Glasnik ŠF - 6

Jiří Schneider, Petr Kupec, Ilja Vyskot, Katarína Domokošová, Alice Melicharová
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 6, стр. 1 - 13
Оригинални научни рад Достављено - Received: 08.02.2007.

Original scientific paper Прихваћено - Accepted: 11.02.2007.
UDK: 630*6 Рецензент -Reviewer: Ненад Ранковић
Jiří Schneider1
Petr Kupec1
Ilja Vyskot1
Katarína Domokošová1
Alice Melicharová1
FINANCIAL EXPRESSION OF FOREST FUNCTIONS

VALUE
Abstract: The financial expression of forest functions value can be based
(similarly as an approach to forest functions) on different conceptions:
anthropocentric utilitarian conception - forest and its functions are an economic
estate (instrument of production) fully controlled by man, and ecosystem life-
preserving conception – forest and its functions are a life-giving source and
irreplaceable component of the environment at the same time being the source
of an essential renewable raw material. The ecosystem conception of forests
and their functions does not consider forests as an exclusive economic estate
but as a national wealth and irreplaceable component of the environment.
Expression of values of forest functions through money is thus a comparable
means of society to control and maintain life-giving sources and components
of the environment. A method used for the financial expression of values of
forest functions is “a financial explicit comparison to a socially well-known
economic event”. The dominant product of a bioproduction function – wood
and its financial relations – price is a socially well-known economic event from
the field of forest functions. However, from the viewpoint of a known economic
event, wood price in not a quite objective indicator. It is dependent on market
relations and changing social demands. The generally used market principle of
society, however, does not use permanent or absolute constant financial values.
Value conditions, levels and scales are always topical conditions.
1
Department of Landscape Management, Faculty of Forestry and Wood Technology, Mendel University of
Agriculture and Forestry in Brno
1
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 6, page 1 - 13
Keywords: forest functions, ecosystem approach to forest functions, financial

evaluation of forest functions, ecological detriment
FINANSIJSKI PRIKAZ VRIJEDNOSTI FUNKCIJA ŠUME

Apstrakt: Finansijski izraz vrijednosti funkcija šume može se bazirati (slično
kao i pristup funkcijama šume) na različitim konceptima: koncept korišćenja
od strane čovjeka - šuma i njene funkcije su privredno dobro (instrument
proizvodnje) koje u potpunosti koristi čovjek, i sa druge strane koncept zaštite
živog svijeta u ekosistemu - šuma i njene funkcije su izvor života i samim
tim predstavljaju nezamjenljiv dio prirode koji istovremeno predstavlja izvor
obnovljivih sirovina. Koncept ekosistema sam po sebi ne podrazumijeva šumu
i njene funkcije isključivo kao privredno dobro, već i kao nacionalno dobro
i nezamjenljiv dio prirodne sredine. Prikaz vrijednosti funkcija šume kroz
novac stoga predstavlja jedan od komparativnih metoda koje društvo koristi
da bi rukovodilo i održavalo izvore života i sastavne dijelove prirodne sredine.
Za finasnijski prikaz vrijednosti funkcija šume korišćen je metod “poređenja
finansijskog eksplicita i socijalno poznatog ekonomskog slučaja”. Vrijednost
dominantnog proizvoda bioproizvodne funkcije - drvo i novčani prihodi koji
shodno tome proizilaze - predstavlja socijalno poznat ekonomski slučaj u
oblasti funkcija šume. Međutim, sa stanovišta poznatog ekonomskog slučaja
cijena drveta ne predstavlja objektivan indikator. On zavisi od kretanja tržišta
i promjena u zahtjevima društva. Princip trgovine u društvu koji se najčešće
koristi, ne koristi trajne ili apsolutne finansijske vrijednosti, već ove vrijednosti
uvijek predstavljaju aktuelno stanje.
Ključne riječi: funkcije šume, ekosistemski pristup funkcijama šume,
finansijska procjena funkcija šume, ekološki gubici
INTRODUCTION
A modern ecosystem conception states that forests are on the level of natural systems,
i.e. subsistence life-giving resources even for the human society. Forest functions are
potentials to produce effects resulting from its nature and ecosystem processes. They
are produced by an every specific ecosystem of the forest.
The financial expression of forest functions value can be based (similarly as an
approach to forest functions) on different conceptions: anthropocentric utilitarian
conception - forest and its functions are an economic estate (instrument of production)
fully controlled by man, and ecosystem life-preserving conception – forest and its
2
functions are a life-giving source and irreplaceable component of the environment

at the same time being the source of an essential renewable raw material. The
ecosystem conception of forests and their functions does not consider forests as an
exclusive economic estate but as a national wealth and irreplaceable component of
the environment.
METHOD
Method of Quantification and Evaluation of Forest Functions (Vyskot I. at al.
1996-2003, 2006), is developed and still cultivated by team of univ. prof. Vyskot in
Department of Landscape Management FFWT MUAF in Brno, Czech Republic. It’s
base for financial expression of forest functions with wide application, as examples
of Czech Republic and Slovakia show. Detailed and exhaustive description of method
is published in monograph Vyskot, I. et al., 2003.
Expression of values of forest functions through money is thus a comparable
means of society to control and maintain life-giving sources and components of the
environment.
A method used for the financial expression of values of forest functions is “a financial
explicit comparison to a socially well-known economic event”. The dominant product
of a bioproduction function – wood and its financial relations – price is a socially
well-known economic event from the field of forest functions. However, from the
viewpoint of a known economic event, wood price in not a quite objective indicator.
It is dependent on market relations and changing social demands. The generally used
market principle of society, however, does not use permanent or absolute constant
financial values. Value conditions, levels and scales are always topical conditions.
The long average price of a unit of the dominant product of a bioproduction function 1 m3
wood is a financial value unit for the financial expression of values of forest functions.
ECOSYSTEM METHOD OF QUANTIFICATION AND EVALUATION OF

FOREST FUNCTIONS
All-society (i.e. of society as a whole) functions of forests are the realized production
of natural ecosystem effects which are independent on man. The ecosystem method
of quantification and evaluation of forest functions is, therefore, based on the
quantification and evaluation of elements and parameters of forest ecosystems
determining their functional effects.
To quantify a forest ecosystem it is necessary to define its condition entering the
evaluation. The procedure is implemented in the following levels:
3
Real potential of forest functions – quantified functional potential of forests (values

of produced functions) under optimum ecosystem conditions.
Real topical effect of forest functions – topical quantified functional effects of
forests (values of produced functions) under topical ecosystem conditions.
Needs of society often require the specific use of forests limited exclusively by social
urgency and not by their ecosystem effects. The functional effect is then evaluated by
extra-ecosystem superstructure parameters:
Topical social effect of forest functions – topical, super structural, socially preferred
functional effect specified by “usage” indicator of the weight of the topical social
interest.
Classification of effectiveness parameters and determination criteria of
functions
Each of the forest functions (effectiveness functional group) is quantified through
quantities of functions of determining parameters (determination criteria). The
compatible (value) classification of parameters (criterion elements and segments)
also expresses the extent of functional effectiveness of functional determination
criteria through the hierarchy of value degrees (rate of quantity).
Determination of stand types in functional target management groups of stands
(MGS)
Determination of stand types in functional target MGS is the result of analyses of
database sources of forest management plans (FMP) according to species composition
in stand parts of forests of the CR. Examples of determination and coding particular
stand types:
D6 ….. mixed stand type with the “dominant” proportion of beech ST and
“interspersed” species
M1Z6P9x ….. mixed stand type of spruce ST and beech ST and “admixed” ST of
other broadleaves
Values of real potentials of forest functions

Values of real potentials of forest functions are processed for ecosystem units of the
whole territory of forests of the Czech Republic.
• Functions of forests are determined by function criteria. Their values are expressed by
value degrees in classification levels (0 – 6).
4
• The function value is (from the aspect of effectiveness) the weighed average of values
(value degrees) of its function criteria. It is expressed by an analogical value as well as
practical verbal classification.
• he total real potential of functions is the sum of potentials of particular functions (BP
- bioproduction function, ES - ecological-stabilization function, HV- hydric – water-
management function, EP- edaphic – soil-conservation function, SR - social-recreation
function, ZH - sanitary-hygienic function)
RPFL = RPBP + RPES + RPHV + RPEP + RPSR + RPZH
• The value of the total real potential of functions is the sum of values of potentials of
particular functions (0–36) being classified in classes RPFL I –VI.
For the purpose of practical use, the function evaluation is given in tables of final
values (value degrees) of real potentials of forest functions, in the resulting value of
the total real potential of functions ( RPFL) and classification class I-VI.
Real effects - topical condition of forest functions
The real effect represents the topical function effectiveness of a forest ecosystem,
i.e. function effects resulting from its topical condition. It expresses the rate of a
produced function with respect to its potential capacities in percentage values.
On the basis of the excerption of a broad spectrum of scientific findings and the
study of linkages of function effects of forest stands and their structures, three
virtually available dominant criteria were used characterizing conditions of stands,
their function dynamics and effectiveness, viz. age, stocking and health condition.
The criteria are of a functionally “reduction” character because under optimum
values only they represent full (potential) function capabilities of the forest. With the
increasing difference from optimum values function effectiveness also decreases.
Therefore, they are further named as “function- reducing” criteria.
Calculation of real effects of particular functions

Resultant (synergic) real effect is the weighed arithmetical average of values of real
effects determined by particular function-reducing criteria:
5
Bioproduction function REBP = vT1 . T1 + vZ1 . Z1 + vZS1 . ZS1 (%)

Ecological-stabilization
REES = vT2 . T2 + vZ2 . Z2 + vZS2 . ZS2 (%)
function
Hydric– water-
REHV = vT3 . T3 + vZ3 . Z3 + vZS3 . ZS3 (%)
management function
Edaphic – soil-
REEP = vT4 . T4 + vZ4 . Z4 + vZS4 . ZS4 (%)
conservation function
Social-recreation
RESR = vT5 . T5 + vZ5 . Z5 + vZS5 . ZS5 (%)
function
Sanitary-hygienic
REZH = vT6 . T6 + vZ6 . Z6 + vZS6 . ZS6 (%)
function
Where
T1-6 value of the partial real effect of a given function in relation to age (stand
development stage)
Z1-6 value of the partial real effect of a given function in relation to stocking
(stand development stage)
ZS1-6 value of the partial real effect of a given function in relation to health
condition (stand development stage)
vT1-6 weight of age for a given function in the stand development stage
vZ1-6 weight of stocking for a given function in the stand development stage
vZS1-6 weight of health condition for a given function in the stand development
stage
Calculation of the value of real topical effects of functions and quantitative evaluation
of forest functions on the basis of ecosystem, parametric and data objectification on
the level of possibilities of the present knowledge and applications.
Structure of financial expression procedure steps

• Financial expression of the value of real potentials of forest functions
• Financial expression of the value of real effects of forest functions
• Financial expression of the value of topical social effects of forest functions
• Financial expression of damage to forest functions
6
Calculation of the financial expression of the value of real potentials of forest

functions
The financial expression of real potentials of particular functions (RPFL) is determined
according to a general formula:
CD.PP.U
FRPFL .RPFL .P
3
Calculation of the financial expression of the value of real effects of forest

functions
The financial expression of real effects of particular functions (REFL) is determined
according to a general formula
CD.PP.U RE FL
FRE FL .RPFL . .P
3 100
Then:
RE FL
FRE FL FRPFL .
100
Financial expression of a value of the topical social effects of forest functions

Financial expression of topical social effects of particular functions (SEFL) is
determined according to a formula
CD.PP.U RE FL
FSE FL .RPFL . .FAZ FL .P
3 100
Then:
FSE FL .FRE FL .FAZ FL
FSEFL = financial expression of a value of the topical social effect of a function in

CZK
FREFL = financial expression of a value of the real effect of a function in CZK
RPFL = value (value degree) of the real potential of a function (see RPFL)
REFL = value of the real effect of a function (%) (See REFL )
FAZFL = value of the factor of the topical social interest (0-3) (see FAZ)
7
CD = decennial average price of wood at the roadside in CZK per m3 announced

by the CR Ministry of Agriculture
PP = average annual potential production of forests in the Czech Republic in
m3.ha-1 determined by a special directive (6.3 m3 . ha –1)
U = stand rotation
P = area of the unit (stand, stand part) in ha.
RESULTS
Example of financial expression of the value of concrete (model) forest unit

(stand) functions
Characteristics of a model forest stand (stand part):
Area 3.0 ha, age 87 years, forest type group (FTG) 4B, rotation period 110 years,
species composition: spruce 70%, larch 20%, beech 10%, stocking: 10, prescribed
cut: no felling, topical health condition: 0/I - stands with the first symptoms of
damage, topical social interest: multifunctional forests with the standard all-society
utilization of all functions
Categorization into a stand type (ST)
On the basis of species composition given in FMP (spruce 80, larch 20), the stand
part was included into the stand type:
M1P4 - mixed stand with the majority proportion of ST of spruce with admixed ST
of larch
Assignment of the function management group of stands (MGS) according to a forest
type group (FTG)
According to FTG 4B, the forest stand site was classified to the function management
group (MGS) 45 - fertile sites of higher lies.
Determination of RPFL values corresponding to the given ST within the MGS
RPFL
ST MGS ΣRPFL Class RPFL
BP ES HV EP SR ZH
M1P4 45 5 2 2 3 4 5 21 IV
8
Explanatory notes: BP - bioproduction function, ES - ecological-stabilization

function, HV- hydric – water-management function, EP- edaphic – soil-conservation
function, SR - social-recreation function, ZH - sanitary-hygienic function
Determination of real values of function-reducing criteria

On the basis of topical stand conditions the following real values were determined
of function reducing criteria:
VALUES OF FUNCTION-REDUCING CRITERIA
Age (years) Stocking Health condition
87 10 0/I
Explanatory notes: 0/I- stands with the first symptoms of damage
Determination of values of real effects of particular functions

In relation to real values of function-reducing criteria we read values of real effects
of particular functions in relation to AGE in percentage of rotation, in relation to
STOCKING and in relation to HEALTH CONDITION .
Calculation of real effects of functions

Calculation of REFL for particular groups of functions is calculated according to a
formula:
(Details see on Method part)
REFL = T . vT + Z . vZ + ZS . vZS
9
REFL
(in % RPFL)
BP ES HV EP SR ZH
86.5 100.0 100.0 100.0 91.0 100.0
Financial expression of forest functions of a model forest stand

FSEFL
(in Euro)
BP ES HV EP SR ZH Total
99 979 46 233 46 233 69 350 84 114 115 583 461 521
Financial value of real effects of functions of the stand on an area of 4.0 ha

FREFL = EUR 461 521
Factor of a topical social interest (FAZ)

A model forest stand is defined as a multifunction stand with standard all-society
utilization of all functions. Particular functions are determined by FAZ = 1:
Evaluation of all-society functions of the model stand
The forest stand is characteristic by the very high potential of bioproduction and
sanitary-hygienic functions and high potential of the social-recreation function. On
the other hand, low potentials are achieved in ecological-stabilization and hydric–
water-management functions. Edaphic–soil-conservation functions achieve average
potentials.
Topical function effects of the stand are extraordinary the majority of functions being
fulfilled in a range of 90 – 100%.
The model stand is multifunctional with standard all-society utilization of all
functions, the value of its functions is not adjusted (FAZ = 1). The real effect of
functions corresponds to the topical social effect.
The financial value of its social functions is EUR 461 521on the area of 3.0 ha.
10
DISCUSSION
Practical applications of this method of quantification and evaluation of forest
functions are still more abundant.
Applications at the level of ecosystem, organizational and spatial units of forests:
• Determination of values of real potentials of functions for every ecosystem unit
with applications in each of the units of the organizational and spatial arrangement
of forests in the CR
• Determination of the quantitative extent of a detriment to functions for each of
the units of the organizational and spatial arrangement of forests,
• Financial expression of values of topical social effects of functions of units of
the organizational and spatial arrangement of forests according to categories,
subcategories and other division of forests
• Financial expression of incurred damage to functions for each of the units of the
organizational and spatial arrangement of forests
• Calculation of values of topical social effects of functions of units of the
organizational and spatial arrangement of forests according to categories, sub-
categories and other division of forests
Application at the conceptual, administrative, control and executive levels:
• Educational and probative means of the new philosophy and conception of
functionally integrated forest management.
• Sources and data for the execution of state administration of forests.
• Data for the execution of supervision and inspection in forests.
• Data for processing directions, subsidies, compensations and reparations in
forestry.
• Data for forest planning.
• Data for relationships between landscape and forestry planning
• Data for the preparation of plans of care of specially protected areas.
• Data for objectified categorization of forests.
• Data for social regionalization of forests.
• General data of management procedures for functionally integrated
management.
Sources and data for the preparation and processing of forest management plans.
11
REFERENCES
Schneider, J., Vyskot, I., Kupec, P., Melicharová, A., Smítka, D.: Modification
of European Union standards of urban recreational forests according to
delimitation of capital Prague recreational forests. In NEUHOFEROVÁ, P.
Management of urban forest around large cities. Prague: CUA Prague, 2005,
ISBN 80-213-1381-1.
Vyskot, I. et al.: Quantification and Evaluation of Forest Functions on the Example of
the Czech Republic. Ministry of Environment of the Czech Republic, Prague,
2003, 218 pp. ISBN 80-7212-265-7
Vyskot, I. et al.: Evaluation of functions and environmental damage on TANAP’s
forest ekosystems in consequence of wind calamity (2004). Phase I – Tichá
and Kôprová dolina valleys. Ministry of Environment of the Czech Republic,
Prague, 2005, 72 pp.
forest ecosystems in consequence of wind calamity (2004). Phase II –
Recreational forests - Tatranská Lomnica, Štrbské Pleso, Starý Smokovec.
Ministry of Environment of the Czech Republic, Prague, 2005, 198 pp.
forest ecosystems in consequence of wind calamity (2004). Phase III – Health-
resorts forest – Vyšné Hágy. Ministry of Environment of the Czech Republic,
Prague, 2005, 61 pp.
Vyskot, I., Kupec, P., Schneider, J., Špaček, F.: Evaluation and classification of
floodplain forests functions as a base of management. In proceedings of
conference: Floodplain Forests in Southern Moravia, Židlochovice, 2000. s.
201 - 206, 5 s
12
FINANSIJSKI PRIKAZ VRIJEDNOSTI FUNKCIJA ŠUME
Rezime
Metod “kvantifikacije i procjene funkcija šume” (Vyskot I. et al. 1996-2003, 2006) je razvio
i još uvjek unapređuje tim koji predvodi profesor Vyskot sa Katedre za pejzažni menadžment
FFWT MUAF u Brnu, Češka. Ovaj metod predstavlja osnovu za finansijski prikaz funkcija
šume sa veoma širokom primjenom, koju potvrđuju primjeri u Češkoj i Slovačkoj. Detaljan i
iscrpan opis ove metode se nalazi u monografiji Vyskot, I. et al., 2003.
Prikaz vrijednosti funkcija šume kroz novac stoga predstavlja jedan od komparativnih metoda
koje društvo koristi da bi rukovodilo i održavalo izvore života i sastavne dijelove prirodne
sredine.
Za finasnijski prikaz vrijednosti funkcija šume korišćen je metod “poređenja finansijskog
eksplicita i socijalno poznatog ekonomskog slučaja”. Vrijednost dominantnog proizvoda
bioproizvodne funkcije - drvo i novčani prihodi koji shodno tome proizilaze - predstavlja
socijalno poznat ekonomski slučaj u oblasti funkcija šume. Međutim, sa stanovišta poznatog
ekonomskog slučaja cijena drveta ne predstavlja objektivan indikator. On zavisi od kretanja
tržišta i promjena u zahtjevima društva. Princip trgovine u društvu koji se najčešće koristi,
ne koristi trajne ili apsolutne finansijske vrijednosti, već ove vrijednosti uvijek predstavljaju
aktuelno stanje
Dugoročna prosječna jedinična cijena dominantnog proizvoda bioproizvodnje za 1 m3 drveta
predstavlja jedinicu novčane vrijednosti za finansijski prikaz vrijednosti funkcije šume.
Finansijski prikaz se sastoji od sljedećih faktora: finansijski prikaz vrijednosti realnog
potencijala funkcija šume, finansijski prikaz vrijednosti realnih efekata funkcija šume,
finansijski prikaz vrijednosti aktuelnog socijalnog efekta funkcija šume, finansijski prikaz
šteta funkcija šume.
Na gubitke koji se pojavljuju u funkcijama utiče razlika između finansijske vrijednosti
socijalnih funkcija sastojine u uslovima prije sječe i finansijske vrijednosti socijalnih funkcija
sastojine u uslovima poslije sječe.
13
Ј. Брујић, В. Ступар, Ђ. Милановић, Ј. Травар, Б. Пјанић

UDK: 502. 172: 582. 675. 1 Рецензент -Reviewer: Владимир Беус
Југослав Брујић1
Владимир Ступар1
Ђорђије Милановић2
Јован Травар2
Бранко Пјанић2
НОВА НАЛАЗИШТА ОЗИМНИЦЕ (Eranthis hyemalis

(L.) Salisb.) У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Извод: У раду се наводе нова налазишта врсте Eranthis hyemalis (L.) Salisb.,
која на приједлогу биљних врста за Црвену књигу Босне и Херцеговине
има статус вјероватно ишчезле врсте. Утврђена су четири нова налазишта
на којима ова врста расте у већим или мањим популацијама. У раду је
дат приједлог новог статуса врсте на листи за црвену књигу Босне и
Херцеговине.
Кључне ријечи: нова налазишта, црвена књига, Босна и Херцеговина,
Eranthis hyemalis, угроженa врста.
NEW FINDING PLACES OF WINTER ACONITE

(Eranthis hyemalis /L./ Salisb.)
IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Abstract: The work describes four new findingsof plant species Winter
Aconite finding places (Eranthis hyemalis /L./ Salisb.), which has the category
of probably extinct species (Ex?), in the list of plant species for Red book of
Bosnia and Herzegovina. Four new finding places were discovered, where the
species grow in bigger or smaller dense populations. New category of species
was proposed in the work.
Key words: new finding places, red book, Bosnia and Herzegovina, Winter
Aconite, Eranthis hyemalis, endangered species.
1
Шумарски факултет Бања Лука, arbor_magna@yahoo.com
2
Сарадник Шумарског факултета у Бањој Луци
15
J. Brujić, V. Stupar, Đ. Milanović, J. Travar, B. Pjanić
УВОД
Биљна врста Eranthis hyemalis (озимница, таловник, титра), је врста која од
природе расте у земљама јужне Европе (Италија, Словенија, Хрватска, Босна и
Херцеговина, Мађарска, Румунија и Бугарска), а у многим крајевима централне
и западне Европе, те у Сјеверној Америци је натурализована као одбјегла из
паркова и вртова, гдје се због раног цвјетања и изузетних естетских својстава
већ одавно гаји.
По IUCN класификацији у Италији је врста регионално угрожена (EN), у
Словенији, Хрватској и Мађарској је ријетка (R). У Румунији има статус таксона
са недовољно података (DD), док у Србији има статус крајње угроженог таксона
(CR) (Будак, 1999, према Пањковић и др. 2003).
У приједлогу за црвену књигу Босне и Херцеговине (Шилић 1996) озимница
има статус вјероватно ишчезле врсте (Еx, Ex?). Категорији (Ех) припадају
врсте у нестајању, које након поновљеног истраживања на истом подручју
нису пронађене. Поред те ове категорије аутор наводи и (Ех?), вјероватно
због недовољне провјерености налазишта. У овом приједлогу статус (Ех) има
само 8 биљних врста, па је од изузетног значаја предочавање података о новим
налазиштима ове врсте у Босни и Херцеговини.
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА
Врста Eranthis hyemalis (L.) Salisb. (Helleborus hyemalis L., H. monanthos
Moench), припада фамилији Ranunculaceae. То је зељаста биљка висине 5-
15 cm, шупље, голе стабљике која избија из гомољасто задебљалог ризома.
Листови су приземни, дијељени на 5-7 режњева, већином дубоко разрезани,
а развијају се послије цвјетања. Цвјетови су појединачни, изразито жуте боје,
састављени најчешће од 6 листића цвјетног омотача, док су латице преображене
у нектарије. Цвјетове опкољавају три дланолико издјељена листића.
Насељава свјетле листопадне шуме, као и рубове шума и шикара храстово-
грабовог појаса, а налазимо је и у живицама, воћњацима, виноградима,
травњацима и њивама (Шилић 1990). Врста цвјета врло рано, већ крајем јануара
па до марта тако да је цијењена као веома декоративна зимска врста у Сјеверној
Америци и земљама средње и западне Европе, гдје се гаји, а неријетко се налази
и подивљала.
16
Слика 1 Eranthis hyemalis, Слатина Слика 2 Eranthis hyemalis, Бреницa

Picture 1 Eranthis hyemalis, Slatina Picture 2 Eranthis hyemalis, Brenica
Врста припада субмедитеранском флорном елементу тако да се Босна и

Херцеговина налази у средишту њеног ареала, који се простире од југоисточне
Француске до Бугарске. Међутим судећи по досадашњим налазиштима ова врста
преферира субпанонске просторе, гдје расте на брежуљкастим и хумовитим
теренима топлијих станишта. У Босни и Херцеговини навођена је на неколико
локалитета углавном брежуљкастих предјела сјеверне Босне: између Новога
и Отоке, те између Блатне и Отоке (Beck G. v.), код Бањалуке и у брдима око
Бањалуке (Hofmann F.), више Добоја на саставу Усоре и Босне (Blau O.), између
Врандука и Топчића те више Врандука (Sendtner O.), код Лашве (Horak I. po
Vandas K.), на Фојничкој ријеци код Високога (Formanek E.), у воћњацима око
Сарајева (Bijelić S. po Formanek E.) (Beck 1903-1927)2.
Налазиште код Бањалуке је потврђено, док су непотврђени су наводи о скором
поновном налажењу врсте код Добоја и Котор Вароши. Што се тиче осталих
налазишта наводи се да након поновљеног тражења на налазиштима и околини
није нађена (Шилић 1996).
2
Беус В. наводи да је унешена у Ботаничку башту Земаљског музеја (530 m н.в.), гдје је сад заступљена
великим бројем примјерака на свега неколико квадратних метара, са тенденцијом ширења; за вријеме
топлих зима, обилно цвјета првих дана јануара.
17
НАЛАЗИШТА
На четири одвојена локалитета укупно је евидентирано 7 популација врсте, које
су током посљедње три године праћене. Популације се јављају сваке године на
истом мјесту, стабилне су и густе.
Гребен град (Крупа на
Врбасу) – на овој локацији
нађена једна популација.
Станиште је ксеротермофилно,
врста обраста западне падине
гребена који се на истоку
обара у кањон Врбаса.
Геолошка подлога је кречњак,
а у вегетацији се осјећа
утицај субмедитерана који
долази кањоном Врбаса. Од
дрвенастих врста најчешће
Карта 1 Налазиште Гребен град су: Carpinus orientalis,
Map 1 Finding place Greben grad Fraxinus ornus, Quercus
petraea, Acer monspessulanum,
Acer campestre, Crataegus monogyna, Cornus mas, Coronilla emerus. Популација
рубом залази у оближњу ливаду, гдје врста углавном расте око извора.
Мљечаница (сјеверни обод
Козаре) – на овој локацији
забиљежена је једна микро-
популација, која се налази
уз десну притоку потока
Мљечанице. Станиште је хигро-
филно, доминатна врста је Alnus
glutinosa. У близини су термални
извори Бање Мљечанице.
Карта 2 Налазиште Мљечаница

Map 2 Finding place Mlječanica
18
Слатина (код Бањалуке) – на овој

локацији утврђене су три веће популације.
Налазиште је везано за слив Ерцеговачког
потока у близини бање Слатина. Станиште
прве двије популације је хигрофилно,
доминира Alnus glutinosa, док је станиште
треће популације мезофилно, доминира
храст китњак, на дубоком дистричном
смеђем земљишту. Ово налазиште би се
могло повезати са Бековим „код Бањалуке
Карта 3 Налазиште Слатина и у брдима око Бањалуке“.
Map 3 Finding place Slatina
Бреница (кањон Врбаса код Бочца) – на

овој локацији нађена је једна, веома густа
популација која се налази на лијевој обали
Врбаса, тј. на источној страни гребена
Бреница. Станиште је ксеротермофилно,
подлога је кречњачка, са доминантним
врстама: Fraxinus ornus, Fagus silvatica,
Acer campestre. Потребно је напоменути да
се у близини налази извор.
Карта 4 Налазиште Бреница

Map 4 Finding place Brenica
Сва четири налазишта долазе у сјеверном дијелу Босне, на теренима до 400m

надморске висине. Иако се станишта на први поглед разликују по еколошким
условима, евидентно је да су сва четири налазишта у близини воде, па би се
могло закључити да је ова врста хигрофилно термофилног карактера.
19
Карта 5 Преглед налазишта врсте Eranthis hyemalis у БиХ

Map 5 Review of Eranthis hyemalis finding places
ЗАКЉУЧАК
Врста Eranthis hyemalis je у свом природном ареалу веома ријетка, па у свим
земљама њеног ареала има статус угрожене врсте по некој од IUCN категорија.
У приједлогу биљних врста за црвену књигу Босне и Херцеговине има статус
вјероватно изумрле врсте (Ех, Ex?). Међутим као врста која се јавља рано, тј.
већ крајем јануара, на специфичним стаништима, заузимајући малу површину,
можемо рећи да она није довољно истражена. То показују и ова нова налазишта,
која су евидентирана у посљедње три године, дакле у веома кратком периоду, и
на међусобно удаљеним локацијама. Природно је за претпоставити да би се у
широј околини ових налазишта, као и на сличним стаништима цијеле сјеверне
Босне, истраживањем дошло до нових налазишта. У наредном периоду
потребно је извршити истраживање на непотврђеним налазиштима у околини
Добоја и Котор Вароши. Популације врсте су скромне по површини и броју
примјерака, те су због тога веома осјетљиве на негативне утицаје животне
средине, и подложне нестајању.
Због свега изнесеног, предлажемо да се врсти Eranthis hyemalis на листи за
црвену књигу Босне и Херцеговине да статус „јако угрожене врсте (Е) “ – врсте
које су толико угрожене да могу лако нестати или изумријети ако неповољни
фактори и даље наставе дјеловати.
20
ЛИТЕРАТУРА
1. Beck, G. (1903-27): Флора Босне и Херцеговине и Новопазарског Санџака,
1-3. Сарајево, Београд.
2. Шилић, Ч. (1996): Списак биљних врста (Pteridophyta и Spermatophyta)
за црвену књигу Босне и Херцеговине. Сарајево.
3. Шилић, Ч. (1990): Шумске зељасте биљке. Сарајево, Београд.
4. Пањковић, Б. и др. (2003): Заштита станишта природне реткости Eranthis
hyemalis (L.) Salisb у шуми „Багремара“ код Бачке Паланке. Заштита
природе 54:29-35, Београд.
Jugoslav Brujić, Vladimir Stupar, Djordjije Milanović, Jovan Travar, Branko Pjanić
NEW FINDING PLACES OF WINTER ACONITE (Eranthis hyemalis /L./

Salisb.) IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Summary
Winter Aconite (Eranthis hyemalis) had been established in Bosnia and Herzegovina
on a few finding places, in river Bosna basin mostly, after Beck G. These findings
have not been confirmed up to the end of the previous century, so Šilić Č. categorized
Winter Aconite as probably extinct species (Ex?). Meanwhile, this species has been
found on 4 new places in NW part of Bosnia during last three years (Grebengrad
near Krupa on Vrbas, spa Slatina near Banjaluka, spa Mlječanica at NW foot of
Kozara, Brenica in Vrbas canyon); their population areas are carefully presented in
the maps.
Population’s size, IUCN-status in neighbor countries and the degree of the horologic
and ecologic knowledge of this nice and interesting geophyte indicate a need of
further researching, but demands also a change in Draft B&H Red List, proposed by
Šilić, into „E“ - critically endangered species. These finding places, certainly, need
suitable protection measurement.
21
Владимир Ступар

UDK: 630*174/*176 (497.6) Рецензент - Reviewer: Владимир Беус
Владимир Ступар1
ДЕНДРОТОПОНИМИ ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У СВЈЕТЛУ РЕАЛНЕ И
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ
Извод: У раду је приказано распрострањење дендротопонима западног
дијела Републике Српске, са освртом на реалну и потенцијалну вегетацију.
Подаци су добијени са Војних топографских карата размјере 1:25000, и
обрађивани су у ГИС софтверу. Констатовано је 1380 дендротопонима
везаних за укупно 54 дендролошка термина. Преклапањем карата
дендротопонима са картама реалне и потенцијалне вегетације дошло се
до занимљивих закључака везано за вегетацију овог простора
Кључне ријечи: Република Српска, дендротопоними, реална вегетација,
потенцијална вегетација, вегетацијске карте, ГИС.
DENDROTOPONYMS IN THE WEST PART OF REPUBLIC OF SRPSKA

IN THE REALM OF REAL AND POTENTIAL VEGETATION
Abstract: The work describes distribution of dendrotoponyms of western part

of Republic of Srpska, regarding potential and real vegetation. Data were
aquired from Army topographic maps 1:25000, and were processed in GIS
software. We found 1380 dendrotoponyms connected to 54 dendrological terms.
Intersecting the maps of dendrotoponyms with the maps of real and potential
vegetation we found some very interesting conclusions about vegetation of
this area.
Key words: Republic of Srpska, dendrotoponyms, real vegetation, potential
vegetation, vegetation maps, GIS.
1
Шумарски факултет Универзитета у Бањалуци
23
Vladimir Stupar
УВОД
Дендротопоними су топоними који у свом називу имају имена дрвећа, жбуња
или шуме у цјелини.
У подручју истраживања нађено је 1380 дендротопонима, што говори о
некадашњој шумовитости ових крајева, али такође и о повезаности и упућености
становништва на шуму. Такође је велики значај који распрострањење
дендротопонима везаног за одређену врсту има за проучавање и сагледавање
некадашњег и садашњег распрострањења те врсте, њених заједница итд.
Исконска вегетација ових простора у многоме измијењена током вијекова, да
су поједине заједнице које су некада биле распрострањене готово ишчезле,
те реална вегетација не одговара стварним потенцијалима станишта. Помоћу
карата дендротопонима се са великом сигурношћу могу пратити промјене које
су се десиле у ближој и даљој прошлости, везане за шуму и њен састав. Сви
ови подаци долазе из народа и логично је да се оваквој врсти истраживања
одмах стави замјерка на вјеродостојност. Међутим интересантно је како је наш
народ много прије дендролога и фитоценолога разграничио јелу од смрче и
бора, бијели од црног бора, китњак од лужњака, букву од граба, цер од осталих
храстова, луг од церика, буквик од грабика (грабежа) итд. Ово стога што су
људи у прошлим временима живјели од шуме, били окружени шумом и
непосредно су били у нужди да раздвајају разно дрвеће по квалитету за грађу,
по медоносности, добијању ћумура, разних љековитих супстанци, дрвета
за плетарство, хране за стоку итд. На основу ових употребних вриједности
народ је класификовао разне врсте дрвећа и, наравно, њихова станишта. У
истраживању готово да нисмо наишли на неку неправилност, а оне које постоје
свакако заслужују да буду боље истражене.
МЕТОД РАДА
Да би се илустровало распрострањење дендротопонима на подручју
истраживања било је потребно извршити картирање, што је урађено помоћу
софтвера Wingis 2000. Подаци су узимани са војних топографских карата
размјере 1:25000. Укупно су за подручје истраживања коришћене 132 карте,
од тога граничне само дјелимично, тј. дијеловима који припадају подручју
истраживања.
Сваки дендротопоним је представљен једном тачком, без обзира на његово
распрострањење на терену (нпр. село Лужани или ријека Врбас). Карте реалне
и потенцијалне вегетације су обрађене у Wingis-у, након чега је у бази података
свакој картографској јединици придружена одређена вегетацијска јединица.
24
Након тога је у Access-у извршена анализа дендротопонима у односу на реалну

и потенцијалну вегетацију. Тако се дошло до драгоцјених података о рецентној
и потенцијалној вегетацији подручја истраживања. Подаци су представљени у
табелама и графиконима.
Сви дендротопоними су наношени знацима на карту западног дијела РС
размјере 1:250000, а то је урађено за групе врста. Урађено је укупно 6 карата.
Пошто су подаци узимани са карата размјере 1:25000, подразумјева се значи
да су биљежени само дендротопоними који су имали довољну величину да би
се могли наћи на тој карти. То значи да би детаљан рад на картама крупније
размјере дао много већи број дендротопонима, њива, ливада, засеока итд.
ПОДРУЧЈЕ ИСТРАЖИВАЊА
Подручје истраживања заузима површину од 12.229 km2, што представља
49,60% укупне површине Републике Српске (24.662 km2).
Западни дио Републике Српске налази се у западном дијелу Балканског
полуострва. На сјеверу је омеђен ријеком Савом и Панонском низијом, а према
југу сјевернобосанско средогорје прелази у високи масив Динарских планина.
У подручју истраживања се запажају двије у еколошко-вегетацијском погледу
различите области.
- Сјеверна припанонска област обухвата низије и брежуљкасте предјеле међу
којима се издиже неколико ниских планина острвског типа (Козара, Мотајица
итд.). Испресјецана је великим бројем ријечних токова, а густина насељености
је видно већа него у јужном дијелу.
Од земљишта доминирају алувијално-делувијалне равни и ријечне терасе Саве
и њених притока, и дитрични камбисоли на вишим мјестима.
- Јужна област високих босанских планина у којој висински распон износи преко
1600 m (од око 300 m на сјеверу до 1964 m на Клековачи). У геоморфолошком и
геолошком погледу, доминирају кречњаци и доломити, док у мањем, источном
преовлађују серпентизирани перидотити, рожњаци и кристаласти шкриљци.
Сјеверни и источни дио Припанонске области карактерише континентална
клима, док су у западном и јужном дијелу израженији умјереноконтинентални
утицаји са више падавина. У области високих планина карактер клими даје
много падавина, јаке зиме.
Због свега изнешеног у сјеверној области су заступљене лишћарске врсте, у
највећој мјери храстови, док јужну област карактеришу мјешовите шуме букве,
јеле и смрче.
25
Vladimir Stupar
Сјеверни дио је већином у прошлости обешумљен, због приступачности

подручја и вриједних лужњакових шума, док је јужни дио у већој мјери био
поштеђен тога.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Укупно је на 132 карте нађено 1380 дендротопонима, што представља један
дендротопоним на 9 км2 . Називи се односе на 54 разне врсте или рода и на
шуму уопштено. На примјер, за церик знамо да је у питању одређена врста,
тј. цер, али за разне липике, растике, врбаке, тополике, јасенике, јаворњаче,
грабике, борике, нисмо били у могућности да одредимо тачну врсту, па смо се
задржали на роду.
Шума, гај - У подручју истраживања пронађена су 141 дендротопонима везана
за ове појмове. То чини отприлике 10% свих назива, што ставља шуму и гај на
прво мјесто по фреквенцији појављивања. Распрострањење дендротопонима
везаних за шуму потврђују тезу да је Босна и Херцеговина, односно западни
дио Републике Српске увијек био покривен шумом.
Храст лужњак (Quercus robur) – дендротопоними везани за ову врсту
распрострањени су у сјеверном дијелу подручја истраживања, углавном око
ријека и на теренима који су периодично плављени. У прошлости је лужњак
био распрострањена врста у овом подручју и градио је моћне комплексе шума
(Савски Луг). Међутим у посљедњих 150 година интензивном експлоатацијом
лужњака као најквалитетије врсте тврдог лишћара код нас, ове заједнице су
сведене на фрагменте.
У прилог потенцијалног распрострањења ове врсте на овим подручјима, поред
историјских података, говоре и бројни дендротопоними везани за лужњак.
Нађена су укупно 66 дендротопонима везана за лужњак, од чега 2/3 топонима
отпада на називе насеља. О свих топонима само 11 (17%) је под шумом, а 7
(11%) у подручју у којем је задржана исконска вегетација. Ово је врста чија су
станишта највише измјењена.
Цер (Quercus cerris) је честа врста у припанонској области, због континенталног
карактера климе. Забиљежено је укупно 62 дендротопонима везаних за цер
и скоро сви, њих 60 се налазе у припанонској области. Топоними везани за
цер односе се углавном на косе, брда и падине, што је у складу са екологијом
цера који воли сувља станишта, за разлику од лужњака. 28 топонима (45%) се
налази у предјелима под шумом, што га сврстава међу врсте средње измјењеног
станишта.
26
Храст је заједнички назив за врсте рода Quercus, који се односи на све храстове
осим цера. Пошто је народ јасно разликовао цер и лужњак од китњака,
претпостављамо да се овај појам у топонимици највише односи на китњак
(Quercus petraea), а у много мањој мјери на медунац (Quercus pubescens),
далешампијев китњак (Quercus daleschampii) и крупнолисни медунац (Quercus
virgiliana). Иста се констатација може извући и у вези са дубом, тако да смо ова
два појма, храст и дуб, обрађивали заједно.
Нађено је укупно 106 дендротопонима, и то 93 везано за храст и 13 везано за дуб.
Китњак изграђује климазоналну (и истовремено најнижу климарегионалну)
заједницу у великом подручју брдске сјеверне Босне. То је заједница китњака
и обичног граба (Querco-Carpinetum illyricum), стога не чуди велики
број топонима који су распоређени готово по цијелој територији подручја
истраживања и недостају само на крајњем југу, у области високих планина.
Од свих топонима 74 (70%) су у крајевима под шумом, од тога 48 (45%) су на
подручју гдје је задржана исконска вегетација.
Храст је за наш народ, и Словене у цјелини увијек имао велики значај. Како
подручје истраживања и јесте подручје храстова, те стога не чуди што од укупног
броја топонима на храстове (цер, дуб, храст, лужњак) отпада 234 топонима, или
17% од укупног броја.
Буква (Fagus silvatica) једна је од најраспрострањенијих врста у подручју
истраживања. То стога што има широку еколошку амплитуду, па расте у свим
висинским појасевима и на скоро свим геолошким супстратима, али и зато
што она све донедавно није интензивније искоришћавана, због непознавања
технологије прераде. Као веома прилагодљива врста она је неке врсте истиснула
са природних станишта или стварала са њима мјешовите шуме. У прилог томе
говори чињеница да је на подручју истраживања нађен 91 топоним везан за
букву, што износи 6,5% од укупног броја топонима
Граб, је скупни назив за обични граб (Carpinus betulus), бијели граб (Carpinus
orientalis) и црни граб (Ostrya carpinifolia). Било је немогуће раздвојити ове три
врсте у топонимима, јер народ за њих већином користи исти назив. Изузетак
су седам дендротопонима везаних за кукрику (Carpinus orientalis) који су сви
распрострањени у кањону Врбаса, узводно од Рекавица. У народу је обични
граб, као доста често дрво, веома познат. Добар је за огријев, а мање за грађу.
Нађен је 101 дендротопоним везан за граб, а то представља 7% од укупног
броја.
Буква и граб имају око 50% топонима у крајевима под шумом, међутим граб
има мањи проценат топонима на мјестима гдје је задржана исконска вегетација
(табела 1).
27
Vladimir Stupar
Врбе (Salix alba, Salix fragilis, Salix incana), ракита (Salix purpurea), тополе
(Populus nigra, Populus alba) и јове (Alnus glutinosa, Alnus incana) су хигрофилне
врсте, које прате ријечне токове или живе на замочвареним стаништима.
Распрострањене су по цијелом подручју истраживања, односно гдје год има
водених токова или бара. Нађено је укупно 66 дендротопонима везаних за ове
врсте, од чега 9 отпада на врбу, 7 на ракиту, 4 на иву, 13 на тополу, 8 на јаблан
и 25 на јову. Ови дендротопоними су углавном сконцентрисани крај водених
токова или трајно влажних терена. Због карактеристике, да се јављају редовно
крај водених токова у нижим теренима, ове врсте су често биле у додиру са
човјеком. Стога чуди релативно мали број топонима везаних за њих. Можда
одговор треба тражити у чињеници да су крај водених токова редовно живјели
турски завојевачи, а наш народ је бјежао у више предјеле.
Јасика (Populus tremula) и бреза (Betula pendula) су, поред букве, врсте
са највећом еколошком амплитудом код нас, тако да расту од низија до
високих планина. Осим тога, као пионирске врсте, у раним фазама сукцесије
освајају терене послије пожара, сјеча и вјетроизвала. Међутим оне не остају
трајно на овим стаништима већ се природном сукцесијом враћа првобитна
вегетација (обично букова или четинарска шума). Забиљежено је укупно 98
топонима везаних за јасику и брезу. Од тога 72 за брезу и 26 за јасику. Ови
топоними су распрострањени на цијелом подручју истраживања, с тим да су
најчешћи у подручју шума китњака и граба. У јужном, планинском, дијелу
подручја истраживања јављају се само топоними везани за јасику. Такође је
карактеристично прорјеђивање дендротопонима ових врста у Припанонском
подручју, што је еколошки разумљиво.
Липа – ови топоними се односе на ситнолисну липу (Tilia cordata), крупнолисну
липу (Tilia platyphyllos) и сребрнасту липу (Tilia argentea). Било је немогуће
раздвојити ове три врсте у дендротопонимима, али пошто прве двије имају
сличну екологију и расту у вишим предјелима од шума букве до шума букве, јеле
и смрче, а трећа је припанонска врста, не би било тешко раздвојити посљедњу
од прве двије. Нађено је укупно 98 дендротопонима везаних за липу, а то
износи 7% од укупног броја. Дендротопоними везани за липу су равномјерно
распоређени по цијелом подручју истраживања. То је разумљиво с обзиром на
различиту екологију поменуте три врсте, с тим да би се могло рећи да сјеверни
припанонски дио припада сребрнастој липи, док јужни брдскопланински дио
припада другим двема врстама.
Јасен (Fraxinus sp.), јавор (Acer sp.) и бријест (Ulmus sp.) су родови махом
племенитих лишћара, исто тако широке еколошке амплитуде. У низинама и
крај водених токова се појављују пољски јасен (Fraxinus angustifolia), пољски
28
бријест (Ulmus carpinifolia), вез (Ulmus effusa) и клен (Acer campestre). У

термофилним заједницама претежно крачњачких станишта појављују се црни
јасен (Fraxinus ornus), длакави пољски бријест (Ulmus canescens), макљен (Acer
monspessulanum) и јавор глуваћ (Acer obtusatum). У брдскопланинском појасу, на
мезофилним стаништима, појављују се бијели јасен (Fraxinus excelsior), горски
јавор (Acer pesudoplatanus), млијеч (Acer platanoides) и горски бријест (Ulmus
glabra). Ови посљедњи су истовремено и најквалитетнији. Народ је веома рано
упознао њихову вриједност као техничког дрвета, тако да Република Српска
обилује овим дендротопонимима. Нађено је укупно 98 дендротопонима, а то
је 7% од укупног броја дендротопонима са подручја истраживања. Од укупног
броја топонима на јасен се односе 41, на јавор 37, бријест 10 и клен 10.
Воћке – са 205 дендротопонима везаним за воћке види се да су врсте дивљих
воћки одувијек биле занимљиве за наше претке, и распрострањене.
Црни и бијели бор (Pinus nigra и Pinus silvestris) су обрађени заједно јер, као и
код других топонима, нисмо могли да утврдимо разлику између ове двије врсте.
Све наше четинарске врсте дрвећа, осим бора, су женског рода. По Јовановићу,
то је зато што је народ врстама меког дрвета давао женска имена, а врстама
тврдог дрвета мушка имена2. Нађено је укупно 57 дендротопонима везано за
бор. Топоними везани за бор, као што се види на карти број 6, сконцентрисани
су у офиолитској зони Завидовићко-теслићког подручја (масиви планинa Борје
и Узломца) и на доломитима око Шипова. Остала спорадична јављања ових
топонима углавном се односе на сукцесивне фазе шума букве, јеле и смрче.
Јела (Abies alba) је веома интересантна врста за ово истраживање. Иако се ради
о подручју претежно лишћарских шума, топоними везани за јелу се јављају 58
пута, што је у рангу лужњака. Јела долази у широком висинском распону, од
150 m надморске висине на сјеверној страни Козаре, па до 1700 m на Клековачи.
Због широког распрострањења саме врсте и топоними су распоређени готово по
цијелом подручју истраживања. Нема их само у сјеверном дијелу Припанонске
области, од Врбаса до Босне, као ни у сливу ријеке Сане. Наука о вегетацији
учи нас да је јела некада била много распрострањенија врста, али да је под
утицајем човјека (дрво за грађу, испаша стоке) потиснута у више крајеве. О
овоме свједоче и бројни топонми, првенствено на Црном врху, у околини Бања
Луке.
Смрча (Picea abies) врста је високих планина, то јест средишњих ланаца
Динарских планина. То је врста која преферира хладне предјеле са оштрим
зимама и доста влаге. Пошто наше подручје, само малим дијелом захвата овај
2
Изузетак од овога правила је буква.
29
Vladimir Stupar
климатски појас, нађено је само 36 топонима везаних за смрчу. Топоними су

груписани око јужних граница западног дијела РС, управо тамо гдје почињу
планански масиви унутрашњих Динарида (Влашић, Виторог, Клековача,
Чемерница и друге). На сјеверу смо нашли по један топоним на Мањачи, Борји
и Озрену, што је и крајња сјеверна граница распростирања ове врсте. Ниједан
топоним није везан за име насеља, а већина (63%) је везана за крајеве под
шумом. Ово стога што станишта смрче нису привлачна као станишта човјека,
а могло би се рећи и обрнуто.
Тиса (Taxus baccata) је можда и најинтересантнија врста за ово истраживање.
Наиме, ова врста је увијек била интересантна због изразито тврдог и лијепог
дрвета, па су од ње прављени разни предмети ручне израде, највише букаре
за воду и вино, крстови и разне амајлије. Она је због своје дуговјечности у
народу од давнина сматрана светим дрветом. Ово је довело до тога да је у
природи готово потпуно истребљена. Сматра се да је у градским парковима
у Бањој Луци има више него на њеним природним стаништима у подручју
истраживања. Међутим, бројни дендротопоними, њих 23, који се већином
односе на веће површине (нпр. планински масив Тисовац, јужно од Бање Луке)
говоре у прилог теорији да је она некада била више распрострањена. На карти
број 6 видљиво је да се њени топоними већином поклапају са распростирањем
јеле (од Клековаче на југозападу преко Шише, Мањаче, Чемернице, Узломца,
Борја, те на сјеверозападу на Козари). Ово је разумљиво јер је тиса једна од
диференцијалних врста шума букве и јеле, у односу на шуме букве, јеле и
смрче.
Остало – у ову категорију спадају све врсте које су заступљене са малим
бројем топонима, тако да немају значаја за ово истраживање (бршљен, драча,
клокочика итд.). Укупно на ове врсте отпада 69 дендротопонима.
У сљедећој табели дат је преглед броја дендротопонима по дендролошким

терминима коришћеним у истраживању. Такође су дати бројеви и проценти
дендротопонима који се налазе у подручју које је тренутно под шумским
покривачем, као и бројеви и проценти дендротопонима који се налазе у подручју
у којем се потенцијална и реална вегетација преклапају. Из табеле се види да је
у протеклом периоду дошло до великог обешумљавања овог подручја, као и до
великог степена деградације станишта. У овом погледу најрепрезентативније
су врсте низина (лужњак, јова, тополе итд.) јер је низијски дио уједно и
насељенији.
30
Поклапање
реалне са
Број
Под шумом потенцијалном
Врста дендротопонима
In forested % вегетацијом %
Species Count of
area Intersection of
dendrotoponyms
real and potential
vegetation
Воћке (Fruits) 205 101 49% 69 34%

Шума, гај (Forest, grove) 141 63 45% 38 27%
Храст и дуб (Oak) 106 74 70% 48 45%
Граб (Hornbeam) 99 46 46% 27 27%
Липа (Lime-tree) 98 58 59% 30 31%
Буква (Beech) 91 50 55% 36 40%
Бреза (Birch) 72 25 35% 20 28%
Остало (Other) 69 33 48% 26 38%
Лужњак (English oak) 66 11 17% 7 11%
Цер (Turkey oak) 62 28 45% 20 32%
Јела (Fir) 58 33 57% 21 36%
Бор (Pine) 57 40 70% 30 53%
Јавор (Maple) 47 26 55% 18 38%
Смрча (Spruce) 43 27 63% 22 51%
Јасен (Ash) 41 21 51% 12 29%
Јасика (Aspen) 26 16 62% 10 38%
Јова (Alder) 25 7 28% 3 12%
Тиса (Yewtree) 23 20 87% 13 57%
Тополе (Poplars) 21 5 24% 4 19%
Врбе (Willows) 20 9 45% 3 15%
Бријест (Elm) 10 5 50% 5 50%
Укупно (Total) 1380 698 51% 462 33%
Табела бр.1: Број дендротопонима по врстама и њихова дистрибуција у оквиру

вегетације
Table No1: Trees species dendrotoponyms count and vegetation units distribution
31
32
KARTA DENDROTOPONIMA
MAP OF DENDROTOPONYMS
Vladimir Stupar
suma / forest brijest / elm

smrca / spruce javor / maple
jela / fir klen / hedge maple
tisa / yew-tree jasen / ash
bor / pine lipa / lime-tree
luznjak / English oak vrba / willow
hrast / oak topola / poplar
cer / Turkey oak jova / alder
bukva / beech breza / birch

grab / hornbeam jasika / aspen
ЗАКЉУЧАК
Највећи број дендротопонима, њих 236, или 17%, односи се на разне врсте храстова
(храст 93, цер 62, лужњак 66 и дуб 13). Њих 209, или 15%, се односи на разне врсте
воћака, питомих или дивљих. На шуму и појмове за њу везане отпада 141 топонима,
што је око 10%. Након тога долазе разне врсте грабова, са 99 топонимом, или 7%, разне
врсте липе са 98 топонима, или 7%. Јасика и бреза са 98 топонима, или 7% и племенити
лишћари са 98 топонима, или 7%. Четинари долазе са 181 топонима, или 13%, од тога
јела 58, бор 57, смрча 43, тиса 23 топонима.
Из овога је видљиво да, ако изузмемо шуму, на лишћаре отпада 77%, што је разумљиво
јер је ово претежно лишћарско подручје, храста и букве.
Први и основни закључак овог рада би био да је, као што је већ претходно речено, ово
подручје некада било прекривено непрегледним шумама.
Након тога за сваку врсту, или род понаособ је утврђено преклапање распрострањења
дендротопонима одређене врсте са потенцијалним и реалним распрострањењем врсте
или њених заједница. Ово у првом реду важи за врсте као што су лужњак, јела и тиса. Све
три врсте су у последњим вијековима веома измијениле границе свог распрострањења
и напустиле бројна станишта, док су неке врсте, нпр. буква, прошириле свој животни
простор.
Јела се из низина, пред човјеком, повукла у више предјеле и препустила своје мјесто
букви.
Силне лужњакове шуме су искрчене, његова станишта исушена и претворена у
оранице.
Тиса се из свога природног амбијента преселила у град и сада краси бројне
паркове.
Код неких врста је само потврђено њихово природно распрострањење. На
примјер топоними везани за смрчу долазе само у високопланинским крајевима,
док топоними везани за бор долазе у подручјима доломита и перидотита у
јужном дијелу подручја истраживања.
Дендротопоними везани за китњак, букву и граб, потврдили су да су ове врсте
биле, као што су и данас, најраспрострањеније врсте овог подручја. Њихове
заједнице заузимају највећу површину подручја истраживања.
Интересантна је ситуација са цером који показује велику густину топонима
у припанонском дијелу подручја истраживања. Међутим, бројни церици су у
прошлости вјероватно искрчени, јер је то најнасељенији дио овог подручја.
33
Vladimir Stupar
Карта број 1 пружа слику цјелокупних дендротопонима западног дијела РС (без

термина воћке и остало). Из ње се може извући закључак да је цијело подручје,
које сада има 41% шумовитости, некада било скоро потпуно покривено
шумом.
И на крају да констатујемо, да у укупном броју топонима дендротопоними
учествују са око 25%, што нам много говори о значају шуме и дрвећа у животу
нашег народа.
Истраживања дендротопонима упућују на будуће правце истраживања
вегетације, те је у том смислу потребно проширити подручје истраживања
на Босну и Херцеговину, а као подлоге користити карте крупније размјере.
При томе нам ГИС пружа велику подршку у картирању вегетације, као и
упоређивању реалне и потенцијалне вегетације.
1. Јовановић, Б. и др. (1977): Дендротопоними Србије (ван покрајина), њихове

карте и значај, Гласник шумарског факултета, (бр. 40), стр. 133, Београд.
2. Јукић, И.Ф. (1953): Путописи и историјско-етнографски радови, Свјетлост,
Сарајево.
3. Научно вијеће вегетацијске карте Југославије,(1986): Природна потенцијална
вегетација Југославије, (коментар карте М 1:1000000, резиме), Љубљана.
4. Стефановић, В. (1986): Фитоценологија (уџбеник – друго, проширено и
допуњено, издање). Сарајево.
5. Стефановић, В. и др. (1983): Еколошко-вегетацијска рејонизација Босне и
Херцеговине. Шумарски факултет, Посебно издање, бр. 17, Сарајево
ДЕНДРОТОПОНИМИ ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У

СВЈЕТЛУ РЕАЛНЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ
Summary
Dendrotoponyms present an important area of research when focusing on the vegetation of
certain regions. In the west part of Republic of Srpska a total number of 1380 dendrotoponyms
were found, 25% out of the total amount of toponyms. Toponyms were processed with GIS
software and analyzed in Access data base. The position of each dendrotoponym was
compared with real and potential vegetation (table 1).
34
The largest number of toponyms, 236 of them, or 17%, present different oak species (oak
93, bitter oak 62, common oak 66, and oak tree 13). There are 209 or 15% of different fruit
species, grown and wild. When it comes to forest and other terms related to it there are 141
of them, which is about 10%. Then come different species of hornbeam with 99 toponyms, or
7%, different species of lime-tree with 98 toponims or 7%. Aspen and birch have 98 toponims,
or 7% and noble deciduous species 98 toponims, or 7% Conifers have 181 toponims, or 13%,
out of that number there are 58 fir, 57 pine, 43 spruce, and 23 yew tree toponyms.
These data indicate that if we ignore the forest itself, there are 77% of deciduous species,
which is normal as deciduous species are predominant in this area, especially oak and
beech.
Map no. 1 provides the picture of the total number of dendrotoponyms for the west part of the
Republic of Srpska (no names of fruit trees, etc.), which leads to conclusion that the whole
area which currently have 41% of forest coverage, used to be covered with forests entirely.
35
М. Вучковић, З. Маунага, В. Дукић, З. Лазендић

UDK: 630*2 : 582.475.4 Рецензент -Reviewer: Милош Копривица
Миливој Вучковић1
Зоран Маунага2
Војислав Дукић2
Зоран Лазендић2
МОДЕЛ ОПТИМАЛНЕ ИЗГРАЂЕНОСТИ

ЈЕДНОДОБНЕ САСТОЈИНЕ ЦРНОГ БОРА
Извод: У раду се анализира потреба и могућност моделовања оптималне
изграђености састојина на примеру састојине црног бора старе 110 година.
Оптимално састојинско стање заснива се на односу темељнице састојине
и површине застирања крошњи. Резултати указују на потребу објективног
дефинисања састојинског стања преко нумеричких критеријума
заснованих на карактеристикама елемената раста састојина. То пружа
могућност провођења јединствених газдинских поступака и њихову
верификацију у циљу обезбеђења оптималне и стабилне продукције.
Кључне рeчи: број стабала, застрта површина, модел, оптимално стање
састојине.
THE MODEL OF OPTIMUM GENERATION OF BLACK PINE EVEN

AGED STAND
Abstract: This paper using 110 year old black pine stand as an example
analyses need and possibility to model optimum stand generation. Optimum
stand condition is based on the relation between stand basal area and the
area of canopy coverage. Results show the need of stand condition defining
through numerical criteria based on the elements of the growth characteristics
in stands, offering the possibility to conduct a unique managing procedure and
their validation in order to provide optimum and steady production.
Key words: number of trees, covered area, model, optimum stand condition
1
Шумарски факултет Београд
2
Шумарски факултет Бањалука
37
M. Vučković, Z. Maunaga, V. Dukić, Z. Lazendić
УВОД
Савремено шумарство, оптерећено рентабилношћу газдовања, захтева
производњу дрвних сортимената високог квалитета и смањење трошкова како
би се избегло газдовање са губитком. За реализацију тог задатка неопходну
основу представља познавање карактеристика раста и оптималног стања
састојина. Иако данас постоји општеприхваћени консензус о томе да у основне
циљеве газдовања шумама спадају успостављање оптималне изграђености
састојина и максимална продукција дрвне запремине, проблеми настају при
тумачењу и реализацији ових општеприхваћених ставова. Због тога се јавља
несклад између декларативних поставки и на истраживањима утемељених
практичних решења и њихове примене. Вештачки подигнуте састојине,
због још увек непотпуно изграђених принципа за њихово подизање (пре
свега густина садње) и узгојни третман, такође често значајно одступају од
продукционог оптимума. Савремени концепт газдовања шумама подразумева
да је већ приликом подизања нових и неге младих састојина потребно познавати
оптимално стање на крају опходње коме треба тежити током газдовања. У
складу с тим, циљ рада је да се на примеру једне дозревајуће састојине укаже
на могућност и потребу дефинисања модела оптималног састојинског стања
који треба пре свега да послужи као ослонац за рационализацију приликом
планирања и извођења пошумљавања и узгојног третмана младих састојина на
одговарајућим стаништима.
ОБЈЕКТ ИСТРАЖИВАЊА И МЕТОД РАДА

Теренска истраживања обављенa су на подручју Теслића у Газдинској јединици
Мала Усора, одјел 91 (слика 1) у састојини црног бора вештачког порекла, старој
око 110 година. Истраживана састојина
подигнута је на станишту храста китњака
(јужна експозиција, надморскa висинa 340
m, нагиб теренa око 3º) и припада газдинској
класи „Шумске културе црног бора на
дубоким земљиштима на перидотиту и
серпентину у појасу храстових шума“.
Израдa модела оптималне изграђености
састојине конципиранa је тако да не захтева
дугорочна истраживања, па се тако сачињени Слика 1: Објект истраживања
модели могу користити за решавање Picture1: Research topic
38
актуелних задатака у процесу газдовања. У току истраживања коришћене

су савремене методе и инструменти за мерење појединих елемената раста и
дебљинског прираста стабала (Вертекс III, Дигиталпозициометар и др.), којим
располаже лабораторија за истраживање прираста и биомониторинг Шумарског
факултета у Београду. У циљу израде модела, поред мерења висина и пречника
стабала, обављена су и детаљна мерења дужина и ширина крошњи. Ширина
крошњи мерена је у 8 праваца, према главним и споредним странама света.
Посебна пажња посвећена је односу темељнице стабала и састојине с једне
стране и величине застрте површине, као елемента изграђености крошњи,
с друге стране. Наведени однос је послужио за проверу економичности
коришћења простора за раст, односно за дефинисање оптималне изграђености
састојине.
За утврђивање карактеристика висинског раста анализирана су три доминантна
стабла.
Основна претпоставка за успешан рад било је дефинисање карактера веза
између појединих елемената раста. У ту сврху углавном је коришћена функција
Chapman-Richards-a:
односно изведена функција за текући прираст:

c
h a 1 e bt
У току обраде података примењен је метод регресионе и корелационе анализе

c
abc ª¬ e bt ( ebt 1) º¼
it
ebt 1
уз коришћење програмских пакета: Excel и Statistica Version 6.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Под изграђеношћу једнодобне састојине првенствено подразумевамо број
стабала по јединици површине, њихов квалитет, виталност и прирасни
потенцијал. Број стабала има суштински утицај на развој пречника, стабилност
и производност састојине. Почетком 19 века већ је истицано да је за постизање
максималног прираста неопходан оптималан број стабала (Zamminer 1828,
према Wеnk еt аl. 1990). Питање броја „стабала будућности“ (која су репрезент
односа врсте према станишту и носилац продукционог учинка састојина)
39
и данас је актуелни проблем европског шумарства, чијим се решавањем

првенствено баве истраживачи производности шума и креатори продукционих
програма који треба да обезбеде ефикасно и рационално газдовање.
Број стабала у зрелим састојинама јако је различит. У таблицама приноса
и прираста разлике су такође јасно изражене. Тако нпр. за старост од 100
година и I бонитет станишта (при потпуно једнаким горњим висинама) према
таблицама Кантианија (Cantiani 1972) предвиђено је 136, а према таблицама
Барнетија (Bernetti et al. 1972) 512 стабала по хектару. Наведене разлике нису
последица само специфичних природних услова већ указују и на различита
схватања о начину газдовања (Вучковић et al. 2006).
У нашим истраживањима за дефинисање оптималног броја стабала коришћене
су статистичке везе између површине застирања крошњи и средњег пречника
и између темељнице стабла и састојине и површине застирања крошњи
(графикон 1 и 2).
За постизање одређеног прсног пречника стабала потребна је одговарајућа
величина крошње. На графикону 1 може се утврдити да је нпр. за прсни пре-
чник од 40 cm потребна приближна ширина крошње (b) од 5,8 m, а за пречник
од 55 cm ширина крошње од 8,0 m итд.(табела 1.).
70 500
0,0422d
zp = 4,9843 e 450
60 2
R = 0,65 400
50 350
40 300
2
zp m
Граф.1: Веза између површине застирања крошње (zp) и

N/ha
250
30 200
прсног пречника (d1,3) и између броја стабала по 1 ha (N/ha)
20 150
100 и прсног пречника.
10 Zp
N/ha 50
0 0 Graph.1: Relation between canopy coverage area (zp) and
30 35 40 45 50 55 60
diameter in breast height (d1,3) and between the number of
d cm
trees no 1 ha (N/ha)and diameter in breast height
Табела 1: Потребна ширина крошње (b) за постизање одређеног прсног пречника (d)
Таble 1: Preferable canopy width (b) to achieve certain breast
bm 5,0 5,8 6,6 7,2 8,0 8,9
d cm 35 40 45 50 55 60
Величина крошњи одражава се на раст стабала и састојина. Повећање крошњи

(као последица смањења броја стабала) погодује прирасту појединачних
стабала, али у случају превеликог смањења броја стабала може изазвати разгра-
дњу састојине и смањење продукције по јединици површине. За истраживану
састојину (графикон 2). гранична величина застрте површине изнад кoје се
темељница састојине више не повећава износи 37 m2. Стабла чије крошње
имају већу застрту поршину не користе економично простор за раст. Премале
40
крошње се такође неповољно одражавају на темељницу састојине. На графикону

2 представљен је и математички израз везе темељнице састојине и површине
застирања и темељнице стабла и површине застирања.
57 0,3
G
56 g 0,3
55 0,2
2
2
Gm
gm
54 0,2
2
g = -3E-05 zp + 0,007 zp - 0,042
53 0,1
4 3 2 Граф 2: Веза између темељнице састојине (G) и површине
G = -8E-06 zp + 0,0017 zp - 0,1284 zp + 4,3369 zp + 3,0607
52 0,1 застирања (zp) и између темељнице стабла (g) и површине
51 0,0 застирања
25 30 35 40 45
2
50 55 60 65 Graph 2: Relation between stand basal area (G) and coverage
zp m
area (zp) and between tree basal area (g) and coverage area
С обзиром да у конкретним састојинама део стајалишне површине није прекривен

крошњама стабала, потребно је израчунати оптималан број стабала за просечну
склопљеност истраживане састојине. Овим проблемом, за састојине различитих
врста дрвећа бавили су се Thren М. (1987), Стаменковић, В., Вучковић, М.
(1988), Spiecker H. (1991), Вучковић, М., Стајић, Б. (2003) и други аутори.
Имајући у виду досадашња искуства и резултате наших истраживања узето је
да крошње стабала у просеку заузимају 85% укупно расположивог простора за
раст. Полазећи од тога и претходно дефинисане оптималне величине крошњи
утврђено је да је за постизање максималне темељнице, односно запремине, у
истраживаној састојини потребно 230 стабла по хектару.
Због непостојања пројекције оптималног стања састојина за поједине развојне
фазе и томе прилагођеног узгојног третмана, састојине углавном карактеришу
неодговарајући број и распоред стабала. Стога, само мали број стабала у зрелим
састојинама има оптимално развијене крошње. У томе треба тражити разлоге
за познату диспропорцију између потенцијалне и стварне продукције наших
шума. За истраживану састојину односи су следећи:
− оптимално развијене крошње 17%

− премале крошње 32%
− превелике крошње 51%
Утврђенo стање истраживане састојине са свега 17% оптимално развијених

крошања као и неодговарајуће растојање између стабала (слика 2) јасно указују
на неповољне продукционе консеквенце и у квантитативном и у квалитативном
погледу.
41
Поред познатог оптималног стања састојине и израда плана учесталости

узгојних захвата за целу опходњу представља значајан елемент интензивирања
Слика 2. Превелики или недовољни

размаци стабала узрок су смањења
производности састојина
Picture 2:. Too big or insufficient gaps

between trees reduce stand productive
capacities
газдовања. Сачињени модел раста доминантних стабала у висину (графикон 3)

представља неопходан критеријум на основу кога је могуће третман састојина
планирати на основу биолошке законитости раста и изводити пре него се јаве
окуларо видљиви симптоми неповољног стања (Вучковић М. 1989.). У табели
2 приказан је пример таквог планирања за једну претпостављену састојину на
истом станишту за које је модел сачињен.
H=(29,9933)*(1-exp(-(0,028744)*T))^(2,21075)
R2 = 0 ,9
0,6 30
0,5 25
0,4 20
Hm
it m
0,3 15
0,2 10
0,1 5 Графикон 3: Раст у висину и текући висински прираст

доминантних стабала
0,0 0
0 20 40 60 80 100 120
Graph 3: Growth in height and current height increment of
T (god.)
dominant trees
42
Табела 2. Учесталости узгојних захвата на бази познатог раста у висину

Table 2: The incidence of managing procedures based on familiar growth in height
Старост (Т) 15 23 30 38 46 55 66 82
Hm 3 6 9 12 15 18 21 24
Година Т Т+8 Т+15 Т+23 Т+41 Т+50 Т+61 Т+77
Пројекција учесталости узгојних захвата приказана у табели 2 заснована

је на промени горње висине састојине за 3 m. За интензивнији третман
могу се предвидети промене од 2 m, а за екстензивнији од 4 m. Смисао
оваквог дефинисања учесталости узгојних захвата јесте у томе да се на бази
објективних биолошких параметара “пропишу” задаци који морају да се обаве
у тачно дефинисаном временском периоду, и да се за предвиђене послове могу
извршити благовремене припреме. Посебан значај је и у томе што се већ у
току примене овако сачињених критеријума може вршити провера његове
ефикасности са узгојног, продукционог и финансијског аспекта.
ДИСКУСИЈА
Већ више деценија у стручној и научној јавности се помиње општи став да
наше шумарство користи једва 50% од производног потенцијала шумских
станишта. Због тога је неопходно паралелно са дуготрајним научним огледима
(чију вредност уз сва ограничења као што су дугорочност и тешка одрживост
не треба оспоравати) радити на алтернативним поступцима који омогућују да
се актуелни проблеми у газдовању шумама решавају одмах на бази објективних
и поузданих параметара, који треба да буду једноставни за апликацију,
универзално разумљиви и подложни верификацији. У раду је предложен (у
скраћеном обиму) један такав поступак који омогућује и надоградњу елемен-
тима из других области као што су економске анализе, обрада тржишта, нега
и искоришћавање шума, екологија и др. То омогућује сагледавање разли-
читих сценарија у поступку газдовања и објективну оцену приликом избора
сценарија.
Дефинисање оптималног стања зрелих састојина на одређеном станишту нема
практичан значај за те састојине јер се њихово стање не може битно изменити
било кавим мерама. Суштина је да се тако добијена сазнања и параметри
за одређену врсту и станиште примене за израду продукционих програма и
газдинских циљева за младе састојине, јер императив савременог шумарства
јесте да прираст дендромасе буде последица стручно вођеног процеса на
сонову реалних планова и критеријума. Решавање изузетно важних питања као
што су густина и распоред садње, или дефинисање оптималног броја „стабала
будућности“ за једнодобне састојине природног порекла, са аспекта прираста
43
и производности састојина захтева познавање оптималног стања на крају

опходње.
У циљу оптимизације и рационализације газдовања шумама у Европи су
развијене посебне стратегије, оријентисане на „стабла будућности“, чији се
број дефинише већ у раној младости (Abetz, P., 1975, 1976, 1979, Johann, K,
1983, Altherr, E., 1981, Вучковић М. 1994). Према њима на почетку одабрани
број „стабала будућности“ треба да одговара оптималном броју стабала на
крају опходње. Другим речима, њихов број треба да одговара одабраној про-
дукционој стратегији. Говорећи о улози и броју стабала будућности, Wiedemann
E. (1951) истиче: “да када се одабере превише стабла будућности, тада се већ
код првог наредног проређивања мора један део њих у циљу неге бољих стабала
одстранити или се одрећи неге њихових крошања. Тиме стабла будућности
губе њихов смисао...”.
Такође, постоји опасност да се рано одабрана стабла у току даљег развоја не
покажу као најквалитетније јединке. До тога најчешће долази када се приликом
избора „стабала будућности“ и њиховог третмана не полази од претходно
пројектованог оптималног стања, односно када се одабере превелики број
стабала, а регулисање њиховог простора за раст (проређивањем) се не обавља
на основу јасних биолошких критеријума. Чињеница је да се у фази великог
висинског прираста може стимулисати раст одабраних стабала, али се исто
тако недовољним простором за раст може допринети смањењу прираста и
девитализацији стабала. С друге стране превеликим дозирањем простора може
се изазвати гранатост и слаб квалитет дебла.
Производно диференцирање станишта, које због ослањања на врло хетерогена
састојинска стања и низа других фактора има озбиљних недостатака, могло
би се објективизирати управо коришћењем пројекција оптималног стања
састојина врста дрвећа према којима се диференцирање врши. Ову могућност
ваљало би детаљније испитати додатним истраживањем.
ЗАКЉУЧАК
Утврђене статистичке везе између површине застирања крошњи и средњег
пречника и између темељнице стабла и састојине и површине застирања крошњи
омогућују креирање различитих продукционих сценарија везаних за оптимални
број стабала, циљну запремину и пречник. При дефинисању продукционог
циља настоји се постићи што је могуће већи циљни пречник уз постизање
максималне продукције. У зависности од финансијске исплативости могуће је
развијати и сценарије са већим циљним пречником и мањим бројем стабала
ако се предвиђа да ће боља сортиментна структура компензовати губитак услед
44
обарања запремине главне састојине испод продукционог максимума. То значи

да је поред производног, потребно анализирати и финансијски аспект. Тиме
се омогућује бирање сценарија који треба да обезбеди најповољније ефекте
газдовања.
Стање конкретних састојина, углавном због различитог узгојног третмана,
одступа од пројектованог, теоретски постављеног састојинског оптимума.
На примеру истраживане састојине то се може показати преко различитих
показатеља од којих издвајамо следеће:
− оптимално развијене крошње има свега 17% стабала, премале
крошње 32%, а превелике крошње чак 51% стабала истраживане састојине.
За истраживану састојину гранична величина застрте површине изнад кoје
се темељница састојине више не повећава износи 37 m2. Стабла чије крошње
имају већу или мању површину застирања не користе економично простор за
раст.
− темељница састојине од 55 m2/ha може се достићи са 150 стабала, али
и са два пута већим бројем стабала са знатно слабије развијеним крошњама.
Квалитет запремине и стабилност продукционог процеса у другом случају су
свакако далеко неповољнији. За постизање максималне темељнице (56,5 m2/
ha) у истраживаној састојини потребно је 230 стабла по хектару са оптимално
развијеним крошњама чија површина застирања износу 37 m2.
Наведени показатељи указују на значај дефинисања адекватног продукционог
циља, већ за младе састојине, и њему прилагођене узгојне стратегије. При том
је за описивање стања и прописивање третмана потребно напустити углавном
описни (а то значи и субјективни) начин. Досадашња искуства су показала
да је ослањање на описне категорије створило одређене потешкоће, јер су се
третмани и њихови ефекти могли разумевати на различите начине.
1. Abetz, P. (1975): Die Entscheidungshilfe für die Durchforstung von
Fichtenbeständen. AFZ 30, S. 666-667.
2. Abetz, P. (1976): Beitrage zum Baumwachstum – Der h/d-Wert – mehr als ein
Schlankheitsgrad. Der Forst- und Holzwirt, 31. Jahrgang, Nr. 19, S. 389-394.
3. Abetz, P. (1979): Brauchen wir ‚‘Durchforstunghilfen‘‘?. Schweiz. Z. für
Forstw., 130, 11, S. 945-963.
4. Altherr, E. (1981): Erfahrungen bei der Anwendung quantifizierter
Durchforstungshilfen in Buchenneständen. AFZ 36, 22, S.552-554.
45
5. Bernetti G., Cantiani M., Hellrigl B. (1972): Pino nero e laricio della Toscana.
Tavole stereometriche. Anali dell‘Istituto Sperimentale per l‘Assestamento
Forestale e per l‘Alpicoltura Vol. II.
6. Cantiani M. (1972): Pino nero e laricio della Toscana. Tavole stereometriche.
Anali dell’Istituto Sperimentale per l’Assestamento Forestale e per
l’Alpicoltura Vol. II.
7. Johann, K. (1983): Ertragskundliche Auswirkungen der Auslezedurchforstung
in Fichtenbestaenden – ein Prognosemodell. Cbl. ges. Forstwessen 100, 4, S.
226-246.
8. Spiecker, H. (1991): Zur Steuerung des Dickenwachstums und der Astreinigung
von Trauben- und Stieleichen (Quercus petreae(Matt.) Liebl. und Quercus
robur L). Schriftenreihe der Landesforstverwaltung Baden-Württemberg.
Stuttgart. S. 155
9. Stamenković V., Vučković M. (1988): Kronnenaufbau und Zuwachs der
Weisstanne im Goc-Gebirge. 5. IUFRO Tannensymposium. Zvolen.
10. Tren, M (1987): Kiefernproduktionsprogramme – Erstelt auf der basis
von ertragskundlichen Versuchsflächen und Einzelbäumen. Dissertation.
Universität Freiburg i. Br., 182 S.
11. Wenk, G., Antanaitis, V., Šmelko, Š. (1990): Waldertragslehre. Deutscher
Landwirtschaftsverlag Berlin. 1 Auflage. Berlin. S. 448.
12. Wiedemann, E. (1951): Ertragskundliche und waldbauliche Grundlagen der
Forstwirtschaft. Frankfurt am Main, J. D. Sauerländers, S. 346.
13. Вучковић М. (1989): Развојно производне карактеристике црног бора у
вештачки подигнутим састојинама на Јужном Кучају и Гочу. Дисертација,
Шумарски факултет, Београд.
14. Вучковић М., Стајић Б., Радаковић Н. (2006): Моделовање оптималне из-
грађености састојине храста китњака у Н.П. „Ђердап“. Шумарство 1-2,
С. 11-20.
15. Вучковић, М. (1994): Регулисање простора за растење - услов правилног
развоја, стабилности и високе продукције састојина. Зборник радова
„Узгојно-биолошки и економски значај прореда у шумским културама и
младим шумама“. Београд (61-70).
16. Вучковић, М., Стајић, Б. (2003): Оцена стања састојина букве на бази
основних елемената раста. Гласник Шумарског факултета 87, с. 95-102,
Београд.
46
Milivoj Vučković, Zoran Maunaga, Vojislav Dukić, Zoran Lazendić
THE MODEL OF OPTIMUM GENERATION OF BLACK PINE EVEN

AGED STAND
Summary
This paper shows the results obtained in the research on the use of basic elements of growing
in order to define optimum condition of 110 year old black pine stand. This research had its
aim to use an object which is distinctive for black pine forest and consequently show need
and possibility to employ tree and stand elements of growth in order to analyze stand condi-
tion objectively and search for biological and productive optimum.
Optimum stand condition model was determined according to the relation between stand
basal area and canopy coverage area. This relation was used to check economical space
consuming for tree growing and to create different productive scenarios considering opti-
mum number of trees, targeted volume and diameter. In order to achieve maximum basal
area (56,5 m2/ha) in the researched stand a number of 230 trees per hectare having optimally
developed canopies with 37 m2 coverage area are necessary. Trees having larger area of
canopy coverage do not use the space for growing economically. Too small canopies have
negative influence to stand basal area, also. Unfavourable structure of trees in relation to
canopy development was found out in the assessed stand:
− Optimally developed canopies 17%

− Too small canopies 32%
− Too large canopies 51%
47
Милош Копривица

UDK: 630*176 : 582.632.2 (497.11) Рецензент -Reviewer: Зоран Маунага
Милош Копривица1
VARIJABILITET I PRECIZNOST PROCJENE

TAKSACIONIH ELEMENATA VISOKIH SASTOJINA
BUKVE U JABLANIČKOM ŠUMSKOM PODRUČJU2
Izvod: U cilju planiranja veličine uzorka istraživan je varijabilitet i preciznost
procjene taksacionih elemenata visokih sastojina bukve. Odabrane su dvije
sastojine grupimično raznodobne strukture, koje pripadaju planinskoj šumi
bukve (Fagetum moesiacae montanum). Sastojine su imale približno istu
površinu. U sistematskom uzorku primijenjene su probne površine oblika
kruga i veličine 500 m2. Ukupno je postavljeno 60 probnih površina, koliko
je iznosila i površina istraživanih sastojina zajedno. Utvrđeno je da varijacioni
koeficijent zapremine iznosi 39%, a dvostruka relativna greška procijenjene
zapremine u sastojini površine oko 30 ha, odnosno u uzorku sa 30 probnih
površina, ±14,2%. Postignuta preciznost procjene nije dovoljna za pouzdano
planiranje gazdovanja na nivou sastojine.
Ključne riječi: Sastojina bukve, inventura šuma, uzorak, varijabilitet,
preciznost
VARIABILITY AND PRECISION OF ASSESSMENT OF TAXATION

ELEMENTS IN HIGH BEECH STANDS IN JABLANIČKO FOREST
AREA
Abstract: TThe variability and precision of assessment of taxation elements

in high beech stands was researched in the aim of planning the sample size.
Two stands of group selection all-age structure were selected, which belong
to the forest of montane beech (Fagetum moesiacae montanum). The stands
1
Институт за шумарство, Београд, Република Србија
2
Istraživanje su fi nansirali Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije i JP „Srbijašume“ u
okviru projekta TR-6804A: Metod procene kvaliteta i sortimentne strukture visokih sastojina bukve u Srbiji.
49
Miloš Koprivica
had approximately the same area. The systematic sample consisted of circular
sample plots sized 500 m2. Altogether 60 sample plots were established, which
was equal to the total area of the study stands. The coefficient of variation of
volume was 39% and the double relative error of estimated volume in the stand
area of about 3o ha, i.e. in the sample of 30 sample plots, was ±14.2%. The
attained precision of assessment is not sufficient for the reliable management
planning at the stand level.
Key words: beech stand, forest inventory, sample, variability, precision
UVOD
Ovaj rad predstavlja nastavak započetog istraživanja varijabiliteta i preciznosti
procjene taksacionih elemenata visokih šuma bukve u Srbiji (Koprivica, M. 2006).
Poznavanje varijabiliteta najznačajnijih taksacionih elemenata sastojine (broja
stabala, temeljnice, zapremine i zapreminskog prirasta) je potrebno za planiranje
veličine uzorka u cilju postizanja tražene tačnosti njihove procjene, po hektaru i na
ukupnoj površini sastojine.
Pri inventuri šuma sastojina se (iz praktičnih razloga) definiše kao skup probnih
površina određenog oblika i veličine, odnosno kao skup utvrđenih veličina taksacionih
elemenata na tim probnim površinama. Oblik i veličina probne površine značajno
utiče na varijabilitet taksacionih elemenata, a njihov broj u uzorku i varijabilitet
na preciznost i tačnost procjene. Samo pri potpuno tačnim mjerenjima na probnim
površinama pojmovi preciznost i tačnost se mogu izjednačiti (Pranjić, A. 1987).
Preciznost je posljedica variranja jedinica u uzorku a tačnost pored toga sadrži i uticaj
grešaka mjerenja. Praktično, ovdje se radi o grešci uzorka (grešci reprezentativnosti)
i grešci izvan uzorka (tehničkoj grešci). Zbog toga, pri inventuri šuma posebno je
važno svesti greške mjerenja na što manju mjeru. To se može postići upotrebom
savremenih instrumenata, kontrolom mjernih instrumenata, stručnim i pažljivim
radom na terenu. Slab kvalitet prikupljenih informacija tokom mjerenja ne može
dati pouzdane rezultate inventure šuma, bez obzira na nivo i način dendrometrijske
i statističke obrade podataka.
ZADATAK I CILJ RADA

U ovom radu su postavljena dva zadatka istraživanja:
• utvrditi varijabilitet i preciznost procjene najznačajnijih taksacionih elemenata
istraživanih sastojina bukve, i
50
• planirati veličinu uzorka za inventuru sastojina u zavisnosti od utvrđenog

varijabiliteta i tražene preciznosti procjene taksacionih elemenata.
Rješenjem postavljenih zadataka definisan je i cilj istraživanja - stvaranje pouzdane
stručne osnove za inventuru visokih sastojina bukve u Jablaničkom šumskom
području.
OBJEKAT I METOD RADA

U Jablaničkom šumskom području, koje se nalazi u južnom dijelu Srbije, za
istraživanje su odabrane dvije visoke raznodobne sastojine bukve – ukupne površine
oko 60 hektara. U gazdinskoj jedinici „Kačer-Zeleničje“ odabrana je sastojina 31a,
a u gazdinskoj jedinici „Kukavica I“ sastojina 46a. Osnovne karakteristike ovih
sastojina su:
Sastojina 31a ima površinu 32,44 ha, a nalazi se na nadmorskoj visini 870–1030 m, sa
nagibom terena 15–40 stepeni. Preovlađujuće ekspozicije terena su sjeverozapadna i
zapadna. Geološku podlogu čini gnajs u raspadanju, a tip zemljišta je distrično smeđe,
dubine 40–80 cm. Sastojina pripada planinskoj šumi bukve (Fagetum moesiacae
montanum). Po uzgojnom i strukturnom obliku ovo je visoka grupimično raznodobna
sastojina bukve. Bonitet staništa je II, sklop 0,69, udio bukve u zapremini sastojine
99,7%, srednji prečnik sastojine po temeljnici 30,2 cm, a srednja visina sastojine po
Loraju 23,7 m.
Sastojina 46a ima površinu 28,33 ha, a nalazi se na nadmorskoj visini 780–1020 m, sa
nagibom terena 15–40 stepeni. Preovlađujuće ekspozicije terena su sjeverozapadna i
sjeverna. Geološku podlogu čini gnajs, a tip zemljišta je humusno silikatno eutrično,
dubine 40–80 cm. I ova sastojina pripada planinskoj šumi bukve, a po uzgojnom i
strukturnom obliku je takođe visoka grupimično raznodobna sastojina bukve. Bonitet
staništa je II/III, sklop 0,87, udio bukve u zapremini sastojine 99,4%, srednji prečnik
sastojine po temeljnici 31,5 cm, a srednja visina sastojine po Loraju 24,0 m.
Metod prikupljanja i obrade podataka je opisan detaljno u radu Koprivica, M. et
al. (2005). Radi lakšeg razumijevanja dobijenih rezultata i izvedenih zaključaka u
radu navodimo samo osnovne karakteristike primijenjenog metoda. Za utvrđivanje
veličine i strukture taksacionih elemenata sastojina primijenjen je djelimični premjer
(metod uzorka). Korišćene su jednostavne probne površine oblika kruga i veličine
500 m2, koje su u sastojini raspoređene u kvadratnom rasporedu na rastojanju 100
m. Intenzitet izbora, odnosno procenat probnih površina, iznosio je 5% od površine
sastojine. Zavisno od površine sastojine veličina uzorka je iznosila 32 i 28 probnih
površina. Za određivanje boniteta staništa posebno je za svaku probnu površinu
51
Miloš Koprivica
primijenjen standardni bonitetni snop za bukvu u Srbiji (Mirković, D., 1959. prema
Nikolić, S., Banković, S., 1992).
Mjerenja na probnim površinama su obavljena savremenim instrumentima sa
velikom pažnjom i tačnošću, a osnovna obrada prikupljenih podataka izvršena je na
način opisan u radu Koprivica, M., Matović, B (2005).
Na dobijene podatke o veličini taksacionih elemenata po probnim površinama
(prevedeno na hektar) primijenjene su statističke metode: deskriptivna statistika i
statistika jednostavnog slučajnog uzorka.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Dobijeni rezultati istraživanja su prikazani tabelarno. Analizirani su sljedeći
taksacioni elementi: srednji prečnik, srednja visina, tarifni niz, broj stabala,
temeljnica, zapremina i zapreminski prirast sastojine po hektaru. Za uzorke probnih
površina date su sljedeće statističke veličine: broj elemenata uzorka (n), aritmetička
sredina ( X ), minimalna (Xmin) i maksimalna (Xmax) veličina, standardna devijacija
(S), koeficijent varijacije (CV%), relativna standardna greška (m%), koeficijent
asimetrije (α3) i koeficijent zaobljenosti (α4).
Radi bolje preglednosti rezultati istraživanja su dati prvo odvojeno za svaku sastojinu,
a zatim i zajedno. Tako su i analizirani.
Visoka sastojina bukve 31a

Pokazatelji veličine, varijabiliteta i preciznosti procjene taksacionih elemenata ove
sastojine dati su u tabeli 1.
Tabela 1: Sastojina 31a - statistika za uzorak probnih površina
Table 1: Stand 31a - statistics for the sample of sample plots
Taksacioni.
n X Xmin Xmax S CV% m% α3 α4
element
Srednji prečnik 32 32,5 17,5 53,6 9,71 29,89 5,28 0,375 2,30
Srednja visina 32 23,9 11,7 36,7 6,00 25,06 4,43 0,019 2,41
Tarifni niz 32 3,16 1,0 8,0 1,48 47,00 8,31 1,106 5,65
Broj stabala 32 301,2 60,0 1200,0 261,56 86,82 15,35 2,091 7,48
Temeljnica 32 21,55 9,00 36,68 7,91 36,70 6,49 0,449 2,30
Zapremina 32 290,89 109,29 511,27 104,40 35,91 6,35 0,457 3,17
Zapreminski
32 6,34 2,54 12,16 2,34 36,94 6,52 0,672 3,26
prirast
52
U tabeli 1 se vidi da najmanje variraju srednja visina (CV = 25%) i srednji prečnik
stabala po probnim površinama (CV = 30%). Tarifni niz ima veliki varijabilitet (CV
= 47%), što upućuje na zaključak o heterogenosti staništa. Od glavnih taksacionih
elemenata sastojine izuzetno visok varijabilitet ima broj stabala (CV = 87%), dok je
varijabilitet temeljnice i zapreminskog prirasta skoro isti (CV = 37%). Varijacioni
koeficijent zapremine je 36%.
Dvostruka relativna greška (P=95%) procijenjene prosječne zapremine po hektaru
pomoću uzorka iznosi ±12,70%. Isto toliko iznosi i greška procjene ukupne
zapremine sastojine, jer je površina sastojine utvrđena tačno. Interval pouzdanosti
procjene prosječne zapremine sastojine je 253,95–327,83 m3/ha. Utvrđena preciznost
procjene zapremine nije dovoljna za sigurnije planiranje gazdovanja sastojinom.
Naime, ako pretpostavimo da je intenzitet planirane sječe za deset godina u sastojini
15%, odnosno 43,63 m3/ha i ako je stvarna (tačna) prosječna zapremina sastojine
po hektaru blizu donje granice intervala pouzdanosti procjene, jasno je da možemo
donijeti pogrešnu odluku o veličini etata, koja bi poslije realizacije prosječnu
zapreminu sastojine svela na oko 210 m3/ha. Prema tome, nije pouzdano planirati
obim sječa za sastojinu jer dobijeni podaci pomoću uzorka nemaju potrebnu tačnost.
Problem je utoliko veći što se uz ekonomski opravdanu veličinu uzorka ne može
postići potrebna tačnost procijenjene zapremine u sastojini, pogotovo ako sastojina
ima malu površinu. Na primjer, u ovoj sastojini da bi se postigla tačnost procjene
zapremine od ±10,0% uzorak probnih površina treba da ima 52, a za tačnost procjene
od ±8,0% čak 80 probnih površina. U ovom slučaju intenziteti izbora bi iznosio
8,12% i 12,5%.
Visoka sastojina bukve 46a

Pokazatelji veličine, varijabiliteta i preciznosti procjene taksacionih elemenata ove
sastojine dati su u tabeli 2.
53
Miloš Koprivica
Tabela 2: Sastojina 46a - statistika za uzorak probnih površina

Table 2: Stand 46a - statistics for the sample of sample plots
Taksacioni.
n X Xmin Xmax S CV% m% α3 α4
element
Srednji prečnik 28 28,9 18,4 44,5 6,19 21,43 4,05 0.414 2,95
Srednja visina 28 21,3 14,3 29,8 3,92 18,38 3,47 0,168 2,62
Tarifni niz 28 3,68 1,0 6,0 1,36 37,03 7,00 0,161 2,20
Broj stabala 28 299,3 120,0 560,0 123,95 41,41 7,82 0,476 2,14
Temeljnica 28 23,21 7,23 42,13 7,42 31,99 6,04 0,300 3,76
Zapremina 28 316,04 68,21 612,28 132,51 41,92 7,92 0,613 3,17

Zapreminski
28 10,06 2,59 17,99 3,627 36,05 6,81 0,044 3,10
prirast
U tabeli 2 se vidi da i u ovoj sastojini najmanje variraju srednja visina i srednji

prečnik stabala po probnim površinama, a zatim tarifni niz. Od glavnih taksacionih
elemenata najviše variraju broj stabala i zapremina (CV = 42%), a znatno manje
zapreminski prirast (CV = 36%) i temeljnica (CV = 32%). Interesantno je zapaziti da
skoro isti varijabilitet imaju tarifni niz i zapreminski prirast, što upućuje na zaključak
o postojanju jake korelacije između njih.
Dvostruka relativna greška (P = 95%) procijenjene prosječne zapremine po hektaru u
sastojini je ±15,84%, a interval pouzdanosti procjene zapremine 265,98–366,20 m3/
ha. O pouzdanosti utvrđenih podataka za planiranje gazdovanja na nivou sastojine
i ovdje se još sigurnije može zaključiti isto što je zaključeno i za sastojinu 31a.
Za lakše zaključivanje može se pretpostaviti da planirani intenzitet sječe iznosi
koliko i dvostruka relativna greška procijenjene zapremine (15,84%). Da bi povećali
preciznost procjene na ±10,0%, odnosno ±8,0% bilo bi potrebno povećati veličinu
uzorka za 2,5, odnosno 3,9 puta (70 i 109 probnih površina). Intenzitet izbora bi
tada iznosio 12,5%, odnosno 19,6%. Da se radi o sastojini manje površine sa istim
varijabilitetom zapremine intenzitet izbora bi bio mnogo veći.
Testiranje razlike srednjih veličina i varijabiliteta taksacionih elemenata

Na osnovu stanišnih i sastojinskih karakteristika sastojine 31a i 46a pripadaju istoj
gazdinskoj klasi, pa je opravdano analizirati varijabilitet i preciznost procjene njihovih
taksacionih elemenata zajedno, tj. u uzorku od 60 probnih površina. Međutim, ovo je
potrebno provjeriti i statistički. U tu svrhu primijenjen je t-test razlike sredina i F-test
razlike varijansi dva mala uzorka (Hadživuković, S. 1991).
54
Za taksacione elemente sastojina dobijene su sljedeće vrijednosti t-testa: srednji

prečnik 1,73, srednja visina 2,00, tarifni niz 1,42, broj stabala 0,04, temeljnica 0,84,
zapremina 1,35 i zapreminski prirast 4,65. Upoređenjem dobijenih vrijednosti t-testa
sa njegovim kritičnim vrijednostima iz tablica t-distribucije (t0,05 = 1,90 i t0,01 = 2,48)
može se zaključiti da su sve razlike statistički slučajne, osim razlike u zapreminskom
prirastu koja je značajna na nivou rizika 1%. Dobijene vrijednosti F-testa, istim
redom kao i kod t-testa, su sljedeće: 2,46, 2,34, 1,18, 4,45, 1,14, 1,61 i 2,41. Kritične
vrijednosti F-testa iz tablica F-distribucije su: F0,05 = 1,90 i F0,01 = 2,40. Upoređenjem
dobijenih i tabličnih vrijednosti F-testa može se zaključiti da je razlika u varijabilitetu
tarifnog niza, temeljnice i zapremine sastojina statistički slučajna, a srednje visine
značajna na nivou rizika 5%. Razlika u varijabilitetu prečnika, zapreminskog
prirasta i broja stabala je značajna na nivou rizika 1%. Svakako, najveća je razlika u
varijabilitetu broja stabala.
Rezultati provedenog testiranja srednjih veličina i varijansi taksacionih elemenata
potvrđuju da se sastojine mogu posmatrati kao jedinstven skup iz koga je uzet uzorak
od 60 probnih površina, pogotovo ako se zaključivanje izvodi na bazi zapremine
sastojina kao najznačajnijeg taksacionog elementa.
Visoke sastojine bukve 31a i 46a zajedno

Pokazatelji veličine, varijabiliteta i preciznosti procjene taksacionih elemenata
sastojina kada se posmatraju zajedno su dati u tabeli 3.
Tabela 3: Zajedno sastojine 31a i 46a - statistika za uzorak probnih površina
Table 3: Together stands 31a and 46a - statistics for the sample of sample plots
Taksacioni.element n X Xmin Xmax S CV% m% α3 α4
Srednjiprečnik 60 30,8 17,5 53,6 8,39 27,23 3,51 0,627 3,01
Srednjavisina 60 22,7 11,7 36,7 5,26 23,15 2,99 0,330 2,78
Tarifniniz 60 3,40 1,00 8,00 1,44 42,36 5,47 0,629 3,70
Brojstabala 60 300,3 60,0 1200,0 207,31 69,03 8,91 2,194 9,47
Temeljnica 60 22,32 7,23 42,14 7,67 34,35 4,43 0,350 2,76
Zapremina 60 302,63 68,21 612,28 118,03 39,00 5,04 0,619 3,34
Zapreminskiprirast 60 8,08 2,54 17,99 3,52 43,60 5,63 0,592 2,98
55
Miloš Koprivica
U tabeli 3 se vidi da najmanje variraju srednja visina (CV= 23%) i srednji prečnik
(CV = 27%), a zatim slijede: temeljnica (CV = 35%), zapremina (CV = 39%), tarifni
niz (CV = 42%), zapreminski prirast (CV = 44%) i broj stabala sa izuzetno visokim
varijabilitetom (CV = 69%).
Dvostruka relativna greška (P = 95%) taksacionih elemenata u uzorku, istim redom,
je: ±5,98%, ±7,02%, ±8,86%, ±10,08%, ±10,94%, ±11,26% i ±17,82%. Naravno,
najveći značaj ima relativna greška procijenjene zapremine po hektaru i ukupno na
cijeloj površini sastojina. I ova greška prelazi granicu od ±10,0%. Interval pouzdanosti
procjene je 272,12–333,14 m3/ha, pa apsolutna greška zapremine iznosi 30,51m3/ha.
Ako se pretpostavi da intenzitet sječe za deset godina iznosi 15%, odnosno 45,39 m3/
ha opet se vidi da planiranje pri dobijenoj preciznosti (tačnosti) procjene još uvijek
nije pouzdano.
DISKUSIJA
Radi upoređenja i dalje analize varijabiliteta i preciznosti procjene najznačajnijih
taksacionih elemenata istraživanih sastojina u tabelama 4.1 i 4.2 dati su njihovi
varijacioni koeficijenti i dvostruke relativne greške3.
Tabela 4.1: Varijacioni koeficijenti glavnih taksacionih elemenata

Table 4.1: Variation coefficients of the main taxation elements
Broj probnih Varijacioni koeficijent (%)

Sastojina
površina (n) N G V Iv
31a 32 86,8 36,7 35,9 36,9
46A 28 41,4 32,0 41,9 36,1
Prosjek 30 64,2 34,3 39,0 36,4
Tabela 4.2: Dvostruke relativne greške glavnih taksacionih elemenata

Table 4.2: Double relative errors of the main taxation elements
Broj probnih Relativna greška uzorka (±%)

Sastojina
površina (n) N G V Iv
31a 32 30,70 12,98 12,70 13,04
46A 28 15,64 12,08 15,84 13,62
Prosjek 30 23,67 12,56 14,16 13,31
3
U tabelama 4.1 i 4.2 prosjeci su dobijeni kao ponderisane veličine. Za koeficijent varijacije kao
ponder uzeta je prosječna veličina taksacionih elemenata, a za grešku procjene broj probnih površina
postavljenih u sastojinama.
56
U tabeli 4.1 se vidi da sastojine imaju jako različit varijabilitet broja stabala. Izuzetno
visok varijabilitet broja stabala u sastojini 31a je posljedica zastupljenosti malog broja
probnih površina u uzorku sa ekstremno velikim brojem tankih stabala (ukupno 3). S
obzirom na temeljnicu, zapreminu i zapreminski prirast nema veće razlike u veličini
varijacionih koeficijenata. Ipak, najveći značaj za planiranje potrebne veličine uzorka
u inventuri šuma ima varijacioni koeficijent zapremine, koji u prosjeku iznosi 39%.
U ranijim istraživanjima za pet visokih sastojina bukve u istočnoj i zapadnoj Srbiji
prosječni varijacioni koeficijent zapremine je iznosio 35% (Koprivica, M. 2006).
Između utvrđenih relativnih grešaka (tabela 4.2) postoje isti odnosi kao i između
varijacionih koeficijenata, jer nije velika razlika u veličini poređenih uzoraka.
Svakako, najveća je dvostruka relativna greška broja stabala (m = ±23,7%). Za
sastojinu površine oko 30 ha, odnosno u uzorku 3o probnih površina, dvostruka
relativna greška zapremine iznosi ±14,2%. Zapreminski prirast i temeljnica sastojine
su utvrđeni sa većom, ali nedovoljnom, tačnošću (oko ±13,0%). Da bi se postigla
preciznost procjene zapremine od ±10,0%, odnosno ±8,0% trebalo bi povećati
veličinu uzoraka za 2,0, odnosno 3,3 puta.
Razmatrajući pitanje varijabiliteta i preciznosti procjene zapremine mješovite
preborne sastojine jele, bukve i smrče – površine oko 23 ha, u kojoj je postavljeno
25 probnih površina oblika kruga i veličine 900 m2, konstatovano je da varijacioni
koeficijent zapremine iznosi 28%, a dvostruka relativna greška zapremine ±10,8%
(Čavlović, J. et al., 2001). Autori rada posebno upozoravaju da treba voditi dosta
računa o utvrđenoj preciznosti procjene zapremine i zapreminskog prirasta preborne
sastojine prilikom uređivanja i planiranja gazdovanja.
S obzirom da je najlakše utvrditi varijacioni koeficijent temeljnice, pri utvrđivanju
odnosa u varijabilitetu taksacionih elemenata sastojine ovaj koeficijent treba uzeti
kao bazu indeksa. Prema tome, ako je indeks za temeljnicu 1,0 za zapreminski prirast
je 1,06, za zapreminu 1,14 i za broj stabala 1,87.
U tabeli 5 dati su rezultati planiranja elemenata jednostavnog sistematskog uzorka
za visoke sastojine bukve površine od 5 do 40 ha. Radi sigurnosti uzet je koeficijent
varijacije zapremine 40%, a tražena preciznost procjene ±10,0% ili ±8,0%.
57
Miloš Koprivica
Tabela 5: Potrebna veličina uzorka za procjenu zapremine sastojina bukve

Table 5: Necessary sample size for the assessment of beech stand volume
Elementi uzorka za postizanje tražene preciznosti procjene zapremine

Površina
sastojine Greška uzorka ±10,0% Greška uzorka ±8,0%
(ha)
n x (m) p (%) n x (m) p (%)
5 64 27,9 64,0 100 22,3 100,0
10 64 39,5 32,0 100 31,6 50,0
15 64 48,4 21,3 100 38,7 33,3
20 64 55,9 16,0 100 44,7 25,0
25 64 62,5 12,8 100 50,0 20,0
30 64 68,5 10,7 100 54,8 16,7
35 64 73,9 9,1 100 59,2 14,3
40 64 79,0 8,0 100 63,2 12,5
U tabeli 5 se vidi da je, uz pretpostavku istog varijabiliteta zapremine, u sastojinama

različite površine i tražene preciznosti procjene (iste veličine uzorka) intenzitet
izbora jako veliki za sastojine male površine. Ako se kao granica između potpunog
i djelimičnog premjera sastojina uzme intenzitet izbora 30% površine sastojine
kao ekonomski opravdan (Mirković, D., Banković, S. 1993), tada vidimo da bi za
postizanje tražene tačnosti procjene od ±10,0% sastojine sa površinom ispod 10 ha
trebalo potpuno premjeriti, odnosno za tačnost procjene ±8,0% sastojine ispod 15
ha. Praktično, to je teško izvodljivo i nema nikakvog ekonomskog opravdanja. Po
našem mišljenju, uzorak je uvijek ekonomski opravdan u odnosu na potpun premjer,
a u praksi se može tolerisati intenzitet izbora maksimalno 10–15% od površine
sastojine. Međutim, i od ovoga treba odustati i planirati veličinu uzorka samo za
veće uređajne i klasifikacione jedinice šuma (gazdinske klase, kategorije šuma,
gazdinske jedinice i šumskoprivredno područje). Takođe, treba koristiti jedinstvenu
mrežu probnih površina za sve sastojine, a ne različitu kao što je prikazano u tabeli
5, jer bi to stvorilo velike probleme prilikom realizacije uzorka na terenu..
6. ZAKLJUČAK
Provedeno istraživanje varijabiliteta i preciznosti (tačnosti) procjene taksacionih
elemenata visokih sastojina bukve u Jablaničkom šumskom području omogućava
izvođenje sljedećih zaključaka:
• Istraživane sastojine su slične po varijabilitetu većine taksacionih elemenata,
a naročito u pogledu tarifnog niza (boniteta staništa), temeljnice i zapremine.
58
Prosječne veličine varijacionog koeficijenta za taksacione elemente su sljedeće:

srednji prečnik 25,9%, srednja visina 22,0%, tarifni niz 41,6%, broj stabala
64,2%, temeljnica 34,3%, zapremina 39,0% i zapreminski prirast 36,4%.
• U zavisnosti od varijabiliteta taksacionih elemenata i primijenjene veličine
uzorka probnih površina ostvarena je određena preciznost procjene, izražena
dvostrukom relativnom greškom uzorka. Prosječna veličina dvostruke relativne
greške taksacionuih elemenata je sljedeća: srednji prečnik ±9,41%, srednja
visina ±7,96%, tarifni niz ±15,40%, broj stabala ±23,67%, temeljnica ±12,56%,
zapremina ±14,16% i zapreminski prirast ±13,31%.
• Postizanje najčešće tražene preciznosti procjene zapremine sastojine po hektaru
i na cijeloj površini od ±10,0% ili ±8,0% je povezano sa višestrukim povećanjem
primijenjene veličine uzorka, odnosno intenziteta izbora (5% inventarisane
površine) i nema ekonomsko opravdanje - naročito za sastojine male površine.
Zbog toga, prilikom inventure šuma u cilju izrade šumskoprivrednih osnova
veličinu uzorka ne treba planirati posebno za svaku sastojinu već jedinstveno
za veće uređajne i klasifikacione jedinice šuma. Tako se može postići potrebna
pouzdanost podataka za planiranje gazdovanja a inventura šuma učiniti
ekonomski opravdanom.
LITERATURA
Čavlović J., Božić M., Galić Ž. 2001: Varijabilnost i prostorna raspodjela elemenata
strukture i etata na razini sastojine pri gospodarenju prebornim šumama
uz pomoć GIS-a, Znanost o potrajnom gospodarenju hrvatskim šumama,
Znanstvena knjiga Šumarskog fakulteta, Šumarskog instituta i Hrvatskih
šuma, Zagreb, str. 413-422.
Hadživuković S. 1991: Statistički metodi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Koprivica M. 2006: Pouzdanost rezultata inventure visokih sastojina bukve pomoću
uzorka, Međunarodna naučna konferencija „Održivo gazdovanje šumskim
ekosistemima“, Donji Milanovac, 8–10 novembar 2006, Institut za šumarstvo,
Beograd, str. 23-35.
Koprivica M., Matović B. 2005: Regresione jednačine zapremine i zapreminskog
prirasta stabala bukve u visokim šumama na području Srbije, Zbornik radova,
tom 52-53, Institut za šumarstvo, Beograd, str. 5-17.
Koprivica M., Miletić Z., Tabaković-Tošić M. 2005: Metodika prikupljanja i obrade
terenskih podataka za proučavanje kvaliteta i sortimentne strukture visokih
sastojina bukve u Srbiji, Rukopis, Institut za šumarstvo, Beograd.
59
Miloš Koprivica
Mirković D., Banković S. 1993: Dendrometrija, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva Republike Srbije, Beograd.
Nikolić S., Banković S. 1992: Tablice i tehničke norme u šumarstvu, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva Republike Srbije, Beograd.
Pranjić A. 1987: Pouzdanost rezultata izmjere šuma, Glasnik za šumske pokuse, br.
11, Zagreb, str. 161-176.
Miloš Koprivica
VARIABILITY AND PRECISION OF ASSESSMENT OF TAXATION

ELEMENTS IN HIGH BEECH STANDS IN JABLANIČKO FOREST
AREA
Summary
The variability and precision of assessment of taxation elements was researched in
high all-aged beech stands. The analysis included: mean diameter, mean height,
tariff series (site class), number of trees, basal area, volume and volume increment.
The study area consists of two stands in the montane beech forest (Fagetum mesiacae
montanum). Stand area is 32.44 and 28.33 ha. The stand inventory was performed
on a simple systematic sample. Sample elements are circular sample plots sized 500
m2, which are distributed in the grid network, spacing100 m. Selection intensity
amounted to 5% of the stand area. Altogether 60 sample plots were established,
on which about 900 trees were measured. Data processing was based on the usual
methods of dendrometry and statistics.
It was concluded that the average values of variation coefficients were as follows:
mean diameter 25.9%, mean height 22.0%, tariff series 41.6%, number of trees
64.2%, basal area 34.3%, volume 39.0% and volume increment 36.4%. For the stand
area of about 30 ha, i.e. the sample of 30 sample plots, the double relative error of
assessment of taxation elements is: ±9.41%, ±7.96%, ±15.40%, ±23.67%, ±12.56%,
±14.16% and ±13.31%. It was concluded that, for the most frequently demanded
accuracy of stand volume assessment (±10.0% or ±8.0%), it is necessary to increase
the applied sample size by 2, i.e. 3 times, which cannot be economically justified. The
solution is the planning the sample sizes for larger management and classification
units of high beech forests.
60
Мирјана Шијачић-Николић, Јелена Миловановић, Радмила Кнежевић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 6, стр. 61- 71
Oригинални научни рад Достављено - Received: 13.02.2007.

UDK: 630*35 : 582.632.2 Рецензент -Reviewer: Dalibor Ballian
Мирјана Шијачић-Николић
Јелена Миловановић
Радмила Кнежевић
УТВРЂИВАЊЕ ФЕНОТИПСКЕ СТАБИЛНОСТИ

ЈЕДНОГОДИШЊИХ САДНИЦА РАЗЛИЧИТИХ
ПРОВЕНИЈЕНЦИЈА БУКВЕ
Извод: У циљу утврђивања фенотипске стабилности различитих
провенијенција букве у јувенилној етапи развића обављена је анализа
већег броја морфометријских својстава једногодишњих садница које су
се развијале у различитим еколошким и производним условима. Добијени
резултати представљају полазну основу за унапређење технологије
наменске расадничке производње шумских садница ове наше значајне
врсте дрвећа.
Кључне речи: буква, једногодишње саднице, еколошки услови,
производни услови, фенотипска стабилност
IDENTIFICATION OF ONE-YEAR-OLD SEEDLINGS DIFFERENT

BEECH PROVENANCES PHENOTYPIC STABILITY
Abstract: Analysis of one-year-old seedlings morph-metrical traits in different

ecological and production conditions have been conducted with the aim of
different beech provenances phenotypic stability defining during juvenile
development phase. Results of this research are basic point for this important
tree species nursery production technology improvement
Key words: beech, one-year-old seedlings, ecological conditions, production
conditions, phenotypic stability
61
Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović, Radmila Knežević
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006 No 6, page 61- 71
УВОД
Савремена расaдничка производња базира на наменском садном материјалу код
кога је утврђивање тачног доприноса наслеђа и средине развоју најзначајнијих
својстава од великог значаја. Ово се може постићи експерименталним методама,
помоћу којих је могуће јасно сагледати фенотипску стабилност одређених
генотипова, популација или провенијенција. Природна стратегија фенотипске
стабилности представља суптилан баланс многих генетичко-физиолошких
механизама. Појављује се као облик континуитета трајања својстава односно
њихове стабилности и савремености која у простору надилази време (Кнежевић,
Р. 2005).
За успех стабилизације својстaва од пресудног је значаја избор полазног
материјала који треба да поседује што већу генетичку варијабилност, нарочито
економски важних својстава. Постојеће разлике у стабилности фенотипских
особина, њихова прецизнија квантификација и утврђивање прагова толеранције
одређених генотипова, популација или провенијенција, обезбеђују полазну
основу за изградњу стратегије за масовну производњу наменских садница.
ОБЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА И МЕТОД РАДА

За објекат истраживања одабрана је буква, чије шуме у Србији покривају
велике површине и показују знатно просторно и еколошко рашчлањење
(Туцовић и Јовановић, 1965). Утврђене таксономске категорије, разликују се
по морфолошким и еколошким карактеристикама, које су углавном проучаване
у каснијим фазама развоја (Јовановић, 1950, 2000, Мишић, 1955, 1956, 1957,
Туцовић и Јовановић, 1965, Јовановић, 1971, Глишић,1973 и др.), док се само
мали број радова бави проучавањем морфолошких, анатомских и развојних
карактеристика клијаваца и биљака у јувенилној етапи развића (Поповић,
1953, Стилиновић, 1985, Бобинац, 1998, 2002, Бобинац и Вилотић, 1995, 1996,
Оцокољић и Анастасијевић, 2004, Шијачић-Николић М. et al 2006).
Имајући у виду значај информација прикупљених у најранијим етапама
развића, у раду је обављена анализа морфометријских својстaва једногодишњих
садница букве, у различитим еколошким и производним условима, као основа
за идентификовање фенотипске стабилности анализираних провенијенција.
Упоредном анализом обухваћено је четири провенијенције брдске букве:
Авала (1), Фрушка Гора (2), Цер (3) и Борања (4) чији је развој праћен у
различитим еколошким и производним условима - оглед А, Б, Ц и Д, слика
1. Све провенијенције припадају брдској шуми букве (Fagenion moeisiacae
submontanum), осим провенијенције Фрушка Гора која припада шуми букве и
62
китњака (Querceto-fagetyum typicum). Распростиру се на надморским висинама

од 300 до 820 м.
Оглед А је основан у јесен 2004. године на окућници Шумарског факултета
у Београду, у условима полусенке који имитирају природне услове. Сетва
семена је обављена у контејнере типа «Гочко», димензија ћелија 5 x 5 x 15 cm,
у супстрату који представља мешавину тресета, песка и црнице (2:2:1).
Оглед Б је постављен на идентичан начин као и оглед А, само што је приликом
припреме супстрата, додато контролисано разлагајуће ђубриво Osmocote
Extract®, чије грануле садрже неопходне макро (N : P2O2 : K2O = 15 : 9 : 9) и
микро елементе (MgO, B, Cu, Fe, Mn, Mo, Zn). Ђубриво делује тако што после
примене, влага продире кроз опну гранула сачињених од биљних смола и
раствара хранљиве материје које у зависности од температуре земљишта
прелазе у земљишни раствор. Дужина деловања је 5 до 6 месеци, а препоручена
доза 3 до 4 kg/m3.
Оглед Ц је основан у пролеће 2005. године на окућници Шумарског факултета
у Београду, сетвом семена у Дунеманове леје у класичан супстрат. Биљке су се
развијале у условима пуне светлости, без постављања вештачке засене.
Оглед Д је основан у пролеће 2005. године у расаднику у Пожеги.
Стратификовано семе је посејано у Дунеманове леје у супстрат који представља
мешавину тресета, песка и црнице. У летњим месецима биљке су се развијале
под вештачком засеном.
Анализа морфометријских својстава обављена је у јесен 2005. године у старости
садница од једне године. Анализирани су следећи морфометријски параметри:
висина садница, пречник садница, маса надземног и подземног дела у свежем
стању и просечна површина листова, која је израчуната као просек површина
свих листова са једне индивидуе по методу лисних параметара. За сваки од
мерених карактера израчунати су средња вредност, стандардна девијација и
статистичка оправданост разлика између средњих вредности анализираних
својстава, у оквиру сваког огледа, применом Студентовог t-показатеља са
нивоом оправданости разлика од V1=0,95.
63
Оглед А Оглед Б
Оглед Ц Оглед Д
Слика 1: Једногодишње саднице букве у постављеним огледима
РЕЗУЛТАТИ РАДА СА ДИСКУСИЈОМ

Резултати морфометријске анализе једно-
годишњих садница различитих провенијенција
букве у огледима А, Б, Ц и Д приказани
су у таблици 1. Изглед и варијабилност
једногодишњих садница у постављеним
огледима приказана је на слици 2.
Анализом добијених података може се
констатовати да највеће средње вредности
анализираних морфометријских својстава,
у огледу А, показују провенијенције Цер (за
масу надземног и подземног дела садница),
Борања (за пречник садница и просечну
површину листова) и Авала (за висину садница).
Најмање средње вредности констатоване су
код провенијенција Авала (за четири својства)
Распоред провенијенција
64
и Фрушка Гора (за висину садница). На основу вредности t-теста може се

констатовати да су разлике између средњих вредности анализираних особина
статистички значајне између провенијенције Авала и осталих провенијенција, за
већину својстава осим за просечну површину листова код које није евидентирана
статистички значајна разлика између средњих вредности анализираних
провенијенција. Највећу унутарпровенијеничну варијабилност анализираних
квантитативних карактера показује провенијенција Борања.
Таблица 1: Варијабилност морфометријских својстава једногодишњих садница различитих провенијенција
букве у постављеним огледима
ɉɪɨɜɟɧɢʁɟ- ɋɪɟɞʃɚ ɋɬɚɧɞɚɪɞɧɚ t - ɜɪɟɞɧɨɫɬ
ɧɰɢʁɚ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɞɟɜɢʁɚɰɢʁɚ ɩɪɨɜɟɧɢʁɟɧɰɢʁɚ
1 2 3 4
ɈȽɅȿȾ Ⱥ
ȼ ɢ ɫ ɢ ɧ ɚ ɫ ɚ ɞ ɧ ɢ ɰ ɚ (mm)
1 134.40 11.10 -
2 120.00 12.07 -4.37* -
3 129.50 12.99 -1.00 2.17 -
4 125.10 20.69 -1.41 0.74 -0.64 -
ɉ ɪ ɟ ɱ ɧ ɢ ɤ ɫ ɚ ɞ ɧ ɢ ɰ ɚ (mm)
1 1.98 0.16 -
2 2.29 0.25 5.29* -
3 2.22 0.33 1.77 -0.47 -
4 2.62 0.45 3.85* 2.05 2.21 -
Ɇ ɚ ɫ ɚ ɧ ɚ ɞ ɡ ɟ ɦ ɧ ɨ ɝ ɞ ɟ ɥ ɚ (g)
1 0.58 0.13 -
2 0.68 0.12 1.48 -
3 0.77 0.22 2.70* 1.77 -
4 0.75 0.27 1.62 1.26 -0.24 -
Ɇ ɚ ɫ ɚ ɩ ɨ ɞ ɡ ɟ ɦ ɧ ɨ ɝ ɞ ɟ ɥ ɚ (g)
1 0.38 0.14 -
2 0.54 0.17 2.10 -
3 0.73 0.21 4.44* 2.27* -
4 0.70 0.29 2.80* 1.56 -0.33 -
ɉɪɨɫɟɱɧɚ ɩ ɨ ɜ ɪ ɲ ɢ ɧ ɚ ɥ ɢ ɫ ɬ ɨ ɜ ɚ (cm3)
1 15.53 3.36 -
2 16.86 4.34 1.05 -
3 17.77 5.52 1.05 0.45 -
4 18.25 6.57 1.20 0.56 0.26 -

1 2 3 4
ɈȽɅȿȾ Ȼ
1 120.50 19.29 -
2 96.90 14.71 -3.10* -
3 107.90 21.70 -1.61 1.17 -
4 135.00 16.37 1.91 5.56* 3.76* -
1 2.70 0.33 -
2 2.52 1.18 -1.52 -
3 3.87 0.35 6.56* 14.83* -
4 3.17 0.31 4.92* 4.81* -4.25* -
1 0.78 0.22 -
2 0.72 0.13 -0.61 -
3 0.90 0.10 1.75 3.03* -
4 0.87 0.14 1.33 2.90* -0.60 -
1 0.50 0.18 -
2 0.56 0.12 0.77 -
3 0.75 0.10 4.15* 3.45* -
4 0.72 0.10 4.03* 3.36* -0.65 -
ɉ ɪ ɨ ɫ ɟ ɱ ɧ ɚ ɩ ɨ ɜ ɪ ɲ ɢ ɧ ɚ ɥ ɢ ɫ ɬ ɨ ɜ ɚ (cm3)
1 12.29 2.66 -
2 10.06 3.21 -1.70 -
3 13.58 3.46 0.99 3.40* -
4 11.59 3.32 -0.41 0.87 -1.15 -
65

1 2 3 4
ɈȽɅȿȾ ɐ
1 136.40 20.01 -
2 133.00 38.08 -0.28 -
3 113.70 21.77 -2.74* -1.39 -
4 108.50 14.11 -3.48* -2.16 -0.66 -
1 2.86 0.43 -
2 3.37 0.80 1.71 -
3 2.72 0.46 -0.62 -2.61* -
4 2.45 0.38 -2.30* -2.97* -1.70 -
1 1.01 0.46 -
2 0.98 0.37 -0.16 -
3 0.63 0.26 -2.62* -4.24* -
4 0.51 0.16 -3.74* -3.89* -1.80 -
1 1.40 0.42 -
2 0.92 0.42 -2.52* -
3 0.95 0.43 -2.27* 0.24 -
4 0.86 0.40 -2.76* -0.31 -0.54 -
ɉɪɨɫɟɱɧɚ ɩ ɨ ɜ ɪ ɲ ɢ ɧ ɚ ɥ ɢ ɫ ɬ ɨ ɜ ɚ (cm3)
1 4.00 1.60 -
2 2.97 0.10 -1.67 -
3 4.02 1.42 0.03 2.41* -
4 3.04 0.67 -1.79 0.18 -2.27* -
ɉɪɨɜɟɧɢʁɟɧɰɢʁɚ ɋɪɟɞʃɚ ɋɬɚɧɞɚɪɞɧɚ t - ɜɪɟɞɧɨɫɬ

ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɞɟɜɢʁɚɰɢʁɚ ɩɪɨɜɟɧɢʁɟɧɰɢʁɚ
1 2 3 4
ɈȽɅȿȾ Ⱦ
1 172.10 41.87 -
2 165.10 61.79 -0.29 -
3 182.40 52.93 0.68 0.57 -
4 187.50 46.20 0.72 1.18 0.23 -
1 4.15 0.89 -
2 4.25 0.63 0.53 -
3 4.04 0.58 -0.33 -0.71 -
4 4.71 1.13 1.29 1.21 1.41 -
Ɇ ɚ ɫ ɚ ɧ ɚ ɞ ɡ ɟɦ ɧ ɨ ɝ ɞ ɟ ɥ ɚ (g)
1 2.25 1.06 -
2 2.21 0.94 -1.11 -
3 3.02 1.12 1.31 1.48 -
4 3.55 1.93 1.81 2.57* 0.67 -
Ɇ ɚ ɫ ɟ ɩ ɨ ɞ ɡ ɟ ɦ ɧ ɨ ɝ ɞ ɟ ɥ ɚ (g)
1 4.05 1.81 -
2 3.91 1.66 -0.23 -
3 5.28 1.54 1.32 1.43 -
4 3.83 1.60 -0.24 -0.10 -1.98 -
ɉɪɨɫɟɱɧɚ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ɥ ɢ ɫ ɬ ɨ ɜ ɚ (cm3)
1 9.93 3.49 -
2 10.78 3.70 0.52 -
3 10.85 2.63 0.64 0.04 -
4 9.84 2.49 -0.06 -0.84 -1.06 -
У огледу Б највеће средње вредности анализираних особина једногодишњих

садница бележе провенијенције Цер (за четири својства) и Борања (за висину
садница). Најмање средње вредности евидентиране су код провенијенција
Фрушка Гора (за четири својства) и Авала (за масу надземног дела). Пречник и
маса подземног дела садница су својства код којих је евидентирана статистички
значајна разлика између средњих вредности следећих провенијенција:
66
Авала и Цер, Авала и Борања, Фрушка Гора и Цер односно Фрушка Гора и
Борања. Највећа унутарпровенијенична варијабилност анализираних особина
констатована је код провенијенција Цер и Авала.
На основу резултата морфометријске анализе једногодишњих садница
различитих провенијенција букве, у огледу Ц, може се констатовати да највеће
средње вредности анализираних особина показују провенијенције Авала (за
три својства), Фрушка Гора (за пречник садница) и Цер (за просечну површину
листова). Најмање средње вредности констатоване су код провенијенција Борања
(за четири својства) и Фрушка Гора (за просечну површину листова). Разлике
између средњих вредности статистички су значајне између: провенијенције
Авала и Цер односно Борања за висину садница; провенијенције Фрушка Гора
и Цер односно Борања за пречник садница; провенијенције Авала и осталих
провенијенција за масу подземног дела садница и између провенијенција Авала
тј. Фрушка Гора и Цер односно Борања за масу надземног дела садница. Разлике
између средњих вредности анализираних провенијенција нису статистички
значајне једино за израчунате просечне површине листова.
Резултати обављених анализа показују, да у огледу Д, највеће средње вредности
анализираних квантитативних карактеристика једногодишњих садница
показују провенијенције Борања (за три својства) и Цер (за два својства).
Најмање средње вредности показује провенијенција Фрушка Гора (за два
својства), Борања (за два својста) и Цер (за пречник садница). Статистички
значајне разлике између средњих вредности констатоване су једино за масу
надземног дела, између провенијенција Фрушка Гора и Борања. Највећа
унутарпровенијенична варијабилност анализираних карактера једногодишњих
садница букве констатована је код провенијенција Фрушка Гора и Борања.
67
Оглед А Оглед Б
Оглед Ц Оглед Д
Слика 2: Изглед и варијабилност једногодишњих садница букве у огледима А, Б, Ц и Д..
ЗАКЉУЧАК
Анализирани параметри представљају квантитативне особине за које је типична
континуирана или полигенетска варијабилност која се објашњава истовременом
и мање-више хармоничном сегрегацијом већег броја гена. На основу резултата
спроведених истраживања може се констатовати да провенијенција Цер показује
максималне средње вредности за већину анализираних својстава у различитим
еколошким и производним условима (огледи А, Б, Ц и Д). Ово говори о високом
степену фенотипске стабилности ове провенијенције која је највероватније
последица њене генетичке конституције. Остале провенијенције показују
различите вредности анализираних својстава у зависности од огледа у коме су
анализиране, те се не може говорити о њиховој фенотипској стабилности на
овом нивоу истраживања.
Статистички значајне разлике између средњих вредности већине својстава
у оквиру истог огледа указују на генетичку специфичност анализираних
провенијенција. Најчешће су констатоване за пречник садница, масу подземног
68
и надземног дела садница, те се може говорити о високом степену генетичке

контроле фенотипске експресије ових својстава. Једино својство чије средње
вредности, код различитих провенијенција, не показују статистички значајне
разлике у анализираним огледима је просечна површина листова, те се може
сматрати да оно највише зависи од услова средине у којима су се биљке
развијале.
Изложени резултати указују да је стабилност фенотипских особина садница
сложено својство и да захтева мултидисциплинарна истраживања у свим
етапама развића. За стабилизацију фенотипских особина шумских садница
нема универзалне технологије, већ се иста утврђује за сваки врсту према
њеним особинама и параметрима окружења. Уочене разлике у стабилности
фенотипских особина анализираних провенијенција представљају полазну
основу за унапређење технологије наменске расадничке производње шумских
садница ове наше значајне врсте дрвећа.
Бобинац М. (1998): Прилог познавању екологије и развоја поника и
подмладка букве (Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeezott.), Екологија 33
(Supplementum), Београд (109-116)
Бобинац М. (2002): Особине онтогенезе садница букве у састојинским условима
у првом вегетационом периоду, Гласник Шумарског факултета, Београд,
бр. 86 (81-91)
Бобинац М.; Вилотић Д. (1995): Contribution to the study of beech (Fagus
moesiaca /Domin, Maly/ Czeezott.) seedlings in multiphase growing from
the aspects of morphological-anatomical analysis, Јубилејна международна
конференција 70 години Лесотехническо образование в Булгариа,
Јубилејна научна серија, Том 1, Софија (492-499)
Бобинац М.; Вилотић Д. (1996): Contribution to the study of morphological-
anatomical characteristics of beech (Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeezott.)
seedlings, Земљиште и биљка, Vol. 45, No 1, Београд (57-65)
Глишић M. (1973): Прилог познавању варијабилитета балканске букве (Fagus
moesiaca /Domin, Maly/ Czeezott.) – варијабилитет букве са назубљеним
ободом листова, Зборник радова Института за шумарство и дрвну
индустрију, Београд, бр. 12 (5-25)
Јовановић Б. (1950): О неким морфолошким и биолошким особинама наше
букве, Зборник радова Института за екологију и биогеографију, САНУ,
1, Београд (67-73)
69
Јовановић М. (1971): Оплемењивање букве (Fagus moesiaca /Domin, Maly/

Czeezott.) у Србији, докторска дисертација у рукопису, Шумарски
факултет Универзитета у Београду, Београд
Јовановић Б. (2000): Дендрологија, Универзитетска штампа, Београд (202-
213)
Kнежевић Р. (2005): Утврђивање механизма фенотипске стабилности наменских
садница шумског дрвећа, Шумарски факултет Универзитета у Београду,
Београд, Магистарски рад (1-100)
Мишић В. (1955): Анцестралне појаве на листовима балканске букве (Fagus
moesiaca Czeezott.) у Југославији, Архив биолошких наука 1-2, Београд
(115-120)
Мишић В. (1956): Индивидуални полиморфизам листа балканске букве у
оквиру једног стабла, Зборник радова Института за биогеографију 6,
САНУ, Београд (1-25)
Мишић В. (1957): Варијабилност и екологија букве у Југославији, посебно
издање, књ.1, Биолошки институт НР Србије, Београд (1-181)
Оцокољић М.; Анастасијевић Н. (2004): Варијабилност својстава half-sib
потомства као основа за оплемењивање мезијске букве (Fagus moesiaca
/Domin, Maly/ Czeezott.), Гласник Шумарског факултета, Београд, бр. 90
(129-140)
Поповић М. (1953): Семене године букве (Fagus moesiaca /Domin, Maly/
Czeezott.) на Острозубу, Зборник радова Института за екологију и
биогеографију 29(3), САНУ, Београд (1-10)
Стилиновић С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња,
Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд (1-399)
Туцовић А.; Јовановић Б. (1965): Прилог проучавању варијабилитета букве у
Србији, Зборник радова Института за шумарство и дрвну индустрију,
Београд, бр. 5 (115-122)
Шијачић-Николић, М.; Миловановић Ј.; Иветић В.; Кнежевић Р.; (2006):
Компаративна анализа развоја различитих провенијенција брдске букве
у јувенилној етапи развића, III Симпозијум Секције за оплемењивање
организама Друштва генетичара Србије, Златибор 16 до 20. мај, Књига
абстракта (110)
70
Mirjana Šijačić-Nikolić
Jelena Milovanović
Radmila Knežević
IDENTIFICATION OF ONE-YEAR-OLD SEEDLINGS

DIFFERENTBEECH PROVENANCES PHENOTYPIC STABILITY
Summary
Identification of inheritance and environmental influence level on important seedling
traits development is very important for modern nursery production. Phenotypic
stability, as a shape of traits continuity, can be identified only by applying experimental
methods. Morph-metrical analyze of four beech provenances one-year-old seedlings
traits in different ecological and production conditions has been a basic point for
important seedling traits phenotypic stability identification. The Cer provenance
is characterized with high level of phenotypic stability in different ecological and
production conditions, but for others provenances phenotypic stability cannot be
recognized on this level of researches. According to these conclusions it can be told
that phenotypic stability is very complex trait which must be explained by applying
multidisciplinary researches including all levels of plant development. Defined
differences between four provenances one-year-old seedlings phenotypic stability
are basic point for this important tree species nursery production technology
improvement.
71
Немања Тодоровић
Стручни рад Достављено - Received: 15.11.2006.

Professional paper Прихваћено - Accepted: 19.11.2006.
UDK: 630*84 Рецензент -Reviewer: Драган Нонић
Немања Тодоровић1
ИНТЕРНА КОНТРОЛА У ШУМАРСТВУ

Извод: Од низа дефиниција интерне контроле, сматра се да је
најпотпунија дефиниција, која је утврђена у најауторитативнијој студији
на ту тему, дефиниција коју је дао Кoмитет спонзорских организација
Тредвеј комисије (Committe of Sponsoring Organisations of the Treadway
Commission - COSO):
• Интерна контрола је процес, установљен и спровођен од стране
управног одбора, предузећа, управе и другог особља, а циљ му је да
обезбиједи разумно увјерење везано за постизање циљева у следећим
областима: ефикасност и успјешност пословања, поузданост
финансијског извјештавања, сагласност са постојећим законима
и прописима и заштита имовине од неовлашћеног присвајања,
коришћења или отуђења.2
Критичан дио за успјех интерног контролног процеса је следећих пет
компоненти: контролно окружење, процјена ризика, контролни поступци,
информисање и комуникација, и мониторинг (надгледање).
Кључне ријечи: интерна контрола, шумарство, организација
INTERNAL CONTROL IN FORESTRY
Abstract: Internal control is defined as a process, effected by the entity’s

management and other personnel, designed to provide reasonable assurance
regarding the achievement of objectives in the following categories:
• Effectiveness and efficiency of operations,
1
Дирекција ЈПШ „ Шуме Републике Српске“
2
Commite of Sponsoring Organisations of the Treadway Commission (COSO), Chapter 1, Defi nition, Internal
Control - Integrated Framework, American Institute of Certified Accountants, Jersey City, New Jersey, 1992
73
Nemanja Todorović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006 No 6, page 73 - 93
• Reliability of financial reporting, and

• Compliance with applicable laws and regulations.
A critical part of the success of the internal control process is the following
five components: control environment, risk assessment, control activities,
information and communication and monitoring
Key words: internal control, forestry, organization
УВОД У ИНТЕРНУ КОНТРОЛУ

Суштину дефиниције интерне контроле чине сљедећи концепти:
Процес - интерна контрола није појединачни пословни догађај или појединачна
активност, већ низ активности које сачињавају један континуелни процес, који
се спроводи свакодневно, а који је јако значајан са аспекта вођења предузећа од
стране управе односно топ менаџмента.
Људи - интерну контролу обављају људи који одређују циљеве предузећа и уводе
у функцију успостављене и утврђене механизме контрола. Најбитнији сегмент
успостављања интерне контроле је управни одбор, који потврђује став да је
интерна контрола под ингеренцијама менаџмента коме и подноси извјештај.
Конкретно, појединачне задатке утврђене механизмима контроле остварују
људи који су компетентни и образовани за обављање таквих функција.
Разумно увјерење - од интерне контроле се очекује да пружи само разумно
увјерење, а не апсолутно увјерење да су циљеви компаније постигнути. Веома
тешко је у данашњем пословном свијету било шта прихватити са апсолутним
тврђењем, јер би то било нереално и нелогично. Велики проблеми по овом
питању су углавном везани за људски фактор, и то је реална чињеница да је
људски ум склон грешкама и никад није у потпуности предвидиво кретање
људске мисли. Управа има у сваком случају ингеренције да стане изнад система
интерне контроле и да усмјери његов рад у одговарајућем правцу.
Циљеви - постоји велики број циљева који се могу поставити пред систем
интерне контроле. Ти циљеви су углавном усмјерени у сврху помоћи
менаџменту за остварење ефикасности, успјешности и других постављених
циљева од стране менаџмента. Интерна контрола треба да у том погледу буде,
фигуративно речено десна рука менаџмента, у циљу спровођења установљених
пословних политика и циљева од стране менаџмента. Постоји мишљење да су
четири главне категорије циљева:3
3
Hayes R,Schilder A,Dassen R, Wallage Ph, Principles of Auditing, An internatinal perspektive, McGraw - Hill,
London, 1999
74
1. пословање - везано за ефикасност и успјешност коришћења ресурса

предузећа
2. финансијско извјештавање - везано за припрему поузданих објављених
финансијских извјештаја
3. усклађеност - везано за усклађеност пословања компаније са важећим
законима и прописима, и
4. заштита средстава.
ЗНАЧАЈ ИНТЕРНЕ КОНТРОЛЕ

Интерна контрола није само веома битна за вођење рачуноводствених и
финансијских евиденција организације, односно реално и поуздано финансијско
извјештавање, него њена огромна улога је у управљању цјелокупним предузећем.
Због великог броја разлога постоји импозантан број стејкхолдера који су
заинтересовани за функционисање система интерних контрола у предузећу,
полазећи од спољних ревизора и управе, борда директора, акционара великих
јавних компанија, до државе. Међутим, највећи значај интерне контроле огледа
се у помоћи менаџменту у остваривању прокламованих пословних циљева
и политика пословања, попут успјешности пословања и профитабилности,
те да се спријече губици ресурса због проневјере, или губици изазвани на
неки други начин. Интерна контрола је конципирана тако да се састоји од
специфичних политика и процедура које су тако “конструисане” да пруже
разумно увјерење да ће дугорочни и кракорочни циљеви бити реализовани.
Интерна контрола својим дјеловањем обухвата предузеће као цјелину и све
његове интегралне дијелове. Интерна контрола треба да осигура да циљеви и
задаци предузећа буду остварени. Адекватност интерне контроле подразумијева
се како на нивоу одјељења тако и на нивоу предузећа. Есенцијални концепт
интерне контроле јесте креирати процес који обезбјеђује остваривање циљева
уз одговарајући квалитет. Интерна контрола доприноси: бољем очувању и
управљању средствима, усаглашености са законом, регулативама, политиком и
процедурама, минимизирању шкарта и отпада, као и припреми за формирање
поузданих финансијских и пословних извјештаја.
Посљедњих година се придаје велика важност интерној контроли у области
корпоративног бизниса и владиних агенција у земљама западне Европе.4
Одговорност за успостављање система интерне контроле има менаџмент
предузећа, али и сви запослени имају важну улогу у спровођењу и одржавању
ефективне контроле. Улога запослених са аспеката доприноса ефективности
4
www.ams.vt.edu/control1.html
75
Nemanja Todorović
система интерне контроле огледа се у стварању информација неопходних

за систем интерне контроле или пак предузимању потребних акција у циљу
ефективности контроле.
Интерна контрола, односно систем интерних контрола се у ISA 400 дефинише
на следећи начин:
Систем интерне контроле подразумијева све политике и поступке (интерне
контроле) које је усвојила управа неког предузећа како би јој помогли у
постизању циља управе везаног за обезбјеђење, колико је то практично могуће,
редовног и ефикасног обављања њеног пословања, укључујући поштовање
политика управе, заштиту средстава, спречавање преваре и грешке, тачност
и комплетност рачуноводствених евиденција и благовремену припрему
поузданих финансијских информација.
Интерна контрола је процес кориштења метода и процедура у правцу заштите
имовине и других ресурса, као и осигурања да се имовина и ресурси користе на
основу одлука менаџмента. Интерна контрола помаже да се пословање одвија
у складу са стратегијом и политиком предузећа.
Све циљеве управе и захтјеве које она поставља пред систем интерних контрола
можемо сврстати у три основне групе:
Ефикасно пословање - под овим циљем подразумијевају се захтјеви који су
постављени пред систем интерне контроле у правцу обезбјеђења неопходних
услова за пословање, остварење пословних циљева, обраћајући пажњу на
заштиту од нерационалног трошења, заштиту од злоупотребе или потпуног
уништења важних докумената и евиденција, губитака, недомаћинског
понашања, покушаја преваре. Обраћањем пажње на ефикасно пословање,
спречава се настанак непотребних трошкова, а смањењем трошкова долази до
боље реализације пословних политика и циљева.
Финансијско извјештавање - од интерне контроле се захтијева спречавање
непоштовања пословних правила и принципа, у смислу неформирања пословне
документације и рачуноводствене евиденције у случају када постоји неки
пословни догађај. Затим приликом продаје, морају се фактурисати предмети
продаје, у случају насталог потраживања, морају се спровести поступци око
наплате, и у крајњем случају утуживања, како би се заштитили интереси
предузећа, његових власника и повјерилаца. Свакодневном провјером
пословања предузећа, финансијско извјештавање добија на значају, јер управа
има законску и професионалну одговорност да осигура да информације буду
припремљене тачно и у складу са рачуноводственим стандардима.
76
Усклађеност - је захтијев да се пословање усклади са позитивним законима,

прописима, стандардима, договореним политикама, постулатима и свим оним
обрасцима понашања који те процесе чине леглним и друштвено прихватљивим.
Организације имају дужност да поступају према разним законима, укључујући
и Закон о предузећима, Закон о порезима те прописе о заштити природне
средине. У случају непоштивања тих закона одговорни људи сносе законску
одговорност. Због свега наведеног интерна контрола има задатак свакодневног
праћења усклађености пословања.
Врсте интерних контрола

Интерне контроле у предузећима могу да сврстају у двије групе:
• административне контроле и
• рачуноводствене контроле.
Административне контроле се односе на промоцију пословне успјешности
и поштовања политика и процедура прописаних од стране управљачких
структура, поштовање статута предузећа, поштовања правилника, поштовање
одлука донесених од стране органа управљања у предузећу, поштовње
законских права запослених људи у предузећу итд. Ова врста интерне контроле
се углавном односи на остварење циљева из области ревизије пословања и
ревизије усклађености.
Интерне рачуноводствене контроле су својим поступцима и областима
дјеловања директно повезане са интерном ревизијом и независном екстерном
ревизијом. Та веза се може наћи у чињеници да екстерног ревизора превасходно
интересују финансијски извјештаји предузећа, односно њихова поузданост.
Области којих се дотиче систем рачуноводствених контрола су заштита
средстава и пружање размног увјерења да су финансијски извјештаји и основне
рачуноводствене евиденције поуздане. Врло често се интерне рачуноводствене
контроле поистовјећују са интерном финансијском контролом, при чему је врло
занимљива дефиниција која се нашла у Кадбури извјештају:5
Интерна рачуноводствена контрола је комплетан систем контрола, финансијских
и других, установљених да пруже разумно увјерење о заштити средстава од
неовлашћене употребе или продаје, о вођењу одговарајућих рачуноводствених
евиденција и поузданости финансијских информација које се користе унутар
предузећа.
5
преузето из Hayes R,Schilder A,Dassen R, Wallage Ph, Principles of Auditing, An internatinal perspektive,
McGraw - Hill, London, 1999
77
Nemanja Todorović
Функције интерне рачуноводствене контроле су и да пружи разумна увјеравања

да се пословне трансакције обављају у складу са дефинисаном пословном
политиком предузећа, односно у складу са прописима донесеним од стране
неког вишег органа управљања, да се приликом вршења трансакција поштују
Међународни рачуноводствени стандарди, односно различитим правилима
како би се створиле могућности што реалнијег приказивања финансијских
извјештаја, да приступ постојећим средствима буде дозвољен само у складу са
утврђеним правилима и прописима утврђеним од стране управе.
Са временског аспекта интерна контрола може бити: претходна, текућа и
накнадна. Претходна, да би се већ на старту избјегле одређене неправилности
(одређује начин вршења контроле, технике, стандарде, процедуре,...). Текућа,
јер само брза и ефикасна детекција грешака може водити повољном исходу. И
накнадна, да би се провјерио квалитет аутпута.
Интерна контрола са аспекта улоге у пословном процесу може бити: детектујућа,
корективна или превентивна. Детектујућа има задатак да уочи неправилности.
Корективна контрола има улогу предузимања корективних акција према
уоченим неправилностима. Превентивна контрола треба да дјелује у правцу
спречавања неправилности.
КОМПОНЕНТЕ ИНТЕРНЕ КОНТРОЛЕ

Интерна контрола је систем који се састоји из више компоненти, прецизније
класични модел система интерних контрола има пет компоненти:
• контролно окружење
• процјена ризика
• контролне активности
• информација и комуникација
• надгледање и праћење ( мониторинг).
Контролно окружење ствара имиџ, дисциплину и структуру у предузећу.
Фактори контролног окружења укључују: интегритет, етичке вриједности,
компетентност запослених, управљачку филозофију и пословни стил, развој
људских ресурса, одговорност и ауторитет унутар предузећа.
Процјена ризика је врло битан сегмент интерне контроле, јер свако предузеће се
суочава са великим бројем спољашњих и унутрашњих ризика који правовремено
требају бити уочени и процијењени.
78
Контролне активности су процедуре и правила који обезбјеђују извршење

менаџмент одлука.
Информације и комуникације су битан елеменат у процесу контроле.
Правовремена идентификација информација и адекватна комуникација
омогућавају одговорно понашање запослених. Информациони системи креирају
финансијске, пословне и сличне информације и извјештаје на основу којих је
могуће водити и контролисати активности у предузећу. Овдје је ријеч не само
о унутрашње генерисаним подацима већ и о информацијама из спољашњег
окружења, неопходним у процесу оптималног одлучивања. Комуникације
требају бити широких размјера, усмјерене у свим правцима и ка свим нивоима
организационе структуре. Комуникација са спољним окружењем је такође
битна.
Мониторинг обезбјеђује перманентно одржавање квалитета извођења система
интерне контроле.
OРГАНИЗОВАЊЕ ИНТЕРНИХ КОНТРОЛА У ЈПШ

Служба интерне контроле дјелује првенствено превентивно, откривајући и
указујући на појаве, узроке и околности које могу довести до негативног и
неправилног рада појединаца, органа, служби и организационих јединица у
оквиру Предузећа.
Служба интерне контроле ради искључиво на основу Закона, Статута,
Правилника и других општих аката Предузећа. Служба интерне контроле такође
је дужна да поступа по одлукама, Смјерницама, закључцима и налозима органа
управљања, односно директора Предузећа, донијетим у складу са Законом и
општим актима предузећа.
Служба интерне контроле за свој рад непосредно одговара директору Предузећа.
Служба интерне контроле је обавезна да директору предузећа подноси
периодичне (тромјесечне, шестомјесечне и годишње) извјештаје о свом раду
и запажањима. По потреби, на захтјев директора Предузећа, Служба интерне
контроле ће подносити и ванредне извјештаје о извршењу задатака, односно о
констатованом стању.
Организација службе интерне контроле

Служба интерне контроле је самостална организациона цјелина у оквиру
Дирекције предузећа ЈПШ “Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, под
79
Nemanja Todorović
непосредним надзором директора. Службом руководи лице које испуњава услове

за рад на пословима интерне контроле одређене Правилником о организацији
и систематизацији радних мјеста са значајним радним искуством у области
шумарства, а именује га и разрјешава директор Предузећа. Руководилац
Службе интерне контроле организује рад ове службе и одговоран је за њен рад
директору Предузећа.
Послове интерне контроле могу вршити лица са одговарајућом стручном
спремом и радним искуством одређен Правилником о организацији и
систематизацији радних мјеста који морају имати и вишегодишње искуство
рада у шумарству са посједовањем свих стручних, моралних и других
квалитета за вршење послова и радних задатака стручне контроле у Предузећу.
На пословима и радним задацима стручне контроле не може радити лице које је
осуђивано за кривично дјело, којем је радни однос у другом предузећу преостао
због слабог рада проузрокованог његовом кривицом, коме је судском одлуком
забрањено обављање одређених послова и који је дисциплински кажњаван
једном од казни предвиђених Правилником о дисциплинској и материјалној
одговорности радника.
Ɇɨɞɟɥ ɢɧɤɨɪɩɨɪɢɪɚʃɚ ɢɧɬɟɪɧɟ ɤɨɧɬɪɨɥɟ ɢ ɪɟɜɢɡɢʁɟ ȳɉɒ "ɒɭɦɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɩɫɤɟ "
ɋɤɭɩɲɬɢɧɚ
ɇɚɞɡɨɪɧɢ ɨɞɛɨɪ
Ɉɞɛɨɪ ɡɚ ɪɟɜɢɡɢʁɭ
Ɉɞʁɟʂɟʃɟ ɢɧɬɟɪɧɟ ɪɟɜɢɡɢʁɟ ɋɥɭɠɛɚ ɢɧɬɟɪɧɟ

ɤɨɧɬɪɨɥɟ
ȳɉɒ "ɒɭɦɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɩɫɤɟ "
Ⱦɢɪɟɤɰɢʁɚ ʁɚɜɧɨɝ ɩɪɟɭɡɟʄɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢɨɧɢ ɞɢʁɟɥɨɜɢ ʁɚɜɧɨɝ ɩɪɟɞɭɡɟʄɚ
ɋɟɤɬɨɪɢ /Ɉɞʁɟʂɟʃɟ ɒɭɦɫɤɚ ɂɫɬɪɚɠɢɜɚɱɤɨ- ɐɟɧɬɚɪ ɡɚ ɐɟɧɬɚɪ ɡɚ

1-ɧ ɝɚɡɞɢɧɫɬɜɚ ɪɚɡɜɨʁɧɢ ɢ ɫʁɟɦɟɧɫɤɨ- ɝɚɡɞɨɜɚʃɟ
1-ɧ ɩɪɨʁɟɤɬɧɢ ɰɟɧɬɚɪ ɪɚɫɚɞɧɢɱɤɭ ɤɪɲɨɦ
ɩɪɨɢɡɜɨɞʃɭ
ɋɥɭɠɛɟ
1-ɧ Ɋɟɜɢɪ
ɒɭɦɫɤɚ ɭɩɪɚɜɚ – ɋɥɭɠɛɟ ɋɥɭɠɛɟ 1-ɧ
Ɋɚɞɧɚ ʁɟɞɢɧɢɰɚ 1-ɧ 1-ɧ
Ɋɟʁɨɧ
1-ɧ
Ɋɟɜɢɪ
1-ɧ
Ɋɟʁɨɧ
1-ɧ
80
Циљеви и задаци интерне контроле

Систем интерних контрола који своју имплементацију и реализацију остварује
преко службе интерне контроле, има своје циљеве, а то су:
1. Ефикасност и успјешност обављања пословних активности,
2. Благовременост и потпуност информација.
Циљеви пословних активности за интерне контроле односе се на ефикасност
и успјешност Јавног предузећа шумарства „ Шуме Републике Српске“ у
кориштењу свих ресурса и њиховог трансформисања учинака. У складу
са овим аспектом, веома битно је да сви запослени у предузећу за вријеме
обављања текућег рада остварују ове циљеве, који су дефинисани као пословни
оперативни циљеви.
Информациони циљеви интерне контроле односе се на припрему благовремених
и квалитетних извјештаја о пословању сваке функције предузећа.
Систем интерних контрола као значајан инструмент за реализацију пословне
политике предузећа и подршке манљџменту у његовој успјешности, има
дефинисане следеће задатке:
1. Надзор над пословањем и извршењем пословних активности
за вријеме обављања текућег процеса рада у свим пословним
функцијама,
2. Утврђивање правилности у пословању основних пословних
функција,
3. Оцјењивање успјешности извршавања пословних активности,
4. Оцјењивање усаглашености пословања основних пословних
функција.
Права и дужност интерне контроле

У вршењу послова интерне контроле служба, односно контролор има право да
врши прегледе цјелокупног рада, пословања предузећа, свих послова и радних
задатака појединачно и организационих јединица у цјелини. Прегледи Службе
интерне контроле врше се према усвојеном плану рада који претходно разматра
и одобрава директор предузећа на почетку свеке календарске године.
Основ за доношење Плана рада Службе су Политике унутрашњих-интерних
контрола у којима су дефинисана ризична подручја у пословању Предузећа.
Служба врши послове интерне контроле и по налогу органа управљања,
односно директора предузећа.
81
Nemanja Todorović
У току прегледа интерне контроле утврђује се да ли се пословање врши у складу

са позитивним прописима, општим актима и одлукама органа управљања
предузећа и то констатује у свом налазу.
Служба интерне контроле има право вршења контроле свих послова и радних
задатака у предузећу независно од тога у којој се организационој јединици,
погону или служби они обављају. У вршењу контроле, контролор има право
увида у цјелокупну документацију (евиденције, обрачуни, налази, извјештаји,
пословни аранжмани, уговори и слично) у вези са предметом његове контроле,
контролу располагања свим основним и обртним средствима, контролу залиха
робе и материјала, као и другу контролу од значаја за утврђивање чињеничног
стања.
У циљу отклањања узрока који доводе или су довели до незаконитости у раду,
служба интерне контроле је дужна да укаже на уочене пропусте у провођењу
позитивних законских прописа, општих аката и одлука надлежних органа,
слабости у радној дисциплини, да укаже на могућност примјене рационалније
методе у раду као и да проучава и открива све друге околности које проузрокују
одређене незаконитости и неправилности у раду. Уколико се приликом интерне
контроле утврди значајна повреда законских прописа, општих аката, актуелних
упутстава или налога за рад од стране предузећа, контрола је дужна да директору
предузећа предложи забрану таквог рада.
Врсте интерне контроле

Контрола извршења послова и радних задатака које обављају појединци, службе
или организационе јединице унутар ЈПШ, може бити редовна или ванредна,
односно може бити комплексна или дјелимична. Редовна и ванредна контрола
врши се путем избора појединих карактеристичних дијелова пословања,
(ризичних подручја пословања) докумената, евиденција и осталих чињеница
које су од значаја за контролу или путем детаљног прегледа свих вриједности,
докумената, евиденција и осталих елемената пословања.
Редовна контрола врши се по годишњем оперативном плану рада Службе, а
ванредна контрола се врши, по правилу на основу одређених иницијатива о
појавама и проблемима у одређеним дијеловима пословања или на захтјев
директора предузећа, органа управљања, односно другог овлаштеног лица или
органа.
Начела интерне контроле

У циљу обезбјеђења трајне и ефикасне контроле рада и пословања у предузећу,
Служба интерне контроле у свом раду мора да се придржава сљедећих основних
начела:
82
а) законитост, односно потпуна примјена важећих прописа,

б) заштита интереса ЈПШ “Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, у цјелини
шумског газдинства као и ширег друштвеног интереса,
в) материјалне истине, што значи да се налази Службе могу доказивати и
документовати,
г) континуитета контроле, тј. да се свако наредно редовно контролисање
мора надовезати и отпочињати од мјеста гдје је завршено претходно,
д) објективност у поступку контроле, односно на контролу не смије да
утичу заинтересована лица, службе или органи нити сам контролор може
бити заинтересован за крајњи исход контроле,
ђ) изненадност, тј. да се не би прикрили трагови евентуално ранијих
пропуста, злоупотреба, грешака у раду и пословању контрола мора бити
изненадна, односно ненајављена,
е) истовременост контроле повезаних послова, чиме се омогућује
сагледавање цјелине ради доношења правилних закључака,
ж) сарадња са радницима, службама и органима организационе једнице
чије се пословање контолише, како би унутрашња контрола стварно била
превентивног и инструктивног карактера, а посебно кад до грешака и
пропуста долази услед недовољне стручности или непознавања конкретне
проблематике од стране радника који исту обављају.
Начин извјештавања
Своја запажања и приједлоге у вези са радом и пословањем шумског газдинства
као цјелине, као и појединих његових организационих јединица и служби,
Служба интерне контроле износи у својим редовним извјештајима о раду.
У случају откривања мањих неправилности у раду, Служба интерне контроле
ће непосредно од радника, односно његовог руководиоца, тражити њихово
отклањање. Овакве појаве и предлоге мјера ће навести у својим редовним
извјештајима. Ако Служба интерне контроле открије да се ради о кривичном
дјелу, привредном преступу, прекршају или повреди радне дужности, поднијеће
одмах писмени извјештај надлежном органу предузећа са приједлогом мјера
које треба предузети да би се спријечиле негативне последице откривене радње
или поступка.
Уз извјештај Служба интерне контроле ће приложити све доказе о дјелу
и извршиоцу које је успјела да обезбиједи. Ако не постоји могућност да се
докази приложе уз извјештај, Служба интерне контроле је дужна да предузме
83
Nemanja Todorović
одговарајуће мјере да се докази и трагови дјела не униште или не уклоне. У

извјештају се мора констатовати које су мјере предузете и указати на доказ.
О свом раду и резултатима свога рада Служба интерне контроле води:
1. Евиденцију о свакој извршеној контроли.
2. Евиденцију о спровођењу мјера које је предложила.
Служба интерне контроле може водити и другу евиденцију из свог дјелокруга

рада.
Дјелокруг рада службе интерне контроле

Служба интерне контроле извршава своје задатке свеобухватним праћењем и
контролом правилног и законитог рада и пословања сваког радника, службе,
организационе јединице и газдинства, односно предузећа као цјелине при чему
нарочито контролише:
- спровођење одредаба Закона о шумама, Закона о ловству, других закона,
прописа и одлука надлежних органа који се односе на Јавно предузеће
шумарства, односно на шумарство као дјелатност,
- спровођење шумско-привредних основа, годишњих планова газдовања,
пројеката за извођење и прегледа пословних књига и остале документације
чији преглед је потребан ради контроле примјене прописа и мјера који се
односе на шумарство,
- примјена и спровођење стандарда из области шумарства,
- техничку припрему рада (прикупљање података на терену за израду
пројеката за извођење радова у шумарству, израда тих пројеката) и
реализације тих Пројеката (процес рада, готови производи) и то по
дјелатностима шумарске производње у ужем смислу (узгој, заштита,
искоришћавање и друго) и организационим цјелинама предузећа,
- контрола квалитета производа шумарства у односу на захтјеве текућег
рада, стандардизацију, квалитет дозначене дрвне масе за сјечу и
предвиђених толеранција одступања,
- извршење шумско-узгојних радова и радова на заштити шума (утврђивање
здравственог стања и мјера за сузбијање биљних болести и штеточина,
заштита шума од пожара, непосредно чување шума и друго),
- стање залиха готових производа и друге робе,
84
- промет роба и услуга организационих цјелина предузећа,

- остале послове и квалитет њиховог обављања,
- финансијско пословање организационих цјелина предузећа, правичност
и оправданост свих новчаних исплата, насталих материјалних трошкова,
извршених набавки и продаје робе, извршених услуга, руковођење
новчаним вриједностима и другом робом, уредности измирења обавеза,
распоређивање плате, и сл.
- тачност и квалитет периодичних обрачуна и завршних рачуна,
- тачност и исправност извјештаја и информација који се достављају у
Дирекцију предузећа и органима управљања,
- правилност рада на попису (инвентура),
- све остале послове са аспекта материјално-финансијског пословања,
квалитета рада и правилност пословања у цјелини.
ОГРАНИЧЕЊА У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ИНТЕРНЕ КОНТРОЛЕ

При развоју и успостављањеу интерне контроле могуће су многе препреке
и сметње. На успостављање и развој интерне контроле утичу многобројни
екстерни и интерни фактори. За успостављање интерних контрола важно је
мишљење и став менаџмента о циљу и сврси интерних контрола. Способност
је менаџмента да пронађе оптимално организационо рјешење за успостављање
интерних контрола које ће осигурати ефективност тих система и могућност
њиховог раста и развоја према промјенама у самој организацији. У том смислу
истакнути су ризици окружења за развој интерних контрола.
Главни ризици за окружење интерне контроле су:6
• Недовољан интегритет менаџмента и слабе етичке вриједности;
• Неадекватни захтјеви менаџмента за професионале компетенције особља
и неприкладне додјеле ауторитета и одговорности;
• Недовољан надзор од стране менаџмента;
• Недовољне управљачке политике у превентивном надзору и спречавању
нелегалних дјелатности.
6 Према R.Allen, D.Tommasi: Managing Public Expenditure, OECD, Sigma Programe,2001

85
Nemanja Todorović
Посљедице које има тако слабо окружење интерних контрола су:7

• Интерне контроле се примјењују другачије него што је планирано и
требало;
• Извјештавање које наводи на погрешно мишљење;
• Финансијски губици;
• Губици повјерења јавности;
• Пораст ризика од превара и корупције.
Проблем неадекватног окружења за развој интерних контрола посебно је

наглашен у јавном сектору. Транспарентност рада и одговорност јавног
менаџмента значи да он мора одговарати за извршење програма и активности
до нивоа овлаштења која су му дана, тј. по нивоима појединачне одговорности.
Јасно разграничење овлаштења и одговорности је нужно за успостављање
ефикасних система интерних контрола. Јачање административних капацитета
у смислу одређивања управних надлежности, разграничења и систематизације
послова и задатака предуслов је за успостављање система интерних контрола.
Управо се у том подручју препознају највећа ограничења увођењу интерне
контроле у јавном сектору.
При увођењу интерне контроле појављују се ризици од чијег препознавања и
минимизирања зависи успјешност провођења интерне контроле.
Главни ризици поступака провођења интерне контроле су8:
• Уплитање управе, надлежних органа, појединаца;
• Договор између више особа;
• Изостанци с посла што резултира непровођењем поступака;
• Особље без знања и вјештина за провођење поступака ;
• Неразумијевање поступака интерне контроле;
• Неразумијевање важности поступака интерне контроле.
Интерна контрола захтијева строго контролно окружење и чврст оквир
процедура и поступака. За стварање позитивног окружења за развој интерних
контрола важан је однос менаџмента и начин вођења послова од стране
7
Према R.Allen, D.Tommasi: Managing Public Expenditure, цит.дјело
8
В.Вашичек: Предмет интерног надзора буџетских корисника, III Савјетовање интерна ревизија и
контрола, ХЗРФД и Секција интерних ревизора, Загреб-Опатија, 2000
86
менаџмента, додјељивање одговорности и надлежности, те провјера провођења

одговорности и надлежности. Важно је створити отворено окружење које
ће подстаћи запослене да се понашају проактивно и да укажу на пропусте у
процедурама и неправилности. Успостављени систем треба бити праведан,
на пропорционалној основи (једнак према свима), правовремен и ефикасан.
Систем интерних контрола не смије постати сам себи сврхом.
Да би се избјегле наведене посљедице непостојања или недовољне ефикасности
интерних контрола потребно је развити код особља вјештине, знања, спремност
и добру вољу да прихвати и развије интерне контроле. У том смислу потребно
је следеће:9
• Јасне инструкције и прикладна едукација особља у погледу циља,
политика и правила пословања предузећа
• Недвосмислено дефинисана одговорност особља и појединачно
делегиране одговорности;
• Јасно разграничене одговорности особља укљученог у финансијске
трансакције или управљање имовином, посебно уговарање;
• Развој културе "отвореног дијалога" између особља свих нивоа да
упозоравају на неусклађености и незаконитости;
• Инсистирање код особља свих нивоа да савјесно примјени све значајне
инструкције.
Стварање организационих претпоставки за увођење система интерне контроле
подразумијева:10
• Примјену властитог система интерних контрола који одговара
организационој структури
• Успостављање организационе структуре – постизање максималне
ефикасности, избјегавање дуплицирања, добра интерна комуникација;
• Разграничавање дужности - раздвајање активности које у себи укључују
ризик преваре и грешке (да иста особа уноси податке, врши исплате,
провјерава трансакције) – пожељно је свако подручје контрола посебно
надгледати, - смањити могућност неусклађености подручја рада и
временске динамике провођења контрола;
• Прецизирање овлаштења и одговорности – поштовање политике управе,
извршавање заданих активности, прецизно дефинисање одобрења,
документовање овлаштења и одговорности;
9
Према R.Allen, D.Tommasi: Managing Public Expenditure, цит.дјело.
10
В.Вашичек: Предмет интерног надзора буџетких корисника, оп.цит.
87
Nemanja Todorović
• Дефинисање (прецизно одређење) контролних поступака за сваког

појединца, на сваком нивоу, у свим подручјима контрола;
• Успостављање система заштите имовине - успоставити јасну контролу
кориштења имовине и одговорност особа за располагање истом -
ограничити приступ имовини, али и системима евиденције имовине;
• Омогућавање контрола над радом управе;
• Омогућавање суперконтоле – контролу интерне контроле – провјера да
ли се извршавају интерне контроле, идентификација слабости у систему,
извјештавање о томе.11
Ограничавајући фактори у процесу интерне контроле су:

1. Процјена - ефективност интерне контроле може бити угрожена људском
субјективношћу и процјеном
2. “ Пад “ интерне контроле. И најбоље креирана интерна контрола може
доживјети свој крах или због људске грешке (неразумијевање процедуре
или направљене грешке) или услед комплексности информационог
система
3. Прекорачења овлаштења - руководиоци на високом положају могу
искористити своја овлашћења и заобићи процедуре интерне контроле
због личне користи
4. “ Фризирање “ података како не би били идентификовани у процесу
интерне контроле као неправилни.
Циљеви интерне контроле су пожељни резултати или услови за специфично
подручје. Разлози за неимплементацију интерне контроле или пак њену слабу
улогу у процесу управљања су следећи: недовољан број квалификованих
кадрова, превелики трошкови, превелико повјерење према запосленима. На
жалост, сва три набројана елемента су управо главни и најчешћи проблеми
код појаве одређених неправилности у пословању, које могу довести у питање
бонитет, па и опстанак предузећа. Недовољан број запослених не може бити
оправдање из разлога што је једна особа најчешће довољна у једном одјељењу
као контролор. Потенцирање трошкова губи свој значај кад се узму у обзир
трошкови потенцијалне грешке или проневјере. Када је у питању повјерење
према запосленима, најчешће се покаже да се управо запослени са највише
повјерења упуштају у малверзације и преваре.
11,
То је уосталом једна од функција интерне ревизије
88
Савремени начин пословања подразумијева децентрализацију пословања,

па се и интерна контрола треба прилагодити таквој структури организације.
Такав став нарочито је актуелан када се узму у обзир карактеристике савремене
контроле квалитета и савремених метода менаџмента: пројектног типа
организације, рад у тимовима, интеграције и широког спектра овлаштења,
перманентних побољшања и сл.
Постоје три основна модела менаџмент контроле:1211
1. Реактивни модел - укључује традиционални приступ и настаје као
реакција на проблем, а спора реакција је главна његова карактеристика
2. Проактивни модел - спречава поновну појаву проблема, накнадном
идентификацијом ризика и накнадном појачаном контролом приоритета.
Слабост овог приступа је што би сви потенцијални проблеми требали
бити унапријед идентификовани, којима се најчешће и не придаје велики
значај јер су “ само потенцијални “
3. Коактивни модел у први план ставља контролу процеса, али
незанемарујући утицај људи, децентрализацију овлаштења, што у ствари
и јесте правилно схватање контроле.
Руководиоци у самом врху предузећа нису директно укључени у саме процесе, па
стога немају улогу у ефективној контроли. Резултат тога су строго формулисане
директиве, активности мониторинга и механизми награђивања/кажњавања.
Управни одбор је прави примјер за то. Запослени у процесу без овлаштења
само извршавају наредбе и одговорни су само за свој рад. У коактивном
моделу имамо људе са овлаштењем укључене у процес, што доприноси већој
мотивацији и посвећености заједничким циљевима, синергији, повјерењу и
самопоуздању. Коактивна контрола је вишефункционалан систем интерне
контроле, него наметнута менаџмент контрола, са аспектима посвећености,
функционалне одговорности и прожетом кроз све сегменте организације. Овај
модел показује да менаџмент може успјешније управљати, ако своја овлаштења
подијели са запосленима. Базирано на емпирији, да је најефективнија врста
контроле превентивна и да је основна превентивна контрола посвећеност
заједничкој визији, будућим напорима ефективне контроле, фокусираће нас на
оне који би требало да прате процедуре (Тонгрен,1995).1312
12
www.ams.vt.edu/control1.html
13
преузето из В.Вашичек: Предмет интерног надзора буџетких корисника, цитирано дјело
89
Nemanja Todorović
Дакле, систем интерне контроле по коактивном моделу треба да обезбиједи:

• да се остваре циљеви и задаци предузећа
• спречавање од расипања средстава предузећа и очување имовине
• унапређење тачности и поузданости књиговодствених и оперативних
података
• спровођење активности у складу са пословном политиком предузећа
• помоћ у ефективном и ефикасном управљању и
• оцјену пословне ефикасности.14
Систем интерне контроле је више него неопходан и он обезбјеђује остварење

циљева, осигурање имовине и средстава и сигурну помоћ у ефективном и
ефикасном управљању. Преваре, проневјере и грешке су најчешће у окружењу
без интерне контроле.
ЗАКЉУЧАК
Интерна контрола у шумарству је процес који проводи Управа предузећа
и остало особље које се налази у ЈПШ „Шуме Републике Српске“, а има за
циљ да пружи разумно увјерење у погледу постизања циљева у слиједећим
категоријама: ефикасност и успјешност пословања, поузданост финансијског
извјештавања, сагласност са постојећим законима и заштита имовине.
Систем интерне контроле је уткан у све пословне активности предузећа и
његово постојање је уско везано за обављање пословне дјелатности. Разлог
због кога предузеће успоставља систем интерне контроле (који се састоји од
много специфичних политика и поступака намијењених постизању циљева
Управе) је да он помогне ЈПШ да постигне зацртане циљеве пословања и
профитабилности и да спријечи настанак губитка средстава због проневјере,
или коришћењем неког другог начина. Интерна контрола може такође помоћи
да се осигура поуздано финансијско извјештавање и сагласност са законима и
прописима.
Интерна контрола у шумарству је врло специфична и у многим компонентама
различита од интерних контрола у другим гранама и областима пословања. Због
свега наведеног Управа треба да обезбиједи руковођење, давање смјерница и
надгледање. Интерна контрола треба да буде имплицитан или експлицитан дио
14
дјелимично преузето од Проф.др Славољуб Мартић “ Контрола и ревизија “, Економски факултет
Београд,
90
описа посла сваког запосленог у ЈПШ. Активности на успостављању и развоју

система интерних контрола треба да буду усмјерене на остварење дугорочних
и краткорочних циљева предузећа.
Менаџмент ЈПШ је све више свјестан чињенице о неопходности увођења интерне
контроле у Јавно предузеће шумарства, јер се њеном савјетодавном улогом
повећава степен ефикасности и ефективности управљања. Свеобухватност
интерне контроле је њена веома битна особина. Интерна контрола не само
да контролише све функције у предузећу, већ перманентно артикулише све
потребе и дешавања у спољном окружењу. Због свог објективног и независног
рада, остварује плодоносну везу са екстерним ревизорима и тиме утиче на
учесталост и дужину ревизије, што води већој економичности пословања.
Овај сегмент је веома битан, с обзиром на чињеницу да је ЈПШ било предмет
екстерне ревизије како Главне службе за ревизију Републике Српске, тако и
екстерне ревизије ОХР-а, које су том приликом пронашле низ неправилности
у раду појединих организационих дијелова ЈПШ, и које би вјероватно биле
отклоњене да је постојала адекватна интерна контрола и интерна ревизија у
ЈПШ.
Интерна контрола екциплитно постаје један од критичких ресурса топ
менаџмента ЈПШ. Овај степен на скали значајности добила је демонстрирајући
квалитет и кавалификованост у асистенцијама менаџменту у идентификовању
ризичних подручја и обезбјеђењу ефективности контролне структуре. Проблеми
са којима се сусретало Јавно предузеће шумарства у претходном периоду
указали су на потребу имплементације интерне контроле у предузећу, као
процеса који ће помоћи менаџменту предузећа и свим запосленима да остваре
своје циљеве, адекватним и јасним уочавањем ризика, њиховим управљањем у
контексту динамичним промјена, и из тог разлога присуство интерне контроле
у предузећу је неопходна компонента савременог управљања, јер интерна
контрола у ЈПШ треба да заузме значајну улогу консултанта или савјетодавца
менаџмента.
Према томе, у интерној контроли добар план и његова правилна имплементација,
довешће до скраћивања самог поступка контроле у Јавном предузећу шумарства.
Добро испланиране контроле над критичним подручјима и пословима, добра
алокација средстава, кадрова и времена доводе до брзог прилагођавања
насталој ситуацији, и адекватног реаговања менаџмента. Сама имплементација
интерне контроле у ЈПШ довешће до раста ефикасности, ефективности и
економичности у реализацији пословних циљева ЈПШ. Такође правац развоја
интерне контроле у ЈПШ треба да буде усмјерен ка: промовисању одговарајуће
етике и вриједности унутар саме организације ЈПШ, обезбјеђењу ефективног
управљања успјешношћу ораганизације и одговорности, ефективном
91
Nemanja Todorović
извјештавања о ризицима и контролама одређених подручја организације

ЈПШ, ефективној координацији активности и размјени информација између
надзорног одбора, екстерних ревизора, и менаџмента.
Неопходно је урадити много тога да би интерна контрола нашла оптималан
пут имплементације у пословни систем Јавног предузећа шумарства. Интерна
контрола својом активношћу у многоме би требало да помогне менаџменту, да
одлуке доносе брзо, ефикасно, ефективно и на основу егзактних показатеља и
чињеница, што представља основу савременог и успјешног пословања.
Aндрић М. (2002) Ревизија рачуноводствених извјештаја, Економски факултет
Суботица (162-193)
Вашичек В. (2000) Предмет интерног надзора буџетских корисника, III
Савјетовање интерна ревизија и контрола, ХЗРФД и Секција интерних
ревизора, Загреб-Опатија (50-62)
Мартић С. (2000) Контрола и ревизија , Економски факултет Београд, (95-
120)
R.Allen, D.Tommasi (2001): Managing Public Expenditure, OECD, Sigma Programe
(260-275)
Hayes R,Schilder A,Dassen R, Wallage Ph, (1999) Principles of Auditing, An
internatinal perspektive, McGraw - Hill, London, (207-243)
www.ams.vt.edu
Правилник о интерним контролама и интерним контролним поступцима ЈПШ
„ Шуме Републике Српске“
92
INTERNAL CONTROL IN FORESTRY
Summary
The estabilishment and maintenance of a system of internal control in forestry is an
important managment obligation. A fundamental aspect of managment stewardship
responsibility is to provide shareholders with reasonable assurance that the business
i adequately controlled. Additionaly, managment has a responsibility to furnish
shareholders and potential investors with reliable financial information on a timely
basis. An adequate system of internal control in forestry is necessaru to managment
discharge of these obligations.
The internal control system in forestry comprises policies, practices, and
procedures employed by the organization to achieve four broad objectives:
1. To safeguard assets of the firm,
2. To ensure the accuracy and reliability of accounting records and information,
3. To promote efficiency in the firm operations,
4. To measure compilance with managments prescribed policies and procedures.
System of internal control in forestry has limitations on its effectiveness. These
include:
1. The possibility of error-no system is perfect,
2. Circumvention-personnel may circumvent the system through collusion or other
means,
3. Management override-management is in position to override control procedures
by personally distorting transactions or by directing a subordinate to do so,
4. Changing conditions-conditions may change over time so that existing control
may become ineffectual.
93
Славко Кујунџић, Зоран Говедар
Стручни рад Достављено - Received: 10.02.2007.

Professional paper Прихваћено - Accepted: 11.02.2007.
UDK: 551.585.7 : 338.483 Рецензент -Reviewer: Чедомир Црногорац
Slavko Kujundžić 1
Zoran Govedar 2
KLIMA KAO TURISTIČKA VRIJEDNOST PRIRODNOG

DOBRA JAHORINA
Izvod: Planina Jahorina predstavlja izuzetno važan prirodni potencijal smješten
u jugoistočnom dijelu Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Posjeduje
raznovrsne prirodne resurse povoljne za život ljudi i ekonomski razvoj naselja
u okruženju, od kojih su najvažniji šume i šumsko zemljište, vodni resursi,
planinski vrhovi i padine u kombinaciji sa stepenastim oblicima reljefa.
Kombinacija različitih oblika reljefa je izuzetno povoljna za razvoj zimskog
turizma, što je doprinijelo da Jahorina postane najpoznatiji zimski centar u
ovom dijelu Evrope. Razvoj turizma nisu pratile odgovarajuće mjere zaštite
prostora i pored odluka nadležnih organa vlasti (1949, 1954, 1997). Posljednji
oblik zaštite, od strane Komisije za zaštitu spomenika Bosne i Hercegovine,
poslije rata 1992 - 1995. godine je prirodno dobro Jahorina, bez definisanog
obima i stepena zaštite. Među prirodnim vrijednostima koje doprinose razvoju
turizma, a posebno zimskog, klima zauzima izuzetno značajno mjesto. Klima je
značajan prirodni faktor u turističkoj valorizaciji planine Jahorine prvenstveno
kao direktna turistička vrijednost.
Ključne riječi: prirodno dobro, klima, turistička valorizacija
THE CLIMATE AS TOURIST VALUE OF THE NATURAL RESOURCE

JAHORINA
Abstract: The natural resource of Jahorina represents a very important natural

potential located in southeast part of Republic of Srpska and Bosnia and
Herzegovina.It has diverse natural resources suitable for life of people and
economic development of settlements in the surrounding among which are
the most important forests and forest soil, water resources, mountain peaks
and slopes in combination with relief in the shape of steps. Combination of
1
Administrativna služba opštine Pale
2
Šumarski fakultet Banja Luka
95
Slavko Kujundžić, Zoran Govedar
different shapes of relief is exceptionally favourable for development of winter

tourism which has contributed that Jahorina becomes the most famous winter
center in this part of Europe.Development of tourism was not accompanied by
appropriate measures of protection of the area even apart from the authorized
authorities(1949, 1954, 1997). The final kind of protection, by Comission for
conservation of the national monuments of BIH, after the war has been the
natural resource of Jahorina, without defined scope and level of protection.
Among natural resources which contribute to the development of tourism, and
especially winter tourism, the climate has a very important part. The climate
is an important natural factor in tourist valorization of the natural resource of
Jahorina especially as a direct tourist value.
Key words: natural resource, climate, toursit valorization
UVOD
Klima predstavlja značajan prirodni uslov koji sadrži određene pogodnosti ili
ograničenja za turizam. U prvom slučaju ona predstavlja turistički resurs, a u drugom
limitirajući faktor razvoja. Od vrijednosti klimatskih elemenata i karaktera klime
zavisi trajanje turističke sezone, vrste i oblici turističkih kretanja, oplemenjivanje
prostora različitim sadržajima u funkciji razvoja turizma.
Glavni činioci koji opredjeljuju karakter klime Jahorine su njen geografski položaj,
udaljenost od mora, pravac pružanja masiva, nadmorska visina, raščlanjenost reljefa,
šumovitost. Klima je značajan ekološki faktor koji utiče na atraktivnost planine,
u prvom redu kao direktna turistička vrijednost, kroz mogućnost razvoja zimskih
sportova. Indirektna turistička vrijednost klime ogleda se kroz atraktivnost drugih
motiva kao što su biljni i životinjski svijet, vode i dr.
OBJEKAT ISTRAŽIVANJA
Jahorina se nalazi od 43º39’ do 43047’ sjeverne geografske širine i od 18031’ do
18º43’30’’ istočne geografske dužine od Griniča. Smještena je u jugoistoistočnom
dijelu Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, jugoistočno od Sarajeva glavnog
grada Bosne i Hercegovine (karta 1) . Ima pravac pružanja jugoistok - sjeverozapad
dužine 25 - 30 km, širine 5 - 15 km. Po svom geografskom položaju masiv spada
u grupu unutrašnjeg lanca Dinarskih planina. Povučen daleko u kopno, udaljen od
mora oko 120 km, on je planinskim masivima Bjelašnice i Treskavice zaštićen od
jačeg uticaja toplog mediteranskog i submediteranskog vazduha (Bjelčić, 1965) .
96
Karta 1. Geografski položaj Jahorine u istočnom dijelu Republike Srpske i Bosne i Hercegovine ( Izvor: Geodetski
zavod BiH, 1996, Sarajevo)
Map 1. Geographical position of the mountain of Jahorina in eastern part of the Republic of Srpska and Bosnia and
Herzegovina ( Source: surveying institution BIH, 1996, Sarajevo) .
Područje Jahorine pripada složenoj antiklinali i predstavlja osnovnu tektonsku

jedinicu, koja dominira, i ima nekoliko manjih jedinica. Jedinica Trebević – Jahorina
predstavlja orografsku cjelinu, koja je različitim procesima veoma dezintegrisana,
ali se u opštim tektonsko - strukturnim odnosima može izdvojiti kao posebna cjelina.
Masiv Jahorine se može podijeliti svojim grebenima na tri cjeline: Trebević, Ravnu
planinu i Golu Jahorinu. Najviši vrhovi su na Goloj Jahorini: Ogorjelica (1916),
Sjenište (1913), Košuta (1909) . Geološku građu čine krečnjačko - dolomitne table
debljine 150 – 250 m i služe kao vodosprovodnici i rezervoari za vodu. Pješčari
i glinci predstavljaju podinu i izolator i na njihovom spoju nastaje veliki broj
izvora (Pavlovac, Blizanci, Kadina voda, Stansko vrelo, Pračko vrelo) i vodotoka
(Kasindolska rijeka, Crna rijeka, Bistrica, Paljanska Miljacka, Prača), (Zavod za
inžinjersku geologiju i hidrografiju Građevnskog fakulteta Sarajevo, 1972) .
Na Jahorini susrećemo više tipova zemljišta: crnica, smeđe krečnjačko zemljište,
ilimerizovano zemljište, sirozeme, humusno silikatno zemljište, ranker, kiselo
smeđe zemljište (najrasprostranjenije), brunipodzol, podzol, pseudoglej i aluvijalno
zemljište u podnožju pored potoka (Kujundžić, 1979) .
Vegetacijski pokrivač je dobro izražen od podnožja do vrha. Šume hrasta kitnjaka
i graba zauzimaju južne i jugoistočne padine Trebevića i Kleka. Najviše prostora
zauzimaju šume montanog pojasa, bukva i jela sa smrčom, u višim predjelima ostaci
97
šuma subalpske bukve i smrče. Najviši pojas pripada boru krivulju. Gornji dijelovi
planine su pokriveni nepreglednim livadama koje su razvijene u subalpskom pojasu
(Bjelčić, 1965) .
Životinjski svijet ima raznovrsnu strukturu i kvalitet i sa turističkog aspekta značajne
su vrste koje obrazuju fond lovne divljači (srna, medvjed, zec, divlja svinja) i fond
riba (pastrmka, lipljan a u Željeznici i mladica) .
Turističke resurse predstavljaju prirodne vrijednosti: geografski položaj, turistički
položaj, veličina planine i raspored planinske mase, individualnost planine,
polivalentnost planine, horizontalna i vertikalna raščlanjenost reljefa, klimatske
karakteristike, biljni i životinjski svijet. Prirodni uslovi su izuzetno dobro valorizovani
za potrebe razvoja turizma, posebno zimskog, kroz stvorene uslove izgradnjom ski
staza, vertikalnog transporta, smještajnih kapaciteta, saobraćajne infrastrukture i
komercijalne opreme za prihvat turista.
Blizina Sarajeva (28km) i opštinskih administrtivnih centara Istočnog Sarajeva
(Pale, Istočno Novo Sarajevo, Istočna Ilidža, Trnovo) sa preko 400. 000 stanovnika,
blizina aerodroma i željezničke pruge, veza sa svim dijelovima Bosne i Hercegovine,
bivše Jugoslavije i šire doprinose da je turistički položaj Jahorine izuzetno povoljan.
Prirodna veza između Panonskog bazena i Jadranskog mora dolinama rijeka Bosne i
Neretve, veze sa regijama istočne, centralne i zapadne Bosne daju Jahorini nacionalni
turističko - geografski položaj. Izgradnja modernih evropskih saobraćajnica (koridor
Vc) omogućiće brži dolazak stranih turista na Jahorinu a time će ovaj zimski turistički
centar značajno povećati turističko - geografski položaj u međunarodnim okvirima.
Pored Sarajeva značajni disperzivi u Bosni i Hercegovini su Zenica (105km), Tuzla
(156km), Mostar (157 km), Brčko (221 km), Trebinje (242 km), Bijeljina (245 km)
.
Područja dominantne turističke tražnje predstavljaju Beograd (335 km) i Novi Sad
(335 km) u Srbiji, u manjem obimu Nikšić (215 km), Podgorica (270 km), Herceg
Novi (353 km) i Budva (382 km) u Crnoj Gori, Dubrovnik (304 km), Split (340 km),
Šibenik (410 km), Rijeka (554 km), Osijek (327 km) u Hrvatskoj, Maribor (576 km)
i Ljubljana (584 km) u Sloveniji.
Kvalitet magistralnih puteva, konfiguracija terena kroz koje prolaze, gustoća
saobraćaja i nedostatak saobraćajnica evropskog ranga umanjuju vrijednost
turističkog položaja Jahorine.
Mirovnim sporazumom iz Dejtona (1995) Jahorina je podijeljena između Republike
Srpske i Federacije BiH tako da je najveći dio planine sa izgrađenom infrastrukturom,
objektima i skijaškim terenima pripao Republici Srpskoj. Dio planine u Republici
Srpskoj pripada opštinama Pale i Trnovo koje su udružene u grad Istočno Sarajevo.
98
METOD RADA
Na području Jahorine sada ne postoji meteorološka stanica pa su za potrebe
ovog rada, za ocjenu turističkih vrijednosti klime, analizirani klimatski elementi
meteoroloških stanica sa masiva Jahorine i susjednih meteoroloških stanica u
različitom vremenskom periodu i na različitim nadmorskim visinama.
Temperatura vazduha je dobijena metodom ekstrapolacije i primijenjena na srednje
mjesečne i godišnje temperature MS Bjelave u Sarajevu (1961 – 1990) . Količina
padavina je određena metodom komparacije podataka meteoroloških stanica
smještenih na masivu planine i u okruženju za periode 1930 – 1960. i 1961 – 1990,
oblačnost, insolacija (1961 – 1990), relativna vlažnost vazduha (1980 – 1984) i
dugogodišnji niz za vjetrove.
Klimatski elementi su analizirani pojedinačno i u kombinaciji sa drugim klimatskim
elementima za potrebe razvoja zimskog i ljetnog turizma.
REZULTATI ISTRŽIVANJA
Temperatura vazduha predstavlja važan klimatski element i ima poseban značaj
kod valorizacije turističkih motiva za potrebe razvoja turizma. Za određivanje
temperature vazduha planine Jahorine na različitim visinama metodom ekstrapolacije
kvantitativne vrijednosti vertikalnog termičlog gradijenta su primijenjene na poznate
prosječne vrijednosti temperature vazduha MS Bjelave u periodu 1961 – 1990.
godine.
Za dobijanje kvantitativnih vrijednosti vertikalnog termičkog gradijenta, na širem
prostoru sarajevske kotline i planina u okruženju, korišćen je veliki broj raspoloživih
podataka o temperaturi vazduha za ukupno 13 meteoroloških stanica raspoređenih
na nadmorskim visinama 503 - 2086 m u različitom vremenskom periodu. Pomenute
meteorološke stanice su uglavnom ravnomjerno hipsometrijski raspoređene: MS
Butmir 503 m, MS Pazarić 630 m, MS Bjelave 637 m, MS Mošćanica 766 m, MS
Trnovo 822 m, MS Pale 829 m, MS Ledići 960 m, MS Stambulčić 1020 m, MS Brus
1140 m, MS Vidikovac 1168 m, MS Veliko polje 1190 m, MS Vrelo Prače 1462 m i
MS Bjelašnica 2066 m. Analizirane meteorološke stanice uglavnom su ravnomjerno
horizontalno (površinski) raspoređene i, što je posebno značajno, locirane na relativno
malom prostoru od oko 150 km2. Na osnovu navedenih podataka moguće je utvrditi
srednje vrijednosti vertikalnog termičkog gradijenta u stubu vazduha relativne visine
1583 m, što je sasvim reprezentativno za sarajevsku kotlinu i okruženje, shodno
opštim mezomorfološkim odlikama terena šireg područja. Adekvatno fizičko -
geografskom položaju šire područje sarajevske kotline, sa planinama u okruženju,
odlikuje vertikalni dinamički termički režim koji karakteriše planinske prostore u
99
kontinentalnoj unutrašnjosti pravog umjerenog pojasa.

U proračunima vertikalnog termičkog gradijenta (Metoda J. Maurer, 1909) sve
mjerne stanice su poredane prema nadmorskoj visini, nakon čega je utvrđen njihov
prosječni visinski stepen zajedno sa odgovarajućom prosječnom temperaturom. Na
širem prostoru sarajevske kotline od navedenih 13 mjernih stanica njih 11 je locirano
u prvih 600 m, s tim da je na svakih 100 m visinske razlike locirana bar po jedna. Od
preostale dvije, prva reprezentuje termičke odnose u visinskom rasponu od 1200 m
do 1500 m, a druga u rasponu od 1600 m do 2100 m (Drešković, 2003) .
Shodno navedenoj radnoj metodologiji, na dijagramu br. 1 predstavljen je godišnji
tok vrijednosti prosječnog vertikalnog termičkog gradijenta na svakih 100 m relativne
visine za navedene meteorološke stanice u široj okolini sarajevske kotline. Osnovni
zaključak koji proizilazi iz izgleda grafikona godišnjeg toka jeste izrazito nepravilna
visinska promjena temperature, koju kvantitativno karakterišu vrlo varijabilne
vrijednosti različitog predznaka.
Dijagram 1. Prosječni godišnji vertikalni termički gradijent prema pojedinim

visinskim stepenima na širem prostoru sarajevske kotline
Diagram 1. Average annual vertical thermal gradient according to some degrees of height in wider area of the
Sarajevo valley.
0
C
1,6
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
0,0
500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000
-0,2
-0,4
-0,6
Izvor: Drešković, 2003
100
Prosječne mjesečne i godišnje vrujednosti vertikalnog termičkog gradijenta

primijenjene su na MS Bjelave kako bi dobili prosječnu mjesečnu i godišnju
temperaturu vazduha Jahorine na svakih 100 m nadmorske visine (tabela 1) .
Tabela 1. Srednje mjesečne i srednje godišnje temperature vazduha ( 0C )

Table 1. Mean monthly and mean annual temperature of air ( 0C )
Srednje mjeseþne i godišnje temperature vazduha 0C
Nad.
Mjesto Sred.
visina I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
god.
Sarajevo 630 - 0. 9 1, 50 5, 10 9, 40 14, 10 16, 90 18, 90 18, 50 15, 10 10, 40 5, 30 0, 30 9, 50
700 - 0. 76 1, 60 4, 89 9, 15 13, 91 16, 84 18, 86 18, 42 15, 06 10, 36 5, 27 0, 25 9, 49
800 - 1. 35 0, 58 3, 68 7, 77 12, 75 15, 60 17, 55 17, 08 13, 87 9, 31 4, 51 - 0, 54 8, 40
900 - 1. 36 0, 91 4, 13 8, 35 13, 16 16, 15 18, 33 17, 69 14, 57 9, 91 5, 29 - 0, 46 8, 89
1000 - 2. 63 - 0, 29 2, 53 6, 83 11, 67 14, 61 16, 87 16, 32 13, 06 8, 47 3, 29 - 1, 68 7, 42
1100 - 1. 88 - 0, 35 2, 23 6, 29 11, 32 14, 36 16, 56 15, 09 12, 78 8, 31 3, 53 - 1, 23 7, 31
JahorIna
1200 - 1. 55 - 0, 43 1, 81 5, 68 10, 81 13, 96 16, 16 15, 44 12, 44 8, 07 3, 50 - 1, 14 7, 06

1300 - 2. 56 - 1, 65 0, 56 4, 19 9, 32 12, 51 14, 74 14, 16 11, 16 6, 82 2, 62 - 1, 85 5, 74
1400 - 3. 57 - 2, 87 - 0, 69 2, 70 7, 83 11, 06 13, 32 12, 88 9, 88 5, 57 1, 74 - 2, 56 4, 60
1500 - 4. 39 - 3, 85 - 1, 70 1, 50 6, 63 9, 89 12, 18 11, 85 8, 85 4, 56 0, 94 - 3, 13 3, 61
1600 - 4. 89 - 4, 45 - 2, 31 0, 77 5, 90 9, 18 11, 49 11, 22 8, 22 3, 95 0, 51 - 3, 48 3, 00
1700 - 5, 39 - 5, 05 - 2, 92 0, 04 5, 17 8, 47 10, 80 10, 59 7, 59 3, 34 0, 08 - 3, 83 2, 40
1800 - 5, 89 - 5, 65 - 3, 53 - 0, 69 4, 44 7, 76 10, 11 9, 96 6, 96 2, 73 - 0, 35 - 4, 18 1, 53
1900 - 6, 39 - 6, 25 - 4, 14 - 1, 42 3, 71 7, 05 9, 42 9, 33 6, 33 2, 12 - 0, 78 - 4, 53 1, 20
Tok srednje godišnje temperature vazduha pokazuje opadanje temperature sa

porastom nadmorske visine i na vrhu Jahorine (1900 m) iznosi 1, 20C, isto kao na
Bjelašnici (dijagram 2) . Ukoliko se prosječni godišnji vertikalni gradijent primijeni
na Pale na vrhu Jahorine bi dobili negativnu prosječnu godišnju temperaturu vazduha
( - 0, 350C) . Razlog je što su na Palama izražene temperaturne inverzije uslovljene
lokalnim dolinsko - kotlinskim obilježjima terena. Zbog te pojave od Sarajeva do
Pala, sa porastom nadmorske visine, ne postoji pravilan rast temperature vazduha.
Na području Jahorine, na različitim nadmorskim visinama od 630 do 1900 m, srednje
mjesečne temperature vazduha u januaru su od - 0, 9ºC do - 6, 4ºC, u februaru od
1, 5ºC do - 6, 3ºC, u martu od 5, 1ºC do - 4, 1ºC, u aprilu od 9, 4ºC do - 1, 4ºC, u
novembru od 5, 3ºC do - 0, 8ºC i u decembru od 0, 3ºC do - 4, 5ºC. Maksimalne
srednje mjesečne temperature vazduha na Jahorini su u julu i avgustu, a minimalne
u januaru i februaru. Prosječna godišnja temperatura vazduha je u intervalu od 9,
50C u podnožju do 1, 20C na vrhu planine. Zimski mjeseci decembar – februar na
nadmorskim visinama od 1000 do 1900 m su ispod 00C.
101
Dijagram 2. Godišnji tok temperature vazduha

Diagram 2. Annual course of air temperature
25,00
20,00
15,00
Temperatura u C
10,00
5,00
0,00
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
-5,00
-10,00
Mjeseci
630 700 800 900 1000 1100 120

1300 1400 1500 1600 1700 1800 190
Temperaturni prelaz od zime prema ljetu, odnosno povećanje temperature od marta

do maja, je nešto brži do nadmorske visine 1200 m, nego od 1200 m do 1900 m.
Prelaz od ljeta prema zimi je nešto sporiji do nadmorske visine 1200 m, u odnosu na
visinu od 1200 do 1900 m.
Padavine su veoma bitan klimatski element koji svojim vrijednostima utiče na
karakteristike prostora. Za utvrđivanje količine padavina na području Jahorine
analizirani su podaci iz dva perioda koji se nadovezuju jedan na drugi, 1931 - 1960.
i 1961 – 1990 (tabela 2) . Razlike su, kao i za temperaturu vazduha, neznatne za
meteorološke stanice kod kojih postoji kontinuitet mjerenja. Prosječna godišnja
količina padavina za MS Bjelašnica je manja u periodu 1961 – 1990. za 130 mm, za
MS Pale veća za142 mm, dok je za MS Sarajevo gotovo identična. Iz tih razloga se
mogu analizirati podaci količine padavina iz perioda 1931 – 1960. za meteorološke
stanice Vrelo Prače i vrh Trebevića, koje su bile smještene na masivu planine, i
primijeniti ih na cijeli masiv kao reprezent za ove nadmorske visine. Može se smatrati
da ovi podaci nisu potpuno tačni, ali mogu poslužiti sa tačnošću visokog stepena
vjerovatnoće za ovaj nivo rada. Padavine su ravnomjerno raspoređene tokom godine,
gotovo 50 : 50%, u periodu april – septembar i oktobar – mart. Evidentan je porast
količine padavina sa nadmorskom visinom, prosječno 23 mm/100m od Sarajeva do
Bjelašnice, 25 mm od Pala do Bjelašnice, 143 mm od vrela Prače do vrha Trebevića,
15 mm od vrha Trebevića do vrha Bjelašnice. Snježne padavine su veoma bitne za
102
razvoj zimskog turizma na području turističke zone (Poljice 1550m – izlazna stanica
žičare Poljice 1884m), gdje su smješteni svi smještajni kapaciteti, prateći sadržaji,
vertikalni transport (osim žičare za Vrhpraču). Upravo u ovoj visinskoj zoni (vrh
Trebevića – vrh Bjelašnice) padne najveća količina padavina.
Tabela 2. Srednje mjesečne i godišnje količine padavina u mm

Table 2. Mean monthly and annual amount of precipitation in mm.
Mje Mjeseci Srednja
Nad Per
Sto IV- X-
vis iod I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god
IX III
1931-
Bjelaš- 89 81 82 99 121 126 92 85 119 143 120 88 1245 642 603
1961
nica 2066
1961-
78 83 84 80 88 111 84 99 96 118 110 83 1115 556 559
1990
1931-
73 87 74 91 116 120 94 87 104 188 95 109 1178 612 566
Vrh 1960
1619
Trebeviü
1961-
- - - - - - - - - - - - - - -
1990
1931-
65 66 58 70 87 89 57 79 72 103 90 88 924 454 470
Vrelo 1960
1462
Praþe
1961-
- - - - - - - - - - - - - -
1990
1931-
55 62 76 69 82 84 78 74 70 119 88 80 937 457 480
1960
Pale 829
1961-
74 72 74 98 89 101 94 91 80 94 114 99 1079 552 527
1990
1931-
67 69 59 62 89 84 68 69 78 102 94 84 925 450 475
Sara- 1960
630
jevo
1961-
71 67 70 74 82 91 79 71 70 77 94 85 932 468 464
1990
Izvor: - (1931 – 1960) Mihić Lj, Jahorina i Trebević, Pale, 1987

- (1961 – 1990) Federalni meteorološki zavod - FbiH, 2005
Najveća količina padavina na području Jahorine evidentirana je u četvrtom kvartalu,

dok je sekundarni maksimum izražen u maju i junu. Minimalne količine padavina
izlučuju se u julu i avgustu.
Tabela 3. Srednji dani prvog i posljednjeg dana sa snijegom, trajanje perioda sa snijegom i bez snijega u
periodu1948/49. - 1962/63. godine
Table 3. Middle days of the first and the last day covered with snow, duration of the period with snow and without
snow in period of 1948/49. – 1962/63.
Trajanje
Srednji datum Srednji datum Trajanje perioda sa
Mjesto Nad. vis. perioda bez
prvog snijega posljednjeg snijega snijegom
snijega
Bjelašnica 2066 16. IX 3. VI 261 104
Čemerno 1306 4. XI 6. V 183 182
Prača 684 13. XI 15. IV 154 211
Pale 829 27. X 27. IV 183 182
Vrh Romanije 1386 26. X 5. V 192 173
Izvor: Mihić Lj, Jahorina i Trebević, Pale, 1987, str. 41
103
Na osnovu podataka iz tabele br. 3 može se zaključiti da je na Jahorini trajanje perioda

sa pojavom snijega od 16. IX do 4. XI a srednji datum posljednjeg snijega od 15. IV
do 3. VI. Trajanje perioda bez snijega je od 104 do 182 dana a sa snijegom od 183
do 261 dan, što je u vezi sa nadmorskom visinom, a bitno je za zimsku turističku
sezonu. Snijeg može da padne i do 3 m.
Za razvoj zimskog turizma na Jahorini izuzetno je važna kombinacija temperature
vazduha sa padavinama u periodu decembar – mart, kada se snijeg zbog niskih
temperatura, povećane oblačnosti i povoljnog položaja skijaških staza na sjevernoj
ekspoziciji dugo zadržava. Snježne padavine su od izuzetne važnosti za zimsku
turističku sezonu i izražene su u četvrtom kvartalu i sa nešto smanjenim intenzitetom
nastavljaju se u prvom kvartalu. Ovakav raspored padavina i temperatura omogućavaju
duže zadržavanje snijega (183 - 261 dan) i produženje zimske turističke sezone.
Za razvoj turizma u ljetnom periodu kombinacija temperature vazduha i padavina je
povoljna za sportove sa loptom, rekreaciju i planinarenje. U julu i avgustu su najviše
temperature u toku godine sa najmanjom količinom padavina. U toku ova dva ljetna
mjeseca najduže je trajanje insolacije i najmanja oblačnost u toku godine.
Tabela 4: Oblačnost (1 - 10), insolacija (h) za period 1961 – 1990. i relativna vlažnost vazduha (%) za period 1980
- 1984.
Table 4: Cloudiness ( 1 - 10), insolation (h) for the period 1961 - 1990 and relative humidity of air ( %) for the period
1980 - 1984.
1-10 Mjeseci Srednja
Mjesto h IV-
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god
% IX
Oblaþ 6,7 7,2 7,1 7,2 6,9 6,7 5,5 5,1 5,4 6,0 6,9 6,9 6,5 -
Bjelašnica Insol 86,8 82,5 110,5 126,7 162,8 169,8 304,6 218,1 176,7 148,79 97,1 83,3 1767,7 -
Rel.vl 86 87 87 87 84 86 85 87 84 85 74 88 85 85
Oblaþ 6,5 6,8 6,7 6,5 6,1 5,6 4,2 3,9 4,6 5,3 6,8 6,9 5,8 -
ýemerno Insol 85,3 101,9 135,7 156,8 184,5 217,2 287,5 246,9 210,6 155,0 102,8 76,8 1858,1
Rel.vl 83 83 81 75 75 76 71 74 74 80 80 86 78 87
Pale Oblaþ 6,3 6,3 5,8 5,5 5,0 4,9 4,1 4,1 4,6 5,1 5,9 6,3 5,3 -
Oblaþ 6,9 6,7 6,4 6,4 6,0 5,7 4,6 4,5 4,8 5,3 6,6 7,4 5,9 -
Insol 57,1 83,7 125,6 149,0 191,7 207,1 256,4 237,6 186,6 148,8 81,2 39,2 1764,1 -
Sarajevo
Rel.vl 77 73 66 64 59 65 66 68 70 73 77 77 69 54
Sokolac Rel.vl 85 82 79 76 73 77 76 78 78 80 84 84 79 76
Izvor: - Federalni meteorološki zavod - FBiH, 2005

- Meteorološki godišnjak I
Relativna vlažnost vazduha za područje prirodnog dobra Jahorina na različitim

nadmorskim visinama kreće se od 69% do 85%. Najvlažniji mjesec je decembar
(Bjelašnica 88%), a najsuvlji mjesec je maj (Sarajevo 59%, Sokolac 73%) . Godišnje
kolebanje srednje mjesečne relativne vlažnosti iznosi 16%.
Relativna vlažnost je u toku ljeta manja dok je u toku zime veća, a razlog je što u
toku zime ima manje vodene pare nego ljeti, ali je zbog niske temperature vazduh
zimi zasićeniji vodenom parom (Milosavljević, 1990) .
104
Oblačnost spada u estetske motive jer svaki predio dobija na ljepoti i vrijednosti po
vedrom danu.
Može se zaključiti da je oblačnost na području prirodnog dobra Jahorina od 53% u
podnožju do 65% na najvišim predjelima. Oblačnost je najveća zimi i u proljeće i
predstavlja pogodnost za zimsku turističku sezonu, a najmanja ljeti što predstavlja
pogodnost za razvoj ljetnog turizma. Sa porastom nadmorske visine povećava se
broj oblačnih dana, pa je u višim predjelima Jahorine srednja godišnja oblačnost
iznad 60%.
Insolacija svojim vrijednostima posredno utiče na druge klimatske elemente i na
atraktivnost prostora. Srednja godišnja suma stvarnog trajanja insolacije kreće se od
1764 sata u Sarajevu do 1858 sati na Čemernu, pa se može zaključiti da se srednja
godišnja suma trajanja insolacije na području prirodnog dobra Jahorina kreće u ovim
granicama.
U toku godine najveći broj sati sa sijanjem sunca je u julu i avgustu, najmanji u
januaru i decembru kada je i najveći broj oblačnih dana. Vegetacionom periodu u
prosjeku pripada 1270 sati, ili 71% stvarnog trajanja insolacije.
Vjetar utiče na snižavanje visokih temperatura vazduha. U planinskim zimskim
centrima velika brzina vjetra negativno utiču na odvijanje aktivnosti na snijegu i
predstavlja ograničenja kod rada vertikalnog transporta.
Na obrazovanje i dinamiku vjetrova na prostoru Jahorine direktno utiču reljefni sklop
i osobenosti regionalne cirkulacije atmosfere nad Balkanskim poluostrvom. Tokom
hladnijeg dijela godine uspostavljaju se sjeverna strujanja koja vode porijeklo iz
Arktika, sjeveroistočne Evrope i Sibira po čemu se i nazivaju. U toku čitave godine
prisutni su i prodori vlažnog maritimnog vazduha koji sa sobom donose strujanja iz
zapadnog i jugozapadnog kvadranta. Ovi vjetrovi imaju slapoviti karakter i pripadaju
pojasu jugozapadnog fena, koji se prostire do najizraženijih planinskih vrhova alpsko
- dinarskog planinskog sistema, i ima visoku pojavnu čestinu. Najčešće se pojavljuje
tokom proljeća i prve polovine ljeta, dok je tokom zime veoma rijedak. Dani tokom
kojih postoji fensko strujanje u godišnjem prosjeku imaju temperaturu veću za oko
4, 9oC u odnosu na one bez njegovog djelovanja. Navedene termičke razlike su veće
tokom zime: oko 6, 1oC, dok su tokom ljeta znatno manje: 2, 2oC. Pored termičkog
djelovanja, fen u prosjeku smanjuje relativnu vlažnost i do 10% (Drešković, 2003) .
Za Sarajevo su karakteristični vjetrovi iz pravca istok - jugoistok (dijagram 3), čestine
309 ‰ jačine do 2, 9 m/s i zapad - sjeverozapad čestine 248 ‰ jačine do 2, 4 m/s.
Prema Boforovoj skali (Milosavljević, 1990), radi se o vrlo slabom vjetru jačine 2 (7
– 12 km/h - anemometar na 6 m visine) . Odnos vjetrova i tišine je 76, 1 : 23, 9.
105
Za Bjelašnicu su karakteristični vjetrovi iz sjevernog pravca čestine 301 ‰ jačine do

12 m/s i jug - jugozapad čestine 430 ‰ jačine do 14, 2 m/s. Radi se o jakim i vrlo
jakim vjetrovima jačine 7 po Boforovoj skali (45 – 54 km/h) . Odnos vjetrova i tišine
je 92, 4 : 7, 6.
Za Čemerno su karakteristični vjetrovi iz pravca istok - jugoistok čestine 255 ‰
jačine do 2, 7 m/s i jug - jugozapad čestine 315 ‰ jačine do 3, 9 m/s. Prema Boforovoj
skali ovo su vrlo slabi vjetrovi jačine 3. Odnos vjetrova i tišine je 92, 1 : 7, 9.
Upoređujući podatke čestine, brzine i ruže vjetrova sa ove tri meteorološke stanice
može se zaključiti da su na području prirodnog dobra Jahorina dominantni vjetrovi
iz pravca sjever - sjeverozapad i jug - jugoistok sa brzinom u podnožju od 2, 2 m/s
do 14, 2 m/s na najvišim vrhovima
Vjetar iz pravca sjever - sjeverozapad je bura koji iz kontinentalnog dijela struji
preko planina prema moru u hladnijem periodu godine.
Vjetar iz pravca jug - jugoistok je jugo i predstavlja vazdušnu masu koja struji preko
Dinarskog sistema, hladi se, dolazi do kondenzacije, formiraju se oblačni sistemi
koji daju velike količine padavina. I ovaj vjetar je karakterističan za zimski period
(Gburčik, 1995) .
N
NW NE
W E
SW SE %MHODģQLFD
ÎHPHUQR
6DUDMHYR
S
Dijagram 3. Ruža vjetrova (višegodišnji niz)

Diagram 3. Rose wind ( for many years)
Na području Jahorine postoje dva tipa lokalne cirkulacije. Dolinska cirkulacija

postoji tokom dana i odvija se po dnu dolinskih zaravni sa smjerom duvanja prema
padinskim stranama, što se naziva dolinski vjetar ili danik. Padinska cirkulacija
postoji samo tokom noći i manifestuje se strujanjem niz padinske strane prema
106
dolinskom dnu. Naziva se gorski vjetar ili noćnik.

Opasnosti u planini mogu nastati zbog nepovoljnih vremenskih uslova tokom
cijele godine. Razvoj turizma, prisustvo velikog broja turista na malom prostoru
osnovni su preduslov za nastanak neželjenih posljedica. Među najveće opasnosti
mogu se svrstati magla, lavine i nevrijeme, posebno na dijelu turističke zone u
toku zimskog perioda. Lavine predstavljaju veliku opasnost za turiste u zimskom
periodu zbog odrona snijega na terenima sa strmim nagibom, posebno kada se ne
poštuje saobraćajna signalizacija na stazama ( smrtni slučaj direktora glinice “Birač”
Zvornik u januaru 2006. ) .
Magla može biti neprijatna i opasna za posjetioce planine i turiste i na Jahorini se
javlja uglavnmom s proljeća i u jesen, kada je tišina u kotlinama i vazduh miruje, a
temperatura se održava iznad 00C. Ta magla zahvata visinu do 1400 m. Za to vrijeme
u višim predjelima vlada vedrina, sija sunce, a dnevna temperatura može prelaziti
15oC. Ipak, ovdje su magle rijetke i dopiru na Golu Jahorinu samo u drugoj polovini
zime. Pretpostavka je, u odnosu na mjerenja meteoroloških stanica u okruženju,
da broj dana sa maglom u toku godine iznosi od 55 do 94 dana (Mihić, 1987) .
Pored slabe orjentacije i mogućnosti da se zaluta u planini, magla donosi negativne
ekonomske efekte zbog zastoja u radu vertikalnog transporta.
Uticaj planinske klime na ljudski organizam se manifestuje kroz jačanje organizma
jer podstiče razmjenu materije, povećava hemoglobin i broj crvenih krvnih zrnaca.
Na visinama od 600 do 1200 m planinska klima djeluje podražujuće. Smanjenje
kiseonika izaziva čak i na visinama od 1500 do 2000 m podrhtavanje prstiju.
Opažaju se izvjesne teškoće na čulima vida i sluha. Na srednjim visinama zapaža se
olakšan rad mišića. Pod uticajem hladnijeg planinskog vazduha povećava se potreba
za nadoknadom toplote hranom. Zbog toga je za zdrave osobe najbolji boravak na
planini tokom cijele godine. Planinska klima svojim čistim vazduhom i umjerenom
toplotom utiče vrlo povoljno na organe za disanje i malokrvnost. Boravak na planini
preporučuje se u prvom redu zdravim osobama, kojima je potreban odmor, osvježenje
i jačanje. Takođe je koristan osobama sa slabim apetitom i premorenim od napornog
rada, kao i osobama koje pate od nesanice i nervoze.
Planina ne liječi ni od kakvih bolesti, već ojačava organizam i osposobljava ga
da se bori protiv raznih mikroba. Klima je biološki aktivna samo kod promjene
a indiferentna je kod autohtonog stanovništva. Zbog toga je potrebno mijenjati
podneblje u terapijske svrhe.
Pogodna klima u podnožju Jahorine i na njenim obroncima imala je uticaja na
izgradnju lječilišta u Kasindolu (Kobiljdo) 1921. godine za liječenje različitih oblika
plućne tuberkuloze, a nešto kasnije i otvaranje oporavilišta u Stambulčiću (Mihić,
1987) .
107
Analizom klimatskih pokazatelja sa meteoroloških stanica može se odrediti karakter

klime Jahorine. U podnožju planine u Sarajevu zastupljena je umjereno topla i
vlažna klima Cfb po Kepenu, koju karakteriše ravnomjeran raspored padavina u toku
godine bez suvog razdoblja. Prosječna temperatura najhladnijeg mjeseca ispod 180C,
ali iznad - 30C. Odnos između najsuvljeg i najvlažnijeg mjeseca je u razmjeri 1 : 1, 6
- 1 : 2, 0. Tipičan predstavnik ove klime je Sarajevo, Cf sw bx (Dukić, 1998) .
Sa porastom nadmorske visine od Pala do vrha Jahorine izražena je umjereno hladna
(borealna) vlažna klima Dfb po Kepenu, koju karakteriše ravnomjeran raspored
padavina tokom godine. Praktično nema suvog razdoblja. Prosječna temperatura
najhladnijeg mjeseca je ispod - 3, 30C, a najtoplijeg iznad 100C. Kompletna turistička
zona Jahorine sa izgrađenim smještajnim kapacitetima, vertikalnim transportom i
pratećom infrastrukturom ima obilježje hladne i vlažne klime (Dfb), koja već od
1000 m prelazi u planinsku klimu.
Tabela 5. Pregled klimatskih pokazatelja (1961 - 1990)

Table 5. Survey of climatic indicators ( 1961 – 1990)
Sred.temper.
Odnos najsuvlj.inajvlaž.
Rasporedpadav. tokom
0
C
Sred.mjes.kol.pad
Sred.god.kol.pad
Sred.god.
mjeseca
Amplit.
Vrsta klime po
temp.
god.
mm
mm
najtop. mjes.
Mjesto
0
najh. mjes.
C
Kepenu
umjereno topla
ravnomje
Sarajevo 9,5 19,8 18,9 -0,9 932 77 1 : 1,4 i vlažna
r.
Cfb
umjereno hladna
ravnomje
Pale 6,8 19,3 16,0 -3,3 1079 90 1 : 1,6 vlažna klima
r.
Dfb
umjereno hladna
neravno
ýemerno 5,9 18,3 15,0 -3,3 1826 152 1 : 3,8 vlažna klima
mj.
Dfb
umjereno hladna
Vrelo
4,8 18,8 14,4 -4,4 924 77 ravnomj. 1 . 1,8 vlažna klima
Praþe
Dfb
umjereno hladna
Vrh
2,98 16,2 11,4 -4,9 1178 98 ravnomj 1 : 2,6 vlažna klima
Trebeviüa
Dfb
umjereno hladna
ravnomje
Bjelašnica 1,2 16,1 9,6 -6,4 1115 93 1 : 1,5 vlažna klima
r.
Dfb
Milosavljević (1973) je dao karakteristike planinske klime koju karakterišu: srednja

godišnja temperatura vazduha niža od - 3, 30C, srednja temperatura najtoplijeg
mjeseca manja od 180C, srednja temperatura svih zimskih mjeseci ispod 00C, a
najhladnijeg mjeseca ispod - 30C, umjereno godišnje kolebanje temperature, velika
količina padavina ravnomjerno raspoređenih tokom godine i veća čestina vjetrova.
108
Tabela 6. Izvedeni klimatski parametri

Table 6. Derived climatic indicators
Stepen
Furnijeov koef.
Indeks suše po Langov kišni kontin. po
Mjesto za pluviom.
De Martenu I faktor Kf Kerneru
agres. klime C
K%
Sarajevo 44, 79 98, 1 9, 48 5, 05
Pale 64, 23 158, 7 12, 04 4, 14
Čemerno 114, 84 309, 5 32, 33 15, 30
Vrelo Prače 65. 16 192, 5 11, 48 16, 00
Vrh Trebevića 90, 75 395, 3 30, 00 19, 70
Bjelašnica 99, 55 929, 1 12, 48 24, 84
Neki izvedeni klimatski parametri dobro ilustruju klimatske prilike kojem pripada
objekat istraživanja.
Godišnja vrijednost indeksa suše po De Martenu se povećava od podnožja masiva
prema vrhu, jer sa povećanjem nadmorske visine raste suma padavina a temperatura
opada (Sarajevo 44, 79, vrh Trebevića 90, 75, Bjelašnica 99, 55) . Vrijednosti indeksa
veće od 40 karakteristične su za izrazito šumska područja sa suviše vlage.
Langov kišni faktor se povećava od podnožja prema vrhu. Kišni faktor za Sarajevo i
Pale nalazi se u granicama 80 - 160 i označava vlažnu klimu. Čemerno, vrh Trebevića
i Bjelašnica imaju vrlo vlažnu klimu, kišni faktor više od 160.
Furnijeov koeficijent za pluviometrijsku agresivnost za Sarajevo 9, 48, Pale 12, 04,
i Bjelašnicu 12, 48 pokazuje blagu ugroženost dok koeficijent za Čemerno 32, 33 i
vrh Trebevića 30, 00 pokazuje jaku pluviometrijsku ugroženost.
Stepen kontinentalnosti po Kerneru za Pale 4, 14% i Sarajevo 5, 05% daje
obilježje umjereno kontinentalne (0 - 5%) do planinske klime (5 - 10%) . Stepen
kontinentalnosti za Čemerno 15, 30%, vrh Trebevića 19, 70% i Bjelašnice 24, 84%
daje obilježje maritimne klime (više od 15%) .
Iz svega izloženog može se izvesti zaključak o karakteru klime za područje Jahorine
koja je umjereno kontinentalna - umjereno topla i vlažna Cfb u podnožju i umjereno
hladna (borealna) vlažna klima Dfb u višim predjelima (po Kepenu), sa obilježjima
planinske klime (Milosavljević, 1990) .
Do istih rezultata o karakteru klime Sarajeva i planina u okruženju došao je i
Drešković (2003) u svom radu, stim što je u sklopu pojedinih tipova klime obradio i
podtipove na različitim nadmorskim visinama, jer je karakter rada to zahtijevao.
109
DISKUSIJA I ZAKLJUČCI
Rezultati istraživanja karaktera klime Jahorine pokazuju da klima predstavlja
turistički resurs i faktor razvoja turizma tokom cijele godine. Pogodni oblici reljefa,
snježne padavine u IV i I kvartalu, temperature vazduha ispod 0oC, oblačnost,
položaj skijaških staza na sjevernoj ekspoziciji turističke zone, omogućavaju dugo
zadržavanje snijega (183 – 261) dan. Povoljan položaj u odnosu na Sarajevo, glavni i
najveći grad Bosne i Hercegovine, i druge emitivne centre u bližem i daljem okruženju,
blizina međunarodnog aerodroma i željezničke pruge, veliki broj magistralnih puteva
u blizini uticali su da Jahorina ima turistički položaj od nacionalnog interesa. Ovo je
prepoznala Vlada Republike Srpske koja je, za potrebe razvoja turizma i proširenja
obuhvata na druge dijelove planine, u toku 2006. godine izdvojila 265. 000 evra za
izradu master plana, koji će u narednom periodu omogućiti strana ulaganja u iznosu
200 – 400 miliona evra.
Prirodne vrijednosti, među njima i klima, izuzetno dobro su valorizovane kroz razvoj
turizma, posebno zimskog. Izgrađeni su smještajni kapaciteti (3500 ležaja), skijaške
staze (17640 m sa površinom od 82, 5 ha), žičare i ski liftovi (8041m), saobraćajna
i druga prateća infrastruktura. Jahorina je postala najpoznatiji zimski centar u ovom
dijelu Evrope gdje zimska ponuda čini osnovni vid turističke ponude. Na godišnjem
nivou najveća koncentracija prometa ostvaruje se u perodu januar – mart (65% u
2000. ) . Realizacija master plana i izgradnja brzih evropskih saobraćajnica (koridor
Vc) omogućiće brži dolazak stranih turista na Jahorinu, a time će ovaj poznati zimski
turistički centar značajno popraviti svoj turistički položaj na međunarodnom planu.
U ljetnom periodu (juli – avgust) povoljna kombinacija temperature vazduha,
padavina, trajanje insolacije, smanjena oblačnost omogućavaju razvoj i drugih
vrsta turizma, jer pruža mogućnost organizovanja konferencija, simpozijuma,
seminara, sportskih igara, rekreaciju, pripreme sportista u prirodi na većim visinama,
planinarenje, oporavak. I pored izgrađeni smještajnih kapaciteta, bazena za plivanje
i terena za igre sa loptom ljetna turistička sezona je slabo iskorištena, Promet turista
ostvaruje se samo u Olimpijskom centru Jahorina (19, 2% u 2003. ), dok su privatni
kapaciteti zatvoreni.
Može se zaključiti da je klima, kao direktna turistička vrijednost, dobro valorizovana,
posebno kroz razvoj zimskog turizma.
Indirektna turistička vrijednost klime kroz uticaj na atraktivnost drugih motiva (biljni
i životinjski svijet, vode) nije valorizovana u dovoljnoj mjeri. Lovni turizam, koji je
na ovom području sa dugom tradicijom, uopšte nije valorizovan za potrebe razvoja
turizma. Za to su kriva ratna i poslijeratna dešavanja, smanjenje fonda divljači
visokog lova i slabo interesovanje stranih i domaćih lovaca za plaćeni organizovani
lov.
110
Kod ocjene prirodnih uslova prirodnog dobra Jahorina od strane autora, u sklopu
turističke valorizacije, u okviru skale 1 – 5 (1 - nezadovoljavajući, 2 - dovoljan, 3
- dobar, 4 - vrlodobar, 5 - odličan), klimatske karkteristike su ocijenjene najvišom
ocjenom 5.
Faktori rizika za klimu prirodnog dobra Jahorina na lokalnom nivou ne postoje jer
ne postoje industrijski kapaciteti i zagađivači u bližem i daljem okruženju koji bi
odlaganjem otpada, ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda, otrovnih gasova i
dima ugrozili osjetljive visokoplaninske ekosisteme. Najveći broj objekata se grije
na struju i plin (veliki smještajni kapaciteti), dok manji objekti koriste ogrevno drvo
i ugalj, tako da od ovih ložišta ne postoji opasnost za mikroklimu turističke zone
Jahorine.
Na globalnom nivou postoje rizici po klimu Jahorine zbog poremećaja osjetljive
ekološke ravnoteže, koji proističe iz odnosa hlađenja i zagrijavanja Zemlje.
Izazivaju je nekontrolisane emisije gasova sa efektom staklene bašte: ugljen dioksid,
metan, freon i dr. Najopasniji je ugljen dioksid a najveći producenti su ekonomski
i industrijski najrazvijenije zemlje svijeta. Ova pojava povećanja temperature na
Zemlji je karakteristična za posljednju deceniju XX i prvu deceniju XXI vijeka, i
u prilog joj ide nepoštivanje sporazuma o smanjenju emisija ovih gasova iz Kjota
1997. godine. Ukoliko se nastavi ovim tempom globalno zagrijavanje atmosfere,
otopljavanje leda na polovima i glečerima posljedice se mogu odrazitu i na ovo
područje. Može se očekivati povećanje temperature vazduha, suvlja klima sa manjim
količinama snijega, što bi se odrazilo na zimsku turističku sezonu, smanjenje prihoda
od zimskog turizma i na zapošljavanje.
U najbližem okruženju Jahorine nalazi se zimski centar Igman - Bjelašnica iz
sastava olimpijskih planina i predstavlja direktnu konkurenciju, posebno izgradnjom
smještajnih kapaciteta i gasovoda u 2006. godini. Klimatski uslovi za razvoj turizma
su dosta slični, stim što je Jahorina mnogo pitomija i sa vegetacijskim pokrivačem
izraženim do najviših vrhova turističke zone. U okviru centra Igman – Bjelašnica
nalazi se manji broj smještajnih kapaciteta, manji je broj skijaških staza i vertikalnog
transporta i slabije su mogućnosti proširenja turističkih sadržaja na druge dijelove
planine u odnosu na Jahorinu. Ovaj skijaški centar predstavlja konkurenciju Jahorini
samo kod turista iz Federacije Bosne i Hercegovine, koji iz poznatih razloga odlaze
u ovaj centar. Perspektive razvoja su svakako na strani Jahorine, posebno nakon
što se provede privatizacija OC”Jahorina”i vertikalnog transporta, realizacija master
plana i izgradnja koridora Vc.
Na području prirodnog dobra Jahorina ne postoji meteorološka stanica koja bi
bilježila i pratila elmente klime, što je nedopustivo za zimski turistički centar ovog
ranga. Zbog toga je potrebno organizovati modernu meteotološku stanicu na masivu
ove planine koja bi bila u funkciji monitoringa klime područja, turističkog planiranja
111
prostora i razvoja turizma. Na ovaj način bi se popravila struktura rasporeda

meteoroloških stanica u našoj zemlji u vertikalnom smislu (najveći broj stanica je
raspoređen do 500 m nadmorske visine) .
LITERATURA
Bjelčić Ž. 1965: Flora planine Jahorine, monografija, posebni otisak iz glasnika
Zemaljskog muzeja - prirodne nauke, sveska III/IV, Sarajevo
Čomić Đ. : Geografija zatvorenog kruga,
Drešković N. 2003: Klima Sarajeva, magistarski rad, Univerzitet u Sarajevu, Prirodno
- matematički fakultet, odsjek za geografiju, Sarajevo
Dukić D. 1998: Klimatologija, Beograd
Gburčik P. 1998: Šumarska ekoklimatologija, Beograd
Institut za geografiju. 1999: Zbornik radova, Novi Sad
Kujundžić S. 1979: Vegetacijsko - pedološki profil na relaciji Vrhprača (1160 m)
– Jahorina (vrh 1700 m), preko kote 1630 m i Poljice (1580 m), diplomski rad,
Univerzitet u Sarajevu, Šumarski fakultet, Sarajevo
Kujundžić S. 2006: Zaštita, valorizacija i održivi razvoj prirodnog dobra Jahorina,
magistarski rad, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Odsjek
za geografiju, Pale
Mihić Lj. 1987: Jahorina i Trebević, Pale
Milosavljević M. 1990: Meteorologija, Naučna knjiga, Beograd
Pecelj M. 2001: Globalne klimatske promjene i efekat staklene bašte, Okvirna
konvencija UN o promjeni klime i Kjoto sporazum, Zbornik radova, Banja
Luka
Podaci Federalnog meteorološkog zavoda. 2005, Sarajevo
Stanković S. 1994: Turistička geografija, Beograd
Zavod za inžinjersku geologiju i hidrografiju Građevinskog fakulteta Sarajevo. 1972:
Hidrogeološka studija Sarajevskog polja, Sarajevo
112
THE CLIMATE AS TOURIST VALUE OF THE NATURAL RESOURCE JAHORINA
Summary
In the area of the natural resource there is temperate continental climate – temperate
humid at the foot and temperate cold humid in higher regions with characteristics
of mountainous climate. The climate through its direct and indirect tourist value has
all the advantages for development of tourism. Direct tourist value of the climate has
the greatest importance for development of winter tourism, while the indirect tourist
value is seen through influence on attractiveness of other motives ( flora and fauna,
water) and is important for other kinds of tourism.
The climate in the area of natural resource Jahorina, within other natural conditions, has
contributed to the development of tourism, and raising the reputation of this ski centre in
the world. Favourable tourist position in comparison with emissive centres in near and far
surrounding and according to traffic influenced the fast development of ski centre at the heart
of central massif. Building of boarding capacities, vertical transport and supplementary
activities made it recognizable in the world of winter sport. By this natural resource in the
best way have been combined natural and created values in the function of development of
tourism which represents an inexhaustible potential for developmen
113

Glasnik ŠF - 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Glasnik ŠF - 6

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glasnik ŠF - 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Jiří Schneider, Petr Kupec, Ilja Vyskot, Katarína Domokošová, Alice Melicharová

Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 6, стр. 1 - 13

Оригинални научни рад Достављено - Received: 08.02.2007.

FINANCIAL EXPRESSION OF FOREST FUNCTIONS

Keywords: forest functions, ecosystem approach to forest functions, financial

FINANSIJSKI PRIKAZ VRIJEDNOSTI FUNKCIJA ŠUME

functions are a life-giving source and irreplaceable component of the environment

ECOSYSTEM METHOD OF QUANTIFICATION AND EVALUATION OF

Real potential of forest functions – quantified functional potential of forests (values

Values of real potentials of forest functions

Calculation of real effects of particular functions

Bioproduction function REBP = vT1 . T1 + vZ1 . Z1 + vZS1 . ZS1 (%)

Structure of financial expression procedure steps

Calculation of the financial expression of the value of real potentials of forest

Calculation of the financial expression of the value of real effects of forest

Financial expression of a value of the topical social effects of forest functions

FSE FL .FRE FL .FAZ FL

FSEFL = financial expression of a value of the topical social effect of a function in

CD = decennial average price of wood at the roadside in CZK per m3 announced

Example of financial expression of the value of concrete (model) forest unit

Explanatory notes: BP - bioproduction function, ES - ecological-stabilization

Determination of real values of function-reducing criteria

Explanatory notes: 0/I- stands with the first symptoms of damage

Determination of values of real effects of particular functions

Calculation of real effects of functions

Financial expression of forest functions of a model forest stand

Financial value of real effects of functions of the stand on an area of 4.0 ha

Factor of a topical social interest (FAZ)

FINANSIJSKI PRIKAZ VRIJEDNOSTI FUNKCIJA ŠUME

Оригинални научни рад Достављено - Received: 28.11.2006.

НОВА НАЛАЗИШТА ОЗИМНИЦЕ (Eranthis hyemalis

NEW FINDING PLACES OF WINTER ACONITE

Слика 1 Eranthis hyemalis, Слатина Слика 2 Eranthis hyemalis, Бреницa

Врста припада субмедитеранском флорном елементу тако да се Босна и

Карта 2 Налазиште Мљечаница

Слатина (код Бањалуке) – на овој

Бреница (кањон Врбаса код Бочца) – на

Карта 4 Налазиште Бреница

Сва четири налазишта долазе у сјеверном дијелу Босне, на теренима до 400m

Карта 5 Преглед налазишта врсте Eranthis hyemalis у БиХ

NEW FINDING PLACES OF WINTER ACONITE (Eranthis hyemalis /L./

Оригинални научни рад Достављено - Received: 28.11.2006.

ДЕНДРОТОПОНИМИ ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА

DENDROTOPONYMS IN THE WEST PART OF REPUBLIC OF SRPSKA

Abstract: The work describes distribution of dendrotoponyms of western part

Након тога је у Access-у извршена анализа дендротопонима у односу на реалну

Сјеверни дио је већином у прошлости обешумљен, због приступачности

бријест (Ulmus carpinifolia), вез (Ulmus effusa) и клен (Acer campestre). У

климатски појас, нађено је само 36 топонима везаних за смрчу. Топоними су

У сљедећој табели дат је преглед броја дендротопонима по дендролошким

Воћке (Fruits) 205 101 49% 69 34%

Табела бр.1: Број дендротопонима по врстама и њихова дистрибуција у оквиру

suma / forest brijest / elm

bukva / beech breza / birch

Карта број 1 пружа слику цјелокупних дендротопонима западног дијела РС (без

1. Јовановић, Б. и др. (1977): Дендротопоними Србије (ван покрајина), њихове

ДЕНДРОТОПОНИМИ ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У

Оригинални научни рад Достављено - Received: 11.12.2006.