Na prostorima Srbije do sada je registrovano preko 200 izvora voda, od kojih većina može da se

flašira, ali se trenutno crpi samo 12 izvora. Razloge za ovakve podatke treba tražiti u nedostatku
investicija, ali i u nacionalnom programu uređenja, zaštite i korišćenja voda, koji se brine o ovom
prirodnom resursu. Najveći tereni sa pogodnim, slobodnim, podzemnim vodama nalaze se u Istočnoj
Srbiji (borsko-zaječarski region, niško-topličko-pirotski, jablaničko-pčinjski i braničevski) i zapadnoj
Srbiji (mačvanski, raški).

Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne težine.
To znači da bi odrasla osoba težine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dva litra tečnosti (čaj,
sok, voda).

Mineralna voda nije zamena za vodovodsku, pa se savetuje umerenost kada se duže upotrebljava.
Razlog je jednostavan - organizam nije naviknut na količinu suvog ostatka većeg od jednog miligrama.

Značajan činilac je i temperatura vode, jer utiče na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju.
Hladna voda povećava želudačno lučenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiču na
kardiovaskularni sistem.

Flaširana negazirana voda "heba" je vrlo popularna kod pacijenata sa izraženim gastritisom i čirom u
stomaku.

"Heba" i "prohor" bezbedni

Mineralne i negazirane vode "heba" i "prohor" iz Bujanovačke banje su se zbog

bombardovanja tog područja osiromašenim uranijumom našle pod sumnjom. Iz
Saveznog zavoda za zaštitu zdravlja uveravaju da su ove i sve ostale mineralne i izvorne
vode potpuno bezbedne za upotrebu iz razloga što su njihova izvorišta na velikim
dubinama dokle ne može da dopre nikakva kontaminacija.