1

Ovo delo, zasnovano na zakonima koji upravljaju svime stoje na ovom svetu
stvoreno, ruši mit o tome da je uspeh rezultat napornog rada, detaljnog planiranja
i neumorne ambicije.

U Sedam duhovnih zakona uspeha Dipak Copra nudi put ka uspehu koji može da
izmeni svačiji život: potrebno je da shvatimo svoju pravu prirodu i da naučimo
da živimo u skladu sa prirodnim zakonima, a osećanje unutarnjeg mira, dobro
zdravlje, sređeni odnosi sa okolinom, energija i životna radost uslediće sami od
sebe, bez napora.

Ova knjiga predstavlja spoj prastare mudrosti i praktičnih postupaka čiju

primanu u svakodnevnom životu možemo bezgranično proširivati.
ZAHVALNOST
Zeleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost sledećim osobama: Dženet Mils
(Janet Mills) koja je predano podržavala ovu knjigu od nastanka do ostvarenja.
Riti Copra, Maliki Copra i Gautami Copra (Rita Chopra, Mallika Chopra,
Gautama Chopra) što postoje kao živi izrazi Sedam duhovnih zakona. Rej
čejmersu, Gejl Rouz, Adriani Nienov, Dejvidu Sajmonu, Džordžu Herisonu,
Oliviji Herison i Naomi Džad (Ray Chambers, Gayle Rose, Adrianna Nienow,
David Simon, George Harrison, Olivia Hanison, Naomi Judd) želim da se
zahvalim na hrabrosti i istrajnosti u sprovodenju vizije koja svojom lepotom,
plemenitošću i nadahnućem menja naše živote.

Rodžeru Gabriel, Brentu Bikvar, Rouzi Bueno-Marfi (Roger Gabriel, Brent

Becvar, Rose Bueno-Murphy) i svima zaposlenim u Šarp centru za medicinu
uma i tela zahvaljujem što svojim primerom nadahnjuju sve naše pacijente i
posetioce. Dipak Singu i Giti Sing (Deepak Singh, Geeta Singh), kao i svim
zaposlenim u Quantum Publications zahvaljujem na predanom i neumornom
radu.

Mjuriel Nelis (Muriel Nellis) dugujem zahvalnost zato što je bez ustupaka
nastojala da svi naši poduhvati budu srećno izvedeni do kraja. Ričardu Perlu
(Richard Perl) zato što pruža najbolji primer kako čovek može sebi da bude
referentna tačka. Lindi Ford (Linda Ford) zbog toga što gaji nepokolebljivu veru
u poznavanje same sebe i zato što je uvek spremna da, ne žaleći truda, pomogne
drugima. Isto tako Bilu Elkusu (Bili Elkus) zahvaljujem na prijateljstvu i
razumevanju.
UVOD
3

Iako je naziv ove knjige Sedam duhovnih zakona uspeha, on bi isto tako mogao
da glasi i Sedam duhovnih zakona života, jer je reč o istim principima koje i
priroda koristi da bi stvarala sve ono stoje opipljivo - što može, da se vidi, čuje,
oseti čulom mirisa ili dodirne. U svojoj knjizi Kako postati imućan: svest o
bogatstvu u odnosu na otvorene mogućnosti ja sam u] glavnim crtama opisao
stupnjeve koji vode svesti oj bogatstvu, zasnovane na svesti o delovanju
prirode.! Sedam duhovnih zakona uspeha čine suštinu ovog" učenja. Kada se
znanje o ovome ugradi u našu svest, ono će nam omogućiti da stvaramo
neograničena bogatstva sa neverovatnom lakoćom i da uspemo u svakom svom
pokušaju. Uspeh u životu može se opisati kao sreća koja teče u neprekidnom
nizu; kao neprekidno ostvarivanje postavljenih, vrednih ciljeva. Uspeh je
sposobnost da se ti ciljevi ostvare sa lakoćom i bez napora. Mada se oduvek
smatralo da je uspeh, a tu spada i stvaranje bogatstava, dug proces koji zahteva
težak rad i da se često može ostvariti jedino na štetu drugih. Potrebno je da se
uspehii i bogatstvu pristupi imajući u vidu u velikoj meri ono duhovno, kako
bismo ih posmatrali kao stalni, bogati dotok svega što je za nas dobro.
Upoznavanje i primena duhovnih zakona dovodi nas u sklad sa prirodom i mi
stvaramo oslobođeni briga, radosno i sa ljubavlju. Postoji mnogo viđenja uspeha,
a materijalna dobra su samo jedno od njih. Sem toga, uspeh je putovanje, a ne
odredište.

Materijalno obilje, u svim vidovima, je činilac koji to putovanje može učiniti

prijatnim.

Ali, uspeh isto tako obuhvata i dobro zdravlje i energiju i volju za životom,
odnose sa drugima koji nas usrećuju, stvaralačku slobodu, emotivnu i psihološku
stabilnost, osećanje zadovoljstva i smirenost. Ipak, čak i kada smo ispunjeni
svim ovim doživljajima, ostaćemo neostvareni ako u sebi ne gajimo seme
božanskog. U stvari, svako od nas je božanstvo u nekom prerušenom obliku, a
bogovi i boginje koji u nama obitavaju traže da se u potpunosti izraze. Istinski
uspeh je, dakle, doživljavanje čudesnog. On znači da se ono božansko u nama
razvilo. Uspeh je osećanje božanskog kudgod krenuli, u štagod pogledali - oči
deteta, lepotu cveta, let ptice. Kada počnemo da doživljavamo život kao čudesno
iskazivanje božanskog, i to ne samo povremeno nego sve vreme, onda ćemo
shvatiti pravo značenje reci uspeh. Pre nego što definišemo sedam duhovnih
zakona, provenmo pre svega da li razumemo šta je to zakon. Zakon je postupak
u kome ono što nije bilo jasno iskazano, postaje jasno iskazano; to je postupak u
kome posmatrac postaje posmatrani; to je proces u kome posmatrac postaje
predmet posmatranja; to je postupak u kome snevač iskazuje svoj san.

Sve što je stvoreno, sve što postoji u fizičkom svetu, rezultat je neiskazanog koje
se pretvorilo u iskazano. Sve što vidimo ima svoj nastanak u nepoznatom. Naše
fizičke biće, fizički svemir, bilo šta i sve ono što do nas stiže preko naših čula je
pretvaranje neiskazanog, nepoznatog i nevidljivog u iskazano, poznato i vidljivo.
Fizički svet nije ništa drugo nego Biće koje je svoje Ja u Sebi samom izvilo da bi
se doživelo kao duh, um i fizička materija. Drugim recima, svi procesi stvaranja
su procesi u kojima Ja ili božanstvo ostvaruje Sebe. Svest u kretanju ispoljava se
u vidu predmeta u svemiru koji učestvuju u večnoj igri života. Izvor sveg
stvaranja je božanstvo (ili duh); proces stvaranja je božanstvo (ili duh) u kretanju
(ili um); a predmet stvaranja je celokupan fizički svet – svemir koji uključuje i
fizičko telo. Tri činioca stvarnosti - duh, um i telo, ili posmatrač, proces
posmatranja i posmatrani – u suštini su isto. Svi oni dolaze iz istog

izvora: iz oblasti čistog potencijala koji je u svojoj suštini neiskazan. Fizički

zakoni svemira su, u stvari, proces božanskog u kretanju, ili svesti u kretanju.
Kada shvatimo te zakone i primenimo ih u životu, sve što želimo može i da se
ostvari, jer isti oni zakoni kojima se priroda služi da bi stvorila Šumu, galaksiju,
zvezdu ili ljudsko telo, mogu da dovedu i do ispunjenja naših najskrivenijih
želja. Pređimo sada na sedam duhovnih zakona uspeha, i pogledajmo kako oni
mogu da se primene na naše živote.

ZAKON ČISTOG POTENCIJALA

Izvor svakog stvaranja je čista svest... čist potencijal koji teži svom izrazu od
neiskazanog ka iskazanom. I kada shvatimo da je naše istinsko Ja u stvari Ja
čistog potencijala, svrstavamo se uporedo sa svim što postoji u svemiru.

U početku nije bilo ni postojanja ni nepostojanja, Sav ovaj svet bio je neiskazana
energija... Jedno je disalo bez daha, Svojom sopstvenom snagom I ničega drugog
nije bilo... Himna o stvaranju, Rig Veda. Prvi duhovni zakon uspeha je ZAKON
ČISTOG
POTENCIJALA. Taj zakon se zasniva na činjenici da smo mi, u svom
suštinskom obliku, čista svest. čista svest je čisti potencijal, to je polje svih
mogućnosti i neograničenog stvaralaštva. čista svest je naša duhovna suština.
Biti neograničen i nesputan je isto tako čista radost. Ostale odlike svesti su isto
znanje, beskrajna tišina, savršena ravnoteža, nepobedivost, jednostavnost i
blaženstvo. To je naša suštinska priroda. Naša suštinska priroda je priroda čistog
potencijala. Kada otkrijemo svoju suštinsku prirodu i shvatimo ko smo u stvari,
otkrićemo da se u samom tom shvatanju nalazi sposobnost da ispunimo bilo koji
svoj san, 2 Sedam zakona uspeha jer smo mi večita mogućnost, nemerljiv
potencjal svega što je bilo, što jeste i što će biti. ZAKON

ČISTOG POTENCIJALA može, isto tako, da se nazove i ZAKONOM

JEDINSTVA, jer se u osnovi beskrajne raznolikosti života nalazi jedinstvo
jednog duha koji sve prožima.

Ne postoji ništa što nas deli od tog polja energije. Polje čistog potencijala je naše
sopstveno Ja. I što više doživljavamo sopstvenu prirodu, to smo bliži polju čistog
potencijala.

Doživljavanje sopstvenog Ja ili "obraćanje sebi samom" znači da je unutarnja

referentna tačka nas sopstveni duh, a ne predmeti našeg doživljavanja. Suprotno
od obraćanja sebi samom nalazi se obraćanje objektima. Kada se obraćamo
objektima, na nas uvek utiču objekti van našeg Ja, koji obuhvataju situacije,
okolnosti, ljude i stvari.

Prilikom obraćanja objektima uvek tražimo odobravanje - priznanje drugih. Naše

mišljenje i ponašanje nalaze se u stanju očekivanja povratnog reagovanja. Zato
je takvo obraćanje zasnovano na strahu. Kada se obraćamo objektima, osećamo
stalnu potrebu da stvari držimo pod kontrolom. Osećamo jaku potrebu za
spoljašnjom moći. Potreba za odobravanjem - priznanjem, potreba da se stvari
drže pod kontrolom i potreba za spoljašnjom moći zasnovane su na strahu. Ta
moć nije Moć čistog potencijala, niti je moć našeg Ja ili stvarne moći. Kada
doživljavamo snagu sopstvenog Ja, straha nema, ne postoji prinuda da se sve
drži pod kontrolom, kao što nema ni borbe za odobravanje -

priznanje i spoljašnju moć.

Prilikom obraćanja objektima unutrašnja referentna tačka je ego. Ali, ego nije
ono što mi u suštini jesmo. Ego je naša slika o sebi, naša društvena maska - to je
uloga koju igramo. Naša društvena maska živi od odobravanja priznanja. Ona
želi da kontroliše, nju podržava moć, jer ona živi u strahu. Naše istinsko Ja, koje
je naš duh, naša duša, potpuno je slobodno od svega ovog. Ono je neosetljivo na
kritiku, njega ne plaši izazov i ne oseća se nižim u odnosu na bilo koga. A ipak,
ono je skromno i ne oseća se višim u odnosu na bilo koga, jer uvida da je svako
drugi ono isto Ja, onaj isti duh prerušen u nešto drago. U tome leži osnovna
razlika između obraćanja objektima i obraćanja samome sebi. Prilikom
obraćanja samom sebi doživljavamo svoje istinsko biće koje se ne boji nikakvog
izazova, koje poštuje sve ljude i koje se ne oseća potčinjeno bilo kome.

Sopstvena moć je, dakle, istinska moć.

Moć zasnovana na objektu je, nasuprot tome, lažna moć. Pošto je to moć
zasnovana na egu, ona traje samo dok je prisutan objekat kome se obraća. Ako
neko ima visoku titulu, ako je, na primer, predsednik neke zemlje ili predsednik
upravnog odbora veoma velike firme, ili ako neko ima mnogo novca, moć koju
on uživa vezana je za zvanje, položaj ili novac. Moć zasnovana na egu traje
onoliko koliko traju i stvari koje smo pomenuli. Kada zvanje, položaj ili novac
nestanu, nestane i moć.

Sopstvena moć, nasuprot tome, trajna je, jer se zasniva na poznavanju svoga Ja.

Postoje, sem toga, izvesne odlike sopstvene moći. Ona privlači ljude nama, a isto
tako privlači nam i stvari koje želimo. Ona magnetiše ljude, situacije i okolnosti
koje onda potpomažu ispunjenju naših želja. Drugi naziv za ovo je pomoć
prirodnih zakona. To je pomoć koju pruža božansko, to je pomoć koja se dobija
kada se čovek nalazi u stanju milosti. Naša moć je tada takva da uživamo vezu
sa svetom i svet uživa vezu sa nama.

Naša moć je moć povezivanja povezivanja koje nastaje iz prave ljubavi.

Kako je moguće primeniti ZAKON ČISTOG POTENCIJALA na polje svih

mogućnosti, to jest na naše živote? Ako želimo da uživamo ono sto polje čistog
potencijala pruža, ako želimo da u najvećoj mogućoj meri koristimo
kreativnostjkoja je sadržana u čistoj svesti, moramo, pre svega, tom polju da
priđemo. Jedan od načina prilaženja tom polju je putem svakodnevnog
sprovodenja ćutanja, meditacije i neprocenjivanja. Provođenje vremena u prirodi
nam isto tako omogućuje pristup osobinama sadržanim u polju, a to su beskrajna
kreativnost, sloboda i blaženstvo.

Sprovođenje ćutanja znači čvrstu odluku da izvesno vreme odvojimo i da

jednostavno budemo. Sprovođenje ćutanja znači da se povremeno uzdržavamo
od govora. To, takođe, znači povremeno uzdržavanje od aktivnosti, kao što su
gledanje televizije, slušanje radija ili čitanje knjiga. Ako sebi nikada ne pružimo
priliku da doživimo tišinu, dovešćemo do sukoba u svom unutarnjem dijalogu.

Povremeno treba odvojiti malo vremena da bi se doživela tišina. Tišinu možemo

da doživljavamo i tako što ćemo svakodnevno odrediti jedan period namenjen
tome, kojeg ćemo se pridržavati. To može da bude period od dva sata ili, ako
nam to izgleda dugo, onda jedan sat. Ipak, povremeno je potrebno da za
doživljavanje tišine odvojimo duži period - ceo dan, dva dana ili čak ćelu
sedmicu.

Šta se događa kada se upustimo u doživljavanje tišine? U početku nas unutarnji

dijalog postaje još burniji. Osećamo snažnu potrebu da saopštavamo stvari. Znao
sam

ljude koje je ćutanje, na početku dužeg preuzetog perioda, dovodilo skoro do

ludila. A onda, pošto uđu u period tišine, njihov unutarnji dijalog počinje da se
smiruje. I ubrzo, zatim, tišina postaje duboka. To je zbog toga što um odustaje od
borbe - on shvati da nema smisla vrteti se u krug, ako mi,

naše Ja, duh, onaj od koga zavisi izbor, neće da govore. I tačka. Tada, kada
unutarnji dijalog počinje da se stišava, počinjemo da osećamo tišinu polja čistog
potencijala.

Povremeno doživljavanje čiste tišine, kako svakom od nas najbolje odgovara,

jedan je od načina da se doživi ZAKON ČISTOG POTENCIJALA. Da
svakodnevno provedemo izvesno vreme u meditaciji, je drugi način. Idealno bi
bilo da se u meditaciji provede trideset minuta izjutra i trideset uveče. Kroz
meditaciju naučićemo da doživljavamo polje čiste tišine i čiste svesti o sebi. U
tom polju čiste tišine je polje beskrajnog povezivanja, polje beskrajne moći za
organizaciju, najviša podloga za stvaranje gde je sve neraskidivo povezano sa
svim ostalim.

Peti duhovni zakon, ZAKON NAMERE I ŽELJE pokazace nam kako u ovo
polje možemo da uvedemo jedan blagi impuls namere, što dovodi do spontanog
ispunjenja naših želja. Ali, pre svega, moramo da iskusimo tišinu. Tišina je prvi
zahtev za iskazivanje sopstvenih želja, jer u tušini leži naša veza sa poljem čistog
potencijala u kome se dovodi u sklad bezbroj pojedinosti koje su za nas važne.

Podsetimo se kako to izgleda kada ubacimo kamenčić u mirnu baricu na čijoj se

površini zbog toga stvore talasići. Kada se oni umire, posle izvesnog vremena,
možda ćemo poželeti da opet ubacimo kamenčić. Tačno se to događa kada
uđemo u polje čiste tišine i u njega uvedemo svoju nameru. U toj tišini, čak i
najslabija namera uzburkaće onu podlogu univerzalne svesti koja sve povezuje
sa svim ostalim.

Ako ne doživimo tišinu u svesti, ako je naš um nalil uzburkanom okeanu, on se

neće promeniti čak ni ako u njega ubacimo Empajer Stejt Bilding. U Bibliji
postoji izreka: "Umiri se i spoznaj da sam ja Bog", to može da se postigne samo
putem meditacije. Drugi način da se dođe do polja čistog potencijal: je da se
uzdržimo od procenjivanja. Procenjivanje je neprekidno svrstavanje stvari u
ispravne i neispravne dobre i lose. Ako neprestano procenjujemo, klasifikijemo,
obeležavamo i preispitujemo, istovremeno stvaramo snažne nemire u svom
unutarnjem dijalogu. Ti nemiri stoje na putu protoku energije između nas i polja
čistog potencijala. U tom slučaju "razmak"

između misli nasilno se uklanja. Taj razmak je veza sa poljem čistog potencijala.
To je stanje čiste svesti o sebi, onaj tihi prostor između misli, ona unutarnja
tišina koja nas povezuje sa istinskom moći. Kad taj razmak istisnemo, to jest,
nasilno ga uklonimo, uklanjamo i vezu sa poljem čistog potencijala i beskrajne
kreativnosti. U Učenju o čudima (A Course in Miracles) postoji jedna molitva
koja kaže "Danas neću da prosuđujem ništa što se dogodi". Uzdržavanje od
procenjivanja stvara tišinu u umu. Zato je dobro da se dan započne ovom
izjavom. I tokom celog dana podsećajmo sebe na ovu izjavu kada primetimo da
smo počeli da prosuđujemo. Ako nam se učini teško da se ove odluke
pridržavamo celog dana, možda bismo mogli sebi da kažemo: "Sledeća dva sata
neću da dajem svoju procenu ni o čemu". Ili, "Sledeći sat će biti sat moga
neprosuđivanja". A vremenom taj period možemo da produžavamo. Putem
tišine, putem meditacije i putem uzdržavanja od procenjivanja, stići ćemo do
prvog zakona -

7
ZAKONA O ČISTOM POTENCIJALU. Kada počnemo da primenjujemo sve
pomenuto, onda tome možemo dodati i četvrtu komponentu, a to je da redovno
provodimo vreme u direktnom opštenju sa prirodom. Provođenje vremena u
prirodi omogućuje nam da osetimo skladno međusobno delovanje svih
elemenata i sila života, što kod nas stvara svest o jedinstvu sa životom u celini.
To može da bude reka, suma, planina, jezero ili more - kroz bilo koje od toga
nama se obraća priroda, što doprinosi ulaženju u polje čistog potencijala. Svako
od nas mora da nauči da stupi u vezu sa najdubljom suštinom sopstvenog bića.
Ta suština prelazi granice ega. Ona je neustrašiva, slobodna, neosetljiva na
kritiku, ne boji se izazova. Ona nije nikome podređena, ona nije nikome
nadređena, ona je magična, tajanstvena, očaravajuća.

Pristup sopstvenoj suštini pruža isto tako uvid u reflektovanje odnosa, jer svi
odnosi su odraz naših odnosa sa samim sobom. Na primer, ako kod nas postoji
osećanje krivice, straha ili nesigurnosti u odnosu na novac, uspeh ili bilo šta
drugo, onda će se odraz krivice, straha ili nesigurnosti pojavljivati kao osnovna
crta našeg karaktera. Ne postoji taj novac ili uspeh

koji je u stanju da izmeni ovakav osnovni problem nečijeg života; jedino

najprisniji odnos sa samim sobom dovešće do istinskog izlečenja. Kada jednom
steknemo znanje o svome Ja - kada zaista shvatimo svoju pravu prirodu onda se
nećemo nikada osećati krivim, uplašenim ili nesigurnim, bilo daje u pitanju
novac, bogatstvo uopšte ili ispunjenje želja, jer ćemo tada

znati daje suština svakog materijalnog bogatstva životna energija, u stvari čisti
potencijal. A čisti potencijal je naša suštinska priroda.

Sto više ulazimo u svoju pravu prirodu, to će nam kreativne misli spontanije
nailaziti, jer je polje čistog potencijala ujedno i polje beskonačne kreativnosti i
čistog znanja. Franc Kafka, austrijski filozof i pisac, na jednom mestu kaže:
"Nije potrebno da napuštate sobu. Jednostavno ostanite za stolom i slušajte. Nije
potrebno ni da slušate, jednostavno čekajte. Nije potrebno ni da čekate,
jednostavno naučite kako da budete smireni, da ćutite i da budete sami. Svet će
vam se sam ponuditi, vi treba samo da mu skinete masku. On neće imati izbora -
prosto će vam se u zanosu baciti pred noge".

Bogatstvo svemira - sva neverovatna raznolikost oblika u tom bogatom svemiru

-
sve je to izraz kreativnog uma prirode. Koliko budemo bolje shvatili um prirode,
toliko će nam pristup beskrajnoj, neograničenoj kreativnosti biti slobodniji.
Potrebno je da, pre svega, prevazidemo uzburkanost unutarnjeg dijaloga, kako
bismo mogli da stupimo u vezu sa tim raznovrsnim, bogatim, beskrajnim,
kreativnim umom. Na taj način stvorićemo mogućnost za dinamičnu aktivnost,!
sačuvavši istovremeno onaj večni, neogranični kreativni um. Ova izuzetna
kombinacija tihog, neogra-j ničenog i beskrajnog uma i dinamičnog,
ograničenog uma pojedinca predstavlja savršeni sklad mirovanja i pokreta koji je
u stanju da ostvari sve što poželimo. Ovo naporedno postojanje suprotnosti -
mirovanja i dinamike istovremeno - omogućuje nam da ne zavisimo od situacije,
okolnosti, ljudi ili stvari.

Kad jednom mirno prihvatimo ovo izuzetno naporedno postojanje suprotnosti,

mi se stavljamo naporedc sa svetom energije, sa kvantnom mešavinom, sa ne-j
materijalnom materijom koja je izvor materijalnog sveta. Taj svet energije je
fluidan, dinamičan, otporan] promenljiv i nalazi se u procesu neprestanog
kretanje. Ali on je istovremeno

nepromenljiv, miran, tih, večar i nem. Mirovanje samo po sebi predstavlja

potencijal za kreativnost, pokret sam po sebi predstavlja kreativnost koja je
ograničena na neki određeni vid izražavanja. Ali, spoj pokreta i mirovanja
omogućuje nam da oslobodimo svoju kreativnost u svim pravcima kuda nas
pažnja i interesovanje snažno povuku.

Kako god da usmerimo svoja kretanja i aktivnosti, mi iz njih ne smemo da

isključimo svoje mirovanje. Ako tako postupimo, burna kretanja svugde oko nas
neće zaseniti naš pristup izvoru kreativnosti, polju čistog potencijala.

PRIMENA ZAKONA ČISTOG POTENCIJALA

Ja ću ZAKON ČISTOG POTENCIJALA početi aktivno da primenjujem tako što

ću se obavezati da preduzmem sledeće:

1. Stupicu u vezu sa poljem čistog potencijala tako što ću svakog dana odvojiti
vreme za ćutanje, vreme da jednostavno budem. Isto tako provesću u tihoj
meditaciji najmanje dva puta na dan po približno trideset minuta, izjutra i uveče.

2. Svakoga dana posvetiću izvesno vreme opštenju sa prirodom i na taj način se

u tišini podsećati na njenu poruku koju saopštava svako živo biće. Sedeću i
ćuteći posmatrati zalazak sunca, ili slušati huk mora ili reke, ili ću samo mirisati
jedan cvet.

U zanosu svog sopstvenog ćutanja i u opštenju sa prirodom uživaću u pulsiranju

života iz beskrajnih daljina, uživaću u polju čistog potencijala i nesputane
kreativnosti.

3. Primenjivaću uzdržavanje od procenjivanja. Počeću dan izjavom: "Danas neću

da

procenjujem ništa što se dogodi". I tokom celog dana podsećaću sebe da ne

procenjujem.
ZAKON DAVANJA
Svemir deluje na osnovama dinamičke razmene - davanje i primanje su različiti
vidovi tokova energije u svemiru. A u našoj spremnosti da damo ono što tražimo,
naš je doprinos obilju svemira koji kruži kroz naše živote.

Ovu krhku posudu ti neprekidno prazniš i neprestano je puniš novim životom.

Ovu malu

sviralu od trske doneo si preko brda i dolina i na njoj odsvirao pesme koje su
svaki put nove... Tvoje beskrajne darove mogu da primim samo u ove male ruke.
Vekovi prolaze a ti još uvek sipaš, i još uvek ima gde da se sipa. Gitanđali
Rabindranat Tagore.

Drugi duhovni zakon uspeha je ZAKON DAVANJA. Taj zakon bi mogao da se

nazove i ZAKON DAVANJA I PRIMANJA, jer svemir funkcioniše na osnovu
dinamičke razmene. Ništa se ne nalazi u stanju stalnog mirovanja. Naše telo se
nalazi u neprestanom procesu razmene sa svemirom; naš um neprekidno
dinamički opšti sa umom kosmosa; naša energija je ispoljavanje kosmičke
energije. Tok života nije ništa drugo nego skladno međusobno delovanje svih
elemenata i snaga koje čine polje postojanja. To skladno delovanje elemenata i
snaga u našim životima ispoljava se kao ZAKON DAVANJA.

Pošto su naše telo, naš um i svemir u stanju neprestanog i dinamičkog

međusobnog delovanja, zaustavljanje energije ravno je zaustavljanju proticanja
krvi. Kad krv prestane

da kruži u njoj se stvaraju ugrušci, ona se ne hrani i počinje da propada. Zato je

potrebno da održimo kretanje, da dajemo i primamo ako želimo da zadržimo
obilje i bogatstvo, ili bilo šta do čega nam je u životu stalo. U engleskom jeziku
za obilje se koristi reč

"affluence". Ona ima svoj koren u (latinskoj) reci "affluere", što znači "teći ka",
"slivati se ka". Znači imenica "affluence" znači "obilan dotok". Novac je simbol
za životnu energiju koju razmenjujemo sa drugima i simbol za životnu energiju
koju smo upotrebili za ono što smo kao uslugu pružili kosmosu - svom
okruženju. Za novac se koristi i izraz

"currency" (tok) što, takode, odražava pokretnu prirodu energije. Reč "currency"
dolazi od latinske reci "currere", Što znači juriti ili teći. Možemo, dakle, reći da
ako zaustavimo kruženje novca, ako postavimo sebi kao jedini cilj da ga
steknemo i gomilamo, samim tim ćemo sprečiti i njegov protok kroz naš život,
jer je on životna energija. Da bismo održali dotok te energije u svom pravcu,
moramo da održimo, pre svega, kruženje te energije. Novac, isto kao i reka ili
bilo koji tok, mora da teče, jer u suprotnom prvo dolazi do zastoja, da bi kasnije
došlo do začepljenja, gušenja i odumiranja životne pokretačke snage. Kruženje
daje život i svežinu.

Svaki odnos je odnos davanja i uzimanja. Davanje pokreće primanje, a primanje

pokreće davanje. Ono Što se uzdiže mora da se spusti; ono što izlazi mora da se
vrati. U

stvari, primanje je isto što i davanje, jer davanje i primanje su samo različiti
vidovi protoka energije u kosmosu. Ako prekinemo tok bilo kojeg od njih,
narušavamo inteligenciju prirode.

U svakome semenu nalazi se mogućnost stvaranja hiljada šuma. Ali seme ne

sme da se gomila i zadržava - ono mora da prenese svoju poruku plodnom
zemljištu. Tim davanjem njegova nevidljiva energija se pretače u materijalni vid.
Što više dajemo vise ćemo primati, jer davanjem omogućujemo da obilje
svemira teče kroz naš život. U stvari, sve što zaista ima neku vrednost u životu,
davanjem se samo umnožava. Ono što se davanjem ne umnožava ne vredi ni
davati ni primati. Ako činom davanja osećamo da smo nešto izgubili, onda
nismo ništa ni darovali i nećemo podstaći uvećavanje darova.

Ako dajemo nevoljno, dali smo bez energije. Namera koja stoji iza davanja i
primanja u stvari je najvažniji činilac. Namera uvek treba da nam bude da
usrećimo i onoga koji daje i onoga koji prima, jer sreća podstiče i održava život,
a samim time podstiče rast i uvećavanje. Ono što se dobija zauzvrat u
neposrednoj je srazmeri sa davanjem, pod uslovom da je nešto dato bez
uslovljavanja i od srca. Zato čin davanja treba da bude radostan čin - čin pri
kome davanje samo po sebi stvara radost. Tada se energija koja stoji iza čina
davanja višestruko umnožava.

Primena ZAKONA DAVANJA veoma je jednostavna - ako želimo radost,

pričinjavajmo radost drugima; ako želimo ljubav, naučimo da pružamo ljubav;
ako želimo da nas poštuju i cene, naučimo da poštujemo i cenimo; ako želimo
materijalno blagostanje, pomozimo drugima da dođu do materijalnog
blagostanja.

U stvari, najkraći način da dođemo do onoga što želimo je da pomognemo

drugima da dođu do onoga što oni žele. To pravilo važi kako za pojedince, tako i
za preduzeća, društvene zajednice i narode. Ako želimo da nam pripadne sve
ono što život čini lepim, naučimo da u tišini poželimo i drugima sve to isto. Čak
i pomisao na davanje, lepe želje koje upućujemo u vidu blagoslova, ili
jednostavna molitva u sebi nose snagu koja može da utiče na druge. A sve zbog
toga sto naše telo, svedeno na svoj suštinski

10

oblik predstavlja jezgro energije i informacija na jednom određenom,

ograničenom mestu, u kosmosu energije i informacija. Mi smo jezgro svesti na
jednom određenom mestu, a smešteni smo u svesni univerzum. Reč "svest" nosi
u sebi više značenja nego što su to pojmovi energije i informacija - ona znači da
su to energija i informacije koje žive kroz misao. To znači da smo mi jezgro
misli u svemiru koji misli. A misao ima moć da jedno pretvara u drugo.

Život je beskrajna igra svesti koja se ispoljava u vidu dinamičke razmene

impulsa inteligencije - opštenja između mikrokosmosa i makrokosmosa, između
ljudskog tela i tela svemira (univerzalnog tela), između ljudskog uma i
kosmičkog uma.

Kada naučimo da dajemo ono što tražimo, pokrećemo i razrađujemo tu igru

životnim pokretima punim lepote i energije, a ta igra je, u stvari, večno
pulsiranje života.

Najbolji put da pokrenemo ZAKON DAVANJA, da započnemo taj kružni tok, je

odluka da uvek kada dođemo u dodir sa nekim, nešto damo. To ne mora da bude
poklon materijalne prirode - to može da bude cvet, lepa reč ili molitva. U stvari,
najsnažniji oblici davanja su nematerijalne prirode. Darovi obzira prema
drugima, pažnje, simpatije, poštovanja i ljubavi, predstavljaju nešto
najdragocenije što može da se da, a ne koštaju ništa. U susretu sa nekim tiho
poželite sve ono što je lepo, poželite toj osobi sreću, radost i smeh. Takvo
davanje ima veliku moć.
Kada sam bio dete, naučili su me da nikad ne pođem u nečiju kuću a da nešto ne
ponesem, da nikada ne pođem u posetu bez poklona. To isto naučio sam i ja
svoju decu.

Možda ćete ovde reći: "Kako da poklanjam kada ni za sebe nemam dovoljno?"
Ponesite cvet. Samo jedan cvet. Ponesite neki crtež ili karticu koja govori o
vašim osećanjima prema osobi kojoj ste došli u posetu. Ponesite lepu reč.
Ponesite molitvu. Odlučimo da dajemo kudgod išli, da dajemo svakome koga
vidimo. I sve vreme dok budemo davali, mi ćemo i primati. I što više budemo
davali, to ćemo se više uveravati kolika je čudesna moć ovoga zakona. A što više
budemo primali, to će se naša moć da dajemo uvećavati.

Naša prava priroda je sama po sebi bogata i obiluje darovima. Nama je po

prirodi dato obilje, jer priroda zadovoljava svaku potrebu i želju. Nama ništa ne
nedostaje, jer naša suštinska priroda je priroda čistog potencijala i beskrajnih
mogućnosti. Potrebno je, dakle, da budemo svesni činjenice da smo sami po sebi
obdareni obiljem, bez obzira koliko mnogo ili koliko malo novca imali, jer je
izvor bogatstva polje čistog potencijala.

Svest je ta koja zna kako da ispuni svaku potrebu uključujući radost, smeh, mir,
sklad i znanje. Ako ove zahteve stavimo na prvo mesto, i to ne samo za sebe već
i za druge, sve ostalo će doći samo po sebi.

PRIMENA ZAKONA DAVANJA

11

Ja ću ZAKON DAVANJA primeniti tako što ću se obavezati da radim sledeće: 1.

Bilo gde da idem i bilo koga da susretnem, ja ću nešto da podarim. Taj dar može
biti lepa reč, cvet ili molitva. Već danas daću nešto svakome sa kim dođem u
dodir, čime ću pokrenuti tok radosti, bogatstva i obilja u svom životu i u životu
drugih.

2. Već danas ću sa zahvalnošću da primim sve darove koje mi život pruža.

Primiću darove prirode: sunce, glasove ptica, proletnji pljusak ili prvi zimski
sneg.

Primiću sa otvorenošću darove drugih - materijalna dobra, novac, lepu reč ili
molitvu.

3.

Obavezaću se da ono što ja posedujem neprestano kruži tako Što ću da dajem i

primam ono što je najdragocenije u životu, a to su darovi pažnje, simpatije,
poštovanja i ljubavi. Kadgod nekoga susretnem, ja ću mu u sebi poželeti sreću,
radost i smeh.

ZAKON "KARME"
ILI ZAKON UZROKA I POSLEDICE
Sve što činimo proizvodi silu energije koja nam se vraća u istom obliku...što smo
posejali to žanjemo. I kada se opredelimo za dela koja donose sreću i uspeh
drugima plod naše karme je sreća i uspeh.

Karma je večno potvrđivanje ljudske slobode...

Naše misli, naše reci, naša dela su niti one mreže kojom se sami obavijamo.

Swami Vivekananda.

Treći duhovni zakon uspeha je ZAKON KARME. "Karma" je i delovanje i

posledica tog delovanja: ona je istovremeno i uzrok i posledica, jer svako
delovanje proizvodi silu energije koja nam se vraća u istom obliku. Zakon karme
je ono što svi, inače, dobro znamo. Ko nije čuo za izreku "Sto poseješ to ćeš i
žnjeti?" Iz toga proizlazi da ako želimo da stvorimo sreću za sebe, moramo, pre
svega, naučiti da posejemo seme sreće. Zato je karma postupak pri kome
moramo da napravimo svestan izbor. Svako od nas je onaj koji sve vreme donosi
odluke svesnog izbora. U svakom trenutku svoga postojanja nalazimo se u polju
neograničenih mogućnosti izbora. Neke od tih mogućnosti izbora prihvatamo sa
svešću o njima, dok neke, opet, prihvatamo nesvesno. Ali, najbolji način da
shvatimo i da do najvišeg dometa iskoristimo zakon karme je da postanemo
svesni izbora koji donosimo u svakom trenutku. Hteli to ili ne hteli, sve što nam
se događa u datom trenutku posledica je izbora koji smo načinili u prošlosti.
Nažalost, većina nas dolazi do svojih izbora nesvesno, pa zato i ne oseća da je
izbor pojedinačan -

a, ipak, on to jeste.

Ako vas ja, na primer, uvredim, vi ćete, najverovatnije, odlučiti da budete

uvređeni. Ako vam ja uputim lepu reč, vi ćete, najverovatnije, učiniti izbor da se
osetite polaskani i zadovoljni.

Ali razmislimo - ipak je u pitanju izbor. Ja mogu da vas povredim ili da vam
nanesem grubu uvredu, a vi ipak možete da odlučite da se ne uvredite. Ja mogu
da vam uputim kompliment, a vi ipak možete da odlučite da se ne osetite
polaskanim. Drugim recima, većina nas, iako smo celog života u položaju da
činimo izbor, u stvari smo klupko uslovnih refleksa koje ljudi ili okolnosti u
datim trenucima usmeravaju ka

12

predvidivim ishodima u ponašanju. Ovi uslovni refleksi su kao refleksi koje je

opisao Pavlov. Pavlov je poznat po tome što je dokazao da, ako prilikom
hranjenja psa taj čin svaki put propratimo zvukom zvonceta, pas će uskoro
početi da luči pljuvačku i na sam zvuk zvonceta, jer je jedan podsticaj uslovljen
drugim.

Većina nas, zbog toga što smo uslovljeni, daje iste predvidljive povratne reakcije
na spoljašnju sredinu. čini se da naše reakcije nastupaju automatski na ono Što
dolazi od ljudi ili okolnosti koje nas okružuju,ali mi pri tome zaboravljamo da
ipak u svakom trenutku svog postojanja činimo izbor. Jedino, mi taj izbor činimo
nesvesno.

Ako se za trenutak udaljimo da bismo razmotrili izbor koji činimo dok ga

činimo, mi samim činom razmatranja ceo proces iz oblasti nesvesnog prenosimo
u oblast svesnog. Ovaj postupak prenošenja odluke u oblast svesnog i njeno
razmatranje stavlja nas u položaj moći.

Kada donosimo neku odluku - o bilo kakvoj odluci da je reč - možemo da se

upitamo dve stvari. Prvo: "Kakve su posledice odluke koju donosim?" Duboko u
dusi odmah ćemo znati kakve su. Drugo: "Da li će odluka koju ja sada donosim
usrećiti mene ili moju okolinu?" Ako je odgovor potvrdan, donesimo tu odluku.
Ako je odgovor odrečan, ako ta odluka donosi neprijatnosti nama ili našoj
okolini, nemojmo je doneti. I to je sve.

Postoji samo jedan izbor iz onog beskonačnog niza koji nam stoji na
raspolaganju svakog trenutka, a koji može da usreći, i nas, i one koji nas
okružuju. Kada napravimo takav izbor, on dovodi do postupka koji se naziva
spontanim pravim izborom. Spontani pravi izbor je pravi postupak u pravom
trenutku. To je ispravno reagovanje na svaku situaciju koja iskrsne. To je
postupak koji obogaćuje i nas same i sve one koji su u njega uključeni. Postoji
veoma interesantan mehanizam koji kosmos poseduje, a koji nam pomaže da
donosimo spontane prave odluke. Taj mehanizam je u vezi sa centrima
reagovanja u našem telu. Telo doživljava dve vrste osećanja preko čula: jedno su
osećanja zadovoljstva, a drugo osećanja neprijatnog. U trenutku svesnog
donošenja odluke oslušnimo svoje telo i upitajmo se: "Ako donesem ovu odluku,
šta će se dogoditi?" Ako nam telo pošalje osećanje prijatnosti, izbor je pravi.
Ako nam telo pošalje osećanje neprijatnog, nismo na putu ka pravom izboru.

Kod nekih ljudi te poruke prijatnog i neprijatnog su u sferi solarnog pleksusa,

dok su kod nekih u sferi srca. Svesno usmerimo pažnju u oblast srca i upitajmo
srce šta da uradimo. Oslušnimo odgovor - on će doći u obliku fizičkog osećaja.
On može biti veoma, veoma slab, ali će ga biti, jer on je tu, u našem telu. Srce
jedino zna pravi odgovor. Većina ljudi stavlja srce u sferu mekog i
sentimentalnog. Ali to nije tako. Srce poseduje intuiciju, ono je i borbeno, ono
reaguje u sklopu okolnosti, ono prepoznaje povezanosti. Ono nije usmereno ka
jednostavnoj formuli: pobeda ili poraz. Njemu je dostupan onaj kosmički
kompjuter - polje čistog potencijala, čistog znanja i beskrajne moći
organizovanja - ono uzima u obzir sve. Ponekad će nam se učiniti da se sledeća
tvrdnja protivi razumu, ali srce ima veću moć, precizniju moć povezivanja
činjenica, nego bilo šta što se nalazi u oblasti racionalne misli.

ZAKON KARME možemo koristiti za sticanje novca i obilja, kao i za dotok

svih dobrih stvari kadgod poželimo. Ali, pre svega, moramo da postanemo
svesni činjenice da sami stvaramo svoju budućnost izborom koji činimo u
svakom trenutku svoga života.

13

Ako to budemo redovno radili, Zakon karme ćemo koristiti u svoj njegovoj
punoći. Što više budemo uvodili svoje odluke u oblast svesnog izbora, to ćemo
više donositi odluke koje su spontano prave odluke - i za nas, i za one koji nas
okružuju.

A šta da kažemo o karmi iz prošlosti i kako ona sada utiče na nas? Ima stvari
koje možemo da učinimo u vezi sa karmom iz prošlosti. Jedna od njih je da
platimo svoje dugove karmi. Većina ljudi to i radi, svakako nesvesno. Možda je
to izbor svakog od nas.

Ponekad je to veoma bolno, ali Zakon karme kaže da nijedan dug u kosmosu ne
ostaje nenaplaćen. U kosmosu obračunski sistem deluje bez greške i sve što se
događa samo je kretanje energije na jednu ili na drugu stranu.

Drugi način je da prebacimo ili preobličimo svoju karmu u neko poželjnije

iskustvo. To je veoma zanimljiv postupak u kome se, dok plaćamo svoj karmički
dug pitamo "Kakvu pouku mogu da izvučem iz ovoga? Zašto se ovo događa i
kakvu mi poruku šalje kosmos? Kako da pomognem bližnjima da sekoriste ovim
mojim iskustvom?" čineći to, mi tražimo seme mogućnosti i vezujemo to seme
mogućnosti za svoju darmu (dharma), za svoju svrhu života o kojoj ćemo
govoriti u sedmom duhovnom zakonu uspeha. On nam omogućuje da karmu
preoblikujemo u novi izraz.

Na primer, ako slomimo nogu baveći se nekim sportom, možemo da se upitamo:

"Kakvu pouku mogu iz ovoga da izvučem? Kakvu mi poruku Šalje kosmos?"

Možda poruka glasi da treba da usporimo tempo, da počnemo da obraćamo više
pažnje na ono što nam poručuje naše telo. Ako putem svoje darme žalimo da
prenesemo i drugima saznanja do kojih smo došli i ako se upitamo: "Kako bi
ovo iskustvo moglo da koristi i mojim bližnjima?" - možda ćemo napisati i
knjigu sa uputstvima kako da se ljudi bezbednije bave sportom. Ili, neko će biti u
stanju da napravi nacrt za specijalnu obuću ili štitnik za noge, kako bi se izbegla
povreda koju je neko od nas iskusio. Na ovaj način, dok plaćamo svoj karmički
dug, mi istovremeno možemo da preobratimo neprijatnost u prednost koja će
nam doneti novac i zadovoljstvo. To je preobražavanje karme u pozitivno
iskustvo. Na ovaj način niko ne može da pobegne od svoje karme, ali, koristeći
se jednom karmičkom epizodom, može da iz nje stvori novu, pozitivnu karmu.

Treći način postupanja sa karmom je da se ona prevazide. Prevazići karmu znači

postati od nje nezavisan. Način da se prevazide karma je da se stalno proživljava
međuprostor, Ja i Duh. To je slično pranju komada prljave tkanine u reci. Svakim
pranjem ukloni se bar poneka mrlja. Što više peremo, to tkanina postaje čistija.
Mi peremo ili prevazilazimo serne svoje karme time što ulazimo u međuprostor i
iz njega izlazimo. To se, kao što smo rekli, postiže meditacijom. Svako
delovanje je neka karmička epizoda. I ispijanje šolje kafe je karmička epizoda.
Taj postupak stvara zapamćivanje, a zapamćivanje ima sposobnost ili potencijal
da stvara želju. A želja stvara novo delovanje. Radni softver naše duše je karma,
zapamćivanje i želja. Naš duh je klupko svesti u kome se nalazi seme karme
zapamćivanja i želje. Time što smo postali svesni tog semena izražavanja, mi
postajemo i svesni tvorac stvarnosti. Time što smo postali onaj koji svesno
donosi odluke, mi počinjemo da podstičemo delovanja koja unapređuju i
razvijaju, i nas, i one u našoj okolini. Ukoliko nas karma vodi napred, ukoliko
unapređuje i razvija, i naše Ja, i sve one na koje naše Ja utiče, plod karme će biti
sreća i uspeh.
PRIMENA ZAKONA KARME ILI UZROK I POSLEDICA

14

ZAKON KARME ću staviti u dejstvo tako što ću odlučiti da postupam na

sledeći način:

1. Danas ću biti svestan svedok svake odluke koju donesem. Time što ću biti
svestan svedok, ja ću svaku od tih odluka uneti u svoje svesno shvatanje. Znam
da je najbolja priprema za ono što može da naiđe u bilo kom trenutku u
budućnosti, potpuna svest o sadašnjem trenutku.

2. Kad god učinim neki izbor, postaviću sebi dva pitanja: "Kakve su posledice
ovog mog izbora?" i "Da li će ovaj moj izbor doneti zadovoljstvo i sreću meni i
onima na koje će ovaj izbor uticati?"

3. Zatražiću, zatim, savet od svog srca i rukovodiću se porukom koju mi ono

šalje u vidu prijatnog ili neprijatnog. Ako izbor donosi osećanje prijatnosti, ja ću
ga bez razmišljanja prihvatiti. Ako postoji osecanje neprijatnog, ja ću da
sačekam i da u sebi preispitam posledice mogućeg izbora. Taj glas i njegovo
vođenje omogućiće mi da spontano donosim prave odluke, odluke koje su dobre
i za mene i za one koji me okružuju.
ZAKON NAJMANJEG NAPORA
Inteligencija prirode deluje sa neizmernom lakoćom... oslobođena muka skladno
i sa ljubavlju. Kada mi ovladamo snagama sklada, radosti i ljubavi, mi stvaramo
uspeh i sreću u poduhvatima sa beskrajnom lakoćom.

Celovito biće zna i kada ne ode, vidi i kada ne gleda, postiže i kada ne dela. Lao
Tzu četvrti duhovni zakon uspeha je ZAKON NAJMANJEG NAPORA. Ovaj
zakon se zasniva na činjenici da inteligencija prirode deluje sa beskrajnom
lakoćom i oslobođena suvišnih napora. To je zakon najmanjeg delovanja,
odsustva otpora. Zato je to princip sklada i ljubavi. Kada se tome naučimo od
prirode, sve svoje želje ćemo moći lako da ispunimo. Ako posmatramo prirodu
na delu, videćemo da se sve odvija uz najmanji mogući napor. Trava ne nastoji
da raste - ona jednostavno raste. Riba ne nastoji da pliva -

ona jednostavno pliva. Cvet ne nastoji da cveta - on jednostavno cveta. Ptica ne

nastoji da leti - ona jednostavno leti. To je deo njene prirode. Zemlja ne nastoji
da se okreće oko svoje ose - u njenoj prirodi je da se vrtoglavom brzinom okreće
oko svoje ose, krećući se pri tom kroz svemir. U prirodi novorođenog deteta je
da postoji bezbrižno, u sreći. U

prirodi sunca je da šija. U prirodi zvezda je da svetle i trepere. I u prirodi coveka

je da svoje snove iskazuje u fizičkom obliku, lako i bez napora.

U nauci Veda, prastaroj induskoj filozofiji, taj princip je poznat kao princip
uštede snage ili kao princip "uradi manje - postigni više". Na kraju se stiže do
stanja u kome ne moramo da uradimo ništa, a postižemo sve. To znači da treba
da postoji samo naznačena zamisao, a manifestacija te zamisli doći će sama od
sebe, bez napora.

Ono što se obično naziva "čudom" u stvari je manifestacija ZAKONA

NAJMANJEG NAPORA. Inteligencija prirode deluje bez napora, bez sukoba,
spontano.

Ona nije linearna, ona je intuitivna, podsticajna, ona daje snagu. Kada smo u
skladu sa

15
prirodom, kada dođemo do spoznaje o svome Ja, tada možemo da koristimo
ZAKON

NAJMANJEG NAPORA.

U one postupke koji su vodeni ljubavlju ulaže se najmanji napor, jer snaga
ljubavi je snaga koja prirodu održava kao celinu. Kada težimo da postignemo
moć ili kontrolu nad drugima, mi u stvari uzaludno trošimo energiju. Kada
težimo da steknemo novac ili moć da bismo zadovoljili svoj ego, mi uzalud
trošimo energiju u potrazi za prividom sreće dok nam izmiče sreća dostupna tog
trenutka. Kada želimo novac samo radi lične koristi, mi presecamo tok energije
ka sebi, čime ujedno sprečavamo delovanje inteligencije prirode. Ali, kada su
naša dela motivisana ljubavlju, ne postoji gubitak energije. Naprotiv, kod takvih
dela energija

se umnožava i gomila, pa visak energije koju sakupimo ne može da se usmeri ka

ostvarenju bilo koje želje, pa i želje za postizanjem ogromnog bogatstva. Fizički
deo našeg bića može da se posmatra kao uređaj za kontrolisanje energije koju
možemo da stvaramo, čuvamo ili trošimo. Ako znamo kako da stvaramo,
čuvamo i trošimo energiju na efikasan način, onda ćemo biti u stanju da
stvorimo bogatstvo i to ne bogatstvo ograničenog obima. Usmeravanjem na ego
troši se najveći deo energije. Ako je naša unutarnja referentna tačka ego, ako
želimo da posedujemo moć nad drugima i da njima upravljamo, ako stalno
težimo samopotvrdivanju tako što očekujemo priznanja drugih, onda mi energiju
neracionalno trošimo.

Kada se sva ta energija oslobodi, ona može da se preusmeri na stvaranje bilo

čega što poželimo. Kada naša unutarnja referentna tačka postane naš duh, kada
postanemo imuni na kritiku i kada se ne budemo plašili izazova, bićemo u stanju
da u svoju službu stavimo snagu ljubavi, a da energiju usmerimo kreativno ka
stvaranju obilja i ka ličnom razvoju. U Umetnosti snevanja Don Huan kaže
Karlosu Kastanedi "... Najveći deo energije mi trošimo da bismo zadržali
sopstvenu važnost... Kada bismo bili u stanju da se odreknemo dela te važnosti,
dogodile bi nam se dve veoma važne stvari. Prva je da bismo oslobodili energiju
koju koristimo za održavanje privida o sopstvenoj veličini; druga je da bismo
sebi pružili dovoljno energije da... pogledamo u svemir i da se zagledamo u
njegovu stvarnu veličinu".

ZAKON NAJMANJEG NAPORA čine tri sastavna dela - tri stvari koje nam
stoje na raspolaganju da bismo princip "uradi manje, postigni više" stavili u
svoju službu. Prvi sastavni deo je prihvatanje. Prihvatanje jednostavno znači
donošenje odluke: "Danas ću da prihvatim ljude, situacije, okolnosti i događaje
kakvi budu". To znači da ću znati daje ovaj trenutak onakav kakav treba da bude,
jer je kosmos onakav kakav treba da bude.

Ovaj trenutak - trenutak koji upravo doživljavamo - vrhunac je svih trenutaka

koje smo doziveli u prošlosti. Ovaj trenutak je onakav kakav jeste, jer je ceo
kosmos onakav kakav jeste.

Kada se suprotstavimo ovom trenutku, mi se suprotstavljamo čitavom kosmosu.

Umesto toga, dakle, možemo da odlučimo da se nećemo suprotstavljati čitavom

kosmosu time što ćemo se suprotstavljati ovom trenutku. To znači da je naše
prihvatanje ovog trenutka potpuno i sveobuhvatno. Time prihvatamo stvari
kakve jesu, a ne kakve želimo da trenutno budu. Važno je da ovo shvatimo.
Možemo želeti da stvari ubuduće budu drugačije, ali ovog trenutka moramo ih
prihvatiti onakve kakve jesu. Kada se osećamo

16

nemoćnim ili povredenim u odnosu na neku ličnost ili situaciju, podsetimo se da

ne reagujemo na ličnost ili situaciju, već na svoja osećanja u vezi sa ličnošću ili
situacijom.

To su naša osećanja, a naša osećanja ne možemo drugima pripisati kao grešku.

Kada dođemo do toga saznanja i kada to potpuno shvatimo, preuzećemo
odgovornost za svoja osećanja i biti u stanju da ih menjamo. Kada prihvatimo
stvari onakve kakve jesu, bićemo u stanju da prihvatimo odgovornost za svoju
situaciju i za sve događaje koje vidimo kao probleme. To nas vodi ka drugom
sastavnom delu ZAK0NA NAJMANJEG

NAPORA: odgovornosti. Šta znači odgovornost? Odgovornost znači da ne

krivimo nikoga i ništa za situaciju u kojoj se nalazimo, uključujući tu i sebe.
Kada prihvatimo neku okolnost, događaj ili problem, onda odgovornost znači
sposobnost da damo kreativni odgovor na situaciju kakva je ona sada. Svaka
situacija nosi u sebi seme mogućnosti, a svest o tome nam omogućanje da
prihvatimo dati trenutak i da ga pretvorimo u bolju situaciju ili stvar.

Kada to učinimo, svaka takozvana neprijatna situacija postaće mogućnost za

stvaranje nečeg novog i lepog, a svaki, kako ga ponekad nazivamo, mučitelj ili
tiranin postaće nam učitelj. Stvarnost je u stvari tumačenje. Ako se opredelimo
da stvarnost tumačimo na ovaj način, bićemo okruženi učiteljima, a nove
mogućnosti otvarače se pred nama.

Kad god se suočimo sa tiraninom, mučiteljem, učiteljem, prijateljem ili

neprijateljem (a oni su svi isto) podsetimo se: "Ovaj trenutak je onakav kakav
treba da bude". Odnosi koje smo u životu sami stvorili ovog trenutka su tačno
onakvi kakvi su nam potrebni. Postoji skriveno značenje iza svega što se događa
i to skriveno značenje služi našem razvoju i napredovanju.

Treći sastavni deo ZAKONA NAJMANJEG NAPORA je nebranjenje, što znači

da je naša svest odbacila potrebu da se branimo, da je odustala od toga da
ubeđuje druge ili da im dokazuje ispravnost svojih stavova. Ako pogledamo
ljude oko sebe, videćemo da oni troše devedeset i devet postotaka svog vremena
braneći svoje stavove. Ako se odreknemo potrebe da branimo svoja gledišta, sva
ta ogromna energija koju smo ranije trošili na odbranu, sada će nam biti na
slobodnom raspolaganju.

Onoga časa kada zauzmemo odbrambeni stav, kada počnemo da krivimo druge,
kada ne želimo da prihvatimo situaciju trenutka i da joj se prilagodimo,
sukobljavamo se sa otporom. A kada se sukobimo sa otporom i kada počnemo da
forsiramo situaciju, otpor sa kojim se sukobljavamo samo će se povećati. Niko
od nas sigurno ne želi da stoji kao nesavitljiv, visok hrast koji puca i pada pod
naletima oluje. Umesto toga bolje je da budemo prilagodljivi kao trska koju
vetar povija, ali koja preživi oluju.

Odustanimo od branjenja sopstvenih pogleda u bilo čemu. Ako ne postoji nešto

što ćemo braniti, neće biti ni potrebe za sukobom. Ako nam to postane način
postupanja, ako prestanemo da se borimo ili suprotstavljamo, bićemo u stanju da
u potpunosti doživimo sadašnjost, što je dar koji nam život pruža. Jednom sam
čuo, ne znam od koga, sledeće:

"Prošlost je istorija, budućnost je tajna, a sadašnjost je dar koji se nama

prezentira. Zato se sadašnje vreme naziva prezent". Ako prihvatimo sadašnjost
raširenih ruku i stopimo se sa njom, osetićemo u sebi plamen, sjaj i iskru zanosa
koja treperi u svakom biću. Kada počnemo da osećamo to treperenje duha u
svemu što je živo, kada se sa njim srodimo, u nama će narasti radost i mi ćemo
biti u stanju da odbacimo užasna opterećenja
17

odbrambenih stavova, ogorčenja i uvreda. Tek tada ćemo moći da se osetimo

raspoloženim, bezbrižnim, veselim i slobodnim.

Bez ikakve sumnje u dubini duše znaćemo da nam ova jednostavna radosna
sloboda pruža sve ono što poželimo i kadgod poželimo, jer naše želje kreću sa
polazišta sreće, a ne sa polazišta brige i straha. Nije potrebno da bilo šta
pravdamo, potrebno je da samo sebi kažemo kakva nam je namera i doživećemo
ispunjenje, radost, zadovoljstvo, slobodu i osećanje da smo sopstveni gospodari
u svakom trenutku svoga života.

Obavežimo se da ćemo sprovoditi odluku o nebranjenju. To je put koji sledi

inteligencija prirode u svom spontanom hodu, bez trvenja i bez napora. Kada
steknemo taj divan spoj prihvatanja, odgovornosti i nebranjenja, osetićemo kako
život teče sa neverovatnom lakoćom.

Kada budemo stalno otvoreni za sva gledišta, bez upornog i krutog pristajanja uz
samo jedno, naši snovi i želje teći će u skladu sa željama prirode. To će nam
omogućiti da svoje namere oslobodimo, ali da ih ne vezujemo za bilo šta drugo,
očekujući tako pogodan trenutak da naše želje predu u stvarnost. Budimo sigurni
da će u pravom trenutku naše želje postati opipljiva stvarnost. To je ZAKON
NAJMANJEG NAPORA.

PRIMENA ZAKONA NAJMANJEG NAPORA

Ja ću ZAKON NAJMANJEG NAPORA primenjivati tako što ću se obavezati da

preduzmem sledeće korake:

1.

Primenjivaću prihvatanje. Danas ću da prihvatam ljude, situacije, okolnosti i

događaje onakve kakvi budu. Shvatiću da je ovaj trenutak onakav kakav treba da
bude i da je ceo kosmos onakav kakav treba da bude. Neću se suprotstavljati
ćelom kosmosu tako što ću se suprotstavljati ovom trenutku. Moje prihvatanje je
potpuno i sveobuhvatno. Prihvatam stvari onakve kakve su ovog trenutka, a ne
onakve kakve želim da budu.

2.
Mojim prihvatanjem stvari onakvima kakve jesu, preuziman odgovornost za
svoju situaciju i za događaje koji za mene predstavljaju problem.

Znam da prihvatanje odgovornosti znači da neću smatrati daje bilo ko ili bilo šta
krivac za situaciju u kojoj se nalazim; za to neću okrivljavati ni sebe. Znam da je
svaki problem u stvari prerusena nova mogućnost i da mi svest o ovom trenutku
daje mogućnost da se tim trenutkom koristim kao potencijalnom prednošću.

3.

Moja svest o trenutku danas će se izražavati i kroz nebranjenje.

Odbaciću potrebu da branim svoje stavove. Oslobodiću se potrebe da ubeđujem

druge u ispravnost svojih stavova ili da ih privoljevam da ih prihvate. Nastojaću
da ostvarim otvorenost za sve stavove, ne držeći se kruto ni jednog od njih.

ZAKON NAMERE I ŽELJE

U svakoj nameri i želji sadržan je mehanizam za njihovo ostvarivanje, jer

namera i zelja u polju čistog potencijala imaju beskrajnu moć organizovanja. I
kada u plodno tle čistog potencijala uvedemo nameru, mi beskrajnu moć
organizovanja stavljamo u svoju

18

službu.

U početku bese želja koja je prvo seme uma; mudraci koji su u svojim srcima
razmišljali, putem svoje mudrosti otkrili su vezu između postojećeg i
nepostojećeg.

Himna o stvaranju, Rig Veda Peti duhovni zakon uspeha je ZAKON NAMERE I
ŽELJE.

Ovaj zakon se zasniva na činjenici da energija i inteligencija postoje svugde u

prirodi. U

stvari, na nivou kvantnog polja i ne postoji ništa drugo sem energije i

informacije.
Kvantno polje je samo drugi naziv za polje čiste svesti i potencijala. A na to
kvantno polje utiču namera i želja. Pogledajmo pojedinosti toga procesa. Cvet,
duga, drvo, vlat trave ili ljudsko telo svedeni na svoje osnovne sastojke u stvari
su energija i informacija.

Ceo kosmos u svojoj suštinskoj prirodi u stvari je kretanje energije i informacija.

Jedina razlika između nas i drveta je sadržina energije i informacija u našim
telima. Na nivou materije i mi i drvo sastavljeni smo od istih elemenata koji su
već nekada bili u nešto ugrađeni. To su ugljenik, vodonik, kiseonik i azot u
velikoj meri, kao i drugi elementi u veoma malim količinama. Sve te elemente
bismo mogli da kupimo u radnji za neznatnu sumu novca. Razlika između nas i
drveta nije, dakle, u ugljeniku, vodoniku ili kiseoniku.

Mi i drveće, čak, stalno razmenjujemo ugljenik i kiseonik međusobno. Bitna

razlika leži u energiji i informacijama. U šemi prirode mi, ljudi, smo povlašćena
vrsta. Posedujemo nervni sistem koji je sposoban da dođe do svesti o sadržaju
energije i informacija u tom lokalizovanom polju koje je nastalo kao naše telo.
Mi to polje subjektivno oživljavamo putem misli, čula, osećanja, želja, sećanja,
nagona, poriva i verovanja. To isto polje doživljava se i objektivno kao fizičko
telo, a kroz fizičko telo to polje doživljavamo kao svet. A radi se o istom. Zato
su stari mudraci govorili: "Ja sam to, ti si to, to je to i to je sve".

Naše telo nije odvojeno od celine kosmosa, jer na nivou kvantne mehanike ne
postoje jasno definisane granice. Svako od nas može se uporediti sa trzajem,
talasom, tokom, skokom ili virom ili bilo kojim lokalizovanim pokretom u
većem kvantnom polju. To veće kvantno polje - kosmos - je naše telo prošireno u
svim pravcima. Čovekov nervni sistem je ne samo u stanju da bude svestan
informacija i energije u sopstvenom kvantnom polju već je, zahvaljujući
činjenici što je zbog tog savršenog nervnog sistema svest toliko fleksibilna, u
stanju da svesno menja informacijski sadržaj koji uslovljava nastajanje fizičkog
tela. Možemo svesno menjati energiju i informacijski sadržaj sopstvenog
mehaničkog tela i time uticati na energiju i informacijski sadržaj svog proširenog
tela svoje okoline, svoga sveta i prouzrokovati određene manifestacije. Ova
svesna promena izaziva se pomoću dva činioca koji su sadržani u svesti - pažnje
i namere. Pažnja daje energiju, namera preobražava. Sve ono na šta u životu
usmerimo pažnju, postaje jače. Sve ono čemu uskratimo pažnju vene, raspada se,
nestaje. Namera, sa druge strane, daje podsticaj pretvaranju energije i
informacija u druge oblike. Namera organizuje svoje ispunjenje. Kvalitet namere
usmeren na predmet pažnje dovešće do spleta događaja koji su povezani u
vremenu i prostoru, kako bi se došlo do nameravanog ishoda, pod uslovom da se
pridržavamo i ostalih duhovnih zakona uspeha. Namera, na plodnom tlu pažnje
ima neograničenu moć organizovanja. Neograničena moć organizovanja znači
moć da se u vremenu i prostoru uskladi bezbroj događaja istovremeno. Izraz te
neogranicene moći organizovanja ogleda se u svakoj vlati trave, u svakom cvetu
jabuke, u svakoj ćeliji našeg tela. To se ogleda u svemu što živi. U šemi

19

prirode sve jedno drugom odgovara i sve je jedno sa drugim u vezi. Kada mrmot
izađe iz zemlje, znamo da je proleće blizu. U određeno doba godine ptice se sele
i zna se u kome pravcu. Priroda je simfonija - sklad. A tom simfonijom tiho se
diriguje na najvišoj tački stvaranja.

Primer te simfonije je i ljudsko telo. Jedna jedina ćelija u ljudskom telu obavlja
oko šest triliona radnji u jednoj sekundi i uz to mora znati šta ostale ćelije rade
tog trenutka. Ljudsko telo može da izvodi muziku, ubija bacile, stvara decu,
recituje poeziju i prati kretanje zvezda istovremeno, jer je polje beskrajne
korelacije deo informacionog polja.

Nervni sistem čoveka ima tu izvanrednu osobinu da može da upravlja ovom

beskrajnom moći organizovanja putem svesne namere. Namera kod ljudske vrste
nije nepomerljiva, niti stavljena u ograničene okvire energije i informacija. Ona
je beskrajno prilagodljiva. Drugim recima, ukoliko ne narušavamo druge zakone
prirode, mi putem namere možemo doslovno da usmeravamo zakone prirode ka
ispunjenju svojih snova i želja.

Kosmički kompjuter sa svim organizacionim moćima koje poseduje može da se

stavi u našu službu. Mi najvišem nivou stvaranja možemo da predstavimo svoju
nameru i samim tim činom pokrenemo polje neograničene korelacije. Sama
namera predstavlja osnovu za lak, spontani, neometani tok čistog potencijala koji
teži svom izrazu od neiskazanog ka iskazanom. Jedino ograničenje na tom putu
je da namera mora biti za dobro čovečanstva. A to dolazi samo po sebi ako smo
usklađeni sa SEDAM

DUHOVNIH ZAKONA USPEH A. Namera je stvarna snaga koja stoji iza želje.
Već sama namera je veoma jaka, jer je namera želja koja nije vezana za ishod.
Želja sama po sebi je slaba, jer je želja kod većine ljudi pažnja vezana za nešto
određeno. Namera je želja koja strogo vodi računa o svim drugim zakonima, a
posebno o ZAKONU

NEVEZIVANJA koji je šesti duhovni zakon uspeha.

Namera u kombinaciji sa nevezivanjem vodi ka svesti o usmeravanju na život i

svesti o sadašnjem trenutku. Kada se neko delo izvodi sa svešću o sadašnjem
trenutku, ono je najuspešnije. Namera se odnosi na budućnost, ali je pažnja
usmerena na sadašnjost. Ako je pažnja usmerena na sadašnjost, namera za
budućnost će se manifestovati, jer se budućnost stvara u sadašnjosti. Sadašnjost
mora da se prihvati onakva kakva jeste. Prihvatimo sadašnjost i stvarajmo
namere za budućnost. Budućnost je nešto što može da se stvara putem
nesputanih namera, ali ne smemo nikada da se borimo protiv sadašnjosti. I
prošlost i sadašnjost i budućnost pripadaju svesti. Prošlost je ono što je
zapamćeno, sećanje; budućnost je predviđanje; sadašnjost je svest. Vreme je,
prema tome, kretanje misli. I prošlost i budućnost nastaju iz mašte, jedino je
sadašnjost -

koja je u stvari svest - stvarna i večna. Ona jeste. Ona čini potencijal za vreme-
prostor, materiju i energiju. Ona je beskrajno polje mogućnosti koje se iskazuju
kao apstraktne sile – bilo da su svetlost, toplota, elektricitet, magnetizam ili
zemljina teža. Te sile nisu ni u prošlosti ni u budućnosti. One prosto jesu. Naše
tumačenje tih apstraktnih sila omogućuje nam da doživimo konkretne pojave i
oblike. Zapamćena tumačenja apstraktnih sila stvaraju doživljaj prošlosti,
očekivana tumačenja istih apstraktnih sila stvaraju budućnost. A to su kvaliteti
pažnje, kako se nalaze smešteni u svesti. Kada se ti kvaliteti oslobode tereta
prošlosti, onda delovanje u sadašnjosti postaje plodno tle za

20

stvaranje u budućnosti. Namera koja svoje temelje ima u toj nesputanoj slobodi
sadašnjosti, služi kao katalizator za odgovarajuću smešu materije, energije i
događaja u vremenu - prostoru kako bi se ostvarila bilo koja želja.

Ako kod nas postoji svest o sadašnjem trenutku i ako je ona okrenuta životu,
onda će sve zamišljene prepreke - a skoro devedeset postotaka uočenih prepreka
čine zamišljene prepreke naprosto nestati. Ostatak od pet do deset odsto uočenih
prepreka može se pretvoriti u nove mogućnosti putem strogo usmerene namere.

Strogo usmerena namera je pažnja koju ništa ne može da skrene sa ciljanog

usmerenja. Strogo usmerena namera je vezivanje celokupne pažnje za
nameravani ishod, i to sa nepokolebljivom pažnjom koja ne prihvata mogućnost
da je prepreke ometu na i određenom putu. Iz naše svesti tada nestaju sve
prepreke, svaka od njih i sve one u celini.

Pri tome mi zadržavamo nepokolebljivu mirnoću, dok se istovremeno

posvećujemo svome cilju sa potpunom predanošću. To je snaga svesti i
usmerene namere koje teku istovremeno.

Naučimo da vladamo snagom namere i bićemo u stanju da ostvarimo sve što

poželimo. Do cilja se može doći i trudom i naporom, ali je cena visoka. Cena se
plaća u stresu, srčanim napadima ili ugrožavanjem sopstvenog odbrambenog
sistema. Mnogo je bolje slediti ovih pet koraka datih u ZAKONU NAMERE I
ŽELJE. Kada koristimo te korake za ispunjenje svojih želja, namera se hrani
sopstvenom snagom.

1. Koraknite u međuprostor. To znaci, koncentrišite se na onaj tihi prostor

između misli da biste ušli u tišinu, na onaj nivo Postojanja koji je naše osnovno
stanje.

2. Pošto smo ušli u to stanje Postojanja, oslobodimo svoje namere i želje. Dok
smo u međuprostoru, misli, u stvari, nema; ne postoji ni namera, ali kada se
izađe iz međuprostora - na tome spoju između međuprostora i misli - vreme je da
se uvede namera. Ako imamo više ciljeva, treba da ih popišemo i da na njih
usmerimo pažnju pre nego Što uđemo u međuprostor. Ako, na primer, želimo
uspešnu karijeru, mi ulazimo u međuprostor sa tom namerom, a namera će već
biti u našoj svesti, makar i kao slabi plamičak. Oslobađanje namera i želja kada
se uđe u međuprostor znači njihovo stavljanje u plodno tle čistog potencijala sa
saznanjem da će se one razviti kada za njih dođe najpovoljnije vreme. Ne treba
iskopavati seme želja da bismo videli da li je počelo da klija, niti se treba strogo
vezivati za očekivanu šemu njegovog razvoja. Naše je da to seme oslobodimo.

3. Ostanimo u stanju u kome sami sebi služimo kao referentna tačka. To znači da
treba da budemo dosledni u svesti o samima Sebi, o svome Ja, o svome duhu i
svojoj vezi sa poljem čistog potencijala. To takođe, znači da ne treba da
posmatramo sebe očima sveta oko nas niti da dozvolimo da na nas utiču
mišljenja i kritika drugih. Da bismo ostali u tome stanju u kome smo sami sebi
referentna tačka, dobro je da svoje želje zadržavamo za sebe i da ih saopstavamo
samo onome ko sa nama deli iste želje ili ko je veoma vezan za nas.
4. Odbacimo svoju vezanost za ishod. Na taj način oslobodićemo se grčevitog
očekivanja određenog rezultata prihvatajući mudrost neizvesnosti. To nam
omogućuje da uživamo u svakom trenutku na svom životnom putu, čak i kada ne
znamo šta pred nama leži.

21

5. Izvođenje u pojedinostima prepustite kosmosu. Naše želje i namere puštene u

međuprostor imaju neograničenu moć organizovanja. Poverimo toj moći, koju
poseduju i namere, da se sve dovede u sklad. Podsetimo se da je naša prava
priroda suštinski duhovna priroda. Nosimo sa sobom svest o sopstvenom duhu u
svakoj prilici, svoje želje oslobađajmo bez grča i prepustimo kosmosu da on
uskladi sve pojedinosti.

PRIMENA ZAKONA NAMERE I ŽELJE

Primenjivaću ZAKON NAMERE I ŽELJE tako što ću se obavezati da

preduzmem sledeće korake:

1.

Napraviću spisak svojih želja. Taj spisak nosiću stalno sa sobom. Pre nego što se
upustim u ćutanje i meditaciju, pogledaću taj spisak. Spisak ću pogledati i uveče,
pre nego što zaspim. Kada se izjutra probudim isto tako ću ga pogledati.

2.

Sve te svoje popisane želje ja ću osloboditi i dozvoliti da one sazrevaju u utrobi

stvaranja, sa verom da i kad mi se čini da sve ne ide kako ja želim, za to postoji
razlog i da u kosmičkom planu za mene postoje rešenja koja su mnogo bolja od
onih u mojim predviđanjima.

3.

Stalno ću sebe podsećati da je potrebno da održim svest o sadašnjem trenutku u

svemu što činim. Neću dozvoliti da prepreke naruše moju pažnju koju
posvećujem sadašnjem trenutku. Prihvatiću sadašnjost onakvom kakva jeste, a
budućnost ću izražavati kroz svoje najdublje i najdraže namere i želje.
ZAKON NEVEZIVANJA
U nevezivanju leži mudrost neizvesnosti... u mudrosti neizvesnosti leži sloboda
u odnosu na prošlost, na poznato, jer je ono tamnica uslovljenosti prošlošću. A
svojom spremnošću da koraknemo u nepoznato, u polje svih mogućnosti, mi se
predajemo kreativnom umu koji usklađuje igru svemira.

Kao dve zlatne ptice u granama itog drveta, dva bliska druga, Ego i Ja, žive u
istom telu. Ona prva hrani se slatkim i kiselim plodovima drveta života, dok ova
druga, ničim sputana, gleda. Mundaka Upanisad Šesti duhovni zakon uspeha je
ZAKON

NEVEZIVANJA. Zakon ne vezivanja kaže daje, da bismo dobili bilo šta u

fizičkom svetu, pre svega, potrebno da odbacimo svoju vezanost za taj predmet.
To ne znači da se time odričemo namere da ostvarimo želju. Ne odričemo se ni
namere ni želje. Mi se odričemo svoje vezanosti za ishod.

To je veoma delotvorna odluka. Onoga trenutka kada se odreknemo vezivanj

ishod, povezujući istovremeno usmerenu nameru sa nevezivanjem, postićićemo
ono što želimo. Putem nevezivanja može da se postigne sve Što hoćemo, jer se
nevezivanje zasniva na bezuslovnoj veri u svoje pravo Ja. Vezivanje, s druge
strane, zasniva se na strahu i nesigurnosti, a u osnovi potrebe za sigurnošću leži
nepoznavanje svoga pravog Ja. Izvor bogatstva, obilja ili bilo čega u fizičkom
svetu je Ja; ono je svest koja zna kako da ostvari svaku potrebu. Sve ostalo su
simboli: kola, kuće, novac, odeća, avioni. Simboli su prolazni - sada su tu, sada
nisu. Trka za simbolima može da se uporedi sa

22

prihvatanjem mape umesto teritorija. Ona stvara napetost i ostavlja čoveka sa

osećanjem unutarnje praznine, jer je svoje Ja zamenio za simbole svoga Ja.
Vezivanje nastaje iz svesti o siromaštvu, jer se vezivanje uvek odnosi na
simbole. Odvajanje nastaje iz svesti o bogatstvu, jer odvajanje ostavlja slobodu
da se stvara. Ako smo u nešto uključeni, ali ne i vezani za to, moći ćemo da se
radujemo i smejemo. Tada se simboli bogatstva stvaraju sami od sebe i bez
napora. Bez nevezivanja mi smo robovi bespomoćnosti i beznađa, potreba koje
diktira ovaj svet, beznačajnih briga, tihog očaja i strašne ozbiljnosti - što su sve
jasne odlike najprosečnijeg svakodnevnog bitisanja i svesti o siromaštvu.
Pravo bogatstvo svesti je sposobnost da se ima sve što čoveku treba, kadgod mu
treba, i to sa najmanjim naporom. Da bismo razumeli takvo postojanje potrebno
je da razumemo mudrost neizvesnosti. U toj neizvesnosti naći ćemo slobodu
koja nam omogućuje da stvorimo sve što poželimo.

Ljudi su neprestano u potrazi za sigurnošću, ali nije teško otkriti da je sigurnost

veoma neodređena stvar. čak i vezanost za novac je znak nesigurnosti. čovek
može da kaže: "Kada dostignem sumu od deset miliona dolara, osećaću se
sigurno. Tada ću biti flnansijski nezavisan i moći ću da se povučem iz poslova.
Tada ću moći konačno da radim ono Što želim". Ali do toga nikada ne dođe -
nikada!

Oni koji traže sigurnost, jure za njom celog života, ali je ne nalaze. Ona stalno
izmiče ili ostaje neodređena, jer se sigurnost ne stiče samo novcem. Vezanost za
novac uvek stvara nesigurnost, ma koliko ga čovek imao. U stvari, oni koji imaju
najviše novca, često su najnesigurniji.

Traganje za sigurnošću je iluzija. Stari sistemi mudrosti nalaze rešenje ove

dileme u mudrosti nesigurnosti ili mudrosti neizvesnosti. To znaci daje traganje
za sigurnošću i izvesnoŠću u stvari vezivanje za poznato. A šta je poznato?
Poznato, to je naša prošlost.

Poznato nije ništa drugo nego tamnica uslovljenosti prošlošću. Tu nema

nikakvog kretanja napred. Apsolutno nikakvog. A kada ne postoji kretanje
napred, dolazi do stagnacije, kvarenja, nereda i raspadanja.

Neizvesnost, nasuprot tome, predstavlja plodno tle za čistu kreativnost i slobodu.

Neizvesnost znači stupanje u nepoznato svakog trenutka postojanja. Nepoznato

je polje svih mogućnosti, uvek sveže i novo, uvek spremno za nove vidove
izražavanja. Bez neizvesnosti i nepoznatog život je ustaljeno ponavljanje
istrošenih sećanja. čovek postaje žrtva prošlosti, a njegov mučitelj danas je
njegovo Ja zaostalo od juče. Odbacimo vezanost za poznato i stupimo u
nepoznato - na taj način ćemo ući u polje svih mogućnosti. U našu spremnost da
stupimo u nepoznato biće već uračunat činilac mudrosti neizvesnosti. To znači
da ćemo u svakom trenutku života doživljavati uzbuđenja i sve ono što donosi
novo i nepoznato. Upoznaćemo radosti života - čari, zadovoljstva, uspone i
zanose sopstvenog duha. Svakog dana ćemo moći da potražimo nešto novo i
uzbudljivo što može da se pojavi u polju svih mogućnosti. Kada jednom
doživimo neizvesnost, na pravom smo putu i ne treba više da ga napuštamo. Nije
potrebno da imamo potpuno jasan plan o tome šta ćemo da radimo sledeće
nedelje ili sledeće godine, jer ako smo sve to unapred odredili i ako se za to
čvrsto vežemo, mi smo tim činom isključili čitav niz drugih mogućnosti. Jedna
od odlika polja svih mogućnosti je beskrajna mogućnost povezivanja. To polje je
u stanju da dovede u međusobnu vezu

23

neverovatan broj događaja vezanih za mesto i vreme, kako bi ostvarilo

nameravani ishod.

Kada se, nasuprot tome, vežemo, naša namera je ograničena krutim okvirima
uma, čime se gubi pokretljivost, kreativnost i spontanost koje su, inače, sadržane
u samom polju.

Kada se za nešto vežemo, svoju želju stavljamo u stanje mirovanja i time joj
oduzimamo onu beskrajnu pomerljivost i promenljivost, što onemogućuje proces
kreativnosti.

ZAKON NEVEZTVANJA ne kosi se sa ZAKONOM NAMERE I ŽELJE, to jest

sa postavljanjem ciljeva. Tu je još uvek prisutna namera da se ide u izvesnom
pravcu i ka određenom cilju. Ali, između tačaka A i B postoji beskrajan niz
mogućnosti. Ako pođemo od toga da je sve neizvesno, u svakom trenutku kada
otkrijemo neki visi ideal ili nešto uzbudljivije, možemo da promenimo pravac.
Isto tako, manje ćemo biti skloni da na silu iznalazimo rešenja za probleme, pa
ćemo na taj način ostati otvoreni za nove mogućnosti. ZAKON NEVEZIVANJA
ubrzava ceo postupak evolucije. Kada jednom shvatimo taj zakon, neće nam biti
potrebno da na silu iznalazimo ili donosimo rešenja.

Problem rešen na silu stvara nove probleme. Ako se, pak, opredelimo za
neizvesnost, ako je prihvatamo dok strpljivo čekamo da rešenje izroni iz haosa i
nereda onda će ono što izroni biti neočekivano i do tada nezamislivo. To stanje
budnosti - naša spremnost u sadašnjosti, u polju neizvesnosti - spojiće se u
jednom trenutku sa našim ciljem i našom namerom i dati nam priliku da
prihvatimo ponuđenu mogućnost. Sta je mogućnost? Ona se nalazi u svakom
problemu koji bilo kada u životu pred nas iskrsne. Svaki, apsolutno svaki
problem na koji u životu naiđemo predstavlja seme mogućnosti za nešto bolje i
veće. Kada to jednom shvatimo, otvaramo čitav niz novih mogućnosti, a to je
onaj nepresušni izvor tajni, lepota, uzbuđenja i novih iskustava.

Svaki problem koji pred nas u životu iskrsne, može da se posmatra kao
mogućnost za nešto bolje što nam se nudi. Ostanimo budni za svaku mogućnost
time Što ćemo prihvatiti mudrost neizvesnosti. Kada naša spremnost naiđe na
pravu mogućnost, rešenje će doći samo od sebe.

Rezultat je ono što često nazivamo "sticajem srećnih okolnosti". Srećne

okolnosti su prosto spoj spremnosti i mogućnosti. Kada se to dvoje nađe na
jednom mestu, a uz svest o postojanju haosa, iz svega će izroniti rešenje koje će
predstavljati povoljan korak napred, i za nas, i za one sa kojima dolazimo u
vezu. Ovo je savršen recept za uspeh, a zasniva se na ZAKONU
NEVEZIVANJA.

PRIMENA ZAKONA NEVEZIVANJA

Ja ću ZAKON NEVEZIVANJA primenjivati tako sto ću se obavezati da

preduzmem sledeće korake:

1.

Danas ću se obavezati na nevezivanje. Dozvoliću i sebi i onima oko mene da

budu onakvi kakvi su. Neću kruto nametati svoje ideje o tome kako šta treba da
bude. Neću na silu donositi rešenja za probleme i time stvarati nove

24

probleme. U svemu ću učestvovati aktivno, ali bez vezivanja.

2.

Danas ću u sve uneti činilac neizvesnosti kao jedan od bitnih načina na koji
doživljavam svet oko sebe. Ta moja spremnost da prihvatim neizvesnost
omogućiće da iz zbrke, nereda i haosa, rešenja sama izrone. Sto stvari izgledaju
neizvesnije, to ću se ja sigurnije osećati, jer je neizvesnost put ka slobodi.
Nalaziću sopstvenu sigurnost u prihvatanju mudrosti neizvesnosti.

3.

Ući ću u polje svih mogućnosti očekujući sva ona uzbuđenja koja mogu da
nastanu kada smo otvoreni za beskrajan niz ponuđenih izbora. Kada jednom
uđem u to polje, sve radosti, iskustva, čari i tajne života biće moji.

ZAKON "DARME" ILI ŽIVOTNOG CILJA

Svako ima neki životni cilj... izuzetan cilj ili poseban dar da daruje druge. Kada
taj poseban dar povezemo sa služenjem drugima, ose tičemo zanos i polet
sopstvenog duha, što je najviši cilj, onaj koji stoji iznad svih ciljeva.

Dok radiš, ti si frula kroz čije srce se šapat vetrova pretvara u muziku. A šta tek
znači raditi sa ljubavlju? To znači tkati platno nitima izvučenim iz srca, kao da
će se tebi najvoljenija osoba zagrnuti tom tkaninom... Kahlil Gibran, Prorok
Sedmi duhovni zakon uspeha je ZAKON DARME. Na jeziku sanskrit Darma
znači "životni cilj". ZAKON DARME kaže da smo se mi ostvarili u fizičkom
obliku da bismo ispunili neku svrhu ili cilj. Polje čistog potencijala je božanstvo
u svojoj suštini, a bozansko uzima na sebe ljudsko obličje da bi ispunilo neku
svrhu. Prema tom zakonu svako od nas ima poseban dar da tu svrhu ostvari.
Postoji nešto što svako od nas ume bolje od bilo koga na svetu, a za svačiji
osoben dar i posebno izražavanje toga dara postoje i posebne potrebe. Kada dođe
do spoja tih potreba i kreativnog izražavanja tog dara, iskoči varnica koja stvara
obilje. Ispoljavanje naših darova da bi se zadovoljile potrebe stvara
neograničeno bogatstvo i obilje. Kada bismo decu, na samom početku, mogli da
usmerimo ka ovom toku misli, mogli bismo da se uverimo koliki bi uticaj on na
njih izvršio. U stvari, ja sam tome učio sopstvenu decu, neprestano im
ponavljajući da postoji razlog njihovog postojanja, a da sami moraju da otkriju
koji je to razlog. Od svoje četvrte godine oni su to slušali. Otprilike u isto vreme
učio sam ih da meditiraju, govoreći im: "Ne želim da vas muči razmišljanje o
tome od čega ćete živeti. Ako ne budete u stanju da se sami izdržavate kada
porastete, ja ću se brinuti o vama, ali nemojte da vas to sada muči. Ne želim ni
da vaš jedini cilj bude uspeh u školi. Ne želim da vaš cilj budu najviše ocene ili
upisivanje na najbolje univerzitete. Jedino želim da se upitate kako na najbolji
način možete da poslužite čovečanstvu i da nastojite da otkrijete koji su vaši
posebni darovi. Jer, svako od vas poseduje poseban dar koji drugi nema i svako
od nas poseduje poseban način da taj dar izrazi, koji nije svojstven nikom
drugom". Svako od njih obezbedilo je sebi ulaz u najbolje škole, u tim školama
postizalo je najviše uspehe, a na univerzitetima svako od njih uspeva da sebe
izdržava, jer su usmereni ka onome šta treba da pruže. To je, dakle, ZAKON
DARME.
ZAKON DARME se sastoji od tri činioca.

Prvi činilac kaže da je svako od nas ovde da bi otkrio svoje pravo Ja, da bi otkrio
da je našao pravo Ja duhovne prirode i da smo mi svi, u stvari, duhovna bića
koja su se ostvarila u fizičkom obliku. Mi nismo ljudska bića koja povremeno
prolaze kroz

25

duhovna iskustva - upravo je obrnuto: mi smo duhovna bića koja povremeno

prolaze kroz ljudska iskustva. Svako od nas je ovde da bi otkrio svoje više ja ili
svoje duhovno ja. To je prvo ispunjenje ZAKONA DARME. Mi u sebi treba da
pronađemo onog boga ili boginju koji postoje u zametku i koji očekuju da se
rode, kako bismo mi mogli da izrazimo ono božansko koje nosimo u sebi.

Drugi činilac ZAKONA DARME je potreba da se izraze naši posebni darovi.

ZAKON DARME kaže da svako ljudsko biće poseduje neki jedinstveni dar.
Svako od nas ima dar koji se izražava na samo njemu svojstven način i na celoj
planeti ne postoji niko živ ko poseduje istovetan talenat ili talenat koji se
ispoljava na istovetan način. To znači da svako od nas ume nešto i to na način na
koji to niko drugi na ćelom svetu ne zna i ne ume. Kada mi tu određenu stvar
radimo, gubi se pojam o vremenu. Kada izražavamo taj jedinstveni dar koji nam
je svojstven - a u mnogo slučajeva je reč o više darova - mi ulazimo u stanje
svesti koje nije ograničeno vremenom.

Treći činilac ZAKONA DARME je služenje čovečanstvu, to jest bližnjima, pri

čemu se pitamo: "Na koji način ja mogu da pomognem? Kako mogu da
pomognem onima sa kojima dolazim u dodir?" Kada svoju sposobnost da
izrazimo dar koji nam je dat udružimo sa služenjem čovečanstvu, moći ćemo da
kažemo da u punoj meri primenjujemo ZAKON DARME. Kada se to poveže sa
doživljavanjem sopstvene duhovnosti, to jest poljem čistog potencijala, nije
moguće da ne dostignemo neograničeno obilje, jer je ovo pravi način na koji se
do njega dolazi.

To nije prolazno obilje - ono je trajno, jer postoji naš jedinstveni dar, način na
koji ga mi ispoljavamo, kao i naša predanost bližnjima koju ispoljavamo pitajući
se: "Na koji način ja mogu da pomognem?" umesto "Kako to može da posluži
meni?". Pitanje: "Kako to može da posluži meni?" je deo unutarnjeg dijaloga
našeg ega. Pitanje: "Na koji način ja mogu da pomognem?" je deo unutarnjeg
dijaloga duha. Duh je ona oblast naše svesti kroz koju mi doživljavamo svoju
univerzalnost. Ako unutarnji dijalog samo pomerimo sa pitanja "Kako to može
da posluži meni?" ka pitanju "Kako ja tu mogu da pomognem?", mi ćemo
automatski prevazići svoj ego i preći u stanje duha. Meditacija jeste najbolji
način da se uđe u oblast duhovnog, ali će i jednostavno pomeranje ka pitanju
"Kako ja tu mogu da pomognem?" pomoći da uđemo u stanje duha, u onaj deo
svesti gde doživljavamo svoju univerzalnost.

Ako želimo da ZAKONDARME iskoristimo na najbolji način, potrebno je da se

obavežemo na nekoliko stvari:

Prva je - ja ću težiti ka svom višem biću, onom biću koje je iznad ega, a to ću
nastojati da postignem duhovnim vežbama.

Druga je - nastojaću da otkrijem koje posebne darove ja posedujem, a kada ih

otkrijem ja ću osećati sreću i zadovoljstvo, jer zadovoljstvo nastupa kada uđemo
u stanje svesti koje nije ograničeno vremenom. To je stanje blaženstva.

Treća je - upitaću se kako ja na najbolji način mogu da služim čovečanstvu?

Naći ću odgovor na to pitanje, a onda taj nađeni odgovor početi da sprovodim.

Staviću te posebne darove u službu bližnjih, a potrebe bližnjih uskladiću sa

svojom željom da služim i pomažem drugima. Sednimo, dakle, i odgovorimo na
ova dva pitanja: da li mi novac nešto znači i šta bi bile moje želje pod uslovom
da imam onoliko novca koliko poželim? Ako odgovor glasi da bismo i pod tim
uslovom radili ono što trenutno

26

radimo, mi smo u darmi, jer radimo sa predanošću primenjujući svoje posebne

darove.

Upitajmo se, zatim, i ovo: kako ja na najbolji način mogu da poslužim

čovečanstvu?

Odgovorimo i na to pitanje i počnimo da ga sprovodimo. Otkrijmo božansko u

sebi, nadimo šta je naš poseban dar, poslužimo čovečanstvu tim darom i moći
ćemo da ostvarimo sva bogatstva koja poželimo. Kada se naše kreativno
izražavanje poklopi sa potrebama bližnjih, bogatstva će sama od sebe poteći,
prelazeći iz neizrazenog u izraženi oblik, iz oblasti duha u oblast materijalnog.
Tada ćemo početi da primamo život kao čudesno izražavanje božanskog, i to ne
samo na trenutke već neprestano. Shvatićemo istinsku radost i značenje uspeha -
zanos i polet sopstvenog duha.

PRIMENA ZAKONA "DARME" ILI ŽIVOTNOG CILJA Ja ću ZAKON

DARME primenjivati tako što ću se obavezati da preduzmem sledeće korake:

1.

Danas ću se sa ljubavlju odnositi prema bogu ili boginji koji duboko, u mojoj
duši, leže u zametku. Sa pažnjom ću osluškivati duh koji je u meni i koji pokreće
moje telo i moj um. Probudiću svoja čula kako bi osetila taj duboki mir u mome
srcu. Svest o beskrajnom večnom Biću unosiću u sve doživljaje koji imaju
vremensku granicu.

2.

Napraviću spisak svojih posebnih darova. Zatim ću napraviti spisak svega u

čemu uživam dok izražavam te posebne darove. Dok izražavam te posebne
darove i služim čovečanstvu, ja gubim pojam o vremenu i stvaram obilje u svom
životu i životima drugih.

3.

Svakog dana ću se upitati: "Kako ja mogu da služim?" i "Kako ja tu mogu da

pomognem?" Odgovori na ova pitanja omogućiće mi da pomažem bližnjima sa
ljubavlju.

SVOĐENJE I ZAKLJUČAK

Želim da saznam šta Bog misli... ostalo su sitnice. Albert Ajnštajn Kosmički um
upravlja svime što se događa u bi lionima galaksija i on to čini sa prefinjenom
tačnošću i inteligencijom koja ne pravi greške. Ta inteligencija je konačna i
apsolutno najviša - ona prožima svako vlakno postojanja, od najmanjeg do
najvećeg, od atoma do kosmosa. Sve što živi izraz je te inteligencije. A ta
inteligencija deluje putem Sedam duhovnih zakona.

Ako pogledamo bilo koju ćeliju u ljudskom telu, u njoj ćemo videti te zakone na

27
delu. Svaka ćelija - bilo daje to ćelija stomaka, ćelija srca ili ćelija mozga ima
svoj nastanak u ZAKONU čISTOG POTENCIJALA. Dat je savršen primer
čistog potencijala

- u stvari ona je materijalizovani izraz čistog potencijala. DNK koja postoji u

svakoj ćeliji ispoljava se u različitim vidovima kako bi zadovoljila posebne
potrebe baš te date ćelije.

Svaka ćelija funkcionisaće i putem ZAKONA DAVANJA. ćelija živi i zdrava je

kada se nalazi u stanju ravnoteže u odnosu na sebe i druge. To stanje ravnoteže
je stanje ispunjenja i sklada, a što se održava neprestanim davanjem i primanjem.
Svaka ćelija daje svakoj drugoj i zauzvrat prima od svake druge. ćelija je uvek u
stanju dinamičkog toka i taj tok se nikada ne prekida. U stvari, tok je suština
života ćelije. I samo održavanjem tog toka davanja može ćelija da zadrži
sposobnost primanja i time nastavi svoj aktivni, odgovarajući život. ZAKON
KARME se savršeno sprovodi u svakoj ćeliji, jer je u njenu inteligenciju
ugrađen savršeno primeren i tačan odgovor na svaku situaciju koja iskrsne.
ZAKON NAJMANJEG NAPORA takode se savršeno sprovodi u delovanju
svake ćelije u našem telu. Rad se obavlja tiho i efikasno, bez žurbe, a budno.

Primenjujući ZAKON NAMERE 1 ŽELJE svaka namera svake ćelije koristi se

organizacionim sposobnostima koje poseduje priroda. čak i tako jednostavna
namera kao što je metabolisanje jednog molekula Šećera odmah pokreće čitavu
simfoniju događaja u telu, gde je potrebno da se tačno određena količina
hormona izluči u tačno određenom trenutku da bi se taj molekul šećera pretvorio
u čistu kreativnu energiju.

Svaka ćelija, isto tako, sprovodi i ZAKON NEVEZIVANJA. Ona se ne vezuje za

ishod svojih namera. Ona ne posrče niti posustaje, jer je njena funkcija vezana za
održanje života, za svest o sadašnjem trenutku. ZAKON DARME isto tako
nalazi svoju primenu u životu svake ćelije. Svaka ćelija mora da otkrije svoje
poreklo, svoje više biće.

Ona mora da služi bližnjima primenjujuci svoje posebne darove. Celije srca,
ćelije stomaka i imune ćelije - sve one imaju svoj izvor u višem biću, u polju
čistog potencijala.

A pošto su neposredno vezane za kosmički kompjuter, one svoje posebne darove

mogu da izraze bez napora, sa lakoćom i sa svešću koja ne poznaje vremenske
granice. I upravo primenjivanjem posebnih darova koje poseduju, one čuvaju
svoje jedinstvo i jedinstvo tela kao celine. Unutarnji dijalog svake ćelije u
čovekovom telu glasi: "Kako ja mogu da budem od pomoći?". ćelije srca žele da
pomognu imunim ćelijama, imune ćelije žele da pomognu ćelijama stomaka i
pluća, a ćelije mozga budno osluškuju i nastoje da pomognu svakoj ćeliji.

Svaka ćelija u ljudskom telu ima samo jednu funkciju, a to je da pomogne svim
drugim ćelijama. Posmatranjem ćelija sopstvenog tela moći ćemo da vidimo
primenu SEDAM DUHOVNIH ZAKONA u njenom najboljem i
najdelotvornijem vidu. To je genije inteligencije prirode. To je ono što Bog misli
– ostalo su sitnice.

SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA predstavljaju snažne principe koji

nam omogućuju da potpuno ovladamo sobom. Ako se usredsredimo na ove
zakone i ako primenjujemo korake koji su navedeni u ovoj knjizi, videćemo da
ćemo moći da ostvarimo sve što poželimo - obilje, novac, uspeh. Uverićemo se
isto tako da nam je život postao radosniji i bogatiji u svakom pogledu, jer su ovi
zakoni istovremeno duhovni zakoni života koji mu daju smisao.

28

Postoji prirodni redosled primene ovih zakona u svakodnevnom životu koji će

nam pomoći da ih zapamtimo. ZAKON ČISTOG POTENCIJALA primenjuje se
kroz ćutanje, meditaciju, neprocenjivanje i kroz opštenje sa prirodom, ali on
stupa u dejstvo tek kad ga pokrene ZAKON DAVANJA. Princip koji se ovde
primenjuje je princip da treba da naučimo da dajemo ono što tražimo. Time se
aktivira ZAKON čISTOG

POTENCIJALA. Ako želimo obilje, pružajmo obilje; ako želimo novac,

pružajmo novac; ako želimo ljubav, poštovanje i privrženost, naučimo da
pružamo ljubav, poštovanje i privrženost.

Putem svojih delovanja kroz ZAKON DAVANJA mi aktiviramo ZAKON

KARME. Na taj način se stvara dobra karma, a dobra karma čini sve u životu
lakšim.

Odjednom ćemo shvatiti da nije potrebno da ulažemo toliko napora da bismo

ostvarili svoje želje, što samo po sebi vodi ka shvatanju ZAKONA
NAJMANJEG NAPORA.
Kada sve počne da teče lako i bez napora i kada želje počnu da nam se ostvaruju
jedna za drugom, mi spontano počinjemo da shvatamo ZAKON NAMERE I
ŽELJE. Ispunjavanje želja sa lakoćom i bez napora olakšava nam primenu
ZAKONA NEVEZIVANJA. I konačno, kada počnemo da shvatamo sve ove
zakone, usmerićemo svoje misli ka onome što je naš životni cilj i time smo došli
do ZAKONA DARME. Primenom ovog zakona, izražavanjem svojih posebnih
darova i zadovoljavanjem potreba svojih bližnjih, počećemo da stvaramo sve što
poželimo i kadgod to poželimo. Postaćemo bezbrižni i veseli, a naš život će
postati izražavanje bezgranične ljubavi.

Mi smo putnici na putovanju kroz kosmos - zvezdana prašina koja treperi ili se
kreće u kovitlac nošena strujama i vrtlozima beskraja. Život je večan. Ali oblici
kroz koje se život ispoljava su neuhvatljivi, trenutni, prolazni. Gautama Buda,
osnivač budizma, najednom mestu je rekao:

Naše postojanje proleti kao jesenji oblak. Posmatranje rađanja i umiranja živih
bića nalik je posmatranju pokreta u igri. Jedan život ravan je blesku munje na
nebu, on se obruši brzinom bujice koja jurne niz planinsku stranu. Za trenutak
smo zastali da bismo se sreli, voleli, delili. Taj trenutak je dragocen, ali prolazan.
To je samo mali prostor večnosti uhvaćen između zagrada. Ako to delimo
razmišljajući o drugima, sa voljom i ljubavlju, jedni za druge ćemo stvarati
obilje i radost. I onda je taj trenutak vredelo proživeti.
O AUTORU
Dipak Copra je svetski poznati autoritet u oblasti medicine koja um i telo
posmatra kao nerazdvojnu celinu, kao i u oblasti ljudskog potencijala.
Navescemo samo neke od njegovih knjiga koje se nalaze na spisku najbolje
prodavanih knjiga, a to su: Telo bez starosti, um bez granica (Ageless Body,
Timeless Mind); Kvantno lečenje (Quantum Healing); Stvaranje obilja (Creating
Affluence). Sem toga tu su i mnogobrojni audio i video-programi kojima se daju
pouke o zdravlju i uravnoteženosti. Njegove knjige su prevedene na više od
dvadeset i pet jezika, a on drži predavanja po Severnoj Americi,

29

Južnoj Americi, Indiji, Evropi, Japanu i Australiji. Trenutno je direktor Instituta

za medicinu uma i tela i ljudskog potencijala u "Centru za lečenje Šarp" (Sharp
Health Care) u San Dijegu u Kaliforniji.

JOŠ NEKA DELA DIPAK ČOPRE KNJIGE:

Stvaranje obilja (Creating Affluence, Amber-Allen//New World Library) Telo

bez starosti, um bez granica (Ageless Body, Timeless Mind, Crown/Harmony)

Put u lečenje (Journey Into Healing, Crown/Harmony) Okrepljujući san (Restful

Sleep, Crown/Harmony) Savršena težina (Perfect Weight, Crown/Harmony)
Savršeno zdravlje (Perfect Health, Crown/Harmony) Ničim uslovljen život
(Unconditional life, Bantam) Kvantno lečenje (Quantum Healing, Bantam)

Stvaranje zdravlja (Creating Health, Houghtom Mifflin) Povratak Rišija (Return

ofthe Rishi, Houghton Mifflin) AUDIO-KASETE

Sledeće kasete su zajednici izdali "Amber-Alen Pablišing" i "Nju Vorld Lajbreri"

(Amber-Allen Publishing & New Worlđ Library): Sedam duhovnih zakona

uspeha (The Seven Spiritual Laws of Success) Stvaranje obilja (Creating
Affluence)

Bekstvo iz tamnice intelekta (Escaping the Prison of the Intellect) Sveti stihovi,
lekoviti zvuči - deo I, Bagavad Gita (Sacred Verses, Healing Sounds, Volunie I -
The Bhagavad Gita)

Sveti stihovi, lekoviti zvuči - deo II, Himne Rig Vede (Sacred Verses, Healing
Sounds, Volume II – Hymns of Rig Veda)

Život s druge strane čuda - sa dr Vejn Dajerom (Living Beyond Miracles - with
Dr. Wayne Dyer)

Povratak Rišija (Return of the Rishi) OSTALI AUDIO-PROGRAMI: čudesni

um, čudesno telo (Magical Mind, Magical Body, Nightingale - Conant) Naše
više Ja (The Higher Self Nightingale-Conant) Ničim uslovljen život
(Unconditional Life, Bantam Audio Publishing) Mršavljenje: rešenje koje
uključuje i um i telo (Weight Loss: The Complete Mind-Body Solution,
Quantum Publications, Inc.)

Nesanica: rešenje koje uključuje i um i telo (Insomnia: The Complete Mind-

Body Solution, Quantum Publications, Inc.)

Hronični zamor: rešenje koje uključuje i um i telo (Chronic Fatigue: The

Complete Mind-Body Solution, Quantum Publications, Inc.) Gitanđali: darovi
od srca (Gitanjali: Offerings from the Heart, Sound Horizons) Podmlađivanje
(Growing Younger, Audio-Video Program/Time-Life SVETSKA MREŽA ZA
DUHOVNI USPEH (Global Network for Spiritual Success)

30

Drugi prijatelju,

U SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA ja opisujem vrline i srodne

principe koji su pomogli meni, kao i velikom broju drugih, da postignemo
duševno zadovoljstvo i materijalni uspeh. Ja vas ovim pozivam da se pridružite
meni i potencijalno milionima drugih Širom sveta, pristupanjem Svetskoj mreži
za duhovni uspeh, sto znaci da čete se svakog dana u praksi rukovoditi ovim
principima.

Pristup mreži slobodan je za svakog ko odluči da primenjuje SEDAM

DUHOVNIH ZAKONA. Ja, lično, otkrio sam da mi je bilo najpogodnije da

primenu započnem u nedelju ZAKONOM čISTOG POTENCIJALA i da ciklus
završim u subotu ZAKONOM DARME. Usmeravanje pažnje na jedan zakon
potpuno će izmeniti vaš život, kao što je izmenilo moj, a ako se veliki broj nas
usredsredi svakog dana na isti zakon, mi bismo mogli da dostignemo kritičnu
masu uspesnih ljudi, što bi moglo da promeni život na Zemlji.

Već postoje velike grupe ljudi u svetu koje se istoga dana usredsređuju na isti
zakon. Ja sam to učinio sa osobljem i prijateljima i znam da je moguće da se
stvori grupa od članova porodice, prijatelja ili saradnika na poslu, u kojoj bi se
jednom nedeljno razmenjivala iskustva a sa primenom duhovnih zakona. Ako
dođe do iznošenja posebno snažnih utisaka, što se događa, ja vas molim da te
utiske zapišete i da mi ih pošaljete. Za formalno pristupanje Svetskoj mreži za
duhovni uspeh potrebno je da pošaljete ime, adresu, ako želite i broj telefona (ili
adresu za elektronsku poštu) na broj koji je gore naveden. Mi ćemo vam poslati
karticu koja može da se nosi u novčaniku, na kojoj se nalazi sedam zakona. Isto
tako ćemo vas obaveštavati o radu Mreže. Ustanovljavanje ove mreže
predstavlja ostvarenje jednog od mojih najdražih snova. Pristupanjem Mreži i
primenom SEDAM DUHOVNIH ZAKONA znam da ćete i vi postići duhovni
uspeh i ispunjenje svojih želja. Ne mogu da vam poželim veću sreću.

Voli vas i želi vam sve najbolje, Dipak Copra