поновно извођење доказа, али је нови ЗПП могућност промене састава
већа свео да минимум – свако ново рочиште за главну расправу се одржава пред истим већем, уз изузетке када се
промени, тада председник већа укратко излаже дотадашњи ток гл. расправе)
-расправа увек почиње изнова, ако дође до промена у персоналном саставу већа током трајања парнице
-суд тада не изводи све доказе изноова, већ само чита записнике о изведеним доказима, сем када се ради о
саслушању сведока и странака
-од нач. непосредности се одступа и када доказе изводи замољени суд (не треба мешати са коришћењем доказа које
је неки други суд извео у другом поступку, то јесте повреда овог начела)
-одступање постоји и код писане изјаве сведока, мада суд може одлучити (по сл. дужности или предлогу странке) да
саслуша и помоћу видео-линка
-није одступање/повреда овог начела уколико се користи видео-комуникација за саслушање сведока
-у првостепеном поступку важи начело непосредност
-у другостепеном поступку, начело посредности је наглашено, јер се по по жалби по правилу одлучује без отварања
расправе
-када је у доношењу одлуке учествовао судија који није учествовао на главној расправи, ради се о повреди начела
непосредности што је апсолутно битна повреда одредаба парничног поступка, и другостепени суд у жалбеном
поступку о овоме води рачуна по сл. дужности

13. Начело забране злоупотребе процесних овлашћења

-странке су дужне да савесно користе права која имају у поступку и да пред судом говоре само истину
-процесна права су дата у свом једном основном циљу – законитој, једнакој и правичној праавној заштити
-пример: лице А изјављује жалбу јер искрено верује да је пресуда незаконита, а лице Б само да би одуговлачило правоснажност;
обома је дозвољена жалба
-проблем је што нема реалних начина да се ово начело спроведе у дело
14. Начело слободне оцене доказа
-ради се о методу по коме суд врши оцену доказа и састоји се из два главна дела: суд сам одређује које су чињенице релевантне и
који ће се докази изводити и суд сам бира на којим ће доказима заснивати своју одлуку
-суд ће ограничити извођење доказа само на чињенице за које сматра да су битне
-не мора извести све доказе које су странке предложиле а није ограничен ни у избору доказних средстава
-изузеци: пророгациони, арбитражни споразум, споразум о адреси достављања
-нема правила којима би се одредило када суд одређену чињеницу мора сматрати доказом – оставља се његовој оцени
-изузеци: доказна снага јавних исправа
-суд није апсолутно слободан – у образложењу мора оправдати зашто је одређене чињенице узео за постојеће а неке није

15. Начело усмености и писмености

-одређује форму процесних радњи у поступку
-поступак је усмен ако је за пуноважност радње потребно усмено преузимање, а писмен ако је потребна писмена форма
-у првом степену важи начело усмености на припремном рочишту и главној расправи, а у другостепеном поступку и по ванредним
правним лековима важи начело писмености (изузетак предлог за понављање поступка)
-начело усмености је ограничено у првом степену – ако је по наводима из тужбе и одговора чињ. ст. неспорно; такође ако се одлука
доноси на основу процесних активности странака (одустајање од тужбе, пропуштање одговарања на тужбу и сл.)
-за тужбу, одговор на тужбу и правне лекове обавезна је писмена форма због значаја; такође и за пуномоћје, налаз вештака,
пророгацију надл.
-за остале радње: на рочишту усмно, ван рочишта писмено
-ипак, радње које се предузимају усмено, добијају писмену форму у судском записнику – најзначајнији извор сазнања о усмено
предузетим радњама

16. Начело подучавања неуке странке

-у важећем ЗППу нема одредаба о обавези суда да поучава странке о њиховим правима, не постоји у праву РС (коси се
са расправним начелом)
-ако странка нема пуномоћника и из незнања се не користи својим процесним правима, суд ће је упозорити да може
да ангажује пуномоћника
-ипак, нпр. кад се одржава рочиште пред одбацивање тужбе, суд би тада требало да поучи странку о ангажовању
пуномоћника (јер се расправљају правна питања), те да одложи рочиште, али одлагање рочишта тада није могуће
-за туженог такође нема ова одредба нема значаја, јер он мора да се изјасни већ у одговору на тужбу, када суд не зна
да ли је тужени неука странка или не (на самој главној расправи ова поука има значаја)
-последњи процесни моменат у коме судија може поучити туженог о ангажовању пуномоћника је припремно рочиште
-свако касније подучавање странке би значило повреду расправног начела и начела ефикасности

17. Начело јавности

-изражава идеју о контроли вршења судске функције од стране грађана; има уставноправну подлогу
-суд одлучује о тужбеном захтеву на основу усменог, непосредног и јавног расправљања
-на рочишту за главну расправу (и осталим рочиштима) може присуствовати свако лице старије од 16 година (општа јавност)
-суд може решењем (које образлаже) искључити општу јавност:
-ако то захтевају интереси националне безбедности, јавног реда и морала
-ради заштите интереса малолетника
-ради приватности учесника у поступку
-у брачним и породичним споровима општа јавност је потпуно искључена
-решење судија мора образложити и објавити
-може искључити јавност и када не може да обезбеди несметано одржавање главне расправе
-страначка јавност (странке, законски и статутарни заступници, пуномоћници и умешачи) се не може искључити са рочишта за
главну расправу; обухвата и трећа лица која имају оправдани интерес
-повреда је апсолутно битна одредба поступка ако је јавност искључена противно закону; другостепени суд не води рачуна по сл.
дужности
-објављивање пресуде-
-судија објављује пресуду невезано за искључење јавности са рочишта;
-може објавити само изреку ако и даље постоје разлози за искључење јавности

18. Претходно питање

-претходно питање је питање о (не)постојању неког субјективног права или правног односа чије решење логички
претходи решењу главног питања
-оно мора бити:
-правно питање, а никада чињенично
-поставља се in concreto у односу на главно питање, дакле ту не спадају општа правна питања, тумачење норми...
-јавља се у диспозицији материјалне норме на коју се странка позива
-може се јавити као гл. питање (засебна правна целина)
-системи решавања-
1) Француска (потпуна везаност органа – расподела надл. се доследно поштује, те се парница увек прекида како би о
питању решавао орган у чију надлежност претходно питање спада)
2) Немачка (сваки држ. орг. решава самостално о претх. питању, а то решење важи само за тај поступак; суд није везан
одлуком другог органа)
3) Аустрија (мешовити систем)
-мешовити систем-
-суд поступа различито у зависности од тога да ли је надл. орг. већ решио о претходном питању као о главном или не
-нерешено претходно питање-
-ако не постоји одлука о претходном питању а о њему не тече парница/упр. поступак, парнични суд може сам да реши
-ако јесте почела парница/упр. поступак, суд може да прекине поступак и сачека правоснажну одлуку, или може сам
решити (руководи се разлозима целисходности и економичности)
-у пракси се по правилу прекида поступак уколико је претходно питање о утврђивању постојања брака или
утврђивању очинства/материнства
-суд може одлучивати и о постојању крив. дела, сем ако је крив. поступак раније обустављен због смрти окривљеног
-решено претходно питање-
-парнични суд везан је одлуком грађанског суда о претходном питању као главном (ако решава о већ одлученом
питању, ради се о апсолутно битној повреди поступка, а ако верује да постоји правоснажна одлука, онда је релативно
битна повреда)
-парнични суд није везан одлуком управних органа; ако ипак одлучи да прекине поступак како би добио одлуку упр.
орг., он ни тада није везан њоме
-одлука суда о претходном питању-
-не улази у изреку већ у образложење, па самим тим не производи дејство материјалне правноснажности, већ има
дејства само за конкретну парницу у којој је решено
-о претходном питању се може одлучити и у облику прејудицијалног захтева и инциденталне противтужбе, када улази
у изреку (тада постаје обухваћено правном снагом пресуде)
-које својство мора имати претходно питање?
1. правно питање (не чињенично)
2. увек се поставља in concreto
3. јавља се у диспозицији норме (правном основу) на коју се странка позива у поступку)
-да ли је правно или чињенично питање? правно увек
-у који део пресуде улази одл. о претх. питању? образложење, не изреку, те има дејство само у том конкретном
поступку; у изреку улази з два изузетка – прејудицијални захтев и инцидентална противтужба
-шта се дешава када се пред парнични суд постави претходно питање? или прекида поступак и чека одлуку надл.
орг., или сам одлучује о претх. питању
-када не може суд да решава о претх. питању? –у пракси се увек прекида поступак када се ради о утврђивању
постојања брака или о оспоравању очинства/материнства
-који је код нас начин решавања? мешовит
-шта ако је већ решено? –ако се ради о грађанском суду који је већ решио о питању, обавезује суд; ако се ради о
управној ствари, не обавезује
-шта ако није решено? –суд или прекида поступак и чека да реши надл.орг. или сам решаава
-шта треба да садржи да би се сматрало претходним питањем и какво је по правној природи? по правној
природи је правноо питање (никада чињенично= и има дејство само у конкретној парници

19. Поступак за решавање спорног правног питања

-у наш систем уведен је 2004. године, у складу са ЕКЉП, систем у коме ће трећестепени суд (ВКС) моћи директно да
узме у разматрање одређени предмет, тако што ће му се на пример проследити предмет за решавање о претходном
правном питању
-спорно правно питање представља спорно питање о правом значењу правне норме, било материјалне, било
процесне, која треба да се примени на конкретно чињенично стање; реч је о тумачењу права ради његове примене
-разликује се од претходног питања тако што се овде не одлучује о предмету спора, већ се само тумачи значење
(садржина и домашај) неке правне норме или квалификације неког правног института
-покреће се на предлог странке или по сл. дужности од стране поступајућег суда, када у првостепеном поступку у
већем броју предмета постоји потреба да се заузме став о спорном правном питању, које је од прејудицијалног
значаја за одлучивање о предмету поступка пред првостепеним судовима
-садржај захтева-
-овај захтев шаље поступајући суд, по сл. дужности или на предлог странке и он садржи:
-кратак приказ утврђеног стања у конкретној ствари
-наводи странака о спорном пр. питању
-разлози за иницирање поступка за решавање спорног пр. питања
-сопствено тумачење (поступајућег суда) спорног правног питања
-предмет у коме се појавило питање наведених обележја
-захтев се не доставља странкама на изјашњавање
-поступак пред ВКС-
-одлучује се о предлогу по правилима поступка за усвајање правних ставова
-може предлог одбацити решењем као непотпун, ако не садржи прописане елементе или ако је недопуштен
(недопуштен је ако је ВКС већ одлучивао о томе)
-може га одбити ако није од значаја за одлучивање у већем броју предлога
-ВКС мора одлучити о овоме у року од 60 дана од пријема захтева
-ВКС образлаже заузето правно схватање, а одлука се доставља суду који је покренуо поступак и објављује се на
интернет страници ВКСа
-првостепени суд је дужан да застане са поступком док ВКС не одлучи

20. Појам и врсте процесних претпоставки

-процесне претпоставке су чињенице (услови) које морају да се испуне да би суд могао да се упусти у одлучивање и да
би могао мериторно да одлучи о предмету спора
-овде се ради о претпоставкама за мериторно одлучивање, а не за настанак парнице (јер парница увек настаје и када
процесне претпоставке нису испуњене, услед права на правну заштиту)
-парнични поступак се покреће тужбом, која у себи садржи тужбени захтев, који дефинише предмет спора
-само подношење тужбе не значи да је суд дужан да донесе и одлуку о тужбеном захтеву
-суд прво испитује процесне претпоставке, а ако их нема одбацује тужбу као недопуштену
-ако их има, одлучује о основаности тужбеног захтева
-ЗПП не регулише директно процесне претпоставке, већ говори о процесним сметњама
-процесне претпоставке (подела)-
1) ПП које се тичу суда
1. апсолутна надлежност (да се ствар решава у парничном поступку)
2. стварна, функционална и месна надл.
3. директна међународна надл.
4. одсуство имунитета за туженог ако је страни држављанин
5. непостојање арбитражног споразума
2) ПП које се тичу странака
6. постојање странака
7. страначка способност
8. парнична способност (и ако је нема, уредно законско заступање)
9. уредно заступање правног лица
10. постојање уредног пуномоћја (ако странка води поступак путем пуноомоћника)
11. постојање права на вођење спора
3) ПП које се тичу тужбе
12. уредност тужбе (неуредна је ако је неразумљива или ако не садржи све што је потребно)
13. постојање правног интереса
4) ПП које се тичу предмета спора
14. непостојање раније започете парнице (двострука литиспенденција)
15. непостојање правоснажне одлуке у истој ствари између истих странака
16. постојање туживости субјективног права
-остале поделе-
1) опште и посебне (посебне су услов за покретање посебних парница, нпр. за ревизију је висина вредности спора)
2) позитивне и негативне (начин дефинисања – постојање/одсуство)
3) апсолутне и релативне (на апсолутне суд пази по сл. дужности, обично до краја парнице, а релативне по предлогу
странке; релативна је нпр. месна надлежност)
4) неотклоњиве и отклоњиве (неотклоњиве су нпр. одсуство апсолутне надл., међународне надл, права на вођење
спора, правног интереса, постојање парнице или правоснажне пресуде о истој ствари, прекорачење рока, постојање
странке)
-моменат оцене постојања и одлука суда-
-суд оцењује постојање проц.претп. код претходног испитивања тужбе
-ако је сметња отклоњива, он ће предузети мере за отклањање
-неотклоњиве сметње:
-недостатак апсолутне надл.
-прекорачење рока за подизање тужбе
-постојање литиспенденције (већ се води поступак)
-постојање res iudicata (већ пресуђена ствар)
-непостјање правног итнереса
-непостојање странке
-ако постоје неотклоњиве сметње, суд одбацује тужбу као недопуштену
-ако није јасно да ли нека проц.претп. постоји или не, тужба се доставља на одговор, а о проц.претп. се одлучује на
припремном рочишту за гл.распр. или на првом рочишту гл.распр.
-суд је дужан да са странкама посебно расправља о проц.претп. и да изводи доказни поступак о чињеницама на
којима се оне заснивају
-суд увек одлучује решењем на које посебна жалба није дозвољена
-нужност постојања проц.претп.-
-оне морају постојати у моменту кад је гл. расправа закључена, али морају постојати и у свакој другој фази поступка
-одступања:
-за постојање директне међунар.надл. нашег суда, довољно је да је дата у почетку парнице (касније може да
отпадне, али је код нас устаљена надл.)
-за постојање месне надл. је довољно да постоји кад је тужба поднета суду
-ако касније настану недостаци у погледу постојања странке, страначке и парничне способности, тужба се не одбацује
већ се поступак прекида
-последице недостатка процесних претпоставки-
-ако суд одлучи мериторно иако нису испуњене проц.претп, таква одлука је ништава и може се побијати редовним и
ванредним правним лековима
-ако се ради о неотклоњивим проц.см., тужба ссе одбацује и у поступку по жалби на првостепену пресуду
-ако се ради о отклоњивим проц.см., тужба се не одбацује, већ се првостепена пресуда укида а предмет враћа
првостеп. суду како би се у новом поступку отклонили сви проц. недостаци
-питање: ако је очигледно да је захтев неоснован, да ли суд ипак мора прво да утврђује постојање проц.претп, иако то
узима ресурсе (нпр. ако мора да доказује)? да, у супротном је одлука ништава
-непостојање процесних претпоставки може имати за последицу апсолутно и релативно битне повреде поступка
-релативно битне повреде поступка – када суд није применио неку проц. норму или ју је неправилно применио, а
могло је имати утицаја на доношење законите и правилне одлуке
-апсолутно битне повреде поступка – необориво се претпоставља да је резултирало незаконитом и неправилном
одлуком, и односи се на: повреде правила о процесним претпоставкама (суд, странке, предмет спора), повреда
елементарних процесних начела, повреда правила о одлучивању и повреда правила о садржини пресуде
-редослед испитивања проц.претп.-
-закон не прописује редослед
-теорија има два мишљења – једно да редоследа нема, друго да постоји редослед (уредност тужбе, апс.надл.,
међунар.надл, ...)
-код нас у пракси судови најчешће прво испитује уредност тужбе
-разлика између апсолутно и релативно битних повреда одредаба? апсолутно битне повреде су оне код којих
законодавац необориво претпоставља да су имале за последицу доношење незаконите и неправилне одлуке;
релативно битне постоје када суд није применио неку проц. норму или је неправилно применио, па је могло да има
утицаја на доношење законите и правилне одл.; на апсолутне пази по сл. дужности до правоснжног окончања
парнице, а на релативне по предлогу странке до одр. момента у парници
 -зашто се и једне и друге тако зову? јер су (сигурно или могуће) могле имати утицаја на доношење незаконите или
неправилне одлуке
-како поступа суд у случају постојања апсолутне повреде? пресуда је ништава, другостепени суд дужан да је укине
-шта су апсолутне повреде, како се групишу, зашто се тако зову и шта суд ради кад је био погрешан састав суда?
апс.битне су оне код којих законодавац необориво претпоставља да су за последицу имале доношење незаконите
и неправилне одлуке, суд пази по сл. дужности; групишу се: повреда проц.претп (суд, странке, предмет спора),
повреда елементарних проц. начела, повреда правила о одлучивању и правила о садржини пресуде
-шта кад постоји двострука литиспенденција? укида се пресуда због забране
-ралика између апсолутних и релативних повреда? ако су проц. см. неотклоњиве, тужбасе одбацује у поступку по
жалби на првостепену пресуду, а ако су отклоњиве, првостеп. пресуда се само укида а предмет враћа на поновно
одлучивање
-под којим условима се могу истаћи релативне повреде? истичу их странке, до одређеног процесног момента

21. Стварна надлежност судова

-уређује Закон о уређењу судова (ЗУрС)
-стварна надлежност расподељује поступање судова према врсти спорне ствари
-у првом степену може судити основни, виши или привредни суд
-ЗУрС користи критеријум вредности спора за одређивање надлежности
-у РС постоје судови опште и посебне надлежности (надл. врсте суда) као и надл. у ужем смислу (основни/виши)
-надлежност врсте суда-
-ради се о надлежности привредног или општег (основни/виши) суда
-судови опште надлежности суде све грађанскоправне спорове, сем кад закон предвиђа изричито надлежност
привредног суда
-стварна надлежност привредних судова-
-заснива се на генералном правилу, плус таксативно набројени спорови
-опште правило:
-заснива се првенствено на субјективном крит. (с обзиром на странке), уз помоћни објективни крит. (с обзиром на
предмет спора)
-субјективни критеријум: да су странке домаћи и страни привредни субј. (ако се ради о страном, по том праву се
одређује да ли има својство прив. субј.); овде је предмет спора ирелевантан
-објективни критеријум: када се ради о споровима између привр. субј. и других правних лица (банке, осиг.друштва,
финансијске орг...) ако спор настане у обављању делатности привр.субј. (тумачити широко – уг. у привреди, уг. и
вануг. одговорност ако је у макар посредној вези са међусобним привр. односом)
-таксативно набројени спорови:
-о приватизацији
-о страним улагањима
-о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и унутр.водама, када се примењује пловидбено и
ваздухопловно право (изузев: о превозу путника, нарушавање конкуренције, злоупотреба монополског положаја..)
-стечајни поступак
-признање и извршење арбитражних одлука..
-стварна надлежност у ужем смислу-
-бира између општих судова – основног и вишег
-основни критеријум је висина вредности спора (одн. могућност ревизије – 40.000е)
-основни судови-
-води парнични, ванпарнични и извршни поступак, ако Законом није предвиђена надл. другог суда
-надлежан је за имовинскоправне спорове у којима није дозвољена ревизија (вредност спора испод 40.000е)
-увек надлежан: стамбени спорови, радни спорови, међународна правна помоћ
-виши судови-
-суди као првостепени у имовинскоправним споровима чија вредност допушта ревизију (преко 40.000е)
-суди у првом степену у споровима поводом:
-ауторског права и пр. инд. св.
-повреде и заштите права личности
-патернитетски/матернитетски спорови
-штрајка
-обавезног соц. осигурања...
-значај надлежности-
-суд је дужан по сл. дужности да испитује своју надлежност одма по пријему тужбе
-и у даљем току парнице може испитивати надлежност – приликом претходног испитивања тужбе, на припремном
рочишту и на рочишту за главну расправу
-по правилу се на недостатке у надл. позива тужени, а суд мора брзо и ефикасно да одлучи о својој надл.
-ако се ради о чињеници на којој се заснива постојање неког посебног форума (место настанка штете, закључења уг. и
сл.), тад та чињеница чини уједно и правни основ тужбеног захтева, а суд тада помера њено утврђење на моменат
расправљања о гл. ствари, те о надлежности решава у меритуму (ако основ за надлежност не постоји, одбија тужбени
захтев као неоснован!)
-устаљивање надлежности-
-ако је суд био надлежан у моменту подношења тужбе, долази до устаљивања надлежнсоти – каснија промена
чињеница на којима је надл. заснована нема утицаја на установљену надлежност
-изузетак: када тужилац повећа тужбени захтев, нижи суд се оглашава ненадлежним и уступа предмет вишем суду (не
дешава се када тужилац смањи тужбени захтев)
-устаљивање надл. се не примењује кад је тужба поднета ненадлежном суду (ненадл. суд може постати надл. само
ако странке изричито или прећутно пророгирају његову надл.)
-правне последице ненадлежности-
-код повреде апсолутне ненадлежности и директне међунар. ненадл., ради се о апсолутно битној повреди парничног
поступка на коју другостепени суд пази по сл. дужности а пресуда се побија жалбом и ревизијом
-код апсолутне ненадл., суд се оглашава ненадлежним кад схвати и укида све радње и доноси решење којим одбацује
тужбу, док код међунар.надл. долази до устаљивања надл. кад је тужба достављена туженом
-код стварне надлежности, суд пази по сл. дужности током целог трајања поступка (важи без изузетка кад се ради о
надл. врсте суда – привредни/општи)
-кад се ради о надл. у ужем смисла, то је отклоњива процесна сметња (основни/виши)
-ако је покренуто погрешно пред вишим судом, он се не може огласити ненадлежжним након одржавања
припремног рочишта (или ако га није било, након што се тужени упустио у расправљање на првом гл. рочишту)
-ако је покренуто пред основним судом а треба пред вишим, основни суд се оглашава ненадлежним и уступа предмет
вишем суду
-странке не могу жалбом побијати режење којим се виши суд оглашава ненадлежним и уступа предмет нижем, док је
у обрнутој ситуацији то могуће
-поступање нижег суда у предметима који су у надл. вишег је апсилутно битна повреда парничног поступка и могућа је
жалба, али другостепени суд не пази по сл. дужности
-за повреду правила о ств. надл. се не може изјавити ревизија
Шта је апсолутна судска надлежност? разграничење у делатности између парничних судова и осталих државних
судова и органа
Ако се тужба поднесе ненадлежном суду, а надл. је управни суд, која се одлука доноси? Суд се оглашава
ненадлежним, укида спроведене парничне радње и одбацује тужбу решењем
До ког тренутка се пази на стварну надл? Суд пази по сл. дужности током целог поступка, отклоњива је проц.
сметња
Последице стварне ненадлежности? Ненадл. суд се оглашава ненадлежним и уступа предмет надлежном суду
Како закон одређује стварну ненадл. привредних судова? По општем критеријуму (субјективни критеријум уз
помоћ објективног) плус таксативно наводи
Ко може да суди у провм степену? основни, виши и привредни суд
Приговор стварне надлежности? Суд у току целог поступка пази на своју ств. надл., по сл дужности; Виши суд првог
степена се не може огласити ств.ненадл. ни по сл. дуж. ни по приговору туженог после упуштања туженог у
расправљање у правним стварима ако је надл. нижи суд (основни); ако се тужба не доставља туженом на одговор,
тужени може најкасније пре почетка припремног рочишта (ако га нема, пре отварања гл. расправе) истаћи
приговор о ненадл.
Који закон регулише стварну надл? Закон о уређењу судова регулише надл. Привредних судова, а ЗПП наводи да
судови опште надл. суде све грађанскоправне спорове сем кад закон изричито предвиђа надл. привр.судова
Ако сам вас тужио привредном суду а надлежан је основни суд, шта се дешава? Привредни суд се оглашава
ненадлежним и упућује тужбу надлежном суду
Како се зове решење којим се суд оглашава ненадлежним? Решење о ненадлежности
Привредни судови – субјективни или објективни критеријум? надл. привредног суда рационе персоне може да се
заснује на два начина – субјективним критеријумом (својство странака у поступу – домаћи или страни привредни
субјекти) или комбинацијом субј. и обј. критеријума (спор између привр.субј. и других правних лица, ако је спор
настао у обављању делатности привр. субј.)
22. Појам и врсте месне надлежности
-месна надл. одређује који ће од стварно надлежних судова решавати о одређеној ствари
-критеријуми:
-субјективни: када је тангиран интерес лица која уживају виши степен пр. заштите (брачни, породични..)
-објективни: ради се о интеересима правне сигурности, одр. се на осн. везе предмета спора са терит. суда
-врсте-
-месна надл. се уређује законом, а изузетно пророгационим споразумом или је сам суд утврђује
-дели се на општу и посебну – општа ваћи за сваки спор, а посебна је за законом одређене предмете спора
-општа месна надлежност-
-заснива се на пребивалишту/седишту туженог
-сем тога може бити и редовно боравиште (категорија између пребивалишта и боравишта – није пребивалиште због
одсуства субј. елемента, а није боравиште јер се ради о центру животних активности; нпр. место студија); услов је да
се претпоставља да ће тужени и у будуће на одређеном подручју имати редовно боравиште
-може и боравиште, уколико тужени нема пребивалиште (ни у РС ни у иностранству)
-код материјалних супарничара може у односу на било ког од њих
-посебна месна надлежност-
-искључива-
-уклања општи форум, и све остале судове
1) спорови о непокретностима – на месту налажења непокретности (ако је више, бира се; код службености где је
послужно добро); не односи се на парнице поводом стицања стварног права
2) спорови о ваздухоплову и броду – место где се води уписник
3) против РС, спор који је настао из односа тужиоца са војном јединицом/установом – место налажења те војне
једин.
4) спорови из извршног или стечајног поступка – место суда на којем се налази суд који спроводи извршење или
стечај
5) спорови настали током оставинског поступка – оставински суд, до правоснажног окончања оставинског поступка
-алтернативна/елективна надлежност-
-поред општег форума постоји и посебан
1) брачни спорови – последње зај. пребивалиште
2) очинство/материнство – пребивалиште/боравиште тужиоца (дете најчешће)
3) законско издржаввање – пребивалиште/боравиште тужиоца
4) сметање државине – место сметње
5) сметње на ваздухоплову или броду – место сметње
6) спор на осн. гаранције произвођача – надл. суда који је опште месно надл. за продавца
7) постојање, извршење, раскид, накнада штете услед неизвршења уговора – место где је тужени дужан да изврши
уговор (за привредне спорове)
8) плаћање чека или менице – место назначено у чеку/меници као место плаћања
9) спор из правних односа са пословном јединицом правног лица – место налажења посл. једин.
10) помоћна надлежност – ако је директно међународнонадл. суд РС, место настанка или извршења обавезе, ако
је обавеза настала за време боравка туженог у РС
11) накнада штете – лоци деликти комиси (општи+радња+последица); код смрти или т.т.п. пребив/бор. тужиоца
12) радни односи – место где запослени обавља или је обављао рад
13) форум имовине – ЗПП га не познаје као посебан форум; отворен само ако тужени нема пребивалиште,
боравиште или уобичајено боравиште у РС
14) заштита права потрошача – физичка лица тужиоци - где имају пребивалиште/боравиште
-помоћна месна надлежност-
-када несумњиво постоји јурисдикција суда РС али се не може применити ниједно правило о месној надл.
1) боравиште туженог – кад нема пребивалиште на терит. РС
2) пребивалиште тужиоца – законско издржавање
3) последње заједничко пребивалиште супружника (или пребив. тужиоца) – брачни спорови
4) пребивалиште/боравиште тужиоца – брачно-имовински спорови
5) пребивалиште тужиоца – патернитетске/матернитетске парнице
-пророгациони споразум-
-надлежност по споразуму странака
-пророгациони споразум је уговор између странака којим се оне споразумевају о месној надлежности суда; он је
процесноправни уговор и дерогира надлежност иначе месно надл. суда на други
-није могућ споразум о функционалној и стварној надлежности
-може бити изричит и прећутни пророг.спор.
-изричита пророгација-
-странке експлицитно уговарају месну надл. одређеног суда
-није дозвољен када постоји искључива надлежност
-услови пуноважности уређени су делом процесним нормама (обавезни састојци, предмет, форма) делом
материјалним (консенс, мане воље и сл.)
-пророгациони споразум – након настанка спора се закључује, морају одредити који спор суд решава, мора бити
одређен
-пророгациона клаузула – уноси се у уг. пре настанка спора, има независну правну судбину од самог уговора у који
је инкорпорирана; мора бити одређен правни посао из којег извиру спорови који ће се решавати пред
пророгираним судом
-обавезна писмена форма; често се примењују правила која важе за арбитражни споразум – довољно да је
испуњена лажна писмена форма (не мора у једној исправи)
-основно дејство пророг. спор. је проецсноправно – дерогира надл. једног, а пророгира надл. другог суда
-закључење пророгационог споразума могуће је док не наступи литиспенденција (на споразум се може позивати
тужени након што му је тужба достављена, у одговору на тужбу)
-прећутна пророгација-
-када тужени не истакне приговор менсе ненадлежности суда којем је тужилац поднео тужбу (јер суд на месну
надл. не пази по сл. дужности, већ само по приговору странке)
-ако не истакне овај приговор у одговору на тужбу, може најкасније на припремном рочишту, или првом рочишту
гл. расправе пре него што се упусти у расправу
-суд по сл. дужности пази на месну надлежност по пријему тужбе; дужан је да се огласи месно ненадл. по приговору
туженог
-прећутна пророгација може постојати у једном случају код стварне надлежности – ако се тужба поднесе вишем а не
основном суду, а тужени се упусти у расправу на првом рочишту за главну расправу, виши суд се не може огласити
ненадлежним
Објаснити елективну надлежност. Пример? Тужилац при подношењу тужбе бира да ли ће надлежност да се
заснива по општем форуму (пребивалиште туженог) или посебном форуму (нпр. када је дете тужилац за зак.
издржавање, може да буде надл. суд где дете-тужилац има пребивалиште)
Који закон регулише месну надлежност? ЗПП

23. Функционална надлежност

-пошто стварна надл. одређује који суд суди у првом степену, функционална надл. одлучује који ће суд судити у истој
правној ствари у другом степену, а који у поступку по ванредним правним лековима
1. ако је у првом степену надл основни суд, у другом степену суди виши суд за спорове мале вредности и по посебној
жалби
2. ако је у првом степену надл. виши суд, у другом степену је надл. Апелациони суд, као и за поступке по жалби на
одлуку осн. суда за које није надл. виши суд
3. ако је у првом степену надл. привредни суд, у другом степену је надл. Привредни апелациони суд
4. у поступцима по ревизији и захтеву за заштиту законитости увек одлучује Врховни Касациони суд

24. Атракција надлежности

-некада се надлежност суда заснива на повезаности правне ствари са другим правним поступком који се води пред
тим судом или на том подручју
-ово се дешава из разлога процесне економије (нпр. ако се пред једним судом води стечајни поступак, он ће брже и
јефтиније спровести постуапк чији је субјекат стечајни дужник)
-врсте привлачења:
-потпуно (промена у стварној и месној надл.) и непотпуно (промена само у месној надл.)
-јача атракција (нижи суд привуче предмет из надл. вишег) и слабија (виши привуче из надл. нижег)
-до привлачења надлежности долази увек кад се воде извршни или стечајни поступак; важно је и код кумулације
тужбених захтева, као и спајања парница по тужби и противтужби
-привлачење надл. у спору по тужби главног мешача-
-тужбу главног мешача подноси треће лице против странака у току њихове парнице, при чему тражи за себе право о
коме тече првобитна парница
-ради се о потпуном привл. надл.
-привлачење надл. у спору по противтужби-
-противтужба је тужба коју тужени подноси против тужиоца у току иницијалне парнице
-атракција надл. је непотпуна, јер суд који одлучује о тужби може одл. и о противтужби ако је стварно надлежан да
поступа у таквој парници
-привл.надл. код објективног спајања тужбених захтева-
-тужилац у тужби против истог туженог може истаћи више тужбених захтева
-до овог спајања тужб. захтева може доћи само када је за сваки од њих предвиђена иста врста поступка и иста стварна
надлежност
-атракција надл. је непотпуна

25. Делегација и ординација надлежности

-делегација-
-некад, иначе месно надл. суд фактички да поступа у конкретној правној ствари и тада долази до делегације
-надл. се преноси на други суд, а то врши непосредно виши суд (нпр. Апелациони судови за ниже судове чија су
седиша на терит. тог суда, одн. Привр. Апелациони)
-ако законом задатк делегације надлежности није додељен овим судовима, то врши ВКС
-против решења о делегацији жалба није допуштена
-разликује се нужна и сврсисходна делегација
-нужна-
-иначе месно надл. суд због изузећа/искључења судије или других разлога не може поступати, тај суд обавештава о
томе непосредно виши суд којим решењем одређује да ће поступати други ств.надл. суд са његовог подручја
-сврсисходна-
-кад је очигледно да ће се пред другим месно надл. судом лакше спровести поступак; на предлог странке или иначе
надл. суда; разлози: лакше спровођење доказног поступка, равноправност странака у суђењу..
-поступак-
-покреће суд, захтевом који упућује највишем суду исте врсте;
-захтев се не доставља странкама на одговор
-суд кад је поднео захтев може да застане са поступком
-о захтеву одлучује највиши суд у РС исте врсте
-ако је странка упутила предлог суду, он се доставља другој странци на одговор
-председник већа поступајућег суда одбацује предлог ако је већ био поднет, ако није образложен, ако се захтева из
разлога за искључење судије или је предлог неблаговремен;
-ординација-
-врши ВКС, кад је сигурно да постоји директна међунар.надл. судова РС, али из околности случаја не може да се
утврди који би суд био месно надлежан
-на предлог странке, ВКС сам одређује месно надл. суд
У којим споровима постоји одступање од начелла диспозиције? брачним, породичним,
патернитетским/матернитетским споровима; важи начело официозности
Који судови постоје? Опште (основни, виши) и посебне надлежности
Која врста надлежности се мења делегацијом? месна надлежност суда

26. Сукоб надлежности

-дешава се да дође до конфузије о надлежности између два или више органа или суда
-може се радити о негативном и позитивном сукобу надлежности
-негативан сукоб: један суд огласи се ненадлежним, донесе решење о ненадлежности и по правоснажности тог
решења достави предмет суду за који сматра да јесте надлежан, а тај суд се огласи ненадлежним
-позитивни сукоб не може да постоји између судова због правила о двострукој литиспенденцији
-сукобе о апсолутној надлежности решава Уставни суд РС
-решавање сукоба надлежности-
-сукоб надлежности судова исте врсте решава заједнички непосредно виши суд (Апелациони, Привредни Апелациони
за ниже судове са свог подручја)
-остале решава ВКС, као и за сукоб између суда опште надл. и привредног суда
-поступак за решавање сукоба-
-поступак покреће суд коме је предмет уступљен, тако што доставља уступљени предмет суду који је надлежан да
реши сукоб надлежности
-док се сукоб не реши, суд коме је предмет уступљен је дужан да предузима оне радње у поступку за које постоји
опасност од одлагања (нпр. саслушање сведока који треба да отпутује)
-поступак се окончава решењем против којег није дозвољена жалба
-лажни сукоб надлежности-
-када је очигледном грешком предмет суда који се огласио ненадлежним достављен погрешном суду
-тада ће тај погрешни суд само проследити предмет другом суду и о томе обавестити суд који му је предмет уступио
-очигледна грешка – погрешно одређен идентитет туженог, погрешно протумачен предмет спора или погрешно
схваћени подаци на основу којих је одређен тужени
-сукоб надл. не постоји ни када је странка уложила жалбу на решење суда којим се он оглашава ненадлежним, а
другостепени суд је одбио жалбу и потврдио решење првостепеног суда – суд коме је предмет уступљен је везан тим
решењем
-када је одлуку донео стварно ненадлежни суд, па је другостепени по жалби укинуо пресуду и предмет упутио другом
суду – тај суд је везан одлуком другостепеног

27. Вредност предмета спора

-је вредност захтева који тужилац истиче изражен у новцу
-од вредности спора зависи:
-допуштеност ревизије (преко 40.000е у имовинскоправним, преко 100.000е у привредним)
-врста поступка (спор мале вредности испод 3.000е)
-висина судских такси
-адвокатски хонорар
-стварна надлежност (основни или виши – у зависности од могућности ревизије)
-опште правило за одређивање вредности спора-
-када је тужбени захтев новчано потраживање, вредност спора је износ новца
-вредност главног захтева је вредност спора, а не и споредних тражења (камата, уг. казна...; сем ако нису они заправо
главни захтев)
-ако се главни захтев не односи на новац, тужилац сам одређује вредност спора, а тиме је обавезан и суд и противна
странка
-код имовинскоправних, тужилац одређује у складу са економским интересом који он има, и ово не треба мешати са
тржишном вредношћу предмета
-код утврђивања права својине на непокретности, или ништавости, поништаја или раскида уговора о непокретности,
гледа се тржишна вредност
-нема објективних критеријума
-меродаван је моменат у којем је тужилац поднео тужбу
-посебна правила-
1)будућа сикцесивна давања (она која се понављају)
-гледа се збир свих будућих давања
-ако обавеза траје више од 5 година, као вредност се узима збир свих давања у наредних 5 година
2) кумулација тужбених захтева (више захтева против једног туженог)
-ако се сви захтеви заснивају на истом чињ. и пр. основу, онда се само сабирају
-ако не, одређује се вредност за сваки захтев понаособ
-ако су постављени алтернативно, као вредност спора се узима мањи (сем ако су постављени као новац и(ли)
неновчана чинидба – тад само висина новчаног износа)
3) спорови о постојању закупних односа
-вредност је једногодишња закупнина, а ако је на краће време, онда укупна закупнина
-корекција вредности спора-
-тужилац сам је одређује, а суд може изузетно да је коригује, ако је тужилац очигледно сувише ниско или високо
одредио предмет спора
-тужени може у одговору на тужбу да приговара том нереалном одређењу вредности спора, а суд је дужан да брзо
провери вредност спора, најкасније на припремном рочишту (ако није одржано, на гл. расправи пре расправљања о
гл. ствари)
-након овога, за вредност спора се узима она назначена у тужби
-првостепени суд коме је поднета ревизија или ВКС које је ревизија достављена не би могли да је одбаце као
недопуштену тиме што би наново одређивали вредност предмета спора
-ЗПП не говори како суд утврђује вредност предмета спора; треба узети као меродаван економски интерес тужиоца

28. Састав суда

-Устав РС предвиђа начело зборног суђења – суди се у већу; изузеци се предвиђају само законом
-овај принцип полако је напуштен када се ради о парничном поступку и чешће суди судија појединац
-састав првостепеног суда-
-суд суди у већу осим ако је супротно изричито прописано
-прописано је да судија појединац суди у највећем броју случајева – имовинскоправни, стамбени, државински,
потрошачки спорови.....
-суди у већу:породични спорови; судија и судије поротници морају имати посебна знања из области права детета
-састав другостепеног суда-
-увек суди у већу од три судије
-важи и за суд који одлучује о сукобу надлежности и за породичне спорове – веће од три судије
-састав ВКС-
-ВКС одлучује у већу од петоро судија за основаност и дозвољеност ревизије и захтев за преиспитивање пресуде
-троје судија – понављање поступка и сукоб надл.
-значај састава суда-
-првостепени суд по пријему тужбе по сл. дужности цени да ли ће поступати као веће или појединац
-суд на ово пази по сл. дужности током целог поступка
-ако започне поступак у погрешном саставу, ради се о отклоњивој процесној сметњи – доноси решење у коме утврђује
да суди судија појединац/веће; жалба није дозвољена
-повреда правила о саставу је апсолутно битна повреда правила парничног поступка, пресуда се побија жалбом и
ванредним правним лековима
-ово не важи кад је уместо појединца судило веће

29. Искљуење и изузеће судије

-Устав РС гарантује право на независност суђења, а установа изузећа и искључења гарантује непристрасност у суђењу
-до искључења долази када постоји један од таксативно наведених разлога, а до изузећа када у конкретном случају
постоје околности које не дају гаранцију да ће суђење бити непристрасно
-разлози за искључење и изузеће односе се првенствено на странке, њихове зак. заступнике и пуномоћнике, али и на
сва остала лица на која се прстире субјективна граница правоснажности пресуде
ИСКЉУЧЕЊЕ
не може бити судија у сопственој постојање сродства инкомпатибилност функције
ствари (учешће у поступцима у повезаној
правној ствари)
судија је странка -крвни сродник у правој линији судија у истом предмету саслушан
-крвни ср. у побочној до 4. степена као сведок или вештак (односи се и
-супружник/ванбрачни партнер на другостепени поступак, ако је то
-сродник по тазбини до 2. степена био у првостепеном)
судија је саобвезник, регресни у истом предмету суделовао у
обвезник или саовлашћеник странке поступку медијације, доношењу
члан или акционар пр. лица са преко -судија је старалац, усвојеник или одлуке која се побија или судског
3% учешћа у капиталу, а странка у усвојилац странке поравнања које се побија или је
спору је поверилац/дужник тог пр. -имају заједничко домаћинство раније странку заступао као
лица адвокат
између судије и странке тече друга ако је у стечајном поступку донео
парница одлуку поводом које је дошло до
спора
ИЗУЗЕЋЕ
блискост судије са однос према предмету спора однос према пуномоћницима
странком/зак.заступником/умешачем
даљи степен сродства изражен став судије (не)пријатељство
сукоб интереса лоше вођење поступка међусобна нетрпељивост
 (не)пријатељство мимика током поступка љубавни однос
иронија и сарказам често одлагање рочишта припадништво истом удружењу
припадништво истој религ. зај.
***када пише само ''странка'', односи се и на законског заступника и пуномоћника***
-поступак за искључење/изузеће-
-иницијативу може имати судија или странка
-иницијатива судије-
-искључење-
-судија на ово пази по службеној дужности током целог поступка
-уколико примети да постоји разлог за искључење, дужан је да се сам искључи, прекине сваки рад на предмету и о
томе обавести председника суда
-искључење наступа ex lege, те је решење о искључењу, које доноси Председник суда, декларативног карактера
-изузеће-
-ако судија сматра да постоји неки од разлога за изузеће, дужан је да одмах застане са поступком (овде се ради о
застоју, код искључења о прекиду!) и обавести Председника суда о томе
-овде судија може предузимати само оне радње које не трпе одлагање
-иницијатива странке-
-сама странка може тражити искључење/изузеће судије, мада би такав захтев требало да буде сувишан, јер је судија
сам дужан да о томе пази
-захтев не сме бити паушалан, а странка мора навести законски разлог и образложити га
-мора бити благовремен – чим сазна за постојање разлога а пре окончања расправљања пред првостепеним судом,
односно до доношења одлуке у инстанционом поступку, односно до завршетка расправе у другостепеном поступку
-ако сазна након ових процесних момената, првостепена пресуда може се побијати жалбом, а другостепена
ревизијом, а свака правоснажна одлука може побијати по предлогу за понављање поступка
-ако је захтев непотпун, онда је недопуштен:
-ако се тражи изузеће свих судија
-ако није образложен
-ако је о захтеву већ одлучено
-ако се захтева изузеће судије или Председника суда који не поступа у том предмету
-ако је захтев неблаговремен, непотпун или недопуштен, биће одбачен решењем, на које није допуштена посебна
жалба
-одлука о искључењу/изузећу-
-ако предлог није одбачен као недопуштен, неблаговремен или непотпун, Председник суда узима изјаву од судије
-Председник суда одлучује о захтеву; о изузећу Председника суда одлучује Председник суда непосредно вишег суда,
а за изузеће Председника ВКС одлучује се на општој седници ВКС
-рок за доношење одлуке је 3 дана (15 дана за Председника суда или ВКСа)
-предлог се усваја ако су разлози довољни да створе сумњу у непристрасно суђење
-одлука председника суда (усвајање или одбијање захтева) не може се побијати посебном жалбом
-дејство подношења захтева за искључење/изузеће-
-захтев за искључење – судија прекида рад на предмету
-захтев за изузеће – судија застаје са поступком и обавештава Председника суда о томе, а до доношења одлуке може
предузимати само радње које не трпе одлагање
-судија је дужан да доврши започето рочиште, на коме сме да предузима радње које не трпе одлагање
-ако је захтев за искључење усвојен, суд укида све парничне радње које је предузео искључени судија
-ако је захтев за изузеће усвојен, суд укида само оне парничне радње које је предузео судија до момента кад је
поднет захтев за изузеће
-странке се могу сагласити да се предузете парничне радње не укидају
-парничне радње предузете у току одлучивања Председника суда о захтеву остају пуноважне
-право на правично суђење-
-разлози за искључење судије делују апсолутно – они су необорива законска претпоставка да суђење неће бити
објективно
-разлози за изузеће судије стварају само сумњу у могуће необјективно поступање судије
-разлози за искључење повлаче ништавост пресуде и после њене правоснажности (зато је несхватљиво зашто тај
судија доноси може да довриши започето рочиште и предузима радње које не трпе одлагање; ово је супротно и са
нормом да је судија дужан да одмах преине рад на предмету)
-разлози за изузеће су далеко ниже постављени од стандарда у пракси ЕСЉП, где је довољан субјективни осећај
странака, њихово неповерење да је поступајући судија објективан
-читав институт искључења и изузећа судије је било супротан, било веома испод стандарда постављених у пракси
ЕСЉП
-лица на која се односе правила о искључењу/изузећу-
-једнако се примењују и на председника суда и судију поротника
-судија поротник не може да врши судијску дужност и ако стално или привремено ради код предузетника или у
правном лицу које је странка у поступку, а о овоме одлучује председник већа
-повреда правила о искључењу/изузећу-
-резултира тиме да је пресуда апсолутно ништава
-странка се може на те повреде позвати у жалби на пресуду, ревизији против пресуде и у предлогу за понављање
поступка
-исто важи и за ревизију против решења
-ако странка није истакла захтев за изузеће, треба сматрати да је преклудирана и да не може побијати пресуду, сем
ако је за разлоге сазнала након окончања првостепеног поступка

30. Странке у парничном поступку

-странке су тужилац и тужени
-ово је чисто процесни појам – тужилац је лице које је поднело тужбу, а тужени лице које је у тужби означено као
тужени, прма коме се тражи правна заштита
-до почетка 20. века је владао материјалноправни појам странке, а данас се третира као проблем стварне
легитимације – о овоме суд одлучује мериторном пресудом
-странка по дужности-
-некада закон поверава неком државном органу или другом лицу овлашћење да води парницу о тужем праву или
обавези
1) јавни тужилац
-када води парницу за поништај апсолутно ништавог правног посла, признања очинства, поништај брака
-подноси тужбу у јавном интересу као државни орган
-трошкови падају на терет државе, одн. јавног тужилаштва
2) орган старатељства
-кад подноси нпр. тубжу за заштиту од насиља или утврђивање очинства
3) стечајни управник
-је орган стечајног поступка и има статус зак. заступника стечајног дужника
-може имати и положај странке по дужности и зак. заступника
4) старалац заоставштине и привремени старалац заоставштине
-је зак. заступник наследника, када су населдници познати али одсутни
-привремени старалац, када се не зна да ли наследници постоје, је странка по дужности
5) извршилац тестамента
-неспорно странка по дужности
-постоје три теорије: теорија дужности (ЈТ, орг. стар. и стеч.упр. јесу странке по дужности, јер делају по наредби закона
и споре се о туђем праву), теорија заступања (ти органи немају својство странке по дужности, већ су само зак.заст) и
органска теорија (имају положај органа имовинске масе у чије име и за чији рачун учествују у парници)
-зчанај својства и равноправност странака-
-формална равноправност – обе странке располажу истим процесним правима и дужностима
-материјална равноправност – не постоји, тужилац има смао ризик губљења парнице, он одлучује да ли и када ће
покренути поступак, одређује предмет спора, бира суд...туженом зато помаже општа месна надл (да буде тужен у
месту свог пребивалишта), те није изложен иницијалним трошковима (таксе и сл)
-фактичка равноправност – такође не постоји; странке су различитог имовинског стања, различитог образовања и сл.
-фактичка неравноправност се отклања различитим механизмима – нпр. ауторска кауција, сиромашко право..
-стицање својства и идентитет парничне странке-
-парнице нема без две странке – тужиоца и туженог
-ако дође до конфузије (сједињења) тужиоца и туженог, суд решењем одбацује тужбу
-повреда овог прниципа има за последицу ништавост пресуде
-релевантан моменат за стицање својства странке је подношење тужбе суду (тада и тужилац и тужени стичу својство
странке)
-услови за својство странке, странка мора:
1. постојати
2. бити позната
3. бити одређена (лично име, занимање и пребивалиште / пословно име и седиште)
-идентитет странака – не заснива се само на читању рубрума тужбе, већ помоћу тумачења навода и захтева из тужбе
-може доћи до непрецизног означења странака, омашке у одређењу туженог или пропуста у достављању, као и
заблуде тужиоца у погледу идентитета туженог – тада стварна воља тужиоца и идентитет лица из тужбе нису исти
1) непрецизно означење странака-
-кад је непрецизно одређена, суд враћа тужбу тужиоцу ради исправке или допуне
-суд у свакој фази поступка, до доношења пресуде, може захтевати да се отклоне ови недостаци
-исправке у идентитету не смеју бити такве да се мења идентитет странака
2) омашком одређен тужени
-ако се омашком одреди нпр. лице А уместо Б, али се из тужбеног предлога види да тужилац хоће да тужи лице Б,
могуће је да се омашка отклони исправком у сваком стадијуму поступка, па и у поступку по правним лековима
-да би Б постао странка, неопходно је да му је тужба заиста и достављена
-исправка не сме да има за последицу промену правног субјекта
3) достављање тужбе погрешном лицу
-ако је тужба достављена лицу према коме тужилац не захтева никакву правну заштиту
-ко постаје тужени? –лице коме је достављена тужба или лице које је означено у рубруму тужбе?
-постаје странка, мора одговорити на тужбу и истаћи приговор пасивне легитимације
-ако се тужба достави лицу које ни у најекстензивнијем тумачењу не може да буде странка, оно то ни не постаје
4) error in personam (заблуда тужиоца у погледу идентитета туженог)
-тужилац означи погрешно лице као туженог и тужба буде достављена том лицу, оно постаје странка у поступку
-нпр. штету је причинио А, а тужилац сматра да је Б те тужи Б, суд одбија тужбу против Б као неосновану
-суд одбацује тужбу ако у било ком тренутку утврди да странка није постојала или није била ћива у тренутку
подношења тужбе
-накнадно стицање својства странке (сукцесија)-
-сукцесија може бити универзална и сингуларна, вољна и законска
-ради се о накнадном стицању својства странке, после подношења тужбе суду
-универзална сукцесија-
-наступа ex lege, те универзални сукцесор ступа у парницу уместо свој претходника
-нпр. код смрти оставиоца наследници су универзални сукцесори, мада се поступак прекида због смрти странке
-ово се дешава и код статусних промена правног лица
-сингуларна сукцесија-
-не повлачи за собом ex lege и процесну сукцеисју, већ може да дође само до вољне сукцесије
-потребна је сагласност иницијалних странака, те сагласност трећег лица које ступа у парницу уместо иницијалне
странке
-сукцесор ступа у парницу у стању у коме се она налази, на место свог претходника
-нпр. кад тужилац отуђи ствар
-треба строго разликовати од случаја када тужилац у заблуди поднесе тужбу против погрешног лица
-престанак својства парничне стране-
-траје до окончања парнице
-престаје смрћу физичког лица, одн. губитком правноглица (не и када се привр.субј. преведе у неактивни статус)

31. Страначка способност

-одговара на питање ко све може да буде странка
-страначка способност је процесноправни корелат правне способности (правна способност, могућност да се буде
носилац права и обавеза, ништа не значи ако нема страначке способности)
-странка може бити свако физичко лице, правно лице и неки облици удруживања који немају правни субјективитет
(организације, удружења, држ. органи који нису субјекти права)
-физичка лица-
-стиче се окончањем рођења, завршава се смрћу
-може се признати и нерођеном детету (насцитрус) – ако се не роди живо, парничне радње су без дејства, а пресуда је
непостојећа
-имају је и страна физичка лица – да ли је имају се одређује по меродавном страном праву, а обим по домаћем; ако
по меродавном страном праву немају, онда се гледа да ли имају по српском, домаћем праву (супсидијарно)
-правна лица-
-сва правна лица имај неограничену страначку способност
-за страна правна лица се одређује према праву државе у којој су инкорпирисана (основана), домаће право одређује
домашај и гледа се по домаћем праву да ли имају страначку спос., ако немају по страном меродавном праву
-органи и облици удруживања који немају правни субјективитет-
-може се признати и посебним законом ентитету које није правно или физичко лице
-на пример јавни тужилац, орган старатељства...
-сам суд им признаје својство странке, ако оцени да испуњавају битне услове за стицање страначке способности
-у пракси се страначка спос. признаје: ловној јединици, спортском друштву, конзорцијуму...
-имовина без субјекта (нпр. стечајна маса или заоставштина без наследника) није субјекат права, па нема страначку
способност (иако неки страни поретци имају таква решења)
-признање страначке способности има дејства само у текућој парници
-значај страначке способности-
-страначка способност је процесна претпоставка, за мериторно одлучивање и пуноважност сваке парничне радње
-суд по сл. дужности пази на то да странке имају страначју способност
-ако нема стр.спос. суд одбацује тужбу
-меродаван је моменат закључења главне расправе
-ако се спори о постојању стр.спос., у сумњи се сматра да је има
-ако суд утврди да не постоји страначка спос., последице зависе од тога да ли је отклоњив проблем
-ако јесте отклоњиво, може се свести на проблем утврђења идентитета странака (нпр. тужилац означи као туженог
Министарство финансија уместо РС), суд налаже тужиоцу да уреди тужбу
-ако није отклоњиво, доноси се решење којим се укидају радње спроведене у поступку а тужба се одбацује
-ако губитак стр.спос. настане у току поступка, он се прекида; ако се стр.спос. стекне у току парнице, предузете
парничне радње се конвалидирају
-ако је пресуда донета упркос непостојању стран.спос., она је ништава и побија се редовним и ванредним пр.
лековима
-ако је пресуда донета у корист или против странке која не постоји, она је непостојећа
Који су посебни услови да би се признала стр.спос. субјектима који нису ни пр. ни физ. лица? Да их суд призна
или да им то посебни закон да
Шта се дешава када странка нема страначку спос? Ако је недостатак неотклоњив, суд решењем одбацује тужбу
Када је недостатак отклоњив? Код утврђења идентитета странке – прави се исправка или допуна тужбе, за шта суд
одређује рок

32. Парнична способност

-је способност парничне странке да било сама или путем пуномоћника пуноважно предузима процесне радње у
парници
-она је процеснопранви корелат пословној способности, уз разлике:
-посл.спос. може да буде делимична, а парнична способност мора бити потпуна
-посл.спос. може бити условљена (сагласност), код парничне то не постоји
-пословно способна лица-
-сва пунолетна лица и лица која имају посл.спос. по одлуци суда имају потпуну парничну способност
-парнично неспособна лица су:
-малолетници млађи од 14 година
-лица потпуно лишена посл.спос.
-ограничено пословно способна лица-
-парнично су способна у границама своје пословне способности
-решење ванпарничног суда одређује коју врсту правних послова то лице може самостално да предузима, те кад се
предмет спора тиче тих правних послова, лице је парнично способно
-малолетници-
-у границама пословне способности
-нпр. малолетник који има 15 година има парничну спос. за спор поводом тог уговора о раду
-закони меродавни за оцену парничне способности-
-цени се према праву држављанства, а ако је по том праву немају, цени се по лекс фори (ако је по том има)
-ако страни држ. нема процесну способност, поставља му се зак.заступник у складу са лекс националис-ом
-правна лица-
-су парнично способна
-у њихово име парничне радње предузимају законски заступници (лице које је уписано у АПР као зак.зас., односно у
регистар удружења грађана)
-ако зак.заст. изгуби или му се ограничи посл. спос., суд именује новог зак.заст.
-значај-
-суд на постојање парничне спос. пази по службеној дужности током читавог поступка
-то обухвата следеће дужности:
1. утврђује да ли парнично неспособна странка има зак.заступника и да ли он има посебно овлашћење за
одређене радње у поступку (нпр. признавање тужбеног захтева)
2. да од орг. старатељства затражи да се постави старалац неспособном лицу
-недостатак парничне спос. није неотклоњива парнична сметња;
-ако је тужбу поднело парнично неспос. лице, она ће се одбацити једино у фази претходног испитивања тужбе
-у осталим стадијумима, суд ће застати са поступком и утврдити да ли је странка парнично способна; овде орг.
старатељства може поставити странци туженом стараоца
-ако странка изгуби парничну спос. у току поступка, он се прекида
-ако странка накнадно стекне парничну спос., може одобрити све предузете парничне радње, а исто може урадити и
њен зак.заступник
-ако је спорно да ли је панрично спос., у сумњи се узима да није; тада ће суд решењем одбацити тужбу и укинути
спроведене парничне радње
-повреда правила о парничној спос. је апсолутно битна повреда правила поступка, на коју другостепени суд пази по
сл. дужности
-може се поднети предлог за понављање поступка
Шт а се дешава кад се у току поступка утврди да нема парничне способности? суд именује законског заступника
Шта је последица недостатка парничне способности? Апсолутна повреда одредаба парничног поступка
Како се цени парнична способност страног држављанина? Према лекс натионалис у моменту подношења тужбе

33. Постулациона способност

-је фактичка способност странке да сама непосредно, без ичије помоћи, предузима радње у поступку
-разликује се од парничне способности – ако иначе парнично спос. особа нема постулациону спос., уопште није
допуштено да изврши парничну радњу (док ако нема парничну спос., може предузети радњу али се утврђује да ли је
пуноважна или не)
-постулациону способност имају сва парнично способна лица у нашем праву
-немају је само у два случаја:
1) ако је странка фактички неспособна да извршава радње (глува, нема, слепа..) – поставља јој се тумач
2) странка не може сама изјавити ревизију против пресуде или решења, као ни предлог за понављање поступка –
то може урадити само адвокат (у супротном се одбацује као недопуштен)
-спорно је за то када странка не може да се изјасни о предмету спора – дужна је да ангажује пуномоћника, ако нема
новца подноси предлог за ослобађање од плаћања трошкова поступка
-постулациона спос. није проц. претпоставка, повреда нема за последицу ништавост пресуде
Шта је постулациона способност, шта значи? Способност странке да сама, непосредно, без илије помоћи
предузима парничне радње у поступку
Које лице нема постулациону способност? Глувонемо, слепо, лице које не познаје језик суда.. сва лица која су
потпуно лишена пословне способности – суд им тада поставља тумача (плаћа се из судског депозита) као и код
ревизије и предлога за понављање поступпка странка тада мора имати адвоката

34. Стварна и процесна легитимација

-СТВАРНА ЛЕГИТИМАЦИЈА-
-парница се води ради решавања спора око материјалноправног односа између странака
-ако такав материјалноправни однос не постоји између странака, односно оне нису учесници тог односа, оне немају
стварну легитимацију
-стварна легитимација је ствар материјалног права
-може бити активна (тужилац је активно легитимисан, као титулар свог права) и пасивна (тужени, субјекат обавезе у
материјалноправном односу из којег је настао спор)
-у случају да недостаје стварна легитимација, суд одлучује мериторно и одбија тужбени захтев као неоснован
-стварна легитимација није процесна претпоставка, суд на њу не пази по сл. дужности
-у пракси ово по правилу истиче тужени, приговором недостатка активне или пасивне легитимације
-ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА-
-проц.легит. је правно једног лица да у сопствено име води конкретну парницу
-правило је да странке саме воде спор у своје име о свом праву, те се стварна и процесна легитимација по правилу
поклапају
-правни поредак допушта могућност да странка води парницу о туђем праву (не као заступник) и тада долази до
раздвајања лица са стварном и са процесном легитимацијом
-процесна легитимација је процесна претпоставка, ако недостаје, тужба се одбацује као недопуштена
-до раздвајања лица са процесном и стварном легиимацијом долази по закону и по основу воље странака
-по закону-
-закон овлашћује државне органе и лица да воде парницу о туђем праву, када имају положај странке по дужности,
законског заступника странке (стечајни управник, привремени старалац заоставштине..)
-та лица су дужна да поведу парницу о туђемм праву или да буду тужени
-даје се могућност и неким организацијама – синдикати или удружења за заштиту равноправности полова, Повереник
и сл.
-по ЗПП-
-када лице током трајања парнице изгуби стварну легитимацију - тужилац нпр. прода ствар о којој се води парница (те
је нови власник стицалац, који у том тренутку стиче стварну легитимацију), односно тужени нпр. преда у држвину
ствар неком другом лицу (те је то друго лице пасивно легитимисано)
-битно је да се отуђењем ствари или права губи стварна легитимација
-стицалац спорног права или ствари мора имати исто материјално право или обавезу као оригинални титулар (ако је А
тужио Б јер Б има државину на ствари, па Б да ту ствар лицу Ц, Ц мора да има државину и он тад постаје пасивно
легитимисан)
-тада тужилац или тужени губе стварну, а задрћавају процесну легитимацију
-с обзиром да су д заснива одлуку на чињеницама које су постојале у тренутку закључења гл.расправе, требало би да
одбије тужбени захтев као неоснован (нема стварне легитимације)
-правилно би било да тужилац измени тужбени предлог (да је пресуда у корист/против стицаоца)
-теорија ирелеванције-
-отуђење спорног права нема никакав процесноправни ни материјалнправни значај
-пресуда наставља да гласи на иницијалног тужиоца, али се дејство материјалне правоснажности простире и на
стицаоца, а ако пресуда гласи у корист/против странке која је отуђила ствар, до разлике између ств.и проц. легит.
долази тек у извршном поступку
-теорија релеванције-
-отуђење спорног права има материјалноправни значај и разликује се када тужилац и тужени отуђе ствар
-тужилац мора да измени предлог тужбе тако да гласи на стицаоца, у супротном губи парницу због недостатка стварне
легит. ; пресуда гласи на стицаоца
-наше право стоји на овом становишти – стицалац може да ступи у парницу на место иницијалне странке ако се обе
сагласе са тиме, а свакако може да ступи у парницу као умешач
-ако тужилац не позове стицаоца да се умеша, пресуда не може имати дејства против стицаоца (јер му није дато право
да расправља пред судом); битно је да га позове, а на стицаоцу је да ли ће да се умеша или не
-ако тужени отуђи спорно право илиствар, тужилац само мора да измени тужбени предлог
-пресуда може да има дејства само према оном стицаоцу који се умешао у парницу, ступио на место туженог или је
био обавештен о парници па није хтео да учествује
-односи се само на сингуларну сукцесију, не и на оригинарно стицање права својине
-губитак стварне легитимације нема утицај на процесни положај странака у парници, она се заврпаваса иницијалним
туженим и тужиоцем, а стицалац може да ступи у парницу само ако на то пристану обе странке
-субјективне границе правоснаћности пресуде шире се на стицаоца ако странка током парнице отуђи спорно право
илиствар
-процесна легитимација на основу материјалноправних норми-
1) чланови привредног друштва, у своје име за рачун друштва подижу деривативну тужбу, тужбу против директора...
2) санаследници, ако нема извршиоца тестамента – један од њих тужи дужника оставиоца нпр., он то ради за све
санаследнике (за себе и њих)
3) супружници – ако је једн располагао зај.им. без дозволе другог, тај други може да тужи треће лице
-проц. легитимација без материјалноправне сукцесије-
-у Аустрији може доћи до преноса проц. легит. без материјалноправне сукц.
-у Немачкој странка која води парницу мора имати неки интерес (не мора правни, довољно је да се одлука тиче и
правног положаја лица које се спори о туђем праву); није допуштено ако се чини у циљу злоупотребе проц. права
-дејство проц. легитимације-
-правоснажност пресуде се проширује и на лице које је имало стварну легитимацију (односно лице о чијем се праву
спор није водио)
-ово правило неспорно је када по закону проц.легит. има јавни тужилац, стечајни управник, старалац заоставштине
(странке по дужности) и када лица имају проц. легит. на осн. материјалноправних норми (санаследници, чланови
привр.др., супружници; види горе)
-спорноо је када на вођење парнице о туђем праву овлашћује ЗПП, када треће лице стекне спорно право током
парнице
-титулар материјалног права који није странка може се салслушати као сведок
Шта ако суд утврди да нема стварне легитимације? Одлучује мериторно, одбија тужбени захтев као неоснован
Шта ако утврди да нема процесне легитимације? Ради се о процесној претпоставки – ако је нема, тужба се
одбацује као недопуштена

35. Законски заступник

-законски заступник води парницу у име лица које је парнично неспособно или из другог разлога није у стању да само
води своју парницу или себи постави пуномоћника
-ко је законски заступник одређује се на осн. одредби материјалног права:
-за малолетнике – родитељ/родитељи
-за штићенике – старалац
-орган старатељства (може покренути, водити парницу за издржавање или одређење мера за заштиту од насиља у
породици)
-остали облици законског заступања-
-постоје на основу процесних норми
-привремени заступник-
-суд га поставља туженом, може бити само адвокат
-поставља се искључиво туженом, у поступку пред првостепеним судом
-поставља се када би редовни поступак око постављања зак.заст. трајао тако дуго да би настале штетне последице
за неку од странака
-закон егземпли кауза наводи неке ситуације:
-ако је тужени парнично неспособан а нема зак.заст. од почетка поступка или је заступник умро у току поступка
-ако постоје супротни интереси туженог и његовог зак.заст.
-ако обе странке имају истог зак.заст.
-ако је боравиште/пребив. туженог непознато а нема пуномоћника
-ако се тужени или његов зак.зат. налазе у иностранству, немају пуномоћника у РС, а достављање није могуће
-све услове треба тумачити рестриктивно, јер се овим ремети право на одбрану туженог
-суд одлучује о овоме решењем, доставља га орг. старатељства, није допуштена посебна жалба
-у последња два случаја (боравиште непознато а нема пуномоћника или кад су у иностранству) се објављује оглас
на огл. табли, сл. гласнику и интернет страници суда са означењем суда који је поставио привр.заст., законски
основ, име и презиме туженог, предмет спора, име презиме занимање привр.заступника...
-привр.заст. има сва овлашћења и дужности редовног зак.заст, а мандат му престаје када се тужени или његов
зак.заст. појаве пред судом
-заступник за пријем писмена-
-постављање пуномоћника за пријем писмена може бити обавезно и факултативно
-странке и зак.заст. су обавезни да га именују кад се налазе у иностранству (домицил/уобичајено
боравиште/боравиште)
-тужилац са боравиштем/пребив./седиштем у иностранству, ако га не означи у тужби, суд тужбу одбацује
-када се тужба доставља туженом у иностранству, суд га позива да у одр.року именује пуномоћника за пријем
писмена и то треба да уради у одговору на тужбу; ако то не уради, пуномоћника одређује суд решењем против којег
није дозвољена жалва, али је дужан да обавести странку или њеног зак.заст. да је то учинио
-тужба и платни налог се не могу достављати пуномоћнику за пријем писмена
-пуномоћник за пријем писмена може бити свако потпуно пословно способно физ. лице које има пребив./уобич.бор. у
РС; ако га одређује суд, по правилу бира адвоката
-овлашћење пуномоћника се састоји у дужнсти да прима писмена у име и за рачун адресата, а ако га постави суд он је
привремени заступник странке
-суд може (не мора) да наложи супарничарима да поставе једног, заједничког пуномоћника за пријем писмена, а ако
то не учине, суд ће поставити једног од њих за пуномоћника за пријем писмена
-законски заступник-
-у име странке предузима парничне радње, њега суд позива на рочишта, њему се достављају поднесци и судске
одлуке
-на главној расправи суд саслушава њега а не парнично неспособну странку (само изузетно може и странку)
-заступник може да ратификује парничне радње које је предузела парнично неспособна странка
-ако странка добије парничну способност, не може опозвати пуноважне пар. радње које је предузео заступник
-за неке ствари је заступнику потребно посебно овлашћење:
-подизање тужбе
-повлачење тужбе
-признање тужбеног захтева
-одрицање од тужбеног захтева
-закључење поравнања
-изјављивање, повлачење, одрицање од правног лека
-заступник може ангажновати пуномоћника, тај пуномоћник онда заступа странку а не зак. заступника
-заступник има обавезу да савесно поступа, одговара за штету ако је заступао немарно
-уредно заступање је процесна претпоставка
-ако зак.заст. умре или изгуби овлашћење у току поступка, а странка нема пуномоћника, суд прекида поступак
-ако постоје недостаци у заступању, суд може да тражи од орг.старатељства да постави зак.заст.
-до уклањања недостатака који се тичу уредног заступања, суд може предузимати само радње због чијег одлагања
могу настати штетне последице за странку
-недостатак уредног заступања је битна повреда правила парничног поступка, може

36. Заступник правног лица

-заступник правног лица је физичко лице уписано у АПРу као заступник, сходно Зак. о привр.др.
-ако је странка у поступку РС, једин. аутономне или локалне самоуправе, заступник је јавно првобранилаштво
-на засупање правног лица се примењују одредбе ЗППа о зак.заступању
-пошто привр.др. не може само да води парницу, њу води заступник пр.лица – предузима све парничне радње за
привр.др., њему се достављају поднесци, одлуке, он се саслушава на гл. расправи
-његове парничне радње су пуноправне чак и ако отпадне основ за зак.заст.
-може ангажовати и пуномоћника
-суд током целог поступка пази да ли постоји заступник пр.лица и да ли има то овлашћење
-ако умре или му престане овлашћење, поступак се прекида
-недостатак зак.заст. је битна повреда због које може да се изјави жалба и на које другостепени суд пази по сл.
дужности
-недостатак зак.заст. представља и разлог за понављање поступка
Ко заступа Правни факултет? Декан
Који суд је надлежан за спор између факултета и привредног друштва? Привредни

37. Пуномоћник
-заступа странку и води спор у њено име, на основу пуномоћја – овлашћења
-пуномоћје је облик вољног, а не законског заступања
-странка не мора нужно ангажовати пуномоћника (може и сама водити поступак), сем кад се ради о подношењу
ревизије и предлога за понављање поступка, када је мора заступати адвокат (осим ако је она сама адвокат)
-пуномоћник може бити потпуно пословно способно лице:
1.адвокат
2. дипл. правник са правосудним испотом ако:
2.1 је представник службе правне помоћи једин. лок. самоуправе
2.2 је представник синдиката у споровима из радних односа чији је странка члан
2.3 је запослен у правном лицу, а то правно лице је странка у парници
3. крвни сродник странке (права линија, брат сестра, брачни друг), иако није правник
-пуномоћје-
-јесте једнострана парнична радња, коју властодавац врши према суду
-потребна је писмена форма, која се као исправа подноси суду када пуномоћник врши прву парничну радњу
-производи дејство према суду од кад му је поднето, а према другој странци од кад јој је саопштено за пуномоћје
-процесно пуномоћје има дејство споља, према суду и осталим субјектима у поступку
-унутрашњи однос пуномоћја јесте уговор о налогу између странке и пуномоћника, које је потпуно независно од
процесног пуномоћја
-обим пуномоћја-
-сама странка одређује (или одређују споразумом) обим пуномоћја
-ако обим није одређен споразумом, онда је одређен законом – пуномоћник може предузимати све радње у
поступку, преносиво је (на другог адвоката)
-ако је пуномоћје дато адвокату, није потребно посебно овлашћење за:
-повлачење тужбе
-признање тужбеног захтева
-одрицање од тужбеног захтева
-закључење поравнања
-одрицање и одустанак од правног лека
-предлог за привр. мере
-преношење пуномоћја на друго лице
-ако пуномоћник није адвокат, за ове ствари му треба изричито овлашћење
-врсте пуномоћја-
1) опште и посебно
-опште: по праивлу се оно издаје
-посебно: за одређене парничне радње (изјављивање жалбе, одређена фаза поступка и сл)
2) временски ограничено и неограничено
-неограничено: по правилу
-ако су ограничења наведена у уговору о налогу немају дејства на процесни део – морају у процесном пуномоћју
-за вођење одређених парница поребно је специјално пуномоћје са посебним законски предвиђеним садржајем (нпр.
покретање парнице за развод/поништај брака)
-положај странке и пуномоћника у парници-
-пуномоћник у парници предузима све радње у име и за рачун странке, у границама својих овлашћења; сматра се као
да је сама странка предузела радње
-проблем настаје код истовременог супротног делања странке и пуномоћника
-пуномоћник је дужан да се придржава налога странке, а може од налога одступити само ако је он противан његовим
процесним обавезама (нпр. да говори истину)
-властодавац може изменити или опозвати неке радње пуномоћника
-код чињеничних тврдњи, странка може одмах на рочишту опозвати чињеничну тврдњу пуномоћника (није могуће
обрнуто), а ако није на рочишту, суд цени да ли ће изјаву узети као признату или оспорену
-код парничних радњи, странка може опозвати процесне предлоге само док је радња опозива, али код радњи од
непосредног дејства на поступак (признање/одрицање од тужбеног захтева, поравнање, повлачење тужбе), странка
не може опозвати радњу пуномоћника
-једино може опозвати парничну радњу ако би могла то урадити и да је сама предузела
-странка која има пуномоћника не мора учествовати у поступку, мада је суд може позвати да се лично изјасни о неким
чињеницама
-супституција-
-адвокат може пренети пуномоћје на другог адвоката или на приправника (за којег одговара)
-супститут заступа странку а не пуномоћника, и одговара странци за штету коју је узроковао лошим заступањем
-престанком пуномоћја престају и овлашћења супститута
-престанак пуномоћја-
1. окончањем парнице
2. смрт пуномоћника (или губитак права на бављење адвокатуром, проглашење умрлим, губитак посл.спос.)
3. смрт/губитак парничне спос. странке (ако се ради о преносивим стварима, адвокат може предузимати радње које
не трпе одлагање)
4. престанак правног лица (пуномоћје престаје ex lege , престају и парнице)
5. опозив/отказ пуномоћја (једнострана, неформална парнична радња, мора се саопштити суду писмено или усмено
на записник; ако пуномоћник откаже пуномоћје, мора још месец дана да заступа)
-значај пуномоћја-
-постојање пуномоћја је процесна претпоставка на коју суд пази по сл. дужности
-радње које је предузело лице без пуномоћја за заступање немају никакво дејство, мада их странка накнадно може
ратификовати
-ако је тужбу поднело лице које нема пуномоћје, она се одбацује као недопуштена
-постоји могућност да странку заступа лажни пуномоћник, тако што она накнадно одобри све парничне радње; у
супротном их суд укида
-недостатак уредног овлашћења за заступање је апсолутно битна повреда одредаба парничног поступка
-може се изјавити жалба, а другостепени суд на ово пази по сл. дужности
-може и предлог за понављање поступка
Ко може бити пуномоћник? адвокат, крвни сродник (у правој линији, брат/сестра, брачни друг) и дипл. правник са
правосудним испитом као представник службе правне помоћи лок.самоуправе, представник синдиката у
споровима из радних односа чији је странка члан и запослени у правном лицу ако је правно лице странка у парници
Ко све може бити странка у поступку? Свако лице које има страначку способност

38. Привремени заступник

-суд га поставља туженом, може бити само адвокат
-поставља се искључиво туженом, у поступку пред првостепеним судом
-поставља се када би редовни поступак око постављања зак.заст. трајао тако дуго да би настале штетне последице за
неку од странака
-закон егземпли кауза наводи неке ситуације:
-ако је тужени парнично неспособан а нема зак.заст. од почетка поступка или је заступник умро у току поступка
-ако постоје супротни интереси туженог и његовог зак.заст.
-ако обе странке имају истог зак.заст.
-ако је боравиште/пребив. туженог непознато а нема пуномоћника
-ако се тужени или његов зак.зат. налазе у иностранству, немају пуномоћника у РС, а достављање није могуће
-све услове треба тумачити рестриктивно, јер се овим ремети право на одбрану туженог
-суд одлучује о овоме решењем, доставља га орг. старатељства, није допуштена посебна жалба
-у последња два случаја (боравиште непознато а нема пуномоћника или кад су у иностранству) се објављује оглас на
огл. табли, сл. гласнику и интернет страници суда са означењем суда који је поставио привр.заст., законски основ, име
и презиме туженог, предмет спора, име презиме занимање привр.заступника...
-привр.заст. има сва овлашћења и дужности редовног зак.заст, а мандат му престаје када се тужени или његов
зак.заст. појаве пред судом

39. Језик у парничном поступку

-парнични поступак се води на српском језику, користи се ћирилично писмо
-на српском се израђује пресуда, изјављује жалба и ванредни пр.лекови
-може да се води на језику националне мањине под следећим условима:
1. првостепени поступак
2. да је тај језик у сл. употреби у том суду
3. да је странка припадник нац. мањине и да поднесе захтев
-странке могу да се договоре о језику на којем ће се водити поступак, ако нема споразума језик одређује суд (до тада се води на
српском)
-странке и други учесници имају право да се у поступку користе своим језиком иако није у сл. употреби у суду
-суд тим странкама мора обезбедити превођење свега (и усменог и писменог)
-тумач се обезбеђује лицима која не говоре језик суда, као и лицима која имају телесна ограничења (немају постулациону
способност)
-странке имају право на бесплатног преводиоца ако не знају језик у сл. употреби
-суд о овом праву мора поучити странке

40. Парничне радње странака

-парничне радње су свако понашање процесног субјекта које у парници производи законом предвиђена
процесноправна дејства
-могу бити парничне радње суда (акти државног органа) и парничне радње странака
-парничне радње странака су једностране изјаве воља чији је адресат суд
-њихов корелат у материјалном праву су изјаве воље
-према чисто процесном учењу, парнична радња је свако понашање странке које је уређено проц. правом и чије су
последице уређене истим правом
-према функционалном учењу, владајућем, разграничење од материјалноправне изјаве воље није одлучујуће, већ је
централно питање да ли то понашање претежно производи дејство на терену процесног права (по првом би издавање
пуномоћја не би било процесна радња, а према другим би, јер се дејство претежно испољава у парници)
-спорно је да ли је парнична радња свесни и вољни акт (постоји унутрашњи и спољашњи елемент воље – унутрашњи
се тиче садржине парничне радње, а спољашњи је воља да се она предузме)
-довољно је да постоји спољашњи елемент воље – хтење да се парнична радња предиуме
-парничну радњу не предстаља она радња која је предузета мимо или против воље странке
-мане воље настале у формирању воље (унутрашњи елемент) не утичну на постојање или пуноважност радње
(заблуда, превара...)
-парничне радње се могу предузети активним понашањем (усмено-излагање на рочишту, писмено-поднесци), могу
бити негативне радње (изјава да неће предузимати неку радњу – одрицање права на жалбу), а могу се изузетно
вршити и конклудентно (тужени је конклудентно пристао на преиначење тужбе ако се не противи, а упусти се у
расправу)
-разлика између парничне радње и материјалноправне изјаве воље-
-парничне радње уређене су процесноправним нормама, производе дејство у парници а не у мат. праву
-спорно је код неких радњи, нарочито код преображајних права (пребијање, отказ/раскид уговора)
-код преображајних права критеријум једностраности и да је адресат суд није довољан, јер ооне по себи јесу
једностране радње
-вршење преображајних радњи по правилу остаје материјалноправног карактера чак и кад је предузето у парници, а
постаје релевантно ако је предузето путем парничне радње (пребијање приговором о компензацији), тада се у тој
парничној радњи налази имплицитно и материјалноправна изјава воље
-двоструко функционалне парничне радње-
-оне које имају и процесноправне и материјалноправне последице, када разликовање није могуће (приговор
пребијања)
-теорија двоструке правне природе – јединствена радња, двострука дејства; да би парнична радња била пуноважна
морају се испунити услови и парничног и материјалног права
-теорија двоструке функције – јединствена правна радња, а функције су различите, те материјалноправна пуноважност
не повлачи непуноважност парничне радње (процесна дејства по проц. праву, материјалнопр. по материјалном пр.)
-врсте парничних радњи странака-
1) једностране и двостране
-једностране: правило, адресат суд, производе дејство без обзира на став друге странке и суда
-двостране: тражи се сагласност друге стране (нпр. код преиначења и повлачења тужбе)
2) непосредног и посредног дејства на поступак
-непосредног: производе дејство екс леге, не тражи се активност суда (ако доноси одлуку, декларативно је) –
повлачење тужбе и пристанак туженог; опозивање/отказ пуномоћја
-посредног: тражи се и одлука суда (предлог за ослобођење од парничних трошкова)
-спорно је код признања и одрицања од тужбеног захтева – ипак је посредног јер суд доноси пресуду
3) предлози, тврдње и понуда доказа
-предлози – странка захтева од суда да донесе одређену одлуку; могу бити стварни (тужба-да се усвоји тужбени
захтев, предлог туженог да се одбије тужб.захт-, правни лек...) и процесни (тражи се одлука која не тиче
непосредно тужбеног захтева – враћање у пређашње стање, ослобођење од плаћања парничних трошкова..)
-тврдње – изјаве странака о чињеничним или правним питањима; није усмерена на доношење судске одлуке
-понуда доказа – странка означава доказно средство чија би употреба требало да увери суд у истинитост његове
чињеничне тврдње
-услови за пуноважност парничних радњи-
1. страначка, парнична и постулациона способност (ако предузима странка)
2. овлашћење за заступање (ако заступа треће лице)
3. у законом предвиђеној форми са предвиђеним садржајем (нпр. тужба)
4. да адресат заиста прими/сазна за парничну радњу
-суд је примио кад је доспело у домет његовог притежања, а супротна странка кад је уредно достављено
-парничне радње не трпе услове и рокове који се односе на ванпроцесне догађаје
-постоје евентуалне парничне радње (нпр. захтев за предају ствари или повраћај плаћене цене и накнаду штете –
повраћај цене и накн. штете је евентуалан захтев, ако је први неоснован)
-тумачење-
-парничне радње се тумаче на основу правила о тумчењу изјава воља – гледа се стварна воља странке, а не изражена
-могућа е и конверзија у другу парничну радњу
-недостаци парничних радњи-
-ако услови нису били испуњени (види горе она 4), наступају следеће правне последице:
-радње од посредног дејства ће се одбацити као недопуштене (тврдња, проц. предлог)
-радње од непосредног дејства (одрицање од тужб.захт.) остају без дејства, као да нису предузете
-ако је недостатак у форми или садржају, странка може поновити и отклонити недостатке, па тада пуноважно
предузета радња има ретроактивно дејство
-ако странка стекне страначку/парничну спос. у току поступка, може накнадно одобрити све предузете радње (као
и зак.заступник)
-мане воље-
-парнична радња се не може побијати због мане воље (због правне сигурности), јер ће креирати парницу у парници
(нпр. тужбом да се побија изјава о повлачењу тужбе или одрицању од тужб. захтева)
-ипак је неопходно да странка предузме парничну радњу као вољни акт – мора постојати воља
-забрана злоупотребе права-
-ако странка врши пар.рад. у циљу да злоупотреби своја процесна овлашћења, она није пер се без дејства
-ако се ради о парничној радњи од посредног утицаја, суд ће решењем одбити предлог странке (на пример, ако
предлаже извођење доказа са циљем одуговлачења поступка)
-ако је радња од непосредног дејства (нпр. повлачење жалбе), отклања се предогом за повраћај у пређашње стање
-опозив парничне радње-
-пошто предузета пар.рад. не може да се побија, може да се мења, допуњава и опозива, све док противна страна не
стекне какву процесну позицију
-једино су радње од непосредног дејства по правилу неопозиве
-опозива се предузимањем накнадне парничне радње, којом се отклањају дејства прве предузете радње
-опозиви су проц.предлози, чињеничне тврдње и сл.
-опозиве су док суд о њима не донесе своју одлуку (нпр. решење о извођењу доказа)

41. Поднесци

42. Рокови и рочишта

43. Враћање у пређашње стање

-предлог за враћање у пређашње стање је средство којим странка тражи да се отклоне последице преклузије, те да се
парница врати у стање у којем је била пре наступања преклузије
-нпр. ако тужени не одговори на тужбу у року од 30 дана, настаје преклузија, те суд донесе пресуду због пропуштања;
захтевом за враћање у пређашње стање тужени тражи да се парница врати у фазу одговора на тужбу
-не може да се захтева због пропуста странке да на припремном рочишту изнесе све чињенице на којима заснива свој
захтев, јер се не ради о пропуштању рочипта или рока при чему би резултирало губљењем права да се накнадно
предузме радња
-услови-
-један једини услов – да постоји оправдани разлог за пропуштање
-ЗПП не каже када треба сматрати да је овај услов испуњен, али се из општих принципа сматра да је оправдан разлог
кад странка није могла предвидети (саобраћајни удес) догађај или чије наступање није могла отклонити (пад ледене
кише, виша сила)
-сваки облик кривице на страни странке сем лаке непажње, искључује могућност да се врати у пређашње стање
-пракса је благонаклоно ценила оправданост околности, али од почетка примене ЗППа из 2004. се чешће одбацују и
одбијају ови предлози, ако предлагач није поднео валидне доказе да је пропуштање било оправдано
-када је искључено враћање у пређашње стање-
1. кад је странка имала могућност да пропуштену радњу накнадно предузме или је могла да захтева продужење рока,
а није учинила то
2. ако захтева враћање у пређашње стање из разлога из којих је суд то већ одбио
3. ако постоје друга редовна процесноправна средства да се процеснопрана ситуација отклони
4. кад су пропуштени материјалноправни рокови
5. у извршном и стечајном поступку
-поступак-
-предлог подноси странка која је погођена преклузијом, у облику поднеска
-мора бити поднето у законском року (субјективни рок 8 дана – од престанка разлога који је узроковао пропуштање,
одн. од кад је сазнала за пропуштање; објективни рок је 60 дана – од одржавања рочишта на које странка није дошла)
-истовремено уз предлог мора предузети пропуштену процесну радњу и да приложи доказе о разлогу за пропуштање
-одлуке суда-
-подноси се суду пред којим је требало предузети пропуштену радњу
-предлог нема утицаја на ток парнице, али суд може застати са поступком, док решење о предлогу не буде
правноснажно
-суд одбацује предлог који је неблаговремен, недозвољен или неуредан (неуредан – нема доказа; недозвољен – кад
странка нема правни интерес)
-суд о основаности предлога одлучује без расправе, сем ако се сматра да је потребно због правилног утврђивања
чињ.стања (доказа)
-довољно је да предлагач увери суд да су разлози на које се у предлогу позива вероватни, да би суд усвојио предлог
-о предлогу се одлучује решењем, против којег се може уложити жалба (сем ако је усвојен, противник може поднети
жалбу само ако је неблаговремен или недозвољен)
-правне последице-
-ако је предлог основан, суд доноси решење, којим се парница враћа у стање у коме се налазила пре пропуштања и
укидају се све одлуке које је суд донео због преклузије
-трошкове поступка који су настали поводом предлога увек сноси предлагач, невезано за то да ли му је захтев усвојен
или одбијен

44. Записници

45. Судске одлуке у парничном поступку

-су појединачни правни акти којим суд на ауторитативан начинизриче да је наступила (или није наступила) одређена
правна последица или којим се налаже одређено понашање
-ПРЕСУДА-
-врсте-
-по садржини – само мериторне (решава се о основаности тужбеног захтева)
-по садржини појединачног правног акта:
1. кондемнаторне (налаже се извршење неке чинидбе)
2. декларативне (утврђује се (не)постојање неког правног односа)
3. конститутивне (заснивају/укидају/модификују постојећи правни однос)
-у ком обиму решавају предмет спора:
 1. коначне (решава предмет спора у целини)
2. делимичне (о делу тужбеног захтева или међупресуад која не решава коначно о предмету спора)
-у каквој врсти поступка су донете:
1. контрадикторна (након расправљања)
2. без расправљања (на основу признања, одрицања или без одржавања расправе)
-настанак пресуде-
-суд предузима читав склоп парничних радњи, које могу да се и сведу на доношење и објављивање пресуде и израду
писменог отправка
-дејство пресуде-
-производи дејство према:
-суду
-странкама
-трећим лицима (изузетно)
-другим судовима (изузетно)
-производи дејство само ако је донета уз поштовање свих процесних норми
-већина недостатака може да се отклони у току поступка, понављањем манљиве радње
-ако дође до повреде битних проц. норми, онда је ништава; производи дејства, али се побија помоћу редовних и
ванредних правних лекова
-непостојећа је ако нема форму и садржину прописану законом (нпр. донео ју је управни орган); не производи
никаква дејства
-пресуда без дејства – донео је суд, има и форму и садржину, али постоји таква повреда правила процедуре да нема
никаква дејства (нпр. донета против лица које има имунитет, странке која не постоји и сл.)
-РЕШЕЊЕ-
-одлуке о разним процесним питањима и управљања парницом; све одлуке које нису пресуде су решења
-решења могу бити:
1. мериторна (посесорне парнице-сметање државине, издавање платног налога и трошкови поступка)
2. процесна (најзначајнија она којима се окончава парница – одбацивање тужбе, одб. правног лека, реш. којим се
констатује да је тужилац повукао тужбу)
-на решења којима се окончава парница (мериторна и процесна), примењују се правила за пресуду у погледу форме и
садржине, дејства и могућности побијања
-сва остала решења суд доноси да би формално и материјално управљао парницом – одређује рочиште, заказује
припремно рочиште, одлучује о извођењу доказа, одређује вештака, искључује јавност...
-доношење судских одлука-
-може да их доноси судија појединац и судија веће (за веће постоје правила):
-веће доноси одлуке већањем па гласањем
-у већању учествују сви чланови – расправљају о чињеничним и правним питањима и присуствују само председник
већа, чланови већа и записничар
-гласање – увек већином, мора бити за или против, не може бити уздржан
-моће доћи до раздвајања – када је питање комплексно па се јаве различити предлози (па не може да постоји
већина), то питање се раздваја на простија питања где се може определити асмо за или против

46. Управљање парницом

-суд управља парницом тако што предузима разне парнчне радње, како би поступак спроводио, одржавао и развијао
ка коначној мериторној одлуци, те се стара о потпуном претресању процесних материјала
-управљање парницом има спољашњи-формални вид и унутрашњи-материјални
-формално управљање парницом-
-све радње којима се креира временски развој поступка
-припремање и заказивање ричишта, одлагање, позивање, достављање...
-материјално управљање-
-циљ је да се прикупи, разврста и претресе процесни материјал (чињенични наводи и доказни предлози странака)
-овде су обавезе суда лимитиране услед расправног начела – суд се само стара да се изнесу све чињенице од којих
зависи основаност тужбеног заахтева
-врши на припремном рочишту, када од странака тражи да појасне наводе и предлоге, као и на главној расправи, када
саслушава сведоке, вештаке, странке..
-не сме саветовати странке, формулисати њихове предлоге, чињеничне тврдње и сл. (због начела равноправности
странака)
-обухвата и разврставање процесног материјала – на релевантне и нерелевантне чињенице, на подобне и неподобне
доказе за утврђивање
-са странкама расправља и претреса доказни материјал
-такође временски уобличава парницу, стара се о економичности поступка
-суд ове радње предузима по сл. дужности, није везан сопственим одлукама којима управља поступком а решења се
не могу побијати посебном жалбом
-временски оквир парнице-
-формално управљање парницом
-странке предлажу временски оквир (не морају), суд одлучује решењем – одлучује о броју рочишта, распореду
извођења парничних радњи и сл.
-одређује решењем, против којег није допуштена посебна жалба
-могуће су корекције:
1. кад се рочиште одложи (не дуже од 1/3 првобитног)
2. када тужилац објективно преиначи тужбу / тужени поднесе противтужбу
3. када допусти да странке изнесу нови проц. материјал након припр. рочишта

47. Достављање (појам и врсте)

-парнична радња коју суд предузима (по сл. дужности) с а циљем да се одређеном лицу на законом предвиђен начин
преда/уручи писмено како би се оно упознало са његовом садржином
-врши се адресатима пријема писмена – странке, зак. заступници, пуномоћници, умешачи, сведоци, вештаци...
-уредно достављање је јако битно – парница почиње да тече од достављања тужбе туженом, рок за жалбу од
достављања пресуде..
-уредно достављање је једино оно које је извршено у складу са законом (ако није уредно, све доцније парничне
радње немају никакав ефекат)
-повреда правила о достављању повлачи ништавост пресуде (побија се жалбом, а ванредним пр. лековима ако
пресуда није достављена уредно, нарочито захтевом за понављање поступка)
-старнка може избегавањем пријема писмена да одуговлачи поступак, те постоји фиктивно достављање
-ВРСТЕ-
-лично-
-лично се достављају најважнији поднесци и акти суда:
1. тужба
2. платни налог
3. ванредни правни лек
4. пресудаа
5. решење против којег је дозвољена посебна жалба
-врши га по правилу запослени у суду, физичком предајом писмена адресату – странци, пуномоћнику или зак.
заступнику у руке (по правилу у стану или радном месту тог лица, а могуће и у суду)
-ако се адресат не затекне на месту на којем достава треба да се изврши, достављач оставља обавештење да адресат
може да подигне писмено у суду у року од 30 дана и ставља се на огласну таблу суда; када тај рок истекне, сматра се
да је достављање уредно извршено
-посредно/обично достављање-
-по правилу у парничном поступку се користи обично достављање
-не мора безусловно физички да се преда адресату
-врши се адресату у његовом стану ии на радном месту, а ако није ту може се дати:
-одраслом члану домаћинства (по оцени достављача одраслом – зрлеом да схвати значај), он је дужан да прими
-суседу адресата или лицу које ради са њим – не морају да примају, само ако пристану
-члан домаћинства је лице које живи заједно са адресатом, у заједници (не мора бити пословно способно)
-не може се доставити овим лицима ако су у тој парници противник адресата (логично)
-ово достављање подразумева да је адресат могао благовремено да се упозна са садржином писмена
-моменат достављања је моменат предаје примаоцу писмена, а не када је прослеђено адресату
-ако није могло да се изврши предајом писмена овим лицима, доставља се обавља фиктивно прибијањем писмена на
врата, и тада се сматра да је достављање уредно извршено
-фиктивно достављање-
-врши се прибијањем писмена на огласну таблу суда или место на коме достављање треба да се изврши (врата
адресата)
-код личног достављања се успоставља фикција истеком рока од 30 дана, а код обичног самим прибијањем
-допуштено је:
1. безуспешно достављање код обичног достављања (ако није могло да се уручи)
2. фиктивно достављање тужбе уместо личног (оставља се обавештење да покупи тужбу у суду у року од 30 дана)
3. достављање адвокату или заступнику пр.лица у њиховом прегратку у суду (8 дана рок, онда огласна табла 8 дана
онда фикција да је достављено)
4. промена адресе адресата (ако не пријави суду, онда се ставља на огласну таблу суда)
5. кад пуномоћник за пријем писмена промени адресу или је опозван (он мора обавестити суд, одн. странка мора
наћи новог пуномоћника за пријем писмена – ако не, огласна табла)
-ако тужилац има пребивалиште/боравиште у иностранству, а у тужби не одреди пуномоћника за пријем писмена,
тужба се одбацује (ако тужени то не уради, суд му додељује пуномоћника за пријем писмена)

48. Лично достављање

-лично се достављају најважнији поднесци и акти суда:
1. тужба
2. платни налог
3. ванредни правни лек
4. пресудаа
5. решење против којег је дозвољена посебна жалба
-врши га по правилу запослени у суду, физичком предајом писмена адресату – странци, пуномоћнику или зак.
заступнику у руке (по правилу у стану или радном месту тог лица, а могуће и у суду)
-ако се адресат не затекне на месту на којем достава треба да се изврши, достављач оставља обавештење да адресат
може да подигне писмено у суду у року од 30 дана и ставља се на огласну таблу суда; када тај рок истекне, сматра се
да је достављање уредно извршено

49. Обично достављање

-по правилу у парничном поступку се користи обично достављање
-не мора безусловно физички да се преда адресату
-врши се адресату у његовом стану ии на радном месту, а ако није ту може се дати:
-одраслом члану домаћинства (по оцени достављача одраслом – зрлеом да схвати значај), он је дужан да прими
-суседу адресата или лицу које ради са њим – не морају да примају, само ако пристану
-члан домаћинства је лице које живи заједно са адресатом, у заједници (не мора бити пословно способно)
-не може се доставити овим лицима ако су у тој парници противник адресата (логично)
-ово достављање подразумева да је адресат могао благовремено да се упозна са садржином писмена
-моменат достављања је моменат предаје примаоцу писмена, а не када је прослеђено адресату
-ако није могло да се изврши предајом писмена овим лицима, доставља се обавља фиктивно прибијањем писмена на
врата, и тада се сматра да је достављање уредно извршено

50. Фиктивно достављање

-врши се прибијањем писмена на огласну таблу суда или место на коме достављање треба да се изврши (врата
адресата)
-код личног достављања се успоставља фикција истеком рока од 30 дана, а код обичног самим прибијањем
-допуштено је:
1. безуспешно достављање код обичног достављања (ако није могло да се уручи)
2. фиктивно достављање тужбе уместо личног (оставља се обавештење да покупи тужбу у суду у року од 30 дана)
3. достављање адвокату или заступнику пр.лица у њиховом прегратку у суду (8 дана рок, онда огласна табла 8 дана
онда фикција да је достављено)
4. промена адресе адресата (ако не пријави суду, онда се ставља на огласну таблу суда)
5. кад пуномоћник за пријем писмена промени адресу или је опозван (он мора обавестити суд, одн. странка мора
наћи новог пуномоћника за пријем писмена – ако не, огласна табла)
-ако тужилац има пребивалиште/боравиште у иностранству, а у тужби не одреди пуномоћника за пријем писмена,
тужба се одбацује (ако тужени то не уради, суд му додељује пуномоћника за пријем писмена)
51. Утврђивање и промена адресе
-странка је дужна да суду саопшти тачну адресу противне стране којој писмена треба доставити лично (ако не може,
суд по сл. дужности прибавља адресу
-странке и заступници су дужни да без одлагања пријаве суду сваку промену адресе до правоснажжног окончања
парнице
-странка или њен зак.заступник је дужна да обавести суд да ће одсуствовати са своје адресе дуже од 30 дана и одмах
одреди пуномоћника за пријем писмена (исто мора и пуномоћник, а ако то не уради, достављаће се странци по
правилима обичног достављања)
-место и време достављања-
-физичко лице: стан (7-22х), радно место (у току радног времена) или суд (на другом месту само по одлуци суда коју
достављач показује адресату)
-ако адреса из тужбе није тачна, суд тражи помоћ полиције (јавни регистри); ако ни тако не може, онда фиктивно
остављањем обавештења да подигне писмено у суду у року од 30 дана
-државним органима се доставља у просторији за пријем писмена, овлашћеном лицу
-правним лицима у њиховим просторијама овлашћеном лицу или зак заступнику на његову адресу
-начин достављања-
-преко поште, лица које је запослено у суду (позивар), других држ. орг., лица са јавним овлашћењима, правног лица
регистрованог за послове достављања, те непосредно у суду
-може и електронском поштом (неопходан је повратни податак да је адресат примио писмо)
-посебни начин достављања-
1. војна лица, полиција.. преко команде, односно непосредног старешине
2. страна правна лица са седиштем у иностранству и представништвом у РС – представништву
3. лица лишена слободе – преко завода за извршење кривичних санкција

52. Пуномоћник и заступник за примање писмена

-постављање пуномоћника за пријем писмена може бити обавезно и факултативно
-странке и зак.заст. су обавезни да га именују кад се налазе у иностранству (домицил/уобичајено
боравиште/боравиште)
-тужилац са боравиштем/пребив./седиштем у иностранству, ако га не означи у тужби, суд тужбу одбацује
-када се тужба доставља туженом у иностранству, суд га позива да у одр.року именује пуномоћника за пријем
писмена и то треба да уради у одговору на тужбу; ако то не уради, пуномоћника одређује суд решењем против којег
није дозвољена жалва, али је дужан да обавести странку или њеног зак.заст. да је то учинио
-тужба и платни налог се не могу достављати пуномоћнику за пријем писмена
-пуномоћник за пријем писмена може бити свако потпуно пословно способно физ. лице које има пребив./уобич.бор. у
РС; ако га одређује суд, по правилу бира адвоката
-овлашћење пуномоћника се састоји у дужнсти да прима писмена у име и за рачун адресата, а ако га постави суд он је
привремени заступник странке
-суд може (не мора) да наложи супарничарима да поставе једног, заједничког пуномоћника за пријем писмена, а ако
то не учине, суд ће поставити једног од њих за пуномоћника за пријем писмена

53. Доставница
-доставница је јавна исправа којом се потврђује да је извршено достављање, потписују је адресат и достављач
-садржи следеће податке:
1. означење акта који се доставља
2. име и презиме адресата
3. данн пријема
4. потпис примаоца и достављача
-садржи и податке који се тичу начина достављања – одбијање пријема, уручење суседу или члану домаћинства и сл.
-има доказну снагу као и свака руга јавна исправа – ствара обориву зак. претпоставку (може се доказивати супротно)
-ако је изгубљена, доказивање достављања се врши другим средствима
-ако је уписан погрешан датум, сматра се да је достављено када је заправо предато

Да ли тужба може да се преда неком другом осим мени? Не, због личног достављања.
А ако ме достављач не нађе? Може фиктивно, ако не може да се нађе на адреси, да се да обавештење члану
домаћинства и чека рок од 30 дана
 Може ли тужба или пресуда да се прибије? Не, јер ЗПП предвиђа лично достављање (прибија се обавештење да се
тужба преузме у суду)
Случајеви фиктивног достављања?
1. безуспешно достављање код обичног достављања (ако није могло да се уручи)
2. фиктивно достављање тужбе уместо личног (оставља се обавештење да покупи тужбу у суду у року од 30
дана)
3. достављање адвокату или заступнику пр.лица у њиховом прегратку у суду (8 дана рок, онда огласна табла 8
дана онда фикција да је достављено)
4. промена адресе адресата (ако не пријави суду, онда се ставља на огласну таблу суда)
5. кад пуномоћник за пријем писмена промени адресу или је опозван (он мора обавестити суд, одн. странка
мора наћи новог пуномоћника за пријем писмена – ако не, огласна табла)
Како се врши фиктивно достављање? Прибијањем на огласну таблу суда или врата стана адресата
Који поднесци се лично достављају? Тужба, пресуда, ванредни правни лек, платни налог, решење на које је
дозвољена жалба
Врсте достављања? Лично, обично (посредно) и фиктивно
О чему сведочи доставница? Она је јавна исправа којом се потврђује да је извршено достављање; потписују је
достављач и адресат
Адресат је присутан, али неће да прими поднесак. Шта онда? Прибија се на врата
Када се прибија на таблу суда? Код фиктивног достављања или када се адресат не нађе на адреси
Непозната адреса, не може да се утврди, шта онда? Суд одређује привременог заступника
Ако је странка у иностранству, а не именује пуномоћника, шта се дешава са тужбом? Одбацује се решењем

54. Прегледање и преписивање списа

55. Трошкови парничног поступка

56. Ослобађање од трошкова поступка

57. Правна помоћ

-судови некада нису у могућности да изводе парничне радње на сваком месту на територији РС, већ само на свом
подручју, а изузетно на подручју другог суда ако постоји опасност од одлагања
-ако не постоји опасност од одлагања, судови међусобно помажу једни другима путем правне помоћи
-покреће се замолницом (молбом), на језику који је у службеној употреби суда
-садржи назив и опис парничне радње чије се извођење захтева, околносити чије (не)постојање треба утврдити
-може се тражити и достављање података, докумената, списа... на увид
-замољени суд је дужан да изврши парничну радњу како је од њега затражено, не залази у то да ли је целисходно
58. Тужба (појам и садржина)
-парнични поступак покреће се тужбом
-тужба је парнична радња којом се иницира парнични поступак – он не постоји без тужбе (начело диспозиције)
-управљена је суду као државном органу
-тужилац од суда тражи да му пружи правну заштиту за његово угрпжено/повређено субјективно право
-тужилац у тужби одређује:
1. суд (али суд се може огласити ненадлежним)
2. странке (себе као тужиоца и неко лице као туженог)
3. предмет спора (захтев истакнут у тужби, о чему суд мора одлучивати)
-САДРЖИНА-
-уређује је закон, прописујући њене састојке
-нужни састојци:
1. подаци које мора садржати сваки поднесак
2. тужбени захтев
-чини предмет спора; тужб. захтев је процесноправни појам који не зависи од материјалноправног овл.
тужиоца које има у складу са материјалним правом
-мора се разликовати објекат тужбе (новац, радња, ствар)
-мора бити довољно одређен да би тужба била уредна (тачно наведено шта се захтева, по ком основу и сл.)
3. чињенични наводи
-основ тужбеног захтева – животни догађај из којег произилази правна последица која се захтева
-наводи ссамо оне чињенице на којима заснива тужбени захтев, не све чињенице које чине животни догађај
4. доказни предлози
-наводи доказе којима поткрепљује своје чињеничне наводе
-доказна средства се морају тачно означити (нпр. име и адреса сведока)
5. ознака вредности предмета спора
6. тужбени предлог
-закон не предвиђа изричито;
-тужилац одређује врсту и обим заштите коју тражи, а суд не може одлучивати о нечему што странке нису
тражиле
-требало би и чињенице на осн. којих суд заснива меународну, стварну и месну надлежност
-пуномоћник за пријем писмена – ако је тужилац у иностранству
-факултативни састојци:
-правни основ тужбе (не мешати са основим тужбе; ово је избор материјалноправне норме под чију диспозицију
тужилац подводи чињенице које је навео у тужби; не обавезује суд)
-захтев за ослобођење плаћања тропкова поступка
-захтев за обезбеђење доказа
-уајтев да тужени поднесе суду исправу
-предлог за одређење привремених мера

59. Правни интерес за тужбу

-постојање правног интереса је процесна претпоставка на коју суд пази по сл. дужности
-ако не постоји, суд је дужан да одбаци тужбу као недопуштену (сем кад закон дозвољава да нема правни интерес,
нпр. у привредним парницама)
-ЗПП помиње правни интерес само код деклараторних тужбених захтева, али мора постојати код подизања сваке
тужбе
-правни интерес за тужбу не постоји ако се заштита може остварити ефикасније на други начин (тужилац има право на
тужбу само ако му је правни интерес вредан заштите)
-под правним интересом се подразумева постојање правнозаштитне потребе на страни тужиоца – постоји када је субј.
право или пр. овлашћење налази у стању неизвесности или угрожености, које може да отколни само суд својом
интервенцијом
-не може нпр. власник непокретности који је уписан у јавне књиге захтевати да суд утврђује да је власник
-правни интерес није исти за све три врсте тужбе:
1. кондемнаторне – претпоставља се постојање пр. интереса
2. деклараторне – пр. интерес је окончање неизвесности у погледу неког права
3. преображајне (конститутивне) – пр. интерес није споран
 Која тужба делује еrga omnes? Конститутивна тужба
Шта значи неконклудентност тужбе? Чињенице наведене у тужби не могу да произведу правну последицу коју
тужилац тражи
Када је тужба уредна? Када садржи све законом прописане састојке – оне које мора имати сваки поднесак,
тужбени захтев, чињеничне наводе, доказне предлоге, означење вредности спора, тужбени предлог + означење
пуномоћника за пријем писмена ако је у иностранству
Да ли је код свих тужби потребно да постоји правни интерес? Да, јер је процесна претпоставка; али се код
кондемнаторне претпоставља, а код преображајне(конститутивне) налази у самом циљу тужбе
Када неће постојати правни интерес? Ако правна заштита може да се оствари ефикасније на други начин
Која од тужби има својство извршности, а која има преображајно дејство? Кондемнаторна је извршна, а
конститутивна преображајна
Која делује erga omnes а која inter partes? Преображајна и деклараторна erga omnes, а кондемнаторна inter partes
Да ли је вредност спора битан елемент и зашто? Да, јер зависи стварна надлежност суда, допуштеност ревизије,
врста поступка, висина такси и адвокатског хонорара
Шта ако тужба нема све елементе? Неуредна је; ако је поднела странка коју не заступа адвокат, суд ће јој
наложити да отклони недостатке у одређеном року (у супротном је одбацује); ако је поднео адвокат, она се само
одбацује

60. Туживост субјективног права

-туживост субј. права означава његову подобност да буде предмет правне заштите
-правна природа је спорна – по материјалноправним схватањима је елемент субјективног права, а по процесним
учењима је проц. претпоставка
-ако субј. право није туживо, по проц. учењу се тужба одбацује као неуредна, а по материјалноправном схватању суд
мериторно одлучује о томе да је право неподобно да буде предмет пр. заштите
-ЗПП регулише само један облик недостатка туживости субј. права – суд одбацује тужбу ако је поднета након истека
рока који је предвиђен посебним прописима (нпр. предвиђа ЗОО за тужбу за поништај рушљивог уговора)
-некада сам закон искључује туживост неког права – права из игара на срећу која нису уређена законом, опкладе и сл.
-ако је спорно да ли је рок истекао, суд не одлучује мериторно, већ одлучује да ли постоји претпоставка за мериторно
одлучивање (ако нема, решењем одбацује тужбу)
-када се ради о застарелости потраживања, суд на то не пази по сл. дужности већ само по приговору странке, јер је
питање материјалног а не процесног права, те о овоме суд одлучује пресудом, а не решењем
-тужени може застарело потраживање истаћи према тужиоцу у виду приговора ради компензације

61. Кондемнаторна тужба

-односно тужба за осуду на чинидбу
-кондемнаторном тужбом тужилац тврди да има према туженом неко потраживање материјалног права и тражи да
суд донесе пресуду којом туженог обавезује на давање, чињење, нечињење или трпљење
-деле се на позитивне (давање и чињење) и негативне (нечињење и трпљење)
-по правилу су позитивне – да тужени да новац, ,преда ствар, предузме одређену радњу...
-циљ је да се донесе осуђујућа пресуда којом се тужени обавезује на неку радњу, те ова пресуда представља извршну
исправу, на основу које се може захтевати принудно извршење
-тужилац не мора захтевати цело потраживање, већ може само део (нпр. 1000РСД уместо 10.000РСД)
-тужба ради нечињења (осуда на пропуштање) се подноси да се не би поновила повреда, или да се спречи будућа
повреда одређеног права
-доспелост потраживања-
-циљ кондемнаторне тужбе је да се тужени осуди на чињење или давање
-правило је да се тужбе покрећу ради остваривања потраживања које је већ доспело
-оно не мора да буде доспело у моменту подношења тужбе – довољно је да оно доспе до момента закључивања
главне расправе пред првостепеним судом (у супротном се пресудом тужбени захтев одбија као неоснован)
-изузеци:
1. облигације са дугорочним извршењем престација
-издржавање или накнада штете у виду ренте због изгубљене зараде или издржавања
-обавезује туженог на плаћање и оних оброка који нису доспели у моменту закључења гл. расправе
2. тужба за повраћај ствари датих у закуп (и пре истека закуподавног односа)
3. захтев тужиоца да му суд досуди накнаду будуће нематеријалне штете коју је извесно да ће да трпи у
будућности
-правни интерес-
-с обзиром да тужилац тражи да се тужени осуди на (не)чињење, пропуштање, трпљење, постојање правног интереса
се претпоставља (јер је самопомоћ забрањена, тужилац нема други начин)
-пр. интерес недостаје ако тужилац на други начин може да оствари своју потребу (нпр. може захтевати непосредно
извршење на основу веродостојне исправе или судског поравнања)
Који је услов да тужилац успе? Да је потраживање доспело пре закључења гл. расправе (сем изузетака – дугорочне
престације код издржаавања, повраћај ствари датих у закуп, накнада будуће нематеријалне штете)
Када не постоји правни интерес за кондемнаторну тужбу? Ако може на други, ефикаснији начин да добије заштиту
(нпр. има извршну исправу на осн. које може тражити извршење)
Које својство има кондемнаторна пресуда? Извршности
Шта је правни интерес? Процесна претпоставка на коју суд пази по сл. дужности; потреба за правном заштитом
У чему се огледа правни интерес за кондемнаторну тужбу? Да издејствује одлуку у своју корист и стекне извршну
исправу
Шта је правни интерес за тужбу? Постојање правнозаштитне потребе на страни тужиоца када је његово право или
правно овлашћење у стању неизвесности или угрожености и може се уклонити само интервенцијом суда
Шта ради суд када недостаје правни интерес за тужбу? Одбацује је решењем као недопуштену

62. Тужба за утврђење (деклараторна тужба)

-у деклараторној тужби тужилац не тврди да је дошло до повреде његовог субј. права, већ је смисао ове тужбе да се
таква повреда спречи, односно да се учини крај једној неизвесној правној ситуацији
-од суда се тражи да утврди повреду права личности, (не)постојање неког спорног права или правног односа, односно
(не)истинитост неке исправе
-предмет може бити и утврђење (не)постојања чињеница, ако је то предвиђено законом или другим прописом (нпр.
да је одређено лице живо, да има идентитет и сл.)
-допушта се само ако тужилац има посебан правни интерес за подношење овакве тужбе
-допуштеност деклараторне тужбе-
-ова тужба је посебан начин да се тужиоцу обезбеди правна заштита (редован начин је кондемнаторна, у односу на
коју је декларативна супсидијарна)
-није допуштена ако је чинидба из спорног права или правног односа већ доспела
-два услова за допуштеност_
1. да се може поднети само ради утврђивања повреде права личности (не)постојања спорног права или
(не)истинитости неке исправе
2. да тужилац има посебан правни интерес
-деклараторна тужба се подноси само ако не може коднемнаторна, сем ако закон изричито предвиђа да може и
поред могућности кондемнаторне тужбе
-тужилац може да кумулира тужбене захтеве и да захтева да суд о њима одлучи и све их усвоји као основане (обична
објективна кумулација); могуће је када захтева:
1. да суд утврди да је учињена повреда права личности
2. да утврди да је претрпео злоупотребу на раду
3. да утврди да је учињена повреда дискриминаторским поступањем
-у тим случајевима тужилац може да кумулира деклараторни и кондемнаторни захтев који се по правилу односи на
накнаду штете, забрану вршења одр. радњи и сл.; услов је да је за све захтеве предвиђена иста врста поступка
-предмет-
-предмет не могу никада да буду:
1. елементи или претходна питања из једног правног односа
2. обичне чињенице
3. правна квалификација правног односа
4. апстрактна правна питања
5. тумачење апстрактних правних норми
6. права која нису тужива
-правни интерес-
-док се код кондемнаторне претпоставља (и састоји у добијању извршног наслова), код деклараторне тужбе се тражи
посебан правни интерес – постојање правнозаштитне потребе
-може да се поднесе тужба само када је то целисходно и неопходно да се створи правна извесност и избегне
настајање нових спорова
-то потраживање не сме бити доспело
-ЗПП конкретизује постојање правног интереса:
-сам закон може да предвиди могућност подношења ове тужбе
-када тужилац има правни интерес да се утврди (не)постојање пр. односа пре него што потраживање доспе
-када тужилац захтева да се утврди аутентичност неке исправе
-ако недостаје правни интерес тужба се одбацује
-ако је прво поднета кондемнаторна тужба, па онда деклараторна, деклараторна је недопуштена јер већ тече парница
-ако је прво поднета деклараторна, па онда кондемнаторна тужба, не постоји забрана литиспенденције
-деклараторна тужба је подобна за материјалну правоснажност јер обавезује суд у другом поступку
КОНДЕМНАТОРНА ДЕКЛАРАТИВНА
правни интерес се претпоставља правни интерес се доказује
потраживање је доспело потраживање не сме бити доспело
циљ – извршни наслов циљ - утврђивање

Код које врсте тужбе се посебно тражи постојање правног интереса? код деклараторне, јер је ту правни интерес
неопходан за правну заштиту
Шта је разделна тачка између деклараторне и кондемнаторне тужбе? Доспелост потраживања (код
кондемнаторне оно мора бити доспело, код декларативне не сме), доказивање правног интереса, циљ (извршни
наслов или утврђивање)
Када се код деклараторне тужбе правни интерес не доказује? Када закон то предвиђа, када упућује на
деклараторну тужбу
Однос кондемнаторне и деклараторне тужбе? Кондемнаторна – правни интерес се претпоставља, потраживање
мора бити доспело, циљ је извршна исправа; Деклараторна – правни интерес се доказује, потраживање не сме
бити доспело, циљ је утврђивање

63. Преображајна тужба

-настанак, преображај и гашење субј. права иначе настаје неформалним једностраним изјавама воље (раскид уговора,
отказ уг. о закупу), а овакво вршење преображајних права чессто резултира спором, јер се поставља питање сазнања и
валидности оваквих изјава воље
-нека преображајна овлашћења се могу вршити само у парничном поступку, када су у питању осетљиви правни
односи (породични односи, статус и односи привр.др....)
-преображајна тужба је управљена ка стварању, промени или гашењу неког односа између парничних странака
-циљ је да се ауторитетом суда створи промена у правном положају између парничних странака
-за разлику од деклараторне, преображајна тужба која се покаже као основана ствара једно ново правно стање (зато
се назива конститутивном тужбом), док деклараторна само констатује (не)постојање неког правног стања
-међутим, сваки конститутивни захтев садржи у себи идеклараторни (тужилац у овој тужби тражи да суд утврди да му
припада одређено преображајно овлашћење, а затим захтева од суда да конституише ново стање)
-врсте-
-с обзиром на садржину захтева:
1. конституисање новог правног стања или односа
2. промена у правном односу
3. престанак/укидање правног односа (нпр. поништење или развод брака)
-према дејству:
1. ex nunc – нпр. развод брака – за будућност
2. ex tunc – ретроактивно
-могу се односити на материјалноправно овлашћење тужиоца, али могу бити и процесноправног карактера (нпр.
поништај арбитражне одлуке)
-важи принцип нумерус клаузус – само оне које су изричито наведене законом
-пресуде којима се решава ова тужба делује erga omnes
-спорно је да ли може производити дејство материјалне правноснажности – требало би да да, без обзира да ли се
тужбени захтев одбија или усваја
-ако суд одбије преображајни тужбени захтев као неоснован, таква одлука је у дејствима једнака са деклараторном
судском одлуком којом се утврђује непостојање правног односа
 64. Структура тужбеног захтева

65. Истоветност тужбеног захтев

-предмет спора је тужбени захтев (користе се као синоними у ЗППу)
-у сваком поступку мора да буде одређено о чему се одлучује и о чему се расправља (за то одређење је критеријум
тужбени захтев)
-ако је у више парница истакнут исти тужбени захтев ради се о идентитету тужбених захтева
-одређење предмета спора је битно из многих разлога:
-суд може одлучивати само о предмету спора
-у једној тужби се истиче више захтева само ако је законом дозвољено
-ако се измени идентитет предмета спора ради се о преиначењу тужбе (допушта само закон некад)
-кад је једном правоснажно пресуђено о предмету спора, не може се поново између истих странака водити та
парница
-одређење предмета спора-
-првобитно је био идентификован са материјалноправним овлашћењем – ако постоји овлашћење, тужилац то истиче
као тужбени захтев (материјалноправна теорија)
-ова материјалноправна теорија је још увек присутна у франкофонским правним системима, где се идентитет
предмета спора одређује на основу идентитета странака, захтева и правног основа тужбе
-по овој теорији, иста лица би могла да буду у две парнице по истом захтеву, али разл. основу (нпр. тужилац тужи лице
једном због уговорне, други пут због вануговорне одговорности)
-зато је теорија процесног права развијала процесни појам предмета спора, али се данас враћа на материјалноправну
теорију
-предмет спора код декларативних и преображајних тужби-
-идентитет предмета спора треба да се одређује применом двочлане процесне теорије

66. Објективно преиначење тужбе

-објективно преиначење тужбе значи:
1. промену истоветности тужбеног захтева
2. повећање иницијалног тужбеног захтева
3. истицање другог захтева уз постојећи
-промена истоветности тужбеног захтева-
-тужбени захтев се мења мењањем предмета спора (који се састоји из чињеница и правне последице)
-ако се мења правна последица која се тужбом тражи, постоји преиначење тужбе, чак и када основ (чињенице) остане
исти
-нпр. првобитно се тражио повраћај позајмљене ствари, па је тужба преиначена и тражи се накнада штете
-тужба се увек преиначује када се са декларативног прелази на кондемнаторни захтев
-промена чињеница, основа тужбе је такође преиначење
-ако тужилац тражи да суд утврди да је власник ствари коју је стекао деривативно, постоји преиначење када тужилац
промени чињеничне наводе и тврди да је стекао ствар одржајем
-повећање тужбеног захтева-
-још се назива и проширење тужбе
-ради се о повећаној количини већ тражене ствари (уместо 1000РСД тражи 5000РСД) или када уз ствар захтева и њене
припатке или поред зајма и камату
-истицање другог захтева уз постојећи-
-свако додавање нових тужбених захтева је преиначење
-овде се заправо ради о кумулацији тужбених захтева
-посебан вид преиначења тужбе кад се не захтева пристанак туженог-
-закон допушта преиначење у прва два вида (промена истоветности и повећање захтева) када наступе нове околности
које одобравају да се тужбени захтев измени
-ако се у току парнице схвати да су се околности промениле да не може више исту ствар да тражи, односно да су се
десиле ствари које повећавају штету, целисходно је да суд реши о свим правним последицама које тужилац изводи из
тужбе
-у овим ситуацијама се тужба двоструко преиначује: мења се и последица а често и основ тужбе
-шта није преиначење тужбе-
-преиначењем се не сматра:
1. промена правног основа тужбеног захтева (јер то свакако не обавезује суд, није битан елемент тужбе)
2. смањење тужбеног захтева (само ако се тиме не мења и основ; ово је делимично повлачење тужбе, а може се
сматрати и одрицањем од тужбеног захтева)
3. промена, допуна или исправка појединих навода, чиме се не дира у тужбени захтев (битно је да измењене
чињенице не указују на постојање сасвим другог животног догађаја, као ни истицање инциденталног захтева за
утврђивање, нити захтева који спадају у факултативне делове тужбе)
-дејство преиначења тужбе-
-парница по иницијалном тужбеном захтеву се гаси и почиње да тече нови поступак, односно парница по
преиначеном тужбеном захтеву
-од преиначења тужбе почиње да тече литиспенденција по преиначеном тужб. захтеву
-допуштеност преиначења тужбе-
-важе правила која се тичу допуштености тужбе уопште
-дакле ако преиначење резултира настанком процесне сметње, суд тужбу одбацује као недопуштену
-тужилац може од подношења, до достављања тужбе туженом тужбу преиначити по свом нахођењу
-након тога, од почетка парнице, преиначење је дозвољено под два услова:
1) сагласност туженог (изричита или прећутна; прећутна је када се упусти у расправу о преиначеној тужби, без
противљења преиначењу)
2) ако суд дозволи (ако су кумулативно испуњена два услова: да је цеисходно и ако поступак по преиначеној тужби
неће знатно продужити трајање парнице)
-не би било разумно да суд допусти преиначење ако би преиначени захтев морао одбацити као недопуштен, као и ако
ће за последицу имати промену стварне надлежности
-допуштено је само до закључења главне расправе
Услови? Сагласност туженог или ако суд то дозволи (ако је целисходно и не одуговлачи поступак)
До када је дозвољено= До закључења главне расправе
Шт а ако тужени не да пристанак? Суд ће дозволити преиначење и кад се тужени томе противи, ако сматра да је
целисходно; сматра се да постоји пристанак туженог ако се упустио у расправљање о гл. ствари по преиначеној
тужби а није се пре тога преиначењу противио

67. Субјективно преиначење тужбе

-заправо се ради о промени идентитета туженог (уместо првобитно туженог, тужилац тужи друго лице)
-могуће је урадити до закључења главне расправе
-треба разликовати од промене идентитета тужиоца тако што он иступи из парнице и уместо њега ступи нови тужилац
-до субј. преиначења тужбе може доћи када тужилац из заблуде означи као туженог сасвим друго лице, од онога
према коме жели да оствари правну заштиту
-питање је колико је промена туженог (а и тужиоца) у складу са начелом контрадикторности, јер нови тужени мора да
ступи у поступак у оном стању у коме се он налази у тренутку промене (а и важе и правила о преклузији, ако је
претходна странка пропустила да предузме неку парничну радњу)
-субјективно преиначење тужбе захтева сагласност иницијалних странака и лица које ступа у парницу
-субјективном преиначењу може да се противи нужни супарничар на којег се тужба проширује током парнице
-постоји проблем разграничења субј. преиначења тужбе са проблемом идентитета странака
-не ради се о субј. преиначењу када тужилац жели да исправи нетачно одређење туженог (ако погрешно одреди лице
А као лице Б)
-с друге стране ако је тужио А погрешно верујући да му он нешто дугује, а у току парнице схвати да му заправо Б дугује
нешто, онда се ту ради о преиначењу
-треба разликовати ситуацију када тужилац тачно одреди туженог, али тужба буде достављена погрешном лицу (то
погрешно лице не постаје странка у поступку)
-допуштеност преиначења тужбе-
-важе правила која се тичу допуштености тужбе уопште
-дакле ако преиначење резултира настанком процесне сметње, суд тужбу одбацује као недопуштену
-тужилац може од подношења, до достављања тужбе туженом тужбу преиначити по свом нахођењу
-након тога, од почетка парнице, преиначење је дозвољено под два услова:
1) сагласност туженог (изричита или прећутна; прећутна је када се упусти у расправу о преиначеној тужби, без
противљења преиначењу)
2) ако суд дозволи (ако су кумулативно испуњена два услова: да је цеисходно и ако поступак по преиначеној тужби
неће знатно продужити трајање парнице)
-не би било разумно да суд допусти преиначење ако би преиначени захтев морао одбацити као недопуштен, као и ако
ће за последицу имати промену стварне надлежности
-допуштено је само до закључења главне расправе
-поступак поводом преиначења тужбе-
-дејства преиначене тужбе наступају када се таква тужба достави туженоме
-ако је до преиначења дошло на рочишту на којем тужени није присуствовао, доставиће му се записник са рочишта
-ако суд дозволи преиначење, мора туженом оставити довољно времена да припреми одбрану
-суд одређује нови временски оквир парнице
-решење суда којим се допушта/одбија преиначење тужбе не може да се побија посебном жалбом
Услови? или да тужени да сагласност или да суд допусти преиначење (урадиће ако је целисходно и не одужава
поступак)
Да ли је потребна сагласност туженог? Да, и иницијалног и новог ако се ради о субј. преиначењу

68. Инцидентални захтев за утврђење

-тужилац током трајања парнице може истаћи прејудицијелни (инцидентални) захтев за утврђење да један правни
однос (не) постоји
-ради се о томе да претходно питање постаје предмет посебног тужбеног захтева
-пример: А, власник ствари, захтева од Б, држаоца, да му ствар врати. Б спори да је А власник. А подиже
деклараторни захтев за утврђење да је власник ствари
-када би суд донео само кондемнаторну одлуку (обавеже Б да врати ствар), Б би могао да у новој парници оспорава
право својине А; али ако А има и деклараторни захтев да се утврди да је власник, онда Б то не може
-услови за подношење-
1) ако парница већ тече, до закључења гл. расправе пред првостепеним судом
2) прејудицијелни пр. однос мора постати споран у току трајања парнице
3) суд мора бити стварно надлежан за решавање и гл. ствари и прејудицијелног захтева за утврђење
-поред тога важе и остали услови за подношење деклараторне тужбе, али не мора да се испитује посебно пр. интерес
-истицање прејудицијелног захтева уз главни би требало да се сматра преиначењем тужбе, мада закон изричито
говори супротно

69. Повлачење тужбе

-након отпочињања парнице, могу се јавити нове чињенице које значе губитак интереса тужиоца за наставак парнице
(нпр. недостају му докази или схвати да тужени једноставно нема имовину, тужени удовољи тужиочевом захтеву у
току поступка...)
-из ових разлога је тужиоцу допуштено да у целости или делимично повуче тужбу
-могуће је и без пристанка туженог пре него што се он упусти у расправљање о главној ствари
-могуће је до правноснажног окончања поступка уз сагласнот туженог
-повлачење тужбе је процесна радња тужиоца којом он изјављује да више не жели правну заштиту
-адресат је суд
-парница се окончава али не мериторно (ако је тужени у бољем положају, у интересу му је да се мериторно оконча,
тако да је зато неопходна његова сагласност)
-допуштеност повлачења тужбе-
-тужилац је може повући у целости или делимично од момента почетка тока поступка, до момента када се тужени не
изјасни у меритуму о главној ствари (он је дужан то да уради, тако да се ово ретко дешава)
-изјава тужиоца о повлачењу и туженог о пристанку јесу парничне радње чији је адресат суд, па обе морају
испуњавати услов за пуноважност парничних радњеи – неопозиве су и дају се пред судом, поднеском или усмено на
рочишту (ако тужени није присутан, суд му доставља записник са рочишта с позивом да се изјасни о томе; ако не одг. у
року од 8 дана сматра се да је пристао)
-када се тужени упусти у расправљање о гл. ствари (чињенични и правни наводи туженог којим се оспорава
основаност правне последице на коју се позива тужилац), од тог момента је потребна сагласност туженог
-не сматра се упуштањем у расправу истицање процесних приговора
-изјава туженог о пристанку мора бити изричита
-дејства повлачења тужбе-
-последица је гашење парнице, ретроактивним дејством у погледу процесних и материјалноправних дејстава
-повучена тужба се сматра као да није ни поднета, те тужилац може одмах након повлачења поднети нову тужбу са
истим захтевом
-када тужилац повуче тужбу, суд га решењем обавезује да накнади парничне трошкове; то не важи кад је тужени
након подношења тужбе испунио захтев тужиоца (јер је дао повода тужиоцу да захтева пр. заштиту)
-ако се тужени не сагласи са повлачењем тужбе, суд је дужан мериторно да одлучи
-ако је тужилац повукао тужбу након што је донета првостепена пресуда, суд обуставља поступак и утврђује да је
тужба повучена а већ донета пресуда без дејства
-ако је против те првостепене пресуде уложена жалба, такву жалбу одбацује
-споразум странака о повлачењу тужбе-
-странке се често у форми вансудског поравнања споразумеју о репењу спора и обавези да тужилац повуче тужбу
-ако тужилац упркос споразуму настави са парницом, тужба се одбацује као недопуштена (или отпада правни интерес
тужиоца, или туженом стоји на располагању приговор о злоупотреби проц. права)
-повлачење тужбе и одрицање од тужбеног захтева-
-одрицање од захтева је проц. радња тужиоца којом он признаје да је његов тужбени захтев неоснован, те суд доноси
пресуду којом се тужбени захтев одбија
-та пресуда производи дејство материјалне правноснажности, те тужилац не може поднети тужбу у истој правној
ствари
Која је разлика између повлачења тужбе и одрицања од тужбеног захтева? Код повлачења тужилац може поново
покренути поступак против туженог са истим тужб. захтевом и захтева се сагласност туженог за повлачење тужбе.
Када се тужба повуче, поступак се окончава решењем о повлачењу тужбе. Код одрицања од тужб. захтева се не
тражи сагласност туженог, тужилац признаје да је његов захтев неоснован, а поступак се окончава мериторно –
пресудом на осн. одрицања

70. Истицање више тужбених захтева у истој тужби

-тужилац може у истој тужби истаћи више тужб. захтева против истог туженог
-до овога долази када тужилац иницијално сматар да према истом туженом има више захтева, или у току парнице
када тужилац иницијалном тужб. захтеву додаје још један (у другом случају се ради о објективном преиначењу тужбе)
-множина тужбених захтева постоји када се тужбом обухвата више предмета спора:
1. изрицање више правних последица из истог основа тужбе (животног догађаја)
2.. једна правна последица из више основа тужбе (животних догађаја)
-поент аје да суд споји парнице које теку по више ту
бених захтева у један поступак, па да о свим решава истовремено, једном пресудом
-целисходност одлуке суда да допусти спајање парница може да постои само ако захтеви стоје у међусобној вези
-постоји три врсте објективног спајања тужбених захтева, у зависности од тога какав је редослед тужбених захтева у
тужби: кумулативно, евентуално и алтернативно спајање
-допуштеност спајања тужбених захтева-
-услови:
1. суд коме је поднета тужба мора бити стварно надлежан за сваки од њих
2. за сваки захтев мора бити предвиђена иста врста поступка
3. факултативно, захтеви из тужбе морају бити повезани истим чињеничним и правним основном
-системским тумачењем произилази да суд мора бити и месно надлежан за све захтеве
-кумулативно спајање
-тужилац тужбом истиче више захтева и тражи од суда да их све усвоји
-тужб. захтеви се темеље на истом чињеничном основу (животни догађај) и правном основу (нпр. уговор о продаји)
-правило је да би суд требало да споји расправљање оба тужбена захтева
-нпр. А не испоручи на време Б-у продату ствар. Б га тужи за испоруку ствари и накнаду штете због доцње
-ако тужилац истиче један захтев који почива на више животних догађаја, суд оцењује да ли је целисходно
расправљати о спојеним тужб. захт.
-нарочито је целисходно одвојити расправљање о тужб. ззахтевима када ни основ тужбе (животни догађај) ни правни
основ нису исти
-евентуално спајање-
-тужилац у једној тужби истиче два захтева – главни и помоћни
-истиче помоћни за случај да суд нађе да је главни захтев неоснован
-помоћни тужб. захтев је истакнут само под условом да се главни покаже као неоснован (нпр. предаја ствари или
накнада штете; смањење цене или раскид уговора...)
-захтеви морају бити у међусобној вези – да почивају на истом економском интересу
-ради се о раскидном услову, који је чисто процесан, допуштено је евентуално спајање тужб захтева
-тужилац у тужби сам мора одредити који је главни а који помоћни захтев
-алтернативно спајање-
-тужилац истиче 2 или више захтева од којих суд треба да усвоји само један као основан, било који
-противи се принципу одређености тужб. захтева, допушта се само ако могућност произилази из материјалноправне
норме
-то је случај са алтернативним обавезама дужника (нпр. купац тражи да продавац или снизи купопродајну цену или
испоручи исправну ствар)
Шта је? Постоји када тужилац захтева против туженог изрицање више правних последица из истог основа тужбе
(животног догађаја) или захтева једну последицу из више основа тужбе (више животних догађаја)
Који услови морају бити испуњени? Да суд коме је поднета тужба буде стварно (и месно) надлежан за сваки од
њих и да буде предвиђена иста врста поступка

71. Алтернативно овлашћење туженог

72. Дејства подношења тужбе суду

-тужба се подноси тако што се предаје писарници суда по правилу, али може се и послати поштом на адресу суда
-у тренутку кад је тужба поднета (приспела у суд), наступају последице; да би оне наступиле, тужба мора имати све
податке на основу којих се са сигурношћу може утврдити идентитет странака
-суд може тужбу (ако је није поднео адвокат) вратити тужиоцу да је уреди (ако то уради, сматра се да је тужба први
пут поднета када је стварно и поднета са тим недостацима)
-процесна дејства-
1. парнични поступак почиње да тече (не парница, већ поступак)
2. устаљивање надлежности (суд оцењује по пријему да ли је надлежан; ако да, промена околности не утиче на
стварну и месну надлежност, оне су се усталиле кад је тужба поднета)
3. избор суда (код елективне надлежности, неопозив је)
4. утврђује се вредност предмета спора
5. прекидају се материјалноправни рокови за подношење тужбе
6. ствара се обавеза да се суд обавести о промени адресе
-правила о устаљивању надлежности немају дејство у односу на:
1. (не)постојање апсолутне надл. редовних судова
2. (не)постојање директне међународне надл. суда РС (међунар. надл. се устаљује по достављању тужбе туженом)
3. правила међунар. права о имунитету
-материјалноправна дејства-
1. прекид застарелости (ако се поступак настави; не ако се тужба повуче, буде одбачена или одбијена)
2. прекид тока рока за одржај
3. на износ неплаћених и доспелих камата се може захтевати затезна камата
4. дужник пада у доцњу, ако рок за испуњење није одређен
5. наследници стичу право да наставе поступак у вези са заштитом неких личних и непреносивих права оставиоца

73. Претходно испитивање тужбе

 74. Положај туженог у парничном поступку

75. Достављање тужбе туженоме

76. Литиспенденција
-литиспенденција значи да је парница почела да тече
-наступа у моменту када суд достави тужбу туженом
-парница почиње да тече и у тренутку достављања супротној страни:
-противтужбом
-инцидентним захтевом за утврђење
-преиначењем тужбе
-литиспенденција престаје:
1. наступом правноснажности мериторне одлуке (укључујући судско поравнање)
2. правноснажношћу решења о одбацивању тужбе
3. повлачењем тужбе
4. из осталих разлога
-забрана двоструке литиспенденције искључује могућност да у два различита суда теку две исте парнице са истим
предметом спора чији би резултат могао бити различит
-процесноправне последице литиспенденције-
1) забрана двоструке литиспенденције
-уз изузетак правоснажности пресуде која има предност (ако је поступак почео пред судом 1, па онда и пред судом
2 који грешком није одбацио тужбу; и сад тај суд 2 донесе пресуду, она ће имати предност иако је суд 1 раније
почео поступак)
-првостепени суд води рачуна посл. дужности и сазнаје на осн. приговора тужеог
-мора постојати идентитет странака (не морају бити у истим проц. улогама) и идентитет предмета спора (постоји
између позитивне и негативне деклараторне тужбе, као и кад се поднесе кондемнаторна тужба па онда
деклараторна)
2) за преиначење тужбе потребан пристанак туженог
3) могуће је подизање прејудицијелне тужбе за утврђење
4) могуће је подизање тужбе главног мешача
5) могуће учешће умешача
6) могуће подизање противтужбе
7) моугће обавештење трећег лица о парници
8) губитак стварне легитимације више нема утицаја на парницу
-материјалноправне последице литиспенденције-
-односи се првенствено на савесност држаоца ствари
-када тече по реивиндикационој тужби, тужени од тог момента одговара као несавестан држалац
-поклонопримац се сматра савесним док не сазна за захтев за враћање поклона
Последице наступања? забрана двоструке литиспенденције + остале процесне (пристанак туженог за преиначење
тужбе, могућа прејудицијелна тужба за утврђивање, тужба главног мешача, противтужба, учешће умешача, губитак
стварне легитимације више нема утицаја...) + материјалноправне (тужени одговара као несавесни држалац)
Ако у каснијем поступку буде донета одлука и странка се жали, шта онда? Правоснажношћу пресуде из доцнијег
поступка судови сматрају да овај други никад није ни постојао (тако да пресуда ваљда не постоји, те се не може на
њу ни жалити)
77. Одговор на тужбу
-суд је дужан да туженом достави тужбу у року од 15 дана
-том приликом упозорава туженог да је дужан да на тужбу одговори у року од 30 дана и упозорава га на последице
пропуштања (такође упозорава и о обавези да постави пуномоћника и пријави промену адресе)
-рок за одговор је 30 дана од достављања тужбе, преклузиван је
-у одговору на тужбу, тужжени истиче своје правне захтеве, може излагати одбрану или признати тужб.захт.
-достављање тужбе туженом на одговор је обавезно, сем када се ради о посебним околностима (хитност), нпр. за
привремене мере (тада на заказаном рочишту говори се само о привр. мерама, не и главној ствари)
-одг. на тужбу изостаје у споровима мале вредности
-рок од 30 дана доводи у питање равноправност странака (јер тужилац има неограничено да се спрема)
-садржина-
1) све састојке као и сваки други поднесак
2) процесне приговоре (оспоравање допуштености тужбе)
3) изјашњавање (признање или оспоравање) о тужб. захтеву
4) ако оспорава, мора навести чињенице на којима заснива тврдњу о неоснованости тужб.захт.
5) именовање пуномоћника ако је у иностранству
-може садржати и факултативне састојке – захтев за ослобоеђње парничних трошкова, акторску кауцију...
Обавезна садржина? све састојке као и други поднесак, процесне приговоре, изјашњавање о томе да ли признаје
или оспорава тужб.захтев, ако оспорава чињеничне наводе и доказе на којима то заснива, именовање
пуномоћника ако је у иностранству
Како тужени оспорава допуштеност тужбе? истицањем процесних приговора (сметње за мериторно одлучивање)
и предлаже да се тужба одбаци и оспорава основаност тужбеног захтева (истинитост чињеница или тврди да је
тужба неконклудентна – чињенице и докази се не подударају)
У ком случају није обавезно достављање тужбе на одговор туженом? Шта суд тада ради? Када се ради о таквим
околностима које захтевају хитност (нпр. привремене мере); суд тада заказује рочиште и доставља примерак тужбе
туженоме; на том рочишту се расправља само о тим хитним стварима, не и тужб.захт.; ради се само изузетно
Када је то оправдано? Зашто се не расправља о тужбеном захтеву? Оправдано је када нпр. тужилац захтева
привремене мере; на том рочишту се расправља само о привременим мерама, не и о тужбеном захтеву, јер се
нарушавају начела расправности и контрадикторности

78. Компензациони приговор у парничном поступку

-тужени може истаћи доспело потраживање против тужиоца на три начина: посебном тужбом, компензационом
противтужбом или приговором компензације
-приговор компензације изјављен ван парнице-
-уколико се изјави ван парнице, производи материјалноправна дејства и тада се оба потраживања гасе ex tunc
-ако тужилац ипак поднесе тужбу, тужени се само позива на чињеницу да се потраживање угасило пребијањем, те ће
тражити да се захтев одбије као неоснован
-једном изјављен, приговор је неопозив и мора се дати безусловно
-кад суд одлучи да одбије захтев као неоснован, чињеница да су се потраживања угасила пребијањем није
обухваћена правном снагом пресуде већ само улази у образложење
-приговор пребијања у парници-
-је парнична радња којом тужилац захтева од суда да утврди да је утужено потраживање у целости или делимично
престало да постоји јер је пребијено
-тужбени захтев с е може одбити само ако су испуњени услови предвиђени материјалним правом за пребијање
-ова изјава је опозива, а потраживања се гасе тек конститутивном одлуком суда; обухваћено је правом снагом пресуде
-правна природа компензационог приговора-
-ово је институт са двоструком функцијом – било да је изјављено у или ван парнице, остаје материјалноправна изјава
воље
-материјални и процесни аспекти су неодвојиви (новија теорија)
-старије схватање каже да је то само парнична радња, да до пребијања долази тек конститутивном одлуком суда; ово
је владајуће схватање у нашој доктрини, али није добро (јер противпотраживање престаје чак и кад суд одбије захтев
као неоснова зато што потраживање тужиоца не постоји из другог разлога или кад се поступак не оконча мериторно)
-допуштеност компензационог приговора-
-може се истаћи и пред судом који не би био стварно надлежан да одлучуеј о захтеву из компензационог приговора
-не може ако потраживањње није везано за грађанскоправне спорове
-што се тиче међународне надлежности – код приговора који се заснивају на истом животном догађају (конексних),
домаћи суд може да одлучује о противпотраживању, али ако се ради о неконексним потраживањима (уговор-деликт),
суд може да одлучује о приговору само ако постоје чињенице на којима може засновати своју међунар.надл.
-евентуални компензациони приговор-
-безусловно истицање приговора – тужени не спори да тужиочево потраживање постоји, али тражи превијање
потраживања те одбијање тужб. захтева
-евентуални приговор – услов је да суд сматра да је тужб. захтев основан; ако јесте, онда тек долази до пребијања
-евентуални приг. је правило, јер се више исплати туженоме
-суд прво одлучује да ли је тужб.захт. основан, па тек онда ако сматра да јесте, одлучује о основаности
противпотраживања, па онда евентуално пребија та потраживања
-када би прво гледао противпотраживање, па нађе да је основано, онда не расправља о основаности потраживања јер
свакако одбија тужбени захтев (слабост је то што окончава парницу без мериторног решења спора)
-поступак-
-приговор се изјављује до закључења припремног рочишта за главну расправу
-ако има доцније доспело потраживање, може га истицати у новој парници
-ако је потраживање постало компензабилно након припремног рочишта, тужени не сноси кривицу, те ће моћи да
истакне приговор кад су се стекли материјалноправни услови за пребијање, најкасније до закључења гл. расправе
-ако је након закључења гл. расправе противпотраживање намирено или се угасило на други начин, то нема утицаја
на одлуку суда
-може се изјавити само до висине потраживања тужиоца
-приговор ради компензације и литиспенденција-
-изрека пресуде којом је суд одлучио о приговору се састоји из три дела:
1. суд утврђује да ли постоји потраживање
2. утврђује да ли постоји противпотраживање
3. суд конститутивно пребија (у целости или делимично) потраживање са противпотраживањем и одбија тужбени
захтев (у целости или делимично)
-ако суд сматра ад потраживање тужиоца не постоји, одбиће тужб.захт. као неоснован, не упуштајући се у
расправљање о противпотраживању
-ако нађе да потраживање постоји, а противпотраживање не, усвојиће тужб. захт. а приговор одбити као неоснован
-одлука о (не)постојањеу потраживања из компензационог приговора (противпотраживања) обухваћена је правном
снагом пресуде (не када је суд није одлучивао о основаности противпотраживања, односно када је само установио да
тужиочево потраживање не постоји)
-проширење правне снаге пресуде на приговор компензације је одступање од опште теорије првноснажности

79. Противтужба
-када прими тужбу, тужени не мроа да се ограничи да само оспори основаност тужб.захт., може против тужиоца
подићи и противтужбу
-противтужба је самостална тужба коју подиже тужени у започеток парници против тужиоца, а чији је предмет спора
различит од предмета спора по тужби тужиоца
-постоје три врсте противтужбе: конексна, компензациона и прејудицијелна; као посебна може се сматрати и
евентуална противтужба
-допуштеност противтужбе-
-важе општа правила о допуштености тужбе (ако норма не предвиђа нешто друго)
1. мора садржати предмет спора који је различит од оног из тужбе
2. да је поднета против тужиоца у текућој парници, до закључења гл. расправе
3. идентитет странака (само тужени против тужиоца)
4. иста врста поступка и иста стварна надлежност
5. мора бити у форми поднеска
-конексна противтужба-
-мора постојати веза између тужбе и противтужбе (заснивање на истим чињеницама, животном догађају)
-може бити и исти правни основ
-данас се сматра да су у вези ако су међусобно економски условљена, не морају се заснивати на истом догађају
-компензациона противтужба-
-ако су испуњени услови из облигационог права за престанак обавезе пребијањем
-прејудицијелна противтужба-
-важи све што је речено за тужбу за утврђење
-ради се о утврђењу (не)постојања неког правног односа који је од прејудицијелног значаја за мериторну одлуку по
тужби
-одлука суда о прејудицијелној противтужби улази у изреку пресуде и производи дејство материјалне
правноснажности
-за разлику од инциденталног захтева за утврђење, поднношење ове противтужбе има предност што је суд дужан да
одлучи о оваквој противтужби, чак и када тужилац повуче тужбу или је суд одбаци као недопуштену (док о
инциденталном захтеву за утврђење одлучује само док није одлучио о захтеву из тужбе)
-евентуална противтужба-
-противтужба се може подићи у виду евентуалног, помоћног тужбеног захтева
-подиже се под одложним процесним условом – одлучује тек кад се стенке услов што је усвајање тужбеног захтева
-заправо се ради о евентуалном спајању тужбених захтева
-парница по овом захтеву гаси се кад суд одбије тужбени захтев по тужби као неоснован
-поступак-
-смисао је да суд споји обе парнице, заједно о њима расправља и донесе јединствену одлуку
-суд то ради када је целисходно, у интересу проц. економије, да споји парнице
-у супротном може раздвојити поступак

80. Учешће трећих лица у парничном поступку

-парница тече и окончава се између тужиоца и туженог, али исход парнице не мора нужно утицати само на правни
положај странака
-може се десити да пресуда донета интер партес има непосредни или посредни утицај на правни положај трећих
лица, а може тангирати и шире интересе друштва
-треће лице може бити учесник у туђој парници само када за то има посебно оправдан правни интерес
-постоје следећи облици учешћа трећих лица:
1. учешће умешача
2. обавештавање о парници
3. именовање претходника
4. учешће државног тужиоца
-УМЕШАЧ-
-односно интервенијент, је треће лице које учествује у туђој парници на страни једне од странака, јер има правни
интерес да она успе у парници
-обично мешање-
-постоји када пресуда у парници између странака делује само интер партес
-обични умешач ступа као учесник у парницу из два разлога – да би помогао странци на чијој се страни меша и да би
контролисао начин на који странка води спор
-претпоставке за допуштеност учешћа:
1. парница већ тече (тужба достављена туженом на одговор)
2. умешач није странка (ако дође до конфузије умешача и страке, он престаје да буде умешач; мора поседовати
страначку и парничну способност)
3. правни интерес умешача (не треба схватити уско; ако одлука производи (не)посредно дејство на
грађанскоправни положај лица, оно онда има правни интерес)
-правни интерес се може огледати у томе да тренутна парница има дејство решеног претходног питања за
потенцијалну будућу парницу (нпр. тужени изгуби спор па онда почне спор против потенцијалног умешача),сви
случајеви акцесорних облигација (јемство нпр), истицања регресних захтева према интервенијенту, и сл.
-ступање у парницу-
-начин на који умешач ступа у парницу је небитан за правни положај и дејство мешања
-може сам сазнати за то те обавестити суд (поднеском или изјавом на рочишту) да ступа у парницу
-странка га може обавестити (ако то уради, не може се противити његовом положају у парници)
-суд по сл. дужности испитује да ли постоји правни интерес умешача и решењем одбија као недопуштено ако нема
правног интереса
-умешач у поднеску или усмено на рочишту мора образложити чињенице на којима заснива постојање свог правног
интереса
-свака странка се може противити мешању – суд тад одлучује решењем да ли је мешање допуштено
-против одлуке којим се интервенција допушта није допуштена посебна жалба, али против одлуке којом се одбија
јесте
-умешач има право да учествује у поступку и предузима парничне радње све до правноснажности решења којим је
одбијено његово учешће
-процесни положај обичног умешача-
-није странка у парници, већ само помаже једној од странака и контролише њено понашање
-предузима парничне радње у своје име, али оне производе дејство на странку ако их она прихвати
-умешач прима парницу онако како се она налази у моменту кад он ступа у њу
-никад не може предузети парничну радњу противно вољи странке
-не може предузимати оне парничне радње којима се диспонира тужбеним захтевоом (признање, одрицање,
поравнање, преиначење тужбе, одрицање од правног лека)
-може уложити редовне и ванредне правне лекове, али не противно воље странке (тј. не може ако се старнка одрекла
правног лека); рокови су исти који важе и за странку
-може захтевати накнаду трошкова од супротне странке, али њега суд не може обавезати на плаћање парничних
трошкова
-интервенцијско дејство пресуде-
-је посено дејство пресуде, различито од дејства матерријалне правноснажжности
-наступа ако је учешће умешача било допуштенон
-објективно интервенцијско дејство пресуде
1. интервенијент не може у новој парници да истичие да је суд донео погрешну одлуку и да је странка лоше
водила парницу
-приговор несавесног вођења спора допуштен је када:
-је лоша процесна одлука била резултат парничне радње коју је странка сама предузела док умешач није
ступио у парницу
-је странка пропустила да користи одбрамбена средства која умешачу нису била доступна или позната
-је у претходној парници постоји процесна превара
-је странка обавестила умешача о парници у позном стадијуму те он није могао да употребљава средства
-је странка опозвала проц. радњу у мешача, која је могла да доведе до повољнијег исхода
-је суд пропустио да доставља позиве, поднеске или одлуке умешачу
2. суд је у потоњој парници везан судском пресудом донетој у претходној парници, али се не ради о дејству
материјалне правноснажности; подразумева да је тачно чињенично стање и правна квалификација и ставови
садржани у образложењу пресуде у којој је учествовао умешач
-субјективно интервенцијско дејство пресуде
1. обухвата умешача и странку на чијој се он страни мешао, као и њене правне следбенике
2. не проширује се на другу странку која је учествовала
-умешач са положајем јединственог супарничара-
-умешач има положај јединственог супарничара када дејство пресуде треба да се односи и на њега
-пресуда делује непосредно на правни однос између умешача и противника странке на чијој се страни он меша
-за допуштеност важе исти услови као и за обичног умешача (да парница већ тече, да умешач није странка и да има
правни интерес)
-умешач са положајем јединственог супарничара може да изјављује све правне лекове у парници у којој није
учествовао без своје кривице (као није благовремено обавештен о парници)
-има положај странке у поступку – странка и њен умешач се сматају једном странком
-може изјављивати правне лекове, да се противи признању тужбеног захтева (странка не може сама да диспонира
тужбеним захтевом ако се умешач противи); може изајвити ванредни правни лек иако није учествовао у парници до
момента правноснажности
-с обзиром на то да је и он странка у поступку, суд је дужан да на њега потпуно примени начело контрадикторности и
пружи му прилику да се изјасни о свим чињеничним и правним наводима противне стране, те може наставити да
води парницу и противно вољи странке на чијој се страни умешао
-достављање му се врши посебно као и странци, а рокови за правне лекове теку независно од рокова за странку
-ОБАВЕШТЕЊЕ О ПАРНИЦИ-
-странци се исплати да умешач уђе у парницу на њеној страни
-обавештењем о парници странка обавештава треће лице да тече парница, а циљ тога је да треће лице ступи у
парницу као интервенијент оног лица које га о парници обавештава
-странка обавештава треће лице у следећим случајевима:
1. када може према трећем лицу да истакне захтев због правних недостатака ствари (евикција)
2. када може прета трећем лицу да истакне захтев због материјалних недостатака ствари
 3. када може према трећем лицу да истакне регресни захтев (јемство и уг. о грађењу)
4. у свим осталим случајевима солидарних облигација
-може да се врши од почетка тока парнице до њеног правноснажног окончања
-обавештавање о парници је парнична радња, важе сви услови за пуноважно предузимање парничних радњи
-обавештавање се врши формално, поднеском у коме странка наводи разлоге за обавештавање и стање у коме се
парница налази, а суд доставља поднесак, али не може да наложи трећем лицу да ступи у парницу противно вољи
-дејства-
-материјалноправна: прекид застарелости и очување могућности истицања материјалноправних захтева према
трећем лицу
-процесна: за текућу парницу – ако не ступи у парницу, нема никаква дејства, а ако ступпи, има положај споредног
умешача; може ступити на страни било које странке
-дејства у будућој парници између странке и потенцјиалног умешача – ради се о интервенцијском дејству пресуде,
невезано за то да ли је учествовало лице као умешач или не (битно је да је обавештено)
-ИМЕНОВАЊЕ ПРЕТХОДНИКА-
-вид обавештавања траћег лица о парници, а циљ је да претходник ступи на место туженог у парницу
-ово ради тужени који држи ствар или користи право, а тврди да то ради у име трећег лица
-нпр. власник ствари може да виндицира ствар од сваког држаоца, тако да је смисао именовања претходника да
туени оствари одређени материјалноправни ефекат на правни однос који постоји између њега и трећег лица
-нпр. власник тражи од држаоца да да ствар, а држалац је оставопримац; држалац именује претходника –
оставодавца
-тужени је дужан да именује претходника у одговору на тужбу, а најкасније на припремном рочишту, одн. првом
рочишту гл. расправе (ако припремно није одржано), пре него што се суд упусти у расправу о меритуму
-тужени иступа из парнице само када претходник у њу ступи на његово место (није потребан пристанак тужиоца)
-претходник који ступи у парницу постаје странка, односно тужени
-може ступити и као споредни умешач, што резултира интервенцијским дејством пресуде у каснијој парници, као и
када се не одазове позиву или ступи у парницу на страни тужиоца

81. Обични умешач у парничном поступку

-постоји када пресуда у парници између странака делује само интер партес
-обични умешач ступа као учесник у парницу из два разлога – да би помогао странци на чијој се страни меша и да би
контролисао начин на који странка води спор
-претпоставке за допуштеност учешћа:
1. парница већ тече (тужба достављена туженом на одговор)
2. умешач није странка (ако дође до конфузије умешача и страке, он престаје да буде умешач; мора поседовати
страначку и парничну способност)
3. правни интерес умешача (не треба схватити уско; ако одлука производи (не)посредно дејство на
грађанскоправни положај лица, оно онда има правни интерес)
-правни интерес се може огледати у томе да тренутна парница има дејство решеног претходног питања за
потенцијалну будућу парницу (нпр. тужени изгуби спор па онда почне спор против потенцијалног умешача),сви
случајеви акцесорних облигација (јемство нпр), истицања регресних захтева према интервенијенту, и сл.
-ступање у парницу-
-начин на који умешач ступа у парницу је небитан за правни положај и дејство мешања
-може сам сазнати за то те обавестити суд (поднеском или изјавом на рочишту) да ступа у парницу
-странка га може обавестити (ако то уради, не може се противити његовом положају у парници)
-суд по сл. дужности испитује да ли постоји правни интерес умешача и решењем одбија као недопуштено ако нема
правног интереса
-умешач у поднеску или усмено на рочишту мора образложити чињенице на којима заснива постојање свог правног
интереса
-свака странка се може противити мешању – суд тад одлучује решењем да ли је мешање допуштено
-против одлуке којим се интервенција допушта није допуштена посебна жалба, али против одлуке којом се одбија
јесте
-умешач има право да учествује у поступку и предузима парничне радње све до правноснажности решења којим је
одбијено његово учешће
-процесни положај обичног умешача-
-није странка у парници, већ само помаже једној од странака и контролише њено понашање
-предузима парничне радње у своје име, али оне производе дејство на странку ако их она прихвати
-умешач прима парницу онако како се она налази у моменту кад он ступа у њу
-никад не може предузети парничну радњу противно вољи странке
-не може предузимати оне парничне радње којима се диспонира тужбеним захтевоом (признање, одрицање,
поравнање, преиначење тужбе, одрицање од правног лека)
-може уложити редовне и ванредне правне лекове, али не противно воље странке (тј. не може ако се старнка одрекла
правног лека); рокови су исти који важе и за странку
-може захтевати накнаду трошкова од супротне странке, али њега суд не може обавезати на плаћање парничних
трошкова
-интервенцијско дејство пресуде-
-је посено дејство пресуде, различито од дејства матерријалне правноснажжности
-наступа ако је учешће умешача било допуштенон
-објективно интервенцијско дејство пресуде-
-интервенијент не може у новој парници да истичие да је суд донео погрешну одлуку и да је странка лоше водила
парницу
-приговор несавесног вођења спора допуштен је када:
-је лоша процесна одлука била резултат парничне радње коју је странка сама предузела док умешач није ступио у
парницу
-је странка пропустила да користи одбрамбена средства која умешачу нису била доступна или позната
-је у претходној парници постоји процесна превара
-је странка обавестила умешача о парници у позном стадијуму те он није могао да употребљава средства
-је странка опозвала проц. радњу у мешача, која је могла да доведе до повољнијег исхода
-је суд пропустио да доставља позиве, поднеске или одлуке умешачу
-суд је у потоњој парници везан судском пресудом донетој у претходној парници, али се не ради о дејству
материјалне правноснажности; подразумева да је тачно чињенично стање и правна квалификација и ставови
садржани у образложењу пресуде у којој је учествовао умешач
-субјективно интервенцијско дејство пресуде-
-је спорно, али је владајуће схватање да обухвата умешача и странку на чијој се страни он мешо, као и њене правне
следбенике
-не простире се на другу странку која је учествовала у парници
На који начин пријављују своје учешће у парници обичан умешач и умешач са положајем јединственог
супарничара? Обичан ступа у парницу поднеском или изјавом на рочишту, а главни тужбом (јер је странка)

82. Умешач са положајем јединственог супарничара

-умешач има положај јединственог супарничара када дејство пресуде треба да се односи и на њега
-пресуда делује непосредно на правни однос између умешача и противника странке на чијој се страни он меша
-за допуштеност важе исти услови као и за обичног умешача (да парница већ тече, да умешач није странка и да има
правни интерес)
-умешач са положајем јединственог супарничара може да изјављује све правне лекове у парници у којој није
учествовао без своје кривице (као није благовремено обавештен о парници)
-има положај странке у поступку – странка и њен умешач се сматају једном странком
-може изјављивати правне лекове, да се противи признању тужбеног захтева (странка не може сама да диспонира
тужбеним захтевом ако се умешач противи); може изајвити ванредни правни лек иако није учествовао у парници до
момента правноснажности
-с обзиром на то да је и он странка у поступку, суд је дужан да на њега потпуно примени начело контрадикторности и
пружи му прилику да се изјасни о свим чињеничним и правним наводима противне стране, те може наставити да
води парницу и противно вољи странке на чијој се страни умешао
-достављање му се врши посебно као и странци, а рокови за правне лекове теку независно од рокова за странку

83. Тужба главног умешача

-подноси лице које делимично или у целости тражи ствар или право о коме већ између других лица тече парница
-тада то лице може поднети једну тужбу против обе странке у текућој парници
-тужба се погрешно назива тужбом главног мешања, јер лице које подноси тужбу се не меша у парницу већ својом
тужбом покреће нову парницу
-по овој туби, странке у парници која тече постају (јединствени) супарничари, јер ће пресуда по тужби глвноог
интервенијента због предмета спора произвести дејство ерга омнес
-морају се стећи услови који се тичу допуштености тужбе, а оарница мора тећи између иницијалних странака
-гл. интервенијент не сме бити странка у иницијалном поступку али може бити споредни умешач
-гл интервенијент мора спорно право захтевати за себе
-подношењем тужбе долази до потпуне атракције надлежности, а суд спаја парницу по овој тужби са парницом која
већ тече, али су те две парнице независне једна од друге, јер не морају имати исти предмет спора
-пресуда донета по тужби главног мешача нема утицаја на мериторно решење у главној парници

84. Јавни тужилац као умешач у парничном потупку

-постоји као процесни коректив у споровима у којима се покушава заштитити јавни интерес, када владају
диспозитивна и расправна овлашћења странака
-КТ није странка у поступку, нити у парницу ступа на страни неке од странака
-своје радње предузима у границама тужбеног захтева
-истражна овлашћења парничног суда ограничена су на утврђивање оних чињеница и доказа који се односе на
утврђивање допуштености радњи странака којима оне располажу предметом спора
-ЈТ има право да у границама тужб. захтева предложи утврђивање чињеница које странке нису изнеле и извођење
доказа које оне нису предложиле
-овлашћен је да изјављује правне лекове
-учешће у поступку пријављује поднеском, а странке се не могу томе противити
-иницијатива може да буде и од суда, ако сматра да постоје разлози за интервенцију ЈТ

85. Именовање претходника и обавештавање трећег лица о парници

-ОБАВЕШТЕЊЕ О ПАРНИЦИ-
-странци се исплати да умешач уђе у парницу на њеној страни
-обавештењем о парници странка обавештава треће лице да тече парница, а циљ тога је да треће лице ступи у
парницу као интервенијент оног лица које га о парници обавештава
-странка обавештава треће лице у следећим случајевима:
1. када може према трећем лицу да истакне захтев због правних недостатака ствари (евикција)
2. када може прета трећем лицу да истакне захтев због материјалних недостатака ствари
3. када може према трећем лицу да истакне регресни захтев (јемство и уг. о грађењу)
4. у свим осталим случајевима солидарних облигација
-може да се врши од почетка тока парнице до њеног правноснажног окончања
-обавештавање о парници је парнична радња, важе сви услови за пуноважно предузимање парничних радњи
-обавештавање се врши формално, поднеском у коме странка наводи разлоге за обавештавање и стање у коме се
парница налази, а суд доставља поднесак, али не може да наложи трећем лицу да ступи у парницу противно вољи
-дејства-
-материјалноправна: прекид застарелости и очување могућности истицања материјалноправних захтева према
трећем лицу
-процесна: за текућу парницу – ако не ступи у парницу, нема никаква дејства, а ако ступпи, има положај споредног
умешача; може ступити на страни било које странке
-дејства у будућој парници између странке и потенцјиалног умешача – ради се о интервенцијском дејству пресуде,
невезано за то да ли је учествовало лице као умешач или не (битно је да је обавештено)
-ИМЕНОВАЊЕ ПРЕТХОДНИКА-
-вид обавештавања траћег лица о парници, а циљ је да претходник ступи на место туженог у парницу
-ово ради тужени који држи ствар или користи право, а тврди да то ради у име трећег лица
-нпр. власник ствари може да виндицира ствар од сваког држаоца, тако да је смисао именовања претходника да
туени оствари одређени материјалноправни ефекат на правни однос који постоји између њега и трећег лица
-нпр. власник тражи од држаоца да да ствар, а држалац је оставопримац; држалац именује претходника –
оставодавца
-тужени је дужан да именује претходника у одговору на тужбу, а најкасније на припремном рочишту, одн. првом
рочишту гл. расправе (ако припремно није одржано), пре него што се суд упусти у расправу о меритуму
-тужени иступа из парнице само када претходник у њу ступи на његово место (није потребан пристанак тужиоца)
-претходник који ступи у парницу постаје странка, односно тужени
-може ступити и као споредни умешач, што резултира интервенцијским дејством пресуде у каснијој парници, као и
када се не одазове позиву или ступи у парницу на страни тужиоца

86. Супарничарство
-у парници по правилу учествују само две странке (тужилац и тужени) (пандан материјалноправног односа са
повериоцем и дужником)
-конструкција парнице не мора нужно бити двостраначка – на страни тужиоца/туженог се може јавити више
процесних субјеката
-ради се о супарничарству, односно субјективној кумулацији у парници
-заснивање и врсте-
-супарничарство може настати:
1. кад тужилац у тужби означи више тужених или у рубруму стоји више проц.субј. на страни тужиоца
2. када приступи друга странка једној од странака током парнице
3. када током поступка на место странке, универзалном сукцесијом, ступи више проц.субј. (нпр наследници)
4. кад закон изричито предвиђа
-врсте супарничарства:
1) иницијално и накнадно
2) процесно и материјално (у зависности од тога да ли настаје процесном вољом тужиоца или независно од воље
странака; нпр. универзална сукцесија)
3) формално и материјално (према предмету спора и улогама у материјалноправном односу)
4) просто и јединствено (гледа се положај супарничара)
5) факултативно и нужнно (скоро увек је факултативно)
-ако тужилац не стекне услове да тужи више тужених, суд неће одбацити тужбу већ ће наредити раздвајање поступака
-формално, материјално, просто, јединствено и нужно видети у сл. питањима-

87. Материјално и формално супарничарство

-формално (неправо) супарничарство-
-супарничари нису повезани у погледу предмета спора нити стоје у једном материјалноправном односу
-смисао више субјеката на једној страни је само због процесне економије
-формално супарничарство могуће је ако су предмет спора захтеви исте врсте који се заснивају на битно истоврсном
чињеничном и правном односу
-допуштено је само ако је суд стварно и месно надл. за сваки тужбени захтев и сваког туженика у парници
-чак и ако су услови стечени, суд може раздзвојити поступке ако мисли да је целисходније
-''битно истоврсни чињенични и правни основ'' – сви извори облигација
-материјално (право) супарничарство-
-супарничари се налазе у односу који спада у диспозицију исте материјалне норме
-оно опстоји када:
1. постоји правна заједница више тужилаца или више тужених (нпр. сувласништво?)
2. права или обавезе произилазе из истог чињеничног и правног основа (нпр. накнада штете из истог животног
догађаја)
-правна заједница – мора бити у вези са предметом спора (солидарнин дужжници или повериоци, сувласници,
брачни другови...)
-могуће је само ако је исти суд стварно надл. за све супарничаре и захтеве, а за месну надл. важи атракција надл.

88. Просто и јединствено супарничарство

-просто супарничарство-
-учешће више тужилаца/тужених не мења њихов процесни пложај – сваки супарничар је самостална странка
-поента је да суд може другачије да одлучује према сваком супарничару
-свака предузета радња нема ни корисног ни штетног дејства у односу на остале супарничаре
-сваки може да се одрекне тужб.захт, призна т.з., повуче тужбу, одрекне правног лека...
-када прости супарничари предузимају радње чије је дејство противречно (нпр. признање и оспорвавање тужб.захт.),
суд о домашају таквих радњи одлучује на осн. своје слободне оцене доказа
-сваки супарничар може се саслушати као сведок само на околности које се тичу његове парнице
-суд може мериторно различито да одлучи у погледу сваког супарничара
-суд одлучује јединственом пресудом, различито према сваком супарничару
-формално супарничарство је увек просто супарничарство
-јединствено супарничарство-
-јада соир ниће да се реши само на једнак начин према свим супарничарима
-темељи се на природи односа или закону
-јединствени супарничари се сматрају јединственом странком
-може постојати из процесноправних и материјалноправних разлога и може се темељити и на закону
-постоји кад год то захтевају процесне или материјалне норме
-постојање идентитета спора је нужан (али не довољан) услов
-из процесних разлога:
1. када се правноснажност пресуде проширује и на лица која нису била странке у поступку (лица на која се
проширује дејство могу да се јаве као јединствени супарничари)
2. сви случајеви када се доноси преображајна пресуда (нпр. супарничарство брачних другова по тужби ЈТ за
поништај брака)
-материјалноправни разлози:
1. када у материјалном односу постоји више лица (саобавезници, саовлашћеници)
-што се тиче пасивног јединственог супарничарстваа, треба разликовати да ли је тужба управљена против саобвезника
недељиве или дељиве обавезе (код недељиве постоји јединствено супарничарство)
-на основу закона:
-у патернитетским и матернитетским споровима
-прописују ПЗ, ЗПД (тужба за престанак привр.др.), брачни спорови...
-дејства јединственог супарничарства-
-за разлику од простог, где се парница спаја из разлога проц.екон., код јединственог постоји само једна парница у
којој супарничари учествују као једна странка
-закон предвиђа два изузетка у погледу ограничења самосталности јединствених супарничара.
1. зак. креира фикцију да се предузета проц. радња протеже у дејству насве супарничаре кад је један супарничар
предузео радњу а остали пропустили да то учине
2. било који супарничар може предузети проц.радњу чије је предузимање везано за рок, када рок није истекао
према било ком супарничару

89. Нужно супарничарство

-јединствено супарничарство настало из материјалноправних разлога се назива нужним супарничарством
-закон предвиђа да се тужбом морају обзхватити сва лица која су учесници материјалноправног односа
-да ли и ко је учесник материјалноправног односа одређује материјално право (постоји код заједничког облигационог
или стварноправног овл. – заједничка својина, сусвојина)
-постоји и код подношења тужбе за утврђење и преображајне тужбе; битно је да материјалноправно овл. припада
већем броју лица одн. да се истиче према више лица
-специфичност: тужбени захтев се одбија као неоснован ако нису наведена сва лица које материјалноправна норма
одређује као учеснике материјалноправног односа (спорно је што је одабрано ово а не одбацивање тужбе као
недопуштене)
-суд о овоме води рачуна по сл. дужности, те би се на ово могло гледати као на проц.претпоставку
Услови за формално супарничарство? 1. предмет спора или обавезе исте врсте које се заснивају на битно
истоврсном чињеничном и правном основу и 2. да је суд стварно и месно надл. за сваки тужб. захтев и туженика у
поступку
2. Пример за материјално и пример за формално супарничарство? материјално: сувласници А и Б туже Ц и
захтевају утврђење права власништва на ствари; формално: А издао станове Б-у, Ц-у и Д-у у закуп, па их тужи све за
плаћање закупнине
Како знате да ли се ради о простом или јединственом супарничарству? Ако је формално сигурно је просто; код
јединственог суд може да реши спор само на једнак начин према свим супарничарима, а код простог за сваког
понаособ мериторно може одлучити
По ком принципу се води суд код јединственог супарничарства? Принцип најповољније радње

90. Припремно рочиште

-припремно рочиште је прво рочиште на коме странке предузимају и усмене парничне радње
-служи да се припреми рочиште за главну расправу
-на њему се доноси решење о временском оквиру парнице, његовим закључењем за странке настаје преклузија у
погледу могућности изношења новина
-припрема за гл.расправу врши се тако што суд утврђује да ли су испуњене претпоставке за мериторно одлучивање
(ако није урађено у претходном стадијуму), старасе да се дефинише и концентрише процесна грађа
-суд не заказује припр.рочиште ако:
1. оцени да није неопходно
2. код поступака који су хитни
3. кад закон изричито предвиђа (издавање платног налога, спорови мале вредности)
-заказивање-
-обавезно се заказује, сем у горњим случајевима
-суд заказује решењем које доставља странкама
-позив се мора доставити најкасније 8 дана пре рочишта
-заказује се највише 30 дана од дана кад је истекао рок за одговор на тужбу, односно од дана кад је туженом
достављена тужба
-у том року суд је дужан и да одржи припремно рочиште
-у позиву суд посебно упозорава странке да:
1. сачине предлог за временски оквир парнице
2. донесу на рочиште све исправе и предмете који служе као доказ
3. обавесте суд о промени адресе
-ток-
-не одлучује се мериторно, већ се стварају претпоставке за мериторно одлучивање
-отпочиње тако што тужилац излаже тужбу, па тужени одговор на тужбу, потом се расправља о проц. претпоставкама
-даљи ток је усмерен на расправу о предлозима и захтевима странака и чињеничним наводима
-чињенице се разврставају на оне о којима се доказивање изводи (спорне и битне) и оне о којима се доказивање не
изводи (неспорне, општепознате и сл.)
-одлуке суда на припр.роч.-
-суд доноси три врсте одлука:
1. оне које се тичу формалног и материјалног управљања парницом
2. оне које се тичу утврђења постојања проц. претпоставки
3. може мериторно окончати парницу (пресуда о главној ствари)
-пре него што је одговор на тужбу био обавезан, припр. рочиште је ималло много више значаја
-тужени једино може захтевати акторску кауцију на припр.роч.
-суд може и мериторно окончати спор закључењем судског поравнања, али не може донети контрадикторну пресуду
(она је ништава ако то уради)
-изостанак са припр. роч.-
-ако тужилац не дође, долази до фикције да је тужбу повукао и тиме се окончава поступак, сем ако тужени захтева да
се одржи рочиште – тад суд расправља само са туженим; исто важи и ако се тужени не појави
-ове последице наступају само ако су странке уредно и благовремено позване и упозорене на последице изостанка
-заказивање гл. расправе-
-на припремном рочишту суд заказује рочиште за главну расправу и доноси решење о временском оквиру парнице
-ово ради решењем
-рокови за припр.роч. важе и за заказивање рочишта за гл. расправу
-заказује рочиште за гл.расправу најкасније 30 дана од припремног рочишта (ако није одржано, 30 дана од одговора
на тужбу или протека рока за подношење одг. на тужбу)
-позив се доставља странкама, сведоцима и вештацима

91. Временски оквир парнице

-формално управљање парницом
-странке предлажу временски оквир (не морају), суд одлучује решењем – одлучује о броју рочишта, распореду
извођења парничних радњи и сл.
-одређује решењем, против којег није допуштена посебна жалба
-одређује број рочишта, распоред извођења доказа, распоред предузимања радњи....
-могуће су корекције:
1. кад се рочиште одложи (не дуже од 1/3 првобитног)
2. када тужилац објективно преиначи тужбу / тужени поднесе противтужбу
3. када допусти да странке изнесу нови проц. материјал након припр. рочишта
92. Главна расправа
-главна расправа је централни стадијум првостепеног парничног поступка
-у овој фази се одлучује о главној ствари, односно о меритуму
-странке усмено излажу своје захтеве, чињеничне тврдње и предлоге
-најзначајнији део главне расправе је доказни поступак, у коме се изводе докази и оцењују добијени резултати
-ГР треба да се одржи брзо и ефикасно, по правилу на једном рочишту, али чак и кад се одвија на неколико рочишта
она представља једну целину
-почиње анализом резултата са припремног рочишта, а тужба и одговор се не читају поново
-ток главне расправе-
-отвара председник већа/судија појединац – објављује шта је предмет расправљања, па утврђује да ли су дошла сва
позвана лица и ако нека нису, да ли су оправдали изостанак
-ГР руководи суд (председник већа); предузима различите парничне радње чија је сврха да се парница развија
-суд је дужан да се стара да се изнесу све битне чињенице и расправе спорне ствари
-парничне радње суда разликујемо:
1. формално руковођење ГР (пар.радње које утичу на временски развој ГР)
2. материјално руковођење ГР (уперено на расправљање о предмету спора)
-ради руковођења парницом суд доноси решења, којима није везан када се промене неке околности које се тичу
процесног градива (нпр. странка оспорава чињенице у одговору на тужбу, а касније их призна)
-суд на припремном рочишту одређује који ће се докази изводити на ГР, а на ГР доноси посебно решење о извођењу
сваког доказа понаособ (наводи која се спорна чињеница утврђује, којим доказним средством, у ком року)
-против решењња којима се руководи ГРом није дозвољена посебна жалба
-начин-
-формално и материјално руководи председник већа; има различита овлашћења на припр. рочишту и рочишту за ГР
-веће не руководи ГР, већ само врши контролну и корективну функцију
-председник већа испитује странке, даје им реч, руководи саслушањем сведока и вештака, стара се о одржавању реда
-председник већа може и ван рочишта да доноси одлуке о важним процесним питањима (решење о исправљању
поднеска, постављању привременог заступника, уредности пуномоћја...)
-председник већа је овлашћен да ван рочишта за ГР донесе и пресуду на основу признања/одрицања, а може
примити на записник поравнање
-расправљање-
-тежиште ГР је на расправљању странака и суда о захтевима странака и битним спорним чињеничним питањима,
процесним приговорима...
-у том расправљању суд има активну улогу и дужан је да странкама поставља питања, са циљем да прецизирају и
разјасне захтеве, да се прецизирају чињеничне тврдње, допуне наводе, прецизирају процесне предлоге ...
-суд руководи и доказним поступком – решењем усваја или одбија доказне предлоге странака (то су решења која се
тичу управљања парницом те суд може увек да га укине, допуни или измени; није дозвољена жалба)
-на ГР се конкретизују следећа начела: начело усмености, контрадикторности и равноправности странака
-ток ГР зависи од тога да ли је одржано припр. рочиште – ако јесте, тужба и одговор се не износе поново, већ
председник већа само упознаје веће са резултатима припр.рочишта
-ГР се закључује након доказног поступка, када је суд стекао уверење да је предмет довољно расправљен и да се о
њему може донети мериторна одлука
-саслушање-
-парнича радња којом суд материјално управља ГРом
-питања по правилу поставља председник већа, али то могу учинити и остали чланови већа
-и странка и пуномоћник могу непосредно да постављају питања сведоцима, вештацима и противној странци
-председник већа је дужан да забрани сугестибилна питања или питања која се не односе на предмет спора
-одлагање рочишта за гл. расправу-
-суд може одложити рочиште з ГР само када је то неопходно за извођење доказа или због спречености судије
-неиспуњење услова за ГР значи да постоји сметња за даље вођење поступка или би његово одржање имало за
последицу повреду неког важног проц. начела
-суд је дужан да одложи рочиште за ГР када прети повреда начела контрадикторности:
1. кад странке нису уредно позване или нису дошле а оправдале су изостанак
2. када тужилац преиначи тужбу на рочишту на коме тужени није био присутан
3. кад тужени подигне противтужбу
4. кад тужилац истакне прејудицијелни захтев за утврђење
 5. кад странка која не присуствује рочишту и заступа је пуномоћник треба лично да се изјасни о чињеницама
-суд је дужан да одложи рочиште и ако постоје сметње у погледу уредног заступања странака или ако примети да
парнично неспособна странка нема зак. заступника (одлаже рочиште и обавештава орг. старатељства)
-одлуку о одлагању доноси председник већа и одмах саопштава место и време наредног рочишта; против овог
решења није дозвољена жалба
-изостанак-
-оправдан изостанак једне од странака има за последицу одлагање рочишта
-ако није оправдан, повлачи штетне последице за странку која је изостала
-ако је изостала само једна, расправља се са присутном, а ако неоправдано изостану обе сматра се да је тужилац
повукао тужбу
-расправљање и одлучивање о процесним претпоставкама-
-у пракси судови одлучују о проц. приговорима тек у пресуди, заједно са гл. ствари
-странка је дужна да изјави проц.приговор чим је сазнала за проц. сметњу, а ако то не учини, преклудирана је
-ако суд усвоји процесни приговор, о томе доноси решење (о одбацивању тужбе или којим се оглашава
ненадлежним) против којег је могућа самостална жалба
-ако суд одбије процесни приговор, прави се разлика да ли је одлучивао о томе са главном ствари или одвојено (ако
је са гл. ствари, уноси у одлуку о гл. ствари, и нема посебне жалбе; ако је одвојено, може донети посебно решење или
одлуку унети у састав пресуде)
-окончање-
-окончава председник већа решењем, којим није везан (јер је парнична радња управљања парницом)
-моменат закључења ГР важан је јер:
1. ниједна странка не може износити нове чињенице и предлагати нове доказе
2. временске границе правноснажности пресуде везују се за чињенично стање утврђено до окончања ГР
3. странка не може да захтева искључење/изузеће судије
4. тужени не може да подигне противтужбу
5. тужилац не може да истакне прејудицијелни захтев за утврђење
6. странке не могу да истичу материјалноправне приговоре
-поновно отварање ГР-
-пошто суд није везан својим решењем, може је поново отворити, и након доношења пресуде, докле год суд не
постане везан њоме
-странке немају право да предлажу да се поново отвори ГР
-спајање парница ради заједничког расправљања-
-могуће је објективно спајање тужб.захтева када тужилац према туженом у једној тужби истиче више захтева
-могућа је и субјективна кумулација тужб.захт. (супарничарство)
-правило је да о сваком захтеву тече посебна парница
-да би суд могао да споји парнице, постоје следећи услови:
1. парнице морају бити пред истим судом
2. морају бити субјективно повезане (између истих странака)
-суд спаја парнице решењем; не мора судити исто веће у парницама
-ако доноси одлуку судија појединац, за све поступке треба да је предвиђено да суди судија појединац; ако је за један
појединац а други веће, одлуку доноси само веће
-циљ је заједничко расправљање и не утиче на вредност спора, а суд може (не мора) донети заједничку одлуку
-одвојено расправљање о појединим захтевима исте тужбе-
-суд може да одреди раздвајање парнице из разлога целисходности
-до овога може доћи код објективне кумулације тужбених захтева који су истакнути у истој тужби
-правило је да се раздвајају када постоји могућност доношења делимичне пресуде
-раздвајају се решењем које се тиче управљања поступком (није дозвољена жалба, суд није везан њиме)

93. Ток главне расправе

-отвара председник већа/судија појединац – објављује шта је предмет расправљања, па утврђује да ли су дошла сва
позвана лица и ако нека нису, да ли су оправдали изостанак
-ГР руководи суд (председник већа); предузима различите парничне радње чија је сврха да се парница развија
-суд је дужан да се стара да се изнесу све битне чињенице и расправе спорне ствари
-парничне радње суда разликујемо:
1. формално руковођење ГР (пар.радње које утичу на временски развој ГР)
 2. материјално руковођење ГР (уперено на расправљање о предмету спора)
-ради руковођења парницом суд доноси решења, којима није везан када се промене неке околности које се тичу
процесног градива (нпр. странка оспорава чињенице у одговору на тужбу, а касније их призна)
-суд на припремном рочишту одређује који ће се докази изводити на ГР, а на ГР доноси посебно решење о извођењу
сваког доказа понаособ (наводи која се спорна чињеница утврђује, којим доказним средством, у ком року)
-против решењња којима се руководи ГРом није дозвољена посебна жалба
-начин-
-формално и материјално руководи председник већа; има различита овлашћења на припр. рочишту и рочишту за ГР
-веће не руководи ГР, већ само врши контролну и корективну функцију
-председник већа испитује странке, даје им реч, руководи саслушањем сведока и вештака, стара се о одржавању реда
-председник већа може и ван рочишта да доноси одлуке о важним процесним питањима (решење о исправљању
поднеска, постављању привременог заступника, уредности пуномоћја...)
-председник већа је овлашћен да ван рочишта за ГР донесе и пресуду на основу признања/одрицања, а може
примити на записник поравнање
-расправљање-
-тежиште ГР је на расправљању странака и суда о захтевима странака и битним спорним чињеничним питањима,
процесним приговорима...
-у том расправљању суд има активну улогу и дужан је да странкама поставља питања, са циљем да прецизирају и
разјасне захтеве, да се прецизирају чињеничне тврдње, допуне наводе, прецизирају процесне предлоге ...
-суд руководи и доказним поступком – решењем усваја или одбија доказне предлоге странака (то су решења која се
тичу управљања парницом те суд може увек да га укине, допуни или измени; није дозвољена жалба)
-на ГР се конкретизују следећа начела: начело усмености, контрадикторности и равноправности странака
-ток ГР зависи од тога да ли је одржано припр. рочиште – ако јесте, тужба и одговор се не износе поново, већ
председник већа само упознаје веће са резултатима припр.рочишта
-ГР се закључује након доказног поступка, када је суд стекао уверење да је предмет довољно расправљен и да се о
њему може донети мериторна одлука
-саслушање-
-парнича радња којом суд материјално управља ГРом
-питања по правилу поставља председник већа, али то могу учинити и остали чланови већа
-и странка и пуномоћник могу непосредно да постављају питања сведоцима, вештацима и противној странци
-председник већа је дужан да забрани сугестибилна питања или питања која се не односе на предмет спора
-одлагање рочишта за гл. расправу-
-суд може одложити рочиште з ГР само када је то неопходно за извођење доказа или због спречености судије
-неиспуњење услова за ГР значи да постоји сметња за даље вођење поступка или би његово одржање имало за
последицу повреду неког важног проц. начела
-суд је дужан да одложи рочиште за ГР када прети повреда начела контрадикторности:
1. кад странке нису уредно позване или нису дошле а оправдале су изостанак
2. када тужилац преиначи тужбу на рочишту на коме тужени није био присутан
3. кад тужени подигне противтужбу
4. кад тужилац истакне прејудицијелни захтев за утврђење
5. кад странка која не присуствује рочишту и заступа је пуномоћник треба лично да се изјасни о чињеницама
-суд је дужан да одложи рочиште и ако постоје сметње у погледу уредног заступања странака или ако примети да
парнично неспособна странка нема зак. заступника (одлаже рочиште и обавештава орг. старатељства)
-одлуку о одлагању доноси председник већа и одмах саопштава место и време наредног рочишта; против овог
решења није дозвољена жалба
-изостанак-
-оправдан изостанак једне од странака има за последицу одлагање рочишта
-ако није оправдан, повлачи штетне последице за странку која је изостала
-ако је изостала само једна, расправља се са присутном, а ако неоправдано изостану обе сматра се да је тужилац
повукао тужбу
-расправљање и одлучивање о процесним претпоставкама-
-у пракси судови одлучују о проц. приговорима тек у пресуди, заједно са гл. ствари
-странка је дужна да изјави проц.приговор чим је сазнала за проц. сметњу, а ако то не учини, преклудирана је
-ако суд усвоји процесни приговор, о томе доноси решење (о одбацивању тужбе или којим се оглашава
ненадлежним) против којег је могућа самостална жалба
-ако суд одбије процесни приговор, прави се разлика да ли је одлучивао о томе са главном ствари или одвојено (ако
је са гл. ствари, уноси у одлуку о гл. ствари, и нема посебне жалбе; ако је одвојено, може донети посебно решење или
одлуку унети у састав пресуде)
-окончање-
-окончава председник већа решењем, којим није везан (јер је парнична радња управљања парницом)
-моменат закључења ГР важан је јер:
1. ниједна странка не може износити нове чињенице и предлагати нове доказе
2. временске границе правноснажности пресуде везују се за чињенично стање утврђено до окончања ГР
3. странка не може да захтева искључење/изузеће судије
4. тужени не може да подигне противтужбу
5. тужилац не може да истакне прејудицијелни захтев за утврђење
6. странке не могу да истичу материјалноправне приговоре
-поновно отварање ГР-
-пошто суд није везан својим решењем, може је поново отворити, и након доношења пресуде, докле год суд не
постане везан њоме
-странке немају право да предлажу да се поново отвори ГР

94. Јавност главне расправе

-суд одлучује о тужбеном захтеву на основу усменог, непосредног и јавног расправљања
-на рочишту за главну расправу (и осталим рочиштима) може присуствовати свако лице старије од 16 година (општа
јавност)
-суд може решењем (које образлаже) искључити општу јавност:
-ако то захтевају интереси националне безбедности, јавног реда и морала
-ради заштите интереса малолетника
-ради приватности учесника у поступку
-у брачним и породичним споровима општа јавност је потпуно искључена
-решење судија мора образложити и објавити
-може искључити јавност и када не може да обезбеди несметано одржавање главне расправе
-страначка јавност (странке, законски и статутарни заступници, пуномоћници и умешачи) се не може искључити са
рочишта за главну расправу; обухвата и трећа лица која имају оправдани интерес
-повреда је апсолутно битна одредба поступка ако је јавност искључена противно закону; другостепени суд не води
рачуна по сл. дужности
-објављивање пресуде-
-судија објављује пресуду невезано за искључење јавности са рочишта;
-може објавити само изреку ако и даље постоје разлози за искључење јавности

95. Руковођење главном расправом

96. Одржавање реда на главној расправи

97. Доказивање
-тужилац је дужан у тужби да наведе чињенице на којима заснива тужбени захтев и предложи доказе
-у одговору на тужбу тужени износи своје виђење о чињеницама и нуди доказе
-странке су дужне да обзнане сва доказна средства којима располажу, прикривање или порицање постојања доказа је
повреда права на правично суђење
-истинитост чињеничних тврдњи суд проверава у поступку доказивања, који обухвата низ парничних радњи суда и
странака
-појам доказ се користи у троструком смислу:
1. да означи парничну радњу странке која доказује (не)постојање чињенице
2. да означи доказно средство
3. да означи резултат доказовања
-важно је разликовати:
1. предмет доказивања (чињенице, конкретне чињенице – догађаји или стања)
2. доказно средство (људска радња или чињеница која пружа податке о истинитости неке чињенице)
3. доказна снагга (подобност средства доказивања да код судије створи уверење о истинитости)

98. Предмет доказивања

99. Чињенице које се не доказују

100. Случајеви у којима се не изводи доказивање о спорним чињеницама

101. Терет тврдње и терет доказивања

-суд сазнаје одлучујуће чињенице од странака, а ван њих може да утврђује само он које су од значаја за основаност
тужбеног захтева, у складу са расправном максимом
-ако одлучујуће чињенице међу странкама нису спорне, суд је дужан да их без расправљања узме у подлогу своје
одлуке
-терет тврдње-
-правила о терету тврдње се не примењују у поступцима у којима важи инквизиционо начело (јер тамо сам орган
сазнаје чињенице и утврђује их као (не)истините, а код расправног начела странке износе доказе и тврдње)
-правила о терету тврдње регулишу начин изношења чињеница (објективни терет тврдње) и поделу процесних терета
на странке у вези са дужношћу изношења чињеница у парници (субјективни терет тврдње)
-свака странка је дужна да пред суд изнесе све чињенице на којима заснива свој захтев и којима оспорава тврдње и
наводе противника
-закон предвиђа преклузију у изношењу новота након закључења припремног рочишта
-терет доказивања-
-некада се дешава да суд није сигуран која је чињенична тврдња тачна, односно одговара реалности, али и тада мора
мериторно решити спор
-ако чињенице не могу да се докажу, спор губи странка на којој лежи терет доказивања
-субјективни (формални) терет доказвиања-
-има улогу само у парничном поступку који лежи на расправном начелу
-одговара на питање које доказе је странка дужна да понуди суду у парници (дакле, пошто кад постоји расправно
начело суд не може по сл. дужности да изводи доказе, странке морају да их понуде)
-свака од странака је дужна да у тужби/одговору на тужбу понуди доказе за све чињеничне тврдње из којих изводи
свој захтев, односно на основу којих оспорава захтев противне стране
-суд не може предлагати доказе мимо предлога странака, може само затражити да их странке појасне, па тиме да их
подстакне на извођење неког доказа
-објективни терет доказивања (подела терета доказивања)-
-која од странака сноси ризик недоказаности неке од одлучујућих чињеница, односно на чију штету ће суд одлучити
ако није у стању да разјасни важне чињенице
-ово постоји и у истражном начелу
-закон у суштини регулише ситуацију која наступа када суд не може са сигурношћу да утврди постојање неке
чињенице
-подела објективног терета доказивања регулисана је ЗППом и материјалноправним нормама (нпр. штетник је дужан
да надокнади штету сем ако може да докаже да је настала без његове кривице; власник опасне ствари је дужан да
надокнади штету сем ако докаже да опасна ствар није узроковала штету)
-ако законом није уређена подела терета доказивања, свака странка носи терет доказивања у погледу оне чињенице
која улази у диспозицију материјалноправне норме која је за њу повољна
-првенствено погађа тужиоца (мора да докаже постојање чињеница на основу којих тражи правну последицу) и
туженог (мора да докаже постојање чињеница које спречавају настанак права тужиоца)
-ова правила важе и:
1. кад су предмет доказивања негативне чињенице – оном који тврди да чињенице не постоје је довољна та тврдња,
а противник доказује супротно стање – да чињеница заправо постоји
2. код доказивања (не)постојања процесних претпоставки – пада на странку која из тих чињеница изводи неко
процесноправно овлашћење (да доказује да она постоји)
3. странка која се позива на изузетак од правила сноси терет доказивања за постојање чињеница на којима се
изузетак заснива
-законске претпоставке:
-терет доказивања лежи на оној странци којој законска претпоставка иде у корист
-противник може поднети противдоказ који је усмерен на обарање основа претпоставке, односно доказ о
противном који је усмерен на обарање тачности претпоставке1
-обрт терета доказивања-
-најчешћи облик злоуптребе проценсних права у доказном поступку се односи на осујећење доказа – странка на којој
није субјективни терет доказивања својим (не)чињењем онемогући употребу неког доказног средства
-тада се на њу преноси (обрће) терет доказивања
-правила о обрту терета су посебно садржана у неким законима која штите основна права чпвека, од дескриминације
и сл – тада је довољно да тужилац учини вероватним постојање повреде правом заштићеног добра (нпр.
дискриминација на раду – тужилац само треба да учини вероватним, док послодавац мора да доказује да до
дискриминације није дошло)
Шта је терет тврдње, а шта терет доказивања?
Терет тврдње – свака странка је дужна да изнесе чињенице на којима заснива своје захтеве; ради се о терету
изношења чињеница (тужиалц износи чињенице везане за свој захтев, а тужени чињенице на којима оспорава
тужиочев захтев)
Терет доказивања – примењује се када суд није стекао довољно уверење о изнетим чињеницама, па се поставља
питање ко сноси ризик недоказане чињенице; субјективни терет (ко износи чињеницу) каже да је свака странка
дужна да изнесе чињенице на којима заснива своје право, односно оспорава туђе и да докаже то; објективни терет
(која странка сноси ризик недоказане чињенице) – на чију штету ће ићи ако нека чињеница није утврђена – на
штету онога ко није доказао (ако сам ја тужилац и тврдим да је постојао уговор о зајму, ја морам то да докажем)

102. Извођење доказа

-доказни поступак у ужем смислу обухвата скуп правила о парничним радњама странака и суда којим се уређује начин
на који се изводе доказе

1
нпр. претпоставка је да је муж мајке отац детета; он може да противдоказом обара основ претпоставке (нису били у
браку док је била трудна и кад се дете родило) или доказом о противном да каже да једноставно није отац детета
(дајући ДНК анализу)
-почива на диспозиционој и расправној максими и начелу обостраног саслушања; истражна максима важи за неке
парничне поступке као што су брачни и породични спорови
-странка на коју пада терет доказивања дужна је да предујми трошкове ако је суд одредио да се изведу по сл.
дужности
-суд по сл. дужности може само да нареди да треће лице (или странка) поднесе исправу коју је иначе дужно да
поднесе по самом закону
-предлагање доказа-
-се врши у:
-тужби
-одговору на тужбу
-реплици и дуплици
-на припремном рочишту
-изузетно до закључења гл. расправе, ако суд допусти (када је истакнут прејудицијелни захтев за утврђење,
противтужба или је тужба преиначена)
-странке одређују чињенице које се доказују и доказна средства којима се доказују
-тужилац мора предложити доказе у тужби, а тужени у одговору на тужбу (у супротном се тужба или одг. на тужбу
може одбацити као неуредна)
-на рочишту за гл. расправу могу предлагаити доказе само ако учине вероватним да нису раније могле предложити не
својом кривицом
-улога суда-
-о предлогу странака за извођење доказа одлучује суд; већ на припремном рочишту одређује који ће се докази
извести на гл. расправи и одређује временски оквир
-суд је дужан и да о извођењу сваког појединачног доказа на гл. расправи донесе решење
-то решење је решење о материјалном управљању парнице, те не везује суд и није допуштена посебна жалба
-решење којим одбија извођење доказа суд мора образложити
-суд одбија извођење доказа ако:
-чињеница није битна за одлуку
-доказ није битан или погодан за сазнавање истинитости чињенице
-када постоји забрана употребе доказног средства
-када доказни предлог не садржи тему доказивања (предлагач не наведе чињеницу о којој треба извести доказ)
-суд је дужан да одреди извођење свих доказа из којих може известисазнање о истинитости спорних и важних
чињеница
-докази до којих се дошло на недозвољен начин-
-повредом неке материјалноправне норме (нпр. тајност преписке, неовлашћено прислушкивање и снимање..)
-суд је дужан да одбије извођење доказног средства до којег се дошло на недозвољени начин
-рочиште за извођење доказа-
-изводе се на главној расправи, а може и пред замољеним судом
-неограничено важи начело контрадикторности и страначке јавности (странке морају бити обавештене о сваком
рочишту за извођење доказа, да разгледају доказни предмет и сл)
-начело концентрације процесне грађе – битно да се сви докази изведу на једном рочишту
-од принципа непосредности се одступа у корист начела економичности поступка, акада се извођење појединих
доказа поверава замољеном суду (о томе суд одлучује решењем на које није допуштена посебна жалба)
-модерна решења допуштају могућност расправљања и извођења доказа путем видео комуникација

103. Оцена доказа

-доказни поступак се окончава тако што суд врши оцену доказа – утврђује да ли резултат изведених докзних средстава
оправдава да нека чињеница може да се сматра истинитом или не
-начело слободне оцене доказа-
-суд одлучује по свом уверењу које ће чињенице сматрати као доказне, а уверење стиче на основу савесне и
брижљиве оцене сваког доказа понаособ, свих доказа заједно и на основу резултата читавог поступка
-суд је дужан да у образложењу одлуке наведе на основу чега је стекао уверење о истинитости чињеница; ако то не
уради, то је апсолутно битна повреда правила парничног поступка
-разликовати од овога слободу оцену суда, по којој суд слободно предузима поједине парничне радње или доноси
појединачне акте
104. Обезбеђење доказа
-постоји могућност да странке предложе извођење доказа и пре него што поступак почне или након што се парница
оконча (ако је неопходно у поступку по правним лековима), јер некада постоји опасност да одређени доказ неће моћи
касније да се изведе (да пропадне исправа, умре сведок и сл.)
-поента је да се поједини докази изведу ван парнице
-по правној природи, поступак за обезбеђење доказа је ванпарнични поступак и најсличнији је поступку за
привремене мере
-предлог-
-покреће се искључиво по образложеном предлогу странке
-не може се тражити једино саслушање странака пре почетка парнице
-странка мора учинити вероватним да постоји оправдана бојазан да доказ неће моћи касније да се изведе
-надлежност суда-
-ако је парница почела – пред судом пред којим тече
-ако је пре почетка парнице – првостепени суд на чијој се територији налази ствар коју треба погледати/лице које
треба саслушати
-поступак-
-постуапк је хитан те се одступа од начела контрадикторности:
-суд није дужан да достави противнику предлог о обезбеђењу доказа
-није дужан ни да достави решење о обезбеђењу доказа ако то налаже хитност
-може без претходног оглашавања да противнику постави привременог заступника ако је он непознат
-против решења којим се усваја предлог није дозвољена жалба, а против реш. којим се одбија јесте
-суд је дужан да противну странку извести о доказима који су изведени, без одлагања
-уколико је ипак могуће извести те доказе и у току поступка, требало би извођење поновити

105. Увиђај

106. Исправа

107. Сведок
-је физичко лице које пред судом исказује о чињеницама које је чулно опазило
-он се разликује од вештака јер само износи своје субјективно опажање о чињеницама
-способност за сведочење-
-не може да буде:
1. странка у поступку
2. судија који поступа у парници
-сви остали могу, укључујући и пуномоћника странке
-само мора да буде способан да опажа чињенице и да их исказује (не тражи се ни пословна, парнична способност, ни
узраст одређени)
-дужности и права-
-дужности:
1. да се одазове позиву (у супротном може добити новчану казну и бити принудно приведен, могућа жалба)
2. да говори истину
3. да говори све што му је познато
4. да одговара на питања суда и странака
-лажно сведочење је кривично дело; не може одбити да одговара на нека питања сем ако законом није ослобођен те
дужности
-ограничења-
-забрана саслушања сведока:
-забрањено је саслушавати лица која би својим исказом повредила дужност чувања тајне
 -престаје ако надл. орган ослободи сведока од чувања тајне
-право на ускраћивање сведочења имају:
1. пуномоћници странака (о чињеницама које им је странка поверила као пуномоћнику)
2. верски исповедници (о чињеницама које им је странка поверила)
3. адвокати, лекари, нотари (о чињеницама које су сазнали у вршењу своје професије); суд може ослободити
јавног бележника обавезе чувања тајне на његов захтев само ако је странка умрла или њена изјава не може да се
добије (не важи за адвокате)
-право на ускраћивање одговора на поједина питања:
-ако би тиме изложили тешкој срамоти, знатној имовинској штети или кривичном гоњењу себе или блиско лице
-суд је дужан сведока да упозори на ово право
-сведок не може да ускрати сведочење на опасност о имовинској штети ако
1. је присуствовао закључењу пр. посла као сведок
2. ако је правни претходник или заступник једне од странака
3. ако се чињенице тичу имовинских односа условљених (ван)брачном везом
4. око чињеница које се тичу рођења, смрти или склапања брака
-поступак-
-покреће странка, мора предложити да се одређено лице саслуша као сведок, навести име презиме занимање и
боравиште, те да назначи о чему треба да буде саслушан
-суд доставља писмени позив
-саслушање сведока-
-исказује пред судом, у судској згради, на рочишту за главу расправу (може и у свом стану ако је болестан, стар..)
-сведоци се саслушавају појединачно, без присуства осталих сведока; ако не могу да комуницирају имају тумача или
преводиоца
-након излагања судија испитује сведока, па онда и странке
-ако се искази сведока не подударају, судија може да суочава сведоке
-право на наканду трошкова-
-сведок има право на путне трошкове, изгубљену зараду, трошкове исхране...
-мора сам захтевати накнаду трошкова, а о том праву га обавештава суд
-суд доноси решење о накнади трошкова
-оцена исказа сведока-
-по слободном судијском уверењу, може користити објективни (начин излагања, редослед, структура..) и субективни
(лична својства сведока, да ли је неко могао да има утицај, какав је интерес сведока..) критеријум
-ако је сведок ускратио одговор, не би требало уопште да се цени то приликом оцене доказа
-писана изјава сведока-
-треба разликовати од изођења доказа путем сведока који казује своје знање о чињеницама искључиво усмено
-ЗПП није ово класификовао као посебно или ново доказно средство, већ су одредбе смештене у извођење доказа
путем сведочења
-овде се ипак не ради о сведочењу, већ о читању и тумачењу писане изјаве лица
-саслушање сведока изводи се непосредно, на рочишту:
-суд може одредити по сл. дужности да се доказ изводи читањем писане изјаве сведока, тек када није могуће чекати
да се одређено лице саслуша; може и путем видео линка

108. Вештак
-вештак је лице које располаже стручним (неправничким) знањем
-суд цени налаз и мишљење вештака сасвим слободно
-за вештаке важе иста правила о искључењу и изузећу као за судије
-може бити: помоћник суда, доказно средство или технички саветник странке
-способност бити вештак-
-може бити физичко или пранво лице, да испуњава услове за упис у Регистар судских вештака
-поступак избора вештака-
-може учитнити већ тужилац, да налаз и мишљење вештака приложи као доказ уз тужбу
-суд је обавезан да мишљење и налаз вештака достави супротној страни на изјашњавање
-тужени такође може у одговору на тужбу (а најкасније до закључења припр. рочишта) да именује вештака; тај вештак
има 30 + 30 дана (од достављања тужбе до одговора, те од одговора до припремног рочишта)
-одређење вештака-
-одређује га суд у складу са споразумом странака
-предлог за вештачење се даје најкасније до краја припремног рочишта
-странка сама предлаже суду вештака са листе сталних судских вештака, предмет и обим вештачења, а друга странка
може да се изјасни о таквом предлогу
-ако странке нису сагласне о томе ко треба да буде вештак, о томе одлучује суд (а може их одредити и више ако је
вештачење сложено)
-суд одређује вештачење решењем, на које није дозвољена жалба
-рок за израду је 60 дана и непродужив је (много је кратак рок, резултира лошим налазом)
-суд може одредити вештачење по сл. дужности само ако је то изричито прописано законом, а неће то урадити ако су
странке пропустиле да на време предложе вештачење
-дужност вештака-
-лице које је у решењу суда одређено као вештак је дужно да вештачи (изостанак повлачи репресивне мере према
вештаку и дужан је да накнади штету странкама)
-има обавезу да се одазове позиву суда и да достави налаз и мишљење
-ако вештак не достави налаз и мишљење у року, суд ће на предлог странке одредити другог вештака
-вештак може да се ослободи дужности вештачења (разлози су исти као за сведоке који могу да ускрате сведочење
или одговор на поједино питање, а може и други оправдани разлог)
-може ангажовати помоћнике, али не сме поверити дужност вештачења трећем лицу
-одговара за штету израдом нетачног налаза или мишљења (деликтне природе)
-извођење доказа-
-сачињава писмено и образлаже
-мора доставити суду најкасније 15 дана пред рочиште, а суд доставља странкама најкасније 8 дана пред рочиште
-извођење доказа вештачењем подразумева и саслуање вештака на гл. расправи (ако се то не уради, пресуда је
ништава)
-ако је налаз вештаака непотпун, суд му налаже да га допуни/исправи и оставља му рок за поновно достављање (ово
ради решењем, на које није дозвољена жалба)
-примедбе на налаз и мишљење вештака-
-свака странка има право да стави примедбе на налаз и мишљење; морају прво најавити истицање приговора, па им
суд даје рок за израду писменог приговора
-у ту сврху странка може ангажовати техничког саветника (коме странке могу постављати питања везано за налаз)
-суд би морао да одобри извођење оваквог доказа (техничког саветника) решењем
-техн. саветник није заступник странке, нити може у њено име да предузима радње
-саслушање вештака-
-он кратко на рочишту за гл. расправу усмено износи свој налаз и мишљење и одговара на питања суда и странака
-оцена доказа-
-суд је дужан да налаз и мишљење цени слободно, у оквиру правила о слободној оцени доказа
-право на накнаду трошкова и награду-
-вештак има право на накнаду трошкова, изгубљену зараду, трошкове вештачења и награду за вештачење

109. Саслушање странака

-ово је најнепоузданије доказно средство, где странке исказују о битним чињеницама
-саслушавају се као и сведоци, те се на њих супсидијарно примењују одредбе о сведоцима
-не треба мешати са информативним саслушањем странака, кад оне разјашњавају своје наводе и предлоге
-странка се може саслушати и када је парнично неспособна, требају јој својства као за сведока
-ово се ради само на предлог странака
-из начела равноправности и обостраног саслушања, требало би обе странке да се саслушавају, са изузецима:
1. када се суд уверио да једној странци нису познате спорне чињенице
2. када саслушање једне странке није могуће
3.када странка ускрати давање исказа или се не одазове позиву суда
4. кад једна странка умре у току поступка
-суд саслушава странке, а за парнично неспособне ако саслушање није могуће онда зак. заступника
-позив суд доставља лично, али странка није дужна да исказује, те суд не може применити мере принуде као код
сведока (када може да нареди принудно довођење и новчану казну)
-странка се може саслушати и путем видео линка
110. Прекид и застој парничног поступка
-ПРЕКИД-
-поступак се прекида ex lege или по одлуци суда
-ex lege се прекида ако нестане нека од процесних претпоставки или наступи фактичка немогућност вођења поступка:
1. смрт странке
2. губитак парничне способности странке
3. смрт зак. узаступника странке или ипрестанак његовог овлашћења
4. престанак правног лица (или забрана рада)
5. наступање правних последица отварања стечаја или ликвидације
6. фактичка немогућност – стање рата и друге ванредне околности
-по одлуци суда:
1. кад одлучи да не решава сам о претходном питању
2. ако странка не може фактички да приступи суду услед ванредних околности
-посебности постоје кад странка изгуби парничну способност – ако има пуномоћника, он може предузимати радње
које не трпе одлагање
-суд прекида поступак решењем (ако је основ по којем се прекида екс леге, онда је решење декларативно, ако је по
одлуци суда онда је конститутивно); дозвољена је посебна жалба
-дејство прекида-
1) суд не може да предузима никакве процесне радње од момента правноснажности решења о прекиду
-заказана рочишта се не могу одржати
-суд не може заказати нова рочишта
-суд може донети одлуку ако је до прекида дошло након закључења гл. расправе
-забрана се односи и на странке, али релативно – оне предузимају парничне радње, али њихово дејство почиње
тек кад се поступак настави; могу предузимати радње управљене на прекид поступка, односно његов наставак
2) прекид тока рокова за извршење парничних радњи
-рок почиње изнова да тече, од кад је странци достављено решење о прекиду
-постоји разлика када је разлог за прекид на страни само једне и на страни обе странке; ако је само на једној,
рокови не теку само према њој, али теку према супротној страни
-наставак поступка-
-суд је дужан да по сл. дужности настави поступак када престану разлози за прекид
-по захтеву странке се поступак наставља кад престану ванредне околности на основу којих је суд сам одредио прекид
поступка (када услед тих околности странка не може фактички приступити суду)
-ако се радило о смрти странке, наставља се кад наследници, зак.заст. или пр. следбеници преузму поступак
-кад је прекинуто због претходног питања, суд по сл. дужности наставља поступак кад је о претх.питању правноснажно
одлучено
-ЗАСТОЈ-
-може се застати са поступком само кад је изричито предвиђено Законом, а не из разлога целисходности као што
може код прекида
-разлози су садржани у ЗППу и још неким материјалним законима:
1. ако је надл. суд првог степена поднео захтев за делегацију надлежности
2. када судија сматра да постоје разлози за његово изузеће
3. када суд обезбеђује уредно заступање парнично неспособне странке
4. када по жалби одлучује о решењу којим је усвојен предлог за враћање у пређашње стање
5. кад ВКС решава спорно правно питање
6. када ЈТ ступа у парницу као умешач
7. када суд донесе решење којим није допустио закључење судског поравнања
8. када странке у току парнице покрену поступак медијације
9. до правноснажности међупресуде
10. када суд одлаже доношење пресуде због пропуштања, како би прикупио потребна обавештења
11. када суд или странка покрену иницијативу за оцену уставности/законитости општег акта пред Уставним судом
12. кад се процесне радње предузимају у иностранству
-за разлику од прекида, овде увек долази до застоја ex officio
-суд у решењу наводи и време за које застаје са поступком, а наставља га по сл. дужности
 ПРЕКИД ЗАСТОЈ
може из наведених разлога и због целисходности само из законом наведених разлога
може ex officio и по предлогу странке може само ex officio
наставља се ex officio и по предлогу странке наставља се само ex officio
наставља се када прођу разлози суд у решењу наводи време за које се застаје са
поступком

111. Окончање парничног поступка

-постуапк пред првостепеним судом може се окончати на три начина:
1) доношењем пресуде
-кад суд сматра да је на осн. доказног поступка предмет довољно расправљен, доноси решење којим закључује гл.
расправу и доноси пресуду којом мериторно одлучује о тужбеном захтеву
-суд није везан решењем којим закључује гл. расправу, већ у току доношења одлуке може поново да је отвори
2) доношењем решења
-кад суд утврди да не постоје претпоставке за мериторно одлучивање о тужб. захтеву
-првенствено се односи на решење о одбацивању тужбе због непостојања проц. ретпоставки и решење којим се
суд оглашава ненадлежним јер поступак треба спровести по правилима ванпарничног поступка
-у два случаја може одлучивати решењем мериторно о захтеву:
1. кад издаје платни налог
2. у поступку за сметање државине
3) вољом странака (диспозиција странака)
1. повлачењем тужбе
2. закључењем судског поравнања
3. споразум странака у поступку медијације
-дејства окончања поступка-
-само неки видови окончања поступка доводе и до окончања парнице
-парница се окончава:
1. судским поравнањем
2. повлачењем тужбе
3. решењем којим се тужба одбацује
-ако је суд пресудом или решењем мериторно решио спор, парница се не гаси, већ се протеже на поступак по
редовним правним лековима, односно престаје да тече кад наступи правноснажност одлуке
-престанком парнице не престаје ток парничног поступка – ако се одлука побија ванредним правним средствима,
парнични поступак тече до њиховог окончања, престаје тек када одлука суда постане неопозива, односно када више
не може да се побија ниједним правним средством

112. Окончање парничног поступка вољом странака

-услед начела диспозиције, странке могу окончати поступак својом вољом, и то:
1. повлачење тужбе
-тражи се сагласност туженог од момента кад се упустио у расправљање о тужб. захтеву
-не резултира пресудом (може тужилац поново да покрене поступак, са истим туженим и истим предметом спора)
већ решењем
2. судско поравнање
-има дејство материјалноправног уговора, који окончава парницу и има дејство извршне исправе (ако тужени не
изврши добровољно обавезу из поравнања, тужилац не мора поново покретати парницу)
3. споразум странака у поступку медијације
-суд може доносити различите пресуде на основу диспозитивних радњи странака:
1. пресуда на основу пропуштања
2. пресуда због изостанка

113. Судско поравнање

-судско поравнање је уговор између парничних странака о предмету спора који је закључен пред судом и којим се
парница окончава
-ово је начин да странке саме, у складу са начелом диспозиције, окончају парницу
-има велике предности у односу на парничење: психолошки (нема победника/губитника), странке могу да уреде
односе ван граница предмета спора, странке могу бити и трећа лица
-разликовати вансудско поравнање, које је материјалноправни уговор, не производи дејство правноснажности и нема
својство извршне исправе, у парници се истиче као материјални приговор
-дејство судског поравнања-
1) изједначава се са правноснажном судском пресудом
-између странака престаје да тече парница (јер недостаје правни интерес за наставак)
-евентуална нова тужба ће бити одбачена јер се ствар сматра пресуђеном
-не производи дејство материјалне правноснажности (оно је негативна проц. претпоставка за вођење ПП)
2) има својство извршне исправе
-на основу њега се, под условом да је протекао парциони рок, може донети решење о извршењу
-услов за извршност је да је потраживање из судског поравнања доспело – доказује се записником о закљученом
поравнању или јавном или по закону овереном исправом
3) има материјалноправно дејство
-њиме се уређују правни односи између странака
-закључење судског поравнања-
-процесна легитимација и моменат-
-учесници: странке и сва остала трећа лица у парници (нпр. умешач)
-могу закључити и у корист трећег лица (које је заправо само титулар извршног наслова)
-моменат: у току целог поступка, пре правноснажног окончања; могу и након доношења првостепене пресуде (суд
доноси решење којим оглашава пресуду без дејства и обуставља ПП)
-може се закључити пред:
1. по праивлу првостепеним судом
2. другостепеним ако одлучује на расправи, и тада прима поравнање на записник, оглашава првостепену
пресуду без дејства, одбацује тужбу
3. поступку по ванредним правним лековима, али се тада не дира у дејства правноснажне судске пресуде
4. замољеним судом
-предмет-
-поравнање се закључује о предмету спора, али се може односити и на друге обавезе и чинидбе
-странке саме одређују садржину судског поравнања, имајући у виду законска ограничења
-редован предмет поравнања су и трошкови његовог закључења (у супротном се примењују правила ЗПП о
сношењу трошкова)
-странке се могу поравнати и о делу тужбеног захтева, односно о једном од више тужб. захтева (у осталом делу се
парница наставља)
-поравнање се не може закључити у парницама које почивају претежно на начелима официозности и
инквизиционом начелу (брачни, матернитетски/патернитетски, антимонополски спорови...)
-не може се закључити о стварима за које нису надлежни редовни судови или које се решавају у ванпарничном
поступку
-битни елементи-
1. закључење уговора о предмету спора (споразум странака о поравнању)
2. уношење споразума у записник суда и његово читање
3. потпис странака на том записнику (ако не потпишу, поравнање остаје на снаи као уговор материјалног права)
-консенс странака-
-неопходно је да постоји одступање у процесној позицији странака
-нема међусобног попуштања ни судског поравнања ако се тужилац обавеже да повуче тужбу и сноси све
трошкове поступка
-поента је да свака странка мора мало да одступи
-поступак закључења-
-активну улогу има и суд, који је дужан да у току поступка укаже стракама на могућност судског поравнања и да им
помогне да закључе поравнање (али не може да их притиска да оду на поравнање)
-повреда ове дужности није санкционисања – није повреда правила поступка ако их не обавести о овој могућности
-ако суд види да не постоје услови за поравнање, одбиће закључење поравнања решењем, против којег је
допуштена посебна жалба
-услови за закључење судског поравнања-
1. надлежност суда (апсолутна надл. редовног суда, директна међународна надл., стварна надл.)
2. страначка и парнична способност
3. непостојање правноснажно пресуђене ствари или већ закљученог поравнања
4. постојање парничног поступка (не и литиспенденције)
-правна природа-
-двострука правна природа: владајуће схватање; истовремено је и уговор материјалног права и парнична радња
странака; пуноважно настаје само када је пуноважан и материјалноправни споразум и кад су испуњени сви процесни
услови
-двострука функционалност: одваја материјалноправне и процесне елементе и функције парничних радњи, па судско
поравнање посматра изоловано; процесноправна дејства се одређују према процесном праву, а материјалноправна
према материјалном; ништавост процесног аспекта не повлачи ништавост материјалноправног као у претходном
схватању
-ЗПП: комбинује материјалноправне и процесне елементе приликом закључења и доделом дејстава судском
поравнању; оно је негативна процесна сметња за даље вођење поступка, повреда овог правила повлачи ниптавост
судске одлуке; једино средство за побијање је тужба за поништај; ЗПП стоји на теорији двоструке правне природе
-побијање судског поравнања
-нерешено питање у ГПП, због хибридне правне природе
-ЗПП предвиђа да се може побијати само тужбом
-за ништавост се предвиђа само један разлог: ако је закључено у погледу захтева којим странке не могу располагати
(нпр. супротно начелу савесности и поштења)
-пошто је јединствени уговор (материјалноправни уговор са процесним дејствима), на поништај се примењују
правила за ништаве уговоре који су противни принудним прописима (а ту спадају и норме ЗП које регулишу процесне
претпоставке, форму и начин закључења)
-ако се поравнање поништи, поступак се наставља
Два најважнија дејства? Изједначава се са правноснажном судском пресудом (парница престаје, поравнање не
производи дејство материјалне правноснажности) и дејство извршне исправе (на осн. које се може донети решење
о извршењу, услов је да је потраживање из поравнања доспело)
Овлашћења суда? Суд је дужан да странке обавести о могућности поравнања, он помаже у поравнању, може
одбити закључење поравнања решењем, на које је дозвољена жалба
Када одбија? када не постоје услови за поравнање – надлежност (апсолутна, стварна и међународна), парнична и
страначка способност, непостојање правноснажно пресуђене ствари, постојање парничног поступка; не може се
закључити у поступцима у којима важи начело официјалности и инквизиције (брачни, антимонополски..); не може
ако није надлежан редовни суд, не може кад се решава у ванпарничном поступку..
Ако се закључи у другом степену, шта се дешава? другостепени суд прима поравнање на записник, оглашава да је
првостепена пресуда без дејства и одбацује тужбу јер је парница окончана
О чему се закључује поравнање, шта је предмет? Предмет поравнања је предмет спора, али могу бити и другге
обавезе и чинидбе; редовно је предмет и трошкови поступка; не може бити само оно што је законом ограничено

114. Пресуда (појам и садржина)

-пресуда је одлука којом суд мериторно одлучује о тужбеном захтеву и осталим тражењима странака
-она је појединачни правни акт који садржи обавезу и заповест странкама за њихово будуће понашање у конкретном
правном односу
-пресудом се одлучује о:
-тужбеном захтеву
-противтужби
-прејудицијелној тужби за утврђење
-приговору компензације
-о трошковима поступка се не одлучује пресудом већ решењем (које се напада жалбом на решење), али се у пракси
доноси у форми и оквирима судске пресуде
-суд је дужан да писмено изради пресуду у року од 8 дана од доношења (у сложенијим стварима 15 дана); рок је
инструктиван
-оригинал потписује председник већа, а странкама се доставља писмени препис пресуде (отправак) са поуком о праву
на изјављивање правног лека
-садржина-
1) увод
1. назначење да се изриче у име народа
2. назив суда
 3. име и презиме председника суда и чланова већа
4. име и презиме, пребивалиште/боравиште/седиште странака и њихових заступника и пуномоћника
5. вредност предмета спора
6. кратко означење предмета спора
7. дан закључења главне расправе
8. назначење странака, заступника и пуномоћника који су тој расправи присуствовали
9. дан када је пресуда донета и објављена
2) изрека
1. одлука о усвајању/одбијању тужбеног и противтужбеног захтева
2. одлука о приговору компензације
3. одлука о прејудицијелним захтевима за утврђење
4. решење о трошковима поступка (ово је решење, не сама пресуда, напада се жалбом на решење!)
5. решење о одбијању процесноправних приговора ако је суд нашао да нису основани
3) образложење
1. захтеви које су странке износиле током поступка
2. чињенични наводи странака на којима су заснивале захтеве
3. докази чије су извођење странке предложиле
4. одлука суда о процесноправним приговорима и разлог за одбијање
5. одлуке о прејудицијелним питањима и разлоге којима се водио при одлучивању
4) датум доношења, потпис председника већа и поука о правноом леку
-значајан део образложења одлази на утврђење чињеничног стања, а грешке у овом делу су најчешћи разлог за
изјављивање жалбе против пресуде; овде се износе разлози због којих се суд уверио у истинитост неких тврдњи
-последњи део образложења се односи на примену материјалноправне норме на чињенично стњае, односно на
правну оцену
-у скраћеном облику се образлажу пресуде због пропуштања, на основу одрицања и признања;
-не мора уопште да се образлаже ако су се странке одрекле права на улагање правног лека
Која решења могу стећи правноснажност? Она којима се мериторно окончава спор
Када пресуда постаје правноснажна? Правноснажна постаје кад више нема могућности контроле у вишој инстанци
Када не постоји могућност улагања редовних правних лекова? формална правноснажност

115. Доношење и објављивање пресуде

116. Писмена израда пресуде

117. Исправљање пресуде

118. Делимична пресуда

-суд по правилу одлучује потпуном пресудом, али се може десити у парници да је један део захтева, или један од
више захтева постао зрео да се о њему одлучи, те суд може (а не мора) о њему одлучивати делимичном пресудом
-смисао је да се одлука донесе з разумном року (економичност поступка) – суд без одлагања одлучава о захтеву (или
делу захтева) који је сазрео за одлучивање или постао неспоран (странка призна/одрекне се дела захтева нпр)
-делимична пресуда се процесно осамостаљује у односу на остале захтеве; она је коначна и има самосталну правну
судбину, у погледу правних лекова и извршења
-претпоставке за доношење-
-може се донети само ако постоји могућност да суд тачно и прецизно квантитативно подели процесну грађу, односно
да не постоји могућност да дође до контрадикторности између делимичне и коначне пресуде
-посебна тешкоћа постоји ако сви захтеви почивају на истом животном догађају, тада треба избегавати доношење
делимичне пресуде, већ прво треба да се одлучи о правном основу тужбеног захтева (међупресуда)
-доношење делимичне пресуде је могуће:
1. кад је истакнут један тужбени захтев који је квантитативно дељив
2. када постоји објективно кумулативно спајање тужбених захтева
3. у случају простог супарничарства
4. у случају тужбе и противтужбе (за једно од та два)
5. у случају тужбе и компензационог приговора (ако је тужбени захтев сарзео за одл)
6. ако су парнице спојене ради заједничког расправљања и одлучивања
7. ако дође до признања/одрицања од дела тужбеног захтева (само ако странка то захтева)
-поступак-
-делимична оцена се доноси по дискреционој одлуци суда, који утврује да ли су се стекли услови за делимичну
пресуду и да ли су захтеви сазрели за одлучивање
-суд је дужан да донесе делимичну пресуду кад се ради о одрицању/признању дела тужб. захтева, односно
делимичном повлачењу тужбе, ако странка то захтева
-суд не одлучује о трошковима спора делимичном пресудом, већ се обрачунавају и расподељују према коначном
исходу парнице
Разлика делимичне пресуде и међупресуде? Међупресудом се одлучује о основу тужбеног захтева, нема
материјалну правноснажност а делимичном се одлучује о делу тужбеног захтева (или једном од више тужб.захт.)
Да ли суд мора да донесе делимичну пресуду? Може а не мора, сем кад странка која се одрекла/признала део
тужбеног захтева (односно тужилац који је делимично повукао тужбу) то захтева, тада мора

119. Међупресуда
-врста делимичне пресуде, јер се њоме не одлучује о целокупном тужбеном захтеву
-за разлику од делимичне пресуде код које се процесни материјал цепа квантитативно, код међупресуде се тужбени
захтев дели на његов правни основ и висину
-ако тужени оспори тужбени захтев по основу и висини, суд може из разлога целисходности донети међупресуду
-услови:
1. да је тужб. захтев оспорен и по основу и по висини
2. да је тужб. захтев управљен на давање било новца било друге врсте заменљивих ствари
3. да је квалитативна подела на основ и висину могућа и смислена
4. да је ствар у погледу основа сазрела за одлучивање
-основ и висина-
-суд у току поступка одлучује о две ствари: о основаности тужбеног захтева и о висини
-дешава се да је некада у стању да донесе одлуку о основаности тужбеног захтева, али претпоставља да ће се о
његовој висини дуго и скупо расправљати
-на пример: ја тужим некога за нематеријалну штету, јер ме је ударио мотком по глави и на то тражим 1.000.000РСД.
Он може да: оспорава основ (да каже да ме није он ударио) или може да не оспорава основ (јесте ме он ударио,
признаје), али да оспорава висину тужбеног захтева – нематеријална штета није толика да треба да плати
1.000.000РСД, већ је пре на 50.000РСД
-ако је суд у овој ситуацији стекао уверење да је мој основ тужбе добар (или га је тужени признао, или суд сматра да је
основан), а види да ће одлучивање о висини бити дуготрајно, може донети међупресуду којом само одлучује о основу
-зашто? да би пре него што се упусти у расправљање о висини (које је дуго и скупо), тужени могао да се жали, те да се
види шта другостепени суд каже. Ако другостепени суд мисли да захтев није основан, онда се тужба одбија као
неоснована и нема расправљања узалудног о висини захтева. Ако другостепени суд потврди међупресуду, онда се суд
упушта у то дуго и скупо расправљање о висини захтева
-поента међупресуде је да се избегне то расправљање о висини, ако ће већ другостепени да поништава пресуду због
неоснованости тужбеног захтева
-међупесуда је деклараторна, јер одлучује о (не)постојању правног основа
-она је самостална и може се побијати свим редовним и ванредним правним лековима, а суд застаје са поступком о
износу тужбеног захтева док међупресуда не постане правноснажна
-она стиче својство формалне правноснажности, али не и материјалне правноснажности јер не решава спор у целини
-њено дејство се огледа у конкретном спору, обавезујућа је за суд који ју је донео, те након правноснажности не може
да се у поступку отвара питање постојања правног основа тужбеног захтева (и има преклузивно дејство да се у даљем
поступку износе нове чињенице које би се односиле на основаност тужбеног захтева)
-ако се тужбени захтев одбија међупресудом, не може се поново водити спор између истих странака у истој правној
ствари. чак иако дође до нових чињеница
-поступак-
-суд је доноси по својој иницијативи руководећи се разлозима целисходности, али је у пракси често захтевају и
странке (спорно је да ли оне имају право на то, али би требало да произилази из њиховог права на тужбу)
-након правноснажности међупресуде се поступак наставља, расправља се о висини тужбеног захтева
Да ли другостепени суд може донети међупресуду? Може када укида одлуку првостепеног суда о висини
тужбеног захтева
Услови?
1. да је тужбени захтев оспорен по основу и висини
2. да је тужбени захтев управљен на давање новца или заменљивих ствари
3. да је квалитативна подела на основ и висину могућа и смислена
4. да је ствар у погледу основа сазрела за одлучивање
Која је врста? Декларативна, јер одлучује о (не)постојању права, односно правног односа на коме се заснива
тужбени захтев; такође је самостална и може се побијати свим редовним и ванредним правним лековима
По врсти правне заштите? Деклараторна; не стиче материјалну, а стиче формалну правноснажност

120. Допунскак пресуда

-врста делимичне пресуде, где суд не дели процесни материјал квантитативно или квалитативно (као код делимичне
пресуде и међупресуде), већ једноставно пропушта да у целости одлучи о тужбеном захтеву, односно свим тужбеним
захтевима
-доноси је само ако је превидом одлучио infra petita2 или пропустио да у потпуности одлучи о трошковима поступка
-ова пресуда не следи по сл. дужности, већ је странка дужна да парничном суду поднесе предлог да изврши допуну
пресуде, рок за то је 15 дана од кад јој је пресуда достављена
-суд може(а не мора) ако нађе да је предлог основан да закаже главну расправу (када није уопште расправио о
захтеву због којег се тражи допунска пресуда или га није довољно расправио)
-свакако, суд је дужан да омогући противној страни да се изјасни о овом предлогу или да о нерешеном захтеву отвори
расправу
-не мора заказивати расправу ако се ради о нпр. трошковима поступка, али мора је заказивати увек ако не може да
одлучује исто веће као раније
-ако је предлог неблаговремен или неоснован, одбацује односно одбија га решењем, на које постоји право жалбе
-допунска пресуда је самостална, коначна пресуда и могуће је изјавити све правне лекове као и против сваке друге
пресуде
-самосталност се огледа што њено (не)доношење нема утицај на ток парнице о којој је одлучено пресудом која се
допуњује – рокови теку независно од допунске пресуде
-ако предлог не буде усвојен, странка може покренути нову парницу о делу захтева или захтеву о којем није одлучено
ни допунском пресудом, као и кад странка није поднела предлог у року (сматра се да је тужба у том делу повучена)
-однос предлога за доношење допунске пресуде и жалбе-
-одлучивање infra petita је релативно битна повреда одредаба ЗППа, те странка може да бира да ли ће захтевати
допунску пресуду или ће изјавити жалбу против пресуде, а може урадити и оба
-ако уради оба, суд не доставља жалбу другостепеном суду док не реши о предлогу за доношење допунске пресуде;
ако га одбије, а предлагач против тог решења не изјави жалбу, првостепени суд доставља жалбу на пресуду
другостепеном суду, али и жалбу против решења
-ако се странка жали само због тога што је првостепени суд одлучио infra petita, таква жалба ће се сматрати предлогом
да се донесе допунска пресуда

121. Пресуда на основу признања и одрицања

-диспозициона максима у ПП подразумева право странака да располажу захтевима у поступку
-граница овог располагања је јавни поредак, а проц. диспозиција је искључена и у поступцима који почивају на
расправном начелу (брачни, матернитетски, патернитетски спорови)

2
ради се о досуђивању исте тражене ствари (нпр. новца) само у мањој коичини од тражене – ако сам тражила 100.000
за накнаду штете, а суд ми досудио 20.000; супротно, aliud је када досуди другу ствар од тражене, што није допуштено
-тужени може да призна тужб.захт, односно тужилац може да га се одрекне и то резултира доношењем пресуде на
основу признања/одрицања
-изјавама о признању/одрицању странке тврде да је тужбени захтев основан, односно није основан
-правна природа: једнострана процесна радња, а супсидијарно може производити матеирјалноправно дејство ако
због недостатака нема дејство процесне радње, а ако су испуњени услови за пуноважност правног посла таквог
-једностраност значи да су изјављене суду, да супротна странка није адресат ових радњи и не мора да их зна
-изјава и опозив-
-за пуноважност изјаве о признању/одрицању морају се стећи следећи услови:
1. да странка изјави да се одриче/признаје тужб. захтев
2. да су испуњене проц. претпоставке за предузимање таквих радњи
3. да је изјава о признању/одрицању допуштена
4. не сме бити везана за услов или рок
-странка је дужна да изјаву саопшти изричито и јасно;може и конклудентно али то је ретко (нпр. ако тужилац истим
поднеском повлачи тужбу и одриче се тужбеног захтева, сматра се да се одрекао тужб.захт.)
-ако је странка дала изјаву на рочишту, неће моћи да је опозове, јер је суд дужан да одмах закључи расправу и донесе
пресуду на основу признања/одрицања
-ако је предузета поднеском, опозив би био могућ ако поднесак стигне у суд пре него што овај донесе пресуду
-може бити потпуно и делимично, али мора обухватати основ тужбе и висину тужб. захтеву (нпр. признање само нпр.
висине тужб.захт. без пристанка на основ тужбе нема дејство признања)
-дејство-
-суд је везан изјавом о признању/одрицању, без обзира да ли би на основу чињеница одлучио другачије
-суд је дужан да:
1. по сл. дужности донесе пресуду на основу признања/одрицања
2. обустави свако даље расправљање о спорној ствари
-може одбити доношење пресуде само ако утврди да се признање/одрицање тиче предмета спора којим странке не
могу слободно располагати
-ова пресуда производи дејство као и свака друга
-ако суд противно закону одбије да донесе пресуду по осн. признања/одрицања, странке имају право на посебну
жалбу; ако је и другостепени суд мишљења да се нису стекли услови за доношење ових пресуда, наставља се редовни
ПП
-правни лекови против пресуде на осн. призн/одриц-
-не може да се побија:
-због непотпуног/погрешно утврђеног чињеничног стања (јер суд у образложењу то не излаже)
-због погрешне примене материјалног права
-може да се побија:
-због битних повреда ЗППа
-ако је изјава дата у заблуди, услед претње или преваре
-ревизија може да се изјави само због битних повреда ЗППа
-предлог за понављање поступка може из свих разлога, сем оних који се односе на постојање нових чињеница
-ова пресуда је коначна мериторна пресуда
Из којих разлога се побија и који правни лекови се могу изјавити? Жалба, ревизија и предлог за понављање
поступка; разлози: битна повреда ЗППа и ако је изјава дата у заблуди, услед претње или преваре (мане воље)

122. Пресуда због пропуштања

-овом пресудом усваја се тужбени захтев и може се донети само у споровима у којима странке могу диспонирати
тужбеним захтевом и да то диспонирање није противно принудним прописима, јавном поретку, моралу и добрим
обичајима
-пропуштање туженог да у року да одговор на тужбу даје значај признања чињеничних навода тужбе
-услови:
1. пропуштање туженог да у року да одговор на тужбу или је одговор на тужбу неуредан
2. да је туженом уредно достављена тужба са поуком о последицама пропуштања
3. ако чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротностима са доказима које је тужилац поднео
4. ако основаност тужб.захт. произилази из чињеница наведених у тужби
5. ако не постоје општепознате околности из којих произилази да су туженог спречили оправдани разлози да
одговори на тужбу
-подразумева се да су испуњене све процесне претпоставке које се тичу допуштености тужбе (ако нису, суд ће
решењем одбацити тужбу)
-није одступање од начела обостраног саслушања, јер је услов да је туженом била пружена могућност да одговори на
тужбу
-доношење пресуде се одлаже ако нема доказа да је туженом достављена тужба
-ако тужба није конклудентна (не произилази основаност тужб. захтева из чињеница), суд заказује припремно
рочиште, а ако тужилац не преиначи тужбу у циљу отклањања наведене противречности, суд ће пресудом одбити
тужб. захтев (онда то није пресуда због пропуштања); суд може и делимично усвојити тужб. захтев
-тужбени захтев не сме да се односи на располагање противно јавном поретку
-поступак-
-суд је дужан по сл. дужности да донесе пресуду због пропуштања када се стекну наведени услови
-доноси се без одржавања рочишта, али може и да одложи доношење пресуде ако не постоје докази да је туженоме
тужба уредно уручена (до 30 дана)
-облик и дејство-
-облик као и свака друга контрадикторна пресуда
-што се тиче садржине образложења, суд само наводи разлоге којима се руководио за доношење ове врсте пресуде
-има дејство извршности и производи дејства материјалне правноснажности
-правни лекови-
-тужени може захтевати враћање у претходно стање, те изјавити жалбу
-пресуда се не може побијати жалбом због погрешно/непотпуно утврђеног чињ. стања, а у правном леку није
допуштено истицање нових чињеница и доказа
-може се у жалби позивати на то да је до пропуштања дошло због претње, принуде или заблуде
-могу се изјавити сви ванредни правни лекови, али захтев за понављање поступка се не може заснивати на новим
чињеницама и доказима
Из којих разлога се побија и који правни лекови се могу изјавити? враћање у претходно стање, жалба, сви
ванредни правни лекови (у жалби не може због погрешно/непотпуно утврђеног чињ.ст., а у захтеву за понављање
поступпка не може да заснива на новим чињеницама)
Каква тужба треба да буде? Конклудентна (да се чињенице и докази подударају и да из њих произилази
основаност тужб.захт)
Који су услови да би се пресуда донела? Да тужени није дао одговор на тужбу (пасивно држање туженог) или да је
одговор на тужбу неуредан (формални и садржински недостаци, суд одбацује одг. на тужбу)
остали услови: процесноправни (допуштеност тужбе – да су испуњене проц. претпоставке) и материјалноправни
(основаност тужб. захтева – да је тужба конклудентна) и посебни услови (да је тужба уредно достављена туженом,
да се тужбени захтев не односи на располагање противно јавном поретку, да се не ради о посебним поступцима
где се не може донети ова пресуда, да нема општепознатих околности због којих је тужени оправдано био спречен
да поднесе одговор)
Шта ако тужба није конклудентна? Суд заказује припремно рочиште на којем тужилац може преиначити тужбу, а
ако то не учини суд доноси пресуду којом одбија тужб. захтев
Да ли је у свим парницама могуће донети пресуду на осн. пропуштања? Не, само у онима где потпуно важи
начело диспозиције; не може у брачним, матернитетским, патернитетским споровима
Из којих разлога се може побијати? Жалбом (ако је до пропуштања дошло због претње, принуде, заблуде или
преваре противне стране; не може због погрешно/непотпуно утврђ. чињеничног стања) и ванредни правни лекови
(сви сем захтева за понављање поступка на основу нових чињеница)
Које дејство има? Извршност и материјална правноснажност
Ко је доноси и када? Судија појединац или председник већа у фази припремања главне расправе или на
припремном рочишту за гл. расправу; важи и за пресуду на основу признања, одрицања, пресуду без одржавања
гл. расправе
У којим споровима не може да се донесе? Брачни, матернитетски, патернитетски

123. Пресуда због изостанка

-доноси се када се тужба не доставља туженом на одговор (када је нпр. хитан поступак, државинске парнице, спорови
мале вредности...)
-уместо тога му се доставља позив на рочиште заједно са тужбом (припремно роч. или гл.распр.)
-може се десити да тужени неоправдано не дође на рочиште, или дође али одбије да се упусти у расправљање или
уопште не оспори тужбени захтев
-тада суд може донети пресуду због изостанка, којом у целости или делимично усваја тужб. захтев
-услови су исти као и за пресуду на основу пропуштања, као и поступак и правила о правним лековима
-да би се ова одлука донела, неопходно је да тужени поднеском није оспорио тужбени захтев (за шта има рок од 8
дана пре рочишта)
-неопходно је да на рочишту буде тужилац, у супротном настаје фикција да је тужба повучена
Из којих разлога се побија и који правни лекови се могу изјавити? Враћање у претходно стање, жалба (не може
због погр/нетачно утвр. чињ.ст), може да се позива на то да је до пропуштања дошло због заблуде, принуде,
претње или процесне преваре противне стране; сви ванредни правни лекови (захт. за понављање не може да се
заснива на новим чињ)

124. Пресуда суда без одржавања расправе

125. Формална и материјална правоснажност пресуде

-правноснажност пресуде је један степен у преласку из променљиве у непроменљиву судску одлуку
-правноснажношћу настаје:
1. немогућност покретања истог поступка пред првостепеним судом (не бис ин индем)
2. претпоставка истинитости утврђеног чињеничног стања (нпр. ако се то у другој парници јави као претходно
питање)
3. пресуда је правно обавезна (делује као закон на странке)
4. потраживања утврђена одлуком застаревају кроз 10 година
5. правноснажност је претпоставка извршности...
-ФОРМАЛНА ПРАВНОСНАЖНОСТ-
-формална правноснажност значи да пресуда више не може да се побија редовним правним лековима у
инстанционим поступцима; значи да више не може пресуда да се измени по редовним правним лековима
-предмет формалне правноснажности:
1. све врсте пресуда
2. решења којима се мериторно окончава спор (сметање државине, платни налог)
3. решење о трошковима поступка
4. сва решења којима се поступак окончава (решење о одбацивању тужбе)
5. решења која су обавезујућа за суд и странке (решење о прекиду поступка)
-никада не постају правноснажна решења о материјалном управљању парницом која нису обавезујућа ни за сам суд
-наступање:
1. кад против пресуде више није допуштена жалба (другостепена пресуда)
2. истеком рока за правни лек (када жалба није уложена)
3. одрицањем од права на жалбу
4. повлачењем жалбе
-ми имамо систем подељене правноснажности, што знаи да правноснажност наступа према свакој странци посебно,
јер пресуда има дејство према странкама од дана кад им је достављена, па је могуће да рокови за правне лекове
почињу да течу у различитом тренутку
-МАТЕРИЈАЛНА ПРАВНОСНАЖНОСТ-
-значи везаност свих судова на територији једне државе садржином пресуде која је постала формално правноснажна
-формална правноснажност је услов за материјалну
-дејство материјалне правноснажности значи да странке не могу у новом (првостепеном) поступку да оспоравају
тачност пресуде
-дејство материјалне правноснажности производе:
1. судске пресуде којима је мериторно одлучено о тужб. захтеву (кондемнаторне и декларативне, коначне и
делимичне, контрадикторне, донете на осн. пропуштања, изостанка, одрицања, признања)
2. решења којима се спор мериторно решава (сметање држвине, платни налог)
-међупресуда нема дејтво материјалне правноснажности, јер не решава коначно о тужб. захтеву, као и пресуде
другостепеног суда којима се првостепена пресуда укида и враћа напоновно суђење
-спорно је дејство мат. правносн. код преображајних пресуда; постоји када се њима одбија тужб. захтев, али спорно је
кад се он усваја (треба узети да и оне проиводе дејство мат.правносн.)
-дејство мат.правносн. се огледа у два вида:
1. приговор res iudicata (пресуђена ствар) – негативно дејство јер не може о истој ствари више да се расправља
2. везујуће дејство пресуде у другом поступку – позитивно дејство јер је обавезујуће у другој парници
Која решења могу стећи правноснажност? она којима се мериторно решава спор – платни налог и спор о
сметању државине
Када пресуда постаје правноснажна? формално правноснажна када више не може да се побија правним
лековима, а материјално после тога

126. Субјективне границе правноснажности

-правноснажна пресуда делује само између странака (inter partes), а за трећа лица је ''ствар међу другим људима''
-пресуда по правилу не може да делује према трећим лицима, јер се томе супротставља право на правичан поступак и
принцип контрадикторности
-може деловати према трећим лицима због:
1. природе спорног права
2. природе права или правног односа који делује према трећим лицима
3. кад је законом изричито предвиђено
-erga omnes делују све преображајне пресуде, јер је природа овлашћења странака таква да је свако треће лице везано
преображајним дејством пресуде
-проширење:
1. према универзалним сукцесорима
2. на стварно легитимисана лица (ако странка отуђи спорну ствар након почетка парнице нпр)
3. у стечајном поступку (ако је поднета тужба за утврђење постојања потраживања против стечајног дужника, шири
се на све стечајнеповериоце)
4. у извршном поступку (кад после доношења решења о извршењу потраживање пређе са извршног повериоца на
друго лице, на предлог стицаоца се закључком утврђује да је он ступио на место повериоца)
-разликовати хоризонтално дејство пресуде на трећа лица – ту се правна снага пресуде не проширује и на правни
однос трећих лица, већ се дејство између странака шири на трећа лица

127. Објективне границе правноснажности

-објективне границе правноснажности одређују који су делови пресуде обухваћени њеном правном снагом, односно
шта је објекат правноснажности
-правноснажност пресуде односи се на:
1. захтев о коме је правноснажно одлучено (захтев из тужбе или противтужбе)
2. прејудицијелни захтев за утврђење
3. приговор пребијања (односно постојање тог потраживања)
-дакле правноснажност се односи на одлуку суда о тужбеном захтеву садржаној у изреци
-образложење није обухваћено правном снагом, па самим тим ни утврђено чињенично стање које је било основ за
доношење те пресуде
-материјална правноснажност делује у другој парници која се води између истих странака
-за одређење дејства материјалне правноснажности одлучујуће је утврђење да ли постоји идентитет предмета спора у
парници која је правноснажно окончана и парници која отпочиње новом тужбом (постоји када тужилац у тужби
истиче исти захтев базирајући га на истом чињеничном догађају о којој је већ правноснажно одлучено)
-из саме изреке пресуде не може да се утврди идентитет предмета спора, па је с тога за утврђење предмета спора
неопходно тумачити и разлоге пресуде
-дакле ако суд одлучи о тужбеном захтеву и приговору компензације, те пребије потраживања, ако се то потраживање
појави као предмет спора у новој тужби, она се одбацује као пресуђена ствар
-правном снагом пресуде нису обухваћени разлози пресуде:
1. одлука суда о прејудицијелним питањима
2. утврђење суда о чињеницама на којима се захтеви заснивају
3. одлуке суда о материјалним приговорима туженог
4. правна схватања суда
-избегавање тога да одлука суда о прејудицијелном питању није обухваћена правноснажношћу може да се постигне
прејудицијелним захтевом за утврђење, па је тада то обухваћено правноснажношћу
128. Временске границе правноснажности
-почетак деловања судске одлуке-
-има снагу и пре своје правноснажности, јер обавезује суд чим је објави, односно отправи
-суд који је донео одлуку не може је сам мењати
-према странкама делује од кад им је достављена, и тада тече: парициони рок за извршење, рок за подношење
правног лека и рок за тражење допунске пресуде
-решења обавезују суд од кад су објављена, односно отправљена из суда (делују на суд); на странке делује решење од
кад је објављено, односно достављено
-престанак постојања правноснажне одлуке-
-само надлежни суд може да измени, поништи или укине судску одлуку – другостепени у поступку по жалби, када
пресуда још није правноснажна, док правноснажна пресуда може бити нападана само ванредним правним лековима,
који не суспендују наступање правноснажности, већ она остаје таква док се не заврши поступак по ванредном пр.леку
-правноснажност не застарева, једино застарева могућност принудног извршења и то кроз 10 година
-моменат на који се правноснажност односи-
-пресуда обухвата чињенични склоп до тренутка закључења главне расправе, након чега странке не могу износити
нове чињенице и предлагати нове доказе (могу у жалбеном поступку уколико докажу да без своје кривице нису били
у могућности да то ураде пре закључења гл. расправе)
-зато је кључни тренутак јесте моменат закључење главне расправе
-чињенице које настају након закључења главне расправе нису обухваћене пресудом и због њих се не може тражити
укидање правноснажне одлуке
-странке могу нову тужбу засновати на чињеницама које су настале након овог момента
-спорно је да ли су правном снагом обухваћене и чињенице на којима се заснива вршење преображајног права (ооказ
уговора, пребијање..) правило је да странка не може, након правноснажности пресуде, да се позива на своје
преображајно право, ако су се чињенице, које су неопходне за вршење преображајног права, стекле до закључења
главне расправе

129. Интервенцијско дејство пресуде

-наступа након што пресуда постане формално правноснажна, а састоји се у томе да умешач у потоњем спору који
странка на чијој се страни мешао поведе против њега, не може да оспорава да је у претхдодној парници донела
пресуда која није заснована на закону
-умешач помаже и контролише понашање странке у парници, да би у случају обостраног неуспеха могао да се позове
на дејство пресуде у новој парници (која се води између њега и странке на чијој се страни мешао)
-објективно интервенцијско дејство се испољава двоструко:
1. интервенијент не може у новој парници да истиче да је суд донео погрешну одлуку
2. не може да истиче да је странка лоше водила парницу (приговор несавесног вођења спора)
3. суд је у потоњој парници везан судском пресудом из претходне парнице (подразумева да је тачно чињенично
стање, правна квалификација и ставови садржани у образложењу пресуде из претходне парнице)
-приговор несавесног вођења спора је допуштен у неколико случајева:
1. ако је странка сама предузела процесну одлуку док умешач није ступио у парницу, а да је та радња узроковала
лошији резултат пресуде по ту странку
2. ако је странка могла да предузме нападна или одбрамбена средства, а пропустила је то, а умешачу таква
средства нису била позната или доступна
3. ако је у претходној парници постојала превара
4. кад је странка обавестила умешача у позном стадијуму па није могао да употреби подобна средства за успех у
парници
5. кад је странка опозвала неку процесну радњу умешача чије предузимање је могло да доведе до повољнијег
исхода
6. када је суд пропустио да умешачу доставља позиве, поднеске и одлуке
-субјективно интервенцијско дејство је спорно, али обухвата умешача и странку на чијој се он страни мешао и њене
следбенике; не простире се на другу странку из првобитне парнице
130. Извршност пресуде
131. Чињенично дејство пресуде
-сва потраживања утврђена правноснажном одлуком застаревају за десеет година
-дејство пресуде као чињенице настаје без посебне напомене суда о том дејству, независно од воље странака

132. Решење

133. Појам и врсте правних лекова

134. Редовни правни лекови

135. Жалба против пресуде (опште карактеристике)

-жалба на пресуду је редовни правни лек против пресуде донете у првом степену
-право на жалбу јемчи Устав, али не спада и у људска рава (последица: подносилац жалбе не може бити лишен овог
праваникако)
-жалбом на пресуду могу се побијати све врсте пресуда које су донете у првом степену
-њено улагање има суспензивно и деволутивно дејство, јер о њеној основаности одлучује непосредно виши суд
-поступак по жалби је наставак првостепене парнице, па су овлашћења другог суда доста ограничена
-жалбом се побија тачност и законитост првостепене пресуде, а суд који одлучује о основаности жалбе је дужан да
поступа само у границама у којима закон налаже испитивање побијане пресуде
-услови за допуштеност жалбе-
1) форма
-искључиво у форми поднеска
-процесна легитимација/правни интерес подносиоца, такође да се није одрекао жалбе или је повукао
2) благовременост
-у року од 15 дана (за меничне и чековне спорове 8 дана)
3) дозвољеност
4)садржина
1. означење пресуде која се побија
2. изјава да ли се побија у целини или делимично
3. разлози жалбе
4. потпис подносиоца жалбе
-али неће бити одбачена као непотупна, ако садржи: означење пресуде и потпис подносиоца
-колико год да је састав жалбе лош, доставиће се другостепеном суду
-разлози за жалбу, требало би да буду образложени:
1. које је битне чињенице суд погрешно или непотпуно утврдио
2. које је процесне норме прекршио
3. које је доказне предлоге одбио
4. који недопуштени докази су изведени, или су изведени противно поступку предвиђеном законом
5. у чему се састоје недостаци суда у оцени доказа
6. у чему се састоји погрешно правно схватање суда
-ако не наведе да ли побија делимично или у целини, рачунаће се као да је побија у делу у којем није успео у парници
-може садржати и факултативно жалбени предлог, односно да суд или касира или измени садржину пресуде
-beneficio novorum-
-ЗПП ограничава могућност изношења нових чињеница и предлагање нових доказа у жалби на пресуду
-тако, жалбом се не отвара нови когнициони поступак, већ се само контролише законитост и тачност пресуде
-под новим чињеницама сматрају се само оне које су постојале до момент закључења главне расправе; може истаћи и
такве чињенице у жалби по први пут, под условом да учини вероватним да без своје кривице није могао да их изнесе
до закључења главне расправе
-овде се ради о изношењу субјективно нових чињеница – оне које су објективно постојале пре закључења гл.
расправе, али подносилац жалбе их није изнео и за то не сноси кривицу (кривица обухвата и лаку непажњу)
-једина могућност да странка изнесе нове чињенице у жалби се односи на нове чињенице за које странка није знала
или није могла да зна у поступку, и да ту нема његове кривице
-кад се ради о новим доказима, суд мора да допусти изношење нових доказа у жалби ако утврди да подносилац може
да изнесе и нове чињенице
-мора се дозволити и изношење нових доказа ако подносилац није знао за њих у првостепеном поступку, без своје
кривице
-ако суд није извео доказ јер странка није предујмила трошкове, она не може у жалби да захтева извођење таквог
доказа (јер ако из имовинских разлога није могла, могла је да предложи да буде ослобођена од плаћања трошкова
поступка)
Шта значи деволутивност правног лека? Да о основаности жалбе одлучује непосредно виши суд
Шта је неблаговремена жалба? Она која није поднета у законском року од 15 дана (8 дана за меничне и чековне
спорове)
Услови за одлучивање по жалби? Форма (поднесак), благовременост (рок), садржина (означење пресуде, потпис,
требало би и разлози и изјава да ли побија у целости или делимично) и допуштеност
Минимални састојци жалбе? означење пресуде и потпис (мада би реално требало и разлози и да ли се побија у
целини или делимично)

136. Жалбени разлози

1) битне повреде одредаба парничног поступка
2) погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање
3) погрешна примена материјалног стања
-из ових разлога могу се побијати све пресуде, али пресуда због пропуштања и изостанка не могу због чињеничног
стања, а на основу признања и одрицања само због повреда ПП и због мана воље
1. БИТНЕ ПОВРЕДЕ ОДРЕДАБА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
-постоје ако суд у току поступка није применио или је неправилно применио било коју одредбу ЗППа
-разликујемо апсолутно и релативно битне повреде поступка
-апсолутно битне-
-важи необорива претпоставка да је услед повреде одредаба дошло до незаконите и неправилне одлуке
-чине пресуду ништавом (али не чине пресуду без дејства, већ се уклањају у поступку по правним лековима)
-ништавост значи да је другостепени суд обавезан да касира (укине) пресуду, без обзира на њен материјалноправни
резултат
-то су:
1. повреда правила о процесним претпоставкама
-с обзиром на суд (непрописан састав, апсолутна ненадлежност...)
-с обзиром на странке (непостојање странке, парничне способности, непрописно заступање...)
-с обзиром на предмет спора (непостојање туживости, повреда принципа рес јудиката)
2. повреда елементарних проц. начела (начело контрадикторности, јавности, употребе језика...)
3. повреда правила о одлучивању (доношење пресуде од стране судије који није учествовао на гл. расправи...)
4. повреда правила о садржини пресуде (изрека пресуде је неразумљива, изрека је противречна сама себи...)
-суд по службеној дужности пази на неке од повреда (апсолутна ненадлежност, изузеће/искључење судије, начело
контрадикторности, непостојање странке....)
-релативно битне-
-када суд није применио неку процесну норму или је неправилно применио, а то је могло имати утицаја на доношење
законите/правилне одлуке
-подносилац жалбе мора учинити макар вероватним да је повреда имала за последицу неправилну одлуку
-суд не пази на њих по сл. дужнности, али утврђује да ли су повреде релевантне
-списак релативно битних повреда је неограничен, а обухвата и када је суд одлучио infra petita (ако није одлучио о
свим захтевима, ова жалба се сматра предлогом за допунсуку пресуду)
2. ПОГРЕШНО ИЛИ НЕПОТПУНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
-односи се на пропусте суда да формира уверење о (не)постојању неке чињенице
-ради се о чињеницама о којима се изводи доказивање (важне и битне)
-погрешно/непотпуно утврђено чињенично стање увек почива на релативно битноој повреди одредаба парничног
поступка
-ако је дозвољено да се износе нове чињенице (настале пре закључења гл. расправе, али нису биле изнете) у жалби,
тада је сигурно да је чињенично стање непотпуно утврђено
3. ПОГРЕШНА ПРИМЕНА МАТЕРИЈАЛНОГ ПРАВА
-постоји када суд није применио, или је неправилно применио одредбу материјалног права коју је требало да
примени – погрешно репавање правног питања
-може да се јави као:
1. грешка у квалификацији (примена погрешне материјалноправне норме)
2. погрешно тумачење материјалноправне норме (најчешће код правних стандарда)
3. стављање чињеничног стања под диспозициу погрешне материјалноправне норме
-суд пази на правилну примену мат. права по сл. дужности, па није везан материјалноправним ибразложењем жалбе
Шта ће урадити жалбени суд ако је првостепени погрешно применио материјално право, а шта ако је погрешно
урврдио чињенично стање? код погрешне примене мат. права, суд пази по сл. дужности и није везан
материјалноправним образложењем жалбе, а код непотпуно/погрешно утврђеног чињ.ст., ради се и о релативно
битној повреди ПП, па жалилац мора да учини вероватним да је дошло до неправилне одлуке. Код
пограшно/непотпуно утврђеног је расправа факултативна, а код погрешне примене мат.пр. је обавезна, јер тада
мора и преиначити пресуду ако је жалба основана
Апсолутно и релативно битне повреде? За апсолутно битне повреде важи необорива законска претпоставка да су
за последицу имале доношење незаконите/неправилне одлуке, пресуда јеништава и жалбени суд је мора укинути;
код релативно битних, жалилац мора да учини вероватним да је таква повреда резултирала неправилном одлуком,
па суд одлучује у конкретном случају да ли се то десило или не
Шта мора да докаже жалилац када тврди да постоји релативно битна повреда ПП? мора учинити макар
вероватним да је таква повреда резултирала неправилном/незаконитом одлуком суда у конкретном случају
Шта ради другостепени суд ако утврди да је првостепени пресудио о ствари у којој постоји судско поравнање?
Ако је пре доношења пресуде постојало, из другог поступка, ради се о рес јудиката (апсолутно битна повреда
поступка по којој се пази по сл. дужности), те ће укинути првостепену одлуку и одбацити тужбу као недозвољену.
Ако је закључено у току другостепеног поступка, суд ће решењем утврдити да је првостепена пресуда без дејства и
жалба повучена

137. Поступак по жалби пред првостепеним судом

-жалба се увек подноси првостепеном суду који је донео пресуду која се побија, у довољном броју примерака
-ако се износе нове чињенице/доказе, морају се поднети и доказе којима чини вероватним да без своје кривице није
могао да их изнесе/предложи до закључења гл. расправе
-првостепени суд одлучује о допуштености жабле:
1. одбацује је као
-неблаговремену – протекао рок од 15 дана
-недозвољену – подносилац није овлашћен, одрекао се права на жалбу, повукао жалбу или нема пр. интерес
-непотпуну – ако не може да се утврди која пресуда се побија и ако нема потписа жалиоца
2. налази да је допуштена (и доставља примерак противној страни на одговор, рок 15 дана, преклузиван)
-суд доставља подносиоцу жалбе одговор на жалбу, а даља размена поднесака није допуштена
-након пријема одговора на жалбу односно протека рока за исти, доставља читав спис предмета другостепеном суду
(инструктивни рок од 8 дана од одг. на жалбу)
-поступак након укидања пресуде-
-другостепени суд након што је укинуо пресуду, враћа предмет заједно са списиам надлежном првостепеном суду (30
дана од доношења рока, инструктивни рок)
-првостепени суд у року од 30 дана заказује рочиште за главну расправу, те без предлога странака одређује
временски оквир
-главна расправа се увек води кад је укинуту пресуду донео ненадлежан суд или када се води пред другим судијом ; у
осталим случајевима се не морају поново изводити парничне радње које другостепени суд није укину
-странке могу износити нове чињенице и предлагати нове доказе везано за иницијални предмет спора
-тужилац не може преиначити тужбу; расправља се само о истим захтевима
Када суд одбацује жалбу као недопуштену?
као неблаговремену – ако је пропуштен рок од 15 дана од достављања пресуде
као недозвољену – ако је изјавило лице које није овлашћено за изјављивање, лице које се одрекло или повукло
жалбу, лице које нема правни интерес
као непотпуну – нема означење побијане пресуде и нема потпис жалиоца
Ако супротна страна не одговори на жалбу? Ништа се не дешава, нема значаја за даљи ток поступка

138. Поступак по жалби пред другостепеним судом

-почиње активностима судије известиоца који сачињава извештај ради разматрања предмета, он не даје своје
мишљење о основаности жалбе, већ сумира ток и разултате првостепеног поступка (у том циљу може прибавити
обавештења од првостепеног суда, ако се подносилац позива на битне повреде одредаба ПП)
-другостепени суд може тражити од првостепеног да и сам спроведе поступак провере навода жалиоца, али и он сам
мора то урадити ако се жалилац позива на битне повреде одредаба ЗППа
-најцелисходније је да сам првостепени суд приликом испитивања допуштености жалбе заузме ставове поводом
тврдњи жалиоца
-другостепени суд може да одлучује по жалби на нејавној седници у већи, или на рочишту путем расправљања пред
већем (расправа може бити факултативна и обавезна)
-расправа у већу-
-другостепени суд по правилу одлучује о основаности жалбе безрасправе и по правилу се не заказује расправа
-када одлучује на седници у већу мора донети одлуку у року од 9 месеци од пријема списа
-факултативна усмена расправа-
-суд може из разлога целисходности да одржи усмену расправу:
1) кад је могуће отклонити грешке у извођењу или оцени доказа из првостепеног поступка
2) када сматра да је неопходно потпуно и тачно утврдити чињенично стање (поновно извођење доказа)
3) ако је чињенично стање нетачно утврђено јер је првостепени суд одбио доказне предлоге странака (изводи их он)
-не би било целисходно спроводити је када се ради о новим чињеницама и доказима
-обавезна усмена расправа-
-постоји дужност другостепеног суда да закаже расправу и мериторно одлучи спор
1) ако је првостепена пресуда већ једном укинута (а нова жалба није на осн. погрешно примењеног мат.пр.)
2) ако је у поновљеном поступку преиначена тужба тако што је повећан или истакнут нови тужбени захтев
3) када се побија због погрешне примене мат.пр. (мора да преиначи пресуду)
-одлучује и о основаности жалбе и свим захтевима странака из првостепеног поступка (тужба, противтужба, приговор
ради пребијања и сл.), а да би могао то да ради, мора да нађе да је постојала повреда одредаба ПП или
погрешно/нетачно утврђено чињенично стање у првостепеном поступку
-тада другостепени суд укида првостепену пресуду и преиначује је
-обавезна усмена расправа не следи када побијане пресуде нису контрадикторне или су донете у спору мале
вредности
-ток поступка-
-расправа се одвија према правилима која важе и за првостепени поступак
-ако се отвара расправа, дуругостепени суд је дужан решењем да одреди временски оквир
-изостанак једне или обе странке са усмене расправе нема утицај на ток поступка (суд ће ссвакако мериторно
одлучити о основаности на основу навода из жалбе и одговора на жалбу)
-примењују се и одредбе о изузећу и искључењу судије, повлачењу тужбе, закључењу поравнања...
-након извештаја судије известиоца, чита се пресуда (одн. побијани део), подносилац жалбе образлаже жалбу,
противник одговор на жалбу
-у временском оквиру одређује који ће се докази извести на расправи, па позива сведоке вештаке и сл.
-спроводи потпуни доказни поступак ако је дозволио изношење нових чињеница и доказа, а може одлучити и да се
изводе докази чије је извођење одбио првостепени суд
-границе испитивања првостепене пресуде-
-начело диспозиције доминира и у поступку по жалби – контрола се врши само у делу пресуде на који се подносилац
жалбе позива (ако се не види из жалбе који је то део, сматра се да је то онај у којем странка није успела у парници)
-у делу у којем се не побија, пресуда постаје правноснажна, чак и када би другостепени суд нашао да је пресуда
ништава и у делу у којем се не побија
-ако се побија услед погрешно утврђеног чињ.ст., суд је потпуно везан разлозима жалбе
-по сл. дужности контролише законитост пресуде:
1. апсолутно битне повреде ПП
2. правилна примена мат. права
3. ако је предвиђено посебним прописима да се испитује ван границе жалбе
-чињенични основ за доношење пресуде другостепеног суда-
-другостепени суд везан јечињеницама које је утврдио првостепени суд који је донео пресуду (због принципа
непосредности)
-измена чињеничног стања у поступку пред другостепеним судом без отварања расправе увек представља битну
повреду одредаба ПП
-кад другостепени суд заказује расправу у већу, чињеничну грау за његову одлуку чине чињенице које је утврдио на
расправи и које сматра да је првостепени суд потпуно и правилно утврдио

139. Обавезна и факултативна главна расправа пред другостепеним судом

-другостепени суд по правилу одлучује о основаности жалбе безрасправе и по правилу се не заказује расправа
-када одлучује на седници у већу мора донети одлуку у року од 9 месеци од пријема списа
-факултативна усмена расправа-
-суд може из разлога целисходности да одржи усмену расправу:
1) кад је могуће отклонити грешке у извођењу или оцени доказа из првостепеног поступка
2) када сматра да је неопходно потпуно и тачно утврдити чињенично стање (поновно извођење доказа)
3) ако је чињенично стање нетачно утврђено јер је првостепени суд одбио доказне предлоге странака (изводи их он)
-не би било целисходно спроводити је када се ради о новим чињеницама и доказима
-обавезна усмена расправа-
-постоји дужност другостепеног суда да закаже расправу и мериторно одлучи спор
1) ако је првостепена пресуда већ једном укинута (а нова жалба није на осн. погрешно примењеног мат.пр.)
2) ако је у поновљеном поступку преиначена тужба тако што је повећан или истакнут нови тужбени захтев
3) када се побија због погрешне примене мат.пр. (мора да преиначи пресуду)
-одлучује и о основаности жалбе и свим захтевима странака из првостепеног поступка (тужба, противтужба, приговор
ради пребијања и сл.), а да би могао то да ради, мора да нађе да је постојала повреда одредаба ПП или
погрешно/нетачно утврђено чињенично стање у првостепеном поступку
-тада другостепени суд укида првостепену пресуду и преиначује је
-обавезна усмена расправа не следи када побијане пресуде нису контрадикторне или су донете у спору мале
вредности
За које пресуде не важи? за пресуде које нису контрадикторне или које су донете у спору мале вредности
Када једно а када друго? Факултативна је из разлога целисходности (ако сматра да се могу отклонити грешке у
извођењу/оцени доказа, да је неопходно утврдити потпуно и тачно чињенично стање, акоје првостепени суд одбио
доказне предлоге странака а чињ.ст. нетачно утврђено) Обавезна је када је првостепена пресуда већ укинута или
ако се побија због погрешне примене мат.пр.

140. Одлуке другостепеног суда о жалби

-може окончати решењем и пресудом
-решењем он:
1. одбацује жалбу као недопуштену
2. укида пресуду и враћа предмет на поновно суђење
3. укида пресуду и одбацује тужбу
-пресудом, он:
1. преиначује првостепену пресуду и одлучује о захтевима странака
2. одбија жалбу као неосновану и потврђује првостепену пресуду
 3. усваја жалбу и одлучује о свим захтевима странака

-првостепена пресуда је без дејства, а решењем се обуставља ПП:

1. ако су странке признале/одрекле се тужбеног захтева у поступку по жалби
2. ако су закључиле судско поравнање у поступку по жалби
3. ако је подносилац повукао жалбу
-одбијање жалбе као неосноване-
-одбија жалбу и потврђује првостепену пресуду, ако нађе да не постоје разлози побијања нити разлози на које пази по
сл. дужности
-укратко образлаже своју пресуду
-правноснажност ове пресуде одређује се у субјективним, објективним и временским границама правноснажности
првостепене пресуде
-укидање првостепене пресуде и враћање -
-другостепени суд је дужан да укине првостепену пресуду и врати на поновно суеђње када:
1. постоје битне повреде одредаба ПП
2. постоје нове чињенице и докази (не враћа првостепеном ако може сам да их изведе на расправи)
3. чињенично стање није потпуно утврђено због погрешне примене мат.пр.
4. у случају квалитативног прекорачења (досуђено нешто друго од траженог)
-укидање и враћање пресуде налаже постојање апсолутно или релативно битних повреда одредаба ПП
-не сме вратити првостепеном суду када се истичу нове чињенице ако се до правилно утврђеног стања може доћи и
поновним извођењем доказа пред другостепеним судом (тада се заказује расправа у већу и докази из првостепеног
поступка се изводе поново (и кад је првостепени погрешно оценио доказе или применио ставове искуства)
-у решењу мора навести:
1. које се парничне радње укидају јер су захваћене апсолутно битним повредама
2. у чему се састоје недостаци у утврђеном чињ.ст.
3. због чега су ове повреде од утицаја и важности на доношење правилне одлуке
-пресуда extra petita-
-на ово се пази по захтеву странке
-у случају квантитативног прекорачења, другостепени суд укида пресуду у делу у којем је тужбени захтев прекорачен
-у случају квалитативног прекорачења, пресуда је ништава, јер се крши начело диспоивије у одлучивању, те
другостепени суд укида пресуду и враћа на поновно суђење
-другостепена међупресуда-
-могуће је да другостепени суд донесе фактичку међупресуду, кад подносилацц жалбе није поијао пресуду због лоше
утврђеног чињ.ст. и кад не постоје битне повреде одредаба ПП кад је другостепени суд дужан да укине целу пресуду
-мора стећи уверење о основаности правног основа тужбеног захтева (може одбити жалбу као неосновану и
потврдити првостепену пресуду у делу који се односи на основ тужбеног захтева, а укинути у делу који се односи на
висину тужбеног захтева)
-доношење другостепене међупресуде заправо значи преиначење пресуде првостепеног суда
-укидање првостепене пресуде и одбацивање тужбе-
-другостепени суд решењем укида пресуду нижег суда и одбацује тужбу, ако установи да постоје неотклоњиве
процесне сметње, и то:
1. апсолутна ненадлежност парничног суда
2. не постоји тужибост субј. права
3. не постоји странка или страначка способност
4. рес јудиката (правноснажно одлучено или постоји поравнање)
5. пресуда донета на основу недозвољених располагања странке
6. странка није била парнично способна, уредно заступана а пуномоћник није имао уредно овлашћење
-преиначење пресуде-
-обухвата две парниче радње: укидање првостепене пресуде и измена те пресуде новом мериторном одлуком о
захтевима из првостепене парнице
-није могуће ако су почињене битне повреде одредаба ПП
-могуће је преиначити пресуду ако:
1. је чињенично стање другачије утврђено у расправи пред другостепеним судом
-може када суд отвори расправу и утврди чињ.ст. другачије од првостепеног суда
 2. је првостепени суд из неких чињеница извео лош закључак о постојању других чињеница на којима је засновао
своју пресуду (не заказује се расправа)
3. постојање грешке у оцени доказа, а пресуда се искључиво заснива на тим доказима (не заказује се расправа)
4. погрешно примењено материјално право (а чињенично стање правилно утврђено)
-облик и садржина другостепене пресуде/решења-
-сва правила која важе за првостепену пресуду
-изузеци постоје када се одлучује само о основаности жалбе и с обзиром на контролну функцију
РЕШЕЊЕ ПРЕСУДА
одбацује жалбу укида пресуду и укида пресуду и враћа на преиначује првостепену одбија жалбу као усваја жалбу и
одбацује тужбу поновно суђење пресуду и одлучује о неосновану и одлучује о
захтевима странака потврђује захтевима
првостепену пресуду странака
неблаговремена 1. апсолутна 1. постоје битне повреде 1. чињенично стање ако нађе да не постоје
недопуштена ненадлежност одредаба ПП другачије утврђено у разлози побијања
непотпуна расправи пред нити разлози на које
2. не постоји 2. постоје нове чињенице и другостепеним судом пази по сл. дужности
тужибост субј. права докази (не враћа -може када суд отвори
првостепеном ако може расправу и утврди чињ.ст.
3. не постоји сам да их изведе на другачије од првостепеног
странка или расправи) суда
страначка
способност 3. чињенично стање није 2. првостепени суд из неких
потпуно утврђено због чињеница извео лош
4. рес јудиката погрешне примене мат.пр. закључак о постојању других
чињеница на којима је
5. пресуда донета 4. у случају квалитативног засновао своју пресуду (не
на основу прекорачења (досуђено заказује се расправа)
недозвољених нешто друго од траженог)
располагања 3. постојање грешке у оцени
странке доказа, а пресуда се
искључиво заснива на тим
6. странка није била доказима (не заказује се
парнично способна, расправа)
уредно заступана а
пуномоћник није 4. погрешно примењено
имао уредно материјално право (а
овлашћење чињенично стање правилно
утврђено)

-има другачији садржај, а нарочито решење којим се укида пресуда првостепеног суда
-другостепени суд наглашава које парничне радње укида
-у образложењу се наводе све повреде одредаба парничног поступка и образлаже се у чему се састоје
Шта ако нису наведени разлози у жалби? другостепени одбија жалбу као неосновану ако нађе да не постоје
разлози због којих би се пресуда побијала или не постоје разлози на које пази по сл.дужности
Четири елемента жалбе? означење пресуде, потпис подносиоца, разлози, изјава да ли се побија у целости или
делимично
У којој форми коју одлуку суд доноси? решењем (одбацује жалбу, укида пресуду и упућује првостепеном на
поновно суђење и укида пресуду и одбацује тужбу) и пресудом (преиначује првостепену пр. и одлучује о захтевима,
зсваја жалбу и одлучује о захтевима, одбија жалбу као неосновану и потврђује првостепену пресуду)
Када преиначује? кад је другачије утврђено чињенично стање на основу расправе пред 2степеним, када је
1степени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању других чињеница на којима
заснива одлуку, када постоје грешке у оцени доказа на којима се пресуда заснива или кад је погрешно примењено
материјално право
Када се доноси пресуда а када решење? Другостепени суд доноси пресуду када одбија жалбу као неосновану или
када сам одлучује о тужб. захтевима у другостепеном поступку; решење за остало (када одбацује жалбу, укида
пресуду или када враћа првостепеном суду)
Када другостепени суд укида пресуду? Ако постоје неотклоњиве процесне сметње (апсолутна ненадл., нема
страначке способности, тужибости субјекта, рес јудиката...)
И шта се онда дешва? Враћа предмет првостепеном суду или одбацује тужбу

141. Жалба против решења

-редован правни лек против решења првостепеног суда
-увек се може уложити и против решења којим је одређена привремена мера
-она је деволутивни и суспензивни правни лек, јер задржава извршење
-такође је двострани правни лек, јер се доставља на одговор противној страни
-увек је допуштена жалба против решења сем када се изричито искључена (код искључења судије, код ослобођења
парничних трошкова, код пусвајања предлога за обезбеђење доказа..)
-решење које не може више да се побија жалбом постаје правноснажно
-врсте-
1. посебна самостална жалба (увек допуштена сем кад закон искључује; нпр. увек је допуштена против решења којим
се тужба одбацује)
2. везана несамостална (није посебна ћалба, већ се решење побија само жалбом против пресуде; сва решења која се
тичу материјалног управљања поступком се побијају само оваквом жалбом)
-остала правила-
-у осталом делу се сходно примењују правила о жалби против пресуде, сем што се овде никада не заказује расправа у
другостепеном поступку
-одлучивање другостепеног суда је далеко еластичније
-другостепени суд жалбу може:
1. одбацити као неблаговремену, непотпуну, недозвољену
2. одбити као неосновану и потврдити решење
3. преиначити решење илига укинути и по потреби вратити првостепеном суду на поновно одлучивање
-може сам утврђивати и чињенице и преиначити решење првостепеног суда
-против решења другостепеног суда није дозвољена жалба (таксативно набројени изузеци)
Када суд доноси мериторно решење у поступку? Код платног налога и код поступка о сметању државине

142. Ванредни правни лекови

143. Предлог за понављање поступка

-понављање поступка има за циљ укидање правноснажних судских одлука и њихову замену правилним и законитим
судским одлукама
-у стриктном смислу речи није ванредни правни лек, јер нема ни деволутивни ни суспензивни ефекат, већ његово
улагање претпоставља постојање правноснажне судске одлуке
-разлози на којима се темељи захтев не важе ако су безуспешно истицани у ранијем поступку
-одлуке против којих се може поднети овај правни лек – одлука суда која је подобна за материјалну правноснажност:
1.пресуда
2. решења којим се мериторно решава поступак (платни налог и спор о сметању државине)
3. решење којим се правноснажно окончава спор (нпр. одбацивање тужбе као недопуштене)
-не може да се поднесе:
1. протиб судског поравнања (ту се подноси тужба за поништај)
2. ако је поступак окончан правноснажном међупресудом којом се усваја тужбени захтев као основан
3. брачни спорови (нису допуштени ванредни правни лекови)
4. решење којим је поступак обуставвљен због повлачења тужбе
-процесна легитимација: могу да траже странке и универзални сукцесори, као и лица на која се простиру субјективне
границе правноснажности пресуде (има умешач ако је ступио у парницу до правноснажности одлуке)
-разлози-
1) битне повреде одредаба парничног поступка
-ако је повређено начело обостраног саслушања странака, непосредности и непристрасности у одлучивању
-ако је суд био непрописно састављен или је био разлог за искључење/изузеће, ако је учествовао у одлуци судија
који није учествовао на гл. расправи, ако се као странка појавило лице које то не може бити...
2) постојање кривичних дела
-постојање к.д. мора бити утврђено правноснажном судском пресудом
-ако се одлука заснива на лажном исказу сведока или вештака, фалсификованој исправи, или је до одлуке дошло
услед кривичног дела судије, зак.заступника, пуномоћника, противне стране, трећег лица
3) стављање ван снаге судских одлука
-ако странка стекне могућност да употреби правноснажну одлуку суда која је раније међу истим странкама о истом
захтеву
-ако се одлука суда заснива на другој одлуци суда или другог органа а та одлука буде правноснжано преиначена
или укинута касније
-ако је накнадно пред надл.орг. правноснажно решено претходно питање на коме је одлука заснована
4) нове чињенице или нови докази
-субјективно нове чињенице које су постојале до момента закључења главне расправе, али се странка на њих није
позвала јер није знала за њихово постојање, исто важи и за нове доказе
5) ако ЕСЉП или Уставни суд донесе одлуку којом је утврђена повреда људског или мањинског права
-субјективни рок је 60 дана од сазнања за постојање разлога, објективни рок 5 година од правноснажности одлуке
-поступак-
-се одвија у три фазе; предлог се подноси суду који је одлучивао у првом степену и мроа садржати законски основ по
којем се тражи понављање, околности из којих произилази да је поднето у року и доказе који поткрепљују наводе
-странку мора заступати адвокат
1) суд испитује допуштеност захтева
-неблаговремене, непотпуне и недопуштене предлоге одбацује решењем без рочишта
-недопуштен: ако га није поднео адвокат
-ако је допуштен, доставља другој страни да се изјасни у року од 30 дана (она нема обавезу на то), лично
-суд одређује рочиште по добијању одговора/протеку рока за одговор
2) расправља се о основаности предлога
-одлучује првостепени или другостепени суд, у зависности од тога на који се поступак предлагач позива
-суд је везан разлозима за понављање поступка код одлучивања о основаности, а разлози морају бити
поткрепљени доказима; терет доказивања је на предлагачу
-на крају рочишта се решењем одлучује о основаности – ако се дозвољава понавање, председник већа ће
истовремено изрећи да се укида одлука донета у ранијем поступку
-првостепени суд заказује рочиште за главну расправу тек након што његово решење о дозвољавању понављања
постане правноснажно
-за рзалику од првостепеног, другостепени одлучује о предлогу без расправе
3) почиње нова главна расправа (ако је дозвољено понављање)
-почиње након што решење о укидању правноснажне одлуке постане правноснажно
-нова гл. расправа се не одржава ако се понављање тражи због рес јудиката, јер се тада тужба одбацује
-ако суд у поновљеном поступку дође до истог мериторног резултата као и код укинуте одлуке, не може потврдити
укинуту одлуку већ доноси нову одлуку истог садржаја
-понављање поступка пред ВКС-
-кад је поступак правноснажно окончан пресудом или решењем ВКС, понављање се може тражити:
1. ако је суд био непрописно састављен или судија морао бити искључен/изузет или је у одлучивању учествовао
судија који није учествовао на гл.расправи
2. ако је до одлуке дошло услед кривичног дела судије, зак.заступника,пуномоћника,противне стране, трећег лица
3. када ЕСЉП или Уставни суд донесе одлуку којом је утврђена повреда људског или мањинског права
-предлог се подноси преко суда који је одлучивао у првом степену
-ако предлог не буде одлучен, доставља се противној странци на одговор, након тога се доставља ВКС на одлучивање
-ВКС одлучује без расправе; ако нађе да је предмет основан укида своју ранију одлуку и поново мериторно одлучује
-о основаности одлучује у већу од 5 судија

144. Ревизија против пресуде

-изјављује се само против правноснажне пресуде донете у другостепеном поступку
-рок је 30 дана од достављања правноснажне пресуде другостепеног суда
-допуштеност-
-општа ревизија дозвољена је у имовинскоправним споровима каој вредност побијаног дела прелази 40.000е
-није допуштена када тужилац није одредио вредност предмета спора, нити против одлуке о трошковима поступка
-увек је допуштена ако је то предвиђено посебним законом, ако је другостепени суд преиначио првостепену пресуду
и одлучио о захтевима странака или усвојио жалбу укинуо првостепену пресуду и одлучио о захтевима странака
-посебна ревизија је допуштена без обзира на висину предмета спора
-о допуштености одлучује ВКС, у ситуацијама у којима је неопходно да се размотре правна питања од општег
интереса, уједначи судска пракса, да се да ново тумачење права (тада ВКС допушта ревизију, одлучује у већу од 5
судија)
-није допуштена у неким породичноправним споровима (развод, утврђивање очинства, материнства), споровима
мале вредности и парницама због сметања државине
-разлози за ревизију против пресуде-
-не може да се изјави због непотпуно/погрешно утврђеног ч.с., сем ако није предвиђено посебним законом
-разлози су повреда одредаба ПП и погрешна примена мат.пр. (посебна само због погрешне примене мат.пр.)
-битне повреде одредаба парничног поступка-
-пред првостепеним судом, ако се на то позивао и у жалби (сем за апс.надл.):
1. апсолутна ненадлежност
2. донета пресуда на основу одрицања/признања, пропуштања, изостанка противно правилима ЗПП
3. суд ускратио странци да користи свој језик
4. повређен принцип рес јудиката
5. суд искључио јавност на гл. расправи противно одредбама ЗПП
-пред другостепеним:
-2-5 одозго кад су учињене пред другостепеним
-повреда релативно битних одредаба поступка
-прекорачење тужбеног захтева
-погрешна примена материјалног права-
-под правом се подразумева свака правна норма, невезано за то одакле потиче
-другостепена пресуда којом се потврђује пресуда на основу признања/одрицања може да се побија само због
погрешне примене материјалног права
-може се истицати без ограничења и нема разлике да ли је грешка настала у првостепеном или другостепеном
поступку
-ово подразумева и правилно утврђење чињеница (неправилно утврђење за последицу има сумпсимциону грешку)
-разграничење чињеница од правних питања (правно питање се односи на примену правне норме, укључујући и
претпоставке за њену примену)
-у правна питања спада тумачење диспозиције материјалноправне норме, садржине јавних и приватних исправа,
домашаја парничних радњи..
-поступак по ревизији-
-дели се на две фазе – поступак контроле допуштености и поступак одлучивања о основаности ревизије
-одлучивање о допуштености-
-увек се подноси првостепеном суду који је изрекао првостепену пресуду; дужан је да достави примерак ревизије
супротној страни у року од 8 дана (сем ако је неблаговремена, недопуштена или непотпуна)
-противна страна има 30 дана да достави одговор на ревизију, након чега читав спис предмета суд доставља ВКСу
преко другостепеног суда у року од 15 дана
-одбацује ревизију решењем акоје неблаговремена, непотпуна или недопуштена
-недопуштена је ако:
1. је изјавило лице које није овлашћено за подношење ревизије
2. је није изјавио адвокат
3. је изјавило лице које је повукло ревизију
4. лице које је изјавило нема правни интерес
5. законом није допуштена ревизија
-непотпуна је ако не садржи исте састојке као и жалба против првостепене пресуде
-одлучивање о основаности ревизије-
-одлучује ВКС на нејавној седници, без одржавања расправе
-може решењем одбацити као недопуштену
-испитује побијану пресуду само у границама разлога који се наводе у ревизији, само у делу у коме се побија
ревизијом, а по сл. дужности пази само на апсолутну ненад. и правилну примену материјалног права
-изношење нових чињеница је дозвољено само у делу који се односи на постојање битних повреда ПП
-могу се истицати сви материјалноправни приговори
-ВКС може да:
1. одбије ревизију као неосновану (нема разлога који су изјављени ни на које пази по сл. дужности)
 2. усвоји ревизију и укине у целини или делимично пресуду првостепеног и другостепеног суда (када су почињене
битне повреде ПП)
-укида пресуду и враћа на поновно одлучивање:
1. ако је природа повреде таква да санирање може да се обави накнадним поступањем нижих судова (нпр
изузеће)
2. чињенично стање непотпуно утврђено због погрешне примене мат.пр. због чега не може да се преиначи
3. у случају постојања повреда битних одредаба ПП
-укида пресуду и одбацује тужбу:
1. апсолутна ненадлежност парничног суда
2. рес јудиката
3. усвоји ревизију и укине у целини или делимично пресуду другостепеног суда
-да ли ће укинути и првостепену зависи од тога да ли је повреда учињена само у другом степену или и у првом
-до уклањања побијане одлуке и враћања другостепеном суду долази код погрешно утврђеног чињеничног
стања, када је ревизија изјављена по посебним законима, другостепени суд преиначио првостепену пресуду и
одлучио о захтевима странака или другостепени суд усвојио жалбу, укинуо првостепену и одлучио о захтевима
странака
4. усвоји ревизију и преиначи побијану пресуду (ако утврди да је мат.пр. погрешно примењено)

145. Ревизија против решења

-правни лек против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен (нпр. решење којим се
потврђјује решење првостепеног суда када је тужба повучена, којим се одбацује жалба као недопуштена...)
-ограничења – није допуштена у споровима у којима не би била допуштена ни ревизија против пресуде, ни у
парницама због сметања државине (сем кад се ради о процесним решењима којима се поступак окончава)
-допуштена је у свим споровима без обзира на ограничења кад се ради о решењу другостепеног суда којим се:
1. одбацује жалба
2. потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе
3. потврђује решење првостепеног суда о фикцији повлачења тужбе
4. одбацује предлог за понављање поступка или потврђује решење првостепеног суда о одбацивању тог предлога
5. потврђује решење првостепеног суда о одбацивању ревизије као недозвољене
-ревизија против решења којим се одлучује о трошковима поступка је дозвољена ако је допуштена ревизија против
пресуде у склопу које је решење о трошковима донето
-самостална ревизија о трошковима није дозвољена јер се не ради о решењу које окончава поступак

146. Захтев за преиспитивање правоснажне пресуде

-ванредни правни лек који подноси јавни тужилац ВКСу
-ради се о несуспензивном, двостраном и деволутивном правном леку
-може се поднети против сваке судске пресуде донете у другом степену
-један разлог: ако ЈТ сматра да је повређен закон на штету јавног интереса
-поступак-
-ЈТ подноси предлог ВКСу у року од 3 месеца од формалне правноснажности
-предлог садржи одређење пресуде, разлоге и обим испитивања
-овај предлог ВКС доставља странкама из ПП на изјашњавање
-у моменту пријем ВКС тражи од другостепеног суда да му у року од 30 дана достави списе предмета
-ако ВКС није одбацио предлог ЈТ, о њему одлучује без расправе мериторно у границама предлога ЈТ
-може само да усвоји или одбије предлог (ако усвоји, доноси исте одлуке као код ревизије – укидање другостепене
или укидање другостепене и првостепене пресуде и преиначење другостепене пресуде)
-ако је против другостепене истовремено изјављена и ревизија, одлучује једном одлуком

147. Поступак у споровима због сметања државине

-покреће се кад дође до неовлашћеног сметања поседа
-тужилац може да тражи да тужени буде осуђен на враћање одузете државине, да му се забрани даље узнемиравање
и сл.; сметање се састоји у одузимању и узнемиравању државине
-право на државинску заштиту припада сваком држаоцу, не и детентору
-за покретање спора је ирелевантно какво својство има држалац и како је стекао државину
-једино нема право држалац који је државину стекао силом, утајом или злоупотребом поверења и то само према лицу
које је одмах повратило државину у року за самопомоћ (према осталима има)
-пасивну легитимацију има лице које је предузело радњу сметања државине; ако је то радио по налогу трећег лица,
онда оба лица морају бити обухваћена тужбом
-предмет спора-
-предмет је увек управљен да се успостави реституција – раније фактичко стање државине на ствари
-ако се ради о узнемиравању, циљ је да то престане и да се даље забрани
-ако је одузимање, тужени треба да се осуди на враћање ствари
-суд расправља само оне чињенице које се односе на последње стање државине и на настало сметање (да ли је
тужилац имао државину и да ли је тужени ту фактичку власт неовлашћено повредио)
-не може се расправљати о накнади штете,п равном основу за државину, (не)савесности држаоца
-ток и специфичност-
-услови, кумулативно:
1. тужени је држалац до закључења гл. расправе
2. тужилац је држалац у моменту кад му је државина одузета
3. сметање државине је противправно
4. субјективни рок од 30 дана од кад је тужилац сазнао за повреду, објективни рок 1 година
-хитност-
-ове парнице су хитне, остварује се:
-позив за гл. расправу може бити достављен и краће од 8 дана пре
-зак. рокови су краћи
-тужба се не доставља на одговор
-недолазак туженог на гл. расправу има за последицу решење на осн. изостанка
-привремене мере-
1) ради спречавања наступања ненадокнадиве штете
2) ради отклањања хитне опасности од противправног оштећења ствари
3) ради спречавања насиља
-суд не саслушава противну странку, има 8 дана од предлога, против решења нема посебне жалбе
-одлука о тужбеном захтеву-
-у облику решења, мериторно се одлучује
-има кондемнаторни карактер, подобно за формалну и материјалну правноснажност, представља извршу исправу
-правни лекови-
-жалба 8 дана; нема увек суспензивно дејство; другостепени увек одлучује на основу расправе
-ревизија није дозвољена
-понављање поступка само због повреде начела контрадикторности, састава суда, непостојања странке...
-принудно извршење-
-тужилац је дужан да у року од 30 дана поднесе предлог за извршење решења
-након истека рока губи право да захтева извршење

148. Поступак у споровима мале вредности

-спор мале вредности је онај у којем се тужбени захтев односи на новчано потраживање или предају покретне ствари
при чему вредност предмета спора односно потраживања не прелази 3000е
-ако се тужба преиначи па пређе ову вредност, онда се спор довршава по правилима редовног ПП
-ако је спор о непокретности, чак и ако му је вредност мања од 3000е, води се по правилима редовног ПП
-ово су само спорови који се покрећу кондемнаторним тужбама
-разлика у односу на редовни ПП-
-суд не налаже туженом да поднесе одговор на тужбу
-не заказује приремно рочиште, већ одмах рочиште за главну расправу (туженом се доставља позив и тужба)
-садржина записника је ограничена на најнужније податке
-изостанак тужиоца са било ког рочишта повлачи фикцију повлачења тужбе
-изостанак туженог – пресуда због изостанка (ако је тужба конклудентна а захтев допуштена правна последица)
-у позиву на гл. расправу мора да их обавести о горе наведеним стварима
-пресуда се доноси и објављује одмах по закључењу главне расправе (не може одложити)
-пресуда се укратко образлаже (чињенично стање, докази и материјалноправна норма на којој се зансива)
-жалба на решење – само на оно којим се окончава поступак
-жалба на пресуду – не може због лоше утврђеног ч.ст., другостепени суд не може укинути и вратити на поновно
суђење ако сматра да због нових доказа треба поновити гл. расправу; рок је 8 дана
-ревизија није дозвољена
-понављање поступка – није дозвољено због нових чињеница

150. Поступак за заштиту од насиља у породици

-понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, друштвено здравље или спокојство другог члана
породице (телесна повреда, претња убиством, присиљавање на сексуални однос, ограничавање слободе кретања..)
-мере заштите: суд може по сл. дужности одредити једну или више мера заштите:
1. налог за исељење из породичног стана или куће (без обзира на власништво)
2. налог за усељење у породични стан или кућу
3. забрана приближавања
4. забрана приступа у простор око места становања и рада
5. забрана даљег узнемиравања
-може трајати највише једну годину, а лишење слободе се урачунава
-може се продужавати док не престану разлози
-може престати пре истека времена трајања
-поступак-
-покреће се тужбом, која је кондемнаторна, захтева се мера заштите
-елективна надлежност – пребивалиште жртве
-право на вођење спора: жртва, ЈТ, орган старатељства
-поступак је нарочито хитан (прво рочиште у року од 8 дана)
-одступа се од начела диспозиције – суд није везан захтевима и дужан је да одреди најефикаснију меру заштите
-жалба нема суспензивно дејство
-орган старатељства може да покрене поступак а дужан је да пружи помоћ; води евиденцију о жртвама и
насилницима
ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК
1. Предмет ванпарничног поступка
-ванпарнични поступак је део грађанског поступка у којем се одлучује о ванпарничним стварима, односно у коме се
решавају грађанске неспорне ствари
-ванпарнична ствар је: лична, породична, имовинска или друга правна ствар која се решава у парничноом поступку,
као и свака ствар која се не темељи на спору
-да би се ствар која се не темељи на спору, а није прописано законом да је ванпарнична, решавала у ванпарничном
поступку, потребно је да:
1. је надлежан суд а не орган управе
2. се у поступку не истиче да постоји повреда или угрожавање субејктивног права
3. не може да се води парница због немогућности да се успостави двостраначки однос у поступку
-не постоји јединствени појам ванпарничне ствари, а ЗВП их је поделои на:
1. уређење личних стања
2. уређење породичних односа
3. уређење имовинских односа
-доктрина их класификује на праве и неправе ванпарничне ствари
-праве ванпарничне ствари-
-су оне у којима не постоји супростстављени интерес учесника у поступку – може постојати де факто спор, али неи у
материјалноправноом смислу
1) све ствари у којима суд одлучује о статусу физичких лица:
1. лишење пословне способности
2. задржавање лица у неуропсихијатријској установи
3. проглашење несталог лица за умрло и доказивање смрти
4. утврђивање времена и места рођења
5. продужење родитеељског права
6. давање дозволе за ступање у брак
7. утврђење радне способности
-суд одлучује тако што гледа да ли одређене чињенице омогућавају закљуак нпр. да је лице неспособно за
расуђивање; ако нађе да је тако, доноси решење о лишењу пословне способности
2) ствари које су имовинског карактера:
1. расправљање заоставнштине
2. земљишно-ккњижне ствари
3. протест менице и чека
4. јавнобележничке ствари (састављање, чување, поништај исправа...)
-неправе ванпарничне ствари-
-имовинскоправне ствари у којима постоји супротстављен интерес странака
-оне су разноврсне, те би се могле решавати и у парничном и управном поступку, али закон предвиђа да се неке од
њих решавају у ВПП:
1. одређење накнаде за експропријацију
2. уређење управвљања и коришћења заједничке ствари
3. деоба заједничке ствари или имовине
4. уређење међа
5. судски депозит
-а пракса је сама неке ствари класификовала у неправе ванпарничне:
6. признање и извршење страних судских и арбитражних одлука
7. повраћај детета по одредбама Хашке конвенције (иако би требало да је управна ствар)
-одлике ВПП:
-превентивни (спречава се настанак неке последице)
-заштитни (штити положај, личност, здравље учесника)
-остварује јавни интерес (обезбеђује правни мир и правну сигурност)

2. Начела ванпарничног поступка

1) начело официозности и диспозиције
НАЧЕЛО ОФИЦИОЗНОСТИ НАЧЕЛО ДИСПОЗИЦИЈЕ
у правим ванпарничним стварима у неправим ванпарничним стварима
поступак се покреће искључиво по сл. дужности (може да поступак се покреће искључиво по предлогу физ/пр лица, не
постоји предлог држ.орг. или овл. лица) по сл. дужности
садржина предлога не везује суд суд је везан предлогом
ако предлог има мањкавости у садржини, суд спроводи ако предлог има мањкавости у садржини, суд га одбацује по
доказни поступак, не одбацује предлог правилима ЗПП за тужбу
учесници немају слободну диспозицију процесним радњама допуштене су диспозитивне радње странке (повлачење увек
може у једностраначким, у вишешстраначким само уз
сагласност свих учесника; постоји и фикција повлачења
предлога, а поравнање није могуће
3) истражно начело, материјална истина и оцена доказа
-суд поступа инквизиторски – дужан је да утврди и оне чињенице које учесници у поступку не помињу
-суд не одлучује о основаности навода странака, већ тежи да истинито утврди чињенице
-суд доноси одлуку на основу слободне оцене доказа
-истражно начело не сме ићи на уштрб доношења одлуке у разумном року
-мало је места за примену расправног начела
4) начело заштите учесника у поступку
-суд је дужан да се стара о заштити интереса и права лица која нису у стању да се сама старају о својим правима и
интересима
-нарочито наглашено у поступку за лишење пословне способности, задржавање лица у неуропсихијатријској установи,
оставинском поступку и сл.
-суд је дужан да о покретању обавести орган старатељства, те да га позива на рочиште и доставља поднеске учесника
-суд је дужан да утврђује стање здравља ових лица
-посебна пажња посвећује се заштити малолетних лица без родитељског старања
5) начело писмености
-суд заказује рочишта само кад је то неопходно
6) начело саслушања учесника
-лице о чијем се праву одлучује мора да има могућност да се изјасни; може и у одсуству других учесника
-ово је насупрот начелу контрадикторности из ПП
7) не важи начело јавности поступка
-општа јавност је увек искључена
3. Суд у ванпарничном поступку
-стварно је надлежан основни суд
-месно је надлежан суд на чијој територији је пребив./борав. лица у чијем се интересу поступак води (у осталима
пребивалиште предлагача)
-води судија појединац, а поједине радње могу предузимати стручни сарадници
-у стамбеним стварима одлучује веће од једног судије и двојице поротника, а у другом степену веће од 3 судије
-нема устаљивања надлежности, суд који је почео поступак може увек уступити предмет другом суду ако се измене
околности за надлежност

4. Јавни бележник у ванпарничном поступку

-делатност му се примарно односи на састављање исправа
-његова улога у ВПП се темељи на факултативној надлежности – суд му може поверити вођење појединих ВПП
-суд је дужан да му повери предузимаје појединих радњи у оставинском поступку – састављање смртовнице, попис и
процена заоставштине и доношење привремених мера за обезбеђење заоставштине
-не може му се поверити:
1. поступци у статусним и породичним стварима
2. одређење накнаде за експроприсану непокретност
3. вођење јавних књига и регистара које води суд
4. састављања исправа када је за то предвиђена искључива надл. суда
5. спровођење оставинског поступка кад је меродавно страно право
-може му поверити поједине поступке ако је целисходно
-суд нотару поверава вођење појединих ВПП решењем које је конститутивног карактера
-доноси га судија коме је конкретан предмет додељен у рад, није могућа жалба
-може поступати као повереник суда, стиче суи генерис положај
-дужан је да прихвати посао (и мора одбити ако постоје разлози за искључење)
-суд врши надзор над радом нотара у стварима које му је поверио – нотар на захтев суда мора предати све списе на
увид и да подноси извештаје о раду

5. Формални и материјални учесници у ванпарничном поступку

-јављају се три врсте учесника: лице које је покренуло поступак, лице о чијим се правима или правним интересима
одлучује и државни орган који покреће поступак или касније ступа у њега
-не постоје странке, већ само учесници
-лице по чијем предлогу се покреће назива се предлагач, а ако се поступак покреће по сл. дужности, лице о чијим
правима се одлучује се зове учесник
-материјалноправни учесник-
-свако лице о чијим се правима и обавезама одлучује и лица чији је статус тангиран одлуком
-они су материјалноправни учесници, без обзира на то да ли учествују у поступку
-формални учесник-
-свако лице или орган коме закон даје овлашћење да поднесе предлог за покретање поступка или предузима
процесне радње (најчешће улаже правне лекове)
-ко то лице заиста и предузме процесне радње, он је формални учесник
-формални учесник може бити само из круга материјалноправних учесника
-материјалноправни постаје формални учесник када:
1. се у поступку одлучује о његовим правима и интересима и
2. предузима процесне радње у поступку
-у поступцима који се воде по сл.д. учествује и орган старатељства, може предузимати процесне радње и бити
заступник материјалног учесника, он се назива ''орган који учествује у поступку''
-ако се ВПП покреће по предлогу, формални учесник је свако ко може покренути тај поступак
-суд је увек дужан да саслуша формалног учесника
-разлози за искључење судије се утврђују према кругу материјалних а не формалних учесника

6. Одлуке и правни лекови у ванпарничном поступку

-првостепени-
-суд у ВПП одлучује у форми решења;
-оно мора бити образложено кад је допуштена посебна жалба и кад га је донео другостепени суд
-суд најчешће доноси решења у меритуму, ређе процесна решења којима се окончава поступак
-суд самостално одлучује и о претходним питањима када о њима није одлучио већ правноснажно други суд или
државни орган (везан је одлукама других судова и органа)
-када постоји спор о чињеницама, прекида поступак и упућује странке на парницу (рок за покретање парнице је 30
дана); ВПП се прекида до правноснжаног окончања парнице или управног поступка
-ако учесник не покрене парницу у року, ванпарнични суд окончава поступак – сам решава претходно питање
-парнични и ванпарнични судови су независни у одлучивању
-другостепени-
-првостепено решење се побија жалбом у року од 15 дана
-жалба не мора имати ни суспензивно ни деволутивно дејство (суд може одлучити да не задржава извршење)
-о жалби не мора нужно одлучивати вииши суд, већ и првостепени може донети ново решење којим преиначује или
укида жалбом побијано решење
-рок за изјављивање жалбе није преклузиван – првостепени мора и неблаговремену жалбу доставити другостепеном,
који може да одлучује о неблаговременој жалби
-ванредни правни лекови-
-допуштена је ревизија, увек у статусним ствварима, али и у стварима које се односе на станарско право, против
другостепеног решења
-у имовинскоправним стварима само ако су испуњени услови из ПП
-допуштен је предлог за понављање поступка – третира се као неблаговремено поднета жалба или као предлог за
понављање ако другостепени суд нађе да нема услвоа да одлучи о неблаговременој жалби
-у другом случају о предлогу за понављање одлучује првостепени суд
-учесници могу повести корективну парницу (или управни поступак) о истом захтеву о коме је одлучено у ВПП
-услов је да ЗВП или други закон допушта (нпр. код управљања и коришћења заједничке ствари)
-право на улагање правних лекова имају сви материјалноправни учесници

7. Правноснажност решења у ванпарничном поступку

-циљ ВПП није да се једном за свагда реши спор као у парници, већ се суд стара да најпоузданије заштити права и
интересе појединаца и јавни интерес
-суд је дужан да ако увиди да је погрешио у доношењу одлуке да првобитну одлуку укине или преиначи
-формална правноснажност-
-ако се схвати као немогућност побијања жалбом, онда она не постоји у ВПП, јер је допуштена и неблаговремена
жалба (односно рок од 15 дана није преклузиван)
-питање правноснажности решења је секундарно, битно је кога и у ком обиму решење обавезује
-решење у ВПП може стећи формлану правноснажност само када:
1. је жалба изјављена у року, а другостепени суд је одбио или преиначио првостепено решење
2. када су се сви учесници одрекли права на жалбу или од ње одустали
3. кад је поступак окончан судским поравнањем, ако је то допуштено
-постојање формалне правноснажности ванпарничних решења може да се прихвати само ако се неблаговремена
жалба схвати као ванредни правни лек
-материјална правноснажност-
-решења ванпарничног суда не производе дејство материјалне правноснажности, ако се под тиме подразумева
негативно дејство одлуке (не бис ин идем) и њено обавезујуће позитивно дејство у другим поступцима
-сам ЗВП предвиђа да решење из ВПП не спречава учеснике да о истом захтеву поведу парницу
-у ВПП се могу износити и нове чињенице по жалби и у неблаговременој жалби
-дејство материјалне правноснажности може производити само један број кондемнаторних решења којима се
решавају неправе ванпарничне ствари и која су стекла својство формалне правноснажности и извршности

8. Претходно питање у ванпарничном поступку

-решење обавезује суд који га доноси, од момента кад га више не може изменити
-учеснике у поступку обавезује од кад им је достављено
-конститутивна решења производе дејство ерга омнес, декларативна и кондемнаторна само према формалним
учесницима, а према материјалним који нису учествовали од момента кад им је достављено
-за одлучивање о статусним стварима физ. лица искључиво је надл. ВП суд, те други судови не могу о тим питањима
одлучивати самостално као о претходном питању
-ВП суд је везан конститутивним актима органа управе (осим ако су ништави), а конститутивна решења ВП суда
обавезју органе управе (декларативна и кондемнаторна не)
-позитивне конситутивне одлуке ВП суда обавезују суд у парници; негативне одлуке не обавезују парнични суд
-обавезујуће дејство на ВП суд има преображајна пресуда донета у парници (развод брака)
-укидањем решења се не сме дирати у права других учесника у поступку, а измена првостепеног не сме вређати права
других лица која су заснована на побијаном решењу

9. Поступак за лишење пословне способности

-покреће се кад постоји сумња да пунолетно лице није само у стању да се стара о својим правима и обавезама
-материјалноправни разлози се тумаче изузетно рестриктивно:
1. душевна болест
2. заосталост у душевном развоју
3. алкохолизам
4. зависност од дрога
5. старачка сенилност...
-ВП суд одлучује о лишењу посл. спос., времену поверавања и враћању посл.спос
-покретање поступка-
-по сл. дужности или по предлогу органа или лица која су енумерисана у ЗВП (брачни друг, деца, родитељ, деде бабе
браћа сестре и сл.)
-предлог може бити управљен на потпуно и делимично лишење посл.спос.; мора садржати чињенице на којима се
заснива и доказе
-спровођење поступка-
-поступак је хитан, суд заказује рочиште на коме одлучује о предлогу и позива: орган старатељства, лице према коме
се води поступак, његовог стараоца и предлагача
-суд је дужан одмах да постави привременог заступника лицу према коме се води поступак и дужан је да тог
заступника саслуша, као и предлагача
-може решењем одредити да лицце буде смештено у здравствену установу највише 30 дана (може жалба)
-одлука суда-
-ако је предлог основан, донеће решење којим лице лишава посл. спос. делимично или потпуно
-лице које је лишено посл.спос. може изјавити жалбу у року од 8 дана, а другостепени суд је дужан да о њој одлучи у
року од 8 дана
-враћање посл.спос-
-следи или по сл. дужности или по предлогу лица или органа који су били овлашћени да поднесу предлог за лишење
-суд по сл. дужности испитује да ли постоје разлози за лишење
-ако утврди да нема више разлога за лишење, доноси решење којим враћа посл.спос.

10. Поступак за расправљање заоставштине

-у оставинском поступпку, суд:

1. утврђује ко су наследници оставиоца
2. која имовина сачињава заоставштину
3. која права из заоставштине припадају наследницима и легатарима
-по природи је деклараторан поступак, јер заоставштина прелази на наследнике у тренутку смрти екс леге
-свако спорно питање расправља се у ПП
-покреће се по сл. дужности чим се сазнада је неко лице умрло или проглашено за умрло
-суд-
-месно надлежан – где је оставилац имао пребив./бор.; ако није имао на терит. РС онда где се налази претежни део
заоставштине (ако постоји међунар.надл. нашег суда)
-суди у редовном саставу за ВПП, посебност је што изјаве и предлоге учесника могу узимати на записник и судски
помоћници
-обезбеђење заоставштине
-од момента смрти до момента правноснажно окончаног оставинског поступка, могуће је да је заоставштина физички
необезбеђена или да је држи неко од лица а постоји спор о праву на том предмету
-мере: 1. попис и процена заоставштине (по сл. дужности или захтеву легатара, наследника..)
2. предаја заоставштине на чување
 3. постављање привременог стараоца заоставштине (адвокат који заступа наследнике обично)
4. одвајање заоставштине од имовине наследника
5. печањеће оставиочевог стана ...
-приликом одређења привремених мера, оставински суд има последњу реч, јер може изменити или ставити ван снаге
сваку привр. меру коју је донео други суд или јавни бележник
-може се предати на чување поузданом лицу, суду или јавном бележнику
-расправљање заоставштине-
-фазе:
1. припремање расправљања заоставштине (утврђује се да ли је оставилац преминуо, да ли је оставио имовину...)
2. попис и процена заоставштине (врши нотар по одлуци суда; обавезна радња; ако је оставио тестамент, нотар га
доставља уз смртовницу)
3. поступак оставинског суда по пријему смртовнице
4. рапсрављање заоставштине
5. доношење решења о наслеђивању
-расправљање заоставштине – суд одређује рочиште и позива сва заинтересована лица; упозорава их да до окончања
поступка могу дати изјаву да ли примају наслеђе или не, а ако не дођу на рочиште или не дају изјаву, претпоставља се
да прихватају
-ако се не зна да ли оставилац има наследника, суд ће огласом позвати лица која полажу права да се пријаве суду у
року од једне године од објављеног огласа
-суд расправља сва питања која се односе на заоставштину – права на наслеђе, величини наследног дела, праву на
легат...
-ако се наследник примио наслеђа или га се одрекао, мора потписати изјаву о томе (или његов заступник); потпис
мора бити оверен; мора навести и да ли се односи на део који му припада по закону или по тестаменту, или се односи
на нужни део
-суд упућује странке на парницу или поступак пред органом управе, ако постоје спорне чињенице од којих зависи
њихово право
-ако не постоји спор о чињеницама, већ о примени права, суд расправља питања у овом поступку
-решење о наслеђивању-
-кад суд утврди којим лицима припада право на наслеђивање, оглашава их за наследнике решењем о наслеђивању
-решење садржи: лично име оставиоца, једног од родитеља, занимање, датум рођења и држављанство, означење
покретних и непокретних ствари из заоставштине, лична имена наследника са пребивалиштем и занимањем, њихов
однос према оставиоцу...
-решење се доставља свим наследницима и легатарима и другим лицима која су истакла захтеве из заоставштине
-доставља се и надлежном органу управе
-наследно-правни ахтеви после правноснажности решења о наслеђивању-
-ако се пронађе имовина за коју се није знало у време доношења решења, суд ће ову имовину новим решењем
расподелити на основу раније донетог решења о наслеђивању
-ако се пронађе тестамент, суд ће га прогласити и доставити оставинском суду, који ће обавестити заинтересована
лица и обавестити их да своја права из тестамента могу остварити у ПП
-ако се појави лице које није учествовало у поступку а полаже право као наследник, суд ће га упутити на парницу

11. Поступак за одређивање накнаде за експроприсану непокретност

-суд одређује накнаду за експроприсану непокретност, кад корисник експропријације и ранији сопственик пред надл.
општинским органом управе нису закључили пуноважан сопразум о накнади
-ако корисник и ранији сопственик не закључе споразум о накнади у року од 2 месеца од правноснжаности решења о
експропријацији, или ако јавни правобранилац оцени да је споразум закључен на штету корисника јавних средстава,
општински орган управе дужан је да правноснажно решење о еокспропријацији са списима достави надл. суду
-о накнади суд расправља и одлучује у већу саствљеном од једног судије и 2 судије поротника
-суд одређује рочиште да би кориснику и ранијем сопственику дао могућност да се изјасне о облику и обиму накнаде,
и о доказима вредности непокретности који се пробављају по сл. дужности
-кад се РС сматра корисником експропријације, а експропр. је извршена за потребе другог правног лица, позива се и
то пр. лице
-суд ће извести и друге доказе које учесници предложе, ако нађе да су од значаја, а по потреби и вештачење
-пошто утврди важне чињенице, суд доноси решење којим одређује облик и обим накнаде
-ако се споразумеју о висини накнаде, суд ће решење засновати на њиховом споразуму (ако није у супротности са
јавним поретком, принудним прописима и добрим обичајима)
-решење се доставља и јавном правобраниоцу кад није учествовао у поступку
-ако се корисник и ранији сопственик споразумеју да ће наккнада бити у облику давања друге зграде или стана,
споразумом се одређује рок за извршење узајамних обавез, а ако га не одреде, суд ће решењем одредити
-трошкове поступка сноси корисник експропријације, сем оних који су изазвани неоправданим поступцима ранијег
сопственика

ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

1. Предмет извршног поступка

-когнициони парнични и ванпарнични поатупци окончавају се мериторном судском одлуком
-ако дужник неће да поступи по заповести судске одлуке (а самопомоћ није дозвољена), поверилац може своје
потраживање остварити само у извршном поступку
-извршни поступак је законом уређен поступак у коме се реализују овлашћења поверилаца из појединачних правних
аката применом монопола силе државе
-предмет извршења није имовина дужника као таква, већ поједине ствари из те имовине
-предмет извршног поступка је:
1. поступак извршења (принудно оствативање потраживања на основу извршне или веродостоје исправе)
2. поступак обезбеђења потраживања (заснивањем заложног права на осн. споразума странака или мера суда)
3. делатност извршитеља (као лица са јавним овлашћењима)

2. Начела извршног поступка

1. начело диспозиције
-поверилац суверено одлучује да ли ће захтевати принудно намирење свог потраживања, а везан је садржином
извршне исправе; поступак се покреће предлогом извр. повериоца
-увек може у целини или делимично повужи предлог за извршење (тада суд обуставља поступак)
2. начело писмености и усмености
-суд и Ј.И. поступају на основу поднесака и других писмена по правилу (начело писмености)
-али могу и саслушати странку или учесника ради разјашњења појединих питања (начело усмености)
-рочиште се одржава код: заснивања заложног права по споразуму странака, а може и при извршењу одлука у
вези с породичним односима и одлучивању о предлогу за одређивање привремене мере
3. начело обостраног саслушања странака
-важи ограничено у извршном поступку и поступку обезбеђења
-предлог за извршење се не доставља извршном дужнику, већ само решење којим је допуштено извршење
-може се изјаснити на наводе извр. повериоца тек кад му је решење достављено
-правни лекови се увек достављају супротној страни
4. истражно начело
-поверилац не сноси субјективни терет доказивања, не мора да се стара о томе како ће се извршити намирење
5. начело хитности
-извршни поступак и поступак обезбеђења су хитни
-није дозвољен застој поступка
-рок у коме су лица дужна да по налогу суда или ЈИ предузму радње не може бити дужи од осам дана
-суд и ЈИ су дужни да по захтеву или предлогу одлуче у року од 8 дана и донету одлуку отправе у наредних 5
6. начело сразмере
-ЈИ је дужан да приликом избора средства и предмета извршења ради намирења новчаног потраживања води
рачуна о сразмери између висине обавезе извр. дужника и средства и вредности предмета извршења
7. начело ефикасности
-поступак се спроводи без одлагања и одуговлачења – неуредни поднесци се одбацују без могућности измене,
застој није дозвољен, нема ванредних правних лекова, захтев за изузеће не одлаже извршење...

3. Суд у извршном поступку

-суд је искључиво надлежан за извршење:
1. заједничке продаје непокретности и покретних ствари
2. извршење извршних исправа у вези са породичним односима
 3. враћање запосленог на рад
-суд је везан извршном и веродостојном исправом, није овлашћен да испитује њену законитост и правилност
-стварна надлежност:
-у првом степену Основни или Привредни суд
-о жалби Виши суд или Привредни апелациони суд
-месна надлежност:
-суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште/боравиште/седипте
-предлог странке за делегацију месне надл. није дозвољен
-решења и закључке доноси судија појединац
-о провору и жалби одлучује веће од троје судија
-судијски помоћник може предузимати поједина судске радње у извршном поступку или поступку обезбеђења
-изузеће судије-
-по правилима ЗППа
-кад спроводи суд, изузеће се може захтевати до окончања извр.поступка
-о захтеву се одлучује у року од 5 дана, против решења о одбијању или одбацивању дозвољен је приговор
-захтев за изузеће не одлаже извршење и није дозвољен за изузеће судског извршитеља

4. Јавни извршитељ
-има централну улогу у поступку извршења
-суд одређује извршење, али све радње које се врше у склопу спровођења извршног поступка предузима јавни
извршитељ
-министар одређује број ЈИ, по правилу један на 25000
-има право на накнаду за рад и накнаду трошкова, према Јавноизвршитељској тарифи
-услови за именовање:
1. дипломирао на правном факултету и има положени правосудни и испит за јавног извршитеља
2. најмање 2 године радног искуства на пословима правне струке након правосудног
3. достојан за делатност ЈИ
4. над ортачким друштвом чији је ортак се не води стечајни поступак
5. не води се кривични поступак против њега за кд. правног саобраћаја или сл. дужности, није осуђиван за кд. на
казну затвора од 6 месеци или дело које га чини недостојним дужности
-услови за испит за ЈИ:
1. завршио ПФ
2. бар 2 године радног искуства на пословима правне струке
-лице води евиденцију о ЈИ, а програм за полагање испита, начин полагања и сл. потписује министар
-престанак делатности ЈИ-
1) на лични захтев
-захтева од министартва да га избрише из именика ЈИ, престаје му делатност у року од 30 дана
2) кад наврши радни век
-када напуни 67 година, по сили закона
-министар решењем утврђује ово
3) кад буде разрешен
1. ако престане да испуњава услове за делатност ЈИ
2. ако заснује радни однос
3. ако прихвати јавну функцију
4. ако не плаћа премију за осигурање на штету...
-овај поступак покреће министар на предлог Коморе или по сопственој иницијативи, а ЈИ се пружа прилика да се
пред министром изјасни о томе да ли постоје разлози за разрешење
-решење о разрешењу се објављује у Службеном гласнику и коначно је у управном поступку
-овлашћења и дужности-
1. доноси решење о извршењу на основу веродостојне исправе радни намирења новчаног потраживања насталог из
комуналних услуга и сродних делатности
2. закључком одређује средство и предмет извршења
3. доноси решења и закључке
4. предузима радње којима непосредно спроводи извршење
5. доставља акте суда
6. прибавља податке о извшрном дужнику
-разлози за изузеће-
1. ако се одлучује о његовим правима и обавезама или блиског лица
2. ако је са странком био у пословном односу поводом кога се спроводи извршење (или био заступник у пр. лицу)
3. друге чињенице доводе у сумњу његову непристрасност

5. Странке, учесници и трећа лица у извршном поступку

-странке су извршни поверилац и извршни дужник; одређени су у садржини извршне исправе
-извршни поверилац се одређује материјалноправно, а извр. дужник чисто процесно
-странке морају бити јасно одређене, ако нису исправа није погодна за извршење, те ће извр.предлог бити одбачен
-у случају материјалноправне сукцесије, кад се извр. поступак не спроводи у корист/против лица на које гласи
извршна исправа, код универзалне сукцесије може покренути или наставити већ започет поступак универзални
сукцесор, који стиче својство странке, а код сингуларне сукцесије се доказује јавном или овереном исправом
-кад до сукцесије дође након што је донето решење о извршењу, извршитељ доноси закључак којим се утврђује да је
стицалац ступио на место ранијег повериоца/дужника, ступа у поступак у оном стању у коме се налази
-учесници чији је имовинскоправни поступак тангиран извршним поступком, а нису странке у поступку су трећа лица;
они тврде да на предмету извршења имају право које спречава спровођење извршења

6. Извршна исправа
-извр. исправа је појединачни правни акт којим је ауторитативно утврђено постојање потраживања
-то су само оне исправе за које законодређује да се сматрају извршиним исправама
-у нашем праву, извр. исправе су појединачни правни акти судова и других држ.орг
-следећи правни акти се сматрају извршном исправом:
1. извршна судска одлука или поравнање (кондемнаторни) – пресуда, решење, платни налог и арбитражна одлука
2. извршна одлука донета у прекршајном или управном поступку (ако гласи на новчану обавезу)
3. поравнање у управном поступку (ако гласи на новчану обавезу)
4. извод из регистра залоге и финансијског лизинга
5. страна судска и арбитражна одлука (мора бити призната?)
6. уговор о хипотеци и заложна изјава, ако су уписани у катастар
7. план реорганизације у стечајном поступку који је потврдио суд решењем
8. јавнобележничка исправа ако има дејство извршности
9. споразум о решавању спора посредовањем, ако поседује законом прописане услове
-извршна исправа постаје извршна када је правноснажна и када истекне рок одређен у њој за добровољно извршење
обавезе (парициони рок)
-ако није одређен рок, он је 8 дана од доствљања дужнику
-судска одлука која гласи на нечињење или чињење постаје извршна по правноснажности одмах

7. Веродостојна исправа
-решење о извршењу на основу веродостојне исправе доноси се ради намирења новчаног потраживања
-веродостојне исправе су:
1. меница или чек
2. акредитив
3. банкарска гаранција
4. извод из Централног регистра ХоВ о стању на рачуну законитог имаоца обвезница и одлука о издавању
5. рачун домаћег или страног лица с отпремницом или другим писменим доказом да је извр. дужник обавештен о
обавези
6. извод из пословних књига о извршеним комуналним или сродним услугама
7. јавна исправа која ствара извршиву новчану обавезу
8. оверена изјава дужника којом овлашћује банку да с његовог рачуна пренесе новчана средства повериоцу...
-подобност веродостојне исправе за доношење решења о извршењу-
-веродостојна исправа је подобна да се на основу ње донесе решење о извршењу, ако садржи податке о извр.
повериоцу и извр. дужнику, предмету, врсти обиму и доспелости обавезе дужника
-ако доспелост обавезе не може да се утврди из веродостојне исправе, поверилац је дужан да приложи писмени
докат да је дужнику оставио накнадни рок
8. Одлуке и правна средства у извршном поступку
-одлуке-
-суд и ЈИ доносе решења и закључке
-решењем се одлучује о предлогу за извршење, приговору, жалби
-закључком се налаже предузимање извршних радњи и управља се поступком
-правни лекови-
-су жалба и приговор
-жалбом се побија решење првостепеног суда или ЈИ
-приговор се подноси против решења о предлогу за извршење на осн. веродостојне исправе, других решења
првостепеног суда или ЈИ и приговор трећег лица
-против решења о приговору против решења дозвољен је приговор само код приговора трећег лица
-против закључка нису дозвољени ни приговор ни жалба

9. Противизвршење
-предлог за противизвршење – дужник може, кад је извршење окончано, поднети суду овај предлог; садржи захтев
да суд донесе решење којим обавезује повериоца да врати дужнику оно што је примио извршењем; рок је 8 дана за
враћање
-разлози-
1. ако је извршна исправа правноснажно или коначно укинута, преиначена, поништена... (рок је 30 дана)
2. ако дужник добровољно намири потраживање у току поступка, па је поверилац дупло намирен (30 дана)
3. ако је решење о извршењу укинуто или преиначено тако да је предлог за извр. одбачен или одбијен
4. ако је правноснажном судском одлуком утврђена недозвољеност извршења
5. извршни поверилац примио више од свог потраживања
-поступак-
-предлог се доставља повериоцу да се изјасни у року од 8 дана
-ако се не изјасни о предлогу или га не оспори, предлог се усваја
-решење о усвајању предлога-
-суд обавезује повериоца да врати дужнику оно што је примио у року од 8 дана и одређује средство и предлог
извршења ако извр. поверилац не врати добровољно у року
-поверилац може побијати жалбом, која одлаже извршење само ако положи јемство у висини потраживања
-предлог за противизвр. се одбија ако су на предмету наступиле такве промене да враћање није могуће, те извр.
дужник може остварити право у парничном поступку
-предлог може поднети и треће лице ако је извршење које је спроведено на предмету судском одлуком утврђена
недозвољеност извршења

10. Јемство у извршном поступку

-јемство је стварноправни институт обезбеђења евентуалних будућих потраживања једне странке према другој
-извршитељ може да услови одлагање извршења по предлогу дужника полагањем јемства
-у поступку продаје непокретности путем јавног надметања могу да учествују само лица која су положила јемство
-даје се у готовом, страном или домаћем новцу, који се депонује код ЈИ или банкарском гаранцијом, депоновањем
ХоВ...
-обавеза полагања јемства се одређује закључком; ако се полаже у поступку извршења, доноси га извршитељ, а у
поступку обезбеђења суд
-висина јемства сеодређује у складу са процесним разлогом због ког се налаже јемство; по правилу у висини
потраживања које се намирује у извр. поступку
-ЈИ одлучује решењем да ли је наступио услов да се противна страна наплати из положеног јемства

11. Извршење на непокретностима ради намирења новчаног потраживања

-искључиво је менсо надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност
-поверилац је дужан да уз предлог за извршење поднесе и извод из катастра којим се доказује да је непокретност
уписана као својина извр. дужника
-стварне службености на непокретности се не гасе
-неке личне службености се гасе, а имаоци имају право на накнаду
-вредност непокретности се оцењује према тржишној цени на дан продаје, и утврђује се закључком
-продаја непокретности-
-продаје се на усменом јавном надметању или непосредном погодбом
-ЈИ може одредити само продају на јавном надметању
-странке се могу споразумети о продаји непосредном погодбом
-одржава се највише два јавна надметања – прво у року од 15-30 дана од објављивања закључка о продаји
непокретности, а ако не буде продата на првом надметању, ЈИ заказује друго, које почиње у року од 15-30 дана
-непокретност се не може продати испод 70% процењене вредности (почетна цена)
-на другом надметању не може испод 50% процењене вредности (почетна цена)
-продаја непосредном погодбом: уговор о продаји непокретности непосредном погодбом закључују у писменом
облику купац и ЈИ, у име и за рачун дужника
-након споразума се доноси закључак и оставља се рок за уговор
-ако се уговор не закључи у року, странке могу у року од 3 дана да измене споразум и смање продајну цену на 50%
процењене вредности и продуже рок за закључење
-закључак о предаји непокретности доноси се чим купац исплати цену
-из продајне цене се намирују:
1. трошкови извр. поступка
2. потраживања на осн. законског издржавања
3. потраживања заложних поверилаца
5. потраживања лица која имају право на накнаду због гашења личних службености
6. потраживања извршних поверилаца

12. Извршење на покретним стварима ради намирења новчаног потраживања

-месно је надлежан суд на чијем се подручју налазе покретне ствари
-предмет извршења не могу бити:
1. одећа, обућа и други предмети за личну употребу, постељине, ствари, посуђе...
2. храна и огрев који су члановима домаћинства потребни за 3 месеца
3. готов новац дужника који има стална месечна примања до износа који је законом изузет од извршења
4. ордење, медаље, одликовања и признања, лична писма, породичне фотографије..
5. помагала за особу са инвалидитетом
6. кућни љубимац
-спроводи се пописом и проценом ствари, продајом ствари и онда намирењем повериоца из продајне цене
-одсуство странака није сметња попису – пописује се онолико ствари колико је потребно да се намири поверилац и
трошкови извршења
-прво се пописују ствари које се најлакше продају, на које треће лице није ставило примедбу
-извр. поверилац може у року од 8 дана од окончања пописа предложити да се попис измени, о чему ЈИ одлучује у
року од 5 дана
-ствар процењује ЈИ, према њеној тржишној цени у месту процене, на дан процене, а почетна вредност је на првој
јавној продаји 70% од тога, на другој 50%
-могу се продати на усменом јавном надметању или непосредном погодбом
-закључком о продаји се одређује како се ствар продаје, услови продаје и како и када може да се прода непосредном
погодбом по споразуму странака

13. Претходне мере

-суд их одређује ради обезбеђења новчаног потраживања које је већ утврђено одлуком суда која још није постала
правноснажна или извршна
-да би се одредиле, мора се учинити вероватном опасност да ће се потраживање осујетити или знатно отежати
-услови:
1. новчано потраживање
2. на осн. одлуке домаћег суда која није правноснажна
3. да поверилац учини вероватним да ће се потраживање осујетити
-садржина решења-
-садржи прецизно наведено новчано потраживање, са каматом и трошковима поступка, врсту претходне мере и
трајање претх. мере (најдуже док не истекне 15 даана од испуњења услова за подношење предлога за извршење)
-продужење трајања претх.мере-
-ако истекне пре него што одлука постане извршна, суд може на предлог повериоца решењем да продужава трајање
-укидање претх.мере-
-на предлог извр. дужника, суд решењем обуставља поступак обезбеђења и укида претходну меру:
1. ако дужник положи суду или ЈИ потраживање са каматом и трошковима поступка
2. ако докаже да је потраживање наплаћено или обезбеђено
3. ако се правноснажно утврди да потраживање није ни настало или је престало
4. ако одлука о поравнању на којој се претходна мера заснива престане да важи
-врсте претходних мера-
1. попис покретних ствари и упис заложног права
2. пленидба новчаног потраживања дужника и стицање заложног права на њему
3 налог организацији за принудну наплату да банкама код којих дужник има рачун наложи да новчана средства
пренесу у депозит ЈИ
4. упис забране располагања финансијским инструментима у Централном регистру ХоВ
5. упис заложног права повериоца на уделу дужника у Д.О.О., О.Д. или К.Д.
6. пленидба потраживања дужника да му се преда непокретност или испоручи покретна ствар
7. предбележба заложног права на непокретности дужника
-продаја заложених покретних ствари-
-ЈИ може наложити да се заложене покретне ствари продају ако су подложне брзом кварењу или смањењу вредности
-износ који се добије продајом покетне ствари се чува код ЈИ док се не обустави поступак обезбеђења или не поднесе
предлог за извршење

14. Привремене мере

-суд одређује привр. мере ради обезбеђења новчаног или неновчаног потраживања
-поверилац може захтевати пре почетка когниционог поступка а до потпуног намирења потраживања
-суд може одредити привр. меру пре, у току или после судског или упр. поступка, док извршење не буде спроведено
-одређивање привр.мере је супсидијарно у односу на остала средства обезбеђења (пресе одређују претходне мере)
-кад год другом мером може да се оствари исти циљ, привремена мера се не може захтевати
-поверилац мора имати правни интерес да се привр.мера одреди
-услови:
1. да потраживање постоји
2. да постоји опасност да поверилац неће моћи да оствари своје потраживање (треба да се испуни у иностранству а
за извршење надл. домаћи суд, редовни приходи дужника мањи од зак. обавеза, ...)
-јемство-
-широко се користи јемство – полагање јемства може бити услов за одређење привр.мере, а може се одредити и
уместо привремене мере
-суд решењем одређује висину јемства и рок за полагање
-надлежност – суд који је стварно и месно надлежан да одлучује о основаности потраживања чије се обезбеђење
тражи; ако је пре или у току парничног поступка, онда је тај суд надлежан; ако је пре или у току арбитражног поступка,
онда суд који је месно надлежан за извршење; ако је поднето у току извршења које спроводи ЈИ, онда суд који је
донео решење о извршењу
-предлог: садржи врсту привр. мере, трајање, средство и предмет извршења
-решење: садржи све састојке као и свако решење о обезбеђењу; има дејство решења о извршењу, извршава се пре
правноснажности; постаје извршно у зависности од тога која је мера одређена
-трајање – поверилац може предложити продужење
укидање – на предлог дужника, ако попверилац не поднесе тужбу у року, кад истекне трајање, кад су се услови
променили тако да више мера није потребна...
-врсте-
1. забрана отуђивања/оптерећења покретне ствари; по потребии одузимање и поверавање на чување
2. забрана отуђења/оптерећења непокретности чији је дужник власник
3. забрана дужнику дужника да исплати потраживање
4. налог организацији за принудну наплату да банкама наложи да новчана средства са рачуна дужника пренесу у
депозит ЈИ
5. одузумање готовог новца или ХоВ од дужника и полагање у судски депозит
6. налог да предузме радње да очува непокретност или покретну ствар