1.

UVOD

Razne opasnosti i negativne pojave su još od najranijeg doba pratile odvijanje

drumskog saobraćaja, samo što su se vremenom menjale po vrsti, izvorima i
intezitetu. Kako se drumski saobraćaj razvijao i prolazio kroz razne faze, tako su
se menjali i nastajali izvori opasnosti i negativnih pojava.

U okviru bezbednosti saobraćaja prate se i izučavaju izvori opasnosti u

saobraćaju, a posebno saobraćajne nezgode kao pojave zbog kojih je stepen
ugroženosti ljudi i imovine dostigao velike razmere. „Saobraćajna nezgoda je
događaj na putu ili drugom mestu otvorenom za javni saobraćaj ili je započeta na
takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome
je jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta.“ [1]
Pored saobraćajnih nezgoda prisutne su i druge pojave koje ugrožavaju ljude i
imovinu. Poznato je da se mnoga potencijalna ponašanja kao što su “ zamalo
nezgoda” i druga rizična ponašanja ne realizuju odnosno ne konkretizuju u
saobraćajnu nezgodu. To su izvori opasnosti, odnosno opasna ponašanja koja
za posledicu mogu imati saobraćajnu nezgodu.

Novembra 1993. god. veće ministara je odobrilo stvaranje baze podataka o

nezgodama u drumskom saobraćaju. Razvoj baze podataka o nezgodama na
putu neophodan je kako bi se efikasno borili protiv nedovoljne bezbedosti na
putevima širom EU. Sakupljanje podataka sa raznih strana omogućilo bi
fleksibilnu i sveobuhvatnu analizu velikog broja saobraćajnih nezgoda. Na širem
nivou podaci o broju i vrstama saobraćajnih nezgoda koji se dešavaju potrebni su
da bi se odredili prioriteti i da bi se shvatila važnost problema. Razumevanja
okolnosti koje dovode do sudara potrebno je zbog politike bezbednosti. Znanje o
povredama i njihovim uzrocima je osnovno oruđe za posmatranje posledica
promena u strukturi vozila, a daje i povratnu informaciju o efikasnosti protivmera.

Postoje razni poroci koji unistavaju čoveka i njegov život uopšte. Medjutim,
alkohol je jedan od najčešćih i najstrašnijih. Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom
učestvuju u saobraćaju, ne samo da ugrožavaju sebe i svoj zivot,vec ugrožavaju
i živote ostalih učesnika u saobraćaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

Alkohol se smatra jednim od najvećih uzročnika saobraćajnih nezgoda. Uticaj na

čoveka zavisi od količine alkohola u organizmu. Već kod malih količina od 0,02‰
slabi sposobnost vožnje. Zakonom o osnovima bezbednosti saobraćaja
predviđeno je da vozači amateri mogu učestvovati u saobraćaju ukoliko je
koncentracija alkohola do 0,5‰. Profesionalni vozači ne smeju upravljati vozilom
ukoliko imaju alkohola u krvi. Povećana koncentracija alkohola od 0,6 do 1,5‰
daje vidljive znake lakog pijanstva, koji uglavnom zavise od individualnih
sposobnosti, dok je preko ove koncentracije pijanstvo lako uočljivo. Koncentracija
preko 3,5‰ dovodi do besvesnog stanja, a koncentracija od 5 do 8‰ do smrti.

1
Alkohol se vrlo brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se
prenosi u druge delove tela i utiče na promenu funkcija bitnih za vožnju.

U čoveku oduvek postoji želja da prevaziđe svoje mogućnosti, da bude bolji

snažniji, da dostigne veću brzinu. Vozač delimično ostvaruje te težnje za
upravljačem. On postiže veću brzinu, iz druge pozicije gleda pešake, oseća se
moćnijim i njegovi kontakti sa ostalim učesnicima postaju površni. Pod uticajem
alkohola smanjuje se mogućnost rasuđivanja, kritičnost, opada pažnja i
sposobnost sagledavanja zbivanja oko sebe, pa takav vozač, češće nego drugi
pravi prekršaje.

U daljem radu biće akcenat na uroke saobraćajnih nezgoda, kao i na

preventivnim merama da isti spreče i ublaže.

2
 2.UTICAJ ALKOHOLA

Alkohol se smatra jednim od najvećih uzroka saobraćajnih nezgoda. Uticaj na

čoveka zavisi od količine alkohola u organizmu.

Uticaj alkohola na vozačke sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od

telesne težine, uzrasta, fizicke kondicije, metabolizma i raznih drugih faktora.
Ipak, u količinama preko 0,30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve
vozače, bez obzira na lične karakteristike.

Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki čak misle i da

poboljšava vozačke sposobnosti) on utiče na nas nervni sistem hteli mi to ili ne.
Loš uticaj ogleda se pre svega u lošijem opažanju, procenjivanju i sporijoj
reakciji, kao i smanjenju samokontrole.

Slika 1. Dve nespojive stvari alkohol i putničko vozilo

2.1.Delovanje alkohola na sposobnosti vozača

Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbuđenja, a zatim do paralize
centralnog nervnog sistema. Delovanje alkohola ogleda se u organskoj i psihičkoj
sferi. On prvenstveno deluje na mozak, desni, pluća, ruke, jetru, noge, izaziva
bolove u stomaku, bubrezima, želucu, srcu itd.

2.1.1.Dejstvo alkohola na najviši deo nervnog sistema

Čovečji mozak je vrlo složene građe i najosetljiviji deo organizma na razne štetne
uticaje. Uzimanjem alkohola smanjuje se rasuđivanje, sposobnosti, kritičnost,
kao i emocije (neraspoloženje, bol, umor). Najvažniji efekti alkohola ispoljavaju

3
se čitavim nizom poremećaja u oblasti opažanja, reagovanja i drugih psihičkih
funkcija. Zavisno od količine unetog alkohola i načina unošenja, postoji čitava
gradacija poremećaja koji idu od jedva primetnih do teških akutnih trovanja, kada
dejstvo alkohola zahvata autonomni nervni sistem, a to dovodi do prestanka rada
srca i disajnih organa.

Naročito je na alkohol osetljiv mali mozak, u kojem je centar za ravnotežu. Zato

je za pijanog čoveka karakteristično teturanje i nepravilno održavanje ravnoteže,
kao i slaba koordinacija pokreta.

Alkohol deluje i na periferne nerve, naročito nerve ruku i nogu, koji su za vozače i
najvažniji.

2.1.2.Dejstvo alkohola na čulo vida

Naročito su ispitivani efekti alkohola na čulo vida i dokazano je da mala količina

popijenog alkohola dovodi do smanjenja oštrine vida i do suženja vidnog polja, a
to je čest uzrok mnogih saobraćajnih nezgoda. Veće količine alkoholnih pića
onemogućavaju slivanje likova na mrežnjači, što dovodi do pojave duplog
viđenja, kada čovek nije u stanju da razlikuje stvarni objekat od uobraženog.
Primećeno je da kod izvesnog broja alkoholičara dolazi do poremećaja
razlikovanja boja (crvene i zelene) što može da ima vrlo veliku praktičnu štetu
kod vozača motornih i drugih vozila.

2.1.3.Dejstvo alkohola na koordinaciju mišića

Ispitivanjima je dokazano da alkohol i u minimalnim količinama negativno utiče

na koordinaciju mišićnih radnji. Posle unošenja većih količina alkoholnih pića u
organizam dolazi do grubljih oštećenja koja se ispoljavaju u poremećenom
govoru, poremećenom hodu, nemogućnosti održavanja ravnoteže.

2.1.4.Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru

Posledica duže upotrebe alkohola su oštećenja pojedinih organa za varenje,

jetre, krvnih sudova, nervnog sistema, bubrega itd.

Kod hroničnih alkoholičara često nastaje hronično zapaljenje jednjaka. Promene

se ispoljavaju otežanim gutanjem i bolom. Često strada pankreas – koji se
takođe oštećuje alkoholom. Znatnije oštećen pankreas može dovesti i do pojave
šećerne bolesti.

Pri hroničnoj upotrebi alkohola dolazi do oštećenja jetre direktnim delovanjem

alkohola na nju i oštećenja njenih funkcija. Posle više godina pojavljuju se
uočljive promene i ozbiljne tegobe. Ako se nastavi sa uzimanjem alkohola, jetra
će se uvećati i bolesnik će tada osećati nelagodnost u želucu. Poremećeno mu je
varenje, dolazi do gubitka apetita. Sve ove promene bilo na organima za varenje,
bilo na jetri, nastaju u slučaju stalnog i prevelikog unošenja alkoholnih pića.

4
2.1.5.Dejstvo alkohola na psihofizičku aktivnost čoveka

Mnogi misle da male količine alkohola povoljno deluju na organizam, da

potenciraju psihičke i fizičke aktivnosti. Teško je ubediti ljude u štetno dejstvo
alkohola kad oni osećaju da posle izvesne količine postaju slobodniji,
raspoloženiji, i da mnogo lakše podnose fizičko naprezanje.

*Prema clanu 178.iz zakona o bezbednosti saobracaja:*

Vozač koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom,odnosno u tolikoj

meri umoran,odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban
da bezbedno upravlja vozilom,ne sme upravljati vozilom.

Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu,niti da počne da upravlja

vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.

Pod dejstvom alkohola je vozač odnosno lice,za koje se analizom odgovarajućeg

uzorka krvi utvrdi sadržaj alkohola veci od 0,30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola
u organizmu utvrdjeno odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje
alkoholisanosti (alkometrom i dr.),sto odgovara sadržini alkohola u krvi vecoj od
0,30 mg/ml.

Profesionalni vozači kada učestvuju u saobraćaju ne smeju imati u organizmu

psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su
posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.

Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se
prenosi u druge delove tela i utiče na promenu funkcija bitnih za voznju.

5
 3. Alkohol i halucinacije
hroničnim alkoholizmom. Kod ovog oboljenja svest nije dugo pomućena,
bolesnici su vrlo dugo neupadljivi i dugo mogu obavljati svoje dužnosti, pri tom ne
čineći upadljive graške u ponašanju i radu. U osnovi ove bolesti postoji osećanje
straha i proganjanja. Bolesnik često čuje reči i glasove koji ga progone, vređaju i
potcenjuju, ali on može dugo da obavlja svoj posao ne govoreći nikome ono što
preživljava. Kada oboljenje dostigne vrhunac, kada bolesnik ne može više da
istrpi gonitelja, on napada kako bi ga se oslobodio, a u najgorem slučaju izvršava
samoubistvo.
1. Stanje prolazne opijenosti (0,10 – 0,49‰). U ovom stanju većina ljudi ne
pokazuje posebne znakove, pa to predstavlja najnižu granicu ugrožavanja
saobraćaja. U ovom stanju ljudi su pričljivi i subjektivno se osećaju dobro. Jedan
broj osoba pri ovoj koncentraciji alkohola nesposoban je za vožnju, odnosno
može ugroziti sigurnost u saobraćaju. U ovom stanju može doći do opadanja
pažnje, poremećaja sluha i slično.

2. Stanje lakše pripitosti (0,50 – 0,99‰). U ovom slučaju alkoholisantosti misli

se gube, kao i pamćenje, oseća se veća lična sposobnost za bilo kakve
poduhvate, isticanje, ne poštovanje saobraćajnih znakova, oštrina vida se
smanjuje, reakcije vida slabe za 30%, a sluha za oko 40%. Kod ovakvih vozača
karakteristično je rumenilo, puls je ubrzan. U ovom slučaju alkoholisanosti vozač
brzo vozi i zato će ako dođe do nezgode, posledice biti teže nego kad nezgodu
prouzrokuje vozač sa oko 2‰, kad sporije vozi.

3. Stanje teže pripitosti (1,00 – 1,49‰). U ovom stanju izražavaju se greške pri
hodu i pokretima, moguće je povraćanje. Nesposobnost vozača da upravlja se
povećava. U ovom stanju simptomi su vidljivi i dolazi do pogoršanja intelektualnih
funkcija.

4. Pijano stanje (1,50 – 2,49‰). Ovde se veoma ispoljava smanjenje

intelektualnih sposobnosti. Rastu samopouzdanje i dremljivost. Kod vozača se
javlja drskost, nepromišljenost, surovost itd. Vozač je nestabilan, tetura se i
nesposoban je da upravlja vozilom i zato lako dolazi do nezgode.

5. Teži oblik pijanstva (2,50 – 3,49‰). Čovek posrće pri hodu, nejasno izgovara
reči, vidi dvostruko, javljaju se slušne halucinacije, ispoljavaju se jači znaci
narkotičkog delovanja alkohola.

6. Komatozno stanje (3,50 – 5,00‰). Radnje ove osobe su usporene i odvijaju

se kao u snu. Temperatura je veoma niska, pa se čovek može i smrznuti. Na
svetlost slabo reaguje, zenice su proširene. Ako je koma duboka, takva osoba se
teško može povratiti u život.

Posle izvesnog vremena nastaje faza trežnjenja i mamurluk. U vreme mamurluka

javljaju se: glavobolja, muka, pritisak u stomaku, tromost, malaksalost, zamor,
jeza i drhtanje.

6
Slika 2. Različita stanja pijanstva

7
 4.Alkoholozam i saobraćaj
Halucinacije su doševno oboljenje prouzrokovano Intenzivnijim saobraćajem
povećava se i broj nezgoda, ali srazmerno s tim raste i broj saobraćajnih
nezgoda koje su prouzrokovali vozači – uživaoci alkohola.
Za bezbednost saobraćaja alkoholizam predstavlja poseban problem, i to zbog
procenata saobraćajnih nezgoda prouzrokovanih pijanstvom. Ako posmatramo
problem uživaoca alkohola, nužno je razlikovati uživanje alkohola kod vozača čije
je zanimanje vožnja od vozača koji se vožnjom bave povremeno.

Uživaoci alkohola često nisu svesni štetnih posledica ubotrebe alkohola za

vreme i pre vožnje, pa zato pitanju njihovog vaspitanja i razvijanja svesti
preventivnim radom treba posvetiti veliku pažnju.

- Dejstvo alkohola na organizam vozača

Svaki vozač koji želi sigurno da vozi, mora biti spreman da na vreme osmotri
situaciju oko sebe i da bude oprezan. Vozač upotrebom alkohola oštećuje one
funkcije koje su najpotrebnije, odnosno one koje dolaze do izražaja u određenoj
kritičnoj situacji, kada je potrebno da se reaguje brzo. Tada vozaču izgleda da
može učiniti više i želi da dođe do izražaja, ističe svoje sposobnosti, delima
dokazuje svoju hrabrost, a sve to prouzrokuje nepropisnu vožnju, koja se
najčešće završava nesrećom. Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo, tj.
refleksno reagovanje u oblasti svih čula kod vozača pod uticajem alkohola.

- Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih čula

1. Reakciono vreme ili psihička sekunda – jeste vreme reagovanja od momenta

kad se ispred vizila pojavi izvesna prepreka pa do momenta kada vozač reaguje
na tu prepreku, odnosno do momenta pritiska na kočnicu.

2. U vožnji pri brzini od 50 km/h u mraku, pošto vozača zaseni, a zatim ablenduje
vozilo koje mu dolazi u susret, treznom vozaču je potrebno 68 m da se privikne
na novonastalu situaciju, dok je pijanom potrebno 126m

3. Pri brzini od 50 km/h vozač će pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobraćajni

znak u treznom stanju na 138m, kao pijan raspoznaće taj znak na 112m, a kao
mamuran na 100.

4. Izneti dijagram prikazuje opadanje refleksa čula sluha pri brzini od 50 km/h.

8
- Metoda i stepen utvrđivanja alkoholisanosti u saobraćaju

Pored laboratorijske metode utvrđivanja alkohola u krvi, za preventivu u

saobraćaju važan je i način utvrđivanja približnog procenta alkohola u organizmu
vozača pomoću testa izdisanja vazduha, tj. alko-testa. On ima svoj značaj kao
sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za
određivanje približnog procenta alkohola u krvi.

Kod nas ne postoji utvrđena granica, ali se količina od 0,05‰ toleriše, dok se
veći procenat sankcioniše.

Slika 3. Povređeni i poginuli prema vrsti učesnika u saobraćaju

9
4.1.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih čula

1.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od

trenutka kada vozač uoči prepreku do trenutka kada odluči da na opasnost
reaguje kočenjem.

Slika 4. Reakciono vreme ili psihicka sekunda

Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u vožnji pri brzini od 50km/h psihička

sekunda kod treznog vozaca 14m, kod pijanog 22m, a kod mamurnog 29m.

2.U vožnji pri brzini od 50km/h u mraku pošto vozača zaseni vozilo koje
mu dolazi u susret, treznom vozaču je potrebno 60m da se privikne na
novonastalu situaciju, dok je pijanom potrebno 126m.

10
Slika 5. Reakcija treznog i pijanog vozača u noćnim uslovima vožnje

3.Pri brzini od 50km/h vozač će pri dnevnoj svetlosti da raspozna

saobraćajni znak u treznom stanju na 138m, u pijanom na 112m, a u mamurnom
na 100m.

Slika 6.Trezan, pijan i mamuran vozač u dnevnim uslovima vožnje

11
 5.Rizici mladih vozača u saobraćaju
Istraživanja u svetu pokazuju da mladi vozači učestvuju u 20% - 30% svih
saobraćajnih nezgoda. Mladi učesnici u saobraćaju čine oko 30% svih poginulih
vozača, Iako čine svega oko 13% ukupne populacije

U polnoj raspodeli procenjuje se da su mladi vozači muškog pola skloniji

preuzimanju rizika i traganju za uzbuđenjem u vožnji, kao što je prekoračenje
brzine, u odnosu na mlade vozače ženskog pola. Mladići su takođe više skloni
tome da precene svoje vozačke sposobnosti, i da podlegnu negativnom uticaju
svojih vršnjaka. Upravo kombinacija neiskustva i starosti, dodatno pogoršana
razlikama koje karakterišu različite polove, jeste to što rizik mladih vozača čini
tako specifičnim. Iako muškarci svih starosnih kategorija u proseku imaju više
saobraćajnih nezgoda nego žene, u kategoriji mladih vozača te razlike su
najizraženije, i posebno naglašavaju negativne efekte koje imaju starost i
neiskustvo.

Veliki broj saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju mladi vozači događa se

noću i/ili vikendom, zatim kada kao putnike u vozilu, imaju svoje vršnjake, i kada
prekoračuju brzinu pod uticajem alkohola.

Alkohol i nekorišćenje sigurnosnog pojasa su ključni faktori u saobraćajnim

nezgodama u kojima mladi vozači učestvuju – bivaju povređeni ili smrtno
stradaju.

Pod dejstvom alkohola pažnja vozača se smanjuje, a vreme reagovanja se

produžava. Težnja Evropske komisije je da se granica dozvoljenog nivoa
alkohola u krvi za mlade vozače i početnike u svim zemljama ograniči na 0,2
mg/ml. Pored toga, vožnja pod uticajem droga je u porastu, posebno kod mladih
vozača muškog pola, i postaje naročito opasna kada se kombinuje sa vožnjom

Tipovi saobraćajnih nezgoda u kojima u većoj meri učestvuju mladi vozači su

saobraćajne nezgode u kojima dolazi do gubitka kontrole nad vozilom, odnosno
saobraćajne nezgode u kojima učestvuje samo jedno vozilo, posebno u
krivinama.

Ključni faktori koji se nalaze iza problema bezbednosti mladih vozača u

saobraćaju su neiskustvo mladih vozača, starost, pol. Za sticanje iskustva u
vožnji potrebno je da prođe određeno vreme. Radnje kao što su promena brzine,
gledanje u retrovizor, upravljanje, pravilna procena situacije i odgovarajuće
reagovanje – vremenom postaju „automatske“. Međutim, kod mladog vozača ove
radnje zahtevaju misaonu aktivnost i razmišljanje, što može da omete njegovu
pažnju sa puta. Zbog toga, mlad vozač lako postane preopterećen, i njegova
sposobnost da izvršava više akcija istovremeno je relativno loša. Pored toga,
mladi vozači retko dobijaju povratne informacije o saobraćajnim nezgodama sa
„teškim“ posledicama u kojima učestvuju njihovi vršnjaci – tako da nisu dovoljno

12
podstaknuti da voze pažljivije. Sa druge strane, mladi vozači su često motivisani
da stignu na odredište što je pre moguće, zatim, izloženi su pritisku svojih
vršnjaka, ili žele da se pokažu pred drugove.

Mladi vozači spadaju u visoko rizičnu grupu učesnika u saobraćaju. Treba

napomenuti i to da nisu svi mladi svesno i namerno nebezbedni. Uspeh u
rešavanju problema nebezbednosti mladih vozača zahteva angažovanje velikog
broja subjekata, pre svega javnu i političku podršku uz shvatanje težine ovog
problema, zatim angažovanje zakonodavca, uprava zaduženih za javno zdravlje,
bezbednost saobraćaja i obrazovanje, angažovanje policije, roditelja, sve do
samih mladih vozača.

Agencija za bezbednost saobraćaja će posebnu pažnju posvetiti ovim temama,

s ciljem da se poveća procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva, kao i da se
smanji broj vozača koji voze pod dejstvom alkohola pa samim tim smanje rizici
od stradanja u saobraćajnim nezgodama.

Prema zakonu o bezbednosti saobraćaja dozvoljena količina alkohola u krvi za

vozače sa probolnom vozačkom dozvolom je 0 promila.

Slika 7. Probna vozačka

13
Slika 8. Zakonska ograničenja u cilju smanjenja stradanja mladih vozača

Stopa smrtnog stradanja mladih vozača muškog pola je konstantno veća u

odnosu na mlade vozače ženskog pola. Veliki broj saobraćajnih nezgoda u
kojima učestvuju mladi vozači događa se noću i/ili vikendom, zatim kada mladi
vozači kao putnike imaju svoje vršnjake, i kada prekoračuju brzinu.

Alkohol i nekorišćenje sigurnosnog pojasa su značajni faktori u saobraćajnim

nezgodama u kojima mladi vozači učestvuju – bivaju povređeni ili smrtno
stradaju. Tolerancija mladih vozača na alkohol je niža u odnosu na starije
vozače.

Pod dejstvom alkohola pažnja mladih vozača se smanjuje, a vreme reagovanja

se produžava. Mladi vozači poseduju manje razvijene mehanizme samokontrole,
a pod uticajem alkohola postaju emotivniji što se negativno odražava na njihov
način vožnje. Studije su pokazale da mladi imaju tendenciju da potcenjuju svoj
stvarni nivo pijanstva. Težnja Evropske komisije je da se granica dozvoljenog
nivoa alkohola u krvi za mlade vozače i vozače početnike u svim zemljama
ograniči na 0,2 mg/ml. Vožnja pod uticajem droga je u porastu, posebno kod
mladih vozača muškog pola, i postaje naročito opasna kada se kombinuje sa
vožnjom pod uticajem alkohola.

Tipovi saobraćajnih nezgoda u kojima u većoj meri učestvuju mladi vozači

susaobraćajne nezgode u kojima dolazi do gubitka kontrole nad vozilom,
odnosno saobraćajne nezgode u kojima učestvuje samo jedno vozilo, posebno u
krivinama.

14
 6.ZAKLJUČAK

Alkohol negativno deluje na sve osnovne funkcije bitne za obavljanje vozačkih

aktivnosti, i to na: percepciju, obradu informacija, psihomotorne sposobnosti,
vizuelno-motornu koordinaciju, psihičku strukturu ličnosti, pažnju, shvatanje I
rasuđivanje, razum i kontrolu ponašanja. Rizik od učestvovanja u saobraćajnoj
nezgodi povećava se već pri nivou alkohola od 0,4‰, a pri nivou od 1‰ rizik od
nastanka saobraćajne nezgode je oko pet puta veći nego pri koncentraciji od
0‰, dok je pri koncentraciji od 2,4‰ alkohola u krvi taj rizik preko 140 puta veći.

Pored alkohola vožnja pod uticajem psihoaktivnih supstanci postaje sve veći
povod za brigu kada je bezbednost saobraćaja u pitanju, a naročito kada je reč o
mladim vozačima. Najčešće vozači koji koriste psihoaktivne supstance voze
rizičnije, zbog smanjenih psihofizičkih sposobnosti, dok istovremeno slabi njihova
kontrola nad vozilom. Za promenu stavova i svesti vozača koji upravljaju vozilom
pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci ključno je uspostavljanje
efikasnog sistema nadzora (kontrola) i sankcionisanja vozača koji čine ovu vrstu
prekršaja I kontinuirana edukacija.

U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete, ne vozite - kada

vozite, ne pijte!

15
 7.Literatura

[1] http://documents.tips/documents/uticaj-alkohola-na-bezbednost-saobracaja-
seminarski-rad.html

[2] http://www.abs.gov.rs/vesti/vest/09022015/mladi-vozaci--visokorizicna-grupa-
ucesnika-u-saobracaju

[3] http://www.vrelegume.rs/vesti1/rizici-mladih-vozaca-u-saobracaju-saopstenje-
agencije-za-bezbednost-saobracaja/

16