This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the

information in books and make it universally accessible.

https://books.google.com
il - stu
 “ TT" * ne s
Ј. " ---------
- - - - 22
Accortar

IPABLA

лист "

за сви глни палвних наука

ГОДИНА II.

(Од 1. Јануар а до к о н ца Ју на.)

издали и УРЕдили

Д. НОВАКОВИЋ и У. КНЕЖЕВИЋ.

БЕОГРАД

Шт а м п a p и ја H и к о ме Стефан о в и ћ а.

1870,
 B:ye ische
Staatsbibliothek
München
 F" к - as " . . .
u .
i mr g

гд E JE ш т o. " " "

I.

Позив Уредништва на предплату бр. 1.

Из Управе и Устава, 1. 2. 3. и 4. од Вук. Ј. Петровића.
s О репрезентацији, по Мурлону и другима од Ј. М. Лешјанина
број 1. и 2.
Правне Школе; Савињијево мишлење (од Блунтлија) преводи
У. Кнежевић, бр. 1. 2. 5. 11. и 12.
Макијавелова наука (има свезу са последњим бројем „Правде“
од 1869. године број 1.
О независности судској, (неколико речи); написао Др. Стојан
Joв. Вељковић бр. 3: T
О праву писца, или интелектуалној сопстваности. Аренсов чла
нак; превео га Ј. М. Лешјанин, бр. 4. и 5.
Предлог за уређење тежачког кредита у Србији, од Ђор. Пав
ловића, бр. 6. и 7.
Идеал и Битност у држави и у друштву: од В. Јеронима бр. 6.
8. и 11. превео В. Ј. Петровић.
- 10, Судови и полиција бр. 8. 9. 10.
11. Шоступак у Инглиском парламенту, бр. 8. 9. 10. 15. 16. 17. 18.
12. О разликовању и одношајима права са моралом. Аренсов чла
нак; бр. 9. и 10. од Ј. М. Лешјанина.
13. Беженство, бр. 11. (недовршено).
14. О уживању и упражњавању права (по Мурлону) с гледишта на
шег законодавства. Написао Ј. М. Лешјанин бр. 12. и 13.
15. Полициска управа и јавна безбедност у Паризу; од Максима ди
Камп, превео Милоје Влаић, бр. 13. 14. 15. 16. 17. и 18.
16, О телесној казни; по Митермајеру бр. 14.
17. О разлици кривичних и грађанских предмета у опште; Аренсов
чланак, превео га Ј. М. Лешјанин, бр. 16. и 17.
18. О правосуђу у Француској, и једнакости пред законом. Лабу
јев чланак, превео га Ј. М. Лелјанин, бр. 17. и 18. -
 II.

. Затвор дужника, по шрописима наших закона (5 5 411. 412.

и. т. д. грађ пост.) написао др, Никола Крстић. бр. 1. 2. и 3.
20,
Удова крушевиц. Случај самооптужења, бр, 2. 4. 5. и 6.
21. Кривица „родоскверење,“ š 204. каз. зак. с погледом на 5. 55.
грађ. зак пашисао др Н. Крстић.
22 Једна одбрана адвоката Кремија бр. 6.7.8. превео Ђ. Ж. Ђорђевић.
23. Оптужење принца Петра Бонапарте бр. 6.
24. Је ли очух и маћеха „предак“? 234. казнит. зак. написао др. Н.
Крстић.
25. Разбојник и Формализам закона бр. 10.
26. Затвор туженог мимо законске прописе, написао др. В. Крстић
бр. 12. и 13.
. 327. Не не ја несам крив бр. 12. 13. 14. 15. 16. 17. од Ђ. Ж. Ђорђевић.
28. Вевин а као кривац кажњен. Вешто из архииве касационог суда,
саопштио др. Н. Крстић.

III.

29. Убијство с предумишљајем бр. 3. и 4.

З(), Парница око одржања уговора миразног од У. Кнежевића бр. 45.
31. Правно питање бр. 4. \
\
32. Забрана шо билансима бр. 8.
c:6
33. Парница око одкупа бр. 9. || 3
34. Продужено злочинство бр. 10. J 35
35. 0 наплати новчане казни. 1 3
36,
Разбојништво, лажна сведоџба и наго- 1 2
вор на исту бр. 12. У 9
37. Одбрана и убиство. ( =
38. забрана на плод бр. 14. || 5
39. Самовлашће бр. 15. 1 5
40.
Продаја и интабулација бр. 16. - 1 =
- 41. Шта је вештак? бр. 17. || Br'
-42. Више опасних крађа и покушај б. 18. i
Број 1. У БЕогPAду 10. ЈАнулР 1870. Година 14.

Излази три пут -у-уг ---A g --- туг у За све срп. кра
у месецу на 1) I I EL I JA I R II A. Јеве стаје на то:
gry 1 || P (A H-8. || ЈА 2,
Уредништвоје у 1 i 1 f-h - - | B f-fi 2,2"S",“,“ „
ЗЕ, l_L LIL LILLYJULLIL 5:
меe. 15 г. или 1
Натошевића на I V в. поједини број
великој пијаци. стаје 1 г. и 20 п.
II(13A (JER I PAIR, IPA{{{1|}\ HAYEA.

издалу и укулу Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Из управе и устава. — Затвор дужника. — О репрезентацији.— Правне школе. —

Макијавелова наука,

I P A IB I L.

ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

ДРУГА ГОДИНА.

Исте побуде које су нас кретале у почетку на рад, крећу

нас и данас.
Цели, коју смо поставили, тежићемо неуморно а та је
као што смо рекли у томе: „Да сваки буде сам остал
нији, а ни ко туђе оруђе; да закон буде над свима,
а нико над њим и да се под именом за ко на не про
тура ничија сам овоља.“
Том цели руковођени ни од чега нећемо зазирати, нити
ће наше силе клонути донде, докле узтраје уписника.
Држаћемо се начела која је поставила нова наука. Из
воље појединих, из воље друштвене избијаћемо све оно, што
је неприродно наметуто споља.
У томе раду пазићемо „да нам по стојећи закони
буду као светиња,“ ал не по начелу историске школе
која каже: „Све је добро што постоји,“ нити опет по
оној изреци Хегловој: „И најлошије установе потребне
су.“ Наша радња истина мора и треба да буде удешена према
њему; у границе правне које поставља закон нећемо зади
рати; али с друге стране опет даћемо полета мислима да се
развијају слободно, да допиру докле могу.
 У том дакле правцу од нове године продужићемо да и
даље издајемо наш лист.
Овди уједно и то напомињемо да је досадањи трећи са
уредник овог листа г. Стојан Антић одустао од даљег изда
вања и уређивања овог листа, сбог нагомиланих својих при
ватних послова, и сбог тога лист ће излазити од нове године
као и до сада три пута месечно на једном и по табаку.
Према овоме цена је листу сада спуштена и то: На го
дину за Србију 60 гр. на по године 30 гр. на три мес. 15
гр. на годину за Аустрију — 7 Фор. на по године 3.
Новце треба слати самом уредништву а коме је по вољи
и штампарији г. Николе Стефановића.
Молимо уписнике да похитају с претплатом најдаље до
10. Јануара а скупљаче молимо да се заузму око скупљања.
Скупљачима награда је поред благодарности и девети
број, или новци. Д. Н0ВАКОВИh, У. КНЕЖЕВИЋ.

II.3. У II P A IB E I Y (, "T" A. B. JA.

ОД
ВУК J., IIBTPOBIИЋА.

Ако игде ичега тешкога на свету има, то је од свега тешкога нај

теже створити себи јасан појам о свету и дати себи ваљана рачуна
о појавима које у њему виђамо. Ко је икада покушао, једно ил дру
го, зацело је брзо сустао, ако није особито издржљива духа био:
ал и сама та издржљивост јавља се често у том: да је овај ил онај
дао себи рачуна о свему томе, ал не у том и какав је рачун и ка
кав је појам добио. Та грдна трудност дати сам нарочито ваљана
рачуна о појавима што их виђамо, и створити, усљед тога, себи ја
сан појам о свету, чини, те млоги не загледају дубље у свет и ње
гове појаве; већ онако од ока изричу своје мнење и убеђење – што
је нешто од најлакшега најлакше.
Очигледно је да је тако стање колико штетно толико опасно;
у толико је опасније, што је баш садање време таке природе да ce
најлакше може у таке прилике пасти; јер садање време иште и су
више млого од појединца, више но што је игда икоје доба искало.
 u 3

Нигди пак та поврхност (то је најблажији означај за то стање)

није тако значајна као баш код државничких и друштвених ствари
уопште, и код појединих „питања“ на по се. Практично се та пот
врда јавља у напретку, назатку, па и пропасти саме државе. Мало
блажије се јавља у поцепаности назора од стране државограђана на
стање државе из друштва; што се обично означује као поцепаност
партаја, ил ти ко силне политично-партајске борбе. Јер ма да су по
литичне партаје нешто нужно за државни развитак, опет с" друге
стране могу бити опасан елеменат у држави, а опасност лежи у пре
тераности њиховој. Најблажија Форма под којом се постављено на
чело у ствари показује јесте сувише разнолика мнења о једном ис
том питању једне нете државе и истог народа — јер се и то у не
колико оснива на бољем ил лошијем испитивању и упознању саме
природе питања и ствари. За ваљано разсматрање каке ствари ил
каког питања иште се ваљан основ, ваљано гледиште, са ког ће се
ствар ил питање моћи основно да појми и да разуме. Где нема ни
ког основа ту немогу ни резултати бити поуздани где је основ слаб
ту је цео разлог лабав. .
Сад се пита: како ће мо доћи до ваљаних гледишта? Одкуд да
сазнамо које су тачке најудеспије за посматрање света и његових
појава, за шспитивање истине у појединим питањима и делима?
Наука је позвана да нам даје основе зато. Она треба да нам
казује која су гледишта најбоља за посматрање света, она мора да
нам означи та гледишта.
Наука је производ безграничне прошлости, с" тога замењује и
и најстарије искуство. То јој придаје позитиван елеменат, и само она
наука има важности, ил управо оно само и јесте права наука, која
се оснива на том елементу; ил укратко: која је своја начела извела
из датог, садањег ил прошлог, стања.
С" тога је наука о држави позвана, да нам казује гледишта с"
којих ваља посматрати што се у држави појављује, да нас научи
како можемо да тумачимо оно што нам је на том пољу не јасно, да
упознамо оно што нам је не познато, да разсветлимо оно што нам је
тамно; једном речи да нас упућује како ће да сазнајемо истинито
стање државе и појава у њојзи. Упознање истине није на никаком
пољу живота тако нужно ко овди. Јер обмана је свуда и свагда опа
сна, ал најопаснија је у држави и државним делима. Она је овди
утолико опаснија што се баш ту најлакше може да примени. Одкуд
и зашто, мислимо да сваки зна.
је
 Знајући за то, а видећи где често по когођ устаје те резонује
о замашним, па не ретко и животним питањима како са гледишта
науке, тако и поглавито у односу на стање државе, која се нас по
главито тиче, с" обзиром на то, нашли смо да не ће с" горега бити,
ако изнесемо нека начела и неке појмове из оних наука, на среду,
које се баве са државним животом, ил просто са државом.
Поред тога ће нам главна цељ бити да, удесном приликом, при
излагању тих појмова и начела, обратимо пажњу на наш нов устав
(од 1869.) А напослетку, пошто поставимо начела „најбољег“ устава,
тражиће мо да покажемо, у колико су та начела усвојена нашим
уставом.
Да овој нашој радњи такав правац дамо, гони нас појав који
смо чешће видели и виђамо, т. ј. што се ђа овди ђа онди по кој
истакне па виче: „не ваља нам устав,“ „није слободан,“ и т. д. а
ненаводи никака свесна основа зато. Уосталом, нетреба нам се рад из
винења, што смо овај правац изабрали, дуго задржавати; јер од испи
тача се тражи да изнесе истину на среду — а правац нек је доне
кле његова ствар.
Са нашим правцем у овој радњи стоји једна, нами непријатна,
нужност у свези, а то је да не ћемо моћи да будемо у овој радњи
сасвим систематични; т.ј. неће један појам из другог тећи као што
се обично од књижевне радње иште. Ово је зацело по све неугодно
ал смо гледали да ту неугодност, колико се могаше, ублажимо, и
целу радњу у свезу ма и лабавију но што би требало, доведемо. Ко
прочита целу ствар сложиће се с" нама ако кажемо: тако је морало
да буде. У осталом то може да уди укусности саме радње, никако
садржини њеној; а уверени да ће се увек више ово друго но оно
прво ценити, предајемо ове редове јазности, у убеђењу да ћемо њима
бар толико корпетити што ће други, вичнији радник на овом пољу,
устати да ствар боље разјасни а то ће за нас бити не мања добит
но за све остале који желе да сазнаду истину.
Да би нашу цељ пто коренитије постигли нужно ће бити да
започнемо са дна саме природе ствари, са природом, ил боље са
ВАСИЉЕНОМ.
Кад у васиљену испитујемо налазимо да је у главном састав
љају две стихије. Једна је човек, друга је природа. Човек је жи
вотно умно биће, све што није човек, то је природа. Поред те битне
разлике у умности и неумности, опет има једног својства које је тим
саставцима васиљене опште, т. ј. припада како човеку тако и при
роди. То својство можемо назвати непријатељско расположење јед
 Б

ног спрам другог. То се непријатељство јавља у том што вечито је

дан саставак тежи, да други саставак себи потчини, да завлада њиме.
Ово је тако јасно да ће једва нужно бити примером осветљавати.
Но најзад рад боље јасноће да жртвујемо и толико времена што ће
мо неколико примера навести.
Сељак дође па окрчи каку гору, па засеје крчевину ма чиме
било. Он је тим самим победио природу, учинио је да му служи.
Ал природа тим самим није убијена. Она непрестано тежи и ради
да се отресе од оне завладавине. Ми ту њену тежњу виђамо у ствари
у појаву, што на ма букне коров ако усев ненагледамо, н. пр. не
окошавамо, не плевимо и т. д. па учинш да, не само ништа не до
бијемо, но нам пропадне и труд и семе што смо у крчевини бацали
- што може најгоре посљедице да има. Човек мора вечито да ради
ако мисли да остане у влади над природом, т. ј. да постане богат,
било душевно ил материјално.")
Нож, који је грдном муком отргнут из њедара „матере земље,“
отет тиме што је рудар најпре с” непојимљивом муком најпре изва
дио стену у којој беше мож' да на неколико товара стене једва која
десетина ока гвожђа; док се је то гвожђе, по рударској науци, ру
дарском радњом пречистило, топијеничарском истопило и слило, па,
док је, тек сада, ковач од њега направио нож. Тај нож вазда тежи
да оде у првашње стање, т. ј. тежи да се врати својој целини —
природи; и ако добро на — њ не пазимо ако га не чистимо, не чу
вамо од влаге, и т. д. оде он богме, т.ј. победи нас природа; ми то
стање означујемо тиме што кажемо: „изела га рђа“ — а оно није
ништа друго до отела га природа, која вазда бодрим оком пази и
гледа за све што јој човек узимље, па непрестанце, без одмарања и
без одлагања гледи да опет себи поврати оно што јој је човек отео.
Књигу коју занемаримо и оставимо „изеду мољци“ — тако се
каже у обичном животу. А оно није тако. „Мољац је део природе,
он је дошао да својој целини поврати оно што је човек отео — т.ј.
артију и мастило.
Ето ти примери могли би се у хиљадо стручити. Ал то је до
вољно да се увиди да је наш горњи став истинит.
Из тих примера можемо увидети да сваки, кој жели да пости
гне, бар у неколико, свој опредељај на земљи, мора вечито да ради
ga јер не чинили тако, природа ће му, која никад не почива, одузимати
оно што је од ње отео, а отрго је све пто има, па шта ће и куд ће.

1) Види Керија, социјалну економију, стр. 69. у нем. прев,

 Из тога Факта, и из тога што је човек по природи својој нај
слабије створење,") тако слабо као ниједно друго на свету; из та
два Факта сљедује начело да човек не може усамљен да опста
не, већ мора да живи у заједници са својим ближњим т.ј. са дру
гим човеком; — мора, јер му је нужна његова помоћ, на сваком
кораку и у сваком тренутку, прво против природе, друго, против
своје слабости.")
Из тога се види да је та заједница људи морала од искони по
стојати; управо шостала је кад и човек, т. ј. заједно са човеком.“)
Ту заједницу састављају људи, т. ј. личности. С тога мора и та за
једница, та општност да има у себи лична живота, мора такође да
је личност, а општност као личност, то је држава. Држава се, по
данашњем схваћању јавља као личност, и то као највиши вид лич
ности.“) С тога мора да има све оно што саставља битну садржину
личности, — што виђамо код личности.
А шта је то што виђамо код личности?
Виђамо биће које има своју вољу и своје делање. Воља је из
лив из другог својства личности, т.ј. из самоопределења. Она је моћ
која врши самоопределење. Дело је извршена воља ил остварено са
моопределење; делање је скуп од дела. Све безвољно, то је природа,
то је ствар.")
Код појединца, т. ј. код личности човекове, одношај воље и
дела је прост, тако да се једва могу да разликују. У вишем личном
бићу државе то се двоје јако разликује, и то не само по унутраш
њости већ и спољно, тако да свако има за се своје органе које имају
своја особита права и особите функције.")
Државина воља ствара се на два начина, т. ј. има два органа
који врше ту функцију. — Један од тих органа називље се законо
давним телом, ил просто законодавством и појављује се само ије

") В. Штајн појам друштва, и социјалну историју Франц, револуције стр.

13. —; и Керија у п. д. стр. 11. п. н. д.
2) Керије на поменутом месту стр. 11. и ш. д.
*) В. Штајн у п. д. стр. 15.
У Управној науци I. св. стр. 2;
*) Ово је у главном схваћање које се датира од Канта и Хегла па је усво
јено и разгранато од већине теоретика држав наука. Види Bluntschli држав.
прав. 43–44.
*) У историји соц. рев. од Штајна стр. 15. у уводу већи део тог дела је превео
писац ових врста.)
*) Упрв. наук. I. св. 4—8 II. св. 3. истор. социјал. p. стр. 44. у . ув.
 2

дино у виду народног представништва т. ј. скупштине. 1) Поједина

воља гове тема зове се закон.") Закон је излив слободне воље за
конодавног тела. Све што није таким начином постало није закон.
Закон је први вид воље државине.
У данашње доба мало је држава где би друкчије било. То је
тако и у нашем уставу.") Само тамо где то непостоји може да влада
насиље (деспоцнја 50 где пак тога има, и где има онога што ће сад
доћи, ту неможе тако стање да наступи.
(Продужиће се.)

ЗАТВОР ДУЖНИКА.
ПО ПРОП И С ИМА НА ПI(ИХ ЗАКОНА.

s 41.412. и т.д. грађ. пост)

НАПИСАО
ДР. НИКОЛА КРСТИЋ.

Висам науман да пишем теоријску расправу о томе: да ли се

правно даје правдати: да личношћу својом дужник јемчи за оно, што
другоме има давати и што се може да разуме под пространим изразом
дуг? него ћу да обратим шажњу на неке наше законске прописе ста
pајући се да им одредим значење, које имају, и које, ако им ce
неда, чине се највеће погрешке, које за дужнике могу имати најне
повољнијих последица.
Наука је изракла: да се личношћу дужниковом нико не може
иамирити за своја грађанска потраживања. Признато је у науци, да
је личност човечија више нешто, но што је имање, и но што су гра
ћанска потраживања; па с тога се и не може ограничењем личних
шрава дужникових давати задовољење поверитељу, кад се овај у својим
грађанским потраживањла не може од дужника да намири. Па и сама
нека законодавства, особито у новије време, пошла су путем, који је у
овом погледу обележила наука; и избрисаше затвор дужнака као

o Упр. наук. за стр. п. н. д. .

4) Из тога и из оног што ће мо о другој Форми државине воље рећи, сље
дује да је погрешно називати закон вољом државе, јер воља државе може
да је исто тако наредба ко и закон.
*) Члавови 54 и 55. 54. гласи: „Законодавну власт врши народна скуп
штина с" књазом“ и т. д. 55. „Никакав закон не може бити, без прис
танка народне скушштине издат и т. д.
8

средство, да се њиме намири поверитељ од свог дужника у својим

грађанским потраживањМа, или да се даде задовољење поверитељу,
пто му дужник његов не може да исплати дуг свој.
Ни наше законодавство у овом погледу није заостало иза осталих
напредних европских законодавстава; само, на жалост и односно овог
предмета у нашим се законским прописима налазе оне исте мане,
које се налазе и у млогим другима, које сам мане ја напоменуо више
пута у мојим дојакошњим саставима: и које мане журно захтевају,
да се наши свиколици закони потчине озбиљиој, свестраној ревизији.
Те мане, којих има у нашим законским прописима о притвору дуж
ника приликом грађанских потраживања, дадоше ми повода, да на
дотичне законске прописе обратим пажњу и судија, и правозаступника
и свију оних, који се са законским прописима баве.
Притвору дужника при грађанским потраживањMа могло би
имати места у два случаја: или после пресуде, кад дужник буде
осуђен, да нешто плати; кад је дакле осведочено како потраживање
поверитељево, тако и обвезаност дужникова то потраживање изми
pити; или пре изречене пресуде, ако су такве прилике, да потра
живање повертељево може бити доведено у опасност, кад се дужник не
би ставио под притвор. У оба случаја, разуме се само по себи, притвор
дужника имао би послужити као средство, да се обезбеди повери
тељево потраживање. У другој цели и због другог чега нит се ра
зумно даје мислити, нит би се по законским прописима могло тра
жити: да се дужник као такав само, и без икакве своје кривице,
може ставити у притвор.
Колико ми је познато, питање ово у обе горње Форме било је
расправљано у касац. суду, а то је знак, да се код првих — окру
жних — судова појавише случејеви, у којима је поверитељ тражио,
да се његов дужник стави у притвор како онда, кад му је потражи
вање било досуђено па дужник није имао имања, од куд да то по
траживање измири; тако и онда, кад поверитељу не беше још до
суђено потраживање, ал кад је он по закону довољно доказао, да
му дужник, — ма да своје дуговање признаје — нема од куд да
дуг плати.
Што се тиче првога питања, данас је међу судијама ствар рас
чишћена и објашњена; нити би, држим, било икакве разлике у ми
шљењу, да се дужник, који је осуђен пресудом, да плати дуг, не
може ставити у притвор осим случаја, ако неби хтео да под закле
твом открпје своје имање — стање свога имања; као што о томе говоре
š 300. и 301. закона о судском поступку у грађапским парницама.
 s

У овом смислу, а сходно законским прописима, поднео је ка

сациони суд из опште седнице г. министру правде своје мишљење о
том питању још у год. 1866. У дотичном писму свом касац. суд је
рекао: „Узевши у претрес све предписе закона о средствима обез
беђења касац. суд нашао је, да се притвор дужника узима као обез
бедително средство за тражења, која судом још нису досуђена по
веритељу: па с тога и наређују се у 5 417. грађ. пост. да ће притвор
дужника трајати само донде, док пресуда не постане извршна; а кад
то буде, онда се дужник пушти из затвора, ма да нема од куд да
измири поверитеља; но овом је остављено по 5418. грађ. пост. право
да тражи од дужника, да под заклетвом открије своје имање. Кад
дужник то учини, он се пушта у слободу; али ако поверитељ до
каже, да дужник има имања, и да је он, полажући заклетву, знао,
да има имања, он онда долази под кривично ислеђење као криво
клетник; и у томе се налази гаранција за поверитеља, да му дужник
нема имања; који само тако по пропису 5 103. грађ. пост. може и
после извршне пресуде остати у заттвору највише за једну годину
дана, ако не буде хтео положити заслетву, да њоме открије своје
имање.“
Из изложенога види се дакле, да су судије у касац. суду са
гласпе у томе, да се дужник после изречене пресуде, којом је осу
ћен, да плати, што дугује, не може ставити у притвор само за то,
што нема од куда да плати; с тога дакле нећу ни говорити више о
томе: може ли се или не ставити у притвор дужник, који је пре
судом осуђен да плати дуг, па није у стању, да то учини? Одговор
је на то кратак и јасан: да се не може ставити; ван ако на тражење
поверитељево неби хтео да шод заклетвом открије своје имање.
Држим, да неће бити примера, да су и првостепени судови друкчије
разумевали горње законске прописе.
Но ако нема спора о томе, може ли се или не ставити дужник
у шритвор после изречене пресуде? остаје тим већи спор о томе:
може ли се дужник, пре паречене пресуде ставити у притвор, и у
ком случају?
Спор овај има велике важности.
Ја мислим, да нема судије у Србији, који неби у највећој мери
поштовао лична човекова права; права, која су тако велика, тако
света, да се не могу новцем откушти, да се не могу ни продат
ни заложити; јер су тврдо и неразлучно везана с личношћу чове
ковом. А да се без довољних разлога допушта, да се може дужник
пре пресуде ставити у притвор; то би се морало узети за гажење
10

лнчних права: и тад би се врло лако могло догодити, да би лична

слобода и независност појединих људи стајала у рукама понеких
богаташа, који би својим имањем, чинећи зајмове, могли у земљи
чинити највећа злоупотреблења.
Србија се може поносити тиме, да њено законодавство не по
знаје „дужничке притворе — Schulden Arreste;“ и да је српско
законодавство инстинктивно више, но држећи се неких начела, избегло
завести ограничења личне слободе дужникове, која ограничења пре
лазе границе приватних потраживања, и добијају карактер кривични
у приликама, у којима о кривичности иекој не може бити ни говора.
Урођена нека правна свест сачувала нас је, да у наше законодав
ство из страних закона не усвоисмо наређења, којих се отресају и
они народи, код којих су од ранијих времена постојала; а отресају
их се с тога, што увиђају, да су неправедна.
Па ипак, ма да тако стоји ствар у овом погледу с нашим за
конодавством , појавио се код наших судова случај, који ме при
мора, да проговорим о овој ствари тим пре, што јасни интереси
српских држављана ишту, да се у нешто преиначе, управ да се боље
стилизују законски прописи, који дадоше повода и основа неким су
дијама мислити: да се дужник пре изречене пресуде може ставити
у притвор одмах, чим он признавајући свој дуг, није у стању
да га плати, а поверитељ уз то докаже да му дужник нема имања.
Да би се боље разумело оно, што ћу говорити, треба да у
кратко испричам случај, који се пред судовима појавио. Веко , н.
п. Павле дугова Петру по облигацији извесну суму новаца н. п. 30—
35 t. Павле признаваше тај свој дуг, и обећаваше заслугом својом
по мало исплатити га. Петар поднесавши од општинског суда сведочбу,
да Павле нема имања, тражаше, да се Павле стави у притвор. Ово
је у суштини ствар. Суд првостепени, пред којим се ова ствар поја
вила, реши, да се дужник стави у притвор; и суд касациони својим
решењем прогласи за снажно оно решење првостепеног суда о ста
вљању дужника у притвор. Оба суда основаше своја решења на про
писима 55 411 и 412. грађ. судског поступка.
Питања, која треба да се расправе, ово су: какво је значење.
прописима законским у 55 411. — 412. грађ. пост. 9 и шта треба
да се уради, да се не догађају незгоде, које се и у будуће на основу
поменутих грађанских законских прописа могу догодити?
Да бих одговорио на прво питање, то јест да бих показао значење
ŠŠ. 411. и 412. грађ. пост. нужно је да покажем цељ, рад које су
горњи прописи узакоњени.
 –-mnmugч

11

У глави четрнајестој законика о судском поступку у грађанским

парницама говори се о „средствима обезбеђења.“ У ту главу увр
шћени су прописи 55 376 — 425. По томе и прописи о притвору
дужника долазе у ред оних прописа, који су законом постављени
за то, да се зна, како се могу обезбедити потраживања. Главна
цељ дакле прописима о притвору дужника мора бити та, да се при
твором дужника — ако се може — обезбеди тражење поверитељево,
које би могло бити доведено у опасност, кад се дужник не би ставио
у притвор.
Ја сам напред већ споменуо, да се притвор дужника у другој
некој цели а не у цели обезбеђења, данас неда ин помислити а некмолда
би се дао ма чим правдати. Шта више кад би се дужник ставио у
притвор мимо ту потребу, да се потраживање поверитељево обезбеди;
то би се урадило супротно законским прописима, који притвор ду
жника увршћују међу „средства обезбеђења;“ и супротно последњим
речима 5 411. грађ. пост. где се каже доста јасно, да се притвор
дужника може допустити онда, кад се докаже, да је дужник —
оставши у слободи — рад да осујети испуњење обвезаности.
Пре, но што даље пођем у своме говору, треба да напоменем:
да би врло погрешио, који би наводио, да се и у 55 300. и 301.
грађ. пост. говори о притвору туженог, и то не у цели, да се тра
жење поверитељево обезбеди. Шо горњим прописима тужени, и ду
жник стављају се у притвор за то, што неће да учине оно, што су
по закону дужни учинити. По тим прописима дужни су тужени —
дужници — под заклетвом показати своје имање; и у затвор се могу
ставити, ако они такву заклетву не би хтели положити. Притвор ду
жника дакле по прописима 35300. и 301. грађ, пост. сасвим је друге
природе од притвора по 5 411. грађ. пост.
Притвор дужника по 5411. може се употребити сало и једино
као „средсrзо обезбеђења;“ и кад у неком случају притвор дужника
неби имао карактер тај „средства обезбеђења“ то јест, кад се при
твором дужниковим неби ни мало обезбедило и обезбедити могло потра
живање поверитељево, онда у таквом случају притвор дужника појавио
би се као нешто сувишно, неоправдано; нити би било разлога, зашто да се
и тада употреби; и кад би се ипак употребио, био битакав притвор неко
изнудно средство, које би се мимо правне разлоге паимимозаконске про
писе применило на дужника, те по томе које би се средство појавило
као казна онда и онде, када и где неби било никакве кривице, и по
томе када би та казна по све се показала као неправедна.
12

Узимајући дакле као необориву истину, да се притвор дужника

само као средство обезбеђења по нашим законима може употребити,
размотримо, кад ће се притвор дужника моћи употребити као сред
ство обезбеђења?
Па држим, да ће сваки лако увидети: да дужник самим тим,
што се ставља у притвор, не постаје више способан, но кад је у
слободи, да измири свог поверитеља у његовом тражењу. С тога у
самом томе „може ли или не“ дужник да плати свој дуг, или про
страније говорећи, да измири свог поверитеља, не може бити узрок
ни да се он остави у слободи, ни да се стави у притвор; почем ста
вљањем дужника у притвор — ако он заиста нема од куд да измири
свог поверитеља, — ни најмање се не обезбеђава поверитељево по
траживање. Мора дакле бити других услова још, па да се може рећи,
да има места да се дужник стави у притвор, јер се у томе може
добити средство за обезбеђење поверитељевог потраживања.
(Продужиће се.)

O P E I РЕЗЕНТАЦИЈИ.

ПОМУРЛОНУ И ДРУГИМА.

ОД
J, M, ДЕПIJARIMA.

Устава репрезентације, која има врло значајну улогу у на

следном праву, наравно морала је добити места и у нашем грађан
ском законику. О томе говоре у нас š 399. 400. 402. 403. и 404.
грађ. закона. — Али, као што су и многи други предмети од големе
важности остали неизјашњени, тако и ова установа није добила од
редбе (дефиниције).
Француско законодавство дало је одредбу тој установи чланом
739. „Код Ваполеона,“ у коме се каже: да је репрезентација за
конска дикција (измишљај), која има за последицу, да преста
вљача постави на место и ступањ, и уведе у права престављеног.
Ова дефиниција, као што примећава Мурлон, погрешна је у
многим обзирима, и не одговара у пуном смислу начелима науке. По
грешке се те налазе у томе: 1. пrто се из ове дефиниције ие види ко
може бити престављач ако престављени, т. ј. ко се може преста
вљати; 2. употребљене речи: „место и ступањ“ са свим су сино
нимне (подједнаког значаја) у предметима наслеђа, и по томе једна
 13

је од њих била излишна; 3. није тачно било казати да „престављач

улази управа престављеног “ јер престављати се могу само они,
који су умрли пре онога, којега се имање сад тражи на основу ре
презентације. А она лица, која су већ престала да живу у тренутку
смрти умрлога, немају никаква права на његово наслеђе: преставши
да живу она су престала бити кадра за прибављање. Тако дакле,
кад и сам престављени није могао имати никаква права на наслеђе
умрлог, онда је, на сваки начин, била погрешка казати да „преста
вљач улази у права престављеног;“ него је ваљало казати: у права,
која би имао престављени да је умрлог надживео. — Најпосле
4. некоји примећују још и то, да је погрешно сматрати репрезен
тацију као законску фикцију. Закон, веле, налаже, — заповеда. Он
нема нужде да измишљава; него он наређује непосредно. Према томе,
репрезентација је само једно „добротворно законско наређење;“
и ако се, у овој прилици, може казати за шта да је Фикција, то је
Фикција што се више лица (престављачи) рачунају под једно лице
(престављеног. ")
При свем том многи гласовити ауктори задржали су реч фик
ција. Репрезентација је, веле, заиста само једна Фикција; јер дик
цијом сало може оживети једна особа у лицу свога потомства. Упо
треба речи фикција, каже Деманат и Демоломб, корисна је; јер за
конодавац, означивши да уображава ствар, која реално не постоји,
тиме укратко исказује своју мисао, која се састоји у томе, што се
хоће овом уображеном предмету да даду све последице, које би
имао кад би га одиста било.
У осталом, нас се слабо тиче да ли се репрезентација има да
сматра као једно добротворно наређење или само као једна фик
ција - и уједном, и у другом случају престављач (или: престављачи,
кад их има више) узеће на се, узаман, сва права и дужности, које
би имао (односно: за које би одговарао) престављени, да је умр
мог надживео.
Тачно одређено, репрезентација је законско наређење, силом
којега поголство, било од сина или ћери, било од брата или се
стре умрлога, пење се на ступањ, кога је њихов предак својом
ранијом смрћу оставио упражњен у породици, и којим су (на
ређењем) они позвати да наследе умрлог у место њега (претка);
го јест, да узлу сав, али само онај, део, на који би он сал
имао права, да је умрлога надживео. Или простије: репрезента

| Pothier, 1. VIII. p. 38. –

14

ција је повластица (привилегија) дата извеснили сродницима, која

има ту последицу, да те сроднике постави у један или више
ступња ближе, тако, како ће моћи да дођу у један ред са сро
дником, који је умрлом ближи род од њих.
Ред наследства удешен је према природном реду наклоности,
коју умрли осећа спрам својих сродника. У сваком реду, у свакој
линији, најближи сродник позван је да наследи; јер закон претпо
ставља да је умрли према њему имао већу наклоност и живље осе
ћање, него је наклоност, коју је осећао према удаљенијим сродни
цима. — И репрезентација оснива се на истој идеји. Закон даје
шраво на то извеснили сродницима, за које држи, да су у срцу умр
лог наследили били сву ону нежност, коју је он имао шрема њихо
вом претку, који је раније од њега (умрлог) умро.
Отац, кога је снашла несрећа да изгуби свог сина, преноси,
нема сумње, по синовљој на његово потомство сву нежност, коју
је према њему осећао: потомство, дакле, синовље, по његовој смрти,
запрема у срцу његовог оца, оно исто место, које је и он сам зау
зимао. С' тога је, дакле, са свим праведно, да и у наслеђу оно до
бије онај део, који би отац му добио, да је умрлог надживео. Отуда
је после у закону и постало правило: „унучад мушка (а кад нема
мушке, онда женска), без оца заоставша, при наслеђу престављају
оца свога и добијају његов део ....")
И брат кад изгуби брата или сестру, има, без сумње, ону исту
наклоност према потомству свога брата или сестре, коју је и према
њима самим осећао. По томе дакле: Рођену браћу или сестре (кад
браће и од њих потомства неби било), умрлога, три наслеђу
престављају њихови потомци.")
На против, у срцу сина, коме је отац или мати умрла, даљи
претци његови не заступају оно место. Што су претци наши у
даљем сродству с" нама, тим је све слабија наклоност, коју ми на
спрам њих осећамо. Из тога се даје извести правило да: претци по
томке не могу престављати.
37 побочној линији осем рођене браће или рођених сестара
умрлога, никоји се други сродници не могу од потомства свог
престављати. У сваком, дакле другом случају из побочне линије,
онај, који је са улpлили у једном ступњу ближе род, искључује
другога, који је у једном ступњу даље род. С тога сваки сродник
из побочне линије, који, и ако је пре умрлог преминуо, ако му
1) 3 399. у свези са 5 400,
*) Смисао објашњеног š 402. и 5403. грађ. закона.
 15

само није био рођени брат или рођена сестра, не може при наслеђу
његовом бити репрезентован од свог потомства.
Сад се, према овоме, што је до сад казато, може знати , кад
репрезентацији има места. Њојзи има места: 1. у реду потомства
у правеј линији; 2. у реду потомства рођене браће или рође
них сестара улpлога у побочној линији. — Репрезентацији, на
против, места нема: 1. у реду предака; 2. не могу се представљати
други сродници из побочне линије, осем рођене браће или рођених
сестара улpлога.
Bа кратко речено могу се престављати. 1. синови или ћери
умрлога, 2. нseгова рођена браћа или рођене сестре.
Међу тим не ваља да нам остане непознато, да синови или
ћери, браћа или сестре умрлога могу се тек тако од свог потом
ства престављати, ако су помрли пре умрлое. Јер ако би умрлог
надживели, онда њихово место не би било упражњено, па зато ни
њихови потомци не би имали кога престављати : representatio nun
quam est de persona vivente. *)
Из овога се изводи правило: да се живе особе не могу пре
СТАО ВЉСТИ,
Осем тога, не могу репрезентовани бити ни они наследници
умрлога, који би се или одрекли наслеђа, или би из овога као
недостојни искључени били. Тако на прилику, Павле је оставио
иза себе једног сина Петра и унучад од сина му Марка , који је
пре њега преминуо. Замислите да је Петар, као недостојан, лишен
наслеђа; и онда ће деца Маркова насљедити цело имање Павлово.
Она ће искључити децу Петрову, јер ова деца немогући престављати
свог оца, недостојног наслеђа, што је жив, остају с" Лавлом у дру
гом ступњу род, док, међу тим, деца Маркова помоћу репрезен
тације пењу се на први ступањ.
Међу тим да ко буде као недостојан лишен наслеђа, ваља да
се лишење оснива на судској осуди.
Изискивање ово врло је рацијонално с” гледишта тога, што су
узроци недостојанства законом 9) ограничено (лимитативно) побро
јани, то јест тако, да осем законом означених узрока никаква друга

') Pothier, t. VIII. p. 39. in medio.

9) Гл. 5 419. грађ. зак, за потпуност које га, узгред речено, што се ових
узрока тиче, не можемо да јемствујемо.— Ко хоће, компаративним
шутем, о непотпуности овог законог наређења да се осведочи, нека га у
пореди са чланом 727. „Код Наполеона“ и 540. š аустријског грађанског
ЗаROHA.
16

побуђења не могу руководити умрлог да свог наследника за недо

стојног огласи. Да ли су пак ти узроци наступили или не, биће,
на сваки начин, онајсигурније да се то судом констатује. —
Потпје сматра недостојанству као сметњу репрезентације само
онда, кад лице, које је недостојановом жигосано преживи умрлог.
Ако пак умре пре умрлог, онда наследницима његовим остаје право
да га при наслеђу умрлога престављају. Погрешка, са које је не
достојанство проглашено, долази, вели, само од личности недостој
ног, па зато и казна за ову погрешку ваља да се дотиче само те ли
чности; а не да се однесе и на њезину децу, која, кад иису ницта
згрешила, не треба ништа ни да претрпе. Недостојанство, као и
свака друга казна, мора да се ограничи само на личност, која ју је
заслужила, па са смрћу ове личности и она да ишчезне.")
Овакав мисли Биње да је, у овом смотрењу, смисао и „Код
Banoлеона.“ Т. из
Шо свој прилици и Мурлон дели ово мишљење, кад недосто
јанство сматра као „последицу“ правила, да се живи немогу пре
СТАВЉАТИ.
"погледајући на разлоге потијеве признати морамо да би заи
иста, са свим неправедно било, да унуци изгубе наслеђе из тога
узрока, пто су им очеви били недостојни. Зар недостојанство као
једна грађанска казна, да има тежих последица, него их имају
казне криминалне? Бе; допустити се не може да недостојанство,
казна, као што рекосмо грађанска, добије строжији карактер од
криминалних казна, па да јој се трајање продужи и после смрти
носиоца њезина на деци његовој, а да се тиме не повреде уједно
време два начела: начело, да казна ваља да буде лична, т. ј. да
само постигне ону личност, која је заслужује и начело да казне
престају, како личност, која их је сносила престане да живи. —
И у самом оном случају, кад су син или ћи, брат или сестра
умрлога, пре њега помрли, опет репрезентацији не би било места
да потомство ових сродника нема и сопственог права, на наслеђе
умрлог. Репрезентација је само једно помоћно средство, које је
законодавац даровао извесним сродницима умрлог, који по праву
имају сопствено право на наслеђе, али, који би то прилици (de
fait), без права репрезентиције били искључени другим сродницима
умрлога, који су с њим у један ступањ ближе род. С тога би, да
кле, ваљало озаконити правило, да се репрезентацијол не могу
користовати они сродници улpлог, који неби имали и сопстве
ног права на наслеђе његово.
(Продужиће се.)

1) Polhier, WL. p. 40. in fine.

*) Ibidem, прва примедба.
*) Mourlon, Répétitions écrites, t. II, 42. in mеdio
 JT

ПРAВНЕ IIIКОЛЕ.

СА В И ЊИ ЈЕ В0 M И III ЛЕЊЕ.

(ОД БЛУНTIЛИЈА).

пРЕводи
УР() III EE EEER WITH.

Славно дјело Савињијево „О позиву нашег времена за

законодавство и правознанство“ појави се одма после списа
Тибовог. Оба ова писца припадају к најблагороднијим духо
вима немачког народа, обојици куцаше топло срце за отач
бину, обојица учествоваху при великом покрету немачком,
обојица се бејаху решили, да с њиове стране припомогну,
те да се преобрази право и правознанство и на боље окрене.
Но колика беше разлика измеђ обојице, и ако се они
о једној истој ствари стараху! Цео садрж оба списа врло се
разликује и другчи је код једног а друкчи код другог. Тибо
с ревношћу, шта више и са страшћу црта велику пропаст
права и нагло захтева, да се што скорије преради законик,
чиме мисли да ће се сасвим преновити постојеће правно стање:
дотле Савињи говорећи о истом питању мирно и јасно ха
рактеризира од чести главну заблуду времена, а од чести
природу положног грађанског права. И он тако исто увиђа,
да је садање стање болесно, али се притом окреће на исто
рију овог права од векова, он налази да оно стање није тако
сумњиво, као што се држи, да се ослања на унутарњу здраву
природу народа и на лагану дјејствителност срећније будућ
ности. На Тибово мишлење он се никако не ослања и на

лази, да би онај лек, који Тибоу препоручује, пре порушио

развитак, него ли што би га подпомогао, не наоди у њему

ни вештине, јер сама наука која се предлаже, јесте болеснија
од правног стања, које треба да се лечи, не прибројава га
ни к практичним правницима, јер држи да се ови неби могли
никако сагласити са наглом променом, или ако би се олако
In A в.д.А 2
18

отргли прошлости, да би пали у нова својевољства и нове

злоупотребе.
И ако је ово питање у толико важно, што говори о
новоме подпунијем законику, та опет има оно за историску
школу само подчињену вредност. Грдна би била погрешка,
ко би мислио, да се историско посматрање о праву, разли
кује од осталих научних праваца у правознанству тиме, што
су приврженици историске школе протива напротив ови други
за нов законик. Јер и сам Савињи није се безусловно изја
снијо, да је он противан сваком законодавству. И ако је он
рекао, да садашњи правници нису толико способни, да могу
израдити добар закон, ипак је он сам много принео томе,
да се ова способност усаврши. Тако има их међ правницима
и такви, који су подпуно усвојили историско мишлење о
праву, па опет пространо законодавство сматрају као зако
водавство које важи од времена на време. Али је она рас
пра о општем грађанском закону била узрок, те изиђе иa
виђело са свим друга противност, о којој се ни мислило није,
и која ни уколико не зависи од решења те распре. То узгред
наводимо, у колико је нужно, али немамо узрока, да се пу
штамо у разјаснење оних основа, који су навођени за и про
тив новог законика.“)
Тада владајуће мишлење старијих правника, међу које
спадаше и Тибо, изводило је свако поможно право из за
кона, у којима је законодавна власт што или заповедала, или
забрањивала. Обичајно право сматрало се је као мутни извор
правног развитка, и само се зато није одбацило, што се је
са њим морало попуњавати неподпуно законодавство, и тако
га прећутно због нужде оставише.
Савињи је сад уподобио право језику и обичајима и тиме
га сватио као једну страну живота народњег. Докле год исто
*) Литература о томе за Немачку наоди се у повременом листу „Die Zeit
schrift für geschichtliche Rechtswissenschaft, Bd. III. s. 1. f., за Енглеску у
једном саставу Варнкениговом у листу „Die Kriti. Zeitschrift fir wisen
schaft und gesetzgebung_des Auslandes Bl. III. S. 221. f. За сјеверну Аме
рику у истом листу III. S. 444. ft.
 19

рија допире свуда наодимо читаве народе, који се један од

другог разликују пореклом, језиком, начином живота, окица
јима и правом. Народи постају, напредују, опадају и пропа
дају, једни брже други лакше, једни пре, други после, једне
судба подиже и унапређава, други пузе лагано и различни
су од њи по положају, добродетељима и манама. Ова дакле
народња личност огледа се у праву, и другчија ће бити у
младим, а другчија у старим данима народа. Савињи има
јући у виду нарочито историју римског и немачког права,
црта ова различна правна стања овако:

Док је народ јошт у детињству сиромашан је у појмо

вима, али је свестан свог стања и одношаја, време га то
подпуно оживљава, а ми због нашег вештачког и замрше
ног бића надвладани смо сопственим богатством, па неумемо
да га савлађујемо и уживамо. Оно чисто природно стање осве
дочава се нарочито у грађанском праву, и као што ће за
сваког појединог човека, његови породични одношаји, ње
гова баштина већу вредност имати према сопственом ова
жењу, то је из истог основа могуће, да и сама пра
вила приватног права припадају к предметима народњег ве
ровања. Али оне душевве радње (Function) потребују телесно
биће, те да се одрже. Такво тело за језик јесте то, што се
стално и непрекидно упражњава, за устав јавна власт; али
шта заузима ово место у грађанском праву? У наша вре
мена постављена начела, саопштавају се писмено и усмено.
Но за овај начин нужна је знатна абстракција, и зато је
немогућ у време, кад је народ у зачетку. Напротив нахо
димо овде свуда симболичка дјела, из којих се види, као да
правни одношаји постају и пропадају. Чулно посматрање
ових дјела јесте то, што спољно одржава право у опреде
љеном виду, и њиова оцена зависи од значаја самих прав
них одношаја, који су својствени, који приличе овом пери
оду. Такове љормалности прекомерно су употребљавали и
германска и староталијанска племена, но код ових последњих
2"
20

Форме су опредељеније и правилније; што је у свези с ва

poшким уставом. Формалности ове из овог периода могу се
сматрати као особена граматика правна, и врло је значајно
то, што су се старији римски правници нарочито ове Форме
одржавали и тачно примењивали. Ми их у новије време пре
зиремо чисто као варварске и сујевјерне, уображавамо као
да их немамо, и немислећи, да смо и сами огрезли у
којима се управ не наоди главна добит старих Форми, т. ј.
посматрање (2ndulidifeit), и уопште народње веровање док
напротив сваки нам Формалности сматра као неки терет,
који је наметнут својевољством. Са таквим једностраним по
сматрањем, које је пређе владало, ми се можемо уподобити
оним путницима, који путујући кроз Француску зачудише
се кад чуше да деца, па и сами прости људи говоре чисто
Француски.“

„Но ова органична свеза права с бићем и характером

народа осведочава се јасно у течају времена, и у томе се
може уподобити језику, као што за језик тако и за право
нема ни једног јединог тренутка, у коме би оно стајало не
помично, и оно се покреће и развија, као и сваки други пра
вац народњи, развија се такође по истом закону унутарње
нужности, као онај најранији појав. Право напредује са на
родом, постаје из њега и изумире са њим, тако као што на
роди губе своје особености. Но врло је тешко испитати ово
унутарње његово образовање. Казано је горе да је право се
диште права у свести народњој. Ово се даје добро замислити
у римском праву, н. пр. општа природа брака, сопствености
и т.д. али што се тиче осталих безбројних појединости, од којих
се наоди извод у пандектама, те се не могу са свим упо
знати. Ова тешкоћа принуђава нас да развитак права друг
чије расмотримо. У колико се већма образованост шири, у
толико све више и више одељују се сва дјела — радње –
народња, и што сеје пређе друштвено радило, то је пало сада у
део појединим сталежима. Један од таквих сталежа јесте сада
 2)

правнички. Право се све више усавршава у језику и док пређе

живљаше у свести читавог народа, сад је постало дјело пра
вника, прешло је у њиову свест, и они се сада јављају као
преставници народњи. Од сада право се измајсторисава и
замршује, међу тим има двојаки живот, јер живи и у свести
народа, што престати не сме, а и у рукама је правника.
Из овог двојаког принципа лако је појмити, како су се могле
оне грдне ситнице — појединости — организовати, без осо
битог својевољства и намере.“
. Отуда, што у време највећег развитка римско право,
римско законодавство беше незнатно, а напротив много зна
чајније поста нарочито системом својом у време, када прави
живот беше изумрео и у народу и у правознанству, отуда
велим с основима се може рећи, релативна усавршеност прав
ног стања није никако условљена подпуним законодавством,
т. ј. није тако од њега зависно.
Тако дакле народност и индивидуалност правна поче се
тачније расматрати. Право не беше заповест, која је излазила
одозго, него је истицало из духа иародњег, као Форма његова.
Оно не беше својевољно, које може бити данас овако а сутра
онако, него прошлост беше тесно спојена са садашњошћу и
будућношћу. Оно не беше случајно, но унутарње опредељено.
Ово познавање природе позитивног права характеристично
је само за историску школу. Само с овог гледишта треба пресу
дити дјела и промене, коју је правознанство од ње претрпило.
(Продужиће се.)

MARIJAВЕЛОВА НАУКА “)

(Продужење.)

Гл. 47.

Народ римски уморен конзулима тражио је да и пле

беји могу доћи у конзулат; благород. опет предложе да се
*) Види последњи број „Правде“ од 1869. године. "
22 .

поставе 4 трибуна било од благ. или из народа. Плебеји се

задовољише, а кад дође на избор, народ цео гласа за благород
нике. И зато рече Тит-Ливи: „Quorum comitiorum eventus do
cuit alios animos in contentione libertatis et honoris, alios se

eumdum deposita certamina, in incorruptio judicio esse.“

Ако се испита зашто је то тако, видеће се да је зато,
што се људи варају често о резултатима општим, а о пар
тикуларним делима мање. Кад је дошло да се партикуларно
мери свачија заслуга, плебеји су осетили своју слабост. Зато
Тит-Ливи поражен повика: „Наnс modertiam aequitatem quae
et altitudinem animi ubi nunc in uno inveneris, quae tunc po
puli universi fuit?
Гл. 48.

Кад се сенат бојао да се трибуни, који су имали кон

зул: власти, не узму из народа, он је употребљавао два сред
ства: или су гледали да ово звање одправљају најчувенији
у републики, или су подкупљивали неког утвору плебеја без
MIHEERA.
Гл. 49.

Тешко је поставити законе који ће одржати слободу у

варошима, које су слободне од постанка, а јошт теже у онима,
које су се родиле у ропству.
За оснивача државе најважније је да зна, ком ће дати
право да казни смрћу. Лепо су радили Римљани. Осуђени је
могао да апелира на народ, само у ванредним случајима по
стављао се је диктатор, те је изрицао пресуду одма. Али у
Флоренцији, ту ти је то право поверено странцу, који се зове
капетан. То је највећа опасност. Доцније поставипе 8 гра
ђана, али и то није ништа, јер малени број свагда је оруђе
маленог броја и грађана силни (рuissants).
Гл. 54.

Кад се узбуни народ нема бољег средства да се стиша,

но да се уједанпут појави неки човек, кога народ поштује
као што право вели Виргин у Енеиди: Tum, pietate gravem

IZ""""" винчањаман-se-ea-e-seu
 23

ac meritis si forte virum qnem conspexere, silent, arretisque

auribus adstant.
Гл. 55.

Онај, који оће да установи републику у земљи, гди има

много благородника, неће успети пре, док их не истреби, а
онај који оће да оснује краљевину или кнежевину тамо, ђе
је равност измеђ свију, неће се овајдити донде, док не уведе
тамо благородство и то у ствари. Да неби било противности
у мом говору, што пре рекох да је било у Венецији и ра
вности и благор. треба разумети овако: у Венецији је било
благ. по имену само, без земаља и богатства, без замака и
поданика. Па шта је то благородник: то су они кои живе
у лењости од добара својих: који проводе дане у изобиљу,
без бриге, без рада. Ови су опасни у свим државама. Хвали
једине Немце, да је тамо равност савршена (вараш се брате)
и да су врло поштени, па наводи пример кад су платили
порез, да су невиђено метали у сандук по заклетви. Поштени
остали су вели, што се нису дружили с осталим народима,
нису усвојили наравственос Француза ни Шпањ. ни Тали
јанских народа који се могу сматрати као квариоци ва
CIMOELE
TJ. BES.

Верује у пророштва, у одкрића из природних догађаја

даје се наговестити шта ће бити.
TJ. BT.

Народ је јак у маси; а слаб посебно Кад се Римљани

хтедоше да селе у Веј, сенат изда закон даће се казнити сваки ко
се не врати у Рим. И нико се не усуди да се сели, зато вели
Тит-Ливи: Ех ferocibus, singuli, metu suo, obedien es fuere. Зато
кад се гомила дигне свагда треба да избере себи вођу.
Гл. 58.
Тит-Ливи и остали историци тврде да нема ничега не
сталнијег и лакомисленијег (leger) од множине – (разуме народ)
ево речи историка за ово: Populum brevi, posteaguam ab eo
24

periculum mullum erat, desideriran ejus tenuit.“ Ево јошт једног

места: Haec natura multitudinis est, aut humiliter servit, aut
superbe dominatur.
То није истина. Такве се погрешке могу придати и на
роду и владару. Владара је било и сувише, ал мало добри
и мудри. Характер множине не може се осудити више но
принчева: Сви су подлежни истим погрешкама, кад их нико
не спречује. Погрешке ове нису природније народима, но
принчевима. Осудити уједанпут и народе и принчеве, то је
рећи истину; али се вара ко изузима принчеве. Народ који
заповеда под владом добре конштитуције, сталнији и мудрији,
но принц. С друге стране, принц који се је умео отргнути
испод закона, биће немилостивни, покретнији, непаметнији,
но народ. Није без разлога што кажу да је глас народа глас
божији. Опште мнење рађа красније посљедице. Страсти прин
чеве чешће су и тврђе. Никад народ не подиже на достојанство
човека покварена и непоштена, док су принчеви у иљаду
прилика чинили то. Државе ђе се влада популарно нису осво
јачке. Није ли то јасно да су владе народа боље од владе
краљева? Ако се принчеви показују виши у томе што граде
законе правила за живот грађ. установе и наредбе, народи
су опет савршено виши у томе, што су сталнији у одржа
њу тих установа. Принц који се преда својој ћуди, луд је.
Јели реч о вршењу закона, народ је виши. Јесу ли се о
тргли од закона, опет су мање погрешке народње и лакше
их је лечити. За грех народа довољна је беседа једног па
метног човека, па да га изведе на добри пут; против вла
даоца нико се не усуђује да говори да је рђав; ту остаје
један лек, векови казују које бољи. Кад се узбуни народ,
страх је само за будућност; кад се нарогуши принц сваки
дркти. Свирепост народа излива се само на оне, за које се
подозрева да су шкодни добру свију. Свирепост принчева гони
све оне, који су непријатни његовог партикуларног добра.
(Продужиће се.)
IIIт А и II AP нj А Н и к о м и Ст к се Ан о в н ћА У Био г. РАД у
Број 2. У БЕогРАду 20. JAнулР 1870. Година II.

Палази три пут -у-у- - - - - - - -т- 4. За све срп. кpa

у месецу на 14 1 1 1 - A - I || || ... А јеве стаје на го
табак свакипут || || |-27 |1 |- || |TA Away 60-и
Уредништољу 1 || || HA I 1 II НА :: ::
кући гос. Ђорђа -l-LIL LAL LLILLILVLLLLLL 555' 35
мес.15 г. или 1
Натошевића на I V - mojem ops)
***) Ч. vani su se su se s A. v., стаје 1 г. и 20 п.
9
II(13A (BRITARE IPARIJI BANKA.

издалу и уврулу Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Из управе и устава. — Затвор дужинка. — О репрезентацији. — Удова Кушвиц. –

Правне школе, -

ИЗ У ПРАВЕ И У С ТА В. А.

b
(Продужење.)

Други вид воље државине истиче из извршне власти. Извршна

власт је до душе орган за државино делање; ал то се делање не ра
зуме као просто махинско вршење онога што закон налаже. То не
може да буде поглавито с” тога што народна скушштина (законода
вно тело не може да зна у напред шта ће се све у држави догодити,
каке прилике наступити, па да у напред определи како ће се у том
и том случају поступити; а друго и због самог начела одговорности
највиших представника извршне власти није то могуће. Оно прво је
јасно по себи, ово друго ће нужно бити да се у неколико објасни.
Све државе, ил бар грдна већина, признаје у начелу одговор
ност министара (личних представника највише извршне власти). И наш
устав то изриче. 9)
Да би видели рад чега није могуће да извршна власт буде само
махина за примењавање закона, и од куд да из те прилике сљедује
одговорност извршне власти, морамо поћи са начелне тачке.
Свака одговорност условљена је слободним делањем – где не
може слободно да се дела, ту се не може ни одговарати — ту је
извршиоц махина. Војник у рату дела (убија људе!) по заповести
свога старешине, и он не одговара за убијства која у рату учини,
(можда добија још награду за то — по који орден). Роб не одговара
ни за шта — јер нема слободе у радњи и делању. Отуд се јасно види
да је за сваку, па и за одговорност извршне власти, нужан услов
") Члан 100. гласи „министри су одговорни књазу и народној скупштини за
своја званична дела“ и т. д,
26

слободно делање. Дело је остварена воља (види горе) с" тога је опет
слободно делање условљено слободном вољом. Извршној власти, која
се ставља под одговорност мора да се да и слободно делање, што је
неразлично од слободне воље. Ова се одиста и даје у свима држа
вама где постоји министарсва одговорност. И воља извршне власти
је други вид воље државине. Поједина воља те власти зове се на
редба,
Сад знамо да се, и како се воља државина јавља у два вида.
Један се зове „закон“ други „наредба.“ Добро, а управо нужно је
рећи коју и о том како се та два вида воље државине односе је
дна према другој. То ће нам се тим пре дозволити што ће се при
разрешењу тога одношаја моћи да изнесу млоги важни опредељаји
нашег устава, и што је то најглавнији основ, поред осталога и за
министарску одговорност, која толику хуку подиже у свету, и коју,
као што смо напоменули и наш устав уводи у живот. ")
Разликовање закона и наредбе први је услов за ваљано устрој
ство државе. Ту разлику поставља и наш устав. Ч) Где то разлико
вање постоји ту је министар слободан ал баш за то и одговоран. Ту
је министар везан за закон (алинеје 3. чл. 55.); ту није закон све
што се заповеда. А то двоје је једно од битних услова за слободу и
најзначајнија карактеристика уставности. *)
Овди ће нам се можда пребацити да смо не досљедни. Рећи ће
можда когод. Ти рече: министар треба да има слободну вољу, како
би мого слободно да дела, а овамо кажеш: „министар је везан за
закон.“ То је само мнима противност, и лако ју је објаснити. Аa
редба не сме да гласи противно закону. Она мора да стоји у
сагласију са законом. То разрешава ону противност; то признаје
и наш устав. 9)
Ал тим самим неће да се каже: министар не сме своје наред
бено право на друго да употреби но на извршење закона (тако од
прилике изгледа редакција наведеног чланка у уставу). Бена је — на
редбина — поглавита задаћа да попуњава оне празнине које би закон
Пј ГЧЕТНОСЕЋo,
*) в. чл. 55. Алин. 2. и 3.
Ал. 2. гласи: „наредбе за извршење закона, као и наредбе произ
тичуће из надзорне и управне власти књажеве, издаје извршна власт.
Ал. 8. „У обнародовању закона мора се казати да је пристанак на
родне скупштине предходио; а у наредбама за извршење закона, мора се
именовати закон, на основу кога се закон издаје.“
*) Упр. Н. 1. ов. 62.
“) Чл. 66. Ал. 8. (горе).
 27

из буди којих узрока оставио, а породила би се потреба да се по

пуне. У таком случају замењује она и сам закон. Во наспрам ових
на које се односи има увек исту обвезну силу као и закон. Евно не
сме (ако неће да искуси зле посљедице) да каже за оно што је на
редбеним путом наложено: „нећу ил баш хоћу, то и то да чиним,
то није закон казао већ је наредбом заповеђено. Појединце, и сва
његова права, обвезују наредбена определења исто онако као и за
кона. То изриче и наш устав. ") Ако се тим шутем коме учини не
право, ето му места и тужби и жалби, било суду, било скупштини;
јер је уставом довољно ујамчена лична слобода. *) Сва под примед
бом наведеног определења устава осигуравају појединце противу зло
употребе од извршне власти (а има тим подобних опредељаја и више).
Из таког одношаја закона и наредбе и из те природе наредбене
силе, рађа се други и главни моменат за министарску одговорност.
Због тога што та већ сама за се даје довољно материјала за засебну
радњу и што се у неколико реди не може довољно јасно да пред
стави, остављамо је за другу прилику. ")
Са тим би била ствар о државној вољи свршена.
Ал као што ни појединац нема вољу само рад воље, тако ни
држава. Ни онај ни ова не могу само поред воље да живе, а још
мање да постижу своје цељи, и да врше своје задаће.
За опстанак и за развитак сваке личности, па и државине, нужно
је делање. Ово је код појединца не раздвојно од воље, т.ј. он сам
и етвара и остварује вољу истим организмом, њим самим. Код др
жаве није тако. Њена виша природа чини те је код ње воља од де
1) Чл. 77. гласи: закони и наредбе, које књаз обнародује....... имају об
везну силу за све грађане и власти земаљске и т, д
sj Чланови 25. 27. 28. 29. 67. 108. и т.д
25. гласи: слобода лична и право сопствености ујамчавају се, а не
подлеже другом ограничењу, осем ономе које закон прописује.
27. како не може бити затворен и т. д.
29. Одузимање имања у име казни не сме бити и т. д.
28. Обиталиште Србина је не повредно и т. д.
67. Скупштина може да прима писмено жалбе о предметима које
је дотичан министар већ решио и т.д
108. „За изрицање правде постоји више степена судова.“
a) То чинимо тим пре што смо готово већ израдили засебан члана о том
важном питању државне управе. На овој теми се код нас слабије ради
но што би требало јер кром оног по себи злоудног, а још к томе онако
padano nреведеног чланка о министарској одговорности од 91 yeаја а
bpeseo ra"г. П. Ивковић (из „Збора“) види „Правду“ бр. 1-7. ја не знам
да л' је још ко што превео ил израдио.
Примечавамо само, да нам је једном г. Ивковић писао, да у овом
његовом чланку има доста штампарских погрешака. УР.
ge
98

лања тако одвојена, да се и спољно, а не само унутрашње разликују.

To pазликовање огледа се у том пто има за делање особите органе,
који су одвојени од оних што вољу њену стварају; дакле исто онако
као што код воље рекосмо. Код делања разликујемо опет Функцију
делања, т.ј. делање по себи од саме примене делања на спољни евет,
од Фактичног делања. Оно се прво схваћа под појмом извршидбе а
друго под појмом управе"), мало не коректније ал јасније могли би
рећи: управа се према извршидби појављује као дело на спрам своје
идеје. Дај да се ближе упознамо са идејом управе.
Замршеност око појма управе, полиције и администрације у оп
пте, и нејасноће сваког тог појма на по се, гоне нас да се мало
дуже забавимо око њиховог расматрања, да видимо у ком одношају
стоје оне између себе и шта је предмет једне и друге. Во на сваки
начин не можемо овде тако поступати као што би кад би писали науку
управе ил „полиције;“ мораћемо бити пто краћи и е” тога ћемо моћи
само битне појмове њихове на среду изнети.
Пре но што пређемо на то посматрање, нужно нам се чини при
метити да постоје грдне разлике у схваћању полиције, као науке и
као организма државног, то исто важи и за администрацију. Прву
су поглавито обрадили Бемци, а друга је више Француски производ.
То ће се објаснити док почнемо да излажемо наше схваћање држа
виног живота; које схваћање можемо означити као резултат најно
вијег напредка на пољу државних наука. Вајвише је на том пољу
допринео чувени проф. бечког универзитета Л. Штајн 9), чије назоре
у овом погледу савршено усвајамо.4) Дај да пређемо на другу саму
ствар.
Све што у свету виђамо створио је ил човек ил природа ил обоје:
т. ј. постало је ил усљед живота личног ил живота природиног.
Познато је да је личност ил личност појединца ил личност општно
сти, т.ј. скуп од више појединих личних бића. Вајвећи скуп те вр
сте јесте држава.
(Продужиће се.)

") Види Штајн I. св. 8. стр. и т. д. У осталом ово је разликовање од веће

важности по теорију но по практику. И готово за практику је без важ
ности. То се види и отуд што се тако строго не одвајају називи извршидба
управа — премда је боље одвајати. Наш устав одваја и разликује извршну
власт од управе, чл. 99. 55. Ал. 2) и т. д.
*) У свом делу Verwaltungslehre (Aо сад 7 свезака); у 2-ом издању 3. свеске.
*) Тим нећемо да кажемо: преводимо их од речи до речи — ма да се ба
впмо са израдом тога дела.
 29

ЗАТВОР ДУЖЕНКА.

Ш0 ПРОПИСИМА НАПIИХ ЗАКОНА.

(66 411. 412. и т. д. грађ. пост)

(Продужење.)

Услове те за притвор дужника набраја сам закон; јер се у за

кону казују случајеви, кад ће поверитељ моћи тражити, и кад ће
суд моћи решити, да се дужник стави у притвор, да неди осујетио
испунење свое одвезателства. Стога у том погледу суд је везан за
прописе закона; и суду је само остављено, да реши, да ли се у по
јединим случајевима налазе сви услови, потребни за то, да се може
решити, да се дужник стави у притвор?
Нећу напомињати овде случајеве стецишног шоступка, у којима
се дужник може ставити у притвор; а нећу да спомињем ни случа
јеве у 55 300. и 301. грађ. пост. о стављању у притвор туженог, и
дужника, јер ти сви случајеви имају особите, специјалне разлоге за
то, што се дужник ставља у притвор. Овде ћу се ограничити само
на случајеве, који се спомињу у 5 411. грађ. пост. кад се дужник
може ставити у притвор.
Који су ти случајеви? то је питање, на које да се одговори треба
имати на уму пропис 5 411. грађ. пост. и овоме дати значење, које
одговара и природи ствари; и цели, рад које је код нас усвојен при
твор дужника као средство обезбеђења; а у једно које значење са
образно је поискивањМа данашњег развитка правних наука; и пои
скивањMа строге правде.
Eе треба ми много доказивати, да највећи интереси поједиших
држављана најживље ишту, да се озбиљна пажња обрати на значење
прописа у 5 411. грађ. пост. Јер, почем се на основу тог прописа
може дужник да стави у притвор, у чему има и ограничења његове
личне слободе, а и срамоте; то се треба добро узети на ум, да се
пропису у поменутом 5 411. грађ. пост. не даде сувише пространо
значење, по ком би се појединима а без икакве нужде, па и без пра
вних разлога — лична слобода ограничила, и на тај начин тако рећи
неправда дужнику нанела.
Да видимо, шта се прописује у 5 411. грађ. суд. поступка?
Дотични пропис овако гласи „поверитељ може захтевати, да се
дужник стави у притвор, кад докаже, да овај нема никаквог имања,
30

или кад основну сумњу шокаже, да се дужник крије, или спрема да

бега, или да је већ почео бегати, да би осујетио испунење одве
занести.“

То је од речи до речи у законику оно, на шта се при реша

вању питања: хоће ли се дужник у притвор ставити? судови обзи
рати имају. Преписи других 55 412.413. и т. д. говоре о поступку,
пошто је осведочено да има места, да се дужник притвори.
Да би се пропис š 411. грађ. пост. умесно разумео и понимао
— чему велике тешкоће причињава то, што је врло неудесно стили
зован, о чему ћу ниже нешто пространије говорити; — нужно је у
пропису тог š411. наћи нека општа наређења, која се морају наћи
свагда кад се тражи, да се дужник притвори; и нека специјална на
ређења о појединим случајевима, кад ће се моћи дужник у притвор
ставити. Имајући на уму, да је притвор дужника средство обезбе
ђења, мора се узети, да као опште наређење при сваком тражењу
притвора постоји: а) да је пред судом показано од стране поверитеља,
да није познато, да има дужник имања, од куд би се тражење
поверитељево могло измиршти; и б) да буде суду показано, да би се
могло осујетити поверитељево потраживање; кад се дужник не би
ставио у шритвор.
Кад је суду горње двоје показано, онда се као поједини слу
чајеви, кад се дужник у притвор може ставити, у закону спомињу;
да поверитељ покаже:
1. да се његов дужник крије: или
2. да се спрема да бега; или
3. да је већ почео бегати.
У сва ова три случаја треба да се нађу услови, који су напред
под a) и под б) споменути.
Само онда, кад се пропис у 5 411. грађ. пост. буде овако, као
што напоменух, разумео; моћиће суд донети решење о притвору дуж
ника, и такво ће решење моћи одговарати и духу законског прописа,
а и цели, рад које је притвор дужника као средство обезбеђења у
законику усвојен. Буде ли се дотични пропис у 5 411. грађ. пост.
друкчије разумео, моћи ће се судским решењем о притвору дужника
учинити неправда, која да се избегне, треба да се старају судови зе
МаљGКИ.
Кад би се пак š411. придао смисао, као што напред казах, уви
ђавно је, да се ни један дужник не би могао ставити у притвор, ако
шротив њега не би постојали докази, или бар основна сумња, да хоће
 зи

да се скрије, или да бега, или да се већ у бегству налази, а уз то

да се не зна, да ли има имања, од куд би се поверитељ за своје тра
жење могао намирити. Јер кад се пред судом појави случај, да по
веритељ тражи, да се његов дужник стави у притвор, пре свега се
мора испитати: има ли основа за то? Човек који има непокретних
добара; или који својим положајем у друштву и држави даје довољну
сигурност, да се неће бегањем и Еријењем извући испод обвезености,
коју ће по судској пресуди према тражењу свог тужиоца требати да
непуни, јамачно никад неће моћи бити стављен у притвор, па све да
се докаже, да је рад, да одлази из места, где његов тужилац про
тив њега неко потраживање покреће. Само у томе, што је тужилац
у незнању, или не извесности, хоће ли се моћи од свог дужника на
платити, ако би се овај скрио, или ако би куд побегао, и у томе,
што се има основа мислити, да ће се тужени, не притворен, старати
да осујети потраживање поверитељево; те по томе, да се у његовом
притвору може наћи нева безбедност за поверитељево потраживање;
само у тим наведеним околностима налази неког свога правдања на
pеђење, да се тужени због грађ. потраживања у неким приликама
може ставити у притвор, кад се у овом може да нађе средство за
обезбеђење поверитељево. С тога дакле, кад се неби доказало, да
дужник хоће да бега, или да се у бегству налази, или да се крије;
сало због тога, што нела од куд да измири шоверитеља, не би се
могао ни ставити у притвор.
Ово је разумно и правнички понимано значење прописа у 5411.
грађ. пост. Овакав пропис даје се правдати и разлозима, чим је усво
јено, да је и притвор дужнина једно од средстава обезбеђења. Јер
кад се против дужника покажу основи, по којима се даје судити, да
је он рад да осујети испунење своје обвезаности тим, пто бега, ил
што се врије; а овамо незна се, да има имања, од куд би се његов
поверитељ могао измирити; онда је појимљиво: за пто се притвор дуж
ника сматра и узима за средство обезбеђења. У овом случају, чим се
дужник притвори, парница ће се повести о наплати дуга, и поверитељ ће
се — ако не друкчије а оно заклетвом дужниковом — уверити, да дуж
ник нема од куд да га у његовом потраживању измири; те тим ће
истим дужник и у слободу бити пуштен. У свим тим случајевима при
твор је у томе само „средство обезбеђења,“ да се потврди, — кон
статује — да је поверитељево потраживање истинито, и да се закле
твом дужниковом добави уверење, да нема од куд да то потражи
вање измири. Где о овоме двоме нема сумње, то јест, где дужник
признаје своју обвезаност, па је и рад измирити је, само што нема
32

од куд; и где се верује томе, да дужник нема од куд да поверитеља

намири, те се с тога и не тражи од њега да под заклетвом прокаже
своје имовно стање; ту нема ни повода, ни основа, да се дужник при
твори: ту би се притвор дужника одредио мимо цељ, која се притво
poм жели да постигне; и с тога ту би притвор постао нека непра
ведна принуда, нека казна, коју би дужник морао да претрпи, ма да
није учинио никакве кривице.
Да се пропис 5 411. грађ. пост. има онако разумети, као што
напред изложих, види се:
Прво отуд, што је притвор дужника као „средство обезбеђења“
постојао у ранијим нашим законима и то у горњем смислу; и
Друго, што у истом таквом смислу поетоји пропис о притвору
дужника и у аветријском грађ. постушку, по ком су и ови прописи
нашег грађ. поступка усвојени.
Што се тиче прописа у нашим ранијим законима; вредно је на
вести, да се у 5562. грађ. пост. од 1853. изреком каже, да се „за
твор дужника као обезбедително средство састоји у томе, да суд, на
захтевање поверитеља, његовог (то јест поверитељевог) дужника, који
је под сумњом бегства, задржи“ како би од њега доцније илн могао
бити намирен, или како би могао захтевати, „да дужник своје имање
под заклетвом открије.“ У 5563. истог законика прописано је да
поверитељ, тражећи да се његов дужник стави у притвор, мора из
леђ осталог да докаже, да се његов дужник спрема да бега, или
да је већ побегао; и да покаже да се нема од куд намирити у слу
чају, ако му дужник побегне. Из прописа тог законика дакле јасно
се увиђа, да је притвор дужника као „средство обезбеђења“ допу
штено само онда, кад се притвор заиста показује као неко нужно
средство против дужника, који имајући намеру да побегне, а немајући
познатог имања тим истим даје места сумњи, да је рад да спречи повери
теља. да дође до свог потраживања. Док поверитељ није доказао да је
његов поверитељ намеран да бега, донде се суд није могао ни упуштати
у то, да реши, хоће ли се или не дужник у притвор ставити?
И грађ. поступак од год. 1860. у чл. 207. прописује, да ће суд
дужника на захтевање поверитељево затворити, „кад овај докаже да
се дужник спрема да бежи, или да је већ почео бежати, а нигде
никаквог имања нема.“ И по пропису овог закона дакле било је „бе
гање дужниково“ један од главних услова за то, да се дужник стави
у притвор, јер наравно, бегством својим дужник — не имајући имања,
које је поверитељу познато — најлакше је могао учинити, да пове
 41

УДОВА КРУШВИЦ.

СЛУЧА„T CAMO O ITV2KEE, AL

Пре кратког времена саопштили смо у овим листовима

инглиски кривичан случај — Виљам Сјуард из Ворвиша –
у ком су се поротници усудили, да осуде оптуженога само
на основу признања учињеног код истражујуће власти, које
признање није повторио пред њима; нека је дозвољено, да
представимо као противност један немачки случај, који је
по своме почетку ономе врло подобан, но не и по току, па
у толико је интересантнији сбог своје тешкоће, која спре
чава да се пронађе истина.
9. Фебруара 1867. пријави се државном тужиоцу у Со
рау удова надничарка Јована Крушвиц, рођена Скерл, бивша
удова Кунце из Гасена, па каже: да је учинила велико зло
чинство, савест ју непрестано мучи, па зато долази да га
призна и да сама себе прокаже. Бено дело у томе је, што
је свога првог мужа, чизмара и крчмара Кунце у Шенаих
са сичаном отровала. Она је попла за њега 1831. године,
17 година стара, без воље но по наговору њених родитеља,
и са њиме живела је врло несрећно, јер се он често опијао
па у таковом стању тукао ју, па и децу, шесторо му је ро
дила, злостављао је. „Кад сам — тако она наставља — са
последњим дететом била тешка, то је било пре 24 године, и
у мето, имађасмо у нашој крчми у Шенаиху музику а мој
муж беше се напио. Затим оде у Буркау у крчму, и врати
се још пијанији, па ако се не варам тек сутра дан изјутра.
Још при његовом одласку мишљах, да ми се неће најбоље
десити, ако ми се муж врати, од кога нисам била сигурна
ни са животом. По овоме закључим, да му дам по повратку
сичана, мислећи да ћу га се скоро ослободити. Кад је кући
дошао, захтеваше да једе; почем у пијаном стању није
могао сам јести, то сам му морала ја кашиком додавати. Ја
In A s A A 2
42

му дам тада пихтије и леба. Пошто је већ јео, узмем два

танка парчета леба, свако за половину шаке, и на иста на
мажем из једне чинице сичан, који смо у кући имали. На
свакој кришки дошао је комад отрова тако великог као за
половину чланка од прста. Ове обадве кришке дам му једно
за другим у руке, јер сам држала, да ће можда од тога умрети.
Он их поједе пред мојим очима. Најпре заспи, затим ноћу
почне се тужити да га трбух боле и стане се превијати. Исте
ноћи послала сам једно буре мокраће у апотеку у Гасан, и
добијем неке капљице од којих нешто узме. Овога дана у
вече умре. — Злочинство је тешко на мојој души почивало,
при свем томе никоме о томе нисам говорила, до што се
пре осам дана г. проповеднику Гросману исповеди, који ми
каза, да јавим о томе г. државном тужиоцу.“
Ово признање повтори она пред судом, само додала је,
да њен муж није се ноћу, него идућег дана, пошто је отров
био узео, тужио да га трбух боле. По некад памет јој је
доста слаба, опет држи да притeжава душевну снагу.

Прва тспкоћа беше да се пронађу земни остатци Кун

цови. Општина Шенаих служила се гробљем суседног села
Брестау; на истоме гробљу налазаше се један ред гробова,
који је по неким споменицима од 1842. године, а овом сље
довао је други, који је по наводу кмета и помоћника био по
стављен 1843. и у коме погреб истина не без изузетка али
обично био је редом од југа ка северу. Један гроб у овоме
реду означи нека девојка као њене бабе, а црквена књига
и то, да су после ове двоје деце, а затим Кунце умро, и
Кунцова смрт наступила је 10. Октобра 1843. у вече у 73
сахата. „Умро је нагло у сљед пијанства“ каже се у књизи.
И доиста северно крај оног гроба нађу се два гроба дечија,
и у толико се више држало, да сљедећи гроб мора бити Кун
цов, што је чело главе био укопан један дрвени колац, а на
зиду гробља био је прислоњен крст на коме је било заби
љежено име Кунцово и дан смрти, који је крст по свој при
 43

лици пређе стајао на гробу Кунцовом и у онај колац уca

ђен. Па и млога лица опомињала су се да су исти крст у
оној околини видели. Отворе дакле овај гроб, и доиста нису
промашили, јер при претресу осведочи гробар из Бреставе
као поуздано, да је онај крст пређе стајао на гробу који је
суцки отворен. При ископавању и он је био, али незна се
добро, зашто није пређе ову опредељену сведочбу исказао.

Пре свега наиђе се на растурене човечије коске - гро

бље је врло старо — затим дубоко 4 стопе на једну трулу,
но опет састављену по свој прилици од мртвачког сандука
даску. Пошто су ову даску подигли нађе се у горњем крају
гроба једна лобања покривена загасито црвеном косом, која
се одма распаде. Поједине коске биле су шупљикаве, мрке
са жутом буђом покривене и сасвим ломне. Изваде један ко
мад лобање, пет зглавака ртењаче, нешто опилци и песка,
а такође и један комад од сандука из онога места, гди је
лежала прсна и трбушна дупља и све то пошљу на преглед
берлинским хемикерима др. Зјуреку и др. Соненшајну; у исто
време обоици предложено је ово питање, почем је Кунце црну
косу имао, да ли је на лобањи лешине нађена загасито цр
вена коса могла пређе ону боју имати. Ово питање потврде
обоица. Различити били су им одговори на друго питање:
Да ли се налази у костима, деловима дрвета и земља
ним честицама, који су из гроба извађени, да ли се у тим
костима налазе трагови отрова, нарочито таковог, који се пре
24 године употребљавао за трговање пацова (сичан).
Пре свега обоица наведу, да се пређе за тровање ша
цова употребљавао арсеник, Фосфор а ретко стрихнин. И у
томе су се слагали, да овај последњи отров може се раство
pити па да се никако и не открије. Шотом њина мнења била
су сасвим противна.
Др. Зјурек после брижљивог испитивања каже: арсеник
не налази се у оним предметима које је он прегледао. Ме
ђутим истрагом о Фосфору овако је сљество склопио:
49
 „Сви налазећи се појави, нарочито:
а, јако приметна, кисела реакција дрвених делова, зе
МЉАНе честице и Влажне коске,
б, прелазак растворене Фосфорне киселине из костију у
аЛК0ХОЛ, .
в, прелазак раствор. Фосфорне киселине из костију у воду,
г, кисела реакција алкохолног раствора,
д, кисела реакција раствора под в,
е, у влаги костију налазећи се у раствору Фосфорно ки
сели креч,
ж, мложина Фосфорне киселине у склопу костију и не
достатак угљено-киселог креча,
8, необична множина доказане Фосфорне киселине у др
веним деловима, земљаним честицама и напослетку
и, кисела реакција и налазак Фосфорне киселине у др
веним деловима објашњава се одма, кад се узме дометак сло
бодне Фосфорне киселине која се образовала из Фосфора у ме
шини налазећег се, и по томе овако сматрајући морам и своје
мњење дати.
(Продужиће се.)

ПРАВНЕ ШКОЛЕ.

C. A. B. И ЕЊ И „JE B O M И III ЛЕНБЕ.

(Продужење.)

IV.

Прерађење грађ. права. Римско право.

Што се тиче историске стране — нарочито на пољу

правном — ова беше јошт одавна врло занемарена. Сада
овлада њоме нов живаљ. Распра она беше се започела о
грађанском праву и његовим развијању. С тога се о њој и
у најновије време много радило.
 " AS

Римско па и немачко право почеше се наново испити

вати, како у појединим деловима, тако и у целом њиовом
органском склопу и историји. Наскоро посташе предметом
историског посматрања. Љубав се к овој науци пробуди, и
као што у Физичкој природи изјављује у љубави сила ра
ћања и тако образује плодове, тако потребна беше и овде
љубав, да дјејствује на познавање.

Како се сасвим у другоме виду морало представити

римско право истериској школи, у виду који се је веома
разликовао од тачке, коју бијаху заузели стари приврженици,
римско право као такво, као право римског народа, римско
право, које није било везано само за Corpus juris, а јошт
мање да је изишло из својевољства цара Јустинијана, него
као право, које је везано за иљадугодишњу историју, које
је најтешње спојено са историјом римског народа и државе.
Ко само познаје историску важност, тај се неће моћи ни
како усудити, да овај светско-историски појав оцени као не
важећи. У свима осталим гранама књижевности далеко су
заостали Римљани иза Грка, и могу се назвати њиовим уче
ницима, и подражаваоцима. Биови песници, беседници и Фи
лософи нису ни налик на Грчке. У правознанству напротив
достигли су Римљани највиши врх, и у овој науци ми им
ненаодимо супарника из старијег времена. То је појав, који
није постао случајно. Римско право није постало трудом
неколико мудри глава, или тако звани ваљани законодаваца;
и римски правници нису поникли у једном тренутку, као
што је Минерва искочила из Јупитерове главе. Положај рим
ског народа и његова историја напредовао је вековима и тек
кроз иљаду година доцније наодимо развијено право и пра
ВОВНЗАВИСТВО.

Јошт од првих времена ублажена је строгост и абсолут.

владе римског права вјероисповедним мислима. Форме које
не бијаху дјело законодавне власти, него поникоше из оби
46
ча
чија народњи, утврдише право и олакше изучавање оно
садржаваше у себи хармонични — сагласни — организам.

Исти дух, којим бијаху Римљани заданути, дух који је

пламтио за господарством и победама, исти тај дух одуше
вљавао их је и за унапређењем права. У вароши Риму оно
нађе своју једнину. И кад се нове потребе појавише, обрт
умножи, када нова одношења са другим народима насташе,
тада се осети да су нуждни нови правни инштитути, па опет
Римљани не хтедоше порушити старо право, већ га подпо
могоше. Поред старог права поста подобни организам новог,
које обухваташе и оно прво.
Противности нису ишчезавале на један мах. Оне су се
постепено дотеривале и мењале као и сам обичај. Није за
конодавство створило ново право; већ је признало старо.
Претори опет са њиовим годишњим едиктима подпомагали
су нове правне појмове, и тако су их одржавали у равно
тежи са самим животом. И као што се они тако појавише
као чувари и заштитници постојећег старог права, имадоше
прилику, те су свуда примењавали мисли и љорме старог
права на ново, и само су то избегавали онда, гди и уко
лико беше нужно, да би отворили пут новом духу, новом
начину. Противречности измеђ цивилног и преторског права
не могаху се сматрати као непријатељске, које смерају на
разорење, него као пријатељске, које подпомажу здрави
ЖИВOT,

Кад се је светско господарство Римљана утврдило мо

рало је и грађанско право да пређе пространији круг свог
унапређења. Римском праву придаде се јошт и опште право
свију народа (Jus gentium,| али оно тек у Риму уједини се
утврди. Као што пређе унутрашњи раздори измеђ патриција
и плебеја не скраше римски карактер, него га очеличише,
не пореметише организам државни, него га обогатипе и спољну
силу вароши не умалише, него ојачаше и распростреше: исто
тако и ова противуречија у грађ праву као и непрекидна
 47

борба у појединим инштитутима оснажише развиће римског

правног реда, као што налазимо и код класични правника,
и тако се тиме отвори пут римском праву те се и оно по
пропасти римске државе по други (?) пут распростре по ци
вилизованој Европи.
У ово време подпуно се изравнаше противности, дове
доше се у сагласије и римско се право обради научно. То
беше дјело правника. Природни дар и наклоност спољних одно
шаја, што нигди не наодимо, спојише се, и правознaство дође
до степена, који још ни једна земља постигла није. Тако да
кле новајлије опредјелише точније појмове правне него Ри
мљани који су увек при објаснењу појма правног сумњали
и држали да је опасно, али су они — рим. правници —
опет увек боље умели у појединим случајевима примењивати
праве појмове и у томе нису грешили. Докле се новајлије
и душом и срцем предају школској теорији, дотле је код
Римљана сва радња практична и за живот удешена. Њиова
је наука, о правном проматрању појединих случајева, исте
кла из старе вештине: тек мало по мало оделила се је те
орија од дејствителног живота. Отуда и њена разговетност,
сигурност и примењивост.

Али и римско право клонило се је паду, унутарњи на

гони опадаху, сокови се мало по мало усануше. Јошт оста
напоследку преторски едикт; наука је тонула у голим опо
менама и предањама ранијег рада; нова не могаше да је
подигне. Тек тада започе царско законодавство, па стаде
старо и престарело право да подиже, противности да укла
ња, ново право да уводи, старију књижевиост, која се мо
гаше применити, да скупља, па је све то у изводу саопшта
вало, и према захтеву времена доцније и мењало у поједи
ностима.
Доста је чудно, што је римско пPаво примљено као
опште право баш у оном виду, у каквом се налазаше, кад
је изумирало. Али то није случајно. Помислимо само, да је
48

један од царева римски, у време када је римско право цве

тлло, у време класични правника, да је онда велим, скупио
тадашње право и израдио законик на онај начин, као
што је учинио схвалом Јустинијан: онај законик био би без
сумње много савршенији, богатији и са стране научне ва
љанији од Јустинијановог Сorpus-a Juris-а. Али по свој при
лици тај законик не би никад важио у новој Европи као
законик. Тада римско право беше тако богато у национал
ном животу, тако растројено и измајсторисано у својим Фор
мама, да га новији народи неби могли никако усвојити. Кад
је напротив Јустинијан своје законодавство израђивао, тада
прави одлучни појмови римски бијау изумрли а преобвла
ђајуће беше опште право свију народа (Jus geutium) те је
тако оно утицало у доцнији живот, као саставни део. Али
ови општи појмови као предање старог света, најбоље су
могли подјејствовати на нови.

Тако сматраше историска школа римско право као сил

но разчланење, и приписиваше му како значајан живот и
напредак, тако и светско-историски интерес, који садјејствује
и на правно стање садашњости. Не дакле против воље већ
драговољно одала се је она изучавању римског права.

(Продужиће се.)

Млоги обратили су нам се с питањем, имамо

ми све бројеве од прошле године. Ми им на то

одговарамо, да осем прва три броја остаме све

ИМАМО.

Уписивање на наш мист траје непрестано.

Скупљачима је награда девети број или новци

зањ. Уредништво „ПРАВДЕ.“

Пw A и II Am IJA H и и о м и С r n o A и о в и ћ A v Био r r A.A v.

 33

ритељ његов остане не намирев. Треба међу тим да напоменем, да

је законик о грађ. пост. од г. 1860. далеко изостао иза законика о
грађ. пост. од 1853. год. што се тиче и јасности, и прецизности, а
и пуноће дотичних наређења, и само у наглости, којом је тј зако
ник израђен, а у тежњи да што краћи буде, може се наћи ако не
правдања, а оно бар објашњења том чудноватом појаву, да је доцнији
законик лошији од ранијег и у оним наређењима, која су из овог —
ранијег – у доцнији унета. Још ћу и то на овом месту да приме
тим, да су прописи у 5 411. садањег грађ. пост. још лошије стили
зовани но што су били у законику од г. 1860. чему опет ја не бих
умео дати другог разлога до тог, да се исти садањи законик о грађ
поступку морао доста нагло израђивати, а уз то, да се при изра
ћивању није обраћала пажња на раније законске прописе о истом
предмету.
Осим тога, што се наши ранији законски прописи о притвору дуж
ника подударају с оним значењем, које би по моме мишљењу тре
бало придати 5411. грађ. пост. и прописи аустр. грађ. пост. о истом
предмету такођер наређују по готову оно исто, што се по моме ра
зумевању и код нас хтело да нареди. Јер у 5 396 законика аустр.
о грађ. пост. од год. 1852. каже се измеђ осталог, да може дужниЕ
пре започете и свршене парнице ради предогране — рад обезбе
ђења — vorsichtsweise — бити стављен у притвор, кад има основа
за сумњу, да је рад, да бегством, или кријењем од поверитеља хоће
да избегне, да не плати свој дуг, или иначе да не учини, што је учи
нити дужан. Поверитељ је, по австр. законику дужан да покаже не
само то, да му се дужник крије, или да хоће да бега, него и то, да
би бегством дужниковим његово – поверитељево — потраживање
могло доћи у опасност. Дакле и по австр. законику затвор дужника
за то је „средство обезбеђења“ што дужник хоће да се скрије испред
суђења, а овамо поверитељ нема одкуд, да се у своме потраживању,
пошто га докаже, намири.
Но ма да би у овом значењу требало да се примењује пропис
Š 411. грађ. пост. на поједине случајеве; и ма да већина судија –
по моме знању — дају ово значење томе законском пропису; ипак
почем има судија и у првостепеним судовима, и у касац. суду, који
друкчије мисле; питање ово о разумевању горњег законског прописа
има своју необичну и то практичку важност.
Нема сумње, да судијама, што другчије мисле о значењу про
писа у 5411. грађ. пост. служи у неколико за одбрану неудесно тек
стовање самог горњег законског прописа у 5 411. грађ. пост. почем
 34

се тамо каже, да поверитељ може да захтева, да се његов дужник

стави у притвор, „кад докаже да овај — то јест дужник — нема ни
канвог имања, или да хоће да бега и т. д. С тога те судије и узи
мају, да је „немање имања“ само у себи довољан по закону основ, да
се дужник стави у притвор.
м
Али кад се расуди, шта је цељ томе законском наређењу, по
ком се дужник може по некад да стави у притвор; кад се расуди,
да се притвор дужника допушта само као „средство обезбеђења“; и
кад се узме, да се без других околности, у самом притвору дуж
ника не налази и само „обезбеђење“ за поверитеља; то је онда лако
понимати, да се мишљење дотичних судија самим неноректним тек
стирањем законског прописа не да, и не може довољно правдати.
То се још боље увиђа, кад се сам дотични законски пропис у
S 411. грађ. пост. растури у своје делове.
Дотичне судије, који друкчије разуму законски пропис у 5411.
грађ. пост. доводи можда у забуну то, пто се став „кад докаже —
поверитељ — да овај — то јест дужниЕ — нема никаквог имања“
од других ставова дели речицом „или“, те по томе мисле, да се том
речицом означавају поједини самостални случајеви за стављање дуж
ника у притвор. Али, кад се дотични нропис мало боље промотри,
мора се доћи до убеђења, да онај први став — кад дужник нема
имања — стоји у свези са ставовима, што долазе за њим; и по томе, да
погрешци тако рећи пера треба приписати, што је место речице и употре
бљена речица протнвног значења или којом се на оном месту ни
како није ваљало послужити. А да је та речица или на том месту
погрешно стављена, види се отуд; пто у ранијим законима о овом
предмету (грађ. пост. од 1853. 5562.563. и од 1860. чл. 207) на том
месту није употребљена речица или, па с тога су дотични ранији за
конски прописи у том погледу и одређенији од прописа у 5411. грађ.
пост. а те речице или на том месту нема ни у дотичном закону австриј
ском, од куд је овај законски пропис у наш законик у својен. А нај
боље се увиђа, да тој речици или није тамо место, где се сад на
лази, кад се сам законски пропи с добро разгледа. Јер, кад би се
узело, да се са сваком речицом или означавају поједини самостални
случајеви, кад може поверитељ тражити, да се његов дужник при
твори ради обезбеђења поверитељевог потраживања; онда би се по ре
чима 5 411. грађ. пост. морало рећи, да су ти случајеви ово:
1 во кад поверитељ докаже, да му дужник нема никаквог
14,44160 ," 14.484
 35

2-го кад основну сумњу покаже, да се дужниЕ крије, или

3-ће да се спрема да бега, или
4-то да је већ почео дегати (да би осујетио испунење обвеза
ности). Строго држећи се речи у овом законском пропису морало би
се рећи, да у првом случају само та околност, што дужник нема ни
каквог имања, довољна је, да се стави у притвор; а у другим слу
чајевима, да је за стављање у притвор довољно, да се покаже, да
се дужник крије, да хоће да бега, или да се већ у бегству налази
— да осујети испунење обвезаности — и с тога да при свим тим по
јединим случајевима није потребно испитивати, има ли он или не имања;
те тако би се могло догодити, да би и дужник, који би имао имања,
могао бити затворен, ако би се крио, или ако би бегао; јер би се
могло рећи, да тим кријењем и бегањем осујећава и осујетити може
„испунење својих обвезаности.“
(Продужиће се.)

0 P E I РЕЗЕНТАЦИЈИ.

(Свршетак)

Овде нам долази на ред да проучимо, да ли деца усињеникова,

могу при наслеђу умрлог престављати свога оца (усиновљача)?
Решење овог питања зависиће од расправе и решења другог је
дног питања, на име: да ли деца усињеникова имају, у недостатку
ближих сродника, сопственог права на наслеђе усиновљачевог оца;
или немају тога права? ,
Ако хоћемо успешно да решимо ово питање, ваља нам да за
гледамо у одношаје, који постоје измеђусињеног и усиновљача и
његове (усиновљачеве) породице
Напред смо већ поставили правило, да се онај не може кори
стовати репрезентацијом, који не би, у недостатку пречих насле
дника, по сопственом праву допао да наследи умрлог. А да ли су
деца усињеникова позвана да по сопственом праву наследе оца
усиновљачевог” Без затезања можемо казати: нису. Јер да ко на
следи кога, ваља да стоји с" њим у сродству; а сродства нема из
међ усињеника и усиновљачеве породице. 39синовљење се не чини
измеђ две породице, него измеђ појединих чланова из две породице.
Сродници ових чланова са свили су страни уговору усиновљења; и,
36

према томе, уговор овај може се применити само на оне, вољом

којих је постао.
Из реченога, дакле, излази , да деца усињеникова нису нигда
позвана да силом сопственог права наследе умрлог, а кад немају
сопственог права на то, онда не могу имати ни права репрезен
тације.
У осталом, није нужно носити име наследника једног лица, па
истом онда то лице моћи престављати; него је довољно бити само
потомак те личности. Тако на прилику, Павлу умре отац, и он се,
после тога одрече наслеђа (очевине): њему опет за то, ни у колико
то не смета да преставља свог оца (чијега се је наслеђа одрекао)
при наслеђу дедином.
Узрок овога налази се у томе, пто се репрезентацијом ништа
друго не чини, до што се престављач поставља на ступањ сродства,
којп је престављени заузимао, а који се сада, смрћу његовом, на
лази упражњен. Постављен на овај ступањ престављач добија свој
део у наслеђу непосредно од умрлог - тај део не добија он сред
ством престављеног, који, почем није могао, због раније смрти, сам
постати наследник, није могао од наслеђа умрлог на никога ништа
ни пренети. *)
Где је репрезентација по закону дозвољена, ту се она у без
крајност, in infinitum, продужава. И, по томе, не само да унуци,
nepotes, пењу се на ступањ њиховог оца или мајке (разумевајући
свагда случај где женско, према нашем грађанском закону, може
бити наследник 5400); него и кад би кога од ових унука место било
упражњено, онда деца његова, т.ј. праунуци, prenepotes, умрлога,
пењу се на његов (унуков) ступањ, и све тако у бескрајност, т. ј.
колико се год, у самој ствари, може репрезентација распростра
нити. *)
Eего, и ако се репрезентација може протезати безгранично,
опет она није дозвољена per saltum et omisso medio: репрезентанат
да дође на први ступањ, то јест, на ступањ престављеног, треба да
је прешао све посредне ступње. Ако, међу тим, који од ових ступња
буде запремљен, репрезентација не може да наступи.
Да објаснимо то овим примером. Павле је оставио два сина,
Пerpa u Mарка. Марко умре оставивши сина Лилана и унука Ди

1) Pohler, 1. VIII. p. 39. ab initio.

*) Pothier, t. VIII. p. 38. in fine.
 i g:

митрија. Павле будући мртав, Милан, који би могао, преставља

јући свог оца Марка, конкурисати са стрицом Петром, одрече се
наслеђа: Димитрије, у оваквом случају, не може конкурисати са
Петром, престављајући свог деду Марка, јер да би могао имати
права на то, ваља да заузме место Миланово, то му пак није мо
гућно за то, што Миланово место, почем је он жив, није упра
ЗКЕЊЕН(),
Кад год је репрезентацији места, узаман се деоба наслеђа врши
по гранама, in stirpes, то јест на толико једнаких делова, колико
има породица (грана), на које се имање поделити има. И по томе,
дакле, репрезентанти једне гране добијају сви у скупу онај део, који
би добио сам престављени да је умрлог надживео. Тако, на при
лику, ако је од два сина умрлога, један пре њега умро, оставивши
и сам више синова, онда овим синовима, ма колико да их има, при
пашће у део само једна половина наслеђа; а друга половина при
пада сину умрлога, који га је надживео. Тако исто и кад би оба
сина, пре умрлог помрла, па би један оставио двоје деце, а други
четворо, опет би једна половина наслеђа припала оним двома де
цама првога сина, а друга половина припала би оној четворој деци
другога сина. ")
Део, који долази на сваку грану посебице, дели се по главама,
ако су сви престављачи (у тој грани) са престављеним у једном
истом ступњу род, иначе дели се на ново по гранама.
Овим примером то ће нам правило постати јасније. Умрли имао
је два сина, па један пре њега умро, оставивши и сам двоје деце.
У таквом случају имање (маса) умрлога поделиће се на две поло
вине, па једна половина пришашће сину његовом, који овде преста
вља једну грану; а друга половина припашће оним двома унуцима,
као другој грани. Па почем су унуци, као престављачи свога оца,
били обоје с" њим (т. ј. оцем) у истом ступњу род, то ће они по
ловину, која на њихову грану припада поделити на два једнака дела,
па један узеће један део, а други, други део: и тада они деле имање
по главала. — Али, ако, међу тим, (узимљући за преглед овај исти
случај), умре и један од ова два унука, оставивши једног или више
синова, онда се имање умрлога дели опет на две половине, па једна
половина припада сину његовом, који га је надживео, као преста
вљачу једне гране; а друга половина припада унуцима, као пре
стављачима друге гране. Ова друга половина дели се опет на двоје,

") Е. Lagrange, Manuel du droit Romain, p. 357. (11 edit).

38 "

па од ње један део припада оном унуку умрлога, који га је над

живео; а други део, раван првом, припада праунуку, нли прауну
цима, који су без оца остали, као престављачима једне друге гране.
Овако, дакле, она половина имања, коју би имао да наследи онај
син умрлога, који је пре њега умро, дели се на гране, јер сви пре
стављачи његови, као што смо мало час видели, нису с" њим, као
примитивно престављеним у једнаком ступњу род.
По Француском закону, изрично по чл. 740. „код Наполеона,“
(а тако би, у овом случају, морао гласити и наш закон) репрезен
тација и онде наступа, где су потомци престављених сви у је
днаком ступњу род са умрлим. — Павле, на прилику, има два
сина, Николу и Марка, који су пре њега помрли, оставивши сваки
различан број синова: синови и једног и другог, и овде, где су у
једнаком ступњу род са умрлим, неће делити имање његово по гла
вама, него по гранама, синови Николини престављајући једну грану,
а Маркови другу.
Па за што да, у овом случају, унуци умрлога наслеђују на
основу репрезентације, кад су они и онако, као најближи сродници
умрлога, законом позвати да га наследе, наследници су, дакле, по
сопственом праву Р
На то ваља одговорити: да је репрезентација овде установљена
да не остане прилике извесној неморалној тежњи у наследника, која
би се појављивала као последица деобе по главама. — Павле, на
прилику, има два сина, Петра, који има само једног сина, и Марка,
који има десет синова: кад би оба сина, Петар и Марко, наджи
вела свог оца Павла, онда би од њих двоје, сваки за се наследио
по једну половину од Павловог имања, и то је онда са свим пра
ведно. Али, зампслимо, да су обоје, и Петар и Марко, умрли пре
свог оца Павла, онда шта би било, кад би њихова деца дошла по
сопственом праву да наследе Павла, и, по томе, наследила по гла
вала 2 Било би то, да би сваки појединац једанајести део! Деца
Маркова имала би користи да желе, да или отац умре час пре, да
не би преживео свог оца, јер би тада оии наследили Павлово имање
само у пола; а овако, ако не преживи, њих десеторо имали би до
бити у наслеђе десет једанајестина, а њихов брат од стрица само
једну једанајестину! — Систем репрезентације има, дакле, у ова
квим приликама, то преимућство над системом наслеђивања по соп
ственом праву, што пречи да се овакве неморалне тежње у на
следника не појављују.
 39

Признавши да се установа репрезентације и онде оправдава,

где је потомство престављених уједнаком ступњу сродства са умр
лим, може ко зашитати: каквих последица може имати репрезен
тација, кад би, у оваквом случају, у свакој грани посебице, била
једнака множина глава? — На прилику Павле, који има два сина,
Летра и Марка умре пре обоје њих; Петар и Марко имају сваки
шо двоје деце. Ако би се и један и други одрекли наслеђа, ако бн
и један и други умро, па би синови им позвани били да наследе по
сопственом праву - онда би се деоба чинила по главама; и сваки
би од ових наследника добио једнаки део, т.ј. једну четвртину имања
" Павловог. Исто тако кад би Петар и Марко умрли пре Лавла, па
би деца њихова (по двоје од свакога), била позвана да наследе имање
Лавлово на основу репрезентације - онда би се деоба наслеђа вр
шила по гранама, и половина наслеђа дошла би на део двома де
цама Летровим, а половина двома децама Марковим: — на свако
дакле дете дошла би, и на овај начин, само једна четвртина масе
Павлове. — Шо овоме, дакле, каквог ту интереса можемо имати да
сазнамо, хоће ли унуци умрлова, кад их је у свакој грани једнаки
број, наследити га по сопственом праву или на основу репрезен
гације 9

Изнаћи ове користи у нашем законодавству, које би се на из

pичним законским прописима имале основати, било би, по нашем
знању, немогућно; а по Франц. закону користи су овде двогубе:
1. Унуци, који по сопственом праву долазе да наследе умр
лог, враћају у масу његову, све што су од њега у име поклона или
легата, примили. - На против, унуци, који дођу да наследе умр
логе на основу репрезентације, морају да у масу његову врате све
што би очеви њихови, којих су они престављачи, као поклон или
легат примили.
2. Кад који наслеђују умрлог по сопственом праву, па се
један од њих одрече наслеђа, онда део његов прирашћује свима оста
лим санаследницима. — Ако пак наслеђују умрлог на основу ре
презентације, онда се, у таквом случају, одрицањем наслеђа не ко
ристују сви наследници умрлоге; него се одрицањем користују само
они, који су са ренонсангом (оним, који се одриче) у истој грани. 1)
По овоме, дакле, на познавања, да ли унуци умрлога, кад их
има у свакој грани једнаки број, који су с" њим уједнаком ступњу

*) Ово је, види се, разлика много значајна.

40 A

род, наслеђују по сопственом праву или на основу репрезента

ције, могу се, измеђ ова два система наслеђивања, извести тројаке
разлике. Кад наслеђују по сопственом праву: 1-во деоба се врши
по главама; 2-го наследници нису обвезани да врате у масу умр
лога оне ствари, које су очеви њихови од умрлова добили у име по
клона или легата; 3-ће део, којега се је један од наследника одре
као, прирашћује у корист свила осталим наследницима. — Ба
против, наслеђују ли на основу репрезентације: 1-во деоба на гране;
2 го у масу умрлога морају да врате оно, што су им очеви од умр
лога као поклон или легат примили; 3-ће део, којега се је одре
као један од наследника, прирашћује у корист само онога, (или:
оних), наследника, који је са ренонсантом у истој грани.

му
ау

Чувати нам се ваља да не побркамо појам репрезентације, са

појмом, тако назване, грансмисије (пренос наслеђа).
7Dawсмисијом маследник један преноси смрћу својом, на
своје наследнике, наслеђе, које је било већ отворено у његову
корист. Тако на пример, Павле пошто је био иаследио Петра умре,
оставивши за наследника Миколу: на овај начин Павле је пренео на
Ликолу са његовим имањем помешано и оно имање, које је од Петра
наследиО.

Разлике се измеђ ових двеју ствари врло ласно дају схватити.

Прво, престављач не добија права престављеног, него добија
права, која би престављени имао, да је умрлог надживео. — Онај,
на против, у корист кога је трансмисија учињена, добија права, која
је транслетенат (преношач) већ задобио.
Друго, репрезентација је привилегија у корист извесних сро
дника. - Zранслисија наступа у корист свију оних, који су на
следници лица, која су умрла, пошто су и сама већ неког насле
дила.

Треће, можемо престављати онога, чијег смо се наслеђа одре

кли. — На против, нико се друкче не може користовати гранс
мисијом, до под условом, ако се прили наслеђа гранелеган
TO BOе.
Број 3. У Богду 30. Јавила 1870. Година П.

Излази три пут -v-v- -g- I --- -т- g. 3а све срш. кра
у месецу на 1. || || || || A || || || || А јеве стаје на го
g. 1 || P (A H-8. || ЈА 22,
Уредништвојеy I I I HA I I II HA CL“,“ ,“,“2,
-STE „ILL LIL LILLY, ILLIL ; ; ;"
мес.15 г. или 11
Натошевића на 1 V в. поједини број
великој пијаци- „ . . „ ... „ „... „ ... свјес-1899
II(13A CRK TAHE IMBHIV HINKI.

издалу и укулу Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Неколико речи. — Из управе и устава. – Затвор дужника. — Кривнчан процес.

Пошта пожаревачка вратила нам је до сада три пута неколико

бројева са приметбом: „пошто на овим новинама нема агреса коле
да се разда то се враћа јер се незна коле иде.“
Држимо да неће нико ни помислити да се експедирају листови
без адреса, а за то нам је највећи доказ, што нам ни једна пошта
до сада не врати листове, већ само пожаревачка.
ГГ. уписнике из Пожаревца који нису потпуно бројеве од про
шле године добили, нека их потраже од уредништва, а ми ћемо тра
жити лека тој неуредности.

------ --
нколико ни „“.

о нRзлвисности судсколе

- “
or
ДР. СТОЈАН ЈОВ. ВЕЉКОВИЋ.
-

Сваки држављанин има права, да зактева од државне

владе: сигурност, словоду и сопственост, ове велике цели чо
вештва, дакле и грађанскога друштва.
Да се оствари та правна заштита у случајима где би се
чије право оспорило, или повредило, постављени су стални
судови; они су нужно сретство за ту цем и њима је сваки
потчињен. По признатом начелу, они су позвани у случајима,
где би се чије приватно право оспорило или повредило, да
на позив дотичних странака, по извесним законским Формама
изричу истину и правду; но ту своју пресуду они треба да
изричу само по своме сопственом нахођењу.
f0

У границама свога позива суд треба да буде подпуно

самосталан, и у изрицању правде независан, јер он у своме
демокругу, дужан је да се само закону покорава. Независна
је његова пресуда и изрицање правде, јер он у томе мора
да иде за вољом закона, који га овлашћује да његову вољу из
свога најдубљег уверења црпи, те тако му даје права, да
се не обзире ни на какову наредбу, која се неби јављала у
Форми закона.“)
Та су начела основана на цели изрицања правде, овога
највећега добра свакога народа. Задатак је суда да у спор
ним случајима изналази шта је право, па то у својој пре
суди да изриче. Па како је то испитивање и овога изрицање
по својој природи, само умна, логична радња, то и судство
није никаква власт. Оно дакле ни у своме дејству не би могло
бити акт државне власти, или њеног претставника. По томе
та установа судства служи само праву, а не државном по

главици или државној влади. С тога у римском праву (пан

дектима) први закон и представља правнике, као свештенике
божества, они дакле нису поданици људима.
Судија врши своје судско звање не као власник, већ као
државом наређени вештак или зналац права. Као такав из
риче он свој суд или право у споровима који су му подне
шени. И као год што се не може казати да је владаоц н. пр.
највиши рачунар, јер он поставља главну контролу, или нај
виши лекар, што он поставља санитетско оделење: исто тако
не може се казати, ни да је владаоц највиши судија.
*) „Никаква установа — вели Колб — није више ради народа но што су
судови. Они нису зато да подпомажу приватне или партајске цели (било
то појединих грађана, или читавих странака, или владе као такве). Њи
хова је света дужност још да такво лично и партајско задирање, где се
год јави, одбијају. — Ако државна власт управо неће да постане злочи
нац према својој најсветијој цели, то она мора хтети право. Ако то хоће,
ако она дакле неће, да на место права постави злоупотребу власти, то
Она нема никаква основа, да жели да су судије или судови зависни. Но ако
она ипак гоће неправо, то треба наређењима устава дати јамства, да она
то учинити не може. Једној влади, која доиста хоће право, не шкоди не
зависност судска, на против хрђавој влади, она неда да чини неправо.“
 Б)

Суд се мора слободно кретати у границама закона. До

машај ових граница, је су границе права. Само закони, или,
што је све једно, на закону основана правила носе влада
лачки скиптар на овоме пољу: „што је ван тих граница –-
каже Фајербах — то за суд (Justiz) не ностоји; то је у ру
кама других власти, које немају никаква права да се ме
шају у судску радњу, као ни судови у њихову.

Судија као такав подчињен је само закону, и својом за

клетвом он се само њему обвезује. Само закони су решава
јуће норме његова суђења, обвезна правила његова званична
рада и дејствовања, његова чињења и нечинења.

Закон, но и само закон, ништа друго до закон вршити,

позив је судски, па како у свему што суд изрече, сам се
закон изрекао, како у свему што он реши и закључи, само
закон на чему његове пресуде стојати мора, то се и он обично
зове уста, оруђе, гласило, (оракул) закона. Правду изрицати
и по закону судити, обадвоје је по томе једно исто. Правду
изрицати, но по каквој другој норми правду изрицати а не
по закону или неком на закону основаном правном пропису,
—једно с другим је у противоборству. Управо што суд само
закону мора да служи, то се он само тако и замислити може,
ако је од сваке друге власти, осем законодавне независан;
а кад је он то тако и никако другчије но у таквом поло
жају, као суд постојати и ово име с правом носити може,
то сва наређења, упућења, заповести — долазиле оне ма од
које друге осим законодавне власти у држави — не могу у
пределу правосудства имати никакве важности, ни обвезне
снаге при судскоме решавању.“
Но та независност судског звања не јавља се само у
томе, да ово треба да буде сасвим слободно од свакога ути
цаја државне власти на његово решавање, него и у томе да
судије за своју личност буду осигурани од свакога оштећења
и неповољности, која би их могла постићи, што су у неком
случају пресудили онако, како државној влади можда не би
Вук
B

po pogu čuo. С тога закони у највише држава изричУ то

начело, да се судије не могу привремено, него ода - деј
engrego- постављати, и да се без пресуде судске са свога
звања не могу збацити, па шта више да се противу своје
воље ни преместити не могу.“)
Права независност судска најдостојније огледа се данас
у питању: има ли и у колико има судија права и дужности
да испитује да ли је неки закон на уставу основан, па од
резултата овога испитивања да зависи и примена закона. У
свакоме појављеном случају. Пре свега овде се мора на 29
гледиште стати, да је судија дужан да употреби само за
ста важећи закон, но да овај увек и употребити мора, и по
томе дакле да он ни у ком случају несме употребити она
ква наређења, која извесно не би могла вредити као закон
било због тога што она нису у оној Форми, или на онај на
чин постала, како важећи закони на свет долазе и т.д. или
на последку, што она нису издата начином нарочито проши
саним. Признато је даље, да судија кад употреби неважећи
закон, толико исто не посредно не напада на законодавство
или не постаје и сам законодавац, колико и кад такови не

*) Вso ma onoj етвари један знаменити љранцуски државник и писац Р“

Collard На једном Зместу говори: „кад каква влада овлашћена, да У име
народа шоставља судије, позове каквога грађанина на ово узвишено ме
сто, онда му она ово вели: „орган закона је непристрастан као и са Ф
кон. Све страсти узбуниће се око тебе; но ти никад не допусти, да А
оне душу узнемире. Акоме моје сопствене заблуде, утисци који је уче
bују, и од којих се тешко може сасвим да сачува, навуку да изда 49
законе заповести, то се не покоравај мојим заповестима, одупри се чо
јим мамцима и претњама.
Кад седнеш за судски сто, то у дубљини срца твога неке, не буде
ни страха, ни наде. Буди не пристрастан као и закон.“ -- Суд је 19
то одговара: „ја Зам само човек, а и од мене тражишнучовечног Р“
силан, а ја сам са свим слаб. У таквој неједнакој борби ја море, ру
сти. Моје основе одпора, који ми данас у закон стављаш, ти нећеш ра
зумети, па ћеш теј одбор казнити. Ја не могу да се над самим собом Уз
gисим, ако ти нећеш да ме заклонишу истовреме и од мене у у Р“
Помози мојој слабости; ослободи ме од страха и наде; осигурај и иду
судску столity, док се под не би доказало да сам постао издајних ује
дужности, које мити налажеш.“ — Државна власт устеже се ури у
власти стоји да ова тек после дугог размишљања своју вољу каже. Вај
после искуством о своме истинском интересу поучена, снагом непрестано
растећих љакта савладана говори она судији: „ти си сталан и непокре
тан“ (Imamovible).
 БЗ

употреби, него он увек само решава поједини дотични слу

чај. Исто тако нема никакве сумње, да употреба неког тако
званог привременог (провизорног) закона, зависи од убеђења
судског, да ли има оних услова који се ишту за издање и
трајуће дејство таквога закона. С тога не гледећи на погрешне
публикације, ваља нам поглавито погледати на оне случаје
где се сумња, или где се јави распра у питањима о уста
вности (уставусходности) некога закона, т.ј. у шитањима: да
ли се неко наређење може издати путем министарског ра
списа, или тек путем оним, којим се обични закони издају,
или где се таква сумња или распра јави у кругу самих чи
нилаца јавнога живота, нарочито законодавства. Па како су
дија дате случаје мора да реши по своме судскоме уверењу,
то он мора добити и уверење о важности дотичног наређења,
дакле треба да испита, да ли је тај закон уставу сходан, па
према резултату тога испитивања, треба и да ради. У при
ликама доиста редовним (нормалним) кад се овакви случаји
у практици јаве, одкривају на сваки начин зло стање, које
се неби могло ублажити ни великом сагласноћу судова, ни
сталношћу њиховом при своме мишлењу, јер оно квари хар
монију органа државне власти, па тиме се и јединство суд
ства, јавља као повређено. Али право да судија може испи
тивати да ли је неки закон уставу сходан, правда се овде
просто као последица слободе, која понајвише у себи носи
најбољи лек противу зла које с њом иде.
Слободна радња судска даје највише јамства за шраво
и закон у случају самовољне радње управне власти, она је
аукторитет противу незаконих претензија скупштинских, ако
би их било, и велики побуд да се одклоне и реше важне
сумње о праву и распри, између чинилаца законодавства у
односу њихове надлежности (компетенције) по закону.

ИЗ У I P ARE II У С'T A R A.

(Iродужење.)

Појединац је по свом урођеном својству безгранично слободан.

Сваки тежи да то стање одржи, т. ј. да ту слободу вечито ужива.
Elо код таког стања не може општност да се одржи, без ње пак ни
54

човек – (види горе). С тога нека радо уступи један део од своје
слободе у општу корист, која је најзад опет његова корист; јер тим
што уступа један мали део од своје слободе, осигурава онај већи. А
поред тога стоји: да је општност условљена појединцима, т. ј. каки
су појединци така ће и она бити. Из тога опет сљедује да ће свака
општност вазда тежити да што јаче унапреди своје појединце, да их
подигне у душевном и материјалном стању; јер тим самим нико други
не добија до опет она. Те тако враћа општност појединцу онај део
слободе што јој је појединац уступио, само под другим видом. Та
општност, т.ј. држава не треба себе ради ничега, све што јој треба,
треба јој рад појединаца који јој припадају, који је састављају.
Кад постоји: да појединац мора да уступи један део од своје
слободе, да држава мора тај део најпре да прими па после да му га
враћа, онда мора да постоји и неки поредак како то давање и вра
ћање бива, мора да се зна мера докле појединац има да уступи општно
сти своју слободу и колико му држава има да поврати. Тај поредак
и ту меру мора неко да опредељује. Тај „неко“ не може бити други
до опет неко биће које има лачна живота у се, које је и само ли
чност; а то је држава. Држава је дакле позвана да постави поредак
којим ће и да означи меру докле ће појединац да уступи своју сло
боду општности и како ће ова тај уступљени део појединчеве сло
боде употребити у општу корист. Скуп свију оних делателности ко
јима држава то чини састављају унутрашњу управу. ")
Задатак те управе је да силом државе постави оне услове који
су нужни за слободно развиће појединца, а појединац, као таки, није
у стању да их сам постави.
Тај став треба у неколико да се истумачи; а из објаснења ње
говог треба да се развије појам шолиције.
Услови за слободно развиће личности тако су многоструки да
их појединац или не познаје, ил је, и ако их познаје, ошет толико
немоћан и слаб да их не може да победи ил да их тако шостави како
ће му служити за постижење његове цељи — слободно развиће. То
није могуће, и с" тога што човека ил боље што личност окружава
спољни свет, т. ј. природа и човек. И она и овај имају у се не поји
мљиву силу, и она и човек теже да ту силу примењују на све што
је ван њих. Осем саме те тежње виђамо како се оне силе често и
у ствари појављују. Та дупла могућност код сила даје и управи дво
губу делателност; јер друкчије ће делати тамо где оне силе само

") 46. стр. II. св. п. д.

 65

КРИВИЧАН ПРОЦЕС.

УБИЈСТВО С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ.

У Засавици срезу мачванском окр. шабачког извршено

је грозно убијство над Секулом Марковићем дрварским тр
говцем из Београда, а убијство извршили су: Станојло Ра
дивојевић, Драгојло Дугајлић и Павле Кунић сви земљеделци
из Засавице. Они су оптужени што су 17. Септембра 1869.
године око пола дана у забрану првоименованог Станојла
убили реченог Секулу, па га потом и опљачкали, одневши
му у колико се зна 45 t ћес. и 26 гр. чар. што је при њему
било, а поред овога скинули су му са прста и златну бурму
па и ову са дулцем од ћилибара однели.
Начин извршења овога убијства, догодио се овако:
Измеђ убијеног Секуле и оптуженога Станојла постојао
је писмени уговор, по коме се обвезао Станојло да убије
номе Секули на обали савској у Засавици теслими 101 хват
дрва до 15. Августа прошле године. Тога времена дошао је
био Секула са својом лађом ради примања дрва на Засавици,
но као што се из написа на полеђини истога уговора види,
Станојло није могао испунити уговор у свему, но је предао
Секули само 36хвати а на 71 хват продужио му је Секула
рок до 8. Септембра пр. год.
Наиметих дрва Станојло је примио од Секуле 110 t ћес.
а не хтео обвезаност испунити, па да би се ње ослободио а
примљени новци остали му, закључи, као што ће се видети,
да Секулу убије. 15. Августа исте године био је заједно са
Секулом у Митровици, која на близу Засавице постоји, овога
опије и тако га пијана под видом особитог пријатељства ме
туо у своја кола и кући својој на конак одвезо.
Из казивања Станојлових слугу, Василија Кнежевића и
Милинка Јурошевића зна се, да је Секула био тада тако пи
јан, да се није могао сам с кола скинути. И ма да је тако
In A вил Б
66

пијан био, опет Станојло није имао те куражи да изврши сам

убијство; него дошав кући, каже реченом слуги Василију, да
комшију његовог Драгојла Дугајлића позове, те да Секулу
убију и узму од њега неки 700 t ћеc. што их је бајаги Се
кула тада имао. Василије не хтевши пристати на убијство,
сљедовао је опет газдиној заповести, отишао је и казао Дра
гојлу, да га и у којој цељи Станојло зове, но и Драгојло не
хте на то пристати, па ни онда кад му је затим и сам Ста
нојло тога ради долазио.

И ако му се за тада намера осујетила, опет не напу

сти мисао своју, но после тога стане врбовати на ново како
истога Драгојла, тако и Павла Кунића, а Василију заповеди,
да се не усуди о предузиманом убијству никоме говорити,
уверавајући га уједно да је то све била шала.

Са својом радњом Станојло успе и код Драгојла и код

Павла, јер их је уверавао, да ће код Секуле наћи преко 700 t,
а онога времена заиста је Секула при погодби давао за ме
хану Божи Филиповићу из Ноћаја 700 t као што овај сам
тврди. Тако дознавши Станојло, да је Секула 15. Септембра
на обалу са својом лађом а код његовог забрана стао, по
шаље Секули једно прасе у очи убијства на поклон, а до
шавшем његовој кући тога истог дана Драгојлу каже, да му
овај упути Павла, коме ће казати гди ће Секулу убити, а
овај опет да ће то њему јавити.
Кад је Павле по упућењу Драгојловом сутра дан у среду
рано дошао кући Станојловој, овај му је рекао, да са Дра
гојлом дође његовом забрану и онде се у честу Бобићевог
забрана прикрију, где ће и он доћи и извести из лађе Се
кулу под видом пазаривања дрва, па да га онде убију.
Као што Драгојло и Павле на испитима својим кажу,
ови обоица по упутству Станојловом дођу на одређено ме
сто забрана, поневши Драгојло и сикиру своју у цељи убиј
ства и онде их Станојло на удесно место доведе и остави
 67

да чекају док он са Секулом не дође, казавши, да ће гле

дати да га самог изведе.

На позив Станојлов Секула изађе са овим у забран, али

Секула тада поведе и свога момка Николу Јовановића; и као
што овај казује, Станојло их водио са противне стране од
места гди ће Секула бити убијен, па кад се Секула у цељи
разгледања шуме даље к месту упутио гди су Драгојло и Па
вле на заседи били, — Станојло је рекао Секули: „немој
тамо ићи, кад је и тамо као и овди шума, но ајде да се вра
тимо;“ те тако се сва тројица одатле врате к лађи. — Но
овде тек што су мало поседили и по једну каву попили, отишли
су само њих двојица т. ј. Станојло и Секула у забран, под
видом разгледања шуме; тако Станојло доведе Секулу до ме
ста гди су Драгојло и Павле у заседи били, и онде на близу
до врљика забрана Станојловог, Драгојло лупи оном спре
мљеном сикиром Секулу са страг у главу тако, да је овај
одма од тога мртав на земљу пао. — У колико је Секула
још знаке живота показивао, нападну га сва тројица и по

што су га дављењем са свим умртвили, Станојло је узео из

Секулиног џепа мараму, овом уста Секулина добро запушио,
да се при уклањању Секуле не би траг крви нашао, па по
том га одатле на неколико коракљаји однели даље у честу
Бобићевог забрана, свога га као што је напред казано опље
нили, и пошто му наспрам мишлења лекарског по свој при
лици још и главу једним ударцем сикириним одрубе, онде
TЗА, ОСТАВЕ,

Пошто је суд ову ствар довољно исцрпео, то на основу

акта и учињеног претреса узео је у призрење: (судске побуде).

1. Да су оба оптужена Драгојло и Павле признали на

испитима својима а и на претресу, да су заједно и у дого
вору са оптуженим Станојлом убили сикиром Секулу из ко
ристољубља у колико им је Станојло преставио, да ће при
убијеноме многе новце наћи, које признање као слажуће се
са сљедећим околностима које су они у признању показали:
Be
68

а. Што је по гласу сведочанства лекарског Секула за

иста сикиром убијен;
б. Што је по гласу протокола нађен траг од крви на
месту гди су казали да је Секула убијен, а тако и траг крви
од места убијства до места гди је мртво тело Секулино са
кривено нађено;

в. Што је доиста нађено по гласу протокола како зла

тна бурма са прста убијеног Секуле тако и овога новчана
кожна кеса и новци од Секуле одузети и то све прикривено
на оџаку куће туженога Павла; и
г. Што су по казивању дванајесто-годишњег дечка Сте
вана Бобића обојица на месту гди је убијство извршено ви
ћени, — потпун је доказ по 5 225. крив. пост. да су они
ово убијство извршили.

2. Да оптужени станојло истина не признаје да је ово

дело са Павлом и Драгојлом извршио, а још мање да је он
ову двојицу наговарао; но противу њега стоје за доказ по
S 231. крив. пост. казивање саоптужених Павла и Драгојла,
који су своју кривицу признали и којих се казивање у свему
једно с другим подудара и иначе поткрепљује; (испит Па
влов и Драгојлов и суочење) а осем тога има и сљедећих
околности које казивање саучесника поткрепљава а Станојла
терете, и то:
а. Што је Станојло на испиту признао, да се у очи дана
убијства код његове куће са Драгојлом а сутра-дан изјутра
са Павлом састајао;
б. Што је даље на испитима својим признао, да је одма
по састанку са туженим Павлом отишао Секули на лађу и
овога једно за другим два-пута изводио у забран, ради па
заривања шуме, и то једанпут са момком његовим Николом
а други пут самог;
в. Што је наспрам казивања момка Секулиног Николе,
дао познати намеру за убијство Секулино тим, пто је Ce
 69

кулу вратио да не иде месту гди су Драгојло и Павле били

прикривени;
г. Што је тужени у одговору наводио, да се са Секу
лом растао у забрану код његове колебе, и да му је овај при
растанку казао, да хоће да иде колеби Рада Мајсторовића,
па да је по томе он — Станојло — на вратници забрана изи
шао, а Секула стазом преко истог забрана Радиној колеби
отишао; но у колико се из казивања истог Рада на испиту
види, а и из протокола власти, да је Радина колеба у правцу
од места одакле се Секула са Станојлом био одвоио и до
шао до места убијства, на сасвим противној страни, и у ко
лико би Секула за у Радину колебу има ићи путем и са са
мим Станојлом којим се овај кући својој из забрана по при
знању вратио, јер је Радина колеба на близу и скоро до тога
пута, – Станојло се уватио у лажи и по томе не постоји
навод тај његов као да се са живим Секулом у забрану растао;

д. Што је као што се из признања Павлова и Драгој

лова види, а и иначе се доказује, да је Секула у забрану
Станојловом убијен, исти Секула из тога у туђ забран одне
шен и остављен, а то је околност да је тим Станојло хтео
отклонити од себе сумњу за убијство, пошто се извесно знамо
да је он у свој забран Секулу довео:

е. Пто је на испиту признао важност оног означеног

уговора између њега и убијеног Секуле о дрвима закључени,
а у колико је и у том и у одговорима наводио без икаквог
поткреплења да је наравнањем са Секулом исти уговор по
ништен, а међу тим зна се по садржини уговора да је Се
кула у цељи извршења уговора пред убијство у Засавицу до
шао, — обелодањује се намера Станојлова, да му је до убиј
ства Секулиног стало, с једне стране да би осујетио дужност
по томе уговору у претпоставци, да ће и тај уговор при Се
кули наћи кад га убије, а с друге стране опет, да и до онаке
знатне суме давања за механу дође, а ово је у толико пре
TO

вероватније, што је по казивању Драгојла и Павла он сам

претресао Секулу по убијству.
ж. Што се казивањем бивших момака Станојлових: Ва
силија Кнежевића и Милинка Јурошевића доказује а уједно
навод туженог Драгојла поткрепљује и то тај, да је Станојло
још на велику Госпоину доведеног својој кући Секулу хтео
убити у колико се ових свију казивања подударају у томе,
да је у тој цељи и Драгојла позивао; и напослетку
8. Што је наспрам акта власти више новаца нађено у
кући туженога Станојла, него што је овај на испиту наводио
да има, а међу тим сведочбом сведока Марка Живановића
механџије и Лаје Савића циганина доказано је, да је ван
редно новце по убијству трошио.
3. Да су сва три оптужена учинили дело, за које је про
писана казн у 5 155. крив. зак. и по томе,
4. Да се Драгојло, који је из раније знао и у договор
са Станојлом ступио за убијство и који је на себе узео, да
нрви и отпочне дело убијства, као што је први ударивши
Секулу сикиром по глави и учинио, има осудити на казн истим
5-ом прописану, јер признате му две олакшавајуће околно
сти, 9) нису од таквог значаја да би му се казн могла олак
пати. Павлу пак с призрењем на признате му три олакша
вајуће околности ?) по $ 60. крив. зак. има се казн смрти
олакшати робијом; а Станојло "") пошто не постоји доказ про

тиву њега његово признање или сведочба заклетих сведока,

има се осудити по 2. тач. 5 243. крив. пост. место казни
смртне такође на робију
5. Да су сва тројица одговорна за трошкове и штету
причињену у повцу и у стварима Секули.
(Продужиће се.)

*) добро владање, и што их је Стенојло наговором навео на дело.

9) оне две горње и што је дело одма признао.
*) има једну олакшавајућу околност, добро владање, а две отежавајуће што
је зрелије размишљавао и што је Павла и Драгојла на ово дело навео.
 71

ПОЗИВ.

„СРБИЈА И РУСИЈА“

Под овим именом изашла је сад у Москви једна веома важна

за нас Србе књига, у две свеске од 70 штампаних табака. Књигу ту
написао је велики зналац српске и у опште словенске историје г.
Вил Попов, професор московскога универзитета.
У тој књизи представљена је потпуно и верно сва новија исто
рија наша, почињући од Кочине Краине па до повратка у Србију књаза
Милоша 1859. године.
Писац се користовао не само свима до сада познатим изворима,
него још и тајним дипломатским архивама, из којих је изнео на ја
вност многа до сад непозната, а врло важна и врло занимљива пи
смена акта, која се нас Срба тичу. Ту су - ти тајна писма наших
великаша страним дворовима, нарочито Порти; ту су известија кон
зула страних држава. На кратко, ту је изнешено на јавност све шта
се радило, или боље рећи, шта се мутило по Србији за ових 70 го
дина. Прочитавши књигу ми тек онда видимо праве узроке зашто смо
до сад у многоме које чему остали назадни. Тако је исто врло добро
изнешена и описана историја српскога војводства 1848. године.
Ми мислимо да се до сад ништа боље и ништа корисније не може
дати у руке нашем свету од ове књиге; па зато смо је и превели на
српски језик. А да би је могао набавити сваки Србин, који жеди
знати најближу прошлост, а у неколико и садашњост свога народа,
ми смо учинили ту олакшицу, што смо ту велику књигу поделили у
четири свеске, од којих ће свака изнети од 16–20 штампаних табака.
Цена је свакој свезци само 6 грошачар, све четири стаће
24 гроша; (у Русији кошта 80 гроша оригинал).
За Аустрију свака свезка 1 Фор. у банк, јер толико кошта са
поштарином.
Ко жели имати ову књигу, нека похита са предплатом, јер ће
прва свеска изаћи до половине Фебруара, а све четири — најдаље
до ТБурђевадне. Доцније ће коштати свака свеска по 10 гроша. Рок
предплате на I. свеску траје до 20. Фебруара ове године, а за остале
јавиће се у првој свесци.
Предплата се шаље или појединце за сваку свееку или уједан
пут за све четири свеске.
ГГ. скупљаче молимо да означе најближу попту, куда ћемо им
књиге шиљати, а они за свој труд добијају на десет књига једну.
73

Сада стоји до свију патриота Срба и до омладине српске, које

смо ми чланови, да ова књига, као што и заслужује, доспе у све
крајеве српске и да постане општом књигом за читање.
Алтена уписника и новци нека се шаљу на име г. Панте Срећ
ковића професора велике школе.
Ову књигу преводе и издају: Панта Срећковић, Алимпије Ва
сиљевић, Живоин Лујовић и Андрија Марјановић.
Београд,
на св. Саву 14. Јан. 1870. год.

П. П. Молимо уредништва српских и хрватских листова, да овај наш по

зив прештампају у својим листовима.

Г. Андрија Марјановић чиновник главне контроле, узео је да

изда руско-српски речник, те да учини олакшицу онима, који желе
руски језик научити, и који имају потребу да га знаду.
Ко жели ову књигу имати нека се до конца месеца Марта ове
год. ва исту упише.
Цена је књиге 12 гр. чар, за Србију и Турску а за Аустрију и
друге крајеве 1 Фор. и 20 кр. и новци се напред полажу.
Претплату из Србије и Турске прима сам г. Марјановић, а из
Аустрије и других страна осим њега и уредн. „Пастира“ и „Србије.“
Скупљачима је награда десета књига или ", у новцу.

„Наука о казненом праву.“ Књига 1. написао др. А. Ф. Бернер

професор берлинског университета; српски од Ђ. П. Радовановића.
Ова књига је готова и добити се може по 8 гр. чар. и у уpe
дништву „Правде.“
Свима а нарочито судским званичниц, препоручујемо ову књигу,
која се сматра за прву, као теорија у казненоме праву.

У чланку „о репрезентацији“ поткрале су се следеће погрешке, за које

молимо читаоце да их изволе поправити.
У првом броју од ове године, у самом почетку чланка, стоји: Устава;
а требало је: установа. У истом броју на страни 14. у 15. реду одозго измеђ
речи „по“ и „синовној,“ недостаје реч: смрти; а на 16. страни, у 15. реду озго,
на крају тачке, изостављен је знак (?); а на крају тачке у реду 18. знак (3).
У другом броју, иа страни 38. у реду 9. измеђ речи „појединац“ и „једанајести,“
недостаје реч: наследио.

Лт А и пA у нј А Нн к о м к Ст к о А и о в и ћ A v Бno r r Aду.
 Б

прете, а друкчије опет у приликама где су се оне Фактично приме

ниле и где дејствују. Ал ће увек њен задатак бити да те силе своди
на ону меру са које не прете слободном развићу појединца и са које
несу опасне по то развиће. Она ће ту своју задаћу вршити само онда,
ако појединац није кадар сам да је изврши. И скуп свију оних де
лателности које код управе виђамо у цељи да појединца од опасно
сти заштити, да га брани од сила које га окружавају, и то тиме што
те силе своди на њихову меру, скуп свију тих делателности називљемо
полицијом.")
Из реченог се види: да полиција није оно исто што и управа;
истина се у сваком управином делу налази и полицајног делања, ал
се, према реченом опет разликују. Ту ћемо разлику још боље видети
из сљедећег.
Полиција се, према казаном, појављује као заштитница дела
управиних; јер док управа има да поставља услове за слободно раз
виће појединца, дотле има полиција да брани те постављене услове
од спољних сила. И с" тога би полицију (према томе) могли да озна
чимо као скуп оних дела која заштићавају управу, а да ни мало не
погрешимо, шта више још боље разјасњавамо појам полиције. Из ре
ченог види се да науке о полицији, која би и управу обухваћала, не
може бити; може бити науке појединих грана саме полиције ал не
науке 9) о полицији у опште као што је до сад постојала, и постоји.
Ал то што још и сад виђамо где знаменити људи раде на полицајној
науци, не треба да нас збуњује, то није редак појав и на пољама
других наука да се по где који држи противљеног правца.
Ал кром тога речено нам јасно показује како је погрешно обично
схваћање полиције где се полиција замишља као установа што др
жава ставља супрот појединцу, и као да је полиција непријатељ сло
боде појединчеве и народне. — Ba жалост се често у практици то и
догађа ал за то није крива полиција као полиција већ извесни пред
ставник њене идеје, т. ј. чиновник који врши полицајну власт.
Да би разумели: шта је то администрација и шта обухваћа т.ј.
наука администрације треба да загледамо у историју. Учинимо ли то
видећемо како је у прошлом веку код Немаца стопљена управа са
јавним правом, видећемо да је то стапљање произашло из особине
немачког државног живота; наћићемо да је управа од тада па све
до скора сматрана као део јавног права, а не као излив из саме др

1) II. св. Упр. В. стр. 65.

*) в. 67—74. стр. II. св. п. д.
56

жавне идеје, па с" тога су је обрађивали увек у јавном а не у др

жавном праву. Отуда се тумачи да ни један који је с” тог гледишта
на управи радио није развио Философски систем управе, није радио
на управи као на науци. То је тим мање учинио што нико од тога
правца није покушао да целокупну управу систематично обради, већ
су сви приврженици његови из управе узимали оно што је позити
вним законом наређено било, па то онако без икака система скла
пали у цељи да се из тих склопова изучавају она уређења каке др
жаве, која у практици важе; ал тако да тај склоп од тих наређења
више личи на какав списак наредаба и закона но на науку. Тако су
поглавито радили Французи, па створили тако звано администрати
вно право (droit administratif. 9)
Тај правац је већ готово у Евроши отишао у историју, т.ј. пре
живео је сам себе; а ми га не би ни спомињали рад Европе ил рад
његове врлине, то би тим мање чинили што је та наука ил установа
излив особитог државног живота, — живота који најмање на наш
личи. Што нас гони да њему и оволико места поклонимо то је, што
на жалост, у нашој великој школи још вазда светли (ил боље тами)
катедра „администрације.“ Срећан сам што сам уверен да ми не треба
млого да говорим око доказивања да је такав правац од свију рђа
вих најгори. Ово мнење дели сваки ђак велике школе, сваки који је
био осуђен да учи како се шију и бележе протоколи, како се деле
протоколи по рубрикама, шта долази у прву, шта у другу, трећу и
т. д. рубрику, и то све на памет да учи, а чита му се с" катедре „ад
министратшвног шрава.“ Од каке је користи такав правац, најбоље
знаду они који су слушали и учили „администрацију“ најбоље знаду,
јер знаду, да поред највећег напрезања опет не знаду ништа. Надати
се је да ће наша садања влада, која просвети особиту пажњу по
клања, старати се да се и том злоудном изучавању најважније гране
државних наука, помогне; помоћи ће се тиме што ће се завести у
место садање администрације, катедра за ушравну науку с обзиром
на управно право Србије, и да устројство велике школе удеси по
устројству универзитета немачких. 9)
Толико овди о управи, полицији и администрацији. Како су ове
последње од слабије, последња готово без важности поред оне прве,

1) п. д. II. св. стр. 34.

*) Пошто смо ово написали били читамо у јучерањим телеграљским вестима
и ту радосну вест да ће се од велике школе направити универзитет са 5
Факултета.
 БT

то ћемо обе последње оставити сасвим на страну, а на прву ћемо се

још једном вратити. Сад да пређемо на уставни део наше радње.
Још старија наука поставила је начело да се устав Формално
појављује као учешће државограђана у унутрашњи организам државе.
А у свези са тим и то начело: да се устав не може да прави по
ћејифу, већ да се развије заједно са животом народним, да је излив
тога живота. Он у ствари није ништа друго но израз постојећег дру
штвеног стања у држави и Форма којом држава своју слободу оства
рује, коју орму постављају државограђани слободном изјавом своје
воље и свог схваћања. Устав нема посла са садржином државиног
самоопределења. Устав, по себи, нит може бити добар ни рђав до
брота и рђавост му се опредељује по том да ли стоји у сагласију са
друштвеним поретком; или не стоји. Од садржине оног самоопреде
лења зависи да ли ће држава доћи у благо ил у несрећно стање. Са
држина тога је управа. Најслободнији устав може да створи најне
слободнију управу; што може да учини да држава пропадне. Баја
снији доказ за то имамо у слободним државама, грчкој и римској;
а на против може оно време где нема никаког устава Р) да је нај
срећније по државин живот. То потврђује време владе Фридриха ве
ликог у Пруској и Марије Терезије у Аустрији.“) Слобода у управи
сасвим је нешто друго од слободе у уставу, и то како по смислу тако
и по важности. Слобода у управи јавља се у том што се сваки за
себни интерес потчињава под општи и састоји се у упознању да се
појединац одиста може да развије само сретством целине, а уједно
и да је појединац основ целине (види горе). Сваки слободан устав
није ни по себи здрав, ако не води слободној управи. Онај је
устав најбољи који спрема услове за слободну управу им исту
уводи у живот. С' тога се важност устава мери по одношају
његовом наспрам управе. Јер ће управа, снажним друштвеним еле
ментом, који она у се садржава, сама собом створити најбољи устав.
То су полазне тачке за данашњу државну науку, и она ће тек тада
да приступи извршењу своје задаће кад то упозна.“ ")
То тврђење најновије државне науке постало је нашим убеђе
њем. Ми смо уверени да је оно основано. А и сваки други може се

1) По назору Ј. Фребла није могуће да буде држава без устава. И најапсо

лутнија држава има устава. И нама се тај назор допада боље но Штајнов.
9) в. п. д. стр. 48. П. св.
*) 49. стр. Ш. св. п. д.
Б8

о том уверити ако у Фактично стање погледа, — ако погледа како

се ствара устав и како дејствује управа.
Управа се, у блажијем смислу, односи према уставу као дело
спрам воље. Познато је да се махом у свету суди по оном како се
чини, млого мање по оном како би хтело да се чини ил како се хоће.
С" тога и изрекоше млоги ваљани мислиоци о свету, а по себице о
државним установама: „и најбоља установа рђаво дејствује кад је у
pђавим рукама; а најгора постаје неутралном кад у добре руке дође.
Све су установе за човека, ал од човека зависи његова вредност“
(Winterberg).
То су гледишта с" којих ваља испитивати и сматрати сваки, па
и наш устав. Ми ћемо покушати да то у неколико и учинимо, оста
вљајући вичнијем перу да ствар, ако за нужно нађе, шотање објасни
и ову нашу радњу попуни, на што ћемо вазда захвални бити.
Ми смо рекли да је први услов ваљаног устава да је огледало
друштвеног поретка оне државе за коју важи. Сад да видимо да ли
ваш устав одговара нашем друштвеном поретку и у колико одговара.
Поредак друштва управља се по млогим приликама. Друштво се
развија. У том развићу упливише на њ све што га окружава, тако
да све околности у којима се развија руководе то развиће, ударају
друштву особити жиг. Поглавите околности које руководе друштво у
његовом развићу, дакле у нарави, обичајима, карактеру и т.д. јесу
земљиште на ком живи, шоднебије у ком живи, храна којом одржава
свој живот и млоге друге прилике као предање, историја његова и
т. д. (Букљ и по њему сви новији).
(Продужиће се.)

ЗАТВОР ДУЖНИКА.

IIO I POTIVIC WIMA HAIIIИХ ЗАКОНА.

(55 411. 412. и т. д. грађ. шост.)

(Свршетак.)

Но овако далеко не иду ни оне судије, које држе, да је „не

мање имања“ довољан узрок, да се дужник притвори; него веле, да
и онда, кад се покаже, да дужник хоће да бега, и да се крије, ипак
треба показати и то, да он нема имања. Али при оваквом понимању
 Б9

законског прописа појављује се једна незгода у томе, што законски

пропис, по коме кријење и бегање дужниково може бити основ, да
се стави у притвор, што тај законски пропис тад постаје у закону
сувишан, непотребан. Јер ако је то, што дужник нема имања, да из
мири — обезбеди — поверитеља свог, довољан основ, да се стави у
притвор, онда нема никаква разлога, којим би се дало правдати, за
што поверитељ да доказује и то, да дужник његов хоће да бега, илш
да се крије? за поверитеља би онда доста било, да докаже, да му
дужник нема имања, и чим би то доказао, дужник би морао бити ста
вљен у притвор. По томе доказивање, да дужник хоће да бега и т.д.
био би сувишан терет за поверитеља; и наређење законско о томе
било би без разлога, сувишно, нити би се извршивало. Па почем гла
вни моменат наређењу, да се притвор дужника употреби као „сред
ство обезбеђења“ лежи баш у томе, што се дужник крије, или што
хоће да бега, те, — не имајући познатог имања — својим кријењем
и бегањем осујећава поверитељево потраживање, мора се рећи, да
немање имања само у свези с тим, што дужник хоће да бега, или
што се крије, може дати законог основа, да се дужник стави у при
твор. Само оваквим разумевањем може се "избећи, а да се не дође
до апсурдних последица, до којих се противним разумевањем горњег
законског прописа мора доћи; а уједно да не будемо приморани из
рећи, да је законом нешто наређено, чему нема правна разлога, што
је сувишно; а што је уз све то још противно и личним правима чо
ВЕКОВИМ.
Да се у томе само, што дужник нема имања од куд би могао
измирити свог поверитеља, не налази довољан разлог за стављање
дужника у притвор, види се и отуд, што би дужник дотично закон
ско наређење врло лако могао изиграти; јер му ништа друго не би
требало учинити, но да ма какав изговор наведе, за што неће да свој
дуг исплати, н. п. да има рачуна с поверитељем. У овом случају мо
рало би се најпре путем парнице пресудити, да дужникови изговори
не стоје, и с тога да је дужан платити; нити би се дужник пре, но
што би оваква пресуда била изречена, могао ставити у притвор. А
пошто би пресуда једном изречена била и извршном постала, дужник
се ни онда не би могао ставити у притвор, почем у том случају по
веритељ би имао само право да тражи, да дужник под заклетвом от
врије своје имање; и чим би дужник такву заклетву положио, не
би се више могао у притвор стављати. Од овуд излази, да би дуж
ници, који би поштени били, и признавали своју обвезаност према
поверитељу, далеко горе стајали, но они, који би своју обвезаност
60

па ма и на најнеудеснијим основима доводили у сумњу; јер први би

могли, а други не би могли бити стављени у притвор ма да ни први
ни други не би имали имања, да пзмире своје поверитеље. У оваквој
пак могућности налазила би се апсурдност, коју ни једно законодав
ство не би могло трпети.
Осим тога, што је 5411. грађ. пост. врло неудесно стилизован,
те што се та погрешка у стилисању наводи за правдање мишљења;
да се дужник може ставити у притвор, чим поверитељ докаже, да
му дужник нема имања од куд би га могао намирити; ја не знам ни
један иоле правнички разлог, који би се за правдање горњег мишљења
могао навести. Јер ако би ко хтео да наведе, да је притвор дужника
усвојен не само као „средство обезбеђења“ но и као изнудно сред
ство било за дужника, било за рођаке његове, да поверитељ буде из
мирен; томе би разлогу противни били сами законски прописи, из
којих се јасно и несумњиво види, да је код нас у 5411. грађ. пост.
притвор дужника усвојен само и једино као средство обезбеђења; a
не због друге неке прикривене цели. Уз то достојанство законодав
ства не допушта ни да се помисли, да су при стварању неких закона
имале се на уму неке скривене, потајне цели; па с тога мисао, да „при
твор дужника“ није по нашим законима само „средство обезбеђења,“
него и нека „изнуда,“ та се мисао мора одсудно као по све не уме
сна одбацити. Исто тако, кад би неко рекао, да у том случају, кад
дужник нема имања, треба да се притвори за то, да би се парни
цом могао нагонити, да под заклетвом открије своје имање, не би
био никакав, а најмање би био правнички разлог, почем — кад нема
сумње и доказа, да дужник хоће да бега, и да се крије — и без
притвора дужниковог може тећи парница са свим својим Формално
стима, нити се појављује и најмања потреба, да се дужник стави у
притвор за време, док се шарница не сврши. Ако би ко мимо ове
разлоге био у стању још ма шта навести у одбрану за оно погрешно
разумевање законског прописа у 5 411. грађанског поступка, мо
лим га, нек то учини; — ствар је важна, тиче се личне слободе по
јединих држављана, заслужује, да се свак потруди, да је расветли,
ко је то у стању да учини.
Шта треба да се уради, да судије законском пропису у 5411.
грађ. пост. не дају значење противно и правди, и цели, коју је за
конодавство, усвојивши тај законски пропис, могло имати? Вапитање
то не може бити други одговор, него да би дотичне законске про
писе требало подвргнути озбиљној ревизији, и исте прописе у путу
законодавства боље стилизовати.
 61

Ово је нужно за то
1-во што донде, док се у касац, суду може да догоди, да се
одобри судско решење, да се дужник стави у притвор за то, што нема
имања, прети опасност дужницима, да ће допасти затвора и онда, кад
за то неће бити ни правничка, ни законска разлога. Па кад се по
мисли, да су оваква решења од толике снаге, да једном изишавши из
касац. суда не могу више у истом случају бити поправљена; и да
„притворени дужник“ не може се ни самом милошћу владаочевом
послужити, да се неправедног притвора опрости, јер се милост вла
даочева на овакве случајеве притвора не простире, те тако да је „при
твор дужника“ у неком погледу строжији и од самог притвора, који
се кривцу одређује у казну; и кад се узме, да законом није одре
ћено, колико треба да су велики дугови, због којих ће се моћи дуж
ник у притвор ставити, ако не узима имања; даље кад се не изгуби
из вида, да може проћи више месеци, док се по нека грађанска шар
ница коначно сврши, а за све то време дужник, решењем судским
пре започете парнице стављен у притвор, морао би у притвору остати;
онда је врло увиђавно, да је велика потреба постарати се што пре,
да се доскочи неправдама, које се иначе поред садањих законских
прописа због тога, што су погрешно стилизовани, могу догодити. Во
нужно је, да се дотични законски прописи боље стилизују
2-го и за то; што дотични законски прописи, као што су сад
стилизовани, нити су јасни, — као што показах – нити су довољно
одређени; па се и с тога налази у њима нескладност, која треба да
се законодавством уклони.
Тако по речима, које се налазе у прописима 55 411. и 412. грађ.
пост. могло би се мислити, да се „притвор дужника“ може као „сред
ство обезбеђења“ употребити само у парницама о дуговима, који из
лазе из зајма; јер се у 5 411. грађ. пост. говори о поверитељу, и о
дужнику; а оба ова лица појављују се у строгом смислу само при
зајмовима. Но овакво наређење садржи у себи неправду за то, што
нема разлога, да се узме, да су само обвезаности, које из уговора
о зајмовима излазе, једине, које заслужују, да се њихово испуњење
особитим средствима обезбеђава; него правда иште, да се средства
обезбеђења употребе и при другим потраживањMа и обвезаностима,
које тим потраживањима одговарају; па с тога и треба, да се прописи
у 55 411. и 412. тако напишу, како ће се и за друга потраживања,
а не само за дугове из зајмова излазеће притвор дужника као „сред
ство обезбеђења“ моћи употребити, ако иначе буду сви услови, који
632

су нужни, па да се примена тог „средства обезбеђења“ може узети

као оправдана.
Даље у 5 411. грађ. пост. стоји, да поверитељ, тражећи да се
његов дужник притвори, треба да докаже, да му дужник — управ
обвезаник — нема никаквог имања. Реч докаже овде је врло не
умесно стављена; јер ко може знати, има ли неко или не каква год
имања? треба дакле да се каже: да је поверитељ — потраживач —
дужан показати вероватност, да ће бити оштећен, ако се његов об
везаник не стави у притвор, а то му неће бити тако тешко учинити
тим, што ће показати, да се његов обвезаник спрема да бега и т.д.
и да нема имања, за које би он — потраживач — знао.
Даље цело наређење у 5412. грађ. пост. са свим је не удесно.
У 5.397. австр. грађ. пост. изреком се каже, да ће се притвор дуж
ника — ако се нађе, да му има места — наредити решењем и без
саслушања дужникова. Код нас је наређено, — у 5412. грађ. пост.
— да се дужпик у суд призове, но само да му се не каже, за што
се зове; „па ако дужник у суду не би потраживање поверитеља са
вршено опровргао“ и т.д. суд ће решити, да се дужник стави у при
твор. Шта значе у овом пропису речи „ако савршено не опровргне
потраживање?“ Та може ли се ово опровргавање учинити мимо ре
довну парницу? И може ли суд тек онако узгред изрећи — ако се
н. п. дужник брани, да је потраживање поверитељево не основано,
те с тога да неће да га измири, може ли велим суд тек узгред из
рећи: да је потраживање истинито, основано, и да је дужник обве
зан извршити га? Ја држим, да суд то може само пресудом изрећи,
а кад се пресудом то изрекне, престаје потреба, да се дужник ста
вља у притвор. Наређење дакле у 5412. грађ. пост. као некоректно
и неудесно треба да се другим замени.
Питање је целисходности: може ли се усвојити код нас „кућни
притвор дужника“? Закон га допушта. По правди овај се под условима
у 5 415. треба редовно да одређује; али може ли се у живот уве
сти? то треба да се пресуди према посебним приликама нашег на
рода по селима.
Можда бих и још где пто могао напоменути, што би требало
да се измени у законским прописима о притвору дужника, кад се овај
одређује мимо случајеве стецишног шостушка. Ја држим, да би се не
снажни разлози дали навести у опште против тога, да се дужници
само као такови затварају, и тиме лишавају слободе. Јачи напредак
у развитку правних појмова, и правне свести — ја не сумњам. —
учиниће, да се сви ове врсте закони забаце као неудесни, и неспра
 63

ведљиви, а често и као строго неправедни; и једва да ће се „притвор“ за

држати за дужнике „меничне,“ и то само и једино због важности ве
лике, коју менице у трговачком саобраштају имају. Ово тек узгред
рекох; и за то нека буде ово доста о томе предмету. Намера ми је
обратити пажњу на дотична законска наређења, како би се увидела
мана, која се у истим наређењима налази, и како би се у своје време
та мана исправила. "
Bajmocле ћу на овом месту још нешто да приметим, што се тиче
не само закона ових, о којима говорих; него што се тиче у опште
тога, како треба законске прописе примењивати на поједине слу
чајеве.
Шознато је свакоме, који се са законима бави, нити ми треба
о томе много говорити, да се закони врло често не могу тако јасно
и одређено да напишу, да о значењу њиховоме не буде сумње, и
да сви , који разуму, шта су закони, буду једног мишљења о
томе, какво је значење законских прописа. Варавно је, да онда,
кад судије — јер су оне поглавито позване, да примењују законе —
једно и исто значење придају законском пропису, и кад су једног ми
шљења, да ли се неки законски пропис на поједини појављени случај
може или не применити, да је тад и примена законских прописа лака. Али
често се догађа, да судије или не дају неком законском пропису једно
и исто значење; или да о значењу законеког прописа нема истина међ
њима у мишљењу разлике, али се разликују у томе, да ли се поје
дини појављени случај може узети за такав, да се на њега применi
дотични законски пропис. Питање је, шта да судија ради у оваквом
случају? Чини се, да је лак одговор на ово питање, и да тај одго
вор не треба да буде други, него: нека судија по својој савести оно
уради, што ће по својој памети наћи, да одговара закону. Судија
овако радећи може бити миран, да је онако учинио, као што му је
као савесном човеку по дужности, коју врши, учинити ваљало. Пра
вило је ово добро, умесно, нити се против њега даје навести и један
разлог. Али ја сам имао прилику не једанпут чути, и то у случаје
вима, где је спор био међу судијама, какво значење има неки за
конски пропис; чух, велим, где се каже „ја овако разумем закон“
или „ја нисам крив, што је закон такав:“ или „то је посао законо
давца, а не мој, што је тако прописано законом“ и т.д. Овакве при
медбе могу се чути онда највише, кад се о значењу неког законског
прописа роди спор, па кад се неком законском пропису придаје зна
чење, које чини, да се законско наређење појављује често као нера
зумно, често као неправедно, а често као бесмислено; и кад се према
64

таквом разумевању тог законског прописа појави друго разумевање,

које закону даје значење и умесније, и правичније, које се даје сло
жити с другим законским прописима, па по некад ове и попуњава.
Могао бих и примерима расветлити ово, што написах; ал се хотично
од тога уздржавам, и напомињем само, да по мојој памети онда, кад
се роди спор, и по томе сумња о томе, какво значење има неки за
кон; и кад се наведу разлози, по којима се неки закон уједном зна
чењу узет показује као неудесан, неправедан; а у другом значењу
опет кад се исти закон показује као разложан, уместан, и правичан;
да у оваквом случају судију и памет и срце; и наука и савест; и
целпсходност и правда гони, да не даје закону значење, које чини,
да законски пропис постане неразуман, неудесан, па и неправедан;
него да му даде значење, по ком се законско наређење појављује као
умесније, боље, разложније, праведније. Добро знам, да највећи, нај
светији интереси државни, и у опште социјални ишту, да се судије
строго закона држе, и да спровео по законима суде. Без тога судије
постају самовољне, и место по закону судило би се по судијиној вољи.
Не заборављам ни оно начело, да закон, ма колико био строг, треба
испунити за то, што је, закон. Ал овде није реч о томе. Ве гледати
на строгост или благост закона има места онде, где су судије на чи
сто са значењем законског прописа. Али кад о том значењу настане
сумња; кад се наводе разлози, да неки закон не може имати оно зна
чење, које му се придаје, јер би се тад закон показао као наређење
неразумно и неправедно; кад се такви разлози не могу да побију,
него им се снага њихова признаје; и кад се за противно, неудесно
значење законског прописа не могу да наведу никакви разлози, него
се само каже, „тако је у закону“ „тако закон гласи;“ — онда, у
таквом случају, ја држим, да судија треба да даде закону измеђ pa
зних значења оно, које ће најбоље одговарати и цели, у којој је за
кон донет; и правди, која треба у законским прописима да се огледа.
Судија не треба, не сме бити автомат, машина, која без мозгања врши
свој посао; него судија треба да буде Филозоф у онај мах, кад суди
по закону, јер само ће тад одговорити високоме и врло тешкоме по
зиву своме. За законодавство мора се мислити, да је хтело узако
нити оно, што је најбоље; па за то, кад се нађе судија у сумњи о
значењу неког законског прописа, ја не знам, да би могао друкчије
Урадити него да даде закону значење оно, пo кoм ће се закон пока
зати као најбоље и најумесније наређење.
Број 4. У БЕогРАду 10. ФЕБРУАР 1870. Година II.
w,
Излази три пут -у-у- - - - - --- -т- у За све срп. кра
у месецу на 14 1 1 3 1 4 1 1 || || A јеве стаје на го
grupe I i P (A R I JA 2:3
Уредништвојеy I U I F-A I R I I HA C, "", "",“,“ ,“,“
-TE, ILL LIL LILLW.LLLL 3::
мес.15 г. или 1
Натошевића на иge 1 V в. поједини број
великој пијаци. стаје 1 г. и 20 п.
II(13A (BRITAIR IPARII U RATKA.

издалу и укулу Д. НОВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

CA AP2RAJ: Из управе и устава. – 0 праву писаца. – Парница око одржања уговора иразног. - Кри
внчан процес. — Удова Крушћнц. — Једно правно питање.

II.3. У I P ARE I Y C'T A R Д.

(Свршетак)

Ако то све узмемо у обзир па погледимо на српски народ доћи

ћемо до закључка који би од прилике гласио: српски народ је од
вајкада живео у духу т. з. демокрације; т.ј. од најстаријих времена
тежио је да сам собом управља, да је сваки Србин сваком Србину
пред законом и у друштву раван, не трпи никаке редове, повластице
ил преимућства. Ово нам потврђује средње вековно доба; које је
хтело силом да потре тај карактер народа српског, да потре тиме
што је завело друго стање, које је народном карактеру т.ј. животу
и предању противно било; па шта је било? — пропала је сама др
жава; морала је да пропадне јер се није основала на духу и карак
теру народном. — Устав средње-вековне српске државе стајао је у
противност са друштвеним, пре средње-вековним стањем српског на
рода. Душаново доба нам је живи доказ за наше начело. Он заводи
сталеже (попова, великих и малих племића, грађана и више мање
не слободних робова), сваком од тих сталежа даје особита шрава,
сваки сталеж стоји ил под ил над другим — а као што се види, то
је све било противно предању и доондашњем животу српском. И ми
с” тога без устезања изричемо да би се Дупанова држава морала еур
вати и без косовске битке и без Бранковића, распала би се сама од
себе; — јер није имала живота у себи, јер није испунила задатак
државе (в. напред). Држава треба да чини све оно што би појединца
подизало на виши ступањ, а не да убије и оно у њему што је под
упливом околности у којима је живио и живи сам задобио. То баш
није чинио Душан — и то му је највећа погрешка.
Како ли је у садањем нашем уставу?
74

Пустимо устав нек он сам каже.

„Сви су Срби пред законом равни“ (чл. 23)
„Срби имају једнака права на сва државна звања“ (чл. 24)
„Слобода лична и право сопствености ујамчавају се“ (чл. 25)
— Све определења која ћемо залуд код Душана тражити, и г.
прота лознички имао је право кад је у великој народној скупштини
рекао: „овако није ни под Душаном било.“ То је довољно да се види
да наш нов устав одговара главној црти нашег народног карактера.
Ми ћемо и даље сљедовати определењима устава са начелне тачке
које смо поставили. Но други услов за ваљан устав рекосмо да је
ако осигурава развиће слободне управе, ил ако ову уводи у живот.
Да би видети могли да ли наш устав осигурава услове за сло
бодну управу ил да ли је у живот уводи треба да смо пре свега на
чисто са тим: шта се разуме под слободном управом. Ово ће тим пре
нужно бити што тај појам није ни тамо јасан где се вековима на њему
радило, то ли код нас где је ово, можда први појав на том пољу.
То ће нас извинити и зато ако нешто ошширнији будемо, но што би
под другим околностима били.
Да би до јасног појма слободне управе дошли, морамо да ба
цимо поглед на целу управу; јер слободна управа је, као што само
име каже вид од управе у опште. Стога се морамо вратити на при
роду саме управе. Управа пак оснива своју природу на природу др
жавне идеје, па за то морамо почети од те идеје.
Рекли смо да је држава општност која се до личности издигла,
да је личност и то највиша Форма од исте. Из те више државине при
роде сљедује да њен организам није онако прост као код других ли
чности, т.ј. састављен из простих органа, већ су његови органи таке
природе да се сваки опет појављује као засебни организам. Тако смо
видели да за вољу државину постоји засебан организам. Видели смо
и то да та два организма нису један од другог одлучени, горе смо
показали и кака је њихова природа. Овди се нас тиче поглавито онај
организам државин који махом има да врши вољу државину. Да би
органе тога организма схватили добро ће бити да се опет вратимо
на саму идеју државе.
Држава је личност; као така она живи. „Живот је борба,“ па
с” тога мора биће које жели да одржи свој живот и да напредује,
мора све околности, колико јаче узмогне себи да потчини, да учини
да му служе. У колико му то јаче за руком“ испада у толико је са
вршеније и богатије.") Да би личност могла то да постигне мора вазда
*) Лепо је изведено то код Керија у његов. Социјал Економији стр. 66–74.
 75

да ради, да дела. То чини како појединац тако и држава. Горе смо

означили разлику између делања појединчевог и делања државиног.
Рекли смо да држава по својој вишој личној природи има одвојите
организме који врше тај опредељај — који делају. Из истог узрока
рад кога се одваја делателност државина од остала њени Функција,
те предаје засебном организму, рад истог се и сама делателност њена
ошет дели у два организма. Основ тој деоби ево у чему је:
Све околности које се у држави појављују треба да се и мора
да се употребе на државне цељи. Како државин простор мање више
запрема повећи део земљане површине, а ова је у разним пределима
по све различна, ша с" тога и различне околности производи. Та је
разлика често тако јака да се не може на једно начело и један на
чин да сведе; а опет при свем том виђамо појава у држави који су
у целокупној држави слични, па с" тога се лако подводе под једно
опште начело и руковање. Тај појав учинио је и чини да се органи
зам, што има да врши вољу државину, махом дели; и то тако да се
поставља један организам који ће да употребљује оне околности за
државине цељи које се у свој држави слично појављују, а други који
ће то исто да чини са појавима и околностима који су условљени
природом места у ком се појављују. Онај први организам, кога са
стављају сви органи који имају да врше означену Функцију, називље
се државном управом, (ми би га радије назвали званичном упра
воли.“) А онај организам, који има да врши ону означену функцију
називље се самоуправа.") Органе званичне управе поставља највиша
извршна власт, они стоје непосредно под оном влашћу. А органе са
моуправине постављају она места, где су оне особите околности које
ваља употребљавати за државине цељи. С тога ови не стоје не по
средно под никаком влашћу, већ само што извршна власт има право
надзора над њоме.") Под тим надзором морају стајати рад самог
државиног јединства и рад одговорности највише извршне власти.

*) Јер је и самоуправа државна: и она ради за државу, в. П. свеска упр. н.

стр. 283.
9) н. п. м. стр. 364.
*) Тако је од прилике усвојио и наш устав. Види члан 126. 127. и 130.
126. гласи: никака нова општина, и у опште никако правно лице,
не може постати без одобрења државне власти и т. д.
127. oпштине су самосталне у својој управи, сходно прописима закона.
130. општинске власти дужне су, поред општинских послова, да врше
у својој општини и државне послове, које им закон опредељује.
Bа ова два последња члана вратићемо се још један пут.
ge
76

Самоуправни органи нису ништа друго до извршни органи особите

природе, — природе коју смо мало више означили.
Самоуправа је главни саставак слободне управе (према казаном)
ал није већ по себи слободна управа, т. ј. није то што и слободна
управа. Ову саставља још један део, а то су удружења особите вр
сте. 1) (Ми би та удружења могли да назовемо удружбинама - ма
да се тим мало добија, т. ј. само краћи термин).
Удружбине су врста од удружења у опште. Удружење у опште
је скуп од лица слободном побудом својом себи поставио једну цељ
па ту гледа да постигне подједнаким средствима, и има једно устрој
ство – једнака средства, једно устројство са једном цељи су битне црте
удружења. 9)
Удружбине су врста удружења, и то оно удружење које је узело
једну од државиних цељи те ју поставило за своју цељ, н. пр. про
свету, привреду, потпомагање радника и т. п. Томе значају удруж
бине долази још и трајашност таких заједница као други значај. И
то их пренаша у управу. Постављајући себи за цељ једну од држа
вних цељи, оне су по уставу по све корисне, а тим самим постају
оне део управе и то најслободнији, ал у једно и најслучајнији део
њен. Оне су тек од скора унешене у придео управне науке,“) ма да
у ствари одавна постоје.
Бихов карактер ће нам јасније пасти у очи ако прегледамо у
чему се поглавито разликују од удружења и од самоуправе.
Од слободног удружења, ил од удружења у опште разликују се
удружбине тиме што им цељ мора да је узета из круга државиних
цељи, да је трајућа и строго опредељена; што се та цељ мора да
врши у смислу државе и њене управе; чланови удружбине мора да
се обвежу да ћеду оно чега су се примили стално, т.ј. за дуже време
вршити; – тога свега нема у удружењу.
Значајно је по нас разликовање удружбина од самоуправе. Са
моуправа обухваћа се оне задаће државине које јој по природи места
и околности припадају; она мора те задаће да врши стално и редо
вно, као год и званична управа у свом кругу. Те задаће су млого
струке као год што су околности разнолике; — а удружбина има

О ови образио пажњу на ту реч удружење ми смо о том говорили у „Је

динству“ и остајемо при ономе.
B. 50. бр. „Јединства“ у нашем чланку о „политичном удружењу,“
на страни 166. у примедби.
9) На истом месту, стр. 165.
*) Вашим знањем прво од Штајна, в. I. стр. 250—567.
 T

само једну једину задаћу да врши, и то ону коју је сама себи по

ставила, па је само за њу у толико везана што ју не може по вољи
да шири ил с" ужава. Самоуправа, према реченом, не може да за
виси од воље појединца, исто онако као ни званична управа, — док
се удружбина (донекле) једино на том оснива. Самоуправа је везана
за извесно место; она баш постаје у сљед особине каких поместних
околности, — удружбина је, шо правилу, дго се избора места тиче
независна. — И ако сама не означи место свог пребивања, може
да се креће по вољи, па с" тога њена делателност ни у колико не
Зависи ОД Места.
Из тих наведених момената види се очигледно кром разлике из
међу удружења у самоуправи с" једне и удружбина, с" друге стране,
види се велимо од каког су грдног значаја удружбине по управу и
односно по цео државин живот у опште.
Зберемо ли све што о самоуправи и удружбини рекосмо доби
ћемо као резултат став који ће гласити; слободна управа је скуп са
моуправе и удружбине. Она се у ствари јавља као учешће државо
грађана у управи ил у државној управи. То је учешће од чести усло
вљено местним околностима, дакле разноликошћу — отуда се рађа
самоуправа; ал је пак условљено слободном вољом појединца — то
су удружбине. И једна и друга су саставни делови државне управе.
Прва је мање слободна, јер стоји, и мора да стоји, под надзором из
вршне власти, друга је са свим слободна, и стоји само под законом.
Ако сад критички погледимо на те опредељаје, па ако резул
тат који тим путем добијемо применимо као дато стање ствари, наћи
ћемо да је самоуправа у оним државама јаче развијена, где су ме
стне околности разноличније, јер је разноликост места услов за њу.
Самоуправа се ту управља по оним законима који важе за све ор
ганске стихије, т.ј. да се само тамо могу развити где су околности
за њихово развиће повољне. С тога, по логици, нужно сљедује да
ће се и самоуправа тамо боље развити где су околности повољније,
а горе тамо, где је том противно стање. Само се таким начином може
истумачити, појав који често виђамо, т. ј. да је самоуправа по где
што у деспотским државама јаче развијена, но у тако званим демо
кратским. Најбољи пример за то дају нам Русија у првом случају а
Француска у другом. То је што се тиче самоуправе.
За удружбине иште се слободна воља појединаца, да је саставе,
да изберу цељ и да се обвежу да ће стално вршити ону задаћу које
се буде примио, да ће својом радњом државу да потпомаже. Стога
се иште од оних појединаца који састављају удружбине, да су и спо
TSS

собни да своју задаћу стално и трајашно врше. Та се способност ма

хом добија науком — (образованошћу у мањем ил већем степену).
С" тога ће удружбине само у оним земљама бити истинити сактор
слободне управе где су, сразмерно, сви редови државограђанства под
једнако образовани, јер ће само тако моћи да буду сразмено у удруж
бинама заступљени сви редови; и само таке удружбине могу бити
одиста користне по народ. У сваком другом стању прети опасност да
ће поједини редови имати прилике да јаче дејствују на управу но
други, и то наравно, они који су душевно надмашнији; јер ће они
вазда своје користи имати у виду — што се самом природом друштва
изјашњава; а тако стање може пре бити опасно но корисно по др
жаву. Отуд се може нетумачити зашто једина Енглеска има те удруж
бине у правом свом смислу, а друге државе су их мање више мо
дифицирале.
Кад то у обзир узмемо па погледамо на наше стање морамо из
вести да су све прилике за самоуправу дате. Ко ће порицати да Ср
бија нема готово ни два места која би са свим слична била — (што
се положајем њеним тумачи). Сваки зна кака је голема разлика из
међу ужичког округа, Мачве и Мораве, између Јасенице, Лепенице
и Драгачева и Сврљича и т.д. Та ће се разноличност поместних при
лика у хиљадостручити после пошто се српске земље уједине. Онда
ће се једино моћи управљати на основу самоуправе. Јер ће онда кром
положаја у месту земљишта, бити још веће разлике у самом насе
лењу — пто се све мора узети у обзир. И тако долазимо до закључка
да нема друге земље која би боље одговарала условима самоуправе,
но што је Србија; — нарочито после ујединења.
Са свим друкчије стоји ствар са удружбинама. Сви знамо како
жалосно стоје код нас услови за удружбину, т. ј. просвета и обра
зованост; а чини ми се да нико боље не зна ко сама влада, која се
из петних жила упиње да просвету унапреди и да образованост по
дигне; јер је и једно и друго још у доста жалосном стању. А ко зна
како се тепко на том путу корача, тај ће знати и то да се то стање
не може за дан за два поправити — године, па тако и столећа се
за то изискују.
Сад да видимо како се односи наш устав на спрам тога што
рекосмо.
У IX. одељку, члану 127. стоји: „општине су самосталне у својој
управи, сходно прописима закона“ у 129. стоји: „општине и у опште
сва правна лица, као и поједина лица могу имати имања.“
 79

Очигледно је да је чланом 127. казано: признаје се самоуправа

општинска (која је и главни вид самоуправе). Вигди се до душе у
уставу не налази определење да су и други видови самоуправе до
звољени, као корпорације, самоуправна тела и т. п. Ал из цитираног
129. члана види се да су и таке врсте од самоуправе дозвољене.

крет тих видова самоуправе, паније наш уста и самоуправу

судску,") поставља услове за слободну управу на душевном побљу, 9)
слободу вероисповеди")— и то све спада у предео слободне управе.
Ако те установе нису у овом уставу дошле до савршенства, не чини
ништа; то се порећи не може да је тим определењима дат услов да
се на њиховом основу може да развије слободнија управа; јер свуда
је остављено народу да их у појединим законима раздвоје како за
најбоље нађе. .
Што се тиче удружбина, о њима ћути наш устав. Да ли ћути
зато што се је при стварању устава мислило да се то као нешто по
себи дозвољено разуме; ил се је имало у виду оно што ми мало час
разложисмо, не умемо да кажемо. По практици судећи, рекли би да
је решителан био онај први узрок; јер виђамо где постоје нека удру
жења која више имају тип удружбине; н. пр. учитељски зборови,
друштво за привреду и т. ш. Ал као што рекох изречно о том ништа
не налазимо у уставу. У сљед тога Фали нам тврд основ са кога би
могли и у овом погледу наш суд да изречемо.
У осталом ми смо наш назор горе означили, а овди смо хтели
да покажемо да се на наш устав, у овом погледу са две тачке може
гледати; — а остављамо сваком да бира која му се бољом чини. Ми
смо уверени да ће сваки зрео посматрач доћи до резултата, који ће
се у главном слагати са нашим назором. Да би се какав устав до
брим мого да назове рекли смо да је нужно, поред изложеног још
и да је излив слободне воље државограђана. У практици се узимље
да је воља скупштинина равна вољи народној. Не треба нам поми
њати да је наш устав одиста створила воља народа, јер га је ство
рила велика народна скупштина; и то скупштина за коју су посла

1) Чл. 117. гласи: за разбојништва, опасне крађе и паљевине завешће се по

степено поротни судови“ . . .
1) Чл. 32. гласи: „сваки Србин има право да каже своју мисао: речма, пи
смено, сретством печатње ил у виду ликова, саображавајући се у томе
прописима закона.“
„0 печатњи издаће се нарочити закон.“
3) Чл. 119. гласи: „слободно јавно извршивање верозаконих обреда, имају
вероисповеди, које су у Србији признате, ил које особеним законом буду
признате.“
8O

ници одиста махом слободно, т. ј. без уплива државне власти, би

рани. Ми то тврдимо на основу очигледности; јер смо имали прилике
присуствовати при неким изборима за ту скупштину. Поред тога ако
узмемо у вид да су сва определења која се у уставу налазе ил иза
шла из народа, т. ј. његових представника, ил су владини предлози
по свил од чести измењивани; (само да напоменемо чл. 53. где је
реч о председнику скупштинском) кад се све то узме у обзир и кад
се позитивно зна да скушштина није на владине предлоге ко на ђа
конска „јектенија“ одговарала са „амин“ (ко што млоги с" подсмехом
причају) већ да је сваки опредељај најтачније испитиван и објашњи
ван, онда се мора рећи да устав није могао да буде бољи но што је.
Из тога се види да већина оних који до сада о нашем новом
уставу говорише ил писаше, нехтеде да завири дубље у живот на
родни, и да озбиљно испитају начела нашег устава; већ чим су ви
дели да устав не одговара њиховој шаблони (таблици), почеше да вичу:
„не ваља нам устав“ „гори је но стари“ и т. п. Шта су хтели с" тим
да постигну.... сам Бог да зна.
Ми с" наше стране, на основу изложених начела и посматрања,
исповедамо да се у овим приликама и према данашњем стању нашег
народа није лого да створи бољи устав. Јер у колико би у опре
дељајима лошији био но што би мого да буде, — ми така определења
не познајемо, — дата је прилика самом управом да се та определења
поправе. И сад је на свом месту да повторимо на свршетку речи че
ститог слободњака немачког од 1848. речи које смо горе једном при
ликом навели и које гласе: „и најбоља установа рђаво дејствује кад
је у рђавим рукама, а најгора постаје неутралном, кад у добре руке
дође. Све су установе за човека, ал од човека зависи њихова вредност.“
Тим смо довршили наш програм.

0 ПРАВУ ПИСАЦА
ИЛИ ИНТЕЛЕКТУАЛНОЈ COПСТВЕНОСТИ.

мнов чл.
TIPERBEO TA
Ј. "М. Л Е I J A H и Н.

Правно питање, које се тиче умотворина, које су преобраћене

у латеријалан предмет, остало је све до сад нерасправљено за то,
што се хтело расправити по римским начелима о сопствености, која

e-su
 КРИВИЧАН ПРОЦЕС.

УБИЈСТВО С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ.

(Свршетак.)

I p e c у ђ у ј е.

Да се за наведено дело убијства, тужени Драгојло ка

зни смрћу, тужени Павле са петнајест година робије а ту
жени Станојло са двадесет година робије обојица у тешком
гвожђу; поред тога да плате све трошкове.

- Сикира којом је дело извршено да се употреби на ползу

државну по 5 35. крив. зак.

Противу ове пресуде првостепеног суда изјаве незадо

вољство браниоци оптужених а и држ. тужилац. По незадо
вољству ових а и званичној дужности апелациони суд нашао
је: да је наведена пресуда што се одређене казни и грађан
ске стране тиче основана на закону, но само кривица опту
жених не потпада под 5155. него под тач. 4. 5241. крив.
зак. a. S-ом 65. тач. истог закона, потире се за оптуженога
Драгојла једна олакшавајућа околност из š. 59. коју му пр
вост. суд узима у рачун; с тога апелац. суд са напреднаве
деном исправком поменуту пресуду првост. суда по 5 264.
крив. пост. одобрава с тим да Павле буде и 5 година под
полицијски надзор 5 37. б. крив. зак. а за Станојла у смо
трењу овом извршна је пресуда.

При овоме суђењу двојица од г. судије одвоили су

мнење, али не подједнако. Једно гласи овако:

Ја сам мишљења да се и Павле осуди на смрт, јер и

код њега и код Драгојла, не постоји та олакшавајућа окол
ност да су наговором ово дело учинили, пошто се наговор
за олакшавајућу околност онда узети може, кад је праћен
Пелв Ал 8
90

поклоном или каквим обећањима од стране наговорача, која

су кадра да наведу кривца на зло дело, а овди таких обе
ћања није било, јер се то, што је Станојло позвао Павла и
Драгојла, да му помогну човека убити те да га заједнички
опљачкају, не може узети за никакво обећање од стране Ста
нојлове, него је ту само изглед на неправедну корист сву тро
јицу определио на зло дело и Станојло је само зачетник мисли
о злом делу био. Но баш да се узме да стоји и наговор као
трећа олакшавајућа околност код Павла, опет, пошто и код
њега као и код Драгојла постоји једна отежавајућа околност
у тачки 1. š. 65. крив. зак. а осем тога за сва три окри
вљења постоји још и друга отешћавајућа околност у тачки
4. S. 65. што је више дужности овим злочинством покажено,
јер је у овом разбојништву, које кад се само за себе узме
вуче по 5 241. крив. зак. смртну казн, још и човек убијен
и то с предумишљајем, и што је још горе не каквим отво
реним делом но у заседи и издајнички; — то су овим двема
отешчавајућим околностима, потрвене две олакшавајуће окол
сти код Павла; — и тако му остаје само једна која није
довољна да му се смртна казн коју му закон за ово дело
доноси замени робијом. У осталом слажем се са пресудом
апелац, суда у свему.“
Друго одвојено мњење ово је:

„Што се тиче окачествовања самога дела, полиц. над

зора и грађанске чести и ја се слажем са пресуђењем апелац.
суда; али што се тиче саме осуде по чести кривичној др
жим, да су оптужени строго осуђени према олакшавајућим
околностима које им је и првост. и апелац, суд признао и
које ја држим да постоје; па с тога ја сам мнења: да се сва
три оптужена казне и то, Драгојло са двадесет годишњом,
Станојло са петнајесто-годишњом а Павле са дванајесто
годишњом робијом у тешком окову.“

29. Децембра прошле год. оптужени Драгојло на про

токолу код суда шабачког каже, како је он на испитима а
 91

и на претресу казао: да је Станојло Радивојевић њега и Ша

вла Кунића на убијство навео и да је с њима извршио убиј
ство над Секулом. То је, вели, казао по договору са Па
влом што су држали да ће их казна мимоићи, пошто се иначе
док они нису били пронађени на Станојла подозревало за
убијство; но што је тако казао није истина и кад већ види
да га казн не може мимоићи то исповеда суду истину, да
Станојло није са њиме и Павлом Секулу убио, нити је онога
дана с њима био, нити су га видели да је Секулу на место
убијства извео, него су њих двојица то сами учинили. (За
овим прича како се то догодило).

На суочењу између Драгојла и оптуженога Павла, Дра

гојло је остао при своме казивању, а Павле опет при своме
т. ј. да су сви тројица убили у договору Секулу.

Касациони суд како по жалби државног тужиоца и оп

тужених тако и по званичној дужности разгледао је сва акта
и пресуду апелационог суда, па је нашао да су све жалбе
не основане, а пресуда на закону основана; с тога жалбе на
основу 5 274. крив. пост. одбацује а наведену пресуду апе
лационог суда, из узрока, што оптужени Станојло, на чију
је ползу другооптужени и на смрт осуђени Драгојло, од те
ретења његовог одустао, не тражи никакве помоћи од каса
ционог суда, нити што о томе у жалби својој наводи те да
би се овај предмет, поводом његове жалбе, по смислу 5345.
крив. пост. нижем суду на даљи надлежни поступак повра
тити имао; — за снажну проглашава, а осуђеном Станојлу
оставља се отворен пут, да он на основу одустајања Дра
гојловог, ако се нада да ће успети, повторително суђење тражи
по смислу 5 340. крив. поступка.

Намесници кнежевог достојанства одобрили су извршење

пресуде апелац, суда.

go
92

у ДОВА КРУШВИЦ.

СЛУЧАЈ САМО ОПТУЖЕЊА. “

(Продужење.)

„Ја не могу поуздану осуду о томе дати, да је био човек

коме су прегледане коске принадлежале, са Фосфором отрован,
т. ј. да се по смрти његовој Фосфор у неоксидираном стању
управо као Фосфорна или подфосфорна киселина у лешини
био нашао, али на основу наведених пронађених података
и сљества ја држим ово за врло могуће.
Међутим др. Соненшајн нашао је у костима истина сасвим
малу количину арсеника, а напротив у осталим прегледаним
предметима није га никако било, па вели, да баш кад би
когод био отрован и са особитом количином од 5 грана Фос
Фора, опет код кемијске промене, коју трулеж производи,
и различног склопа нормалих костију не може бити ни нај
мање могућности доказа о Фосфору или нижем оксидованом
ступњу истога после толиког времена, а у своме случају и
НЕНАЛАЗИ CG.

Код тако противних мнења умољен је трећи вештак,

професор кемије др. Шнајдер, да пошто прегледа оставше
Фрагменте костију и струготине даде своје мнење о битности
арсеника. Он вели, да се у истима не налази арсеник у до
казној множини, него да је могуће да је у другим, од Др.
Соненшајна прегледаним костима неки део овог отрова за
стао био, ако је доиста Кунце арсеником отрован, јер оно
што је он, др. Шнајдер, прегледао, били су делови костију
од лубање, а напротив можда је др. Соненшајн кичмене де
лове и карлицу био прегледао, па ова последња при брзом
растављању лешине просула је у гробу садржину стомака
и црева; сасвим је природно да се овди могао пре приме
тити арсеник, него у даље лежећим костима главе.

*) Види 2. број Шравде од ове године.

 93

Као код што су били непоуздани шодатци добивеном

истрагом, тако исто била су мршава и извешћа прибрана о
болести кунцовој.

Кунце дође из Шенаиха као што судски послужитељ

Шатке тврди, зором око 4 сахата дан пре његове смрти, у
крчму у Гуркау, гди је Шитке на игри био, а одма затим
врате се обоица заједно у Шенаих. На путу жаљаше се
Кунце да има трбобољу и скине чакшире, да сврши нужду.
Допавши у Шенаих, каже, да је у намери да иде у Бре
стау, а доиста, као што наводи удова Шмит, која је с њима
заједно у кући живела, видела га је кад је крај куће про
пао без да је свратио и отишао улицом која води у Бре
стау. Шмит се чињаше да је био мало наквапен, био
је весео и добро расположен, затим га је чула певати. Око
подне чула га је да говори у његовој соби „не сасвим онако
као што пијанице чине, али добро расположеног. У вече
наступајућег дана чула је Шмит у обиталишту кунцовом
да неко трипута једно за другим јасно и тужно викаше.
Ово после неколико тренутака повтори се још два пута.
ПМит држаше, да Кунце, кои се од среде није виђао, ра
зболео се од пијћа. Баш у то исто доба извести жена кун
цова сестру њеног мужа, госпођу Ханко; да је Кунце врло
слаб. Госпођа Ханко дође са своим мужем одма к њему,
нађу га гди у постељи лежи, блед, шта му је. Најпре одговори:
„ништа;“ после тога каже, пошто левом руком с лева на
десно испод срца преко стомака повуче: „овде ме боле!“
Госпођа Ханко не држапе да је опасно болестан па га на
скоро остави. Неколико сахати доцније госпођа Кунце каже
у соби Шмитовој: „одите овамо, Кунце је за цело мртав.“
Ова га нађе мртва на постељи, колена сгрчена до близу уста,
обадве руке савијене на прсима; да јој се што год необично
појављивало а нарочито да су црте лица лешине биле нару
жене, тога се не опомиње.
94

Ово — кемични проналазак и мршава саопштења о по

следњим данима мнимо убијеног — беху основи за сада за
хтевано мнење од медициналног-колегијума провинције Бран
денбурга. По овоме то мнење није могло сада тако испасти,
да би објективна суштина била сумњива.

Појави —- вели се у томе мнењу — који су примећени

сведоцима на Кунцу и то од часа назови тровања до његове
смрти а затим на лешини, говоре да је код њега било запа
мење стомака, као што се то примечава поглавито код тро
вања са јаким отровом, а нарочито код арсеничког и фос
Форног тровања, а време од 30—40 сахати, у коме је по на
зови тровању смрт Кунцова наступила, могло би се означити
као трајање болести, као што се то примечава после довољно
узете смртно дејствујуће множине отрова.“ Множина отрова,
по наводу оптужене била је довољна да смрт произведе.“
„Међутим не може се порећи, да у ретким случајима као
жестоки назеб, уживање млогих јаких, раздражујућих јела и
пијћа шкодљиви атмосферски и телуријски упливи који про
изведу болест у цревима, за кратко време смрт причине, па
шта више код колери подобних афекција ово је чести случај.
Поједине околности појавиле су се пре смрти Кунцове, које
не искључују могућност, да смрт није наступила усљед отрова
већ из неких других узрока. Кунце се по наводу његове
жене ноћу пре 9. Октобра био јако опио. Можда је затим
у ладној октобарској ноћи у крчму у Гуркау дошао, а по
том се зором у Шенаих вратио. На путу тужаше се да има
трбобољу, мораде чакшире скинути те да нужду сврши. Мо
гуће је, да је ово био почетак запалења црева произведено
ладноћом и претераним уживањем спиритуозних пића, можда
је то било Сholera nostras, и овај бол доцнијнм не целисхо
дним опхођењем, посета крчме у Брестау и даље уживање
пијћа и јела тако је био намножен, да је одма узело смр
ТЕНИ ТОК.
 95

„Из појава који су претходили смрти кунцовој не може се

с поузданошћу закључити, да је навод оптужене, да је свога
мужа отровала, истинит. Али је и то истина да овај навод
налази велике потпоре у околностима које су сведоци осве
дочили односно болести Кунцове и својства лешине.

Доказ, да је човек доиста отрован, тек је онда сигу

ран, кад се нађе отров у ономе што је још за живота по
враћао, или што је од њега одишло или у самој лешини.“ —

„Са свим је било немогуће доказати отров са Фосфором,

почем се отрове брзо оксидира па његово постепено оксиди
рање, нарочито Фосфорна киселина, налазе се у костима сва
ког човека. Среством киселине која се при трулењу обра
зује постају коске у своме склопу тако преиначене, да се
доиста велика множина слободне Фосфорне киселине у истим
може образовати, и по томе закључак др. Зјуреке што је у
остатцима нађено млого Фосфорне киселине, дакле тровање
са Фосфором, не основано је,“

(Продужиће се.)

Једно правно питање.

Пред судом био је овај случај на решење:

Један назовимо га Милан, тужи суду Павла, због лажна

доносења противу њега; а у доказ тога позове се на акта

ислеђења, која су чињена против њега, у сљед тужбе Павлове.

Суд га одбије од ове тужбе, велећи: да нема никаква

доказа, јер акта на која се молилац позивље несу поднесена,

из којих би се лажност доносења доводила, а суд их сам по

званичној дужности сајузити неће, почем дело ово није та

кво, које би се по званичној дужности казнимо. То суд ба

зира на 5 6. и 9. крив. суд. пост.

96

Питам: да ли је суд у овоме потревио, што није хтео

сам да прикупи доказе које му је тужилац означио, или није? —

и ако је ово последње, по чему?

Решење овога питања зависи, од сазнања, у коју корму

наш поступак спада. Јер поступак се дели на две Форме:

акузативну и инквизитивну. По првој форми о кривичности

подноси доказе тужилац, а о невиности оптужени. Суд је у

смотрењу тога недвижим, и он расматрајући само пред њим

поднесени му материјал изриче решење. По другој Форми,

суд сам прикупља нужан материјал, како онај, који му је

означен, тако и онај за који он дозна, па по извиђењу тога

изриче своје решење. Па почем наш поступак јесте инкви

зитивне форме š4. крив. пост. то је суд по моме мишлењу

требао означени му доказ да прикупи и на њему своје ре

шење донесе. Јер то, што се ово казни на приватну тужбу,

а не на званичну, не мења овај значај ни у колико, почем

така тужба, од њезина подигнућа добија карактер званични

Š 6. у свези са 5 51. крив. пост. судског.

Но при свему томе рад сам чути и противно мишљење

ако га има?

У Књажевцу.
Стев. Максимовић.

У чланку „Неколико речи о независности судској“ поткрале су се ове по

грешке:
На страни 50. врсти 19. после речи „дакле“ треба додати: „по њему у
својој служби;“ – на страии 51. врсти 15. у место „чему“ треба да стоји „челу;“
и на страни 8. врсти 10. после речи „издају“ ваља додати још и ово: „у место
другога пута, којим се основни закони издају.“

Пт А и IIA нј А Н н и о х и С т к се Ан о в и ћ A v БкогPAду.
 81

су са свим недовољна у овом погледу. Дух народа римског, тежећи

за господарством и освајањима, а не к'раду, могао је у доста добром
облику основати право прибављања ствари и право уговарања, ал'
не и право произвођења, или право рада, а тим мање још могао
је основати право интелектуалног, умног рада, коме се поље де
лања тако јако раширило проналаском средстава за брзо намножа
вање, помоћу штампарија и машина у опште. Међутим, кад се право
једном схвати као начело живота, које је позвано да се развија и
дотерује према новим одношајима, и да помогне и окружи својом
заштитом постизавање свију законитих цељи човекових, онда се без
икакве тешкоће налази правни основ за једну установу новога вpe
мена, коју право позитивно још није крстити знало грађанским, ци
вилним, именом, и којој још није умело одредити одношаје, под ко
јима ће имати да суштаствује. Где наука није у стању ништа да
учини, ту друштво следује свом природном нагону правном; и свест
друштвена већ одавна тражи мере, које ће имати да заштите књи
жевничка права, показујући, у исто време, велику одвратност од
идеје, која хоће да се право књижевника сматра као сопственост,
која ће имати да буде у свему намична материјалној сопствености,
и која би се могла преносити беспрекидно у наслеђе, као и сваки
други, просто латеријални предмет.
C" почетка, праву књижевничком давала се заштита у томе,
што се штампарима издавале привилегие на искључиво штампање.
Доцније пак, у средини овога столећа, почело се право књижевне
својине сматрати као непосредно право самога писца; и од тада се
појам материјалне сопствености почео сматрати као први корак коме
треба да приступи интелектуална сопственост, то јест, да се из
једначи са правом материјалне својине. Многи су покушаји чињени
да се даде овом праву карактер латеријалне својине, и да се де
справно налножавање, прештампавање, (contrefaçon), квалификује
као права крађа. Него, ови покушаји наилазили су на противнике,
од којих су једни праву књижевничком са свим одрицали карактер
сопствености, и одобравали бесправно намножавање (contrefaçon);
а други му тражили основа ван права својине.
Данас се по готову једнодушно осуђује десправно намножа
вање. Него, почем многи писци, а нарочито који нису прzвници, траже
да се књижевничко право назове именом праве сопствености, која ће
се моћи беспрекидно преносити у наслеђе, сматрамо за дужност да
изнесемо право књижевничко у његовом правом значају, и да, у ин
тересу друштвене образованости, покажемо у чему се оно има да
G
82

разликује од сопствености материјалне, и колика би неправда била

учинити га беспрекидно наследним.
Сматрано по начелима, која смо изложили, право књижевни
чко не може се сало по себи узети као сопственост, него се
ложе сматрати као право, или као правни начин, да се сопстве
ност задобије интелектуалним радом, који се изјављује у мате
pијалном предмету. Овај рад разликује се од обичног, Физичког,
рада у томе, што се њим не добија непосредно сопственост, која се
има у виду; него материјални предмет, у коме се оличава овај рад,
служи само као средство, којим шисац долази до награде, која после
постаје његова сопственост.
Право књижевничко не може се сматрати само по себи као соп
ственост, а да се појам сопствености не изопачи, и да се не изгуби
из вида цељ зарад које свака права сопственост постоји. – Да би
ово право задобило појам сопствености, дуго су га престављали као
продукт једне особене врсте спецификације (преображаја). Сви су,
по готову, те мисли, да опште идеје, које служе за основу каквог
научног или вештачког дела нису ничијег да су општа добра у спи
ритуалном, умном, свету, као што су општа добра елементи и силе
у реду природе. Али се с" правом даје приметити, да ове опште идеје,
и ако се могу наћи у свачијем уму, опет су оне од онога, који их
је на јавност изнео, биле прерађене, преображене, добивши особени
облик, у коме се огледа пишчев дух стварања, (genie de combinai
son), и сав начин, на који је писац из општег, спиритуалног капи
тала, путем умовања створио једно особено научно или вештачко
дело, или дашао до каквог корисног проналаска. Овакав посао, веле,
кад се једном преобрати у материјалан предмет, ствара за писца
право сопствености на ово дело, у исто време и интелектуално и ма
теријално, коју писац има право, начином механичким, да намножи
у један произвољан број егземплара, ушаву трговину, може се даље
употребити само као егземплар, а не да у руци трећега послужи
као оригинал за ново намножавање, јер би се тиме, у овом обзиру,
пореметили правни одношаји.
Вама се чини да овакво сматрање обилази тачку, која је гла
вна у нашем, питању. Нема сумње да се спиритуалним радом нај
очитије изјављује персоналност, особност човекова, и да преобра
жајем овога рада у материјалан предмет она добија са свим особену
вредност. Али, узаман овај рад има са свим различит значај од онога
рада, којим се производи сопственост латеријалних добара. Пре свега,
интелектуалан рад приноси најбоље и најтрајашније плодове ономе,
ta
 83

који га је извршио, увећавши његов спиритуални капитал, његову

силу стварања, и произвевши за њ једно добро, које се, са свим про
тивно латеријалним добрила, саопштавањем не може изгубити.
После; онај материјалан предмет, у коме се овај умни рад оличава,
и ако може остати у искључивој власти свога раденика, и ако за њ
саставља право својине, опет то није таква својина каква се хоће
да је; он би оставши у рукопису само, био готово без икакве вре
дности, ако га не би намножили. Овде је, дакле, то право искљу
чивог налножавања оригиналних умотворина, које се хоће да схвати
као сопственост. Него, за овакав појам не достаје суштаствених,
eсенцијалних, услова. Прво, оригинал, манускрипт, и т.д. све и ако
може остати, у извесним приликама, искључива својина пишчева, по
свом опредељењу има да се сматра само као средство, којим се дру
гима могу саопштити она спиритуална добра, која смо ми нашим
радом произвели. Његова судбина није да буде индивидуалисан, да
остане у искључивој сопствености једног једитог лица, него, на про
тив, да се генералише путем саопштавања, које је само по себи не
исцрпљиво, почем сваки егземплар може послужити као средство за
даље намножавање. Па као што спиритуална добра не могу се пот
чинити искључивој власти једног лица, јер се не могу ни делити ни
потрошити; тако исто не може ни у овој прилици бити речи о правој
сопствености, ни у обзиру на ова добра по себи, ни у обзиру на право
искључивог налножавања, коме је цељ не да се спиритуална до
бра искључиво уживају, него, на против, да се учине општом својином.
Најпосле, разлог, који треба да буде од пресудног уплива, како
против захтева да се праву књижевничком прида значај обичне
својине, тако и против тога, да ова сопственост може бити предмет
безпрекидне наследности, — то је разлог, што се у физичком реду,
који се има да сматра као право и једино поље, на коме се може
одомаћити искључива сопственост, видљивом свезом продужавања и
наслеђивања у простору, и времену, може пратити прeнашање до
бара; што се ту даје констатовати учешће трију чинилаца производ
ства, учешће природе, капитала и рада; и што се, најпосле, ова
ком Физичком предмету, на неки начин, даје определити његов гра
ћански положај. Тако, на прилику, ко купи један комад земље, он
зна за лица која су га дотле једно по друго притeжавала; он плаћа
она побољшања, која су поступно на том комаду земље учињена, и
која су ту преласком из руке у руку вредност увећала. — Ништа
овоме налик не постоји у реду спиритуалном. Овде је један грдан
капитал, кога су образовали цели, преходни, нараштаји, који се одр
 84

жавао у циркулацији, и беспрекидно увећавао јавном и приватиом

наставом, инштрукцијом; и који је општи, спиритуални, Фонд, из
кога сваки има право да црпе основе и супстанције умне, за нове
слике које ће он отуд образовати. У овом реду производства врло
је мучно, шта више, немогућно, определити шта је шисац сам собом
створио, а шта је позајмио од опште, друштвене образованости, било
да је то нашао у реду преходних, спиритуалних производа, било у
саобраћају са онима, који су, из ближе или издаље, у томе учес
твовали својим научним или вештачким знањима која су такође,
више или мање, из таквих елемената састављена. У реду интелек
туалном, особито кад се тиче нових проналазака, онај, који је про
налазак учинио често је срећан само, што је, мало раније него други
свршио један низ дедукција и комбинација, које су још његови пре
ходници образовали, а којима је он дао само нов облик и извео из
њих последњи резултат. У овом реду не може се, као у реду мате
pијалном, констатовати пренос идеја, више или мање већ дотле обра
зованих, и оно, што су ове идеје у цени добиле од преходних пи
саца. Па, као што један писац не плаћа посао својих преходника, и
као што је већином Фонд његових идеја основан помоћу друштвене
образованости, књига, трговине интелектуалне и језика; тако исто
не може ни он да захтева, пошто је сам за се прибрао плодове свога
рада, да га после може као један шредмет друктивикације, плодо
носности, преноситш на своје наследнике. Интелектуални рад, у овом
обзиру, долази у један други ред, и потчињен је другим законимз
наследног усавршивања. Он је извршен за друге цељи: па зато се
не може управљати по истим начелима, по којима се управља ма
теријалан рад, имајући непосредно да произведе предмет, који ће
сам собом да подмири извесну, заседну потребу. Интелектуалан рад
тако исто не може се уподобити раду занатлија и трговаца, који
добивши јавно поверење стварају греовину, коју после све више
подижу у важности продајом свог еспапа, јер је ова трговина осно
вана једино слободним поверењем, које је независно од посредовања
државног, и које се односи на предмете са свим материјалне; док,
међу тим, умни рад, да би се кад уђе у трговину осигурао од бес
правног намножавања (т.ј. од прештампавања,) ваља му да држава
закрати онима, који су задобили сопственост на један или више ек
земплара, да ове не намножавају меканичким начином.
Право интелектуалног рада, има се свести, дакле, на право
„ “м једног лица, да ложе овај (интелектуални) рад, с" искључава
1. . . T . - " - -
у на сто те тm mnm. To je ne
 85

та забрана према осталим, која саставља главну тачку овог питања,

и, која сама собом не даје сопственост; но која је примљена зарад
друштвеног поретка, и с" призрењем на све користи, све одношаје,
и све суштаствене цељи, које се морају да задовоље. Баш нарочито
у питању спиритуалног рада, ваља најтачније држати рачун од цељи,
зарад које је он извршен ; а овај се рачун да изнаћи под условима,
које нам даје право. Тако, код сваког интелектуалног рада, имају
да се намире две користи, или две суштaствене цељи: једна зако
нита, материјална цељ самога писца, т. ј. цељ, да средством свог
умног рада дође до материјалних добара; и друга цељ културе,
коју и сам писац поглавито има у виду, и коју, у сваком случају,
друштвени поредак дужан је, а, с" обзиром на оно учешће, које
је капитал друштвене образованости у сваком интелектуалном раду
поднео, ила и право да одржи неповређену, Ове су две цељи ује
дињене, и стоје, с" једне стране, у корист писца, забраном бесправ
ног намножавања; с" друге стране у корист друштва ограничењем
времена за трајање права искључивог меканичког намножавања. Ово
право мора пре свега имати писац за целог живота, јер он може
свој рад у доцнијим издањима побољшавати; а после, са свим пра
ведно је дозволити да ово право уживају за неко, дуже или краће,
време, непосредни наследници пишчеви. Ова иста начела ваља при
менити и на права проналазака , која спадају у ред материјалног
производства.
(Продужиће се.)

I A P Н И Ц А

ОКО ОДРЖАЊА УГОВОРА МИРАЗНОГ.

Ту скоро шарничише се двојица око тога, да ли постоји измеђ

њих уговор или не. Тужиоц се је ватао усменог уговора о миразу,
тужени га је порицао. Вастала је борба измеђ обе странке. Шоколе
баше се и саме судије. Искрсоше разна мнења. Већина наже на страну
тужиоца.
Зато би ће интересантно да проштудирамо скроз ову парницу,
те да видимо на чијој је страни право. На ову мисао покреће нас и
то, што нам се види, да неки придају уговору миразном чудну ка
рактеристику и називљу га уговором на случај смрти само зато, што
се предаја не врши за живота. „
86

Пре него изложимо наше мнење да укратко пређемо целу ствар

онако, како је текла.

Ту ж б а и о б p а н а.

Заступник тужиоца каже: мој властодавац уговорио је сту

женим као тастом, да му овај уза ћерку као мираз уступи сво своје
покретно и непокретно имање с тим, да му га преда тек после смрти.
Тужени то пориче, но ја се позивам на два сведока, који ће осве
дочити да је учињен такав уговор.
Заступник туженога. Мог властодавца не тиче се ништа такво
захтевање тужиочево донде, докле тужилац не устражи: или да му
се учини што по каквом правном основу, или да му се што преда.
У тужби дакле треба да се изложи изречно шта се тражи — 5 34.
тач. 2. грађ. пост. — како би оптужени могао одговарати на то, и
како би суд према вредности (?) тражбине могао наплатити ресум.
У тужби се каже просто да мој властодавац не ће да призна
тужиоцу неки уговор. Таква тражбина не представља оно, што се
тражи т. ј. предмет тражбине у грађанском спору; јер кад ко неће
да призна коме какво право, или какав уговор, не може се ни на
терати да призна, — а нашта се ко приморати не може, не може се
ни осудити (?). Досуда има места само за оно, што је ко дужан дати
и учинити и нашта га суд може приморати 5 20. грађ. закона.
Што се тиче правног питања: да л' се може сматрати оно за
мираз, што је било уговорено на случај смрти, или не може, то ћу
претрести на суђењу, ако буде нужно, као и то, да л мираз може
бити основ тужби (?), а уговор о миразу предмет тражбе, као што
стоји у тужби. Како се дакле не види, шта тражи тужиоц да му се
даде, и шта то вреди то тражи да се одбије тужиоц.
Заступник тужиоца. Заступник туженога није одговорио, стоји
ли спорни уговор или не, па зато тражим да се саслушају сведоци,
и ако је за суд довољно да уговор постоји то, што тужена страна неће
да каже „јест“ или „није.“ Што тужени вели, да нема вредности у
тужби, то није ни нужно; јер се тужбом тражи само оно, што је
закључено а то је уговор о миразу, гди се тражи сало право. У та
квим случајима вредност спора не може се ни опредељавати.
Заступник туженога. По закону мираз може представљати само
оно, што се може продати (у пресуди стоји — али ваљда треба „пре
дати“) и што може бити на ползу 5 765. грађ. закона. Никоме не
може бити на ползу оно, с чим се не може располагати. Онај опет
 ST

који је обећао што на случај смрти, остаје господар за живота 5781.

Док тако стоји ствар код обећача, није мираз, већ је у изгледу на
слеђа, а непримљено наслеђе не може се ни продати 5 539. тач. 4.
грађ. закона.
Кад би опет било уговора на случај смрти, тужиоц не би имао
права да тражи баш ништа од туженога до рока уговорене предаје
— а то је смрт.

И Č I H T Ć В е д 0 К. R.

Два сведока тужиочева осведочише једногласно, да је пред њима

тужиоцу казао таст: дајем ти у мираз сво моје имање и покре
тно и непокретно, под условом, да га прилици после моје смрти.
9з то дајем ти бесплатан квартир, рану и одело и теби и жени
и деци и 300 t одла у сопственост.
Заступник тужиоца. Све што није забрањено законом слободно
је уговарати, и тај се уговор мора испунити онако, како су закљу
чили уговорачи. Тужени је прећутно признао уговор, а осим тога из
целокупне одбране туженог види се, да постоји уговор, пто су још
доказали и сведоци. Није ли то све довољно полажем допунителну
клетву за мог властодавца.
Заступник туженога. Од многих сведока у тужби нема ни
једног пред ким је закључен уговор о браку. Ту је био само један
човек као што каже мој властодавац.
Од она два сведока један је у непријатељству с мојим власто
давцем, а други је сумњив, (доказује сада). Да ли се сад може уговор на
случај смрти огласити за постојећ на основу сведочбе једног сведока
и допунителне клетве, нека оцени суд.

II о б у д е се у д с к е :

1. Тужиоц овди тражи да се одржи уговор, који је закључио

о миразу са тастом. Према томе има се једино и судити о томе, да л'
ће остати уговор у сили и снази или не — 5 304. тач. 3. грађанског
поступка.
2. Два сведока опредељено и једногласно осведочили су оно, што
је навео тужиоц. Тако уговор је закључен по законом пропису 5531.
грађ. закона. И ако је уговор усмен, опет пред сведоцима има сна
жну силу и важност по 5 540. грађ. закона. Ваводи туженог противу
једног сведока као да је у непријатељству не вреде, јер не доказује.
88

За непријатељство тражи се друго, а то је из чега се може извести

шаметно, да постоји злоба и завист а не нагађањем.
Сведочанство ова два сведока остаје потпун доказ да је уговор
о миразу закључен 5. 186. шод 2. и 218. грађ. пост.
3. Уговор овакав по пропису 5 538. грађ. зак. могућ је и до
звољен, а извршење његово, које се тражи сада по 5 547. грађ. зак.
зависи од смрти туженог. Осим тога овди се не може знати колика
ће бити вредност имања после смрти туженог, па се не може од ту
жиоца ни захтевати да опредељује вредност по Š 94. тач. 4. грађ.
поступка.
По 5762. грађ. закона основ тражењу може бити мираз, а
одржање уговора може бити предмет спора, те да се тиме при
зна чије право и определи чија дужност. Што се тиче извршења оно
се не мора тражити по 522. зак. грађ. јер ово зависи од воље онога,
који је у праву, а не онога, који је у дужности.
Према овоме не умесни су они наводи застушника тужене стране,
што вели: да је неуредна тужба кад нема вредности тражбине; да
основ тужбе не може бити миразни предмет уговор; да за живота
туженог не може бити спора; да је тражење у изгледу наслеђа, а
не мираз; да се по 5 765. 781. и 539. тач. 4. грађ. зак. може сма
трати за мираз само оно, што служи на ползу. Све то не вреди, јер
се тражи одржање уговора а не његово извршење.
Навод онај зашто се не позива тужиоц јошт на ког сведока, кад
их има, не вреди, јер је у праву и закон не тражи више од два.
Што заступник туженог каже да је при уговору био неки други
човек, то баш доказује да је закључен уговор.
4. Као што се види ово је уговор теретан а не једностран, те
да би морао имати Форму тестамента. Да је теретан тврди се самом
природом, јер се оба парничара обвезаше. И ако се уговор има испу
нити по смрти, опет није тестамент, но уговор 5 425. грађ. закона.

I p e e у д а.

Уговор о миразу остаје у сили и снази.

(Продужиће се.)
Број 5. У БкогPAду 20. ФЕвгулР 1870. Година 11.

Излази три пут ----- ---А у -у-у тg- у За све срп. кра
у месецу на 14 1 1 - I JA BI BI IH JA Јеве стаје на го
basebany, 1 i L?" |1 1 -{ | | |TA ANY 697 из
vamo je 1 i L HA I D I PA “;“;
shvatski li-IL LIL LLLLLL?, L1. Jill. “3,”
меc. 15 г. “,“
или 1
Натошевића на 1 . V в. поједини бpoj
P) P. . . „ „ „ „... стаје
9 1 г. и 20 п.
II(13A (KR (PAHE, IPA{{11 RAKA.

издалу и укулу Д. НОВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Кривица „Родосквpњење“. — 0 праву писаца. — Парница око одржања уговора миразног. -
Правне школе. – Удова Крушвнц.

КРИВИЦА

„Р О ДО С КВЕР ЊЕ ЊЕ“

S 204. казнителног законика с погледом на 5 55. грађ. законика.

НАПИСАО
Д p. H. R. P. C. T H h.

Шта је „родоскверњење“ и кад је кривица?

Добро знам, да ће многи, кад прочитају овај наслов, рећи. од
говор је лак на питање: пта је родоскверњење и кад је кривица?
јер ено прописа у 5204. казн. зак. где се јасно каже не истина, шта
је „родоскверњење,“ него: у ком се случају „родоскверњење“ по
закону узима за кривицу; а то је овде главно питање.
Па ипак, мада се на први поглед чини, да је одговор на горње
питање лак, код судова се опет за то могу појавити случајеви, у ко
јима ће одговор на питање: кад је „родоскверњење“ кривица? бити
много тежи, но што се у први мах чини.
Да би се боље могло одговорити на горње питање, са свим је
природно, да треба пре свега знати, шта је „родоскверњење?“
Одговор на то питање није тежак. Јер ма да реч „родосквер
њење“ није таква, да је сваки зна, опет људи од закона знају, да
под тим изразом треба разумети „блуд измеђ лица сродних.“ Крнвица
пак „родоскверњења“ јесте законом изречно забрањени блуд измеђ
извесних сродних лица, о којима се у закону изреком говори.
Познато је, да има различне врсте сродства, а у једно да сви
сродници нису међу собом једнако тесним свезама сродства скошчани.
Разлика међу сродницима како што се тиче каквоће сродства, тако
98

и што се тиче близкоће или удаљености сродних свеза, истиче из самог

појма: шта је сродство, и из природних свеза, које постоје међу сро
дницима; и само неке врсте сродничких свеза постоје по обичају, или
по неким законским прописима више, него по природи самих тих свеза.
Отуда, што има различне врсте сродства, и сродничких свеза,
лако је разумети, да може бити различне врсте родоскверњења; али,
почем је законом само родоскверњење измеђ неких сродника означено
за кривицу, то излази, да се блуд измеђ других сродних лица, која се
у закону не спомињу, неће моћи узети да је „родоскверњење“ кривица.
To, што рекох, није тешко доказати. У 52. казнит. законика са
свим се јасно каже: „за које дело није у закону пре него што је
учињено, казано, да ће се, и како ће се казнити онај, који га учини:
за оно се не може нико ни осудити.“ И то је са свим природна ствар
онде, где о кривицама има особити закон. Јер кад би се друкчије ра
дило, то јест, кад би се неко као кривац могао узети на одговор, и
као кривац. казнити и онда, кад је учинио дело, које није законом
и под одређеном казном забрањено, онда би се довела у опасност гра
ђанска слобода; закони би тад изгубили сву своју важност; и поред
јасних закона могла би у држави овладати самовоља државних вла
сти и судова; те тад нико не би био сигуран, да неће бити за кривца
нађен и онда, кад ће учинити дела, која се нигде у закону за кри
вицу не проглашавају.
Да применимо ово, што рекох, на предмет, о ком је реч. У т. 1.
2. 3. и 4. S. 204. казнит. законика одређује се казна за блуд измеђ
сродника различних степена. Тамо се нигде не каже, да ће се блуд из
међ сродних по крви у петом ил шестом степену побочне линије;
или блуд измеђ сродних по тазбини у трећем ил четвртом степену
сматрати за кривицу „родоскверњење;“ и за то за блуд измеђ тих
сродних лица није законом ни одређена казна; од куд излази, да се
блуд измеђ тих сродних лица и не може узети за судску кривицу по
š204. казн. зак. С тога, ако такви сродници живе у блуду међу со
бом, па ако тиме не чине неку друге врсте судску кривицу, они се
неће моћи судити ни осудити по 3 204. казн. зак. јер у том закон
ском пропису дело њихово није означено за кривицу, нит је одређена
у закону казна за оног, који такво дело учини.
Све, што довде рекох, тако је и јасно и увиђавно, да о томе
не може бити спора. Главно је, о чему може бити спора то: које су
то свезе, које се по нашим законила узимају за сродство 3
У š 204. казн. зак. праве се међу сроднима ове разлике:
1. Сродни (наравно по крви) у усходећој и нисходећој правој линији;
 93

2. Сродни по крви у линији побочној;

3. Сродни по тазбини.
Осим ове три врсте сродних свеза у 53 204. казнит. зак. друге
се сродне свезе не спомињу; и с тога друге свезе међу људма не
долазе под закони појам „сродства;“ нити могу дати предмет за кри
вицу која се зове „родоскверњење.“
У истом S. 204. казнит. закона одређени су степени сродства,
и исказано је, ког степена сродници могу учинити међу собом кри
вицу „родоскверњење.“
Спора дакле може бити само о томе:
а) шта је сродство по крви у правој и побочној линији; и шта
је сродство по тазбина? и
б) по којили законским прописила треба решити питање: има
ли и какве врсте сродства има измеђ извесних лица, и у ком су сте
пену та лица међу собом род?
Питање под б) може бити од пресудне важности и за питање
под a); па за то треба, да се с овим питањем мало забавимо.
Познато је, да сродне свезе служе често за основ правним одно
пајима. По сродним свезама често се решава питање о наследству;
по сродним свезама решава се и питање, може ли или не бити брака
измеђ извесних сродних лица; по сродним свезама пресуђује се и пи
тање о „родоскверњењу.“
Исто је тако познато, да питања о сродним свезама решавају
двојаки судови; црквени само у питањима, о браку; и грађански ил
управ државни у свим другим питањима.
Најпосле познато је и то, да црквени судови, судећи спорове
о браку придржавају се, осим закона државних, још и оних закон
ских прописа, које је црква као законе поставила; јер су на то упу
ћени и овлашћени 5 80. и 5 93. грађ. законика.
Питање је дакле: кад државни судови имају да реше неко пи
тање о спору, који је изашао из сродних свеза, хоће ли се они при
државати закона државних или закона црквених?
Или да питање јасније поставим: пита се: кад судови земаљски
имају да реше питање: ко од два или више лица има права на неко
наследство; или: има ли измеђ два лица разног пола „родосквер
њења?“ кад се, велим, овако шта пита, хоће ли земаљски судови
оваква питања решавати по земаљским законима, или по неким дру
гим законским пропиенма? по прописима, који од државне власти
нису за законе усвојени; и који по томе у оне врсте споровима и
немају законске силе.
99
100

Ја од своје стране држим, да би судови највећу и са свим не

оправдану погрешку учинили, кад би се они при суђењу о споровима,
који излазе из сродних свеза, удалили од прописа државних закона.
Они за такву своју радњу не би били у стању дати никаква правна
разлога; и напуштањем закона државних они би учинили погрешку,
која би тим већа била, што би последице за неког биле неповољније.
Стога поглавито у кривичним парницама, у којима сродне свезе могу
имати важна утицаја, судови земаљски упућени су, да се држе само
и једино прописа земаљских закона; јер у таквим споровима наре
ћења других законодавстава — па ни црквеног — немају никакве
важности, чим стоје у супротности са законима земаљским, или чим
се земаљским законима не потврђују.
Тако на пример у 53 204. казн. зак. изреком је казано, измеђ
којих сродника може бити родоскверњења по закону. Тамо нису из
бројани сви степени сродства, у којима измеђ дотичних сродника не
могу постојати брачне свезе; па ипак ко би се усудио рећи, да и
измеђ оних сродника може бити родоскверњења, који се сродници
у 5204. казн. зак. не спомињу, као на пример измеђ шобочних сро
дника по крви у петом; или измеђ сродника по тазбини у трећем сте
пену? Овако сродна лица не могу се узети без особита дозвољења
црквене власти, и опет по јасном пропису S. 204. казн. зак. измеђ
овако сродних лица нема „родоскверњења.“
Ја мислим, да у овоме, што довде рекох, неће бити несагла
сности међу судијама. Па почем не држим, да ће се моћи навести пра
вни разлози против тога, "да се судије у споровима, који излазе из
сродних свеза, у суђењу своме имају придржавати само и једино
закона земаљских; то ми не остаје друго, но да одговорим на питање
стављено шода), и то је: шта се има разумети под сродством по
крви, и под сродством то газбини Р
Почем ово питање може имати највеће важности у случајевима
„родоскверњења“ (š 204. казн. зак.), то треба да се зна: по којем
закону ваља решити: јесу ли нека лица међу собом род по крви, или
род по тазбини?
Из оног, што напред рекох, увиђа се, да ће судови то питање
о каквоћи сродних свеза решити не по црквеним законима, него по
законима земаљским. А од закона земаљских у 555. грађ. законика
јасно се каже, да се под крвним сродством разуме свеза крвна из
међ предака и њихових потомака. Но о томе, шта је крвно сродство,
и нема сумње; питање је само: шта је сродство по тазбини?
 101

И на ово питање одговара нам 555. грађ. зак. где се каже, да

је тазбина „сродство измеђ мужа или жене са сроднима женина,
или мужевља рода по крви.“ .
Ја мислим, да ће, ако их у опште има у нас, бити мало судија,
којима пропис о сродству по тазбинш не би био са свим јасан. По
томе пропису сродство то газдини постоји измеђ мужа и свег
жениног рода по крви; и измеђ' жене и свег лужевљег рода по
крви. То јест: муж је по тазбини род свакоме ономе, који је његовој
жени род по крви; исто тако жена је по тазбини род свакоме ономе,
који је њеноме мужу род по крви.
. Да се само ово, што рекох, зове по смислу наших закона род
по тазбини, то је тако јасно, да се о томе сваки уверити може, ко
прочита 5 55. грађ. законика. А кад је тако, онда излази, да муж
ономе, који је његовој жени род по тазбини, а не по крви, није род
по пропису закона наших; а исто тако да и жена ономе, који је ње
ном мужу род само по тазбини, није род. Исто тако излази, да сро
дници мужевљи и сродници женини међу собом нису сродници, да
међ њима не постоје свезе сродствене. Да видимо у примеру: Петар
има за жену Аницу. Петар има: браћу Јована, Станка; сестру Је
лицу; стрица Марка; и братића Степана. Све су ово Петру сродници
по крви; сви су ти Петровој жени Аници сродници по тазбини. Аница
има браћу Вељка и Станојла; сестру Мару; тетку Смиљу, и сестру
од тетке Кату. Сви су ови Аници сродници по крви, а њеном мужу
Петру све су то сродници по тазбини. И то у ком је степену Петар
са својим рођаком сродник по крви, у том ће степену Аница бити
томе Петровом рођаку сродница по тазбини; и обратно. Али измеђ
сродника Петрових и сродника Аничиних нема по напим државним
законима никаква сродства; па за то нити је Петров брат Јован какав
poд Аничином брату Вељку; ни стриц Петров Марко тетки Аничиној
Смиљи. Исто тако пуж Смиљин Вук Аници је тетак, и род по таз
бини, ал он Аничином мужу Петру наје нпкакав род; а и жена Мар
кова Петру је стрина, и род по тазбини, ал она Aници није род. Тако
гласе наши државни закони.
Raх бих био, да ме нико не разуме хрђаве. Кад кажем, да муж
с рођацима своје жене по тазбини: и да жена с рођацима свога мужа
по тазбини; исто тако да рођаци мужевљи с рођацима жениним не
стоје у сродству; онда то тако кажем по јасном, и изречном наре
ћењу наших закона. С тиме се у осталом ни мало не каже, да измеђ
горе поменутих лица, међ којима по пропису државних закона не
постоје сродствене свезе, да, велим, измеђ тих лица могу без одо
102

брења црквене власти утврђивати се брачне свезе. О овоме ја не го

ворим; нити се на то и најмање обзирем. Код нас о томе: могу ли
се два лица разног пола због сродствених свеза узети, или не, то
јест: могу ли бити законито муж и жена; то питање код нас долази
под суђење црквених власти, а ове се опет у своме суђењу придр
жавају закона црквених, као што су прошисом S. 93. грађ. зак. на
то и овлашћене, и упућене. Црквене власти самостално расправљају
питања, која долазе у њихову надлежност; и дају допуштење за сту
пање у брак онима, којима по црквеним прописима могу дати. Али
исто тако и судови државни, расправљајући спорна правна питања,
којима су основ сродствене свезе, чине то, и треба да чине без при
зрења на прописе црквене само и једино по прошисима државних за
кона. И кад би судије за хатар неких државом не издатих, не обзна
њених и не освештаних закона неко спорно питање решили не по
прописима државних, него по прописима тих страних н. п. црквених
закона, онда би се, по моме мишљењу, таквим радом чиниле највеће
погрешке, а у једно би се и најгрђим злоупотребама отворила ши
ром врата за то, што би освештани државом закони земаљски изгу
били важност и значење, које у добро уређеној држави требају и
морају да имају.
И сад да се вратим ошет на питање: шта је родоскверњење као
кривица? "
Ласно је увидети из оног, што довде казах, да је родосквер
њење као кривица блуд измеђ оних сродних лица разног пола, која
се лица изреком спомињу у S. 204. казн. зак.
Па почем се у том законском пропису забрањује блуд измеђ
сродника по крви до извесног степена, и сродника по тазбини до из
весног степена; то излази:
а) да блуд и измеђ сродника по крви у степену незабрањеном
није родоскверњење;
б) да није родоскверњење ни блуд измеђ сродника по тазбини у
степену незабрањеном; па наравно и
в) да и измеђ оних лица, која међ собом нису род ни по крви,
ни по тазбини (по смислу 555. грађ. зак.) да ни измеђ тих лица не
може бити родоскверњења.
У сва ова три случаја одпада са свим призрење: могу ли се,
или не дотична лица по благослову или и без благослова црквеног
узети? јер све, да некима од ових лица и не би било дозвољено од
црквене власти, да ступе у брак, опет за то измеђ тих лица родо
скверњења не може бити по смислу законских прописа.
 103

Тако на пример: сродници по крви побочне линије не могу се

без благослова црквеног узети, кад су међу собом у петом степену
сродни. Црквена власт може имати разлога, да оваквим сроднима не
допуст ступити у брак. Али међ њима опет за то неће бити родо
скверњења као кривице, јер се у 5 204. казн. зак. изреком каже,
да ће се родоскверњење казнити само онда, кад је учињено измеђ
сродника, који су бар у четвртоме степену међу собом род по крви
у побочној линији. Као што се из тог примера види, — а могао бих
и више таквих навести — могућност или не могућност ступити у
брак због сродствених свеза ни мало не утиче у питање: има ли или
не за извесна лица кривице родоскверњења?
Кад би се судије при решавању питања: има ли у неком слу
чају родоскверњења или не? управљали по томе: могу ли се доти
чна лица по допуштењу црквене власти узети, или не? то се кри
вичне парнице о родоскверњењу не би могле решити пре, док се од
црквене власти не би изискало мишљење, могу ли дотична лица, која
су ухваћена у блуду – живети у браку или не? и судови би се тад
по овим одговорима или мишљењима црквених власти управљали при
изрицању пресуда. Али да ли би тад пресуде такве биле изречене
по пропису закона? Јамачно не; јер се у S 2. казн. зак. најјасније
каже, као што напоменух, да се никакво дело неће сматрати за кри
вицу, ако законом пре, но што је учињено, није за кривицу огла
шено, и ако за такво дело пре, но што је учињено, није законом и
казна одређена. А кад би се судило о родоскверњењу по томе: могу
ли се дотична лица узети или не, — о чему решење доносе само и
једино црквене власти, онда се пресуде не би изрицале по прописима
казнителног законика, него по мишљењу црквених власти, и по про
писима, који су и свету, и судијама непознати, јер нису од државе
за законе таквог обима ни усвојени, ни проглашени.
Упустио сам се у овако простран говор о овоме предмету за то,
што се збио случај, да се за родоскверњење прогласио блуд измеђ
лица, која нису била међу собом сродна ни по крви, ни по тазбини
по смислу 5 55. грађ. законика. Дотична лица бише осуђена, и казна
је над њима и извршена; ако нису помиловањем добила опроштење
казне. Држим, да је погрешка, што је тако узето, и суђено. Оно, шта
се једном збило, неда се исправити; судије су дужне старати се, да
се такве погрешке и опет не догоде.
Све, што говорих, говорих као правник, и као судија.
Као правнику дужност ми је строго разликовати правне појмове,
међ којима може бити сличности. Кад закон нешто пропише, то се
 104

мора држати, и испуњавати, ако је смисао закону јасан. Па као што

о смислу, о значењу прописа у 5 55. грађ. зак, не постоји сумња у
томе: шта је сродство по крви, а шта је сродство по тазбини; то се
правнички не може допустити, да се при одређивању појма: шта је
сродство по тазбини? одступи од јасног законског наређења, те да се
појам сродства по тазбини рашири и на лица, међ којима не постоје
оне свезе, које се по закону ишту за сродство по тазбини.
Као судији дужност ми је строго придржавати се законских про
писа. Кад се означењу неког законског прописа роди сумња, те кад се је
дним и истим речима закону може дати два ил више значења, онда судију
up руководи његова памет, које ће од два, ил више значења закону дати,
обзирући се наравно и тад на прописе других закона, који могу допри
нети, да се нејасан смисао неког закона боље одреди. Тако, да у про
пису 5 55. грађ. зак. има нејасности у томе, шта се има разумети
под изразом „сродство по тазбини,“ судија би властан био према својој
увиђавности одредити, шта се под „сродством по тазбини“ има разу
мети. Али кад се о значењу прописа у 5 55. грађ. зак. не порађа
сумња у томе, шта се тамо означава за сродство по тазбини, онда
држим, да се никаквим разлогом не може правдати, кад се противно
том законском пропису за сродство по тазбини проглашавају и свезе,
које у себи немају карактера, које закон иште за сродство по тазбини.

O I PA B у I И СА ЦА

или интклкктулног сопстввности.

(Свршетак.)

Из досад реченога видимо, дакле, да се не може оправдати ни

на који начин наследна преношљивост (трансмисибилитет) права књи
жевничког. Ко то тражи, тај меша ред добара спиритуалних са ре
дом добара латеријалних. Установити и таква права значило би ста
вити највеће сметње друштвеном напредовању; раскинути свезе, које
вежу човека за човечанство; повредити дужности, које имају поје
динци према целом друштву, у коме су се васпитали; значило би, нај
зад, увести лајорате књижевне много жалосније, него су били ма
јорати Феодални. ")

") Г. Rеу, у свом делу: Theorie et pratique de la science sociale, t. III. p. 322.
у овом се обзиру врло добро изразио: „нова идеја, која се јави у глави
 105

nemo na ne causana, usne, cano okom onemo

ност, него сачињава правни начин, да се посредно, у Форми награде,
сопственост придобије интелектуалним радом. Овај рад, који је про
тивположеност раду засебног присвајања, (т. ј. раду, којим се
непосредно производи материјална својина), Функција је извршена у

неког човека, није сва његова. Пре него се је ова нова идеја могла ро
дити у његовој глави, њезино је рођење требало да буде приуготовљено
дугим изучавањем општих идеја, које циркулишу по свету. Ове опште
идеје, које веју кроз све знаности човечанске, сачињавају један грдан ка
питал, без кога нова идеја не би могла постати. Изван сваке је сумње,
да у постанку ове нове идеје, поједини придаје особени значај персона
литета; али овај постанак носи на себи далеко већи број знакова других
персоналитета, јер се овде стиче све човечанство. А тим се баш и обја
шњава, што често једна нова идеја појави се код више њих у исто време.
. . . Кад је време настушило каквој новој идеји, она, тако рећи, облеће
атмосфером интелектуалном, где се уједно исто време с" више различних
тачака даје видети. У томе се огледа та истина, да је човечанска образо
ваност, која се ствара беспрекидним саопштавањем мисли, ступила на
тачку, где је новој идеји, тако рећи, суђено било да се роди. – А СВ.
Comte, исмевајући теорију, која хоће да право књижевничко учини беспре
кидно наследним, каже: „у кога се прво зачела, и који је прво остварио
мисао, да из једног парчета коже начини ципеле, имао је зар добити право
да он сам обува све човечанство?!“
Модерна законодавства разликују се по времену трајања сопствено
сти интелектуалне. Наређења, која су усвојена поглавитијим законима, ова
су. Закон енглески од 1842. г. дао је сваком новом делу шривилегију (искљу
чиво право) за 42 године, рачунајући то откад се на јавност појави. У сје
дињеним државама, писац и издавалац имају привилегију за 28 година;
по што ово време истече, ако писац још живи, привилегија се продужава
на 40 година, а ако међу тим умре, привилегија стоји у корист удовице
и деце му. У Француској, по закону од 1863. године, писац има приви
легију за целог живота, а његови наследници још 50 година по његовој
смрти. (О књижевничкој својлни имају у Француској познији закон, од
19. Јунија 1866. године, но који се у овом смотрењу не разликује од пр
вога. По овом новом закону, кад је држава пишчев наследник, она не до
бија ово право у наслеђе; али, у таквом случају, ако је писац оставио
дугова, то право добијају његови повериоци, док се за своје тражбине не
наплате. (Гл. Pradier Fodéré, Precis de droit administratif. Преводник). Герман
ски савез, законом од 1837. год. кога је Аустрија усвојила, дао је писцу
привилегију за целог живота, а после наследницима и издаваоцу, који на
следнике преставља, за 30 година. Модерни, међународни закони, ујамчују
писцу тако исто и право превођења. — Сушрот књижевничке својине, пи
сали су поглавито Кenouard, (des droits d'auteur), Walewski, Proudhon, а у
Немачкој шо готову сви правознаоци: г. Schaeffle, Theorie der ausschliessenden
Absatz verhältnisse, 1867. и други.
106

цељи друштвене образованости. Па за то, када би распрострањење

једнога дела или проналаска било од превелике важности по ову
образованост, држава има право да то дело, проналазак, присвоји,
у тој цељи, давши за то писцу јавну, праведну накнаду. Ван ових,
ретких случајева, награда се има очекинати од стране публике, и
то је једна законита цељ пишчева, постижење које, има се писцу
гарантовати друштвеним поретком, у забрани бесправног намножа
вања . . . . .
На питање у који ред права ваља уврстити право књижевничко,
у ред права лични, стварни или облигацијони, ваља се пре свега
опоменути неисправности, која се налази у обичној подели права,
која, под правима личним, обухвата два различна реда права: право
у погледу на личности, као субјекте права, и право у погледу на
објекте или предмете, који су или општа добра, или засебне ствари
или одвезаности (облигацијона права). Право књижевничко приро
дно је, према оваквој подели, у погледу на субјект, право лично,
али, које добија примену у праву стварном, као особени правни
начин придобијања сопствености радом интелектуалним, и које би
могло просто звати се: право награде улног рада. — То, дакле,
није право обвезаности. Међу тим овакво право може се, у оваквим
приликама, основати измеђ писца и издаваоца, откуд се тада рађа
један одношај правни, у коме издавалац, као такав, мора бити у
послу издавања исто тако заштићаван, као и писац; само што овде
право књижевничко, које у главноме све лежи у забрани беспра
вног намножавања, упражњава се страли свију, а не само на спрам
извесних личности, као у праву обвезаности (облигацијоном). Ово је,
дакле, једно право лично, које се, с" обзиром на материјална добра,
упражњава као право стварно.
Има још једно, последње, питање по овом предмету, које пре
свега спада у ред права чисто личних, него које се у опште сматра
као и само бесправно намножавање; па које из тога узрока и хо
ћемо овде у кратко да представимо. Ваља нам да сазнамо, да ли ће
дозвољено бити да се стенографишу професорске лекције или на при
лику беседе говорничке, па да се после штампају без допуштења го
ворникова. Овде је главно разликовати. Ако је цељ говорникова, по
самој природи његове беседе (н. пр. у каквом посланичком дому, или
под ведрим небом, и т. д.) била, да његово мишљење у оној Форми,
у којој га је он изложио постане што јавнијим и познатијим, онда
је сваком слободно да овакву беседу на јавност изнесе. Али, кад је
једна лекција или једна беседа нарочито намењена једној извесно)
 , 107

публици, било то бесплатно или за новце, онда нико нема права да

такву лекцију или беседу даде штампати; јер говорник је за публику,
коју је имао пред очима, изабрао особену Форму за излагање својих
мисли, и употребио метод и стил, који њој приличи. У оваквим при
ликама није палетно дозволити коме да говори у име другога једној
публици, коју овај сам није имао у виду.

I A P Н И Ц A

ОКО ОДРЖАВА УГОВОРА МИРАЗНОГ.

ћа
(Продужење.)

0 Д B o j e Н о м н. е њ e
(једног судије у првом суду).

1. Прво питање о ком је овди реч јесте: какав је то уговор,

што га је закључио тужени с тужиоцем т. ј. како се он према ка
рактеру свом на основу представљања може назвати у односу на за
коне прописе. Очевидно је (одкуда?) да је овај уговор по својој ка
рактеристици уговор о наслеђу на случај слургитуженога – 5425.
грађ. закона, — и по овом закону уговор такав спада у уговоре и
суди се по пропису за уговоре, јер према пропису 6531. грађ. зак.
чим једна страна што обећа, а друга прима, уговор је закључен —
а ово је случај и код уговора о наслеђу на случај смрти где се стичу
Две вOље.
Према 5781. грађ. зак. уговор на случај смрти сматра се као
гестамент, само што се не може раскинути без пристанка обе стране.
Изразом оним „да се сматра као тесталент“ законодавац је хтео
да каже да треба она Форма као и код тестамента и отуда се савр
шено мире 55 531. и 781. грађ. закона. Т
По томе онај који обећа коме у наслеђе (?) као овди тужени
тужиоцу може за живота свога потпуно располагати са својим
имањем без ограничења. Јер насљедницима припада само оно, пто
им остане иза смрти опоручиоца — а наслеђе не сме нигда ударати
на право трећега.
2. Уговор овај измеђ парничара не може се сматрати као те
ретан, где и једна и друга страна има и права и дужности. Код те
ретних уговора кад једна страна одустане од уговора, друга има права
108
у

да ју патерате да врши; ал овде питам да -а би тужени могао на

reparu rужиоца судским путем те да му узле ћерку за жену?
(ал кад већ узме?)
Свакојако овди је закључен уговор на случај смрти о наслеђу
под условом да тужиоц узме кћер туженога.
Кад је то, онда овај уговор треба да буде оне Форме, које и
тестаменат према 5429. грађ. зак. По томе тужиоц не може ни до
казивати уговор сведочбом сведока и зато сам мишлења да се одбије
од тражења.

А II е Л a T a
(Заступника тужене стране апелационом суду).

С пресудом првог суда незадовољан сам зато, што је суд пре

судио да остане у снази уговор о миразу по 5 762. грађ. зак. Као
што гласи тужба овди нема таквог уговора, који би одговарао 5762
грађ. закона, јер тај 5 говори о обећаном и обвезаном лиразу па
вели да муж нема права искати не предан мираз, ако му овај није
обећан и обвезан. По томе да је тужени обећао дати тужиоцу за жи
вота сво своје имање, пошто му није издао одвезаницу, не би могао
тражити и добити мираз и морао би се задовољити с оним, што је
примио.
Кад не би било овако, онда би се нашо мајстор за ког је мајор
Мипа удао рањеницу и дао му 300 t, па би доцније напо два све
дока и одузо би му сво имање (!)
Но није овди реч о уговору миразном:
a) зато, што имање, које се има предати после смрти зове се
уговорено наслеђе — види 5 394. грађ. зак.

б) што имање, које се има предати посмрти не може самост

на номају насљеднику, докле га не прими, а не може га ни продати
као непримљено по Š 539. тач. 4. Кад то не може да буде онда по
5765. такво имање, које је у туђем господарству, не може се на
звати никако миразом.
Ако постоји дакле уговор, и ако је теретан он је на случај
смрти — 5781. грађ. зак. — а иначе је уговор о наслеђу — 5394.
У закону нема тог мираза који се предаје по смрти (а може л га
бити у вољи уговорача?) и отуда је тужба незакона, па ју треба
одбацити (!)
2. Кад овако стоји ствар, онда при оваком уговору предмет траж
бине не може бити ништа друго, него оно имање, које остане по
смрти туженога. Ша како нема смрти, то нема ни предмета тражбине
 109

– по Š 94. тач. 2. грађ. пост. Зато ваља одбацити тужбу, те да се

не води парница на штету партаја и касе државне.
3. Тужиоц истина замењује овди тражбину с тим, што тражн,
да му се одржи уговор у сили и снази. Но да ко с тим може за
менути саму тражбину, нужно је код здраве памети ово:
а) да ко не врши уговор онако, као што је уговорено; и
б) тужиоц треба да покаже у чему се не врши уговор и да опре
дели шта је пропустио тужени од своје стране. Тога свега овди нема.
Да речем јошт неколико речи о побудама судским.
I. Побуда. Уговор нисам пореко ни порицао, но само нисам хтео
да разговарам; јер предмет тражбине не може бити само питање,
да л' треба да се одржи уговор о миразу.
Казао сам да предмет тражбине бива често одржање уговора,
ал не та гола Фраза, него кад се уједно покаже, шта је ко био ду
жан да учини по уговору па не хтео.
П. Побуда. Што се суд упушта у оцену доказних средстава и
ваљаност сведочби, не умесно је с" тога, што о спору не може бити
речи, кад нема предмета тражбине. Сто сведока да се употребе не
вреде донде, док не дође време тражбине.
Ш. Побуда. Што суд изводи по 5 538. грађ. зак. да је овакав
уговор могућ и дозвољен, морам приметити, да према целој ствари
то не стоји. Обмане нема од стране туженога као пто узима суд,
већ напротив може се узети, да је тужиоц са женидбом шпекули
рао (!). Нека суд апелациони оцени да л' су такви уговорн лерални.
при ком се је толико унизила личност за изглед обећане награде.
Стога ово није никакав уговор, на ни уговор на случај смрти. Иначе
закон би допуштао да се чине оваке жалосне комедије, које пони
жавају човека.
IV. Побуда. Да се упитамо јошт, да л' важи овакав уговор на
случај смрти, кад нема оних соленитета, који се ишту за тестамент.
По аргументирању суда, уговор на случај смрти друго је, а друго
тестамент; то и ја не одричем, та се разлика види из 5424. и 425.
Но овди није реч о томе, јесу ли то две ствари, него иште л' закон
за важност једне и друге једнаке соленитете? То не видимо из 5425.
Молим дакле суд апелациони да одбаци ову неумесну парницу.

А п е л а ц и ј а.
Остала је при истим разлозима и усвојила пресуду првог суда
с том изменом, што је сведочбу једнога сведока узела за не шотпуну,
па је досудила тужиоцу да се закуне допуно.
110

0двојено мнење
(једног судије у апелационом суду).

По својој унутрашњој садржини овај уговор јесте уговор на

случај смрти. По речма самог тужиоца, тужени му је обећао сво
своје имање у име мираза, но тек после смрти. Дакле тужени је за
држао право да за живота располаже с имањем слободно и не огра
ничено. Јер кад тога не би било, тужени би морао с места да за
твори радњу и да до смрти очува сво имање невредило, што у самој
ствари никако није могла бити намера туженог у време преговарања
и договарања.
Па како се уговор на случај смрти односно дејства уподобљава
тестаменту (в. 5781. грађ. зак.), то тужиоц не може тражити да му
тужени остави сво имање по смрти с тога, што се унапред не може
знати, хоће ли наступити онај услов, за који је везано право тужи
очево и ко ће пре умрети. А права и обвезе, које истичу из оваквих
уговора, не прелазе на насљеднике уговорача.
По овоме тужиоц тражи за сад нешто, што припада пољу не
могућности, с тога сам мишлења да се одбаци тужба по аналогији
1. тач. 5 99. грађанског поступка.
Као што видимо из целог тока ове парнице поколебале су се
неке судије па у том колебању смешаше појмове разних уговора. У
одвојеним мнењама, а нарочито у обрани тужене стране видимо где
се прелази час уједно, час у друго поље. Уговор миразни, постаје
час уговором на случај смрти, час уговором о наслеђу, а час
опет неким тесталентом. Шта је дакле у ствари? јесу ли то уго
вори тако сродни, те да их не можемо оделити?
У главноме имамо пред собом два мнења:
1. Једни веле — као што је и суд узо — да је овди реч о уго
вору миразном.
2. Други опет поричу то и овај уговор сматрају за уговор на
случај смрти — само зато што се предаје по смрти.
Да ово друго мнење не стоји доказаћу са неколико одговора –
а ко мисли противно нек изађе на среду. Дакле
1. Euje ucrина да се лираз лора предати одмах. Ако код
нас није казато изрикола у закону ено у законицима осталих држава
н. пр. у аустриском 5. 1225. „Ole bergabe be bungemen Stations
fam, nem fine ambere 38t fetchest morben it, gdj nad glibijener Ghe
begret Derben“ (т. ј. ако није одређено када ће се предати миразно
добро, онда се може захтевати одма, пошто је закључен брак). Јасно
 111

је дакле да дотичне странке могу одредити време предаје — као што

је овди случај после смртu. Tako стоји и у законику Француском
члану 1087. где се каже да се ти уговори не могу рушити с тога,
што нема предаје (Les donatious faites par contrat de mariage, ne
pourront Stre attaquées sous prétexte de défaut d'acceptation).
2. Да се овакви уговори миразни могу правити, ено нам сведочи
Француско положно право и у глави VIП. члану 1082. и т. д. под
насловом „Donation de biens a venir ou institution contractuele.“
Овакви уговори миразни разликују се од свију осталих и имају
своју особену карактеристику. Оно што се даје у корист брака чини
се уговором и при том уговору сударају се две воље — као и при
осталим теретним уговорима. Услов који је постављен тужиоцу он
га је испунио — па с тога мора и тужени.
3. Дејство је код ових уговора са свим друго а не као код те
стамента. Тужени кад је удао ћерку уговором ограничио је своју соп
ственост и није безграничан, како неки мисле. Туженоме остаје са
вршено право управе. Може радити и пшекулисати, ал имање не сме
упропастити.
Да је тако, ко ми не верује нек прочита н. пр. коментар од
Мурлона II. књигу стр. 492. при крају где он каже за онога што
даје мираз: „Еle ne dépouille pas le donateur de la possession des
chosses données, mais ele modifie le droit de propriété.“ Дакле овим
уговором тужени не губи ствари из шритежања но је само ограни
чен у праву сопственичком. То ограничење јесте у томе, што не сме
ништа отуђити.
4. Завештај (legs) уговорни разликују се у многом од заве
штаја тесталентарног. Осим многих разлика најважнија је у томе,
што при првоме завештају губи право да располаже по вољи са
имањем, а при другом не. (Види коментар Мурлона стр. 493. при
крају).
5. Уговор на случај смрти, овди не може бити никако, јер по
нашем закону такав уговор прави се само измеђ брачника т.ј. мужа
и жене а никако измеђ других лица. Оно је могуће и измеђ других
— али онда шостаје обичан уговор.
После није истина ни да се уговор на случај смрти даде пори
цати по вољи једног уговорача. Кад је то уговор двостран, теретан
— ако га врши једна страна мора и друга.
Много би се јошт имало говорити, но за сад остављам донде,
док се не јаве они што ми прете по новинама. И том приликом пре
4в.

112

трешћу скроз оне правничке ставове, што их виђесмо у току пар

нице.
За сад било ми је главно да покажем да је овди реч о уго
вору миразном а не другом а да се могу закључавати на начин као
овди видесмо и у законима других држава.
Урош Кнежевић.

шРавна школE.")

С АВИВУ И ЈЕ В () . MILIII, ДЕБЕ.

(Продужење.)

Списи класични правника почеше се точније претресати,

не као мртви закони, већ као податци богате књижевности.
Текстови се поправише, смисао који беше у њима оживи,
првобитна се свеза поврати, инштитути се генетично осветлише.
Како у време Кујација, тако и сада нађоше се многи сакри
вени податци и списи из древности, који богато наградише
пробуђено приљежање. Ко прегледа рад последњих 25 година,
па га сравни са радом ранијег времена, тај не може одрећи,
да је заиста учињен грдни напредак у сазнавању римског
права. И ко само оће да право и поштено говори, не може
никако одрећи, да најбољи и најважнији рад припада исто
pиској школи.
Наравно није се одавно догодило, и једва се може човек
уздржати од смеја, кад чује, да често они, који су најмање
учинили и најмање полагали на изврсна дјела, да се често
диве напредку, који је учинило правознанство у наше дане.
Но при свем том јошт остаје много, што треба урадити.
Исто тако морамо одбацити мишлење оних, који веле
да је историска школа савез лица, која живе у пријатељ
ству па се узајмице хвале и карају. И једно и друго врло
често бива не само у праву но и у свима наукама, и то ће

*) Види 1. број Правде од 1870. год.

 113

дотле трајати, док год се једномисленици не зближе, и докле

год не престане сујета, саревњивост и завист, које још на

ходе скривалишта у људској души. Али то с историском шко

лом и њеним значајем нема никаква посла. Ми смо показали

правац, који је њојзи својствен при научном обрађивању. Ко

ради у овом правцу, тај припада к историској школи, и може

се назвати учеником овог или оног писца, а може у прија

тељству бити са овим или оним. Па и онда баш припада он

к историској школи, ако би то одрицао; јер се то не састоји

у субјективном мишлењу, него у предметном карактеру саме

науке. Ко напротив не познаје овај историски савез у праву

већ га одриче, тај не припада историској, но не историској

школи, као што то лепо Савињи каже, јер њена суштина јесте

баш у одрицању историског правца.

Могли би још и даље ићи. Историска је школа на пољу

римског грађ. права тако решителна сљедства задобила, да

уметна нема више наве истотеке школе. Једна научна

школа траје само донде, докле и начело, на коме се она оснива,

и који је њојзи својствен, као што се и она разликује од

осталих праваца онда, кад се утврди на том начелу. Но чим

она изиђе из тог круга т.ј. чим постане општим довром целе

науке, онда престаје више бити школа. То се је и овде до

годило. Има заиста још и данас правника, којима римско

право изгледа као укочено законодавство, и који у списима

о римском праву находе мало историског значаја; па има

још и правника, који са страшћу и страном педантеријом

говоре о писаном разлогу (čie geftriebene 38cmunit — Ratio

scripta), који находе у законима Папинијановом, Улпијано

вом и т.д. али се нико више не усуђује да ову ствар пре

суди, нити ико оспорава, да је римско право положно, које

In A в.д.А 10
114

није написао један законодавац, него које је истекло из духа

римског народа и постало тако огромним правом, да се на

poчито мора изучавати путем историским. И на саме про

тивнике историске школе подјејствовао је до сада употре

бљавани начин историски и принудио их је, да и сами пре

дузму тај начин, као што је то она пређе радила. Али се

ствар ова није находила у овом стању пре 25 година. Тада

још не беше нужно, да се тачно означавају противности за

раније време, и да се оснује школа, која ће пробудити ода

вно занемарене историске штудије. Овај је правац онда на

ново задобио опште признање на овом пољу, и има их за

иста таквих, који нису живо проникнути духом историским,

али нема ни једног, који би се усудио да га одрече и оспори,

и тако нема више никаквог противречија измеђ историске и

не историске школе, и боље би било, да се од сад више не

говори о таквим школама у грађанском праву.")

V.

Немачко право.

Ово што је до сад речено још се већма односи на обра

ђивање немачког права. Што се овога тиче, ту је рађено

највише за последњи 25 година, и заиста су учињени нај

виши резултати. Још више остаје да се учини. Јер ма ко

лико да је унапређено немачко право дјелима, Ајхорновим,

Хасовим, Митермајеровим, Јакова Грима, Албрехтовим, Гa

уповим, Веселеровим и многих других, која се појавише по

сле списа Тибауовог и Савињијевог, опет ће сваки наученик

*) И Савињи исто овако мисли. Шредговор к системи рим. шрава, стр. ХVI.
 115

признати, да немачко правознанство у ужем смислу, не само

није испунило свој велики задатак, него га је тек само за

почело. Но све, што је учињено до сад, учињено је са под

пуном свешћу историског правног развића.

(Продужиће се.)

у ДОВА КРУШВИЦ.

СЛУЧАЈ САМ () O TIT"УЗКЕ ЊА.

(Продужење.)

Арсеник не подноси такову промену, често дуго после

смрти може се у лешини пронаћи, и др. Соненшајн доиста
је доказао трагове арсеника. Кад се узме у обзир, да др.
Зјурек тачно радећи никакав арсеник није пронашао, а да
је др. Соненшајн такови доказао премда у малој количини
и само у костима, но не и из гроба узетим остатцима сан
дука и песка, а очевидно је да је могло ту доспети из сто
мака и црева; даље кад се узме у обзир да се случајно могло
догодити те да се арсеник помеша са костима срeством на
падане земље или влаге, која је земљу притисма те тако на
коске доспела, онда излази, да хемичном истрагом не може
се наћи доказ, да је Кунце арсеником отрован.“

Овим дакле није се могло постићи, те да се докаже исти

нитост признања удове Крушвиц, опет није било никаквог
повода, да се сумња, јер податци досадањег пронала
ска нису противуречили признању, него шта више потпо
магаху. Да Кунце са својом супругом није најсрећније жи
вео и то је доказано. До душе тврђаху сведоци, који су
Кунца познавали, да се доиста опијао, но опет није био дре
вна пијаница, и описали су га као бистрог човека, премда
и то знаду да супружници не живљаху у љубави. Кунце пре
бацивао је својој жени нечистоћу, она њему пијанчење, и
JOе
116

њина укућанка, удова Шмит, не опомиње се, да је Кунце

своју жену тукао, али су се често свађали и жена Кунцова
често ноћу добегавала је у собу сведокову, а њен муж за
њоме, свађаху се непрестано и једном сЧепа Кунце своју
жену за перчин и исчупа јој га. Премда удова Шмит твр
ђаше, да Кунце „није претеривао са злоставом,“ то из тога,
што се међу страним гледаоцима догодило, не да се за њега
извести повољно закључење о ономе, што се догађало кри
шом у кући. Признање дакле не даје у овом смотрењу ни
каквог повода сумњи. Међутим наједанпут појави се ћерка
окривљене наводећи, да је дознала, да њена мајка у последње
време показивала је знаке душевне слабости.

Бено понашање још од пређе чињаше се нешто чудно

вато. Кмет из Шенаиха тврђаше, да је безсмислена, послужитељ
Шитка, она је растројена и проста, удова Шмит, она се кад
кад луда показивала, затим опет паметна и лукава, али ни
у колико није се умела наћи у друштву. Кунцова сестра,
удова Ханко, назива је нешто сбуњеном. Да је слабе памети
није ју држао ни један од ових сведока, који су је још за
живота њенога мужа познавали. Као што сама наводи, пређе
је слабо што знала о вери. Али кад је, од прилике 1864. све
ћеник Гросман дошао у Гасен, она се са свим промену. Она
је ишла, као што казује овај свећеник, редовно у цркву, не
обично често ишла је на причешће, када је напослетку свагда
приступала олтару, била је ревносна пријатељица мисија, и
чинила је богате поклоне на ову цељ, у колико су јој управо
њена ограничућа срeства дозвољавала. У разговору са њоме
показивала је дубоко знање хришћанске науке. Поглед јој
беше несталан, њено понашање немирно, тако да је Гросман
изводио, да је њена савест тешко оптерећена, без да му је
пало у очи да је душевно узнемирена. Удова Шотке у
Гасену, код које је обитавала две године пре њеног затвора,
сведочи, да је била страшљива, замишљена, немирна и
презајућа, при разговору често је престајала, и радо је го
 . . 117

ворила, да у раније доба није тако живела, као што је тре

бало, и сваки дан кајала се. Једном причаше, како је ње
ном првом мужу дала неко срество противу пијћа. Како Шотке
тако и Вајзе са својом женом, код којих је последње две го
дине обитавала, често су је виђали клечећу и молећи се Богу.
Неку душевну слабост ни ови сведоци нису на њу приме
тили, само су је и они престављали као немирну и расејану,
и жена вајзова приметила је, да је од страха чисто задрк
тала, чим би ко год неочекиван у собу ушао.

Са свим чудноват догађај представи рентије Најман из

Гасена, који оптужену од више година познаваше, и коме
је она врло постала уочљива с6ог њене немирноће и страха.
У јесен 1866. једног дана дође она к њему и мољаше га:
да јој опрости њене грехове. Најман упути је на исповедника,
но она одговори, да се овоме обраћала, па и причестила се,
али никако не може да нађе мира, а он, Најман, једини је,
који би јој могао грехе опростити. На питање, пта је тако
мучи, одговори: у време кад је Најман притежавао добро
Цвигендорф — то је пре 26 година — купила је она од њега
шесдесет огранака, па није платила. Најман није се мога опо
менути, па каже, ако је то истина, онда јој опрашта пла
ћање. Она захвали и оде. Њено понашање, а нарочито на
чин, како је признање исказала, учинило је на Најмана ути
сак, као да је душевно расејана.

Окружни Физикус др. Карут, директор провинцијалне лу

днице у Сорау, буде позват да да своје мнење о њеном ду
шевном стању. Он вели:
Крушвиц находи се у чудноватом стању релиђиозне за
нешености и конфузије. Ове су последње по готову једне и
исте: да је свога првог мужа са сичаном отровала, ради спа
сења своје душе, да ју је нечастиви навео, као што је био
искушао Христа, да је тада била луда па није држала та
кову радњу за злочинство, да је среством лепих књига, које
јој је отац оставио и поучних проповедања свећеника Грос
118
\

мана, дошла до распознавања па сада жели казн за њено зло

чинство. Она говори о овој теми без доликујуће душевне
афекције, често просто смешећи се, са забасаним брбљањем,
као о неком милом предмету који јој је прешао у навику.
При томе често се тужи на страх и навалу крви у главу.
Лекарска истрага само тврди, да она пати од раширене леве
коморе срца и од недостатка заклопца те исте коморе. Та
кови болови срца често су узроци душевне узбуђености, која
би се код ње до очајања — меланхолије узвисила. Код та
кових душевних узбуђености, често се придружи лажна де
примирајућа престава о не вери и погрешљивости. По овоме
је могуће, да злочинство које је признала, није ни учинима. Ако је
доиста свога мужа отровала, онда је чудновато, да је то могла
готово тридесет година таити. Често се примећавамо, да зми
ковци полуде, то се изводи из борбе, гди се и дању и ноћу
са својом савешћу боре. Ова борба и болови срца као да би
дејствовали на Крушвиц од више година, што ју је и сур
вало у меланхолију и релиђиозну занешеност у сљед чега су
јој ослабиле њене ниже и више функције а телесна снага
истрошила се. По овоме је она „од више година меланхо
лична и тако душевно ослабила, да јој оскудева моћ да може
размислити о сљеству своје радње.“

Медицинални - колегијум, умољен за своје мнење о ду

певном стању окривљене, наведе, да саопштења др Карута
о разговору, који је са њоме имао, са свим су сумарна, без
да се отуда може добити уверење о душевној болести, па
предложи, да се она доведе у Берлин у какав завод за су
масипавше, гди ће од лекара тога завода бити посматрана
и гди ће је прегледати комисија из чланова медициналног ко
легијума. Међутим саветујућа камера окружног суда у Сорау,
којој је било дошло мнење, по коме није се могло поста
вити тровање објективно, закључи, без да предузима даљу
истрагу о дупевном стању окривљене, да се престане са да
љим испитивањем и то сбог недостатка поуздане објективне
 119

суштине; по жалби државног тужиоца, апелациони суд у Франк

Фурту (на Одри у Прајској) упути окружни суд да предузме
истрагу. Без сумње потпуно одговарајући основи овог закљу
чења били су: да по пропису кривичног поступка š 178. у
таковим случајима кад тело мнимо убијеног није било под
вргнуто обдукцији, онда ова (обдукција) може бити накна
ђена проналаском саме суштине, да даље определење кри
вичног поступка, по коме постављање суштине т.ј. оних оп
стојателства, која извесно или бар до велике вероватности
доводе, да је злочинство учињено, да је то определење по
требно, па ако оптужени и потпуно призна, а ово оскудева
у основу новога поступка, по коме судија пошто испита тачно
све доказе, по слободном убеђењу има да реши, јер је ста
вљено у расуђење судији да доказ казнимог дела узме једино
из признања оптуженога.

Тако удову Крушвиц, почем није била за у дом за су

масишавше, доведу у судски затвор у Берлин; медицинални
колегијум нареди да се она прегледи и напослетку поднесу
своје мнење: да се удова Крушвиц има сматрати за способно
урачуниму. Основи о опширном мнењу у кратко су ови:

Крушвиц је у њеној младости, као што се из њеног при

поведања види, имала врло оскудно школско и релиђиозно
поучавање; као што она наводи, слабо је о божијем слову
учила, није мислила да је на небу Бог, била је луда, у тами
некој и т.д. Њен брак није био наклоњен, да јој разум изо
брази; њен муж шијаше, злостављао је њу и децу, страх од
њега расћаше све више и више, држала је да није више са
својим животом сигурна — и тако лако се може поњати, како
је такова жена са науком релиђије непозната, моралног по
нашања лишавајућа се, како је могла доћи на ту мисао, да
се свога мужа ослободи, и тако се појављује са свим веро
роватно, да она, као што се пред др. Карутом и комесарима
повторително изразила, такову радњу није држала за ника
120

кво злочинство.") На питање да ли је себи пребацивала ово

дело, одговори: „нисам, тада нисам толико на то мислила,

јер нисам држала, да је Бог на небу, али доцније било ми

је жао, јер мислила сам, од самога пијћа не би то могло бити,

морала је бити нека материја, коју сам му дала.“ Она да

кле није била ни с тиме на чисто, да ли је давањем сичана

њеноме мужу доиста га отровала, па зато и дело није имамо

на њу никаква уплива. Тек пошто је у Гасену у бољем по

ложају живела, и читањем побожних књига наслеђених од

њенога оца као и приљежним посећавањем цркве пошто се

упознала била са божим словом, — пробуди се у њу зла са

вест, а с тим уједно унутарња барба, да призна своје грехе

и да их покаје. Из ове борбе тек изводи се потпуно њено

понашање у последњим годинама; па и оно што Најману није

платила неколико огранака, држала је по садањем релиђио

зном сматрању као кајућу се кривицу. Напослетку кад је

свештеника Гросмана изближе познала, признала му је дело,

које најтеже на њену душу лежи, тровање њенога мужа, од

овога је упућена државном тужиоцу, и пред овим, као и пред

судом призна. ПОТПУНО; од овога часа понаша се она као ка

јућа се до распознавања дошавша грешница, утеху и олак

шање у томе находи, што је злочинство признала.

(Продужиће се.)

") Вероватност овога навода чини се врло сумњив. У опште човек који је
способан за урачунавање па ма стајао и на нижем ступњу интелектуал
ног и релифиозног изображења, зна опет врло добро, да убијство, разбој
ништво, крађа јесу злочинства.

"-----_____
Пt A и пл. г иј А Н и ко и в С вели o в и А. А у БкогPAду.
Број 6. У БкогPAду 28. ФЕвPyАР 1870. Година II.

излази три пут -v-v--wr- i -ar- -т- и за све срп. кpa

у месецу на 14 || || || || A || || || || А јеве стаје на го
g. 1 || P (A H-8. || ЈА 22,
Уредништвојеy 1 1 1 НА И 1 JI E-MA 2:"5",“,“ ,“,
RE, JILL LIL LLILLVLLLLL 35:
мес.15 г. или 1
Натошевића на 1 V в. поједини број
PJ Pa . . . „ „... „ „... стаје 1 г. и 20 п.
9
II(13A (BRITAIR IPABILI RATKA.

издалу и унулу Д. НОВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Предлог за уређење тежачког кредита у Србији. — Идеал и битност у држави и у друштву. —
Једна одбрана адвоката Кремија. - Удова Крушвнц. – Принц Петар Бонапарта.

ПРЕДЛОГ ЗА УРЕЂЕЊЕ ТЕЖАЧКОГ КРЕДИТА У СРБИЈИ.

ОД
ТВ О Р. П. А. В. Л. ОВ. И. Ђ. А.

Зајам је по постанку своме очевидно један од првих уговора, а

откад су се људи новцем почели служити, он се може учислити међу
најчешће и најобичније. Кад се уз узајмљени новац почео давати и
интерес, не може се тачно определити; али се претпоставно може из
вести, да је постао ако не у исто доба, кад и уговор новчаног зајма,
а оно бар нешто мало доцније.
Питање о интересу новчаног зајма врло је старо и врло важно
питање. Важно је већ по томе, што видимо, да се сви па и најста
pији законодавци тим питањем баве. Мојсеј, Солон, римско законо
давство, канонско право; у данашње доба скоро сви законодавци. Сви
законодавци стари и нови трудили су се више или мање, да ограниче
интерес, да не би позајмачу однео сву или већи део користи, због
које је зајам учинио. Па је ли се тиме што успело? Како кад, –
али се у опште може казати, да таква наређења нису никад поже
љеног резултата дала; с тога, пто позајмач у нужди пристаје на све,
што од њега тврди поверитељ тражи; а овај ће наћи разне начине
да од дужника незакони интерес узме. За то се не треба чудити,
што се данас у више држава подиже питање, да се закони интерес
укине, и да се новац сматра као и сваки други предмет уговарања.
Али што је важније, у новије доба, како државе тако и поједини
људи основали су кредитне заводе, у којима позајмач може увек
наћи новаца, по јефтин интерес. Да су таква заведења од неоцењиве
вредности за трговину, индустрију и у опште за сваку спекулацију,
о томе је данас излишно говорити.
122
-
Како је код нас са овим питањем, и шта је по овом предмету
рађено и урађено?
Eа прво место наилазимо на Уредбу од 12 Септембра 1839 год.,
коју је издало ондашње Намесничество кнежевог Достојанства. Њоме
је наређено, да се под извесним условима дају новци из државне
касе по 6%, годишње. У 5 13 поменуте уредбе каже се „да се неће
давати мање суме од 50 дуката.“ А у 5 8 Уредбе од 10 Фебруара
1843 г. стоји: „да се не издају суме испод 300 дуката.“
Па је ли се што тим Уредбама постигло?
Мислимо, да ником неће пасти на памет, да важност и полез
ност оваког кредита оспорава. Шта више, ми држимо, да је то једна
од најважнијих економских мера, које су до сад у нашој отачбини
предузете, и судећи по резултатима са најлепшим успехом.
Међу тим, ако ту ствар мало дубље и свестраније испитамо,
с места ће мо видити, да је ондашњи законодавац ту ствар једно
страно сватио, па наравно, и потребама народним једнострано одго
ворио. Сетимо се нашег економног стања у оно доба, — које се у
осталом од данашњега релативно слабо разликује. Једна земља, у
којој никакве индустрије нема, где се сва трговина искључиво са
стајала у природним производима, где је број трговаца и спекуланата
упоређен са масом природних производника несравњено мали, —
у тој земљи, Влада, у место да отвори кредит маси или природним
производницима, влада се пре постарала за људе, који су имућнији,
који имају непокретних добара. А то је неоспорно следство оних
уредаба, којима се, и то првом, не даје мањи кредит од 50 дуката,
а другом (што је још много горе) од 300.
Далеко од нас мисао, да апсолутно кудимо поменуте Уредбе,
али мислимо, и то врло шриродно, да ако је држава хтела подићи
економско стање, да је требала најпре отворити кредит самој маси
народа, па онда тек ако је могла, осталим трговцима и спекулантима.
Да су наведене уредбе једностране, то се увиђа по науци, и
по самој памети. По несрећи, доцније се у практици показало, да
су се том једностраношћу много људи за кратко време лепо ползо
вали и врло обогатили; на против маса народа упропашћена је, и
данас се упропашћава!
Како то? Врло природно. Кад је држава отворила кредит онима,
који имају непокретних добара и то на веће суме и по шест на сто,
онда је неизбежно следство тога морало бити, да све остале потре
бите људе, који су слабог стања и без непокретних добара баци у
наручија онима, који су имућнији и који су по кратком времену
 123

тргујући с новцем скандалозно имање стекли. Ми нећемо ништа ново

изнети на видик, ако кажемо, да су се многи служили државним кре
дитом, узајмљујући по пест, а дајући по дванаест. И то су они,
који су најсавеснији, али и у најмањем броју били. Колико их је
било (а и данас их ваљда има), који су дајући новце на зелен, и
рачунајући интерес на интерес, људе до просјачења доводили.
За потврду овога можемо навести као доказ једно законодавно
решење од 26 Јануара 1853 г. У њему законодавац сам признаје,
да ништа не може наредити, да се том несретном стању помогне, –
осим што народу даје савета, да се од давања већег интереса
чува и т. д. ") — као да је народ толико несвестан пада незна, да
му је већи интерес теретнији од мањега. Кад човек овакве ствари

*) To саветодавно решење гласи овако:

Расмотривши приложена овдв извbстiи Суда Окружiи Пожаревач

когБ подњ . У и Рудничкогњ, подњ. ./. као и представлbнiе Попечитељства
Шравосудiн подњ. 10. КОнi пр. год. А „ЛА 2120. Совbту учинbно о томе:
да се законодателном властко законно правило у томЋ смотренко изда, како
бњи се казнили они кредитори, кои прекомšрне и противузаконне инте
ресс уговарако, и од притвенћни" и нуждаваноћи се дужника наплаћуко,
BI самњ по саслушаномљ мнbнiо СовћТа одњ 10. Декемвpiи пр. год. ЈЕ
611. за полезнiе нашао, у вопросномЋ шредмету остати при опредbлbнiко
Грађ. законика š 601. кои гласи: „Лихва законна опредbлков се 6 на сто;
уговоритп се пак6 може и до 12 на сто. Већа се судомљ не пресуђув“, и
тако што се тиче противљ вопросногњ злоупотреблbнi предохранителни"
мВра", као и казни лкодih , кои бњи се у томЋ ухватили, и 3Г и СовћTњ
налазимо, да, осимЋ простовЋ совbтовани народа, да се од њ давани већегЋ
интереса чува, никакве предохранителне мћре овдb прописивати се не
могу, врљ бњи и определišнiе казни за то не само безполезно, но и штетно
било, почемЋ бБI се тада злоупотребитељи јоштњ мудрiе владали и већма
чували, тако да бњи много ређе предњ судове долазили такви предмети,
у коима бњи овњIма бБло могуће, интересе оне на законне ограничавати,
каквњ1' се примhра" iоштњ чешће догађа, докле казни опредвлbне нема.

Што дакле у предмету овомЋ правителњство чинити може, то е:

да се циркуларомљ еднимљ народу обиви, како Грађ. законš. 601. тако
и штета нbгова сопственна, ако се у превелике интересе дави, кое нека
се Шопечителњство Правосудiи постара по овоме удšžствовати. В „ЛО 38.
26. Знvaрiz 1853. год. у Бšoгрaду (Зборник VII, стр. 26.).
, 119
124

чита, мора се чудпти, како један законодавац, који је сам једну

ствар не шогшуно сватио и створио, не може да је поправи. Али тако
увек мора бити, кад људи с добром вољом (то ћемо признати),
али с површним знањем, и врло малим или никаквим економним
знањем решавају и уређују оне ствари, које задиру у животне инте
ресе народа.
После тог решења наилазимо на. Уредбу од 23 Јуна 1858 г.
Боме законодавац одређује суму од сто хиљада дуката за издавање
под интерес; али што је најважније она утврђује, како ће се поред
плаћања интереса и капитал за известан број полгођа отплатити.
Част оним људма, који су једну тако паметну ствар уредили! Такву
олакшицу поњају само они дужнпци, који се тако рећи неосетним
одуживањем терета ослобођавају. И тако шта видимо? С једне стране
Уредбу од 12 Септембра 1839 г., по себи врло полезну (премда једно
страну), као основ кредиту, који је влада народу отворила, повре
меним усавршењем замењену дивном уредбом од 23 Јуна 1858 г. На
против маса народа напуштена је и даље, да се сама са својим не
умитним поверитељима бори. После оног решења, којим законодавац
саветује народ, да не плаћа велики интерес, нема никаква трага у
законодавству о мерама, да се том стању што помогне. Две крај
њости. Док се код првих дужника, коима је влада сваке олакшице
учинила, могле чути само речи благодарности и благосиљања, дотле су
многи од других, коначно упропашћени проклињали владу. А истину
да кажемо, влада можда је хтела, али за цело није умела, да озбиљним
мерама ту несрећу ако не уклони, а оно бар умањи. Помислиће ко,
да ми за лкобав антитези овакав жалостан нацрт правимо и реч про
клетство спомињемо. Али наше судије, који су пресуде изрицали, а
нарочито полицајски чиновници, који су их вршили, моћи ће најбоље
посведочити, у колико је горњи нацрт истинит или не.
На послетку морамо навести закон о Управи Фондова од 16
Августа 1862 год., и закон о издавању новаца под интерес из касе
Управе Фондова од 24 Августа исте године. Првим се централишу
сви Фондови, и пупилски или депозитни новци код Управе Фон
дова; други има нека наређења која се односе на наш предмет. Тако,
што је врло важно, у 5 4 наређује се: да ће се издавати под инте
рес суме до 1000 гр. пор, — а решењем од 11 Јуна 1866 год. до
500 гр. пор. (близу 18 дуката). Каква разлика између поменутог
закона и Уредбе од 1843 год.1 BIа сваки начин новим овим наређе
њима од 1862. и 1866 год. добивено је нешто, али да ли је то каква
 125

значајна помоћ? На први поглед изгледа да јесте, али у ствари врло

је слаба А.)
Да кажемо за што. Пре свега, тако мале суме може узајмити само
онај, који би у залогу дао непокретно имање. Али претпостављајући
да га има, он мора многе услове да испуни , да до новаца дође:
треба му тапија и процена. Ако нема тапије, мора да је вади, —
и при свем том што узима тапију на своје сопствено добро, мора
ће да плати таксу, која је као што знамо велика. Тако бар судови
поступају, јер имају једно тумачење Министра Правде од 11 Сеп
тембра 1865 год, „ЛЕž2996. по коме се такса за тапију има наплатити
не само од купца, него и од самих сопственика. Па зар је мала
ствар за једног потребитог човека, коме се на прилику виноград или
плац процењује, да плати таксу један од сто, пре него што је новце
примио. — После тога долази процена. За процену треба тражити
проценитеље, звати власт, потврдити код општинског суда и т. д.
Истина је, да просилац не мора сам лично ићи у Београд за новце,

A.

Ово се јасно посведочава грдном разликом између дужника ситних

и великих зајмова. Следеће бројеве, узели смо из књига Управе Фондова.

Од 1 Новемвра 1868 до 1 Новемвра 1869.

дужника испод узели су дужника преко који су узелн
_ 1000 п. н. свега 1000 г. п. свега
Округ Алексиначки имао је 2 1316 — 7 58862 — 6
„ Београдски „ 7 5376— 50 11490—10
(варош) Београд „ 7 5402— 170 2763.950—20
Округ Ваљевски „ 6 4900— 201 705.760— 2
„ Јагодински „ 9 6464 — 29 118.330—35
„ Књажевачки „ 0 0— 9 30780——
, Крагујевачки „ 14 10389—17 108 389685–32
„ Крајински „ 1 840 —— 29 181.822—35
„ Крушевачки „ 17 12.801 — 10 47 160388 — 22
„ Пожаревачки „ 4 2941—14 57 332272 — 12
„ Подрински „ 7 5656—— 43 118.174—17
, Руднички , 28 22.652–– 66 138928–35
, Смедеревски „ 8 5790—22 79 572.397—36
„ Туприски „ 7 5211—31 57 436442— 1
„ - Ужички „ 4 3108—— 107 257.507 — 18
„ Црноречки „ 3 2520—— 39 141.140— 1
„ Чачански „ 4 2350–– 49 128.818—10
„ Шабачки „ 3 1700—28 76 419.683–5
131 99,418 г. 371. п. 1223 7,119.905–17
126

али пошто прозбу пошље мора да чека. И као што Управа Фондова
није обвезна да просиоце извести, на случај, кад новаца нема у каси,
или кад ће их бати, то је извесно, да се просилац често за дуго
времена налази у неизвесности, да ли ће и кад новаца добити. Кад
се све ово узме у рачун, тешко ће се ко решити, да позајмљујући
једну малу суму, излаже се оваквим теретима или неугодностима.
Шта ће дакле да ради? Очевидно наћи ће каквог приватног пове
pитеља, па ће од њега узајмити, наравно под тежим условима, али
само да што пре до новаца дође.
И тако и сам закон од 1862 год. има две велике мане: прва
је, што маса народа, која има потребу од мали сума, може истина
добити новаца по јефтин интерес и са отплатом; али мора много
услова да испуни и обично доста да чека, док захтевану суму добије.
Друга је, што они, који немају непокретног имања да га у залогу
даду, остављени су апсолутно на милост и немилост приватним пове
ритељима.
Овом врло мучном стању народа ваља помоћи, и то што пре,
то боље. Могуће је да се у данашње доба народ толико не пати, као
неких прошлих година, и у ствари мора се признати, да је данас
мање тужби и вике на приватне поверитеље него пређе. Али шта
из тога треба извести? Да ли, да се народу економско стање попра
вило у толиком степену, да му никакве помоћи не треба, и да га
можемо сама себи оставити? Ни најмање. Тако закључивање, ми
слимо, да би врло погрешно било, и данашње релативно боље стање
ваља приписати пре добрим годинама и добром извозу. И не дај
боже какве несрећне године, ми се бојимо да се опет старо стање
не би повратило, са свим убитачним последицама. Међу тим и дан
данашњи чујемо по кад и кад тужбе и вику на зеленаше, жалбе на
власти, што томе не стају на пут и т. д. На што вика, на што жалбе?
Bика констатује само једно несрећно стање, али није никакво оз
биљно средство да му се шомогне. Она толико исто помаже, као и
они савети, које је пређе законодавац народу давао, да већи инте
рес не плаћа! Једном на прилику болесном или гладном човеку, на
што вика или савети, ако нема средстава, да свом злу доскочи?

Из свега овог, што смо до сад говорили, излази ово: да треба

отворити кредит маси народа (поглавито земљеделачкој класи) на
равно са умереним интересом на позајмљени капитал: за тим, да и
они могу позајмљивати који немају непокретног имања, — и напо
 | 27

слетку, што је најважније, под каквим гарантијама (залогама) може

се зајам дати. Овде наравно долази и то, да свако давање залоге
треба свести на што мање законих Формалности (без наплаћивања
икаквих такса), како би позајмач, без велике муке и што пре до
НОВаца, ДОПао.

Наравно, да најпре ваља говорити о новцу: Природно је врло,

да нам се намеће питање, где ће мо наћи и колики капитал, па да
оснујемо тежачки кредит. На приватна лица не треба мислити.
С тога, што у нас нема тих спекуланата, који имају толико новаца
у залишности, да дају под интерес по шест на сто (на пример). Остаје
дакле влада. Али при најбољој вољи владе извесно је, да је њој
немогуће, да даде толики капитал, који би од прилике само могао
бити довољан, да се тим кредитом бар неки резултат постигне. Влада
би можда драговољно дала сто хиљада дуката (ако би јој само мо
гуће); али је та сума врло малена. У најмању руку, ваљало би имати
за ту ствар на расположењу по милиона дуката.
Eе остаје нам друго средство, но да узмемо нужну суму из
Управе Фондова. Јер законом од 1862 год, којим се централишу код
Управе сви Фондови, сви пушилски и већином депозитни новци, Управа
рукује данас са 40,000 000 пореских гроша. Ми мислимо, да је пра
ведно, да се од Управе узме 20 милиона пор. гроша (преко 700.000 .
дуката) као нуждан капитал за тежачки кредит. Ево наших раз
ЛОТЗА ЗА ТО С
Законом од 1862 г. (54.), баш се ишло на то да се очевидној
народној шотреби помогне, почем је законодавац најмању цифру зајма
свео на 1000, a доцније (1866 г.) на 500 гр. пореских. Из овога се јасно
увиђа, да ни данас нема озбиљна основа, зашто се половина толико
нагомиланог новца не би шрименила на оне потребе, које су да не
кажемо далеко прече, али бар у истој мери заслужују старање владе
и законодавца. Тешкоће мислимо да ту нема никакве, осим што ће
се доцније појавити, кад се дође до тога, како да се тај новац ра
сположи, и под којим условима да се даје.
Могуће је, да нам ко примети, да одвајањем тако велике суме,
она што остане, неће бити довољна да подмири шотребе нашег тр
говачког и спекулативиог света, који вазда релативно веће суме по
требује. Следствено, да је могуће, да се наш трговачки свет таквом
мером не смете и не претрши велики удар. Ми на „то одговарамо:
128

истина је, да се већина наших трговаца и спекуланата нарочито у

Београду Б.), у њиховој радњи служе Управом Фондова; и заиста
новим определењем тако велике суме, могли би бити сметени у њи
ховим комбинацијама. Во ми држимо, да ће им ново-основана банка
у Београду, ако не боље, а оно бар у истом степену заменити Управу
Фондова. Јер сви, који су с операцијама банке упознати, знају,
како се не сравњено брже новац код банке добија, неже ли код
Управе Фондова. — У осталом, ма и не било банке у Београду, ми
не мислимо, да би горњи навод могао уздржати владу, да не пре
дузме меру, коју ми предлажемо. Влада има задаћу, да све инте
ресе у границама могућности задовољи, тим пре, ако интереси једне
класе народа њеног старања заслужују. И што влада од 1839 год.
није могла или умела извршити, зашто да влада у 1869 г. не пре
дузме? Довољно је а и сувише тридесет година, што је наша зем
љеделачка класа на ову меру исчекивала, а сада је крајње време да
на то мислимо, и пошто ствар озбиљно проучимо, и да је извршимо.
Говорећи мало час о суми, коју ваља одвојити за земљеделачки
кредит, реко смо, да је праведно, да се од Управе изузму 20 ми

Б.

Из доњег прегледа види се, у каквој се сразмери служи само Бео

град управом Фондова, спрам свију осталих округа:

Од 1 Новемвра 1868 до 1 Новемвра 1869.

Зајмови прено 1000 гроша порески.
(Bарош) Београд имао је 170 позајмача са 2,763.950 гр. 20 п. п.
Округ Ваљевски „ 201 , 705.760 , 2 „ „
„ Смедеревски „ 79 , 572,397 , 36 „ „
„ Туприски „ “ б7 , 436.442 „ 1 „ „
„ Шабачки - „ 76 „ 419.683 „ 5 „ „
, Пожаревачки „ 57 , 392272 „ 12 „ „
, Крагујевачки „ 108 , 389.685 , 32 „ „
„ Ужички „ 107 , 257.507 „ 18 „ „
„ Крајински „ 29 „ 181.822 , 35 „ „
, Крушевачки „, 47 „ 160388 , 22 „ „
, Црноречки , 39 , 141140 , 1 „, „
„ Руднички „ 66 „ 138.928 , 35 „, „
„ Чачански „ 49 „ 128.818 „ 10 „ „
„ Јагодински „ 29 „ 118330, 35 „ „
, Подрински „ 43 , 118.174 , 17 , „
, Београдски „ 50 „ 114.960 , 10 „ „
„ Алексиначки „ 7 „ 58862 , 6. „ „
, Књажевачки „ 9 , 20780 , – „ „
 139

лиона пореских гроша. Тим смо хтели казати, да је то најмања, да

је то најмања сума, која се може захтевати. Јер ако тих 20 мили
она пор. гроша или 700.000 дуката поделимо на седамнајест округа,
онда на сваки округ долази нешто више од 40.000 дуката. А то је
тако незнатна сума, да ће једва у почетку прва поискавања позај
мача задовољити. Имајмо на уму да у Србији има села која имају
по осам и девет стотина пореских глава, па према томе можемо из
вести, да ни 25 милиона пор. гроша не би била велика сума, коју
би ваљало одвојити.
(Продужиће се.)

НДЕАЛ И БЕТНОСТ

У ДРЖАВИ И У ДРУШТВУ.

ОД
В. Ј. К. Р () Н. Н. М. А.

Међу најчудноватије појаве у светској историји пада и онај на

крају прошлог века; т.ј. велика Француска револуција. Јошт у нашој
раној младости распаљивала је наше груди она племенита мисао
опште равноправности, коју је себи поставио за мету, тај народни
устанак. Но док се томе радовасмо дотле нас спопадаше језа кад
слушасмо о оним пустошима џелатским на гилотини (губилишту.)
Човечанска права и џелатства прохујаше у исти пар кроз цео свет!
„Слобода, једнакост, братство“ иђаху упореда с" оковима крвништвом
и ратом. Тако дејствује огањ. Он ради за човека и олакшава му
живети, ал у исто доба руши не штедимице и његов иметак па и сам
живот. Та револуција беше прва вулканска одушка кроз коју се по
јави нов поглед на живот и на човечанско схваћање у народу. Она
је повратила народе од вере к' упознању, са неба на земљу. Стоти
нама година стењали су народи под притиском ропства и насиља.
Црква је тешила људе да ће ду за све муке што на земљи претрпе
бити награђени у небеском царству, где влада мир и блаженство,
само нек се покоравају цркви и њеној вери. Тада се скрха хиља
догодшњи јарам племићског господарства, а народ изгуби сасвим веру
у цркву. Изроди се мисао да срећу и благо ваља тражити јошт
док смо на земљи, и да се оне само ту могу наћи. Предводитељи
револуције спазили су били цељ, слободу, једнакост, братство, па
заслеписани блеском исте, нагли су к' њојзи, рушећи све што им
130

* Drу беше. Ал се љуто преварише, и они и народ нађоше се у

*УАУ и оквасише се крвљу. Ал и опет зато остају „слобода, једнакост,
братство“ ма да су те речи крвљу орошене, ма да су морале да
Замукну пред силном грмљавином топова, ма да су за неке биле
јеванђеље што живот улива, а за друге страшило, при свем тoм,
велимо означују те речи нравствени идеал људског живлења при свем
том остају оне цељ државе и друштва. Предводитељи револуције угле
дали су цељ угледали су ону богињу нpaвствених идеја, ал неуви
дише колико је иста од земље удаљена, па хтедоше, као оно деца да
довате звезду. Они су означили новог спаситеља, ал несу знали ко
лико је дугачак и како је тежак пут спасења, несу знали каке пре
поне и тешкоће леже на пугу што води спасењу. Они мишљаху да
докуче цељ на јуриш и да се у борби освоји. Ал они падоше —
беху побеђени; јер ниједан народ не може да прескочи кој ступањ
у развићу, већ мора све с једног ступња на други да се пење. Пут
напретка је стрм, по њему се може само лагано да корача. Ти људи
као и млоге данашње социјалисте (друштвеници) и они који у соби
за асталом праве пројекте, мисле да је љутско друштво кака смеса
од иловаче, који се по ћеву може да збија у калупе како ти је воља.
Но у ствари није тако. Друштво је нешто живо, оно је организам
кој прелази из горег стања у боље само лагано, растећи и разви
јајући се. А докле расте дотле има вечито да се бори противу пре
пона и с" развалинама старог стања. Прва и најнужнија задаћа сваке
социјалне и политичке реформе јесте: да уклони те сметње и да по
равни онај пут, којим ваља у напред ићи. Кој хоће да ради за бу
дућност тај мора најпре да схвати садањост и садање стање ствари,
како би могао да измери отстојање његовог шосматралишта од цељи
како би могао добро да измери разлику између битности и идеала.
Човек не сме у својој радњи да рачуна на братску љубав и слободу,
већ ваља да се обазре на заблуде и страсти љутске; јер само из
онога што постоји може да се развије оно што би ваљало да по
стоји. Да би се могли да остваре они идеални појми слободе, брат
ства и једнакости, мора шре свега да се промене ово садање стање
и да се ново заведе. Народна Економија и политика имају томе да
нас уче, а држава и друштво требају да остваре те идеје. Држава
има поглавито да оствари слободу и једнакост, а друштво има на
poчито да се брине о остварењу братства и братинске љубави. Ор
ганизована (уређено) слобода и једнакост, то је идеал државе, идеал
шак друштва, то је организовано братство.
Дај да те појмове из ближе пропратим.
 131

1. Слобода и држава.

словода та реч по себи не означује никако позитивно добро

никакву срећу, већ нешто негативно. Слобода је оно стање где нема
притиска и зависноће; то је стање у ком човеку ништа не смета дâ
ради и дела шта хоће; и при свем том звечи та реч тако чаробно у
ушима свију народа; то је главни јек свему нашем тежењу, како у
државном, тако и у друштвеном и црквеном животу. Политична сло
бода за државни живот, верозакона за црквени, и слобода занимања
за друштвени живот. То захтевање је по све уместно, оно је нужно
и правно; јер, мада је слобода негативан појам, опет је она нужан
услов свега побољшања и свију рефорама. Та реч (слобода) означује
уклањање свију препона које спречавају развиће народа. С' тога је
слобода велико благо за онога који је нема, исто онако као што је
здравље болесном човеку најдрагоценије добро. И човек је најсре
ћнији онда кад је ослобођен од свију зала, и кад има изгледа да ће
постојећа зла све више да уништава и да их нестаје. С' тога и це
њаху до сад народи слободу тако високо — јер је не имаху. Та ће
реч изгубити свој јек чим престане притисак, и слобода постане оби
чним стањем. Слобода је у исто доба и првобитно, природно стање.
Вароди у првобитном стању уживају њену благодет. Наши предци
беху слободни, они су решавали о својим стварима у слободним на
родним скуповима, и тешко би оном било, који би се усудио да се
прогласи господаром земље, и који би хтео људе да назове својим
„поданицима.“ Ратови, разбојништва и освајања учинише те се из
губи слобода, а на место ње наступи угњетавање; и то један угње
таваше целину. То стање виђа се у средњем веку. И прва и најну
жнија задаћа европских народа била је и јесте да збаце са себе тај
сраман јарам средње-вековног ропства.
Ми рекосмо да је слобода оно стање где човеку ништа не смета
да ради и дела по својој вољи. Но подпуно несметање појединог у
друштву то је самовоља, то је беззаконитост, то је насиље, а из тог
стања морао би се нужно изродити рат свију противу свију. Па с"
тога и разумемо ми под оним „да човеку ништа не смета у његовој
радњи и делању“ да слободу ваља ограничити према захтевима правде
и друштвене нужности. Једнакост је последица слободе, једнакост је
узајмност слободе. Човек је друштвено биће, па ко пто ја хоћу да
сам слободан, тако исто хоће то и мој ближњи, и ми ћемо се нужно
морати сусрести у нашој радњи и делању, те ћемо се, у след про
тивности наших узајамних жеља савлађивати те један другог угње
132

тавати, ил се споразумети и слагати. Баш општи интерес иште, напа

срећа захтева да се сложимо и припознамо да се љутска слобода
оснива ва узајамности. Ми ће мо се морати слагати по оним нpав
ственим идеама о правди које се налазе у нашој унутрашњости. Ми
ће мо на основу тих идеа означити границу, где престаје слобода
једнога, а где почиње право другога. Та начела справедљивости која
се тако поставе и од свију припознаду јесу право и закони, а ста
лан поредак права и закона јесте држава. С тога можемо рећи да
је справедљивост позитивна садржина од негативног појма слободе,
а држава је организована и остварена справедљивост. Свесно право,
добри закони и управљање по тим законима, састављају државогра
ђанску слободу. Они су закони добри који зло спречавају, а неогра
ничавају оно што је добро. Државина је задаћа, да унапређује и уса
вршује право према развићу народне образованости и културе.
Право по својој природи мора да је за све грађане једнако.
Неједнакост права је повластица — не право. И једнакост је, као
и слобода, човеку од природе дана, она је првобитно човеково свој
ство, па је пропала исто онако као и слобода. Људи су не једнаки
по чину и сталежу, по имовини и притежању, по образованости и
знању. Никада не може да се оствари потпуна једнакост између људи;
јер је већ природа означила неку различитост тиме, што је телесна
и душевна својства не једнако поделила. У име државино може се
само захтевати равноправност, једнакост свију државо грађана пред
законом, политична једнакост, која је особито потрвена насиљем и
притиском у старија времена. Но и превећ велика разлика у обра
зованости и притежању није никако добро, шта више то је зло које
ваља уклањати. Једнакост у притежању може се докучити, наравно
у колико је могуће, само свесним и ваљаним уређењем радње, теко
вине и ваљане порезне системе; а до једнаке образованости можемо
доћи само помоћу ваљано уређене и што већма раширене народне
наставе. Кад би хтели да остваримо једнакост тиме што би подје
днако поделили сва имања, као што су многи искали, дошло би се
до ужасног крвопролића; а престрој држава по комунистичким и
социјалистичким начелима било би како мађионичко средство и при
вредна празноверица. Она зла која су се изродила у лаганом раз
вићу народа, могу се само постешено, т. ј. мало по мало удаљавати
тиме што се непрестано тежи да се то стање поправи. Оно што су
народи некада имали, ал не су били свесни онога што су имали,
па су га с" тога изгубили, то морају народи на вишем ступњу свог
живота опет да нађу; највиша култура повраћа се опет у природу.
 133

Видесмо дакле да су слобода и једнакост (и место ове можемо

рећи справедљивост) идеални основни појмови државе; а држава је
скуп свију установа и завода који су на то опредељени да остваре
те појмове. Држава је правни поредак каког народа, она је за
штитница живота и сопствености. У њој налази слабији заштите и
одбране противу нападаја јачега, у њој налази сопственост свог јамца,
и тек се у држави може говорити о сопствености. Како човек неби
мого срећно, а ко зна да л' и икако да живи без оваке друштвене
заједнице, то је држава основана на нужности. Њена нужност је њено
божанствено право. Слободна држава одговара каком друштвеном
уговору, ал управо нужном уговору; отуд и несме поједини грађа
нин да напада на тај уговор, већ се исти мора да сматра као не
што што постоји и што нам је од наших старих на аманет предато.
Но првобитна слобода да државина подржава се тиме што поједини
ради на побољшању, развијању и преустројству државних установа
и закона. Во како сваки поједини не може сам лично о том да го
вори и да изјасни свеје жеље, то се наредило те више њих у дру
штво бирају своје заступнике, како би се оно опште учешће одржало.
Ти посланици стварају законе у име целог народа, те тако је закон
уређена (организована) слободна воља свега народа. Слободно, опште
и једнако изборно право јесу основне црте слободне државе; то је
срце од демократије (народне владе). Како се никако друштвено стање
не може да одржи без државе — дакле с" тога што је држава нешто
нужно — то је нужно да се њена воља и на силу оствари, ако би
јој се копротивио. Отуд излази да је држави потребна власт и сила;
и то припада само њој, и ником више. Не сме да буде државе у др
жави. Извршни органи у држави јесу: надлежателства, државне слуге
и чиновници; а државину силу преставља наоружано људство, вој
ници, који имају да чувају државни поредак и мир у унутрашњости,
а државне границе од спољних непријатеља.") Да би се све држа
вине установе могле да одрже, потребује држава сретстава; а ова
набавља она себи порезом, који узимље од грађана. Порези су једнаки
удео државе на имању државо-грађана, другог права осем тога, нема
држава на сопственост држављана. Држава је заштитник имања, ал'
не у исто доба и сопственик ил притeжалац, нит има она неког удела
у сопствености, које је нешто целоставно, и по самој својој природи
приватно. Па и сама она сопственост што је притeжава држава, није

*) Јасно је да се писац у овом случају налази у заблуди, он је побрко по

јам силе и власти. Превод.
134

другојача но приватна. Где се држава дубље маша у сопственост по

јединих, ту преступа и греши противу саме њене природе, јер тада
престаје да је заштитница и јамац сопствености, и прави себе соп
ствеником и притежаоцем приватне имовине. Кад Ласало и његови
другови, ишту да држава позајмицом помогне радничкој класи, онда
је то извртање појма о држави. Како држава сама нит има новца
нит исти тече, већ само троши, то би се тако захтевање могло само
онда да испуни, кад би држава узела од оних што више имају, па
то што је узела дала онима који мање имају. Дакле то би исто онако
било као кад би се остварила „деоба имања,“ што је само израз којим
простији свет означује тај акт; разлика је само у том, што ови хоће
сами да изврше ту деобу; а Ласало иште да држава то учини, —
држава, која нити хоће нити сме, и која се никојим начином неда
на то наморати. Подела имања је нешто сурово, не пристојно, др
жавна позајмица то је лудорија и заблуда, те још како опасна! кад
би пошли стазом коју нам ти пророци означују зацело би дошли до
коначног поништаја слободе и личности. Радници би били, не само,
као што до сад беху, „поданици“ државини, но зависни од државини
дужности.
(Продужиће се.)

ЈЕДНА ОДБРАНА АДВОКАТА КРЕМИЈА.

he
"а

Ми смо намерни да саопштимо нашем читајућем свету,

једну ваљану одбрану адвоката Кремија.
Адолф Кремије један је између најславнији адвоката па
pиски. Он је не само добар беседник, но и ваљан правник
и државник. Кремије је сада посланик вароши Париза, а био
је и члан привремене владе, а и министар правде.
Суђење, приликом кога је изговорио ову одбрану, коју
ниже саопштавамо, догодило се пред поротом сенском, др
жаном 10. Јуна 1851. год.
Карл Хиго и Виктор Ердан били су оптужени пред по
ротом, и то први, што је написао, а други што је печатао
у новинама „ТЕvénement“ један чланак „о укинућу смртне
казни.“
 135

Браниоци су били: Виктор Хиго и Кремије, први је бра

нио свога сина Карла, а други Ердана; Ердан је био осло
бођен, а син Хигов осуђен на 6 месеци затвора и 500 Фра
НЗВЕЗА НОВЧАНЕ ЕВАЗНИ.

Кремије је овако одпочео своју одбрану:

Господо поротници, када је државни тужитељ први пут.
повео реч, изјаснио је, да питање о смртној казни није пред
мет дебате, и да ограничава дело само на просто престу
плење штампе. Но одма затим заборавио је на ово што је
реко, и говорио је дуго, красноречиво о смртној казни; она
је била његов предмет говора, он није имао други, јер је о
њој говорио дуго, док о оптуженом чланку није говорио ни
пуни двадесет минута. (смеј).

Председавајући. Непристојно је смејати се, особито код

овог случаја, који је врло озбиљан. Ако се јошт једном пре
кине дебата, ја ћу бити принуђен да учиним употребу од
мог права.
Кремије. Смртна је казн основа ове дебате. Овоме ве
ликом питању слушаоци одају почаст. Њој припадају узви
шене и дивне речи мога пријатеља Виктора Хига; њој жи
вост, жllртина овог узвишеног енергичког стила, због кога је
оптужен мој клијент. Заиста, да ово питање није тако важно,
но да је обично, ја би разумео оптужене. Но питање о уки
нућу смртне казни врло је узвишено, и оно изискује највећу
живост у изражајима, највећу јачину у стилу, па и само пре
-".
теривање у резонирању; треба да будете жестоки, ако хо
ћете да вас чују, ако хоћете да светилиште судства, хоћу
рећи закона, који овде влада, — уништи ову ужасну, неу
мољиву казн: смртну казн.
Господо, велика препирка која траје готово читаво сто
леће, нашла је узвишено место и код Конституанта. Сваки
је благородно заступао оно, што је држао да је користно и
добро по друштво. Но смртна казн задржата је, јер се др
жало у оно време да је довољно, да се укине смртна казн
136

за политичке кривице. Чекајмо, доћи ће и тај дан, када ће

се смртна казн укинути за сва злочинства.“) Оно што захте
вају нpави, што захтева благородна мисао, не може а да не
успе у овој Француској, која је жељна свега онога што је
узвишено и добро.

А да би ускорили њено савршено укинуће, нека се сваки

послужи са својим најбољим средством; нека се онај који
напада на закон не страши да изнесе на видик све, што је
у њему ужасно и жалосно по човештво и веру. Ако сам до
бро чуо, господо? чиними се, да под покровитељством самог
Бога стављају смртну казн! Бог је наредио! Бог, ви велите?
на коме месту? у коме времену? у којој књизи? ја вам ве
лим да Бог није никада наредио ову ужасну казн, никада;
напротив, Бог је реко: не уви, а ви се усуђујете да кажете
да је реко: уви богави где сте читали ово немилостиво бо
гохулење? да ли не у Библији? она то најјасније и најод
судније пориче. Сам је Бог двапут говорио о овој смртној
казни; први пут када је дао закон, његови безсмртни десет
заповеди божији: он је реко и написао својом руком: не
уки. Ову узвишену реч он не само да је обнародово, но је
и испунио као судија, чујете ли ви? Само је једанпут
судио једног злочинца, убицу; он је реко: Ти нећеш умрети.
(узкућеност међ слушаоцима.)

Да, Бог осуђује оне који му подмећу, да је хтео смртну

казну. Авељ, добродетељни Авељ, умро је; Каин, сурови
Каин, први је предао смрти своју прву жртву, брат је убио
свог брата, какво злочинство! каки злочинац! — кад наје
данпут гром одјекне у дубини срца Каинова. Бог се при
ближавао, и грижа сасвим поче мучити злочинца. Твој је брат
мртав, рече највиши судија, ти си га убио; ти нећеш умрети,
ти ћеш остати да видиш, а савест ће те гризти. (Узвуђеност
слушалаца прекиде краниоца)

*) Ових дана земаљски сабор у Прајској укинуо је смртну казн. Ур.

 137

Hе пењите се до Бога да би одржали губилиште које се

сурвава: никада Бог није казнио смрћу грешника, ни онда,
када га је овај називао љубоморан Бог, осветни Бог, Бог
рата. Ви ми цитирате отчеве цркве? ви их погрешно цити
рате. Без сумње, када је се говорило да су краљеви били
краљеви божанског права, додавало се, да им је Бог дао мач
освете; но све ове доктрине имају више од две хиљаде го
дина; оне не припадају нашем веку.

Данас само разум говори; данас сва људска власт до

лази од народа, и краљеви, ако хоће да остану краљеви, треба
да буду благи и милостиви. Они треба да подражавају Богу,
Богу доброте, Богу милосрђа, нашем Богу, правом Богу; ако
представљате Бога који се свети, ви га представљате по по
добију човековом; ако кажете људима: не убијајте ваше
ближње, ви представљате човека на подобије Бога (проду
аксена узнуђеност).

Допустите ми сада да одговорим државном тужиоцу.

Виктор Хиго реко вам је једну истину, која се лако пој
мити може. Да је Луј XVI. који је укинуо мучење, укинуо
и губилиште, губилиште не би се подигло противу њега, који
би га уништио.
И ви сте о овоме уверени господине државни тужитељу,
но ви сте на ово одговорили тако, да би ми милије било, да
нисам чуо ваш одговор. Када је укинуто губилиште за по
литичке кривице, одпочели су тако названи септембарски дани.
Који је одпочео? наш народ од 1848? гадно опадање, које
ме јако узбуђује, мене особито, који могу у корист народа
да поднесем велике доказе. Наш народ давио затворенике!
он је напротив пустио из затвора политичке кривце. Наш на
род убијао ненаоружане људе!... О! мој Боже!
Знате ли ви шта је радио овај народ за три месеца, када
је био неограничени господар, господарећи суверен! оно шта
је он подиго! привремену владу, која вам благодари, госпо
дине државни тужиоцу, за добре речи које сте о њима из
Пгл. в.д.А 12
138

рекли, — привремену владу, која је укинула губилиште за

политичке кривице, јер је народ захтевао од ње да укине
гилотину. Питајте поље Марсово, које је примило пепео гу
билишта, које је народ спалио!

Чекајте мало: ви сте имали 1848. један гнусни закон,

који је безчастио све људе осуђене на затвор и теже казни,
излажући их јавно светини на углед; јер вами није било и
то доста, што их је жигосала рука џелатова.
Ми смо укинули ову осећање вређајућу казн.
Но народ је јошт нешто више и боље но ми учинио; ми
смо били заборавили на les contumaх, т.ј. оне у одсуству осу
ђене, којих је имена џелат урезиво на безчастни стуб; једнога
дана, народ је цвећем покрио губилиште, на коме је џелат
урезо имена у одсуству осуђени. Месец дана доцније, закон
је одао почаст овој народној жељи.

Ето, ово је наш народ који је тако добар, да чим је

злочинац осуђен одма га обузме милосрђе. Немојте гонити
овог човека, зар не видите да то народ неће. И ево зашто:
докле је закон одобраво мучење, списатељи познавајући нpави
народа подигли су глас, и захтевали укинуће.
Господо, вратимо се на оптужени чланак, и допустите
ми да као правник речем неколико речи. Ја остављам Вик
тору Хигу узвишену красноречивост, која му је урођена;
као браниоц, ја ћу да заступам мог клијента.
Кривица која му се пребацује, јесте подстрекавање на
непоштовање закона. Каква је то кривица? државни тужилац
није је никако дефиниро. Ово није позивање на непокорност
спрам закона; закон од 1819. год. казни ову кривицу, и то
сваки разуме. Ово није непоштовање закона. Сваки ће разу
мети да је довољно, када се покоравам закону, и неће изи
скивати да га и поштујем. -
Ову кривицу, недостојну законодавства, жалостну за
вео је закон септембарски; ово жалостно законодавство уки
нула је привремена влада. Но ова кривица подстрекавање на
 139

непоштовање закона, опет је узакоњена. Како је ви дефини

рате? „законом је забрањено . . . .“
Ја не могу да се изразим. Но ево мисао државног ту
жиоца, саме његове речи: законом је забрањено нападати на
поштовање које други имају зањ. (општи смеј).

Председник. Предмет о коме се овде говори не подноси

смеј слушалаца. Сваки треба да је озбиљан при седницама
пороте.

Кремије. Стил, којим је чланак написан, неколико изра

жаја у њему, ето шта се оптужује. Оће да се докаже, да
је се мого напасти закон, а при свему томе да се поштује.
ПIта ви хоћете, да захтевамо да се уништи, а овамо да га
окружавамо поштовањем? ја хоћу да се он укине, јер др
жим да је рђав, не моралан, а ово треба да речем.
Позива се на Ламартина, који је уметношћу беседнич
ком и предосторожношћу увијо нападај на смртну казн; Ла
мартина веле они, треба да узмете за пример. Ламартин је
врло смотрен у почетку његове су речи пуне милине и уме
рености, но то је његов увод; па богави држите ли ви, да
он није казао све? Бекарија налази да је закон Безкожан који
изриче смрт; а Ламартин много више каже; чујте га:
„Може ли друштво по закону да буде укица? народ, ра
зум, наука, сви једногласно одговарају: не може. Најневер
нији двоуме. Дакле, онога дана када законодавац посумња
о тако ужасном праву, онога дана када, размишљајући о кр
-вавом губилишту, тргне се ужаснут и упита се, да ли ка
знећи једно злочинство, он сам не чини друго, од тога дана
њему више не припада смртна казн.“
„Ако ова сумња јошт није злочинство, она је близу да
произведе грижу савести.“
„Затим шитамо: да ми је оно што је грозно икад нужно?
оно што је срамно и као дело и као средство да ли је икад
користно? да ли је оно што је непоправимо пред судијом,
који може да погреши, икад праведно? и најзад, да ли дру
* Igre
140

штво увијајући човека у стању је да освети пред људима не

нарушимост људског живота?“
„Крвави закони чине и нрави крвавима.“
Заиста, чланак који ви оштужујете, није овако енерги
чки написат. Виктор Хиго позиво се на Волтера и Монте
скија; државни је тужилац одговорио: да Волтер и Монте
скије нису се апсолутно подигли противу смртне казни, но
да су само захтевали, да се укине смртна казн: за волшеб
ства, врачања, светотатство.

Но, када су живили Виктор и Монтескије, они су на

падали законе свог времена, они су нападали законе онакове,
какви су били: и они су добро радили. Ми нападамо законе
такове, какви су, ми радимо рђаво. Али да нису ови велики
списатељи као и многи други живо, енергички нападали смр
тну казн примењивану на године кривице, она не би била
укинута. Ми радимо као што су и они радили, и нека би и
ми успели као што су они!

Ви који нас данас оптужујете, шта би ви радили да сте

били државни тужилац за време Волтерово? ви би га опту
жили. (Узвуђеност међ слушаоцима). Да како, ви би га оп
тужили; јер и онда је то био закон.
Ах! мој Боже, шта ће бити од напредка људског усљед
овакови наука?
Господо, Виктор Хиго реко вам је: мој син није крив,
ја сам крив; јер мој син моје је дете и по крви и по иде
јама, но! ја идем још даље, ја ћу вам показати да је мате
ријална кривица копирање, да се тако изразим, са једног ли
ста који је његов отац написао, и који ћу вам прочитати;
ово што ћу вам да читам написао је у предговору последњи
дан једног осуђеника, у једном издању од 1839. дакле у оном
времену, када је важио закон који не може да се потискује.
Виктор Хиго реко је:
Треба цитирати два или три примера, који ћеду нам
показати, како су известна извршења била ужасна и безбожна.
 141

Треба тронути жељу државног тужиоца. Жеља је по кадкад

савест. (ЖcuВа сензација).
„У унутрашњост Француске, око свршетка месеца сеп
тембра, ми се добро не опомињемо места ни дана, па ни
имена осуђеника, но ми ћемо изнаћи ако се дело стане опо
рицати, и ми држимо да се то догодило у Памерсу; дакле,
око свршетка месеца септембра, седео је један човек у за
твору и мирно играо карте; дођу и јаве му да ће кроз два
сата умрети, ово га тако потресе, да је сав дрктао, јер шест
месеци прошли су, како су нањ заборавили, и он се није
више надао смрти; обријаше га, подшишаше га, везаше га,
исповедише га; затим га узму четири жандара у среду, и
упуте се губилишту, пролазећи кроз сакупљену светину. Довде
је све ишло као обично. Ништа се особито није догодило.“
(Продужиће се.)

у ДОВА КРУШВИЦ.

СЛУЧАЈ CAM O O TITY REEEE, A.

(Свршетак.)

Једини, кои је сумњао о њеној (Крушвиц) способности

урачунања, био је др. Карут. Бол срца кои је он споменуо
није од важности, а искуство показује да има и тежих бо
мести срца које трају до саме смрти, без да произведу как
ву душевну забуну. Да је била одавна меланхолична, непо
казују нам сведочбе сведока. Наведена др. Карутом оску
дица развијености памтења, која доприноси, да јој нису свагда
јасна кронологична сљества у ранијим догађајима живота,
основана је једино у њеном васпитању, — и нема ништа
општега са слабомислећом која је болешћу задобила сиро
маштво духа. Такође није Крушвиц релиђиозно занешеница.
Што она цитира места из библије, побожне приче и стихове.
то ово стои у логичној свези са садржином говора и њеним
142

последњим речима. Да она подобне цитате радо наводи, не

може бити нешто особито ономе лицу које се искључиво са
релиђиозним мислима зања. Просто смејање или неку ду
шевну узбуђеност ни су комесари приметили на њој.

То је мнење медициналне комисије; опет дакле мнења

вештака стајаху у директној противности међу собом. Сад
Крушвиц буде оптужена:
„Да је Октобра 1843 у Шенаиху свога првог мужа, чиз
мара и крчмара Кунце, намерно убила, и то са предуми
шљајем,“ а суђење било је пред поротом у Copay 11. и 12.
Марта 1869. Оптужена повтори своје признање, др. Зјурек
своје казивање, да је Кунце можда са косором др Сонен
шајн, да је можда са арсеником био отрован. Ако се, дода
последњи вештак, са оним костима које је он прегледао по
мешао арсеник среством других нападнутих костију или земље
то би он и у околним деловима земље и пилотинама сан
дука морао наћи арсеника, што се није догодило. Као пред
стављач медициналног колегијума појави се тајни медици
нални саветник др. Еберт. Он наведе, да је испитивањем
дошао до потпуног убеђења, да је Кунце отрован са арce
ником. Почем је др. Соненшајн прегледајуће коске кувао
а у кувању, тако исто као и у комадима дасака сандука и
у земљи није нашао никако арсеник, узима, да је арсеник
среством циркулације крви доспео у коске, а с тим да је
Кунце отров узео. Такође држи неслажући се са медици
налним колегијумом за сасвим невероватно, да је трбобоља
кунцова, о којој сведок Шитке говори, почетак запалења
црева био, што је смрт произвело.

Дворски ловац Чизанде, чији је отац у оно доба тамо

шњу околину са сичаном снабдевао, и кои је тада са овим
послом био зањат, сведочи, да су прометали свагда арce
ник а нигда Фосфор, у једну смешу, која би заузимала ме
ста колико један мали дивит, узимали су два уштипка (prisen)
 143

арсеника. Др. Еберт каже, да је ово више но довољно, да

се човек убије
Односно способности урачунања оптужене, др. Карут
остаје при казаноме, др. Еберт при мнењу медициналног ко
легијума. Иначе испити нису показали ништа новога.
Оптужена на претресу показиваше се мирна и прили
чно равнодушна. Њен бранилац опровргавао је не само њену
садашњу способност урачунења, него и то тврђаше, да није
никако ни доказано , да ли је доиста свога мужа отровала,
и да ли је са способношћу урачунања радила, а с тим је
издејствовао положај једног на ово управљеног подпитања,
но опет ово није одговорено, јер поротници на прво главно
питање објаве да оптужена није крива.“ .
Ако смо добро извештени , а извори из којих црпимо
ово саопштење, недају никакву сумњу —- били су гласови
за крив или није крив подједнако подељени, и они порот
ници који су гласали да није крива не сумњају ниуколико
о способности урачунања оптужене или о истинитости ње
ног признања, али сумњају о томе, да ли је кунцова смрт
доиста наступила у сљед датог му сичана од оптужене или
је произведена неким другим узроцима.
Саопштио држ. тужилац
Хекер у Бреслави.
Извађено из Gerichtsaal-а. 1869.

Принц Шетар Бонапарта.

Gazette des tribunauх јавља, да је оптужујућа комора

највишег суда поднела своје решење у делу Отељском. Ово
решење, узевши у призрење да има довољно теретећих о
снова противу принца Петра Бонапарте, изриче да се он
ставља у стање оптужујуће и предаје га судећој комори нај
вишег суда да му се ту суди, сог две кривице као што је
прописано чл. 14. 15. и 17. Сенатус конзулта од 10. Јула 1852.
144

„1. Што је 10. Јануара ове год. у Отељ-Паризу убио

својевољно Ивана Салмона, назови Виктора Ноара, са до
датком што је ова кривица наступила после оне коју ћемо
сад именовати:
„2. Што је, истога дана, у исти час и на истом месту,
учинио покушај својевољног убијства над Улрихом Фонвиљом,
који покушај, започет ради извршења, није извршен само
сбог околности независећих од воље виновникове, с тим до
датком да је ово злочинство претходило ономе горе споменутом;
„Ове кривице казне се по чл. 2. 295. 304. кривичног
законика.“

Место суђења биће по свој прилици у Туру.

Породица принца Петра нудила је адвоката Кремија,
садањег париског посланика у законодавном телу, да га брани,
но Кремије одбио је позив.

Читаоцима листа Правде.

С концем мес. Марта свршава се прва че

тврт. Г.Г. уписници који су се само за ово време
претплатили нека изволе поновити претплату
за раније како им се не би зауставимо редовно
шиљање листова.
Само од довољног броја уписника зависи оп
станак овог правног миста; зато молимо г.г. ску
пљаче да се својски заузму око скупљања упи
сника, а у награду добијају девети број или
НОВЦе За Њ.

Листова од почетка ове год. имамо потпуно.

Пена је листу на годину 60 гр. на по године
30 гр, и на три месеца 15 гр. За Аустрију на го
дину 7 фор. на по године 3% top. на три месеца
13. Форинта. „Уредништво Правде.“
——––
ШтA и иАгиј А Н и к o u sa Cv n oA и о в и ћ А у Био r r AA w.
Број_1_5_Бgoreg, 10, Mur_1910_Touина_1.

Излази три пут -g-g- - - - - - - - -т- и За све срп. кра

у месецу на 1 1 1 1 - A - I || || A јеве стаје на го
gurnuv- | | }-?" / НС:: || |1
Prvogy || || || НА 1 3
“ 1 PA
je 4-4-4-4-4-7, 4,4- 23 мес.15 г. или 11
Натошевића на П V , s. поједини број
великој пијаци. ... „ . . „... „... „ ... стаје г. и 291
. III(13A CRK TRAIE IPARII I HAYEA.

издалу и укулу Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Је ли очух и маћеха „предак“. — Предлог за уређење тежачког кредита у Србији. – Једна
одбрана адвоката Кремија.

ЈЕ ЛИ ОЧУХ И МАЋЕХА „ПРЕДАК“;

S 234. казнителног законика.

НАПИСАО
I p. н. к Р с т и њ. У

„Је ли очух и маћеха предак“?

И у овоме питању појављује нам се случај, у ком не можемо
на то питање дати одговор по прописима црквених закона, што по
стоје о браку.
Ван сваке је сумње: да у питањима о браку очух и маћеха по
јављују се према својим пасторцима и пасторкама као родитељи, или,
да се послужим изразом, који је употребљен у 5 234. казн. зако
ника, као претци. Измеђ очуха и пасторке; и измеђ маћехе и па
сторка никад не могу постојати брачне свезе, они се не могу узети.
Али тиме, што се односно ступања у брак очух и маћеха према
пасторку и пасторци појављују као претци, није још одговорено на
питање: да ли се очух и маћеха и у другим приликама имају свагда
сматрати као претци својој пасторчади, и по томе имају ли они према
пасторчади све дужности, и сва права, па по томе у неким прили
кама и нека првенства и доброчинства које дужности, и која права
и доброчинства по изречним законским прописима припадају правим
претцима, претцима по крви?
Шитање ово није само занимљиво теоријско питање, него може
у поједином случају бити од највеће практичне важности за неке
правне одношаје дотичних лица — очуха, маћехе и пасторчади —
а по некад и за саму судску радњу.
146

Нећу обраћати своју пажњу на све oднoшаје, који би се према

горњем питању је ли очух и маћеха шредак и мимо питање о браку
могли појавити; но ћу имати на уму поглавито пропис š234. казн.
ЗАКОНИКА.
Taj š234. казн. законика од речи до речи овако гласи , крађе
и утаје, које су супрузи један спрам другог, или претци спрам
својих у правој линији потомака учинили, неће се казнити, него
ће се просто осудити, да украдено или утајано поврате, или да
накнаде.“
Питање је, може ли се према овом законском пропису узети,
да се под речју претци могу разумети и очух и маћеха према својој
пасторчади?
Као што напред напоменух, питање ово није чисто теоријеко,
него засеца јако у практику, и може у разним погледима имати ва
жНИХ ШОСЛедица.
Једноме од наших првостепених судова дошла је тужба, да је
маћеха, која је од свог пасторка одвојено живела, дошла кући па
сторковој, и кад код куће никог не беше, она обије врата на кући,
уђе унутра, и у разним стварма украде преко 500 гр.
Eа ову тужбу дотични суд донесе своје решење, у ком изкаже:
„течем се дело ово по 5234. казн. зак, не казни, јер је тужена
покраденоме маћеха, дакле предак, то се тужена одпушта испод
суђења.“
Могу додати, да је ово судско решење у касац. суду одобрено,
и тако извршно постало.
Ја од своје стране држим, да је погрешно уврстити маћеху у
ред предака; јер се под изразом „предак“ не може никако разумети
очух и маћеха.
На сваки начин држим да није доста умесно урађено, што је
у закону употребљен тај нешто општи — генералан — и по томе не
доста одређеног значења израз: предак у место израза отац и мати;
деда и баба; или родитељи; и т. д. Законодавац треба да се стара,
да законе напише речма, које не могу подлежати сумњи, којима се
не може дати друго значење, него само оно, које имају. Истина, и
реч „предак,“ кад јој се узме граматичко значење, не обухвата, нит
може обухватити очуха и маћеху; али је та реч свакојако доста ге
нерална, општа, да се у законима без невоље не употребљује. Во ма
дата реч предак има нешто генералније и пространије значење; опет
за то само се с натезањем може рећи, да је и очух и маћеха пре
дак. Натезање је ту тако велико, као што би било, кад би неко под
 147

изразима. отац, мати, син, кћи, хтео да разуме: очуха, маћеху, па

сторка, пасторку. У обичном говору маћеха може рећи своме па
сторку: сине мој; и својој пасторци: кћери моја; и ако их преду
срета као сина и кћер, онда је то за маћеху једна од најлеших њених
страна; али у законском језику: реч мати никад не обухвата појам
маћехе; нит се под речи кћи може разумети пасторка; ван ако се
неће, да се ради у наточ свим прописима о разумевању и објашња
вању закона.
Као што рекох дакле, реч предак не обухвата очуха и маћеху.
Јер: шта је предак 9 шта значи та реч?
Под речи предак јамачно не могу се разумети друга, но само
она лица, која према другим лицима појављују се као родитељи било
непосредни или посредни. Тако Стана с Милојем родише Стевану,
Стевана роди Смиљу, Смиља Драгу и т.д. ту ће Стана и Милоје бити
непосредни родитељи Стевани, а посредни Смиљи и Драги; а према
свима то јест и према Стевани, и према Смиљи, и према Драги биће
претци. Израз предак обухвата дакле свагда више лица, која су једно
од другог рођена, и међ којима по томе постоји свеза крвног срод
ства, утврђена рођајем. Израз предак садржава у себи појам роди
теља, који без порода, дакле без деце, унучади, и праунучади ни за
мислити се не може; као што и појам потомак свагда предпоставља
она лица, од којих су друга— потомци — природно произашла, роди
теље дакле, и родитеље родитеља, и т. д.
Да се реч предак, употребљена у 5 234. казн. зак. има онако
разумети, као што напред одређујем, види се:
а) што онде, где се спомињу претци према потомцима, не могу
се разумети друга лица осим оних, која рођајем стоје међу собом
у одношају родитеља према рођенима; јер међ тим лицима само може
бити предака и потомака;
б) што у пруском казн. закон. по ком је у многоме наш казн.
законик написан, и то у 5 228. спомињу се „Eltern“ и „Grosseltern,“
а под тим изразима разуму се само отац и мати према својој деци;
и деда и баба према својој унучади;
в) што се у S 235. казн. зак. каже, да ће се други сродници,
— који се спомињу у 550. казн. зак. — моћи за крађе казнити ал
само на тужбу дотичног покраденог; па и у 550. казн. зак. спомињу
се лица, која су међу собом „род по крви у правој усходећој или
нисходећој линији;“ под којим изразом никако се не могу да разуму
очух, и маћеха.
139
148

Кад се узме на ум разлог, за што је законодавством усвојено,

да се отац и мати, деда и баба (претци) не казне за крађе учињене
својој деци, и унучади (потомцима), онда ће се такође доћи до тог
уверења, да треба на уму имати крвне свезе дотичних лица. Јер том
законском пропису, да се родитељи и т. д. не казне за крађе, кад
их учине у стварма своје деце, није други разлог, но оно поштовање,
које су деца дужна одавати својим родитељима у свим приликама,
које се у животу појављују. Измеђ родштеља и деце постоје природне
свезе љубави и оданости, које су претежније од права, што их деца
имају на ствари. Али има ли тих природних свеза љубави и шошто
вања измеђ очуха и маћехе с једне и пасторчади с друге стране? Не
стоји ли ту баш супротно, да се очух и маћеха ретко кад показују
пријатељи пасторчади? и да пасторчад ретко кад имају узрока хва
лити се наклоношћу очуха и маћехе? очух и маћеха много пута по
самој природи дотичних свеза стоје сушротни интересима своје па
сторчади и кад иначе међ њима постоји најбоља сагласност. Па кад
је тако, може ли се замислити, да је законодавство могло хтети на
редити, да очух и маћеха остану некажњени онда, кад чине крађу
према својој пасторчади?
Наређење у S 234. казн. законика изузетак је од општег пра
вила. По општем правилу лица, што краду, казне се, и то обично
по званичној дужности. По изузетку закон је за нека лица наредио,
да се за крађе казне само тако, ако их покрадени тужи; а за нека
опет, да се за крађе у извесним случајевима никако не казне. Та
лица, што су у изузетку према општем правилу, уживају неко за
Eонско доброчинство — privilegium legis — а оваква доброчинства
законска морају се најстрожије објашњавати; то јест не сме им се
придавати ни уже, ни пространије значење. Разлог је за то јасан.
Кад би се пропису законском, у ком се налази изузетак од општег
правила у Еорист неких лица, дало уже значење, онда би се тим
осујетила намера законодавчева, да се извесна лица у извесним слу
чајевима изузму испод општег правила. Тај би случај н. п. за про
пис у 5 284. казн. зак. наступио, кад судови под изразом шотоман:
не би хтели разумети дете ван брака рођено, и кад би по томе ка
знили матер, која би учинила крађу у стварма свог детета ван брака
рођеног. Почем закон не спомиње претке и потомке само односно
лица у браку рођених, то је очевидно, да под наређење š234. казн.
зав. долази мати односно свог детета ванбрачног за то, јер је она
мати и ванбрачном свом детету, родитељ му је, и шо томе при њеној
личности налазе се сви разлози, због којих је наређену оно, што је
 149

у 5 234. казн. зак. узакоњено. — Но ако се дотичном законском

пропису, у ком има изузетка за извесна лица, несме дати уже зна
чење, не сме се дати ни пространије, јер би се опет у том случају
радило у наточ вољи законодавчевој, који је хтео само извесна лица
изузети од општег наређења. Тако, кад је говор у закону о оцу и
матери, или о родитељима у опште, или о претку и потомку; онда
се под тим лицима не могу разумети друга, но само она лица, која су
крвљу и рођајем једно за друго везана. Тад израз отац неће моћи
значити очуха, нит израз лати маћеху, нит изрази син и кћи, та
сторка и пасторку; нит ће се изразом родитељи, претци моћи озна
чити свеза измеђ очуха и лаћехе с једне и пасторчади с друге
стране; јер кад би се противно радило, онда би се у број привиле
гованих лица увукла и она лица, за која не могу да се наведу раз
лози, због којих су дотични изузетци законски за извесна лица уза
КОЊЕНИ.
Истинитост овога, пто рекох, увидиће се, кад обратимо пажњу
на нека друга законска наређења.
Рекох: да је пропис у 5 234. изузетак од општег правила; и
држим, да ми то нико неће шорицати.
Рекох и то, да се овакви законски изузетци свагда имају узети,
и разумети онако, како гласе, а не ни у ужем, ни у пространи
јем смислу.
За многе неће требати ни ово доказивати; за неке ће требати
навести још неки разлог.
Рекох: да се под изразом отац, мати, родитељ, предак, разуму
само и једино лица крвљу и рођајем везана; па за то да се под из
разом отац, родитељ, предак не може разумети очух и маћеха.
Ако ко то не увиђа из прописа у 5234. казн. зак. увидиће ми
слим из прописа у 5157. казн. зак. где се каже: „ко родитеља, или
ма ког у правој линији претка свог хотично убије, да се казни смрћу.“
Ја мислим, да неће бити судије, и правника, који би се усу
дио рећи, да се и по овом закону под речи родитељ и предак ра
зумевају очух и маћеха. Заиста израз „убити оца, или матер“ са
свим је раван изразу „убити родитеља“ а израз „убити родитеље ро
дитеља“ са свим је раван изразу „убити претке.“ Као што онај, који
би убио оца своме очуху, не би учинио кривицу по Š 157. казн. зак.
јер се не би могло рећи, да је убио свог претка, тако и онај, који
би убио очуха, не би се могао назвати оцеубицом, јер се не би могло
рећи, да је убио свог оца; свог родитеља.
150

Из наведеног излази, да се у S. 157. казн. зак, разуму само лица

међу собом крвљу и рођајем везана. Као год дакле што се онај, који би
убио свог поочима, то јест лице, које га је за свог сина узело, (усинило,
усвоило) не би за то могао назвати оцеубицом, тако ни онај, који
би очуха ил маћеху убио, није кривац по пропису 5157. казн. зак.
јер се не може рећи, да је убио свог родитеља.
А ако се у 5 157. Eазн. зак. под изразом предак не може ра
зумети очух и маћеха, каква разлога има, да се под том истом речи
предак у 3 234. казн. зак. где се такође налази, може разумети очух
и маћеха? или зар може бити, да уједном законском пропису пре
дак не значи очуха и маћеху, а у другом пропису истог законика да
значи? ја од своје стране држим, да би такво разумевање законских
прописа било најнескладније, најнеудесније.
Погледајмо , и на пропис у 5 50. казн. законика; па ће нас и
он уверити, да под изразом предак не треба разумети очуха и ма
ћеху. По том пропису нека лица, ако крију кривце своје рођаке, не
казне се за то скривање криваца. У ред тих лица долазе на првом
месту она, која су кривцу род по крви у правој усходећој или нисхо
дећој линији. То су дакле претци — родитељи, и прародитељи —
према својим потомцима. Почем се ту изреком каже, да дотично за
конско доброчинство имају само лица, која су крвцу по крви род,
јамачно неће пасти никоме на памет, да у ред сродних по крви у
усходећој линији стави очуха и маћеху. Па кад се ни чим не би
дало правдати, кад би се пропис š. 50. казн. зак. применио на очуха
и маћеху, то каквим се разлогом може пропис š234. казн. зак, на
њих применити, кад је и у овом законском пропису реч о претцима
и потомцима, дакле само о свезама које постају само крвним сродством.
Узмимо још најпосле, да деца не уживају доброчинство закон
ско ако покраду своје претке, одкуд излази, да је само поштовање,
које су деца природно дужна одавати својим родитељима, разлог, што
се претци не казне, ако учине крађу у стварма својих потомака, ка
квих природних свеза измеђ очуха и маћехе односно пасторчади нема;
па ће нам још јасније бити, да под изразом предак и потомак не
могу се разумети очух и маћеха према својој пасторчади.
Из свег дојакошњег мог говора излази, да се под изразом пре
дак не може разумети очух и маћеха и њихови родитељи према па
сторчади; као што се ни под изразом потомак не може разумети ша
сторак и пасторка и ових деца односно очуха и маћехе.
У судском решењу, којим је исказано, да је и маћеха предак,
нема за то мишљење никаква разлога. Решење је то по све кратко,
 151

по све сухопарно. Сав разлог судски је ово „почем се дело ово –

крађа, коју је учинила маћеха у стварма свог пасторка – по 5234.
врив. закона не казни, јер је оптужена маћеха, дакле предак по
краденом“ и т. д. то суд решава, да се оптужена за то дело испод
суђења одпусти. А за што се узима, да је маћеха предак, и може
ли се узети по законском пропису, да се и маћеха под изразом пре
дак разуме, о томе суд ни речице није проговорио; а за то ни касац,
суд није навео разлоге.
Голема је мана у радњи наших судова, да врло често доносе
своја решења без наводења икаквих разлога, па шта више, често се
позивају и на неки законски пропис у случају, кад се тај пропис по
своме значењу никако применити не може. Још за већу ману држим,
што често тако што раде и виши судови, и апелациони, и касациони.
Ово је случај особито онда, кад се нађе, да је умесна и законима
саобразна радња нижег суда. Тад и апелациони и касациони суд кажу,
да су нашли, да је незадовољство или жалба неоснована, а пресуда
да је снажна. Касациони суд тако исто исказује и за решења нажих
судова, кад их потврђује. Онај, који подноси своју ствар вишем суду,
у незадовољству и жалби виче, да се до Бога чује, да му је учи
њена неправда; наводи, да је нижи суд погрешно применио неки за
конски пропис, јер овај има друго значење; па да му нема места,
да се примени; виши судови не одговарајући на разлоге у незадо
вољству и жалби, и не обарајући их без да даду разлога каква по
тврде просто радњу нижих судова. Овако радити удесно је истина, и
не стаје много труда, јер је најлакше рећи, да је суд нашао, да је
жалба ил незадовољство неосновано, за то их одбацује, и пресуду
или решење за снажно проглашава; али таква радња носи на себи
печат неке несавршености, неке непотпуности, па и неке нејасности;
нити страна, која је поднела незадовољство или жалбу, зна, за што
му није било места жалби и незадовољству. С тога свако решење и
свака пресуда и виших и нижих судова — по моме мишљењу — тре
бало би да буде укрепљена разлозима; јер само се тад увиђа уме
сност или неумесност судске радње. Судија сваки, давајући своје ми
шљење о томе, има ли места или не, да се на неки случај, који се
појавио, примени неки известан законски пропис, треба да даде раз
лога, за што има, или за што нема места примени једног ил другог
законског прописа. Радња судијина без разлога ништава је, и носи
на себи печат неке самовоље, а ова је најгора, кад се увуче у суд
ску радњу. У оваквој радњи нема места да се судија позива на уве
рење, да каже просто ја тако мислим, ја сам тако уверен; од су
152

дије се за ову врсту радње иште знање, а не уверење; иште се при

мена закона, а не слушање савести. Савести има места онде, где је
говор о оцени доказа, о одређивању казне и т. д. па и ту је судија
дужан дати разлога за што мисли, да се може или да се не може
узети нешто за доказано; и да треба кривац блажије или строжије
да се казни. Где је реч о томе: какво значење има неки законски
пропис, ту се не истиче савест, ту знање, ту разлози излазе на среду;
и разлози морају да реше је ли неко разумевање законско умесно,
ИЛИ Не,
Можда сам о тој ствари овом шриликом више рекао, но што је
требало. Али кад се узме, да се не може уписати никоме у грех,
што казује мане, којих у општим пословима има, јер се исте онда
тек могу поправити, пошто се пронађу и познаду, то држим да се
ни мени с никоје стране неће замерити, што овако отворено говорим.
Eајпосле ћу и овде приметити, да је и пропис š234. казн. зак.
не удесно текстиран не само за то, што су у том пропису употре
бљене речи пространијег значења: предак и потомак; но и за то, што
се каже, да претци у правој линији неће бити кажњени, као да има
предака и у линији побочној. Тај израз предак сам у себи на овом
месту не допушта, да се може помислити на друге сроднике но на
оне, који су једно друго родили, дакле на сроднике по крви у усхо
дећој и нисходећој линији, која никад не може бити побочна, но је
свагда права. Израз дакле „предак у правој линији“ није израз јури
дичан, нити би требало, да му има у закону места. Но и то ће се
при ревизији, која ће се имати предузети, исправити.

ПРЕДЛОГ ЗА УРЕЂЕЊЕ ТЕЖАЧКОГ КРЕДИТА У СРБИЈИ.

(Свршетак.)

II.

На реду је сад да говоримо, како да се горња оума по земљи

шту административно расположи. Ако бацимо поглед на карту Србије,
наћи ћемо више знатних равница између којих као најважнијих на
водимо: моравску, мачву, тимочку и бугар-моравску. Eа први поглед
чини се врло природно, да би у сваком централном месту од поме
нутих равница ваљало створити по једно оделење управе Фондова,
које би сразмерном сумом новаца руковало. То би за цело према да
 161

земаља, које ће да леже без употребе. Али, што се тиче оруђа и

начина обрађивања земље и плодова, тешко да смо се што у напред
помакли. И оруђа и начини остали су они исти као и пре тридесет
година. Дозволићемо, да су неки приватни људи сретне покушаје и
преиначења чинили, али од стране владе, не само да нема озбиљног
заузимања, него можемо казати одузимања или одмагања. Имадосмо
земљеделачку школу у Топчидеру, па је нестаде, и о њој се више
и не говори. Казаће нам се, да је хрђаво била уређена и није од
говарала цељи. Па добро, зар је с тога ваља укинути, и на место
ње празнину оставити. Људи на послетку ништа савршено не створе,
али шостепеним и трајућим изучавањем једне ствари, морају доћи до
начина и средстава, која условљавају њен опстанак и развиће У по
следње доба добили смо друштво за пољску привреду, које је нај
бољn одзив нашло, код свију оних, који његов значај схваћају. Скло
пљено од најотличнијих и најстручнијих наших људи, надамо се, да
ће оно покренути у напред наше занемарено економно стање. Њему
се од срца радујемо, јер као нов појав, оно карактерише данашњу
потребу и искрену жељу за напретком. Међутим, сваки ће увидити,
да то није довољно. Да се агрикултура у нас подигне и унапреди,
нужне су, не поједине мере и индивидуална помагања, него скуп сва
коврсних мера, које ће данашње стање исправљати и унапређивати.
Ту долази земљорадничка школа, разни излози, набавке разних оруђа,
земљераднички кредит, путови, канали и т. д.
С напретком агрикултуре стоји у тесној свези и напредак свију
индустрија, које од ње зависе. Земља наша производи толико вуне
и свиле, да може намирити потребе у оделу свим својим становни
цима. Али где су Фабрике за израду вуне и свиле? Истина, да се
у многим местима по кућама тка платно, вунене материје и шpo
стирке, којих је израда врло добра и јака, али и врло скупа. Па по
сле тога, све што се ту изради, то употребљују људи, који су за
држали старе обичаје. За све остале шотребе, које се тим начином
не подмире, донесе се са стране израђене материје од свпле, вуне,
памука и т. д. Из чега излази, да ми наше природне производе ве
ћином извозимо, јефтино шродајемо, па их после манифактурисане
десет пута скупље плаћамо.
Што се тиче других индустрија, можемо слободно казати, да
их немамо. Ваља их дакле створити. Снаге ће често бити а и капи
тала, само се ваља бојати, да руку не достане и да угљена не буде
доброг и јефтиног. Што се тиче снаге, ми је често имамо у природи.
Србија је богата у водама, које се с коришћу дају ушотребити при
пr An A 14
162

великим индустријалним предузећима. За угљен можемо казати, да

су у последње доба чињени врло похвални покушаји, који леп ре
зултат обећавају. И ако му се још лак и јефтин извоз отвори, онда
се с извесношћу може рачунати, да имамо прве елементе за велике
индустрије. Осим ових препона ваља имати у виду и морални дефи
цит. За сваку индустрију ваља имати специјалне људе у знању и прак
тици. Данас је код нас мучно наћи машинисту за најмањи парни млин.
О механичарима и хемичарима не треба ни говорити. Што ову оп
ште познату ствар спомињемо, то је с тога, што мислимо, да ваља
обратити велику пажњу на нашу велику школу (техн. Факултет) и
реалке, у којима се спремају људи за техничке струке. Њи ваља спре
мити тако за практику, како би се што пре и боље на посао упо
требити могли. Уз ово морамо додати, да развиће наше агрикултуре,
индустрије и подизање техничких школа, стоји у врло тесној свези,
више, но што се на први поглед чини. Ако с постепеним подизањем
и развијањем специјалних школа, влада не подиже у исто доба и оне
струке, које њима одговарају, онда је извесно, да те пRоле у ме
сто да служе на добро земљи, биће само извор свакојаких незгода
за земљу а нарочито за владу. Претпостављајући да се данашње стање
још за неколико година продужи, извесно је, да ће мо имати пра
вника без занимања, адвоката без парничара, инжинира, техничара
и т. д. такође без посла. Шта ће ти људи да раде? Ваља се јако
бојати, — али готово се с извесношћу може казати, да ће се упу
штати у политику и политичке агитације. То ће бити незгода и не
срећа за земљу, али на сваки начин заслужена ствар за владу. И
то је та поремећена морална равнотежа, коју смо мало час споме
нули. Ваља дакле озбиљно и непрестано мислити, да се млађаним
силама, које из нашег највишег учевног завода излазе, даде поље
за занимање, на коме ће с коришћу употребити своје способности за
себе, а нарочито за земљу. А веће и обилатије поље од агрикултуре
и индустрије не може се замислити.
Овом незгодном стању знатно би се помогло, ако би се стран
цима дало право непокретне својине, — што ће се у осталом пре
или после морати учинити. Њиховим капиталима и предузимљивошћу
е места би се мале индустрије почеле подизати. Осим овога ваља
слати наше младиће преко, да изучавају агрикултуру, индустрију и
занате, као што је то и до сад у неколико чињено.
Поред осталих незгода, ваља споменути још и ту, што код нас
приватне иницијативе већином нема, него се све исчекује од владе.
Није ретко чути по неке наше отличне трговце у Београду, како се
 163

туже, што им радња не напредује у равној мери. „Ми дођемо — веле

они — до двадесет или тридесет хиљада дуката капитала, па онда
станемо.“ — То је истина, али у исто доба и врло природна ствар.
Свака радња кад намири потребе онога круга, за који је створена.
мора да малакше или да стане. Али што онда, после толико година
искуства и практике, познавања и нашег и туђег (страног) света не
предузму какву индустрију? За што да се непрестано најмање си
тнице из страних Фабрика доносе, кад би се и код нас могле изра
ђивати. У почетку мало тешко, али потпомогнути владом, ствар би
могла корисно успевати. Страни трговци тако не раде. Једна радња
није им никад искључиво занимање. И капитали и радиност њихoвa
движе се на све стране. Као у почетку, влада би требала ову ствар
да крене и да потпомогне подизање оних Фабрика, којих израде она
највише потребује. Ваља се надати, да би доцније и било предузи
мача разних индустрија без ичије помоћи.
У главном, кривица лежи до владе, што је код нас агрикул
тура слабо развијена, и што индустрије немамо. Отворимо наше збор
нике, па ћемо се о томе лако уверити. Тамо ћемо наићи већином
на наређења политичне или правне природе, али мало их има, која
се тичу економије, и то су често таква, која не би могла издржати
критику. Очевидан доказ једностраности нашег законодавца, коме је
све друго ван политике споредна ствар. Можемо споменути неке мере,
наређене у последње доба: регал на дуван и ове године подигнуте
таксе на неке потрошне ствари (сапун и т.д.). Да се она главна цељ
постигне, то су средства за владу врло лака и угодна: забранити,
подигнути таксе и овим подобна, — али по нашем мишлењу само
површна. Ваља прпроду наше земље и потребе нашег народа озбиљно
изучавати, развијање и подизање једне струке доводити у свезу са
другом, једном речи, развијати целину. Али не половним мерама. Оне
увек доказују две ствари: непредувиђавност и хитњу, да се једној
незгоди што пре, и како тако помогне. Ваља једном отпочети озбиљно
радити и бавити се оним стварима и установама, које протичу кроз
све жиле народног живота, и које подобно каквој добро положеној
и удешеној реци, наташа све околине кроз које пролази.
Таква је једна од ових мера, коју ми предлажемо. Људи, који се
заузму, да се она кано ваља изведе и изврши, оставиће у нашој исто
pији име Колберта и Кобдена.

149
164

ЈЕДНА ОДБРАНА АДВОКАТА КРЕМИЈА.

(Продужење.)

Овако ви увек поступате, јер неналазите да има што боље.

„Кад су дошли губилишту, целат узме осуђеника од све

штеника, однесе га, мету га на губилиште, изврну га, а за
тим одкачи нож.“

„Тежак троугал гвоздени једва се одвоји, и полако се

спушташе низ жљеб, и — ево одавде почиње ужас — засече
осуђеника, без да га закла.“

„Осуђеник пушти ужасну самртну веку.“

„Забуњен џелат подигне нож и опет га спусти. Нож и

по други пут засече врат несрећника, но не пресече. Несре
ћник до бога јауче, светина такође. Џелат опет подигне нож,
надајући се да ће трећи удар боље испасти. Но залуд, тре
ћег удара потече трећи поток крви из врата несрећникoвoг,
но глава јошт није одрубљена.....“ (Нова и тужна сенза
има прешле Трavма

Нећу, даље да продужим, господо, само вам велим, да

кривац није убијен гиљотином, но да су га убиле слуге џе
ЛАТОВЕ.

Писац продужава: „дело се догодило после месеца Јула,

у времену благи -нрави и напредка, годину дана после сла
вне жалости скупштине над смртном казни. Довољно дело
је се догодило готово неприметно. Новине париске пронеле
су као басну. Нико се о овоме није заузео. Само се то знало,
да је гиљотина хотимично поремећена, од једнога, који је се
хтео џелату да освети. То је био џелатов слуга, кога је овај
отерао, и који да би се џелату осветио, учини ту пакост.“

Ето ваше гиљотине; и када вам млади Хиго каже да је

гиљотина хрђаво направљена, ви му катеже да је скривио!

Ја продужујем:
 165

„У Дижону, има томе три месеца, погубљена је једна

жена. (Једна жена!). И овога је пута још једном, наш док
тор гиљотина, рђаво извршио своју дужност. Глава није била
са свим досечена. Служитељи џелатови уватили су жену за
ноге, и усред запевања, бацакања и превијања силом су јој
одтргли главу од тела.“

„У Паризу одпочело се практиковати тајно погубљење.

Од месеца Јула несме више да се погубљава на Греви; како
се страши, ко је страшљивац, ево шта се ради: у најновије
време, у Бисетру, узет је један осуђеник, који је осуђен на
смрт, и ако се не варам он је се звао Деганурије; метут у
сандук, који је био са свију страна затворен, и забрављен;
затим један жандар напреда један остраг, допратили су овај
пакет на пусту пијацу св. Жака.“

„Када је се на пијацу дошло, било је 8 сати у јутру.

једва дан; овде је била подигнута гиљотина на брзу руку;
света није било много, од прилике неколико туцета дечака,
који су се скупили око не очекиване машине; брзо изваде
човека из сандука, и без да су му времена дали да мало
дише, страшљиво, подмукло, срамно, одрубе му главу. 0во
се назива јава и свечан акт високог судства. Срамно дело!“
„Како дакле краљеви људи разуму реч изображење? где
смо ми? понижено судство до обмане и преваре! закон за срем
ство 1 наказе 1

„Врло је грозно да друштво са осуђеним на смрт, по

ступа на подобан начин.“
„Да ли ви озбиљно мислите да дате пример, када грозно
удављујете несрећна човека на најскривенија места спољни
булевара? На Греви, при дану, јошт се може одобрити; но
на пијацу св. Жака! у осам сати у јутру! који тамо пpo
лази? кој тамо иде! ко зна да ви тамо убијате човека? које
тај који мисли да ви тамо дајете пример?“
„Невидoстели дакле, да се ваша јавна погубљења врше
тајно? невидители да се кријете? да се страшите и стидите
166

вашег дела? да ви смешећи се шапућете ваш : discite justi

tiam moniti? ви сте из основа потрешени, упрепашћени, не
спокојни, неизвестни да имате право; вами је обвладала сумња,
и ви несечете главе до по навики и незнајући добро шта ра
дите? (узбуђење.)

Ово је писато под законом, и ви нисте оптужили оца,

а данас оптужујете сина!

Тако је исто свето правило „поштуј свога отца:“ дакле

имали који бољи начин поштовати свог отца, до подражавати
му? па када се тај отац зове Виктор Хиго, који је бољи
начин подражавања до подражавати његовим списима? Ово
неће порицати ни сам државни тужиоц.

Ево сада, господо, како писац завршује предмет, који

ВАМ ЧИТАМ :

„У колонијама, када се пресудом осуди и убије роб,

сопственик роба добија иљаду Франака накнаде. Шта! ви
накнађујете господаре, а ненакнађујете породицу. Зар овди
неодузимате човека од они, којима он припада? Нијели он,
по једном праву светијем но оно роба наспрам господара,
сопственост његова отца, добро његове жене, ствар своје
деце?“

„Ми смо вас уверили о вашем закону укиства, а ево сада

уверавамо вас о крађи.“

Забога, господо, да ли се наш чланак може применити на

ово дело? Ви нисте оптужили ово дело, које је имало небро
јена издања ни 1839. ни 1841. ни 1847. ни 1849. ово је дело
штампано у више од три стотине иљада примерака.

Чекајте, господо, чекајте. Луј Филип гнушао се смртне

казни. Једног дана позвао је великог појету у Тиљерије:
„Господине Викторе Хиго, рекому је краљ, ја вас постављам
за благородника Француске. Ова најузвишенија титула у
нашем политичком друштву награда је за ваш ћени; ви
познајете моје мнење: оно што ја особито желим да данас
 167

наградим, то је ваша борба тако дивна, тако постојана за

укинуће смртне казни.“

После толико списа, отац је добио од краља благород

ство. После првог покушаја, син добије од републике затвор
(продужено гунђање међ слушаоцима.)

Сада ћу да читам чланак који се оптужује, и ја ћу да

га тумачим како ја знам. Чујте ме :

„Има четири дана, на јавном месту једне Француске

вароши, закон, то ће рећи божанска и света сила друштва...“

„Божанска и света сила друшства,“ ето како писац де

Финира, коалифицира закон. Он не само да га поштује, но
јошт га уздиже.

„..... Закон је узео једног несрећника, који је се баца

као и дерао узео за врат, за руке и ноге, вуко га за косу
и раздеро му кожу са тела, да би га довео на губилиште;
ово је се догодило пред збуњеном и дубоко узбуђеном све
тином; читав сат за косе се чупао са злочинцем.“

Ове речи разљутиле су државног тужитеља; но нека ми

дозволи да му кажем: да је он мало заборавио његову ре
торику, тропе, Фигуре, то су украси за описни стил; њих
материјализирати, то значи заборавити саме елементе говора.
Шта! зар кад један списатељ каже да је закон уватио једног
човека за врат, раздро га, чупао се са њиме, зар ви не ви
дите Фигуру реторике? А! мој Боже, сви знају добро, да је
целат с чепао кривца, да се џелат чупао с њиме; зашто? да
би дао силу закону. Иза џелата стоји закон, јер да закон не
заповеда, Џелат га не би вршио.

Што се тиче самог дела, то је истина, а то ће те наћи

забележено и у самим званичним актама. За време од три
десет и пет минута, у место једног сата, трајала је жалосна
трагедија, која је устрашима све ожалошћене сведоке.

„Шта је тај човек учинио друштву? увио је! шта ради

друштво томе човеку? оно га мучи.“
168

Оба ова става стоје, они се не могу опорећи. Човек је

убио, он је био мучен; но кога је мучио? државни је ту
житељ узвикнуо: не, друштво не мучи. То је истина, но које
реко противно? то ради најмљена особа од друштва да из
врши овај варварски закон, који смрћу казни људска ство
рења. Још једном вам велим, допустите начин писања; но
немојте га материјализирати: начин (стил), то је дух.
„Присталице смртне казни, шта вам је била цељ, када
сте пратили на гиљотину овог несрећног убицу?“

(продужиће се)

Читаоцима листа Правде.

С концем овога месеца свршава се прва че

тврт. Г.Г. уписници који су се само за ово време

претплатили нека изволе поновити претплату

за раније како им се не би зауставимо редовно

IIIИЈЕЊАЊЕ „ЛИСТОВА,

Само од довољног броја уписника зависи оп

станак овог правног листа; зато молимо г.г. ску

пљаче да се својски заузму око скупљања упи

сника, а у награду добијају девети број или

НОВЦе За Њ.

Листова од почетка ове год. имамо потпуно.

Цена је листу на годину 60 гр. на по године

30 гр, и на три месеца 15 гр. За Аустрију на го

дину 7 сор. на по године 3% top. на три месеца

18 чворинта. „Уредништво Правде.“

П та и и ли и ЈА и и кол s Cr s s A и о н и ћ А у Бког и му
 163

нашњем стању била велика олакшица, јер би људма новац на дома

шају био. Али ми ишак не мислимо, да би овакав распоред понају
деснији био. Јер таква поделења обухватајућа више округа уједно,
принуђавала би позајмаче често, да више дана пробаве док посао
сврше. И као што је ласно предвидети, да се — нарочито у почетку
— по неки захтеви закони или Формалности неће тачно испунити, то
ће власт бити пршнуђена да људе обавештава, да их упућује, и често
да им место поднесених недовољних или несигурних гарантија друге
потражује.
Дакле, место оваквих великих поделења, ми смо мишлења, да
се за сваки округ по једно оделење управе налази при окружном на
чалству, а њиме да рукује окружни казначеј, са каквим мањим чи
новником, који би му се у помоћ дао. Бачин овај мислимо, да је
најудеснији и најпрактичнији. Нема тог сељака који с времена на
време послом у окружно место не дође. Том приликом врло му је
лако известити се код казначеја има ли новаца за издавање, колико
може добити, шта треба да ради и т.д. С друге опет стране, свакој
окружној полицајној власти лако би било, водити надзор над целим
обртом оваквих зајмова, контролисати касу, оцењивати поднесене
гарантије, саслушавати тужбе и овим подобна. Јер она познавајући
људе, њихов кредит, имање, — за тим општине и њихове админи
страције, моћи ће сваки предмет или спор да оцени боље него ико други.
Aустановити какве сасвим нове администрације за ове зајмове,
са засебним персоналом, засебном контролном власти, била би у по
четку ствар врло тешка, а после скупа. На сваки начин могу се по
ставити неколико комесара при централној управи у Београду, који
би непрестано путовали и прегледали укупно стање целог кредитног
завода. А то су жртве много мање, и без сваког оспоравања необ
ходимо нужне.
У осталом не мислимо, да би питање о администрацији оваквих
зајмова, породило великих тешкоћа. Стручни људи, који су се до сада
са оваквим стварима бавили, лако би пронашли и бољи начин, како
да се ова ствар с административног гледишта најбоље уреди. Њима
би шало у дужност да и сва друга мање важнија питања, тичућа се
администрације реше.
Главно је, и најтеже питање, какве гарантије позајмачи треба
да даду, — да ли би се и личне гарантије (јемци) могле примати,
— у колико би се закони Формалитети на што мањи број свести мо
гли, — и на послетку би ли влада одобрила, да се при свршивању
ових послова не наплаћују таксе.
154

III.

Гарантије или залоге, којима се обезбеђују обвезности у грађ.

праву, ове су: непокретна, покретна и лична (јемство). Да их про
ђемо све редом, и да покажемо, да ли би се свака од њих без опа
сности примити могла, и под каквим условима.

a) H е I о к p e T н а 3 а м о г а.

Очевидно је, да је непокретна залога по својој природи најси

гурнија. До сада је њу једину примала управа Фондова, под условима,
које неће бити излишно, да укратко изложимо. Пре свега позајмач
је морао поднети тапију од свога добра, а после процену. И једно је
и друго веома нужно, јер се првом констатује својина, а друга је
мерило за суму, која се може издати. Али док се до тапије и про
цене дође, позајмач много дангуби, и што је важније, те две исправе
скопчане су са знатним трошковима. Кад томе додамо још и то, да
су позајмачи из внутрености у неизвесности, да ли има новаца у
управи и кад ће их добити, онда јасно излази, да зајмови, које управа
даје, нису тако јефтини, као што се на први поглед чини. Поња се
на послетку, да позајмачи, који знатне суме траже, радо свете жртве
подносе, јер имају у рачуну мали интерес и олакшице при отплаћи
вању. Али за једног сиромашног човека, на прилику једног земљо
делца, који је рад да позајми двадесет дуката, и за њих своју земљу
у залогу да даде, наведени услови врло су теготни. И често се до
гађа, да такови тражи пре приватног поверитеља, са знатно већим
интересом, само да што пре до новаца дође. Па добро, кад је стање
ствари тако незгодно и теретно, има ли начина да му се помогне, и
то да се ситним позајмачима како време тако и трошкови уштеде?
У почетку ми смо мислили да предложимо ово средство: да оп
штина ситним позајмачима на процени, која јој се на потврду по
днесе, у исто доба констатује да је процењено имање заиста својина
позајмачева. И кад би се ситни позајмачи при таквим исправама осло
бодили такса, онда би имали жељени резултат. И тако место две
исправе, довољна би била само једна, која кошта много мање времена,
и никаквог трошка. Природно је у таквом случају захтевати, да оп
штине гарантују управи, за својину дужникових добара.
Таквим би се начином за цело помогло ситним позајмачима; али
се јако бојимо, да то не поремети правну стабилност непокретног
имања. Јер у ствари, то ништа друго не би било, но изузеће од оп
 155

штег права; такве исправе долазиле би у сукоб са тапијама, отуда

би се порађало недогледних сшорова и судара, и тако хтевши једној
незгоди доскочити, задрмали би саму непокретну својину. И код ca
мих данашњих тапија, за које су постављени врло озбиљни услови,
догађају се судари, а да шта би било, кад би се поред тапије и дру
гих (премда ограничених) исправа налазило, које би констатовале
непокретну својину. — Ово би била главна мана оваквим новим испра
вама. Што се тиче самих општина, ми не држимо, да би било опа
сности, што би им се у дужност ставило, да оне констатују непо
кретну својину, јер то и данас бива при данашњој системи тапија.
У осталом, тражећи озбиљно начин, како би се данашњим те
пкоћама доскочило, извесно је, да би се ако не ова, а оно друге
олакшице пронаћи могле, које би добрих последица имати могле. Али
кад је реч о једној установи, која без оспоравања дубоко упливише
у правно и економно стање целог народа, онда мислимо, да ваља
напустити половне мере; и по озбиљном испиту, а према нашим окол
ностима, усвојити једину, коју је наука и искуство примила, као нај
сходнију и најбезбеднију. Лако је погодити, да имамо у виду баштин
ске књиге. О свему овоме не би било ни разговора, да имамо ба
штинских књига. Ту не би нужно било имати тапије, ни какве друге
исправе. По несрећи у нас нема баштинских књига, а што је још
горе, на њих се озбиљно и не мисли. Не мисли се на њих, не с тога,
што је немогуће увести их, него за то, што већина нема чистога
појма о њима. Код нас се мењају министри правде, — али да ко
учини бар покушај, да се та велика грана стварних права консоли
дише! Године пролазе, економно стање у земљи развија се, реч је
о гвозденим путовима, говори се да се странцима даде право непо
кретне својине, да се капитулације напуште и бели свет других ва
жних ствари, — али о једној мери, која је с економског, правног,
статистичког и Финансијског гледишта од неизмерне користи за земљу,
о томе ни спомена. И то све при данашњем стању, кад је увиђавно
за сваког, да данашња система тапија и интабулацијоних књига не
ваља. Спорови о синорима трају годинама, туђа се имања дају у за
логу, па и продају, то зна сваки, који је са судовима посла имао,
па наравно, и управа Фондова. Ал ствар непрестано на томе остаје.
Кад је дакле увиђавно, да би горепоменути наш предлог, да
општине констатују својину непокретну, био ако не опасан, а оно
бар давао би повода многим заплетима, — кад је извесно, да нам
данашње тапије и интабулацијоне књиге не дају осечне гарантије,
кад дакле за сопственике непокретних добара тешкоће остају исте,
156

онда нам се намеће питање: да ли је могуће, да при истим тешко

ћама, бар јаче, осечније и извесније гарантије добијемо?
Eа сваки начин. И то завођењем баштинских књига, — али на
један врло практичан начин и без икаквих значајних трошкова за
владу. Јер у овом огромном питању, новац је главна ствар. Прак
тичан начин велимо још и с тога, што би се та ствар врло посте
шено развијала, тако, да би после неколико година имали уписано у
баштинске књиге, бар половину имања у Србији. Да се то постигне,
влада би имала да спреми Форму тих књига, и да пропише начин
како ће се држати; а затим да нареди, да за сваки зајам из јавних
каса ваља уписати заложено имање у баштинске књиге, у место да
се подноси тапија. Шта више ми смо мишлења, да се иста мера усвоји
и за приватне поверитеље, кад им се непокретно имање у залогу даје.
Што се тиче осталих сопственика, требало би законом прописати, да
су у будуће тапије укинуте, и да место њих ваља имање уписати у ба
штинске књиге, и да једном уписано имање у те књиге вреди као
тапија спрам свију и сваког. Једном речи, место да се попис целог
непокретног имања у Србији и упис у баштинске књиге предузме на
једанпут, (што је са великим тешкоћама скопчано 9), упне би се из
вршио постепено и скоро неосетно.
Споменусмо мало час, да би се упис у баштинске књиге извр
шио, с истим тешкоћама, које се имају кад се тапија вади. То је
апсолутна истина. Сопственик кад узима тапију, мора комшије и власт
да зове, и имање да измери и ошише и још друге неке услове да
испуни; а то би скоро исто морао да чини, уписујући своје добро у
баштинске књиге. Само је та грдна разлика, што сваки сопственик
има далеко већу правну гарантију у баштинским књигама него у
тапији. И почем сваки сопственик има ту слабост или врлину, да
све жртве чини само да своје имање осигура себи и својој Фамилији,
за пто се законодавац не би тиме ползовао, да непокретној својини
даде темељан основ? Прилике су у осталом врло угодне. Сваком по
зајмачу, који жели узети већу суму из управе Фондова, ставило би
се у дужност, да место процене упише добро у баштинске књиге, и
да извод извршеног уписа управи поднеeе. Тако исто и сваком зе
мљораднику, који би рад био узети малу суму из земљорадничког
кредита. А почем су Формалности скоро исте, ту се нико не би ни

") Наклони читаоц, ако је рад да се са значајем и важношћу баштинских

књига боље упозна, може читати наш напис: „Баштинске књиге“ који је
штампан у Хипотекарном праву, страна 249, — или у бројевима 164 и 165
Српских новина од 1867. године.
 157

тужио. На такав би начин ваљало поступити и с онима, који про

сто желе тапију добити.
Опетујемо да је ово врло угодан начин, да постепено добијемо
баштинске књиге. Људи, везани њиховим интересима, сами би радо
извршили захтеве законе, само да своје имање боље употребе или
га осигурају. Наравно, да би боље било, кад би се то на један пут
извршити могло, али осим материјалних тешкоћа, које су многобројне,
ваља рачунати и на злу вољу нашег народа, коме је пошис врло не
мила ствар. За доказ може нам служити покушај чињен у 1863 го
дини, који је без икаквог озбиљног резултата остао. А влада треба
увек да рачуна и на повољан успех у сваком важнијем предузећу.
Ба ово би нам се могла учинити једна специјална приметба.
Правно стање непокретне својине, — рећи ће нам ко — биће још
замршеније, ако се дозволи, те нека добра буду уписана у баштин
ске књиге, друга добра имају за се само тапију, а трећа нити су
уписана у баштинске књиге нити имају тапије? — Ми одговарамо:
ова, као и свака друга половна мера, није без мане. А то је та, што
ћемо створити нову класу добара, имајући ново правно стање. Међу
тим заплета озбиљног не мислимо да ће бити. С тога, што ће добра
без, или с тапијом, задржати данашњи правни положај, а сва упи
сана у баштинске књиге добиће савршен правни положај, који ће
спрам свију и сваког неоспоран бити. Главно је то само, да се на
чине паметна прелазна наређења, којима би се прописало, како ће
се добра с тапијама уписати у баштинске књиге (кад би ко желио,
да тапију са баштинским уписом замени), — даље, на који начин
да се сада постојеће хипотеке, прибелешке, службености и т. д.
преведу из интабулацијоних (књига) у онај део баштинских књига,
у који се уписују терети или стварна права на непокретним добрима.
И тако, ако поставимо, да је један сопственик своје имање уба
штинио, њему не би нужно било подносити управи ни тапију ни про
цену, но само извод из баштинских књига судом потврђен, у коме
би стојало, да он даје у залогу своје имање, које је под извесним
бројем убаштињено, и које је при убаштинењу процењено на Х суму.
Међу тим с места додајемо, да ово неће увек овако бити, нарочито,
ако је неко имање при убаштинењу процењено до извесне суме, ша
је на 2—3 године после тога јако у цени скочило.
Осим поменутих користи, које смо овде изложили, ако би влада,
за убаштинење ситног и раскомаданог земљорадничког имања напу
стила све таксе, онда не сумњамо, да се ова мера не би примила
158

са равнодушношћу, но да би сваки, желећи своје имање боље упо

требити или обезбедити, похитио да га у баштинске књиге ушише.
Eа послетку, ма с ког гледишта ову установу баштинских књига
сматрали, морамо доћи до убеђења, да продужујући данашње неси
гурно стање, стварамо себи само више тешкоћа, јер је извесно, да
се та велика мера кад тад предузети мора. Ко само у нечем разуме
и сваћа правни положај непокретног имања, тај мора увидити, да је
ово питање на дневном реду, и да је тако сазрело, да га ваља ре
шавати. Ово је у осталом тако у природи саме ствари, да о овоме
имамо трагова на више места у нашем законодавству. Почев од гра
ђанског законика од 1844. г. па до грађанског поступка од 1865 г.
наш законодавац, где год је потребно говори о баштинским књигама.
Он увиђа потребу баштинских књига, о њима говори, даје себи из
гледе озбиљна човека, који ништа из вида не губи, — али ништа не
предузима да ту велику меру оствари. Прођопе скоро тридесет го
дина, како законодавна власт у нашој земљи редовно постоји, али
у многим и многим стварима није се показала на висини свог поло
жаја. Остаје нам за сад нада, да ће будућност бити боља од прошлости.

б) II о к p e T H а 3 а л о га.

О покретној залози имамо само неколико речи да кажемо. Ми

мислимо да би и њу ваљало примити, али ограничивши је само на
ствари непотрошне и оне, које се лако чувају. При садањем стању
наше земљерадничке класе, може се скоро са извесношћу тврдити,
да ће се ова залога врло слабо давати и примати. Од покретности,
нашем је народу оружије ствар од вредности, али се оно по закону
не узимље у извршност. Остају дакле друге ствари, као што је жен
ски накит и т.д. које се доста лако чувати дају. Тешкоћа је у овом
питању једино административне природе, која може и треба да се
савлада. Јер кад је реч о томе, да се једна ствар озбиљно уреди,
треба усвојити све начине и средства, којима се њен опстанак и раз
виће условљава.

B) Лич на зал о га (јем ство).

На послетку ваља нам коју реч о личној залози или Јелету

навести. Напред смо уверени, да ће нас многи с места осудити и
казати, да је у оваквим зајмовима јемство врло не поуздана ствар.
И ми смо делили и делимо сад њихово неповерење. И заиста, да се
 169

поставе ма какви услови за јемце, па да се њихов правни положај

оцењује по општем грађ. праву, осим имовне непоузданости, управа
би имала много тешкоћа, док би дошла да се од ма ког јемца на
плати. Остаје нам у овом случају једини начин, који је до сада више
пута с успехом примењиван, а то је јемство општине. И оно није
без мана. Јер сваки зна како су наши људи лако склони, да у ош
штим стварма држе велики рачун од личних призрења. Али на по
слетку нема се куд, и оно нам се као најозбиљније чини. Кад је за
ово неколико последњих година законодавна власт више пута одре
ћивала суме, да се раздају на израну народу у неким пределима,
онда су ти зајмови чињени на горепоменути начин. Општина је пра
вила списак потребитих људи, па је добијала захтевану суму, — али
гарантујући сама за њу. Све се ово радило под надзором полицајних
власти. По томе, кад би се овај начин личног јемства усвојио и уpe
дио, ми мислимо, да би нам он озбиљну гарантију дао.
Осим поменутих зајмова, које је законодавна власт одо
брила за израну народа имамо још један пример у нашем зако
нодавству. На име, општинама је законом поверено, да рукују ош
штинским кошевима; а та администрација на сваки начин неће бити
ни у колико лакша, од надзора, који би јој у део пао, да на дуж
нике управине мотри, од њих редовно интерес и главно наплаћује,
и на послетку, да она сама обвезности дужникове изврши. И при
свем том, што се говори о поводљивости наших сељака, ипак је тешко
претставити, да ће ошштинари препоручити једног неуредног и лењог
човека и за њега гарантовати, па после да општина његове дугове
плаћа. На против, врло је неправедно, да се једном сиромашном чо
веку одказује зајам што нема стварне залоге, а међутим, по карак
теру и вредноћи заслужује поверење својих суграђана. Претпоста
вљајући, да се гарантија општине дозволи, ми мислимо, да би то био
врло озбиљан пут, да се наши људи по селима у будуће заузимљу
живље за општинске ствари. Општина би тада била као неко мерило
кредита за сву сиромашнију класу, а сви имућнији сељаци мотрили
би и водили контролу, коме ће се зајам чинити, да не би после сви
за њега плаћали. Тражећи зајам, сви сиромашнији људи, морали би
показати општинарима своје потребе, које ће ови као нужне да одо
бре или као излишне да одбаце.
Говорећи овде о залогама у опште, долазимо до резултата, коме
се ни мало не можемо радовати. Кредит је у нашој земљи гибак, јер
су му гарантије непоуздане. Бепокретна залога не улива апсолутно
поверење, јер немамо баштинских књига,— покретна је залога слаба,
160

јер смо већином сиротног стања, — лична је залога врло мучна ствар,
јер је у личној залози карактер највећа гарантија! Ако се при ова
квом стању ипак нађе људи, који ће се противити или критисати све
радикалне мере, само с тога, што су са великим тешкоћама скоп
чане, онда је жалост, да се поред материјалног слабог стања мора
констатовати и морална апатија или некураж, за све оне опште ствари,
које траже размишљања, труда и изучавања. Време је већ, да код
нас реч „тешко“ престане бити ultima ratio.
Из свега овог, што смо до сада говорили, види се, да смо дали
само главни нацрт како да се ова ствар уреди, и да многа споредна
питања нисмо ни додирнули. Тако, да ли ће се ови ситни зајмови
на отплату давати, за колико времена имају се измирити, да ли ће
полицајна власт надзор и какав имати, у каквом ће односу разне
власти стојати, — и сва друга питања чисто административне при
роде прешли смо без спомена. Наша је намера, да једну ствар врло
важну и корисну на јавност изнесемо; а пошто смо је исторички про
пратили, њене добре и лоше стране осветлили, показали смо пут, како
би се она озбиљно остварити могла. Ако се, после озбиљног разми
шљања и убеђења дође до тога, да се што на томе ради, људи, који
имају искуства и практике, моћи ће без велике муке решити сва спо
редна питања и лако уредити цео административни меканизам.

IV.

При свршетку овог написа, нек нам се дошусте још неколико

општих посматрања.
Ако допустимо, да наша земља са моралног и материјалног гле
дишта има све елементе за опстанак и развиће једног слободног на
рода, онда ваља да испитамо, да ли се ти елементи обрађују у ну
жној сразмери. Ваша је земља по природи богата; што се тиче
људи, прошав редом све сталеже, извесно је да су врло интели
гентни. Али до данас може се казати, да Срби већином напу
штају или презиру природу и њена богатства, долазе у вароши, одају
се на школе, из којих кад изиђу, примају се скоро сви каквог ја
вног звања. Отуда је неизбежно следство, да у народу моралне ра
внотеже нема. Вема је, и не може бити с тога, што нема индустрије
и агрикултуре, јер њи две ова два крајња сталежа везују. Кад ка
жемо да нема агрикултуре, треба да се разумемо. Агрикултуре има
и она се знатно развила, али само по обиму. Код нас се како који
дан поља све више обрађују и ми ћемо скоро дочекати, да неће бити
Број 8. У БЕогРАду 20. МАРт 1870. Година II.

Нази три пут -у-у- - - - - - -nar- и за све срп. кpa

у месецу на 14 || || || || А || || || || A јеве стаје на го
g. 1 || Н" ЈА НА И ЈА 3:
Уредништвојеy 1 || || E-A I R II E-MA "",9%;"
----- JILL JIL LLLLLLLLL 51':': мес. 15 г. или 1
Натошевића на 1 V se mojegnu 6p.)
Pol P „ . . „ „... „ „...„ „... Фj
стаје 1 г. и 20 п.
II(13A (BRIPAIR IPAKHIL ILIKA.

издалу и укулу Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Судови и Полиција. - Идеал и Битност у држави. - Једна одбрана илвоката Кремија. -
Поступак у инглнском парламенту. — Забрана по билансима.

СУДОВИ И ПОЛИЦИЈА.

Кад се државне установе не би непрестано усавршавале, то би зако

нодавство најпосле морало притеснати друштво и народ би се угушио у
оној истој атмосфери, која некада одржаваше његов живот. Искуством
пређашњих векова народи су се уверили о овој непобитној истини.
Збpка државних власти у пређашњим временима допринела је
млого паду и најсилнијих држава. У средњим вековима радња др
жавних власти била је са свију страна стешњева у узане границе;
па и у тим узаним границама нису им била на чисто права изве
дена. Не само краљу, него готово свакоме Енезу и војводи припа
дала је грађанска и војена власт, и административна и судска права.
Be3ависност судска и укидање кабинетске шравде: то су пло
дови новог времена, који су освештани начелима новијих устава зе
МаЛЕНСКИХ.
Кад се различне Функције државне размакну, и кад се њихов
одношај према различним органима уреди: онда је ту већ високи
степен државнога развића, на који се могло попети човештво, које
је већ сазрело. У органском телу онаком, као што је већ природа
саздала, различним члановима припада различита радња. Око гледа,
ухо слуша, језик говори, рука држи и ради. То исто мора бити и
у државном организму. И овде сваки поједини орган мора имати одре
ћену Функцију, за коју је устројен и намењен.
Отуда долази подела власти.
Још од времена Монтескијева почеле су се разликовати три вла
сти: законодавна, извршна и судска.
Између свију тих власти почела се мало по мало стављати на
највише место законодавна власт. Остале власти у новим државама
170

раздељују се на четири групе, које се суптаствено међу собом раз

ликују. Од ових најважније су управна власт или управа, и судска
власт или суд. *)
Судска власт од управне разликује се у ствари тиме, што она
не управља, не заповеда, но само чува и примењује признато и на
рађено право.
Састав државнога организма у новије време знатно се помакнуо
напред нарочито због тога, што је нова држава оделила судске ор
гане и шрава од управних противно старом и средњевековном реду,
по коме управна и судска власт припадаху једним истим званични
цима. Тиме је очишћено право и слобода грађанска од насиља и са
мовоље. Управна власт у добитку је и сама с тога, што јој је пре
грађена могућност не законито мешати се у сферу правосудства. У
колико је важна подела и у колико су различне те две власти, до
казује већ тај обичан појав, што одлични државници или управни
чиновници ретко бивају добре судије, и на против најбоље судије
ретко бивају у исто време и добри административни чиновници.
О ближој подели власти и о томе, која подела по садањој на
уци најбоље одговара суштини ствари, нисмо намерни у овим члан
цима нарочито говорити. Имамо да речемо неколико речи о ономе
што смо као наслов означили, и само ћемо се узгред дотаћи те по
Деле власти.

I.

У старим државама постојало је то начело, да све власти при

падају државном поглавару: и законодавство, и администрација, и
суд и полиција. Код такве системе, где је све било усредсређено у
рукама једнога човека, разуме се, да није било ни појма о праву и
слободи поједине личности.
Стари судови били су у жалосноме стању.

") Економисте стављају на прво место економичке установе, па онда тек на

друго место установе политичке и то за цело с правом раде. Јер, веле,
пре него што се пишу закони, пре но што се управља, шре но што се по
дижу дворци, храмови, пре но што се рат води, друштво је почело ра
дити, обделавати земљу, орати, копати, косити и т.д. Пре но што се уз
дижу владаоци на престо и заводе династије, народ је освештао породи
чки живот, утврдио брак, подигао вароши, завео сопственост и наслеђе.
У нечем политичке установе стоје у неразделном виду са установама еко
номичким: ни једна грана државне управе не може бити без друштвене
економике. Шрудон: De la capacité politique des classes ouvriere. стр. 205.
 171

Пре свега сам лични састав њихов није одговарао потребама

народа. Час је на руку поповштине прелазио суд у руке светске вла
стеле, час из руку ове у руке поповштине. При таквом саставу су
дова је ли се могла замишљати једнакост грађана пред законом и
судом? Боже сачувај. Вико се није ни старао о интересима правога
народа, народа, чије руке рађаху и за се и за властелу. Народ, који
је радио, био је презиран: само беспосличарство и госпоштина би
јаху уважавани.
Судијска места или су се куповала за паре или су давана за
награду „личних услуга“ учињених овоме или ономе владару. У томе
стању ствари онај, ко је купио судијско место, живио је и умирао
на томе месту. Он се није надао ни добити веће звање нити се бојао
да ће изгубити оно што има. Можемо себи представити какву је збрку
приносила та привилегија у правосуђу. Такво стање ствари у орга
низацији судске струке трајало је дуго. У томе стању није се знало
тако рећи ни „ко пије ни ко плаћа;“ није се знало ко суди у првом,
а ко у другом степену.
Народи су претрпели сила јада док су се курталисали тих вла
стеоских, привилегисаних судова.
Под владом више државне образованости; под владом развије
нога правознанства; под владом ваљаног законодавства: нико и не
мисли, да се судијско место може дати у награду ма за какве услуге.
За судијска места траже се сад људи научени и способни, који могу
достојно изрицати правду и гарантовати грађанину живот, част и
имовину.
Какве имају данас судске установе народи?
Данас истина имају са неким малим изузетком готово сви на
роди у Европи ове установе судске: суд општински („примирителни“);
суд окружни, апелациони суд и касацију. Но по начину, како се по
стављају судије у судовима окружним и вишим, тешко је имати са
вршену независност судску.
Тако, на прилику, Французи у време њихове револуције уста
новили су изборну правду, т.ј. сам је народ бирао себи судије на из
весно време. Тај избор судија био је неизбежном последицом измене
политичкога устројства, које је предало највишу власт у руке на
роду. У сједињеним државама Америке грађани избирају судије; но
и код њих последица из тога бива та, да у неким процесима судија
дође у такав положај да мора овако да размишља: „ако сад не жр
твујем закон, други пут ме нећеју изабрати. Из тога се види, да су
159
1752

дију никада не треба ставити у такав теснац, у коме он мора изби

рати шта му је прече, да ли његова дужност или лична корист.
Eleyдобност те изборне системе на скоро су осетили Французи,
и с тога су уставом III. а нарочито VII. године опет оставили влади
да судије поставља; но судија је опет као и пре могао бити укло
њен; и у време царевине већ је неколуко судија било збачено са
дужности.
У опште кад говоримо о судовима морамо бити врло обазриви.
Ако судију положај његов доведе до тога да почне размишљати, каку
ли ће последицу за њ и за његову Фамилију имати његово суђење:
онда престаје сваки даљи говор о правосудству.
У енглеским установама државним налазимо да је најпаметније
то, што је код њих савршено „независан положај судија-ЈЕнглези су
мањиваничменамењенимљивим
најбоље схватили ту свету истину, коју је и Монтескије повторио,
да
-“""мањењosers-a-Junanams
.-----my-be--an-------a-m „ментечress-a-m
је правосуђе у природи_својујев. Власт кује независност. Тако
је исто нужна за благостање државе, као год у независност законо
gas"SSRH:-
*чњачемним, а
Ré"čáмо што је лични састав старих судова био ругобан, него
и начела су код судова владала жалосна и несрећна по људе, који
би дошли у руке судијама.
Проучавајући законодавство ХVIII. столећа а нарочно кривично
законодавство, ми налазимо у њему жалосну позорницу. Изузимајући
Енглеску наилазимо у свима другим европским државама једне исте
заблуде, једна иста варварства. Та законодавства истицала су, ра
зуме се, из њених идеја и начела која су се сматрала за темељ др
жавама. Мислило се онда да није могуће дарнути у та начела а да
се друштво из темеља не потресе.
Сада, пак, које год окусио плод нове науке, које у стању при
родно да мисли, признаће с нама заједно и отворено, да су те идеје
и начела са свим бесполезна за државу, још шта више ми сматрамо
да су она лажна и опасна.
Да изложимо овде та начела.
Оптужени сматра се за кривца. Криминалисте нису никада откри
вено исказивали тога начела, које је узмућивало друштвено мишљење
кадгод би се јавно показало; али опет цео судски поступак излазио је
из тога начела. На тај начин први акт истраге састојало се у томе,
што је од оптуженога тражено да се закуне, да није крив. Тако су
га остављали да бира између двога шта воле: или кривоклетство
или вечно осуду и смрт.
 173

Друго је начело била тајност, која је, као што су тада увера
вали , сачињавала душу суђења. Највише су се бојали јавности, с
тога, што би оптужени могао дознати, због чега га оптужују и ка
квим околностима доказује се кривица. Код овога начела треба да
знате да је тајна била само за сиротне људе; а богаташ имао је
свагда другова, који су му помагали. Ако није имао другове, он је
владао оном силном снагом, што се зове новац, ш muњом је свагда
могао лако добити сазнања о ономе, што му је нужно било. Да ли
намерно или иначе, тек довољно то, да је суђење било уyeђено про
тив сиротиње и било је право варварско беснило.
Треће правило било је следеће: као што је судство постојало
за судије, то, наравно, ако су судије били људи довољно просвећени,
није им ни стало било до тога, да истражују бесполезне доказе. А
ма какав јасан доказ имао оптужени о својој невиности, опет судија,
ако је незналац, глуп или предрасудљив, могао је да не прими тај
доказ не само при ислеђењу него ни после при суђењу по актима.
- Четврто начело било је следеће: против оптуженога све је до
звољено. То је начело било и логично и гадно. Логично по томе, што
су оптуженога сматрали за кривца. Осим тога по појму ондашњем
сматрало се, да је најважније добити од њега признање; а да би се
то признање добило долазило се до мучења, т. ј. до свирепости.
Пето начело. Каштиге су биле самовољне: право опредељавати
каштите припадало је судијама. Судија је имао пред собом клавија
туру свију каштига и одатле је избирао ноту, која му на памет дође.
Он је могао по својој вољи, држећи се ината или убеђења, огласити
оптуженога за невиног, задржати га у тамници, ослободити, не ски
дајући никако са њ бесчашће, подврћи га муци па и на смрт осу
дити, и то све због једнога и истог преступа. Оптужени никада није
могао знати каквом ће казном бити кажњен; ма како незнатан био
преступ због кога су праведно или неправедно оптуживали, каштига
за њ могла је бити смрт.
Савремено кривично право представља савршено противна на
чела. У староме судству оштужени је сматран за кривца, у савре
меном сматра се за невинога све дотле, докле се његова кривица за
конитим путем не докаже. Сада је то стално правило у целој Европи;
но можемо рећи да је Енглеска једина земља, у којој је то правало
као што треба схваћено. Онај ко оптужује, дужан је принети и до
нети и доказе својега оптужења, иначе може се нарушити спокој
ство и најпоштенијега грађанина и настати време личне несигурно
сти. У Енглеској веле оптуженоме: не одговарај — тужилац је ду
174

жан да докаже оптужење. Тако је исто и у грађанским стварма. Ако

ко тражи од мене 100 t дужан је пре свега доказати, да му ја то
дугујем. Кад је то тако у грађанским предметима, онда тим више
нужно је доказати оптужење за преступ пред кривичним судом.
У Француској већ није тако. Тамо обично почињу са испити
вањем пређашњега живота оптуженога и наваљују на њ свим могу
ћим питањима те да га збуне; а то је неразумно с тога, што тај пут
води ономе гледишту, које у оптуженоме сматра кривца а не човека
НевиНОГ.
Тајност је била душа староме судству; у савременом пак суд
ству нарочито у Енглеској начело је јавности. У Француској судство
није јавно у предходном ислеђењу; јер се још једнако боје, да ће
јавност шкодити оптуженоме. У Енглеској пре неколике године био
је један процес, процес некога Милера, који је учинио убијство у
вагону гвозденога пута. У томе процесу јавност, побудивши општу
пажњу, била је једини узрок што се нашао прави кривац.
Ми држимо да је са свим на своме месту разлог енглеских пра
вника, који тврде, да јавност ислеђења пома велика преимућства и
да је она далеко од тога, да буде препрека открићу истине.
И каштиге сада нису остављене са свим на вољу судији. Истина
у савременим законицима има ублажујућих околности; ама maximum
њихов (највећа мера) врло је опрезно одређен законом. Енглези дозво
љавају судији у извесним случајима да преиначе назив преступа, ква
лификацију. То је истина један размер, по коме се могу кретати по
ротни судови, али он никада не може заменити прелаз од некажњи
вости чак на казну смрти. Такве суровости немају места у новијим
заROHOLавствима,
Овде ћемо сад да се запитамо нешто.
Откуда је доплата суровост старога законодавства? каквим ли
се начином она распрострла по европскоме копну? она је дошла из
римских закона, који су увели мучење и тајност у судство. Но по
штовање римских закона, основано на предању, могло је имати места
само у односу на законе казнене у којима је био најгнуснији деспо
тизам, који је икада у свету био виђен. То римско казнено право чи
тава три столећа пунило је Еврошу својим презреним законима и
оном врстом судства, која је позната под именом инквизиције.
У том смотрењу само је Енглеска била у изузећу, а то с тога,
што сазвавши из искуства, које је почела прибирати од ХШ. века,
да се њена снага састоји у ђерманским законима, није хтела ове за
коне замењивати римским законима, који су насилним путем завла
 175

дали у Јевропи. На тај је начин она избегла суровости на судовима,

или бар није била заражена у оној мери, колико други народи.
Она је свагда чувала установу поротску и јавност суђења, и тако
је у њој мучење врло кратко време постојало.
(Продужиће се.)

ИДЕАЛ И БЕТНОСТ

У дежлви и у душтву.

(Продужење.)

Ми рекосмо да је држава правни поредак, а њена цељ слобода,

мир и справедљивост. Но како је држава до сад била једина орга
низација, која би обухваћала цео народ, имала је и друге задаће да
врпи, кром оних које спадају у круг правног поретка; тако н. пp.
имала је да се брине о савезним сретствима, о школи, пошти, си
poтињи и т. п....... све задаће које ће касније припаети друштве
ном а не државном поретку.
Идеална држава носи на се жиг друштвеног уговора, она је пра
вна држава. Но садање државе несу постајале на том основу; оне
су се изродиле освајањем и угњетавањем у старија времена. Грађани
тих држава су „поданици.“ Стога су државне власти вазда тежиле,
и све силе употребљавале да се државе врате у своје првобитно стање
— да се насилне државе преобрате у правне. На усавршењу држа
вног шојма радили су народи још од искони, па је та радња сада
живља но икада; она се огледа у свима политичним борбама и те
жњама времена. Народи су до сада имали поглавито да врше држа
вне задаће; — јер им је требало пре свега да осигураду: мир, за
кон и право, које су преко нужни услови за свако развиће и пре
ображај ма ког народа. Пре свега мора да се створи политичан по
редак. Држава је услов за друштвену срећу, ал није већ срећа по
себи. Будућност ће имати да оствари далеко већу задаћу; ми је на
зивљемо: друштвом.

Ш. Брат инство и друштво.

Исто онако ко што рекосмо да је задатак државе да организује

и да остварује слободу и справедљивост, тако исто велимо да је дру
176

штво дужно да организује братинство, да га остварује удружењем

и помоћу друштвених заједница. Слобода одушевљава угњетеног и
храбри га за борбу; ал је опет зато негативно добро. Справедљивост
је нужна да би људи могли заједнички да живе, ал је она не ми
лостива, нема срца; она даје сваком своје, поступа са свима подје
днако, она казни неваљалца, — ал се не брине за срећу и благо
стање појединца, не даје сиромаху ништа, нити захрањује огладне
лог. Пошто страдалнику, који је без своје кривице нека права изгу
био, повратила иста, пошто је кривца казнила, нема нико више ни
шта да очекује од ње. Она не може оном да помогне ко би скапа
вао од глади на прагу каког богаташа. Ал тада почиње да дејствује
старија сестра слободина и правдина — она пружа своју сестринску
руку јадном страдалнику. Слободу можемо извојевати у борби, спра
ведљивост се остварује силом закона, ал братинство (то је она сестра
слободина) неда се извојевати, не може се заповешћу изнудити. Ele,
не може. Оно се слободно развија из племенитије, из друштвене при
роде човекове. С' тога га налазимо пре сваке организације државе
ил друштва. Све религије старог света учаху братској љубави и озна
чаваху братство као божанствену вољу, ко свету дужност човечан
ску. Да нема у срцу човековом оне силе братске љубави, живот би
људски код све слободе и у најбољој политичној држави, био несре
ћан. Братинство је нека нравствена сила, која у досадањем друштву
не беше уређена ко што ваља. Било је као оно подивљала биљка,
која не доносаше бољег плода од милостиње, милостиње коју про
поведају све вере, но која је горак плод за онога, који је ужива, а
штетан по онога који се на њу навикне; јер га она одвраћа од радње
и самопомоћи. И досадање је друштво издржавало, и морало да из
држава своју сиротињу, ал је то издржавање било жалосно. Тако
не може више да буде. Милостиње мора нестати, а на њено место
треба да ступи друштвена помоћ. Од сада не би требало да има про
сјака. Дај да примерима осветлимо наше мисли. Једног нашег сугра
ђана снашла је, н. пр. несрећа, те му је изгорела кућа, а осем те
куће није ништа више имао. Шта ће сад да му помогне? братинство
његових пријатеља и суседа. Овш ће му и помови — ал како? онако
како ће да повреде чуство части у пострадалнику. А како би сасвим
друкчије било кад би наш пострадалник био члан неког осигурава
јућег друштва. Он би редовно прилагао друштву, и то у неосетљиво
малим квотама, па ко што је он друштву давао, тако је сада дру
mтво обвезано и њему да да, т. ј. да му помогне; а та би му помоћ
била довољна, а не би му ударала у част. Да је био самац тај би
 “ T.

га несрећни случај сатро, а овако је био у друштву, па је његову

несрећу теглило цело друштво, те тако ни он ни друштво нису осе
тили. Таки заводи, таки органи братинске помоћи могу се устано
вити за све могуће случајеве, свуда где се год може да замисли људ
ска помоћ. И пошто се та друштва намноже, пошто се искуством
изуче и утемеље, пошто ступе у узајамну друштвену свезу, пошто
се на цео народни живот разшири тај систем удружења и братске
помоћи, тада ћемо добити оно чему тежимо: социјалну државу, дру
штво у нашем смислу. Потом може државу означити као савез људи
за мир слободу и правду, а друштво као савез људи за узајамну
братску помоћ. Држава је укротитељ страсти и саможивости, друш
вот је дадиља свију племенитих човечанских осећаја. Држава се бри
не како ће појединац са својим ближњим да живи у миру, и како да
сваки штује право другога, а друштво се брине како ће појединац
да осигура себи срећно стање и помоћу уређених удружних заједница.
Очигледно је да је цељ далека а пут дуг. И тај се пут не може
да отвори револуцијом, као што се таким начином може да отвори
к' слободи; нит се може обележити каким измишљеним научним си
стемом. Тај се може само наћи прибраним искуствама помоћу науке
о народној привреди. Ко хоће да поведе људе по том путу, тај мора
добро да упозна сва стања људског живота; тај несме да рачуна само
на племениту силу братинства, која загрева свако човечанско срце,
већ да још јаче води рачун о саможивим нагонима и страстима, које
леже у самој природи човековој. Можда ће још млого и млого удру
жних покушаја хрђаво да испадну за руком. Што народне радионице
и њима подобна предузећа не испадају добро за руком, није ни чудо,
није чудо с" тога што се у њима не води рачун о лењости и немар
ности радника. Коме друштво даје кака права, треба од њега и дуж
ности да иште; ако хоће коме да помогне, треба да је и овај дру
штву каку помоћ указао. Узајамност је поглавита црта друштва, то
је природа самог друштва. Друштво помаже „на суво“ само оним,
који су апсолутно не способни да раде, који су болесни ил од при
роде наказани. Еле како му драго, нужно је да се друштво боље
уреди (организује); да се уреди на основу науке и искуства, тако
како ће полако и тестепено, ал сигурно напредовати, те у боље
стање доћи. Мета је још врло далеко, ал и човечанство није тек од
јуче ил данас пошло путем који њој води — одавна је оно ударило
том стазом. Друштвени заводи старијег доба беху н. пр. болнице,
куће за сиротињу, јавне школе; касније разна осигуравајућа дру
штва, противу опасности које човека у животу сналазе; у новије доба
173 °

особито предузимљу мах удружења који постављају за цељ како за

једничко предузеће, да удружно купују сировину, животна сретства,
да се узајамно помажу кредитом и шозајмицом. Овака су удружења
од великог значаја, и могу се сматрати као зачетци будућег дру
штвеног (социјалног) живота.
Видели смо да је друштво нешто друго од државе; друштво је
слободна, а држава је нужна организација живота. С тога што је
држава нешто нужно за узајамно људско живлење, вечито ће тра
јати; неће је нестати, ша ма се како изменуо начин друштвеног жи
влења. Држава ће вечито бити она сила која право врши и законе
врши. Она ће вазда имати да поравњује спорове који се појаве из
међу удружних заједница, ил између ових и појединаца. Имаће да
гони сваког да врши оне дужности којих се је примио. Но ми пре
свега желимо да држава не спречује да се те удружне заједнице
образују и развијају, и да она удружења која би већ постојала узме
у своју заштиту.
Ми смо још у почетку рекли да је лако замислити у памети
каки идеал државе ил друштва, да је лако угледати неку циљ бу
дућности, тешко је оно што је наглавније, тешко је упознати добро
садашњост и садање етање, Бистар човек може често и 100 година
у напред да гледа и да мисли, ал не може да ради. Исто тако мо
жемо будућност себи да представимо у укупном облику, ал не мо
жемо то да учинимо и у појединим појавима њеним. Свако стање
постаје у сљед безконачно млого ушлива и догађаја који се у напред
не могу да сазнаду, нањ, утичу разна дела, открића, проналазци и
т. п. Што можемо учинити то је да измеримо којим нам правцем
ваља поћи, можемо у неколико шредвидети и каки ће бити први ко
раци на том путу, као и то каке ће нам сметње при тим првим ко
рацима стојати на путу.

III. Садашњост н сметње у друштвеном развићу.

Добро мишљаху Ст. Симон, Фурије Кабе, Луји Блан и други

социјалистични и комунистични Философи. Они су били угледали
звезду социјалне будућности; но садањост беше оно што несу добро
упознали били. И они су исто онако прошли који мисле да ухвате
звезду са земље т. ј. видели су звезду, ал несу увидели колико је
та звезда удаљена од њих. И ми имамо наш идеал (урнек) друштва,
ал ми знамо да се тај идеал не може друкчије остварити, но ако
размиримо, умножимо, усавршимо и у свезу доведемо све зачетке
 179

социјалне будућности, т. ј. сва она удружења која се оснивају на

узајамну самопомоћ. Осем тога мораћемо да уклонимо све оно што
смета таком друштвеном развићу; ал и то тако да достигнемо што
ћемо шлодове људског живота оставити да сазревају, ал не у вешта
чким баштама социјалистичких система, већ на сунцу знања које све
јаче развија своју топлоту. Сва будућа радња састојећа се поглавито
у рушењу сметања и поништају зала. Млогобројне сметње леже на
путу социјалном развићу народа. Ми их налазимо у стању државе,
цркве, школе и хиљадама друштвених предрасуда.
Још пре неколико година владаше цензура, тај оков људске све
сти; и чињаше се као да су сва правитељства, и она великих и она
малих држава себи поставила тај задатак; да утуку у народу про
буђени дух слободе и зрелости, а „поданици“ нису могли ништа друго
да раде, до да стресају те окове.
Још су жалоснији међународни одношаји држава. „Поданици,“
који су се попели на виши степен образованости, научили су да своје
спорове расправљају путем права и закона, ал државе још вазда чаме
у добу песничког права; за њих још вазда важи начело: „ко јачи,
тај старији.“ Градовима спречавају слободан пролаз у њихову уну
трашњост; држе стотинама хиљада наоружаних војника, и троше ми
лиуне за њихово издржавање. За државе не важе она правила нрав
ствености која важе за појединца, оне имају особиту науку о моралу (?)
која учи: како ће једна другу на најФинија начин да преваре, и да
јој извуче асуру. Та се наука зове „дипломатијом;° она нас учи:
како ћемо иза речи да сакријемо мисли. С тога је појамно да код
таког стања ствари, код таког кужног ваздуха који са висока шуше,
мора да вену оне њежње биљке братинства које по дољама расту,
и да умилни певци друштва мора да се огревају својим идеалима,
ако неће да се следе у хладној битности. И докле се год морадну
милиуни да троше за то, да се млађане радне снаге народа преобра
ћају у војнике, те тако одводи са привредног поља, дотле ће остали
морати јаче да се напрежу. И донде докле се морадне да плаћа ин
терес на оне грдне државне дугове, који се учинише у сљед ужа
сних ратова у прошлом веку, дотле ће се мала сума моћи да троши
за више цељи друштвеног живота. Но пошто се оне грдне суме, које
прождире садања држава, сведу на нужну меру, а оно се друго упо
треби на више цељи, онда ће се моћи сви појави сиротиње и несреће

nosno ne za non on mynn one

180

цијом. 9) Еле како му драго, за сада имају народи још да се зани

мају с" политичном задаћом, јер се још дуго неће довршити држа
вни поредак народа. Ал тим неће да кажемо: мора се чекати док се др
жавна зграда доврши па после тек отпочети радити на социјалисти
чком пољу; боже сачувај! стања се ни у Физичком ни у нраственом
свету неодвајају баш са свим отсечно. Под јесен, кад старо лишће
опада, већ се замећу пупољци за ново. И земљеделац сеје озимне
плодове још под јесен, а посејано семе мора да претрпи и снег и лед,
како ће проклијати чим пролеће настуши. Данашња социјална орга
низација, то је оно семе, које ће се у толико моћи дâ развије у ко
лико се буде поправила политична температура. Удружења могу тек
онда да се снажно развију, пошто престане борба за слободу, онда
кад слобода нешто што се по себи разуме, и пошто друштво могне
да обрати своје силе на више друштвене Форме. С тога и јесу са
дање политичне борбе од највећег значаја по социјалну будућност.
И само они веле да то није истина који хоће да драже народ, као
н. пр. Ласало. Опасне су оне социјалистичне сањарије које су се уву
кле у политичну борбу народа. Јунијиска битка која се бијаше по
париским улицама бејаше социјалистична; она је учинила те се не
могоше пожњети плодови политичног устанка од 1848. Страх: да се
социјалистичке тежње још јаче не разгранају, натера све богаташе
Француске да се искупе под заставу, на којој стојаше: републиканци
— поданици, „он“ — ћесар. Они који светују раднике да ишту од
државе да им даје новаца онако на суво, т. ј. да им поклања, ти
су људи у мирно доба смешни, а у бурно време ошасни. Њихов са
вет личи на онај ко кад би ко реко: узбери са врбе грожђе. Радници
који би тражили од државе да им даје новаца за подмирење потребе,
исто су тако безумни, као што би безсвесни били они који су са
„ставили удружење у цељи да радничку класу образују, ша би захте
вали да их председник ил тај друштвени одбор коме је управа по
верена, издржава, т. ј. нужну суму новаца даје.

(Продужиће се.)

") Хвала Богу код нас свега тога нема. Ми ово износимо за то да би уви
дели како је наше стање срећно на спрам стања осталих народа.
 181

ЈЕДНА ОДБРАНА АДВОКАТА КРЕМИЈА.

(Свршетак.)

Ко би веровао? да ће ова зраза покренути красноре

чије мог противника. Шта! писац назива овог човека несре
ћни укица и ви нисте задовољни? несрећни укица! кажите ми
други израз који већма бешчасти подобно злочинство? Али,
вели државни тужиоц, овим речима: присталице смртне казни,
шта је вила ваша цељ? писац се обраћа поротницима, који
су кривца осудили, судијама, који су изрекли казн, властима,
које су је извршили. Признајем, господо, да не могу да пој
мим ово невероватно претпостављање. Мало више кад писац
каже: закон, друштво, ви нећете да видите ништа друго до
оно, што је писац и написао: то јест закон, друштво. Уза
луд сам вас преклињо да не судите чланак по речима, но
да узмете у обзир уображења која су изазвала дискусију:
ви одговарате: он је реко, закон, друштво.
Елепо! шта је казао сада? присталице смртне казни, шта
вам је Била цељ, када сте пратили на гиљотину овог несрећног
укицу. Да ли он именује: било поротнике, или судије или
власт? па да ли је мого на то и помислити? ко је тај
који ће нам моћи доказати да порота, изричући крив, није
осећала тужан бол мислећи на губилиште, које би радо од
бацила? који ће нам потврдити да судије, изричући пресуду,
нису дрктали помишљајући на губилиште, које ће пресуда
подићи и противу њихове воље? који ће нам тврдити, да из
вршна власт није била ожалошћена и тронута за овом жр
твом људском? не! не! то је ваше уображење које подме
ћете идеји писчевој; то сте ви који тврдите оно на шта пи
сац није ни мислио. У осталом, шта ви оћете? Фраза, ја је
повторавам: присталице смртне казни, шта вам је вила цељ,
када сте пратили на гиљотину овог несрећника? ја ћу да је
протумачим, као што сам то и мало час учинио. Који је тај
који је пратио оног несрећника на гиљотину? целат и његов
182

помоћник: праве присталице смртне казни. Налазите ли, да

ли их ја не вређам? зашто су џелат и његов помоћник праве
присталице смртне казни. Да ли ви о овоме сумњате? слу
шајте, ја се опомињем да сам укинуо лични затвор. Поштени
људи, добри и интелигентни грађани викали су; они су били
присталице казни личног затвора, тако гнусне установе, то
су били служитељи трговине паријске (општи смеј).
Ја продужујем. Ја се обраћам на присталице смртне
казни; но да ли ја не поштујем закон, у погледу на њих?
Цродужимо. „Ви оћете свима да покажете људско правосуд
ство у свој сили и величанству; подићи, у духу масе, осе
ћање права давајући им прилику да присуствују при казнењу
злочинаца; извршавајући свечани акт, уважења достојни,
ужасни.“

Ово је у исто време леп стил резонирања, и велика цељ

која се приписује присталицама смртне казни; ово је поле
мика савршеног укуса, добро смишљена, добро написана. При
мећавам овде да је осуђени назват злочинац. Мало пре он
беше несрећни увица, а сада злочинац. Веле, ми држимо страну
злочинца, а не друштва.

„У место да сте привукли гомилу која вас је гледала

на страну закона, ви сте је готово отерали на страну зло
чинца.“
Господо, ово је велика умереност при изразу мисли. Млад
човек који нема више но 24 године, претресајући једно тако
узвишено питање, у место да је узвикнуо: гомила је пре
шла на страну несрећникову, ограничио се на ову Фразу: ви
сте је готово отерали на страну несрећникову; ово је један
умерени писац, кога треба да подржавате на место да га
TОНИТЕ,

„Овог човека, који је ужасом испуњавао гомилу, ви сте

преобратили у предмет сажалења.“
„Ви сте одредили двојицу, затим четворицу, затим не
знамо колико људи, да убију овог човека, који неда да га убију.“
 188

Да, господо, у овој ужасној Фрази налази се све што

има гнуснога у овој жалосној трагедији. На коју сте га казн
осудили, до на ону, која може да проузрокује такову тра
гедију! имамо пред нами човека, злочинца; он је осуђен на
смрт, он ће умрети. Од овог тренутка ужас његовог злочин
ства почне изчезавати и сажалење заузме његово место, и
ја незнам којом је светошћу опкружен: res sacra miser. Ви
ohете да тај човек умре; ви оћете да га убију; он опет неће
да га убију. Несрећник се брани сузама, очајањем, одкида
везе којима су му везане ноге, одупире се на губилиште ве
заним рукама, пада јер неће да наступи на степен, који га
води смрти извесној. Џелат и његов помоћник счепају га, раз
деру му аљине; лупе га о самртну машину; ужасна, очај
ничка борба; осуђеник се осећа у законој одбрани, јер оће
да му узму живот, које он брани свом својом силом.

Председник. Ја не могу да допустим да се каже: да је

злочинац у законој одбрани противу пресуде, којом је осуђен.

Кремије. Чудно ми је, господин председниче, да сте ви,

тако интелигентни, могли дати тако значење речима, које сада
изреко. Ја говорим о осуђенику а не о закону. У његовим
очима ваша пресуда не доказује ништа. Он оће свој живот,
он га и брани. Ви га можете осудити да умре, но ви не мо
жете да учините да он оће да умре, па ни онда, када и он
сам држи да је заслужио да умре. Ви опоричете законитост
његове одбране и ви имате право, но он се противи овој за
конитој битки, која меће на коцку његов живот. И када га
ви најзад победите, да ли ви што више предузимате противу
њега? да ли изричете другу смртну пресуду противу његова
мртва тела?
Председник. Закона је одбрана само она коју закон при
знаје; и по томе не може имати других.
Кремије. Ваше је посматрање истинито, но ја остајем при
мојим речима, које су неоспориме. Порота ће решити, слушао
ци ће рећи да ли се ја варам. Но ја остајем при моме исказу.
184

Да, несрећник се бори, затим плаче, јеца. Призива у

помоћ свог отца, своју матер, но не ни отца ни матер, који
су га родили, но отца који је на небу, и кога заштита само
може га спасти, затим мајку вашег“) Бога, свету деву Ма
pију, коју сте начинили из побожности покровитељком свију
несрећника, особито при самртном часу. (0лите узнуђење међ
слушаоцима). Но нико не може ништа противу закона, борба
престаје, јецање изчезне, човек је укроћен од два, три џе
мата, од више њих. Трагедија се сврши.

Судије, ви сте били мало час тронути, када сам читао

тужан протокол, у коме је описата ова смртна сцена; зар
ви оћете, да млади списатељ, који се налази увређен, чита
јући шта је се догодило, да се благо изрази? млад, ватрен,
снажан, осветљен у неколико ђенијем очевим, његова душа
излива се. Мelius estin juvene aliquid detrahendum quam addeа
dum. Оптужити га, значи затвором наградити његову вели
кодушност, које опет није својствено нашем времену.

Увек иста правичност у изразима: осуђеник је био чy

довиште, уливо је ужас; но ово страховито мучење, побу
дило је сажалење! сажалење, чујете ли ви? ништа више до
сажалење.

Но ево једне неопростиме Фразе.

„Примењивати закон освете, то значи не ићи за напред

ком, то значи одузети друштву, правди и судству један део
уважења, које они требају да уливају. Сваки пут када из
вршите јавно погублење, ви побијате у народу поштовање и
уважење закона, које ви мислите да закону дате, поставља
јући га на губилиште.“
Па лепо, зар није ово истина? није ли ово најбољи до
каз, да треба да се укине смртна казн? но слушајте шта
предходи овој Фрази: ма како да су праведне и савестне ваше
сулце и судови, и т.д.

1) Кремије је Евреин.
 185

Господо, кажу вам: када се укине смртна казн, ви ће

те захтевати и укинуће вечитог затвора. Заиста, то је за
кон нашредка.
Усвојте покајање у саме законе, па будите уверени да
ћемо дочекати престанак вечни казни. Помислите, господо,
после нас доћи ће млади нараштај; државни тужиоц опту
жује једног младог човека, што је захтевао да се укине вечна
казн; млади човек одговара: Данас има томе двадесет ro
дина, како је један млади човек, Карл Хиго, био оптужен
пред поротом, што је зактевао укинуће смртне казни. Он
је био ослобођен; од тога времена смртна казн укинута је.
Данас јошт код нас постоји вечна галерија, ја сам захте
вао да се укине, ослободите ме, јер можда за десет година
казни вечне постојати неће.

У шаризу 28. Фебруара 1870. год. „

hop. К. Борђевнћ.

поступк у инглиском планту.

Извешће које је поднео председнику законодавног тела Француског о

поступку у парламешту инглиском, г. Морел — Дишејре, шеф секретара
редактора законодавног тела.

Господине председниче,
Ви сте желели да познате потпуно начин поступка у инглиском
парламенту и наложили сте ми да га проштудирам у свима поједи
нoстима. У овој цељи, провео сам у Лондону месец Мај. Г. (speaker)
председник доњег дома, примио ме са учтивошћу инглиском, шо
срeством њега дошао сам у додир са људима, кон по своме поло
жају и свом пословима, задобили су специјално искуство о прак
тики парламентарној, упућен на избор разних књига за читање, ја
сам могао скупити тачна упутсва. Ја их накратко шовторавам у
овом извешћу.
Инглиски шарламенат управо рећи и нема правила. - Наше про
цедуре одговори ми г. председник доњег дома, ево. — Затим по
пr as a 16

}
186 -

каза ми један дугачак ред Фолио Формата кои шокриваше зидове

његовог кабинета. Практика инглиска основана је на обичају и по
зитивно може се казати, да као год пто Инглиска за конституцију
политичну има само историју, тако парламенат инглиски у место пра
вила има само свој пређашњи рад. Међу тим, у сваком погледу, ови
противуречећи радови изобилни су. У сред ове збрке, свако законо
давство, по својој слободи или забуни, ствара своју јуриспруденцију.
Ловине гди се уводе решења скупштинска које образују грдну сфирку
и које ми показа г. председник Денисон, нису ништа друго, него
повторавање противности, од куда, измеђ толиких правила тешко је
наћи једно које би било не промењено.
Међутим горњи дом гди лордови заседавају и доњи, свагда ра
зликовали су се основно по њином раду, коп је намењен да прелази из
шарламента у шарламенат, али нису свагда успели, и њин ред седнице,
усвојен у почетку једне седнице и само докле она траје, кад кад
је непрестано трајао повторавајући се. Тако је извор практични
двострук. Председници и стари парламентари сами би се могли тога
опоменути, да ли људи отлични, нарочито г. Хастел, у почетку овога
века, и Сир Т. Ерскин Меј, у овим последњим годинама, нису били
предузели да саставе и уреде методично све ове обичаје. Сир Ерскин
Меј, јесте, „присуствујући писар“ доњега дома. Његова књига, од
које је изашло шесто издање 1868. јесте збир научних и врло добро
уређених предања парламентарских, од шочетка до наших дана. Она
је брзо постала мануал и вођа, премда има 800 страна у осмини.
Шоглавито у овоме делу и у разговору са писцем, допуњено у не
чему објашњењем самога г. председника, или других чланова пар
ламента, поглавито велим ту сам црпео ово што сљедује.

0стварење седница. — прва операција.

Краљевском прокламациом одређеног дана, оба дома скупе се

у палату Вестминстер, гди су, једна крај друге, њине сале заседања.
Уређења су ту скоро једна иста; то су дугачке четвороугоне
собе, са поређаним клупама уз дуж. Два угла сале празна су; у
једном је столнца председникова, налик на столицу владичину са
наслоном високим два метра. Неколико коракљаји напред, налази се
сто (bureau) гди седе писари скупштински, у оделу црном и перики
белој. Скупштине инглиске немају ни под-председника, ни секретаре,
као чланове парламента. На другом крају сале је узвишено место
о чему ће се даље говорити. Над, и са све четири стране сале на
 . 187

лазе се галерије, гди публика долази. Извештачи новина заузимају

оделење које је иза председника, гледаоци оно које према предce
днику. Жене, сасвим натраг, затворене су одвојено у ложе непpe
плетане гди нити могу лако видети нити опет могу бити виђене.
Сала лордова велика је и дивно украшена. Она сала доњег дома,
простија је, од растовог дрвета нзрезана, па и млого мања. Be ca
држава више од 200 места за 650 чланова.
Тако, сваки пут, место је онога кои га први заузме и, за време
седнице ко остави своје место, губи га. Свагда, учтивост допушта,
од 1842. да се место може и сачуватн, ако се на њему остави за
време кратког одсуства, књига, рукавица, шешир. Оскудица у про
стору причињава те је оскудица и у приљежном долажењу, па кад
су седнице обичне, опет те две ствари поправљају се; али кад су
седнице интеренсантне, онда чланови кои немају места принуђени су
да иду на највишу галерију, или се гурају вичући до оног узви
шеног места, а то доприноси те је вотирање неуредно и тешко.
Обичај оставио је прву клупу, с десне стране председника, мини
стрнма; то је клупа благајничка или тајних саветника. Чланови скуп
штине кои их потпомажаху седе с те исте стране. Прва клупа с леве
стране припада главним члановима опозиције кои заузимају највиша
звања државна. Остали чланови опозиције смештени су једно задругим,
на истој страни. У скупштини лордова, правило захтева да места озна
чавају рангове него они неозначавају ништа више дополитично преимућ
ство оних кои их заузимају. Владике сачували су свагда њину одвојеву
клупу, с десне стране престола. Престо, у скушштини лордова, намеш
тенје као и столица председникова, у доњем дому. Вунени џак (woolsack)
на коме седи лорд канцлер, председник горњег дома, јесте подгла
вник (јастуЕ) на једном широком изгризаном дивану, неколико ко
ракљаји пред престолом. .
Прва седница доњег дома, ново изабрани, отвара се данас без
икаквог прегледања пуномоћија. Књигу изборну (return book,) у којој
се налазе имена чланова именовати у разним колегијама, подноси
писар крунски: довољно је да се заведе титула свакога. Дом сматра
за добро резултат гласања, коп прокламира шерио сваког изборног
колегијума. До предпоследње године, изборе опровргаване прегледао
је дом. У години 1868. одрекао се сваког испитивања. Је ли избор
противан? имали обмане, смутњи, подмићивања? онда правда треба
да посредује, дом не суди више.
Још , од 1870. године, да би у своим недрима спречио освету
и неправду оних шартаја, које у оваквим приликама више сљедоваху
188

своим страстима и интересима него правди, он је образовао у од

боре за прегледање пуномоћија, специјални поступак. После јаког
настојавања да би осигурао своју неутралност и уштедио смутње,
ненадајући се да ће успети он се је оставио чисто и просто самој
правди.
Један члан парламента каже ми: „зашто би се прегледањем
пуномоћија у дому поновило нападање избора? запто у место првих
поздрава између чланова кои долазе, да наступи јако оптужење и
да освештамо дебате пословне са дебатама страстним? Закон изборни
као и сви други закони треба да примењују судови. Ако је већина
избора без икаква опровргавања, онда је то довољно да се дом склопи
и да приступи раду без одлагања: дом с тим добија слогу и време.“
Прва операција којој приступа доњи дом, одма после састанка,
јесте избор свога председника.
Избор бива овако: једаи од чланова обрати се писару дома, кон
стои код стола, вршећи, с исчекивањем, дужности председништва,
предложи да тај члан заузме столицу као председник. Овај предлог
обично потпомаже један од чланова великог уплива, а уопште вођ
странке (leader). Ако дом то одобри, онда позове означеног канди
дата на столицу, одведу га са његовог места два члана кои су пре
дложили и подржавали предлог. Ако је предложено више кандидата,
онда се гласа, и онај кои добије највише гласова заузме место, одакле
искаже дому своју благодарност; један од чланова, овлашћеник, од
говори са поздравом. Председника именују за цело време докле
скупштина траје.
У горњем дому, по своим правилама, председава лорд канц
лер, а у случају недоласка или одсуства, избрани председник, кои,
доиста ствар чудновата, може и не бити члан горњег дома, већ ли
це које круна предложи.
Сутра дан по избору, председник доњег дома на поруку из
горњег, коју му донесе вратар ('' Хuissier) у црноме штапу, оде у
салу лордова, праћен скупштинарима и објави им своје наименовање.
Лорд канцлер потврди га у име краљице. Пошто се врати у скуп
штину, председнпк закуне, писмено, све чланове, на верност, која
је данас једнака за разне релиђиозне вероисповеди.
Тек после наименовања председника и после положене заклетве
отвара суверен свечано законодавни сабор.
Ове две предходне операције, — наименовање председника и
полагање заклетве — догађају се само у почетку новог парламента
а седнице отварају се непосредно прокламацијом круне.
 189

Ово отварање или чини лично сам суверен или комисија.

У првом случају, суверен, седећи на престолу са круном на
глави у дому лордова, позива преко вратара у црноме штапу, скуп
штинаре из доњег дома, и прочита писмено које му преда лорд кан
цлер, клечећи на једном колену.
Кад седнице отвара комисија, онда лорд канцлер прочита кра
љевско писмено.
Сваки дом одговори на то са адресом. Предлог чини један члан
а потпомаже га неки други, а обадвоицу одреди администрација.
У дому лордова они су у униформи, у доњем дому у црном оделу.
Кад је предлог примљен, онда у сваком дому одреде одбор, да спре
ми пројект адресе. Овај пројект чита се два пута, договарају се, и
прима се са или без поправке. Две адресе затим предаду краљици;
и ако је суверен лично отворио седнице а находи се у вароши, онда
сви чланови оба дома предаду; а ако су седнице отворене комиси
јом и краљица се налази на пољу, онда предају адресе одређени
депутпрци. Чланови горњег дома иду у палату са великом свеча
ношћу; чланови доњег дома за потврду да имају привилегију сло
бодног приступа крај престола задржавају обичну пристојност. Ме
ђутим штап и кишобран забрањени су.

(Продужиће се.)

3. ARPAHA I () БИЛА ВИСИМА.

Један од ортака тражио је код надлежног суда забрану

на покретност другог ортака за суму, која му припада по
билансима, који су у разно доба за време њине ортачине
закључени и које је тај други ортак написао и у њима ка
зао, да од добити пола припада једном пола другом
Ту је забрану он зато тражио, што му ортак и по за
закључењу последњег биланса није издао добит; због чега
је и из ортачине иступио.
Да би доказао да је са туженим заиста био ортак, и
овај да му известну суму добити има давати, поднео је ре
чене билансе, који се, каже, равнају приватној исправи, јер
их је сам тужени написао; а поред тога позвао се и на све
190
А |

доке, но их суду непривео, већ молио да их суд код њи

ове куће испита, што су болестни.
Мимо свега тога поднео је и писмо туженог, којим га
је овај у ортаклук позвао, па вели да је тиме довољно до
казао обвезаност туженог, а опасност је каже, већ насту
пила кад је из радње иступио и своју добит непримио.

Суд узме: да позивно писмо туженог није никаква пуно

важна исправа о обвезаности, што се овог другога тијче;
да се из биланса невиди, да је што тужени тражиоцу за
бране дужан, већ се из истих види, само неко одношење
једног спрам другог, те зато да се ни ти биланси немогу
узети као пуноважна исправа за овај дуг, —- и напоследку,
да суд према 5 377 суд. грађ. поступка није дужан све
доке код њиове куће испитивати, већ их тражилац забране
мора суду привести. Са тих дакле разлога реши: да се ор
так од тражене забране одбије.

Но касациони суд по жалби ортаковој уништи ово ре

шење судско, примећујући му ово: да је пуноважна исправа
по закону она исправа, која је начињена у Форми законом
прописаној.
Према овоме дакле, кад тужилац подносећи билансе,
којим своје тражење доказује, каже, да је те бимансе сво
јом руком дужник написао и подuисао, — суд није могао
рећи да ти биланси нису према 5 377 поступка суд. пуно
важна исправа, већ је требао да види, у колико се истима
тражење тужиочево доказује , па према томе ствар реши.
Осим тога, суд је пропустио из вида и трећи одељак
S 209 поет суде, који наређује како ће сведоци болестни
испитивани бити. Истина да 5 377 каже, да сведоци морају
приведени бити, ипак овај пропис закона незабрањује да
сведоци ако се докаже, да су заиста препречени болешћу
да суду доћи немогу, небуду иначе испитани, кад се поред
обштег правила, које говори о престанку сведока и изузеће
у 5 209 суд. пост. дозвољава.
 191

Према овој примедби, суд је испитао сведоке и то у

суду, и од њих један није ништа друго знао, но да су до
тичне стране били ортаци; а други, који је до закључења
првог биланса и сам са дотичним странама био ортак, —
показао је: да је тужени примио на се, да тужиоцу добит
по првом билансу исплати, и после да су они продужили
радњу, а дали су имали добити и да ли тужени шо послед
њем билансу има давати онолико тужиоцу, он незна, тек
потврђује да је и последњи биланс тужени написао.
Суд што се биланса тиче, опет остане при разлозима,
да се из њих невиди, које коме и колико дужан, и да овакви
биланси, које обе стране по један могу имати, неодкривају
известно, које од њих коме дужник, те да би се могло према
овако неопредељеним доказима забрана одобрити; јер кад
би се они узели за доказ, онда би и тужени мого по њима
забрану добити, што овде никако неможе бити.
А што се сведока тијче каже: да један несведочи ни
шта о дугу, а други да сведочи да при склапању послед
њег биланса није био , већ само при првом , ал како се из
послењег биланса види да је радња до закључења тога била,
а не до првог: то и том сведочбом тужилац није доказао
постојање дуга, — па реши: да се опет ортак од забране одбије.
И против тог решења ортак изјави жалбу, но му је ка
сациони суд одбаци, а решење судско оснажи.")
nanstve-me-- - --
M. J. M.

") Доиста је врло умесна она примедба г. Др. Н. Крстића у чланку, „ј.
ли очух и маћеха предак,“ („Правда бр. 7) да свако решење и свака пре
суда и виших и нижих судова, требало би да буде укрепљена разлозима;
јер само се тад увиђа умесност или не умесност судске радње. Но би
вредно било чути и разлоге касац, суда, у наведеном случају зашто сада одо
брава решење прњост. суда. Кад касац. суд набраја разлоге при пониш
тавању какве пресуде или решења, онда је сасвим логично да их треба
набрајати и при одобравању какве пресуде или решења.
Ово би требало узаконити, јер страна која је поднела незадовољство
или жалбу, сигурно рада је знати, зашто му није било места жалби или
незадовољству. Ур.
192

У идућем броју овога листа по

чеће излазити кривична парница прин

ца Петра Наполеона Бонапарте, кои

је оштужен за хотично убијство из

вршено над Ноаром и за покушај

убијства над Фонвиљом.

Читаоцима листа Правде.

С концем овога месеца свршава се прва че

тврт. Г.Г. уписници који су се само за ово време

претплатили нека изволе поновити претплату

за раније како им се не би зауставило редовно

шиљање листова.

Само од довољног броја уписника зависи оп

станак овог правног листа; зато молимо г.г. ску

пљаче да се својски заузму око скупљања упи

сника, а у награду добијају девети број или

НОВЦе За Њ.

Листова од почетка ове год. имамо потпуно.

Цена је мисту на годину 60 гр. на по године

30 гр, и на три месеца 15 гр. За Аустрију на го

дину 7 фор. на по године 38 фор. на три месеца

1Н Форинта. „Уредништво Правде.“

Шт А и алгиј А Н и и о и в. С те га о А и о в и Ал у Бno r r A.4 r.

992-LEESE SAMir 1810.
------LILI:_:g_g_ гоa, u

““,“ тг тv 1 r. vr- I znans.

У 9°ººº 14 || || . || || A | 9 || A jesečnoj "B".
“; 1 I P (1 1-3 || || А :
5:grgy || || || НА I 1 I A g.
кући гос. Ђорђа -JULL LAL LLJALLY__1__LL шиš se. на три
Натошевића на мес. 15 г. или 1
ве поједини број
°""" novi su se -, „ „, „... kil'k
II(131 СЕ ТРАНЕ ПРАВЦ Ј.

надлу и УРЕЂУЈУ Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕр

°º4% “ “r = un m = n – ca. m., DiЗ

парламенту. - Парница око одкупа.

ФРАШКОВАЊУ И ОДН0шлим пPAвА СА моралом у

A P E HС О В ЧЛА НА Е.

9°6' гео на права и мора, која се показују у

°ººººi upameruna nрава, имају се расмотрити са њ,
“Plave no svoj zajednoj ovom, moja se, s.
97 99ers were novosol nama, a majska s A.
** УРУ то га право и морал имају једно на друго, 1. s-e.
“ “ за право и морал лежи у допу објективном. Ми ћ.
“T“ “I was wку општег добра, и као Бауку вољ

" 5°° Fчу права од морала није просто одroma s

%%"Pa reme sasости иза за право, као тај за
P°ºººº поредовању државном по другим круговимa sa o s.
*ººººи човечанске. Кад би држава, која је установа друмњ.
Ч“ права, у свом посредовању могла обухвати и унутрa,
% 0punoет, и на њу средством пршуме дејствоa, ali
9° 9 човела савести морала угинути. У za ovog as
9° 9 Aprema za som Apsкављанима пропише везе изра
%.999 је она сама схваћала, и да пропише такву јеanjy, s.
* * * *ји допадала, па да на ту цељ употреби и А., којka se
% P JE Узрок за што су се најславнији љилосољи и провољn
°ººº УР-а да што боље определе, како разлику, тако и узајамне
9°09919 права и морала. Међутим, разлика га не треба да ако
Р ЧУРЧдвејености једног од друror. Rav- и његов школа, муња
P% % Je 78 милије прокрчио, шали су у тако заблуђење, на коњ a
*ºººº може, ако се не призна да се у ства (наука о добрењу
*** Чита Уга, која везује право с" моралом. забуна у мислима, њој.
° 0° 9' 94 пратећава код овог важног питања, долази пољашње ве
A P се не разликују чисто појмови објективног добра, од намењ.
Р ФУбјективне и хармонског појма добра моралног.
194

остварења свију засебних добара, која се у општем добру садрже.

Добро, у општем смислу, је све, што се слаже са законима, са на
челима, која управљају стварма и која им опредељују унутрашњу
суштину. Добро је, дакле, свеопшти, универсални, објективни прин
цип за сва дела човечанска, ма у који ред она долазила. Све што
човек ради треба да буде добро. На тај начин , као добро се
има да сматра све што је праведно, морално, религијско, све што
се догађа у реду спиритуалном, умном, и Физичком, телесном, са
гласно начелима, која овим догађајима управљају. И сама истина је
добро, кад се оживотвори. Него, ми треба да знамо да имају два
начина, на која се добро може вршити у животу човечанском; пре
ма томе, дакле, добро ваља расмотрити са две главне тачке гле
Дишта :
а. Као добро од себе, или као предмет, као садржина чове
чанČEИХ ДеЛања.
б. Као добро однесено на форму. Ово је такође двогубо, пре
ма двојаком начину његовог остварења: једно је добро шо намери,
по побуђењу, које руководи чиниоца: а друго добро по средствима
и суштаственим условила испуњења, без обзира на добру или рђаву
намеру чиниочеву.
Тако исто и добро од себе, по начинима његовог остварења
преставља се у два главна облика, од којих се један називље ло
ралом а други правом. У Етици ми смо нашли узвишену свезу за
обе ове науке, те ће нам сад ласно бити да прецизујемо њихову,
заједничку основу, њихове разлике и одношаје. Зарад тога можемо
да положимо принцип.
1. Свако човечанско дело, пре свега, преставља једну јединицу,
како по свом узроку тако и по својим последицама, од свог постанка
па до Ераја. Оно је јединично по објективном принципу добра, јер
оно може бити само или добро или рђаво; оно је јединично шо су
бјективном принципу моралности, јербо је само или морално или
неморално. Нема никаквог дела човечанског, које се не би покази
вало у једном или другом оваквом значају, јер добро и моралност
обухватају цео живот човечански; они су општи кругови у којима
се покрећу сви заседни кругови наше делателности. Отуда произи
лази да нема никаквог правног дела, никаквог правног одношаја,
који не би био моралан или неморалан, добар или рђав. Међутим,
узаман се ту налазе ове разлике:
3. Реду моралном припадају дела, док још њихов главни зна
чај лежи у намери, или у чистом и бескорисном побуђењу, које
 195

извршењу преходи, и док се њихова заслуга или кривца има оце

њивати просто савешћу. На том основу благодарност, љубав, прија
тељство, пре свега стварају одношаје моралне; и ако се она могу
појављивати у делима спољним, опет за то њихова је највећа вред
ност у самој намери; сшољашне последице њихове нису друго што
до знаци, којима смисао треба тражити у дубини савести. Т
3. Реду јуридичком припадају, на против, дела која се појав
љују као услови постојања и развијања живота човечанског и оства
рење којих ваља да буде независно од добре или рђаве намере. Њи
хова је вредност релативна, којој се последице оцењују или од саме
индивидује, или од стране социјалне власти.
П. Разлика, која постоји измеђ права и морала, даје се укратко
. . казати у тачкама што следују:
1. Морал тражи да сазна побуђење, под којим се дело извр
шило; право расматра дело по себи: један испитује дело у њего
вом извору, а други у његовим последицама.
2. Претписи морални су апсолутни, неизменљиви, независни
од времена и места; претписи правни, или правни закони, сy pe
лативни , променљиви, јер се услови постојања и развијања жи
вота човечанског мењају према спољним приликама (ситуацијама,
према времену, образованости и обичајима. Ван сваке је сумње, да
је основни принцип права непроменљив, вечит: он налаже свуда
и свагда дужност остваравања суштаствених услова развитка чове
ковог; него ови се услови баш мењају са природом појединаца и народа.
3. Савест је једини судија моралности. Али, како се право и
спољно појављује, то треба, а и морају се установити социјални
закони, који ће се имати на сваког шримењивати једном влашћу,
која је за ову цељ образ вана.
4. Из реченога излази да се дужности правне могу изискивати,
по потреби, принудом: оне су, дакле, изнудне. Међу тим овај зна
чај има сало споредан уплив на разлику права од морала; јер би
ова разлика и тада постојала, кад би моралност, човечанска била
толико савршена, да би код ње свака принуда била излишана.
5. Морал је, најпосле, наука формална и субјективна, јер он
јединствено разбира за намеру чиниочеву (субјекта:) моралност је
субјективан облик добра право, на против, испитује дела и одно
шаје по седи салима , и за то је оно, у овом обзиру, наука од
јективна.
На тај начин, разлика измеђ' права и морала даје се пронаћи
по суштаственим знацима, који проистичу из саме природе обеју
gs
196

ових наука. Ми нисмо могли усвојити оне површне разлике, које

на први поглед чини се да нас могу задовољити, али којих нестаје
одмах, чим се ово питање дубље проучи, и чим се од ових разлика
затраже практичке последице. Ми не би могли казати да се морал
односи на појединце, а право на социјалан живот, или да је пра
во . . . морал на социјалан живот примењен; јер се обе ове науке
простиру како на индивидуалан, тако и на социјалан живот чове
ков. Ни то не можемо да дошустимо да морал постоји само рад ду
шевног живота, а право да се односи на човека, као Физичко и умно
створење у исто време; јер човек је дужан да моралише и своје
дизичке одношаје. Одбацимо и оно мишлење, које гледа у разлици
морала од права просто питање времена и образованости човечан
ске, и које сматра право као један део морала, који се све већма ра
спростире, и кога ће јавна свест, на том путу, један пут прогласити
потпуно применљивим у друштву и, по потреби, изнудним. Раз
лика измеђ ових двеју наука оснива се на знаковима, који се не
дају временом збрисати. Из" тог побуђења немогућно нам се види
и то дозволити, да право има свог основа у моралном несавршенству,
и у покварености човечанској, и да би право било бескорисно, без
објекта, кад би сваки познавао и испуњавао његове моралне дуж
ности. Јер право почива на неприкосновеном ш непорушљивом основу
човечанске природе на оној условној, ограниченој природи , која
разлику измеђ' човека и неограниченог суштaства, Бога, прави
вечном. Са основом права бива исто као и са свима другим осно
вима који састављају (člčments constitutifs) нашу природу, и који
су са поступним развијhем живота, прибавили себи егзистенције у
друштву. Ови ће основи узаман постојати, како код појединаца, тако
и у целом друштву. Право се неће моћи прелити у морал, као што
се морал, не да прелити у веру, ни вера, као што би то хтела једна
нова доктрина, у Философију.
6. Што се тиче разлике у домашају (екстензији,) која постоји
измеђ' морала и права, за то се могу поставити ова правила:
а. Све што је дозвољено или забрањено правом, дозвољава
се и забрањује морамом. Јер морал привлачи у свој круг све
претшне и сва дела правна, и заодева их новом санкцијом. Он на
лаке сваком дужност испуњавања својих јуридичких обвеза, не са
ло из обзира на спољну силу, власт, која га на то може нагнати
него баш од добре, слободне воље. Ова санкција, коју морал удара
на претписе права, не одузимље им њихов јуридички карактер, као
што и тај карактер не може одузети ни религијска санкција, као
 197

много јача. Онај, којим је владало уверење да правни поредак ле

жи у вољи божијој, сматраће свако преступање овога реда као не
покорност божанственим законима, и чуваће се од преступа да га
не би постигла само каштига у грижи савести, без призрења на каш
тиге, које прописује човечански закон.
б. На против, све што би било наложено или забрањено мо
рамом не мора бити наложено или забрањено правом. И то не
за то, што би право могло забрањивати оно, што морал налаже, или
на против, налагати оно што морал забрањује; него, почем морал,
са субјективне стране, има много већи обим него право, то отуд
сљедује да у његов круг долазе сва дела правна, док мећу тим, у
круг права, који је много тешњи и ограниченијн, и које оцењује
дела само шо њиховим последицама, а не по узроку, по намери ...
не могу да уђу све моралне дужности. Из овога узрока дела, или
боље рећи, побуде моралне су по свом унутрашњем извору изван
круга правног. Овај се њима и не бави и не може их ни налагати,
ни забрањивати. (Продужиће се)

СУДОВИ И ПОЛИЦИЈА.

(Продужење.)

Све остале јевропске државе више мање биле су заражене тим

утицајем римскога законодавства. Та зараза путовала је преко за
пада и на жалост дошла је и нама у госте. Тек што смо после по
тоње борбе за независност дахнули мало душом, почели смо се одмах
старати да скрпаримо и ми нешто закончића и судова. Освртали смо
се и тамо и амо и баш у часу, кад су идеје римскога законодавства
биле у потоњем изданку на западу, ми смо били у том незгодном
положају да смо у туђина морали позаимати грађу за наше законе,
и са стране звати људе да буду судије нашем народу.
Кад долазимо на ову тачку размишљања, увиђамо да ми у Ср
бији нисмо ништа сами израдили за своје благостање, да се ми ко
pистимо само туђим добром примајући на се одећу за туђина изра
hену. У Србији није изнађен барут, није изнађена печатња, у Србији
није се путем испитивања, путем борбе у књижевности, у животу,
бринуло и наваљивало да се установи у судовима начело оптужења
са свима његовим последицама; усменим, јавним, отвореним претре
сом, који даје суд прави, независни. Узајмљивати на страни изна
198

ћена средства за олакшицу саобраштаја, осветљења и т. д. још је

могућно и полезно; али узимати од туђинаца идеје друштвених, др
жавних установа, које ми не можемо да прекувамо, које не подноси
наш организам и наш дух: сасвим је не корисно, а често врло штетно
и опасно. Некорисно на сваки начин за то, што та позајмица неће
дуго у нас остати, неће ући у нашу крв и наше тело. Опасно с тога,
што кваримо обичаје и предања нашега народа, која су се заједно
шњиме вековима развијала у засебним идејама и правцу.
„Закони, рекао је Монтескије, треба да одговарају Физичкој
природи земље, њеној клими... каквоћи земље, њеном положају, ве
лшчини, начину живота народа; треба да одговарају оном ступњу
слободе, који допушта државно устројство, да одговарају вероисповеди
становника, њиховим наклоностима, имаовини, броју, њиховој трго
вини, наравима и обичајима. Најпосле они требају да имају свезе
између себе по своме постанку наспрам цељи законодавца, наспрам
онога стања ствари, према коме се они прописују. Скуп свију тих
одношаја сачињава оно, што се зове дух закона.““)
Држим да данас не може ни бити сумње о томе, да су начела
нових судова опште човечанска, и да је оптужни процес управо
најстарији, најприроднији, а с тога први или боље рећи једини ра
зумни начин судскога поступања. Он је постао у Јудеја, у Грка, ра
звијен је у Италији, владао у Јевроши у Ђерманаца и Словена. Само
је путем лукавства, путем више или мање насилним тај ред судо
водства замењиван и најзад замењен био ислеђујућим, инквизиционим.
Историја права не може тачно означити онај моменат, кад је, у из
весноме народу, установљен суд са суђењем оптужним и усменим.
Јасна је ствар да се и данас свакоме народу допада оптужни процес,
као најприродније, истинско-народно судство. Тако, кад дубље пpo
мотримо историју словенскога права и словенског живота, видимо,
да судство уређено на начелу оштужења сачињава праетару словенску
Форму суђења. Али је ту Форму судоводства и у Словена у погоња
времена заменио ислеђујући, писмени, канцеларијски и тајни процес.
У оптуженоме процесу одбрана припада господару права, т. ј.
у кога је право у тога и одбрана, или чије је право ономе стоји на
вољи да сњим располаже, и да га тражи. А напротив у процесу исле
ћујућем овај је смисао: кад одбрана права не припада мени, не при
пада нама, то и права, која се бране нису моја, нису наша, него
припадају држави, правитељству, које с њима располаже шо своме

"I than 1. m. п. купа акта.

 199

„благоразумју.“ Отуда и система туторства, по којој све припада

држави, шравителству.
Један измеђ наших словенских народа, на име народ руски,
доживио је то срећно време, да се отресао тих ненародних заблуда.
У 1864. години изашли су код њих „судбеније устави,“ којим су
дотадашње судске установе као ненародне замењене са установама
у духу народноме. Један одељак из тих устава, који говори о при
мирним судовима превео је г. Чекић у „судском листу“ прошле го
дине под називом „Миров суд у Русији“ и тим је учинио лешу услугу
нашим људма, који се баве испитивањем словенских установа дру
штвених кроз целу ту установу веје прави народни дух словенски.
Кад још стоји то, да морамо по образцу туђе одеће кројити
облик нашим установама; кад сваким даном увиђамо да наше судске
установе потребују знатних преображаја; и кад све већим развијhем
наших особина осећамо да нам је тешко изаћи на крај са туђин
штином: онда није ли боље бар у томе се више угледати на наш
сродни словенски народ, него се држати запада? Ово питање ста
вљамо на оцену мислећим људма, а ми идемо даље.

II.

У течају ове расправе ми нисмо ради ушуштати се у поједи

ности. Ми истражујемо главне црте, прегледамо начела, испитујемо
савремене идеје, и бележимо их овде. Наше мишлење никоме не на
мећемо. И сами се држимо тога начела: да ничије мисли неусвајамо
пре докле их не испитамо.
У савременом друштву нашем почела се прилично обраћати
пажња на општинску самоуправу. Писац ових врста имао је част слу
шати о томе разговоре и на прошлој уставотворној скушштини нашој.
Из говора појединих посланика разумео је, да је утицај централи
зације веома оштећавао општинске интересе. Ту су изнашани пред
лицем целога народа тужне успомене о злоупотребама и штетној
управи од стране надзорних власти у општинским делима.
Говора је било од стране неколицине посланика у том смотрењу
живога; али су на жалос оскудевали добри разлози. Бо шта му
драго, надајмо се да ће од сада све боље; тек доста то, да наше
општине нешто тишти, нешто боле. Будимо на опрезу, да се у нашим
општинама, у тим првим саставним деловима државним, не залеже
каква неизлечива бољка......
Да видимо шта је то општина.
 Један између најзнатнијих социјалиста вели: „По суштини својој
општина, као год и човек, као свака породица, и као свака разумна,
морална, слободна и јединична или збирна личност, јесте биће суве
рено, самостално. У том смислу општина има право да сама собом
управља, да удара на се данак, да располаже својом имаовином и
својим приходима, да ствара за своју омладину школе, да у овима
поставља учитеље, да има своју полицнју, своје жандарме, своју гра
ћанску стражу, да поставља своје судије, да има своје новине, збо
pове, друштва банке") и т. д.
По социјалној науци ово опредељење општине прекрасно је;
но ми ћемо бацити поглед на општине, са гледишта државо-правног.
Пошто сам убеђен у томе, да у име самога интереса слободе
мора се дати држави енергична власт, и о томе, да та власт може
постојати само по условима усредсређења, ја налазим да нам се није
могућно повратити на средњовековне муниципалне идеје. Јер доиста
је нужно, да политичка радња правителства допире и до потоње
општине: нетреба ништа да ослаби то јединство, које сачињава снагу
и величину Србије. Но овде треба да се разумемо. Политичко је
динство и административна једно-образност, — то су ствари сасвим
различите. То су два елемента, која су често брзо и браниоци и против
ници централизације. Трпати на државу бриге о помесним делима,
претоваривати је с питањима, која се ње ни мало не тичу и могу
се на самоме месту решити, значи слабити државу товарећи у исто
време на њу сувишну одговорност. У том смотрењу потребујемо ре
Форме те надамо се да би зацело биле полезне и самоме правителству
као год и грађанима. Треба, дакле, почети одатле, јер је ту баш прави
темељ држави; иначе узаман је красити кров кад је темељ слаб,
покварен. У данашње време не може ни бити сумње о томе, да је
општина права школа слободе. У тој школи треба да се спремају
пртктички умови, у њој треба изближе да се увиди како се могу
савлађивати тешки послови управљања Ту се живи заједно са својим
суграђанима, ту се човек привезује к своме малом отачаству и учи
се љубити велико отачаство, учи се узајамном поштовању и уважа
вању сваке поједине личности на поce a целога друштва уопште.
Да чујемо, шта би нам се пребацило што захтевамо реформе
у овоме смислу? Рећи ће се: хе, могу бити општине средишта буна.
На то одговарамо да би то била савршено будаласта ллашња; буне
се производе онда, где се заједно на једно место стичу сви незадо

*) Proudhon: De la capacité politique des classes onvrieres.

 201

вољници. С тога и јеeу централизоване земље највише изложене сму

тњама и смелим поступцима. На против онде, где је снажан крепак
и задовољан општински живот, никада не бива тих ужасних болести.
To je oакт један, који треба да нам служи за поуку.
„Pаздвоји ако хоћеш лакше да завладаш,“ начело је доиста
гадно када се оно примењује на рђаве људске страсти; а раздвојити
интересе, то јест задовољити их у свима њиховим појединостима па
задржати у својим рукама само највишу политичку власт, то је, на
против, начело красно, начело одлично. Овим се на име начелом и
показује снага и чврстоћа британских установа. У очима човека, који
је од детињства напојен предрасудама, чинило би се да ништа не
може бити слабије од те краљичине власти, које се радња једва
опажа; али у очима непристрастног читаоца ништа не може бити
јаче од те власти, која собом никога не притешњава. Чувар народних
права, који се одржава љубављу свију оних, што уживају та права,
— то је та власт, а та власт јесте цела земља. На континету пак
централизација је неки род еснафа а готово неки род војске, која
.. има свој особити дух и своје особите интересе. Она има своје за
коне, своје судове, привилегије, које је стављају изван и изнад оп
штега права; али има и за непријатеље све оне, које притешњује
или вређа ма и најмањи њезин агент. Тако, кад нам пандур учини
што неправо, ми одма у томе кривимо државу. У Енглеској може
се човек тужити на чиновника ма како он знатан или незнатан био:
може га повући на суд а ту се сва ствар сврши и легне: прави
телство, пошто нема никаквог учешћа у престушном акту, неодго
ворно је баш и у очима самих оних, који пате од те радње. При
таквом стању ствари, може ли бити и искре буне? Викако.
Bo peћи ће когод: општине ће се рђаво управљати оне ће се
разорити. То је вечити одговор администрације на све захтеве не
зависности, али је Фактима вечито и хватан у лажи. Кад би се др
жава умешавала у наша имаовна дела, то би можда некима и ишло
у рачун и било би им добро: но зар невидите пшта-га их је којима
би било рђаво, шта-га их је, који би се упропастили од тога свако
минутног туторовања! Оставимо, дакле, оштинама и уопште свакоме
човеку слободу да се саједини, јер их та иста слобода обогаћава;
ослонимо се на ту могућу снагу, за коју одговорност подржава чо
века у свима његовим разумним делима и обезбеђује га од његових
сопствених глупости. Да запитамо историју, које су то земље, које
су извршиле највећа дела и приуготовиле славу цивилизације? Атина,
Рим, Венеција, Флоренција, Холандија, Швајцарска, Енглеска, сје
202

дињене државе, све су то земље, где општина, остављена сама себи,

свагда је имала право да се разори. А које су то државе, што су,
не сматрајући њихову спољну величину, опустиле тако да немају
моћи никако да се подигну из својега пада. То су: Мисир, Римска
царевина, Византија, Китај. Све су то била правителства без општин
скога живота, све су то државе силно централизоване. Сад једно
од двога: или је искуство лаж, или се мора путем њега долазити
к слободи.
Има ли у томе што ми тражимо, чега страшнога? Тражимо ли
ми безвлашће, безакоње, некажњивост? Не . ми тражамо само да
правосудство замени администрацију, да туторовање државе уступи
место одговорности грађанина. Осигурати свакога законима, учврсти
ти највишу власт: то је по моме мишлењу довољна залога за без
бедност нашега друштва. Сада се, држим, довољно увиђа, да није
тешко угушивати зло а оставити потпуну слободу добру. Средство
је за то нађено и њега већ све више и више примењују у изобра
женом свету, а то средство јесте одговорност, потпуна одговорност,
која не ће угушивати честита човека, а плашиће рђавога, и, кад за
треба, казнити га. Нека је та одговорнос тешка, нека је закон строг,
ништа то не мари: и најстрожи закон свагда је бољи од најблаже
самовоље. Закон је познат, он је једнак за све, он чува грађанину
независнос и достојанство но га не нагони да интригира, да прину
ћава друге ма на што или да ради по ћефу других. Слобода и прав
да, то су два неразделна члана, оне узамно претпостављају и траже
једна другу: једна је право, а друга је гарантија.
Погледајмо шта бива сад у нашем комшилуку. Тамо држав
ници осећају обеснаженост снаге. Да би се одбранила од таласа буре
Аустрија зове данас у помоћ оне исте установе, које је пре дваде
сет и више година сама уништила, и које је још и синоћ исмеја
вала у својим званичним и полузваничним новинама. Колико ли би
се строгости, беда и срамота могло избећи, да је она могла раније
појмити то, што се сад тражи од ње у име цивилизације!
Код владе, рекао је Прудон, која је чисто у рукама народа,
кад се узме у последњој анализи, није потребан ни устав ни управа.
Јер политика, о којој је толико књижурина нашисано, и с којом се
бавило толико великих умова, та политика своди се просто на уго
вор узајамне сигурности: грађанина спрам грађанина, општине на
спрам оштине, округа према округу, народа према народу, који се
 203

у својим чланцима по садржини може слободно мењати и позивати

до бескрајност. Са овом анализом слажу се и друге публицисте.")
И доиста у неку руку тако и јесте. Кад су људи савршено
изображени и научени; кад умеју поштовати и уважавати слободу
обиталишта, слободу речи, слободу преписке, слободу печатње, и
слободу удружења; а те слободе повлаче за собом још читав ред
слобода: онда правителство неби имало смисла, онда устав, као један
прост лист хартије, неби био нужан, почем се по целој земљи људи
владају паметно, пештено и чувају узајамно један другоме слободу
и права. Распростирати све више и више чак до последњег изданка
област положних закона: то треба да у овоме столећу буде задатак
државе, која хоће да је велика. Код ваљаних закона, код поштених
и добрих извршиоца закона: неће бити нужно ограђивати се уставом
и подвлачити народ под туторовање управе.
Но ова нас мисао мало даље одведе. Да се вратимо ближе нашем
задатку. Узели смо реч о општинама. Да прегледамо сад једну од
најважних установа општинских а то је суд.
Општински суд у општинској установи сачињава за се онако
исто први степен суда као год и окружни суд у општој установи
судској. Општински збор треба да саставља тако уређење судско,
коме да пришада у општинском кругу апелација и касација, коју да
никаква власт друга не врши, и на онаком истом праву као што у
општем судоводству стоји на окружним судом апелацијони и каса
циони суд.
И по нашем закону општински суд назива се још и „прими
pителни.“ По овоме изгледа да је овај суд позван да само прими
рује и стишава. Но то није његов позив. Ми знамо да се баш у томе
суду чује препирка и гласност. Полиција је више кадра да направи
тишину и ћутање. Очито је, да је реч примирителни узајмљена у
преводу са запада и састављена на обрасцу Францускoгa juge de paix,
или немачкога Friedensrichter. Али и на западу ови изрази имају осо
бити значај а не азбучни, тако да јuge de paix и Friedensrichter и
т. п. означују местнога судију, а не мирнога, примирујућег. Кад су
се почеле у појединим угловима и местима подизати буре народ
нога таласања у разним државама западне средњовековне Јевропе,
и кад су се те буре почеле мало стишавати, онда се истом почело
прекраћивати песнично право, и почели се уређивати судови и су
дије док се није појавио општи, земаљски мир и друштвено спо

") Види „La Liberet" од 27. марта. 1869. године.

204

којство reichsfiede, те су се при томе могли уређиватн ошти судови

на државне судије, који су изрицали суд у име највише власти. Због
тога на западу Јевропе постану две врсте судова, местни и општи,
као што то већ и у нас сада постоји. С тога ми бисмо наш прими
рителни суд назвали местни, за разлику од оштега државнога суда,
који је дат окружним судовима и апелационом и касационом суду
у Београду. (продужине се)

ПОСТУПАК У ИНГЛИСКОМ ПАРЛАМЕНТУ.

(Продужење.) -

Држање седница.

Лордови заседавају сваки дан, осем средом и суботом, и њине

седнице почињу у 5. сахати после подне ша се продужавају и ноћу.
Доњи дом састаје се сваки дан, осем суботом, и њине седнице от
варају се у 3 сахата и три четврти после подне, па се свршавају
тек у један, два или три сахата ујутру, изузимајући средом, који
је дан остављен за шпецијалне послове, када се седница отвара у
2. сахата а свршава у 6. сахати у вече.
Кад председник полази из свог кабинета у седницу, глава му
је покривена периком Луја ХIV, али посута прашком, на се има
дугачку црну хаљину, од које реп носи један послужитељ, црне сви
лене чарапе а напред иде војник који носи буздован (the mace) гр
дан позлаћен скиптар на врху кога је краљева круна. Пређе салу
гди се налазе она лица која очекују кад ће се врата заседања от
ворити, и која немају улазнице. Вратар викне: Хаts of: (доле капе;)
публика скине капу и председник прође, без да на пољу лупају до
боши, без да солдати са оружијем поздрављају, без официра пра
тећег са голим мачем.
Свака седница отвара се предходно молитвом коју изврши ка
шелан дома. Публика се пушта у салу тек после свршене молитве.
Председник заузме своју столицу, и буздован шоложен на столу,
значи да он председава у седници: а кад је буздован испод стола,
онда је знак, да дом, образован у оделења, о чему ће се доцније
говорити, има другог председника.
Председник може да остави своју столицу тек са дозволењем
дома. Г. Пелграв, у својој сасвим новој књизи о парламенту, прича
 205

о овоме предмету једну доста смешту анекдоту. Једне ноћи седница

ce продужила доста дуго, па у сљед неког гласања поделом, дом
се брзо разиђе, а председник који није био домом разрешен од своје
дужности, остане сам обично на својој столици, и он би ту остао
сутра дан до 4. сахата увече, затвореник поступка, да се случајно
није нашао, тумарајући још шо ходницима, један члан који буде за
мољен да га ослободи, изговоривши му, у име дома нужно разрешење.
(Продужиће се.)

шница око одкла.

Шо гласу измене $ 670. зак. грађ. (види збор. тумачења

стр. Š9. или збор ГV. стр. 24. право првенства на куповину
непокретности сведено је на најближу родбину.
Но с тим прописом закон неје означио границу, докле
се ово право у родбини простире.
Јер реченице: најближа родбина врло је пространа. С
тога се управ незна: да ли се ту рачуна само отац, брат стриц
им у опште сви они, који имају право на наслеђе један другога.
Није закон јасан ни с тим: да ли право првенства на
куповину, могу да употребе удаљенији сродници, на случај, ако
други ближи сродници неби се хтели с тим правом ползовати.
С тога држим, да ће бити од вредности, да саопштми
читаоцима правдиним једну парницу око пречег права од
купа, која се у овом суду 1865. г. судила, највише тога
ради, што су у овој парници разчишћени горњи недостатци.
и што је с тим одређено значење 5 670. зак. гр. почем је та
парница и пред касационским судом била. Докле по реду долази.
1. Тужва.
Један назовимо га Милан тужио је Павла као продавца
и Јосифа као купца због пречег права на одкуп једне њиве.
Тужилац је прво туженом стриц, који га неје на ову про
дају нудио. Положио је у руке судске продајну цену њиве.
И стим је испунио оно што се S-вом 670. зак. грађ. иште.
Да није нуђен обећао се заклети.
206

2. Одговор.
Тужени у одговору признали су ову продају и куповину.
Прво тужени је признао и сродство, које између њега и ту
жиоца постоји. Но с тога што он — тужилац – неспада у
оне сроднике којима 5 670. грађ. да је право првенства на
одкуп, јер према њему он стоји у односу стрица, то су оба
оптужени тражили да се тужилац одбије од тражења. Прво
тужени је и то признао, да није тужиоца на куповину нудио.
3. Судска повуда.
С тога што тужени признаје, да му је тужилац стриц;
што признаје да га неје на продају нудио, а то је дужан
био да учини, почем му је сродник, то почем је тужилац и
продајну цену у руке судске положио, на основу 5 670. зак.
грађанског.
Пресуђује: .
Да оптужени купац тужиоцу купљену њиву уступи, а
од суда положену суму прими.
На жалбу купчеву сљедовала је ова: приметка, — —
— — — — — — касационскога суда.
Почем је тужилац доказао само да је стриц тужена
продавца, а неје доказао, да је он и касателни најближи
сродник његов, те тако да би имао право првенства на ку
повину продате њиве у смислу 5 670. зак. грађ. то се по
ништава пресуда судска, и наређује изречење друге. То је
учинио касациони суд предписом својим „13 2904) 1865.
У сљед, ове приметбе дођу ови:

Противразлози судски.

, С разлога што закон степене сродства неје ограничио,

до кога сиреч сродници по Š 670. зак. грађ. имају прече
право на куповину непокретних добара, т. ј. неје одсечно
определио, која се лица за најближу родбину имају сма
трати, него је истим законом наређено, да она најближа
родбина има шрече право на куповину, која би право наслеђа
у продатим добрама имала;
 307

С разлога, пто кад тако одређена степена у закону нема

онда се с основом узети може, да сва она лица која се за
ближе сроднике сматрају као што су рођени стричеви, као
што је овди случај, могу имати право на куповину оних до
бара, која би по смислу 5670. зак, грађ. могла насљедити:
С разлога што у горенаведену закону и то неје казато,
да кад они сродници, који су у ближем степену сродства,
неће правом својим да се послуже, да други удаљенији тим
правом ползовати се немогу; и
С разлога, што овде и нема спора о томе, да ли је ту
жилац најближи сродник продавца, јер нити се с које стране
каково ближе сродство појављује, нити је противна страна
наводила, да тужилац није најближи сродник продавчев, а
кад тога нема, онда по себи сљеди, да је излишно било, од
тужиоца, и на ово опстојателство доказе тражити: с разлога
дакле ти суд је на основу š 332. гр. п. суд. неусвајајући
приметбе, вратио дело касац. суду
Стога је касационски суд у општој седннци својој на ново
расматрао ово дело, и нашао: да су ови разлози првостепена су
да на закону основани. Докле пресуда прва остаје у снаги.

Из овог се дела види:

1. Да и удаљенији сродници могу се ползовати правом
првенства на одкуп, наравно таки сродници, који би имали
право на наслеђе;
2. Да и удаљенији сродници могу код ближе живих ово
право упражњавати, на случај ако ближи неби хтели то право
да употребе").
У Књажевцу. Саопштио;
Ст. Максимовић.

“) Ја сам мнења да се ово право првенствене куповне из нашег закона сасвим

изостави. Једно што оно јако ограничава вољу сопственикову, а друго,
што се с таким правом и велике злоупотребе догађају које није законо
давац иначе кадар да уклони. И разлог који стоји у одбрану ове првен
ствене кушовине врло је слаб. За сад толико.
5208

У прошлом броју јављено је да ће у овом

листу почети излазити кривична парница Петра
Наполеона Бонапарте. Сбог малог простора
овог листа није нам могуће ово обећање испу
нити, јер овај процес има не мање од 8 , штам
паних табака (Gazete destribunaux) кад би га пот
пуно штампали онда нам треба најмање два
месеца да само тај процес улази у лист; а ме
ћутим има ствари за читање које су млого ко
pисније од овога процеса.

С овим бројем свршава се прва четврт на

шега листа. Ко би желео поновити претплату
за наступајућу четврт, нека изволи за раније
јавити како му се неби зауставимо редовно ши
„ЉSABE „ЛИ С’TO BRA,

Листова од почетка ове године имамо пот

пуно.
Скупљачима је награда девети број или
НОВЦИ За Њ.

Г.Г. уписнике кои нису положили предплату

за прво тромесечије, молимо да новце пошљу.
У Београду осим уредништва прима пред
плату и момак кои разноси листове.
Уредништво „ПРАВДЕ“

ЧИТАОЦИМА.

Неки узроци спречише те овај лист мораде

Данас на 1. табаку изаћи.

УПИСНИЦИМа ће се надокнадити ОНО ПОЛа Та

бака ШТО Данас оскудева.

штAм шлгијА Н и ко х и ст вели о в нi A v BrorAA v.
Број 10. У БкогPAду 10. АпPил 1870. Година 14.

Излази три пут ----- --- A -- ти- A За све срш. кра

СЕ"." TTT) A TI TI JA G
gram I I P (A R I JA 2:
Уредништвојеу 1 1 1 HA I R I U HA 2:",“ ,“,“:
3, JLLJIL ill.JILVJLLLLL 5:3:7:
мес.15 г. или 1
Натошевића на 1 V в. поједини број
великој пијаци. .. „ , „, „ , „ „... „ „, „... Фаје г. и 290
II(13A (RE IPAIR IPA{{I\ }{A}{A.

издалу и укулу Д. НОВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: 0 разликовању и одношајима права са моралом. — Судови и Полиција.–Поступак у инглиском

парламенту. – Продужено злочинство. — Разбојннк и вормализан закона.

0 РАЗЛИКОВАЊУ И ОДНОШАЈИМА ПРАВА СА МОРАЛОМ.

APE HI COEB ЧЛА НА ЈЕ,

(Свршетак)

Да би се казала ова разлика измеђ' права и морала, вели се

по кашто да шраво дозвољава што морал забрањује. Вего овај је
израз за ову разлику са свим несвојствен; јер реч дозвољење шрет
шоставља неку свезу, неки начин саучешћа измеђ' права и једног
дела морално недозвољеног. Али право се не налази ни у каквом
непосредном одношају са оваквим делом, да би ово дело постојало
зарад самога права. Тако, морал забрањује себичност, неблагодар
ност, мрзост итд. и. т. д.; право пак не допушта овака дела, али
их не може ни забрањивати, јер се налазе ван његових граница.
Према томе само се може казати да право допушта или, боље рећи,
грли да се чини оно, што није у стању да забрани због слободе
моралне, коју мора у свакога поштовати. И у томе је тако како са
човечанским правом тако и са божанственим правосуђем: Бог не
дозвољава, али међу тим, зарад моралне слободе човечанске, трши
да се чине многа дела неморална, на познију одговорност њихових
ЧИНИОЦА.
Ш. Што се тиче одношаја и узајамног уплива што га морал
и право једно на друго имају, назори што смо их нацред изложили
дају нам довољно уверења, да измеђ' ових двеју наука не може бити
противности. Заиста свак' мора да призна, да не може бити морала
неправног, нити права неморалног, њихова земљишта и ако се раз
ликују, опет за то су њихови однопаји чести и тесни. И морал и право
имају исту цељ: да усаврше човека и друштво, него су али само
zno

различити путови, који их тој цељи воде. Један се стара да побољ

ша унутрашњег човека, да побољша вољу, извор свију дела; а други,
да би осигурао животу средства за развијање, хоће да учини та сред
ства независнила од добре или рђаве намере чиниочеве, јер налази
у тој независности јамство за правилан ход друштва. Сувише, право,
којега предписи добијају у моралној свести нову снагу, помаже са
своје стране развитак морала. Јер усавршење морално је сушта
ствена цељ како човека тако и друштва; а право, које свакој жи
вотној цељи даје средства за остварење, мора такође давати ин
дивидуалних и социјалних средства човечанској моралности. На тај
начин, право и морал узајамно се помажу: са свим одвојени, или
у једно помешани, проузроковали би велики непоредак у друштву;
али разликовани а удружени, они су два најмоћнија покретача сва
ког правог напредовања. — Показујући опасности, које се налазе у
конфузији ових двеју наука, ми не пристајемо доказивати потребу
њихове сагласности. Законодавци, публицисте и државници нека не
забораве да нема никојег закона, никакве установе, која би се мо
гла одржати, и која би могла какво опште добро произвести, ако
је супротна законила моралним, нека имају на ум да сва сред
ства, која би имала дејствовати на људе, мимо то, што морају бити
правна и законита, ваља да буду још и морална. Општа историја
показује нам у много примера, да су народи дуго и тешко испаш
тали своје грехе, кад год су за љубав каквој, више-мање, прелаз
ној користи, погазили вечита начела морала. Треба, дакле, да гра
ћански и политички закони стоје у сагласности са моралом: људи
треба да их извршују у духу наравствености; а влада, удаљена од
сваког помисла да повређује начела и осећања морална, треба, на
против, да се стара свима средствима, која јој право ставља на рас
полагање, да се ова начела и осећања све јаче развијају. – Be може
се ни најправеднија ствар заступати неморалним средствима, н. пp.
лажом, лукавством, претњом или насиљем. Могућно је зар да једна
тако праведна ствар успе у пркос свима својим грешним средствима;
али знаци њезина постанка остају неизгладљиви; и ако се погрешка
доцније не заглади моралним побољшањем, онда ће она остати као
нека болест органска, под којом ће морати да угине дело, које се
је таквим средствима остварило.
Кад после ових општих сматрања зађемо да испитамо одношaje
права са моралом у појединостима, онда имамо пре свега да поста
вимо ова правила:
1. Право имајући да заштићује и потпомаже развитак свију
 211

добара, мора својом заштитом снабдети наравственост и слободу,

која је по својој суштини и по свом узвишеном јединству слобода
морална. Према томе има, дакле, право, које се зове право нарав
ствености, и које се само по себи састоји из више засебних начела.
Право заштићује слободу моралну у томе, што сматра као ниш
таво скако дело, при коме је слобода делања била поништена. Тако
се моралисало упливом претора римско право, кад је одузело ју
pидичку снагу свима делима, која су се догодила под преваром (dolus)
насиљел (vis ac metus), незнањем (ignorantia) давши оштећеном
изузећа, ехсерtiones, која овом одговарају. И нова законодавства
усвојила су исти принцип.
Право отказује заштиту известним делима, која и ако узимљу на
се облик правни, (н. пр. Форму уговора), шо намери су или по цељи не
морална, као што је то, на прилику, коцкање. Из тога узрока зако
нодавци не дају у оваквом случају ономе, који је добио никакво право
тражбине. Римско правоје у овоме још даље ишло: оно је оставило
ономе, који је изгубио па платио, право да може кроз педесет го
дина новце своје натраг захтевати. “
Кад се моралне цељи под услов ставе, закон даје условљачу
право тужбе на случај неиспуњења услова; тако на прилику, поклоно
давац има право тужбе спрам поклонопримца да поврати свој поклон,
кад се поклонопримац према њему неблагодаран показао.
право заштићује морал и тиме, што закраћује сваке мане
стације, којима би се вређала наравственост путем штампе, вештина,
и у опште путем јавног излагања. На том основу има се забранити
и свирепо поступање са животињама.
2. С' друге стране право, које забрањује сваку принуду у
животу моралном, не треба ту принуду да допушти ни у оним од
ношајима, који су у исто време морални и јуридички, где моралан
елеменат по правилу надлaшцује јуридички. Из тога узрока на при
лику, право не треба да прогласи неразлучном женидбену свезу,
која већином почива на моралној основи, и ако може да потчини
најтежили условима раскид брака.
3. Најзад, кад је у казненом праву реч о урачунивости једног
кривичног дела, онда ово дело не треба ценити само по његовим
последицама спољним, него по целом његовом моралном карактеру;
по побуђењима, која су дело изазвала; по цељи, зарад које је учи
њено; по околностима, које су омалиле или поништиле слободу де
лања. Дело је једно пре свега јединично, и не да се раздвојити на
две половине, од којих би једна била морална, а друга правна. Мо
JSr
212

ралност је као уткана у цело дело, и мора бити основа сваком су

ћењу. У човеку ваља узаман сматрати моралну личност, целог чо
века, коме се има да суди. Најпосле кад је једном делу цељ добра
и праведна али кад су средства његовог остварења злочеста и не
праведна, дело је казниво, али ће цељ дати места умаљењу каштиге;
као што то бива, на пр. у оном случају, где је крађа учињена у на
мери да се помогне каквом сиромаху.
Из свега, дакле, реченога, као општи резултат излази, да постоје
многобројни одношаји права са моралом, међу којима има разлике,
али нема, нити може бити потпуне поделитости (сепаратизма).
Ј. М. Лешјанин.

СУДОВИ И ПОЛИЦИЈА.

(Свршетак.)
Као год, дакле, пто је општинска самоуправа децентрализација
управе, тако је исто и општински суд децентрализација суда. Разуме
се, да општински судија може. оснивати своје пресуде на обичајима,
који постоје у оној околини, с тога, што све-општи, све-народни
обичаји улазе у састав општих закона. Осим тога општински судија
треба да сам припада местним становницима, да врши дужност по
избору и за опредељени рок, да може бити спомоћни или почасни,
и да може вршити послове сам он један. Из тога и излази, да је
нужно уредити судске зборове, који би имали власт апелационога
и касационога но опет местнога суда и судоводства.
Ово би било важно и с тога, пто местни суд јесте у исто време
и суд свуда и на сваком месту. Ве треба да буде ни једнога места
у српској земљи, где не би суд радио или беспосличио, или би ра
дио незаконито. Отуда би пак дошло то, да би у свему српском жи
воту и у сваком његовом моменту било суда и закона и ништа се
не би радило без или мимо суда и закона. Све, што потпада под
суд, треба да буде суђено, а ништа да се не оставља вољи случаја
или у опште самовољи. Овим би се почело постизавати остварења
веома важнога начела независности суда како од администрације,
тако и од полиције, независности, која се не састоји једино у сло
боди судија него нарочито у слободи рада грађана, који у односима
судским треба да потпадају суду а не администрацији расположењу.
Полицији треба оставити чисто њене послове, а истргнути јој из шака
сваку мешавину у послове општинскога суда и суђења. Шта! зар
полиција да прегледа и касира пресуде општинскога суда? Та то је
 213

нешто, пто се логички ни замислити не може, то је нешто, што па

мет помера. Полиција може само мотрити да ли се догађа што, што
запрећују постојећи закони; но суд само може законито и по закону
наложити глобу и каштигу за иступ и непоштовање закона. Мени
се чини да по овом духу уређени општински судови једино могли
би учинити то, да се из полицијских руку све што припада суду,
врати суду по правилу овоме: све што је судско, суду; све што је ад
министративно, администрацији; а све што је полицијско, полицији.
Местни општински судјесте то исто што и црква у својој парохији
и местна школа у својој околини. Црква у својој парохији треба да слу
жи за развијhе и одржање религије; местна школа треба да распростре
знање, светлост, спремајући земљиште за науку и искуство; општински
суд треба да има у задатку то, да служи својој околини као орган, којим
се закон, право и правица одомаћује у убеђењу становника. Кад оп
штински суд буде утицао на местност, утврђујући тамо право знање,
то ће с друге стране местност својим обичајима и начинима мест
нога живота утицати на општински суд, тако да ће општински су
дија у Србији постати орган познавања унутрашњег, народног чисто
српског права, или српске правде и правице, као основе за позна
ВАЊЕ ОПШТВГ СМИСЛА ЗАКОНА.
Само се од себе разуме да та установа треба да падне на рачун
општине. То не ће сасвим оптеретити општине. Варошке општине
нарочито могу се пре одрећи раскошних балских салона, театра,
паркова и т. д. него издржања цркава, школа и општинских судова.
III.
На једноме месту у предходноме чланку напоменусмо, да све,
што је судско треба вратитн суду, све административно администра
цији, све полицијско, полицији. Овде сад морамо изјавити, да је ме
пање у једно тих трију власти, или Функција државних, из многих
узрока веома штетно за државни живот или за живот у држави.
Но на жалост ми га налазимо и у теорији и у практици. Познат
нам је у Француској стари административни суд; познато нам је, да
се свуда употребљују изрази: полицијски иступи, полицијски суд
и т.д. и најпосле познато нам је, да у научној немачкој литератури,
у којој налазимо и ауторитета Р. Мола, постоје читави списи о пре
дупређујућем суду, или о суду, који предупређује казнене радње,
или суду просто полицијском.
Подела државних Функција представља нам интересантно пи
тање. Замислимо то, да ми не знамо ништа о својствима и значају
суда, полиције, администрације, па баш ни то, да су они на један
214

пут све троје нужни, и појединце и све троје заједно, састављајући

делове једнога појма, једне установе, или једнога предмета. Од куда
бисмо почели то испитивати? Који ћемо појам да узмемо за први, позна
ти, те да можемо анализујући њега поватати непознате, спорне појмове,
које треба решити? На сваки начин ваља нам почети од појма, који би
био општи за сва три постанка, за администрацију, за суд и за полицију.
Први, општи, а у исто време дати, и по томе у неколико по
знати појам јесте закон; закон, без кога не можемо ни замислити
државу, који саставља први појав или основни атрибут највише вла
сти, и главни, значајни Факт у бићу државе. Закон тај опет са своје
стране не може се ни замислити без извршења, или без примене и
остварења у животу. Закон који се не извршује, није никакав за
кон, није ништа; он је измишљотина, Фраза, и ништа више. Што
је год сила и њезин појав у природи, то је исто закон и његово из
вршење у држави. Где се не појављује сила, ту нема силе; где се
не извршује закон ту није ни мислити да постоји закон. Грдна је
несрећа за земљу, где се закони не извршују или се наопачке из
вршују. У нашој земљи, где су некада партајске и сплеткапке стра
сти крвава разбојништа представљале, нарочно је потребна гаран
тија законитости и правде.
Пошто је издавање закона главна радња највише власти: то
уједно највиша власт располаже другом радњом извршења закона
или његовог привођења у живот и дејство. С те тачке мисли ми смо
готови допустити, да има двогуба гледишта на највишу власт или
гледишта на највишу власт са две стране: са стране законодавства
и са стране извршења и само са те две стране. Шта више ми се
усуђујемо казати, да је неисправно раздељивати највишу власт на
три врсте и три одељка: на радњу законодавну, на радњу админи
стративну, управну, или управо извршну, и на радњу судску. Ту је
по нашем схваћању а надамо се и по схваћању свакога оног, ко
хоће дубље у ствар да загледа, очевидна збрка појмова почетних,
основних, са појмовима другостепеним, који су последица првих. На
закону ради највиша власт, а закон имаде само два момента: појав, из
датак, постојање с једне, и извршење, привођење у дело и у жи
вот с друге стране. Из тога се очито увиђа, да и сама највиша власт
може имати само дуплу или двогубу радњу: законодавство и извр
шење закона. Издавање закона јесте просто несаставан , тако рећи
нераздељив акт; а на против привођење закона у дело може имати
и различите Форме и разне услове и не једнаке ступње остварења
закона. Тако, приводити закон у дејство и, у том смислу, изврши
 315

вати или остваривати закон може сама највиша власт, или њена
управа; а с друге стране, извршивати закон , у азбучном значају те
речи, и приводити га у дејство или остваравати, у том смислу, об
везано је становништво земље, народ државе, грађани и лица, која
сачињавају државу. Дакле само извршење закона у том смотрењу
је двојако, или има два правца: одозго на ниже и одоздо на више.
Прву радњу називамо управо привођењем закона у дејство, у чему
закон изражава нашу обвезу и дужност, а друга је радња подврга
вање становништва дејству закона или закону, који у томе постаје
нашим шравом. Ми на прилику, ратујемо, миримо се, ступамо у ди
пломатске сношаје са оближњим и удаљеним народима или се бо
римо на битки да извршимо закон, да му дамо дејство и примену:
то је нарочито дело и непосредна задаћа управе. Но такође ми ку
пујемо, продајемо, завештавамо, узајмљујемо, наслеђујемо, потпа
дамо под туторство, или дајемо рачуне о туторству, судимо се и
равњамо се, потпадамо под новчану каштигу, под апс, затвор, да
извршимо закон, да оживимо закон, да му дамо реалност и дејства,
искључиво у Форми наших права у виду позива на закон. А све то
ми већ свршавамо само помоћу администрације суда и полиције. Из
тога сљедује, да те три Фукције сачињавају три Форме или средства
онога извршења закона, које врше грађани за разлику од управља
ња или правитељствене радње, која приводи закон у дело место нај
ВИШЕ ВЛАСТИ,
Да пређемо сад на питање о разлици, која постоји међу са
мим Формама извршења закона, на име између администрације, суда
и полиције.
У чему је разлика? У томе, што администрација, говоримо о
вишој администрацији, стојећи ближе у додиру са законодавном или
највишом власти, зна боље од других цељи и побуде закона, про
писује и показује начине, како ће се закон вршити , и тако разми
шља и ради. А суд шта ради? Он има искључиву задаћу да раз
јасни сваки поједини закон, да га примени или испуни у сваком
датом случају или да га однесе на сваки дати догађај, лице и радњу.
Он такође размишља суди и осуђује, а даље не иде и управо не ради.
Шта остаје полицији 9 Она је позвана за то, да све и свакога у ствари
принуди на извршење закона. Но она већ не размишља и не суди,
c тога, што је то све урађено администрацијом и судом, него само
ради; али опет за то ради са свију својих пет чула, са свима ору
ћима, рукама и ногама. Управо рећи полиција је стражар закона и
принудна власт, која задржава све и свакога од нарушења закона
216

и да изврши оно, што закон захтева. Још једном да кажемо краће:

администрација осигурава закону извршење онакво какво је потребно
са погледом на вољу законодавства; суд доноси закону извршење
законито, сагласно с његовим духом и начелом; а полиција даје за
кону извршење надлежно, неизбежно, природно или механички не
опходно. Као праву полицију ми сматрамо ону установу, која има
да предупређује, да одклања, да вата и предаје суду кривце, а она
сама да се не упушта у испитавање или суђење, шта више и она
сама да може бити погната на суд и суђење кад би се пред судом
доказало, да је суду предато лице по закону и по убеђењу судија
невино. Код такве установе извршних органа државних једино би
се закон могао извршавати законито и стварно.
Било је време, кад је полицијин позив био у томе, да олак
шава права, да раздаје „наравоученије“, да по заповедима божим
васпитава младеж, у опште полиција је била душа грађанства и
и основна потпора човечије удобности. Додајте к томе, да је поли
ција по сили својега таквог задатка од тада добила најширу орга
низацију, и пошто је све, што је било државно, по своме саставу
постало полицијским, то је одма тако исто и цела држава по своме
спољашњем садржају готова била да постане полицијском Polizey
staat. Да боме да се при таквом неизмерном развијhу полиције стеш
њавало све, и сама полиција добијала је час немоћну час лажну за
даћу на штету својега правога посла. Религија, морал народа, ње
гове нарави и обичаји наравно да су се опирали упливу полиције
и она ту није ни могла ништа учинити; а пошто је једном већ при
нуђена била на нерадњу она је научила на то; и доиста и у народу
и у друштву утврдило се ново убеђење, да што мање полиција ра
ди, тим је боље.
У пређашња времена полиција је чудноват карактер на себи
ИМАЛЗА,
Особито је својство у ње та енергија, која изазива на радњу
поглавито лични елеменат, једно-личну установу, која је најмање
свезана Формама а по гдешто ни законима. Ако је чиновник поли
цајни био виши, он је радио шо своме ћефу, а ако је нижи, по на
редби вишега. Наредбе ordonnances овде су бивале по кадкад јаче
и од закона, кога нижи чиниоци често и не знадијаху. Јасно је, како је
отуда могла постати практика, по којој су чиновници полицајски сами
собом издавали наредбе за извршење н сами глобили нарупиоце тих
наредаба као за какве полицијске иступе. Јасно је, да је тим путем
мало по мало на полицију прелазило нешто законодавне, нешто ад
 217

министративне, нешко судске власти, што је разуме се ослабљавало

у земљи у опште уважавање према закону и побијало веру у пра
восудство.
Мислимо да су сада полицијске наредбе обвезне само оне, које
се оснивају на изврпењу постојећега закона; мислимо да се данас
све оне наредбе, које не би биле основане на изреченим законским
прописима, имају сматрати као ништаве, необвезне. Само оно, и то
само оно пто је законом забрањено, треба да подпадне под власт
самога судскога суђења; за то и нека буде слободно све оно, што
законом није забрањено. Суд може бити најглаввије јемство за
конитости и слободе. Кад то кажемо, онда би смо желили у инте
pecу свеопште сигурности такву установу општинских судова у нас,
којој би могли предати сва она грађанска и казнена дела, која су
се до сад расправља у полицији; а на име све тако назване поли
цијске иступе, о којима се говори у казненоме закону. У полиције
је све то било питање поредка а не питање права; код ње је главно
то, да свуда буде тишина, мир, да се нигди гласак не чује; а на
против у суду изискује се, да се у колико је могуће више разјасни
дело, и да сва дела што је могућно више изађу на доглед и да се
усмено претресају. А што највише полажемо на суд то је, што на
судију може бити и жалбе, и што над његовим судом може бити и
већега суда или апелације, а то не би могла поднети полиција а да
неизгуби свој аукторитет, значај и силу. Тако одвојивши све што је
било у рунама полиције и предавши то у руке судова, ми ћемо из
некадашње полицијске државе створити државу потпуно правну, у
у којој ће владати у потпуном смислу закон и право. У полиције
ће ипак остати много послова, но послова њених правих: да све
чује да све види, да спашава повреде закона, да о томе говори и
опомиње а затим повредиоце хвата и предаје суду. И тада ће тек
полиција бити што треба да је, а на име јака извршница закона,
које су управа у опште, а суд на шо се у својему решењу, петума
чили , и у колико више она буде гледала свој посао, у толико ће
бити боље у држави и за све у опште и за живот свакога држав
ЉаRHИНа. На IIO C62.
Живот је непрестано покретање. Викада није било нити ће бити
тога времена, да људи буду у свему једнога мишлења; свагда ће
бити нужно да један другога убеђује, да мисли, да оспорава, да ради.
Човек се појављује на земљи са потребама, које треба задовољити,
и са потребама, које задовољавају те потребе. Дакле сваки човек
има право живити, радити, разполагати плодовима својега рада, и
 218
ча
развијати се. Ако то право подједнако не припада свима људма, онда
оно не припада ни једноме. Ако ја немам права да радим оно, што
је нужно за мој опстанак, онда ни мој комшија такође не може имати
тога права. Но ако комшија има са мном једнако право, онда сам
ја обвезан да уважавам његову слободу као год што је и он обве
зан да уважава моју. Моја слобда престаје на оној тачки границе,
где започиње слобода комшије, а дотле ни држава, ни закон немају
права дотаћи се моје слободе, иначе би се нарушило моје право жив
лења. Потпуно развијhе живота, то је истински предео слободе. О
У име тога развијhа ми подигосмо гласа за установе, које ће
кадре бити да даду гарантије томе развијhу. Признајемо нашу ма
јушност према величини предмета, кога се у овим редовима дота
космо; али нам једно барем у нади остаје, на име то, да ће се наћи
још когод, ко ће бити кадар да с јачом снагом удари пером у ово
питање, које је по нашем мишлењу од животне важности за нашу земљу.

ПОСТУПАК У ИНГЛИСКОМ ПАРЛАМЕНТУ.

(Продужење.)

У почетку седнице, не чита се протокол прошле седнице. Ви

какве приметбе не чине се. Писари дома бележе добро закључења
и гласања сваког дана, то су новине дома али читање не даје се.
Код лордова, присуство три члана довољно је, па да дом може
закључити; у доњем дому, треба њих четрдесет, ту разумевајући и
председника.
Eе тражи се реч: ко хоће да говори дигне се и говори са свога места.
Ако се дигну више чланова на једанпут, предсеник назначује онога кога
је видео, да се први дигао. Кад дом држи да се председник преварио, онда
он иментује члана коме прво припада реч, а други одма седну. Кад су
препирке жестоке, онда дигну се више од двадесет чланова у једно
исто време. Муђутим једна значајна учтивост првенствује готово свагда
овој конкуренцији за реч: у ошште виђа се да чланови кои су се
дигли, седају радо кад примете да други већ стои. Међутим пра
вилу је непријатељ изузеће. Има примера да се гласало шоделом ко
ће први да добије реч, две партаје подржавају подједнако два члана
кои су се заједно дигли.

1) Sheyes, spанц. Филос.

 219

Обичај је данас да се говори на изменце за и против.

За време седнице чланови су под капом, али скину је кад се
дигну да говоре; кад седну опет је мету на главу, и овај покрет
не дозвољава преварити се о последњој Фрази говора.
Ако какав члан примети што мимогред, док други говори, он
га поздрави скинувши капу, а затим је мете опет. Понашање је више
породично него ли код нас (у Француској). Ја сам видео једног члана
од опозиције кад одговара г. Гледстону , у једној руци шешир а у
другој штапић, титрајући се обадвома, а на прсима кита руже Ин
глез остаје sportsman (каваљер) и у самој скупштини; велики број
oсeдланих коња, које лакаји држе за узде, очекују излазак своих
господара у авлији парламентског дома.
У дому лордова члан кои има реч, обраћа се самом дому; у
доњем дому председнику. Овди сви говори почињу са речи:—Sir.
Писмени говори забрањени су, дозвољене су белешке само ради опо
мене, али ако ова опомена потребује често помоћи, онда се примети
председнику виком: чита! чита! и тада председник доводи све у ред.
Говорећи, не може да цитира, по некој књизи или новинама, ни
какав извод говора који је исказан у истој седници; него може се
учинити алузија, или позајмити говор из других ранијих седница. Ови
се сматрају тада, каже ми г председник, као да већ припадају историји.
Не сме се учинити алузија, уједном дому, на речи које су из
говорене у другом, нити се сме употребити име краљице на неки
непристојан начин.; за ово су казни: позивање на ред — укор –
стављање под стражу — или шиљање у затвор. Шта више не сме
се употребити ни име краљице у цељи упливисања на дом; за ово
је казн укор, нити се сме служити међу колегама изразима вређа
јућим (words of heat).
Кад ко говори о неком члану и њему се обрати никад се не
зове по имену: у опште се употребљава име колегијума кои пре
ставља. И сматра се као велика увреда позвати га на име. Има је
дан доста смешан пример: 1852. године један члан жалећи се за
време седнице о непристојности односно њега на г. Фергиe-а О" Ко
нора, председник прећаше кривцу дисциплинарном казни; овај не
изјави сажалење што се тако изразио, и председник позове га на
име. Одма г. О" Конор извини се пред скупштином.
Знаци одобравања или не одобравања су забрањени: међутим
они су чести. Најобичније је прекидање одобравајуће hear! hear! (елу
пајте! слупајте!) које је кратко а јасно, но које је доста просто
кад се примењује свршеном говору.
220

Инглизи особито воле да пљескају: одтуда у извешћама скуп

птинским парантеза: — cheers (Rивео).
Доњи дом заседава на два врло различита начина: седнице кад
председава председник и седнице у оделењама целог дома (commi
ttee of the whole house) када председава шерман или специјални
председник оделења кои се бира такође за цело време парламента.
Кад дом реши да се образује у оделења (to reselve itself into
a committee of the whole house), тада председник сиђе са своје сто
лице, но не усупа је шерлану, већ овај седне са сто, покрај два
писара скупштинска, на једној столици, која је мало узвишенија од
њихове. Буздован, кад је на столу значи да председник председава,
сад се меће испод стола, и седница без икаквих других промена,
продужава се у оделења, и то свагда јавно.
Између ова два начина седнице, разлике значајне су ово:
1. У седницама кад председник председава, подноси се предлог
била (Вlls) или се истражује његов принцип: то је наша општа дис
кусија. У седницама кад председава шерман, истражују се услови
или тачке, као амандмани. Присуство председника или шермана
довољно је, да означи и природу дискусије и њено стање успеха.
Ово просто дело смета, у оделењама, да дође на питање о принципу,
или у седници кад председава шредседник, да пређе на испитивање
ТАЧаR2.
2. У седницама кад председава председник, један члан може
да говори само једанпут о једном истом питању, изузимајући овла
пћење да објасни у току дебате неку тачку свога говора која није
била добро појмљива, или изузетно дозволење да говори на крају
дискусије; у осталом сваком је слободно да говори више пута у јед
ној седници о разним питањама. Обвезност свије да само једанпут
говоре о једном питању, у овим седницама, чини, те су беседе доста
дугачке и изгледају сјајне.
У седницама оделења напротив, слободно је говорити више
пута о једној истој ствари, тако да све појединости питања могу бити
испитиване сасвим тачно. Јер ово су детаљности које се истражују.
Cбог тога су и беседе кратке определителне и Фамилијарне. Диску
сија овди није ништа друго до разговор измеђ људији од свог заната.
Ако одбор није могао у једној седници да изцрпи свој дневни
рад, онда шерман захтева од дома кад председава председник, овла
пћење да држи још једну нову седницу оделења, те да продужи
или сврши започети посао. То је оно што се зове to report progress,
т.ј. захтевати овлапћење да се учини нов корак, јер оделња не могу
 2:2)

да реше сама да још заседавају. Оно мора преко шермана дати рачун
дому кад председник председава, о закључењама која је извршило.
Било у првом било у другом случају — hous или још боље
committee of the whol house — седнице парламентарне су необично
дугачке. Дневни ред, кои је врло оптерећен, у опште се исцрпи. Сед
нице започете, као што смо казали, у четири сахата после подне,
продужавају се до једног или два сахата изјутра, а понекад и доцније.
Eа први поглед, ово је посао ужасан. Во према оваковом из
гледу безграничном, треба гледати на стварност дела.
Доњи дом састои се из 650. чланова, а у њему не могу више
сести но 200, па за време трајања ових седница од 10 до 11 сахати,
у њему нису свагда једни и исти чланови. То је иста седница, али
није исто друштво. Неки излазе више пути, обично од 7 до 10 са
хати, други опет долазе; у говору замењују се као и на клупама,
дебата не прекида се, ама слушаоци се мењају.
Имамо дакле противно ономе што смо имали овога часа; овог
часа видимо дом у своим следећшм променама т. ј. у прави дом и
после дом у оделења; сад, у овим седницама које се не заустављају,
примечавамо разне скупове који сљедују једно за другим.
Ово понавлање скупштине , које свима даје одмора, изузима
јући председнику или перману, коима је дозвољено само одлагање
седнице за десет минути око 9 сахати, показује како су ове седнице
дугачке, које иначе, биле би несразмерне за човечију пажњу. Та
кове, као што су, оне су важна добит; у њима се исцрпи дневни
рад, т. ј. уради се доста; али су и доста неугодне; то је што дис
кусије показују празнине за све, и напослетку гласање, није сасвим
јасно, за сваког члана.
(Шродужиће се.)

ПРОДУЖЕНО ЗЛОЧИНСТВ0.

Од скора је ушло у казнене законе, продужено злочин

ство. Оно је створ новије политике државне. Пређе се да
кле за њ није знало. У пракси је врло нужно знати, због
примене казни, кад је продужено злочинство. И правослови
нису баш шњим на чисто. С тога неће бити излишно, да
саопштим читаоцима овога штованог листа, један случај про
дуженога злочинства, које је недавно судом пресуђено.
222

Одавде процес. „Јелена шћи Милована Тодоровића те

жака из Понора, среза т. заглавског, спроведена је суду, на
суђење, што је ноћу упалила кошару Панте Бранковића из
Понора у цељи, да би се од ове, кућа Стевана Филиповића
упалила и изгорела, — што је те исте ноћи упалила плевњу
реченога Стевана. Плевња Пантина није изгорела. Јер су то
људи предупредили, а плевња Стеванова са житом и стварма
у њој бившим, изгорела је. На основу š. 68. крив. п. суд,
чињено је извиђање, у колико је том паљевином било опас
ности за живот и имање људи, па је нађено: да упаљена
кошара стоји далеко од куће оштећеног Стевана само 2.
хвата, а изгорела пивница, до имање других људи 5—6. хв.

Оптужена је Јелена, како код полицијске власти, и ис

љедна судије тако и на главном претресу признала, да је
те исте ноћи упалила кошару Пантину с” цељу да изгори
кућа Стеванова, а пошто је ово учинила, да је одавде оти
шла и плевњу Стеванову упалила, све из освете према ре
ченом Стевану.
Државни тужилац у тужби својој сматра: да су овде
од стране тужене два дела учињена, једно као извршно, а
друго као свршен покушај, па је према S. 296. односно свр
шеног дела — и S. 42. односно покушаног — с" погледом
на š. 69. кр. зак. који о стицају говори, тражио да се оп
тужена казни.

По свршеном главном претресу, а на основу чињена

ислеђења, суд је округа књажевачког нашао:
1. Да дело паљевине постоји; и да је чинилац истога ту
жена Јелена, по признању свом, које се по 5. 225. крив. п.
суд за пуноважно узима;

2. Да је Јелена злонамерно — хотице — запалила ко

шару оштећеног Павла како она каже, у цељи тој да ова
саопшти ватру, те да кућа Стеванова изгори, јер непосредно
ову није могла због паса Стеванових, да запали; но почем
су ову кошару људи угасили, да је она за постићи своју на
 323

меру отишла и запалила непосредно плевњу оштећеног Сте

вана, све из освете према овоме;

3. Да се оптужена према паљевини куће Стеванове на

лази у покушају 5. 41. а према изгорелој плевњи у делу из

вршеног дела паљевине — 5. 296. крив. зак. и за прво дело,

кад би га извршила имала би се казнити по 5. 2. и 95. а
за друго пак, почем је опасност предстојала, и птета већа
од 1000 гр. чар. износи, има се казнити по 5. 296. крив. зак.

4. Да овде постоји случај продуженог злочинства, јер

је тужена Јелена ово све у једно време и с" једним уми
шљајем извршила, дакле казна јој се овде има одредити по
начину 5. 70. крив. закона; па с" погледом на š. 58. што
је малолетна – 5. 59. тач. 4. и 7. односно олакшавајућих
околности, што је кривицу признала и што је досле доброг
владања била — 5. 37. под б. крив. зак. и 5. 305. 322. и
326. оптужена Јелена за кривицу ову има се казни са 13 година
робије и т. д.

По жалби браниоца окривљене и државног тужиоца

дело се ово пошље апелационом суду, но овај пре него што
ће се упуштити у суђење саме ствари пресудом својом од
15. Јануара 1870. г. Ј. 61. изјавио је првост. суду, да је
неправилно радио, што по грађанској чести није узео одго
вор од оца Јелениног, пошто она стоји под његовом влашћу,
препоручивши, да пресуду по овом делу и оцу њеном до
стави, које пошто буде извршено, апелациони суд пресудом
својом од 13. Фебруара т. г. „У 258. нађе: да је наведена
пресуда односно оцене дела основана по закону , па да се
оптуженој казна, која је строга има по 5. 61. кр. закона на
мању меру свести. С тога је казну оптуженој на две го
дине свео.
Против ове пресуде изјави жалбу државни тужилац, у
којој нарочито удара на то: да овде постоји материјални
стицај а не продужено злочинство; но касациони суд реше
шењем својим од 4. Матра т. г. оснажи пресуду апелац, суда
224

И тако видесмо, да у овом делу наши судови нађоше

случај продуженога злочинства.

* Prvo „
ROПШТИ
Ст. Максимовић.

РАЗБОЈНИК И ф()EMAJЛИЗАМ ЗАКОНА.

Људи као словесна створења живе узајамно под вла

дом закона, јер само међу животињама влада Физична сила.
Практично искуство доказало је: да један народ, који по
влађује и трпи начело силе, у место закона, тај народ тим
самим својој извесности пропаст спрема.
Право и обичај по њиховој унутрашњој природи јесу
једно исто. Т. ј. обоје садрже збир законских прописа, по
којима се људи као умна створења у разно-стручним отно
шењима један наспрам другога управљају. Са спољнога гле
дишта разлика је међу њима само та: што обичај постаје
непосредно из духа народњег; а право је напротив, од ор
ганизираног друштва (од државе) примљено, да се по њему
нарочити органи, и судови подигну, и да помоћу њега бди
да се орган државни одржи у подпуном своме елементу у
интересу општем, и појединих држављана.
У осталом друге ближе спољне разлике између права,
и обичаја нема никакве. Судови изричу право по писаним
законима, но закони често са својих излишних Форама у прак
тици наилазе на големе препоне. Истинско право као и оби
чај живи увек у свести народној; с тога законодавац кад
пише законе, мора највише да се ослања на обичаје из жи
вота, и да условљује своје циље у томе погледу на вољи
народа, коме пише законе.

До пре 400, година немци ни су имали никаких писа

них закона, јер њихови владари под упливом туђинштине
нарочито поповштине, која царствоваше пређе на целоме за
 2:25

паду, пренели су из Италије римско и црквено право, и њиме

заразили цео шар немачког земљишта противу воље и гла
са народа немачког. Узаман народ са свих страна подизао
глас у протестима: што му се одузимље право што је осно
вано на животу народњем, и место њега октроише туђе право,
које је од хиљаду и више година туђим народима по туђим
обичајима, и сасвим под другим околностима постало. Про
тести Немачког народа трајали су преко 200 година у овоме по
гледу. Још у год. 1609. становништво слободне вароши Хам
бурга изјавило је у своме чувеном протесту: да оно хоће своје
немачко право, и да неће да знаде, ни да чује за туђе латин
ско право, које му је наметнуто. Но и овај глас, као и сви
други оста подобан „гласу вапијућега у пустињи.“

У Швајцарској има више округа, који ни до данас не

мају никаких писаних закона, а други окрузи који га при
тежавају истом су пре неколика година прибавили, од како
је европско законодавство ушло у моду У Швајцарској је
народ сам себи дао законе, па опет ни код њих право није
бог зна колико боље обделано.
Признато је као најважније у области права сваке земље:
установа правосуђа, која бди да се право у духу прописаних
закона изриче и извршује; а за познавање и докучивање права
у животу једнога народа ништа интересантније, ништа по
учљивије и ништа темељније није, него хисторију његове
земље познати и разне фазе које она у себи садржи скроз
проучити, и узнати. –

Ми смо у криминалној библиотеци највише радили на

пољу кривичнога правосуђа, и како смо и по положају и
иначе најближе Немцима; то нам је наравно највише лежало
на срцу да користимо Вемцима.
То ћемо сад да покушамо и доказати.
Да је код стари Немаца народ сам у суду седео, јавно
и под ведрим небом своје званичне послове вршио без ика
квог државнога тужиоца претседника, и министра правде, и
In A влА 19
226

своје одлуке јавно, — свету на видело износио: то је истина,

о којој јамачно ни наши читаоци неће посумњати. И опет
у то старо доба, када се није знало још ни за какве Форме,
опет се далеко боље стајало, и у свакој кривичној истрази,
пре се долазило до Фактичких доказа, који откривају само
сталну истину, него код садањих судова, који су састављени
из једног председника више чланова, читавог буљука писа
pије, судских слугу, и оружаних жандарма, који често шпе
кулишу са својим положајима, кроз чије руке парничари, и
кривци обично пролазе, докле дођу пред судије, које седе за
столом, који је зеленом чохом покривен.

Кад би ко код старих Немаца неког слободног, и у гра

ђанству као чистог човека оптужио суду за преступљење,
или злочинство, онда би суд помоћу таконазваних „заклетих
помоћника,“ (који се махом састоје из пријатеља, и сродника
окривљеног) доносио своје одлуке, а то биваше на овај начин:
Ако се известан број тих заклетих помоћника закуну, и њи
ном заклетвом потврде да стоје добри за окривљеног, и да
је тужба противу њега лажна; онда је ствар свршена. Суд
ска одлука условљена на уверењу заклетвом потврђеном про
глашавала је кривца за невиног, и противу таке одлуке није
се могло више ни жалити, нити истрага продужавати ма и
код богзна како јасних доказа. У другоме случају где окрив
љени нема „заклетих помоћника,“ било да их неможе да на
бави, било да и не притeжава оних својстава, по којима би
му било слободно тражити их, суд би дозвољавао истрагу
и окривљенога по доказима осудио, или ослободио. ———

Они су имали и писани поступак, који беше сходан он

дашњим околностима и духу времена. У појединостима било
је прилика ђе се и одступало од поступка, а то беше погла
вито при кривичним истрагама.

Тако је стање владало у Немаца, докле није туђе ла

тинско право под упливом поповштине пренето у народ, и
тако рећи силом у њему одомаћено. Одонда је завладао у
 237

кривичним делима тако названи поступак инквизиције. Под

владом тога поступка није било више ни тужитеља, ни оп
туженога, који би по пређашњем начину кривицу или невиност
пред судом заклетвом тврдити, или одбијати могао. Сам су
дија по званичној дужности мораде противу криваца уопште
истрагу чинити. Истрага могаше се противу сваког започети,
против кога је имао најмање један основ подозривости; или
где би се држало да ће се истрагом доћи до потпуног доказа
кривице у самоме делу. Ислеђујући судија радио је вазда у
присуству два сведока, да би тако исказе, или признање кривца
пред судом потпуно доказати могао. Где у кривичноме делу
не беше најмање два сведока противу окривљенога, и где
овај нехоћаше својевољно признати да је крив: ту по рим
ском праву беше прописан још један начин за изналазак
кривице, који иследовалац са мирном савести противу кривца
у недостатку доказа, и у затезању признања кривице обично
предузимаше, а то је тортура! (мучење).

Ако противу окривљенога стајаше само један основ по

дозривости, то би он мучењу подвргнут био, и дотле у му
кама стењао, докле напослетку неби признао, и на основу
тога признања осуђен био; или докле не би нехотећи при
знати на мученичкој клупи, под утиском паклених мука, своју
ојађену душу испустио. Да је ко нехотећи признати муке
тортуре преживио, редак је случај.

Шоступак тортуре владао је у Немачкој до друге по

лутине осамнестог столећа. У некојим земљама немачким
она је тек с почетком садањега деветнестог века укинута.
Под њеном другом владом у криминалним судовима не
могаше се нико на смрт осудити без претходнога признања
своје кривице пред судом. Но како власти беше лако од
кривца захтевати и добити признање, то и судовима да бо
ме ништа лако не беше, до потпуно одговарати вољи зако
нодавчевој, изричући и сасвим мирно потписујући смртне
казне, јер то беше све у Форми закона. (")
28
ј

Но поступак тортуре учинио је голем утисак на зликовце,

који су се ограничавали у предузећима својих зала, јер је

према овоме свакоме јавно било ко учини зло, па ма да нема

доказа ако се само на кога посумња, докази су већ ту , и
он је свршио. То је узрок, да је било мало случајева смртне

казне. Али опет далеко више од заточења и робије.

Са изрицањем казне: заточења и робије беше велики
заплет и неред за време тортуре. Долазило се често до су
коба, јер поступком тортуре беше нејасно означена разлика
оцене, између: смрте казне, и робије. На заточење и робију
могао се често осудити без доказа, и признања, просто из
саме сумње, а ислеђујући чиновник само ако је ваљан био,
према оваковој околности могао је увек окривљенога под
вести под правило које опредељује мере мучења, иза кога
му после претстоји смртна казна.
Ова збрка у оцењивању казне заточења и робије тра
јала је и после тортуре у Немачкој, и тек је 1848. године
ова нејасност разсветљена пошто је установа пороте прим
љена и у Немачкој.

Ова установа, која је из Француске донета и у Нема

чкој одомаћена беше једно од најгорих законских правила
по судбу окривљенога. Нека се само замисли ово: „hе по
лиција бира и поставља поротнике каке она хоће, и који
људи потпуно не самостални не по закону но по убеђењу,
и по вишини гласова решавају о судби једнога човека!... мо
же ли онда шта несрећније бити, и може ли имати смисла
одлука донесена од људи, које је полиција једне владе по
своме благонахођењу за поротнике понамештала“. — Овака
кварна установа која је поникла не из воље и праве по
требе народне, на чему се условљује и биће права, но из
крвавог Француског тероризма, противуречи енглеској пороти
која је састављена непосредно из народа људма потпуно
састављеним разборитим и у свакоме погледу ваљаним,
који своја гласања такође по убеђењу, али слободно и са
 929

мостално чине, и која се је у тако природној мери историј

ски развијала за сво време у Инглиској како је постала. При
знато је да је најбоље, и највише развијена порота у Ин
глиској, премда и тамо беше прилика које баш не чине го
леме части и благодети по општности, јер знамо случајева
у којима је држава и у Инглиској злоупотребила право на
родње. У оправдање ове потврде обраћамо пажњу наших
читалаца само на Грофа Џеферса државног канцелара у Ин
глиској. (види VI. св. „крим. библиотеке.“)
У колико нисмо на овоме пољу досле изнели, то ћемо
се доцније потрудити да докажемо: колико су до сада Фран
цуски државни тужиоци са својим захтевима могли утицати
на поротнике, те ови често и противу своје воље, и противу
убеђења морадоше да приме резумовање државних тужиоца
само за то, што им је то одозго намигнуто.
Француска порота за време, како је у живот ступила
соразмерно је више може бити невиних живота поништила,
него и сама тортура.

И у самој слободној Швајцарској има неколико округа,

у којима народ своје племенито учешће дели са државом у
овоме погледу, јер је и тамо пренесена, и одомаћена устава
пороте из Француске.

Колико ће дуго још времена протећи докле народи дођу до

тог степена савршенства да себи законе дају, који би базирали
на обичају природи и правним одношајима народа у опште? —

Ми смо овде историју немачког криминалног поступка

наравно само укратко нацртали. Доказе у том погледу цр
пилисмо по нашим назорима из појединих случајева овога,
или онога народа, са погледом на ступањ, на коме се кри
минално право у појединим државама немачким за прву де
сетину година овога столећа развило. А сад ћемо да обра
тимо пажњу читалалаца на криминални поступак баварски
од 1813. године, и да једним примером расветлимо чудно
вате последице тог законика.
па
230

Декембра 7.1816. год. једно после подне довукоше два

вола једна празна воловска кола у село Бирнтан, 3 сахата
далеко од Вирцбурга, волови иђаху полако, и сељани су при
метили да у колима не беше нико , који би колима управ
љати могао , притрче ближе ухвате волове и кад загледају
унутра имају шта и виђети. Човек госа од кола лежаше у
њима купајући се у сопственој крви својој, која му куљаше
из једне големе и тешке ране на глави. Несрећник бејаше
још у животу али онесвеснут, после неколико сахати умре.

У убијеноме човеку сељани познаду свога суседа Хајн

риха Аврама, који је тог истог дана изјутра натоварена кола
дрвима отерао у Вирцбург да их тамо прода, и себи што
треба за кућу у вароши купи. Пут од тога села до вароши
водио је кроз голему густу шуму.

Над убијеним беше извршено грозно убијство. Одмах

буде јављено за тај случај надлежноме општинском суду, и
овај нареди да се убијени предходно лекарски прегледа. По
учињеном лекарском прегледу нашло се ово:

Убијени Аврам беше ударен са страг у главу. Такав

ударац беше смртоносан, а то се посведочило тиме што је
несрећник од тога умрети морао. При даљем опиту нашло
се још два знака око ране један плав и на подобије полу
месеца, а други већи на четири ћошка у величини пушча
ног танета. Из чега се закључило: да је несрећник из пи
штоља убијен. Џепови на чакширама његовим беху изврнути
и празни. Дознало се да је Аврам тог дана пре подне на
товарена дрва у вароши продао, но коме, и пошто, незна
се. Довољно да се с погледом на убиство његово, и на све
знаке који су се пронашли могло логички закључити: да је
над Аврамом извршено разбојничко убиство.
Започне се кривична истрага.
По прикупљеним околностима дознало се: да је Аврам,
пошто је дрва у Нирнбергу продао, вратио се до подне, и
са колима шошао кући. На путу између села Фишбаха и
 23)

вароши свратио је у крчму код „медведа,“ и после по са

хата бављења ту, продужио даље пут својој кући.

Више га нико није видео докле га волови у коли кao

што знамо у његово село осакаћена и полумртва донели нису.
Он нападнут и убијен између његова села и Фишбаха
у једној шумици, јер се приметило по траговима крви, која
се до његове куће познати могапе целим путем куда су га
кола онако осакаћена носила.

Сумња падне на једнога младог човека из Цергабелехова

села, које најближе лежи до Нирнберга.
Овај се зваше: Јован Вализер, син једног сиромашног
надничара, 23 године стар, вероисповеди евангеличке, неже
њен, и без имања.

Противу Јована предузетом истрагом дошло се до сме

дећих околности, које голему сумњу полажу да је он баш,
а нико други Аврама убио:
Дознало се да је Јован 7. Дек. изјутра са Аврамом у
друштву у Нирнберг ишао. Мимопролазећи видели су га где
између Фишбаха, и Нирнберга са Аврамом на његови ко
ЛИ Седи.
Осим тога овај се Јован тог истог дана после подне у
Вишбаху видео, где је мало пре од Аврама приспео био, и
у крчми код „круне“ одсео , из које се лако видети мога
пе, који из вароши у село иде, пошто имађаше на догледу
сав пут преко поља до саме вароши. Чим је у крчму ушао
намести се близу прозора, и с њега брижљиво посматрао пут
из вароши до села. После неког времена он је доста успла
хирено скочио из ове крчме и отишао у другу, која се зове:
крчма „вола.“ Ова крчма лежаше преко пута од крчме код
„медведа.“ У крчму код „медведа“ баш у то време је Аврам
на своји коли из вароши приспео. После 3 сахата Јован је
оставио крчму код „вола,“ од прилике у то доба, кад је и
Аврам из крчме код „медведа“ даље пошао био.
232

Из наведених основа беше близу веровања: да је Ва

мизер издалека мотрио на Аврама, да је знао да је он дрва
у Нирнбергу продао, и са добивеним новцима отуда вратио
се кући својој, да га је он у путу пратио у намери да га
убије, и опљачка; па тако и учинио, може бити у толико
пре и лакше, што је с њиме заједно на коли седео, и што
нико више шњима у друштву не беше.
Сумња ова на Вализера у толико је јача била, у ко
лико се сумњало у његов карактер, који га је и пређе из
давао за прљава и зла човека.

Он је тек у Мају месецу те исте године пуштен био

с робије, на коју беше осуђен због једне опасне и других
мањих крађа. Од то доба он се био настанио у кући свог
оца, коме у надничењу тобоже помагаше. Но баш у време
кад је Аврам погинуо, и пре тога на неколико дана он беше
без занимања, и тумараше између ближњих села по околини
Нирнберга. Накраће то беше такав човек, за кога се по свима
довде назначеним околностима, с погледом на његово хрђаво
владање, наравно по вероватности закључити могаше: да је
ово убијство извршио.
Према свима овим знацима, који садрже више основа
подозрења, Јован Вализер одмах следећег дана 8. Дек. буде
ухапшен, и противу њега кривична истрага започета.

Истрагом противу њега дошло се још до више нових

знакова, који непосредно и силно војеваху противу њега:
Тако на прилику оног дана кад се убиство догодило он
је увече кући дошао, а одмах следећег јутра дао је својој
сестри на асталу кесу са 17 фр. готова новца. Показану
кесу удовица је убијеног одмах познала. Пре нег што је кеса
пред њу изнесена она је казала да је њен муж свагда у
кеси с новцима неколико мрва хлеба држао, јер беше сује
веран, па држаше да ће се тим сачувати од чини и урока.
Те мрве нађене су у истој кеси, коју је Вализер са 17. Фр.
својој сестри на сахрану дао био.
Број 11. У БкогPAду 20. АпPил 1870. Година 11.

Излази три пут -у-у- - - - - -g-s, -т- у За све срп. кра

у месецу на 14 1 1 1 1 A i b l i A Јеве стаје на го
g. 1 || P (A H-8. || ЈА СЗ:
Уредништвојеy 1 1 1 f-4 || || || || НА 2:",“,“ ,“:
-25, JLL LIL LILLL?, L1. lll 5:35:
мес.15 г. или 18
Натошевића на 1 \ s. поједини бpoj
великој пијаци- „. . . . . „ „ „... ФАР 1990
II(134 (ВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

издалу и увулу Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Беженство. — Правне школе савињијево мишлење. — Идеал и битност у држави и у друштву.
Разбојник и ормализам закона — 0 наплатн новчане казне.

БЕк Ен ство.

С дана у дан беженство преотима све већи мах. Погле

дајмо у старину, проучимо прошлост па је упоредимо са садашњо
шћу опазићемо на први поглед да је беженство све чешће. Код свију
народа наодимо бећарију, у већем или мањем броју. Упитамо ли се
зашто? одговорићемо лако кад сазнамо у опште цео државни жи
вот тог народа, а нарочито породички. Појами о породици различно
су се развијали према времену, народу и другим околностима. Час
су је узимали као резултат голог нагона и тиме су хтели да одвоје
породицу од друштва, јер се друштво не оснива на нагону, но на
размишљавању (Делапор). Други опет узимљу породицу за модел
друштва (Русо) за прву слику државну (н. пр. Цицеро – о дужно
стима то се изрицало често до данашњег дана — „prima societas
in ipso conjugio est etc. Веки опет зашли су на другу страну па
нагон остављају животињама, а уображење човеку. Тако је Портали
рекао у скупштини Француској 1803. год. „Хивотиње нагон тера,
нагон их уставља: њиове жеље зачињу из потреба, а престају
кад и потребе. Код човека већ је другчије; ту говори уображе
ње кад ућути природа и т. д.“
Bије место овди да сад критички пролазимо ова мнења; наше
је да видимо разлике које постоје о појму породице с тога, пто ћемо
опазити да ти појми страшно утичу на бећарство.
Према побудама добија породица као и брак различан харак
тер. Ако је брак резултат самог на она природног, онда измеђ брач
ника постоји један јединцати одношај нагонски, одношај жовотињ
ски. Такав брак био би природни, јер ту је удружење два пола по
пророди животињској — vaga libido. — Цељ таквог брака простаје
234

п јасна, као и побуда. Она је тренутна, пролазна и састоји се у за

довољењу нагона животињског а даљих последица нигде ни о чуду.
Отуда је лако појмити како дођоше људи на мисао, те предложише
начело Платоново: „Да се полешају све жене па да буду заје
дничке.“ Ту се незна чија је која жена, ту се незна чије ово, а чије
оно дете. Сви су општи, заједнички.
Опет наслонише брак и на нагон и на ум, ту он доби сасвим
други характер. Из брака постаје породица а у њојзи по овом мнењу
наодимо тројаку цељ брака, нагонску, маралну и грађанску, или
још боље двојаку: природну и социјалну.
Природна цељ брака, као што већ рекосмо проста је и јасна.
Она је нужна и јесте у попуни полних нагона. Кад ову цељ, ову
попуну, изолирамо од целог света, па ставимо преда се два пола,
којих се нагони сударају, онда наравно немамо се млого размиш
љавати, ни тумарати око средстава. Цељ је проста „проста су јој и
средства. Сударала се два пола, два нагона, две воље, па раде куд
их нужда гони. Но како је са сљедима, које пстичу иза попуне?
Ту пре свега ваља да знамо ђе живимо, у свету или ван света, у
друштву или у пустињи. Ако је прво настаје спор о насљедницима;
ако је друго ни разговора нема. Те нема друштва нема ни сукоба
Са БИМА,
А где живимо ми? У друштву разуме се. — Па с тога и оћемо
да прозборимо коју о том браку, о тој породици. Да брак, као и
породица имају на себи характер јавни, друштвени излишно је да спо
менем, кад се зна, да у друштву једноме нема ниједног јединцатог
дела које неби задирало у цело друштво више или мање.
Пре свега знамо да из брака постаје породица, а и то да у овој
наодимо тројако друштво: брачника измеђ себе, њих спрам деце, и
деце измеђ себе. Одношајима који постоје измеђ њих, постављене
су границе самим законом, а то је најјаснији доказ да брак с поро
дицом задире у цео државни живот, да образује питање друштвено.
Ја нећу да се упуштам у доказивање да л је то зајиста то питање
друштвено, јер је то потврђено чим се зачело друштво. Но уз
гред поређаћу неколико мнења научарских, те да видимо како они мисле.
Делатор говорећи о браку одношајима породичким и нагонима
човековим к породици вели: палезно је да се подполажу такви
нагони, јер подижу дуг друштвени.“
Франк опет каже: „ништа дубље не задире у друштвени ред
као породица. Она је нужна, како за благостање материјално,
тако и за опстанак лорални.“
 235

Ворље „брак је велика и света установа, која се тиче и ци

вилизације и човечанства. У њему влада добро детел.“ Најпосле
Дебај вели: „једини брак кадар је да умери охоте венеричке.“
Па како схваћамо ми то питање о браку? Као друштвено и не
друштвено; Друштвено у Форми, а у ствари самој не. Ево да раз
гледамо један распис г. м. правде, који је печатан у 112. броју срп. но
вина од пр. год. Ту се апсолутно забрањује практикантима да се не же
не. Да видимо разлоге и уместност па штогод речемо о практикантима,
може се применити и на остале редове н. пр. официре.
Кад добро разгледамо тај распис видићемо да је у виду имао
једино интересе државне. Лични интереси појединих лица, напомену
ти су мимогред утолико тек, колико се они дотичу државних. Отуд
је изишло да је држава све и сва, да су поједини државе ради, а
не ова ради њих. Тиме смо се уватили за старинско начело, по ком
се јединице све претапаху у целину, по коме целина беше једина
мета, ка којој ваља тежити. До душе у предпоследњем правилу тог
расписа стоји, да се женидба забрањује с тога, „да се одклоне прак
тиканти од несрећа“ а после „да се и држава сачува од незгода;“
према чему могло би се пребацити, да се то чини у интересу и при
ватном и државном. Но ја питам како се овај навод даје измирити
са оним местом из расписа, ђе се вели: „Кад би се ови појави за
устављали само на лична одношења оних, који у ове свезе сту
тају — томе се од стране државе не би имамо шта замерити,
пошто је то ствар њихове слободне воље.“ Јасно је дакле да се
државе ништа неби тицало да л ко скапава од глади или не, само
ако се то наочиглед не дотиче јавне службе.
Према томе изоди да је цељ расписа, да се због сиротног стања
практиканта уклоне незгоде, које сналазе државну службу. Пре свега
морамо шризнати да је цељ по себи добра, ал пре него што се пође ка
њојзи морамо да питамо:
1. Да л су зајиста сви практиканти сиротног стања.
2. Ако су сиротни, шта је томе узрок 2 да л они сами или спољне
какве причине не зависне од њих.
3. Да л су практиканти поштени у своме раду или не; и ако
је ово последње опет зашто?
У поменутом распису тврди се прва, тврди последња тачка, а
недоказује се ни једна, ни друга. Што је најгоре чудно су упоре
ђени богаташ и сиромах. Мало је што онај претеже овога благом;
мало је што онај живи, овај животари; мало је што онај агује, овај
скапава. — Све је мало , мало јер је заостало шоштење код спро
30*
w
236

маха, па му а то треба одузети. Па ђе је то поштење? а ђе ли је

врело непоштењу? Замашна су та питања и вара се сваки који би
поставио начело „да је сиротиња извор непоштења.“ Зашита ће ко:
па ко поставља то начело, одакле ли га извуче? Нема га до душе
изречног, нема га тако јасног да га сваки уватити може, ал зави
римо мало подубље опазићемо, да се у целом нашем строју држав
ном бори капитал са сиротињом, способношћу и поштењем, и да у
тој грдној борби пада све пред капиталом. Ено нам једног примера
и зак. о општинама, ђе се праву бирачком поставља граница богат
ством. Од даљих доказа уздржавам се до прве прилике када ћу осо
бено о томе говорити.
Па који су дакле узроци непоштења? И ако је сувишан одго
вор ја узгред кажем једина свест неразвијена. — Неизображење.
Има побуда свакојаких, има уплива разноликих нужних и ненуж
них, природних и људских и т. д. који покрећу човека у његовоме
раду, па га гоне и на једну и на другу страну. Према упливима
креће се човек, ал издвојмо оне, који су ван домашаја његовог ви
дећемо да све те спољне околности утичу на човека у онолико, у
колико је свест његова развијена. Ако је човек оруђе своје природе,
није свачега, ако га је зло згодило има ваљда другог пута да га се
отресе а не да се у зло уваљује. Подле су то душе које се прили
кама користе.
Доста је с овим; оће ми се пребацити да много идеалишем, но
да се вратимо на ствар, па да ово питање оценимо.
(Продужиће се.)

IPABRE IKOJE.

СА В И ЊИ ЈЕ ВО МИ ШЛЕЊЕ.“)

(Продужење.)

Тамо није продрла распра историске и неисториске шко

ле, јер се јошт у почетку није ни мислило о неисториској
или против историској радњи, јошт више сви су Германи
сти заданути били духом историским, и могли су се сад
лично к тако званој историској школи урачунати или не.

*) Види „Правду.“ број 5-ти.

 231

Интересантно је, да сравнимо стање, у коме се наоди

сада немачко правознанство, са оним што су казали Тибау
и Савињи о нем. праву у годинама 1814. и 1815. Тибay,
човек који је зајиста немачког духа, одбацивао је тада не
мачко право и оцењивао га је по стању заплетеног законо
давства, Савињи опет у књизи својој „О позиву“ — осо
бити значај придаје римском праву, а о немачком прилично
истина говори, или тек само мимогред. Но већ 1815. год.
Савињи коме се пребациваше даје страстно одан римском
праву, показа да је нужно наново обрадити немачко право,
које је јошт скоро непознато. Кад је почео да издаје лист
за историско правознанство, овако се изражава:

„Издаваоци овога листа, који су подпуно сазнали исто

pиску школу, желе да саједињеним силама подпомогну раз
витак и примену оних мисли, којих се ова школа држи: од
чести сопственим радом, од чести да се уједини са свима
пријатељима, који су овог мишлења. Тако предузеће почеће
се с надом, јер се најблагороднијим силама спасавају нај
драгоценија« блага народна, сво историско испитивање, на
рочито постојбинско, било је у последњим годинама жалостно,
и као што је тада раздирало дупу, тако нека сада задобије
нови полет, који ће је окрепити. И издаваоцима ће особито
мило бити, ако успједу, да у предузетом праву, оживе до
маће право. Овди су баш сакривена многа блага, и тако не
позната, да противници историске школе вичу непрестано
против римске правне историје, а немачку историју и ако
постоји, прелазе ћутком, премда они мрзе на исту, као и на
римску, па често јошт више но на римску.“

Истина је: да је вишина од наши правника затуцана у

римско право, а своје т.ј. немачко право врло мало познаје.
На универзитетима је немачко право врло мало заступљено,
и само га они и то не марно обрађују, који сматрају изу
чавање римског права не просто као насуштни леб.
238

Пре тога заподела се беше распра у развићу науке,

измеђ они, који су подпомагали немачко право и старали
се да га ослободе и признаду, и они који су бранили научно
поље, које је већ заузело било римско право : и онда запо
чете распре научне противности обично су се излагале у
школи а тада беше противна романској школи немачка. Ова
нова распра никако се не судара са оном, која се раније
беше повела измеђ историске и неисториске школе. Шта
више многи од прави историски правника, и ако они остају
верни свом начелу, приклањали су се на страну оних, који
су сходно историским потребама гледали да развију харак
тер немачког права, и негледајући на то што су они сами
пре тога страстно одани били римском праву.

Да би боље означили ову нову Фразу развитка у коју

смо ступили, нужно је да характеризирамо одношај немач
ког права к римском.

Римска држава у почетку беше ограничена на варош

Рим. Од вароши мало по малу беху покорене Италија и про
винције. Варош оста и даље право седиште римског госпо
дарства, средсреда римске државе. Тако дакле римско право
беше у почетку просто варошко право и његово јединство
остало је и даље на овом значају главне вароши. Сасвим су
другчије новије нарочито немачке државе. Ове се не раз
вијају из појединих вароши, него су јошт у почетку посто
јале велике круне народа, које су се пружале по простра
ним предјелима. Па и доцније не беше њиово јединство у
влади главне вароши, него се је цео народ са својим кра
љем и појединим сталежима представљао у држави као бо
гати удови, који припадаху једном организму, тако, да др
жавна власт не беше везана за једно место, нити за једно
лице. Тако дакле немачко право не беше упочетку варошко
но народње. И као што беше различних племенски поколења,
која су се државно разликовала, тако беше и различних на
родњи права. Правног јединства не беше никако код Немаца,
 269

као што то беше код Римљана. Шта више јошт у прво време
постојала је грдна многостручнос, која се је у средњем веку
непрестано умножавала.

Ова многостручнос, којом се характеризира немачко

право, није ништа рђаво. Напротив, она је знак великог ду
шевног живота, који се не даје ограничити на једностране
појмове и стеснити у границе укочених Форми. И колико је
ова многостручност богата у унутарњем животу, у толико
она подпомаже нови живот. Она је и преко мере наклоњена
праву словоли. Јер гди је она, ту је могуће свакој поједи
ној земљи, вароши, селу, друштву, и породици развијати своју
индивидуалност, сходно својој природи и одношајима, у ко
јима се наоде.

Но опасност је при овој многостручности , што се не

престано умножавају замршености, раздори и оделитости,
опасност дакле, која характеризира народ не у његовом праву,
но у осталим изјавама његовог живота. Ту долазимо на то,
да се у многостручности одржи једнина, а у богатом жи
воту индивидуални бића свест заједнине националне. Па и
немачки језик, не беше јединцити, у колико се из историје
зна; но у дијалектима, беше опет заједнине, општи дух и
општи харакрер, који се могаше лако познати. Беше један
немачки језик, али се је он делио на дијалекте Франкиски,
саксонски и аламански. Исто тако има и једно немачко
право, али које нема једну Форму за све, него се разликује
по различним дијалектима, које споменусмо.

Тек у новије време постао је општи немачки језик,

који је одржао немачки народ ујединству, и који служи духу
немачком као орган. Овај општи немачки неговори се
нигђе; и сами наученици не могу да се отресу провин
циалног тона и синтаксе; општи немачки језик постаде и
разви се у науци и вештини, којима има да благодари, као
и друштву, које имађаше пред очима шири круг. Језик овај
 240

укорени се у свима дијалектима и наново се из ових окрепи

и подрањује.

Исто се тако ради и са општим немачким правом. Оно

нигди не важи као такво. Свуда се јавља у различном
виду, различно се модифицира у различним партикуларним
правима; али оно опет одржава немачку народност , оп
шту свест убеђење немачког права; спречава судар поје
диних земаљских и варошких права, и осветљава и оду
шевљава све са немачким духом. Тек сада се је јако за
, почело радити о општем немачком праву, док се је напро
тив општи немачки језик утврдио јошт пре три века, и зна
чајно облагородио и распростро своју књижевност. Ако сви
немачки правници одговоре дужности својој и пођу оним пу
тем, којим су неки већ пошли, онда ће се зајиста постићи
ово опште добро свију немачки народа. Не само да ће се
оно, што је већ признато као опште немачко право, не само
да ће се то изгубити и доћи с осталима у судар, него ће
се образовати правна определења и инштитути о општем не
мачком духу и даље, и развијаће се из појединих партику
ларних права, у којима је опште немачко право укорењено,
као и немачки језик у дијалектима, И тако ће мо после 25
година имати једно опште немачко право с таквим знача
јем, о ком пре 25 г. нисмо могли ни слутити. Тада ће се сви
овразовани правници свију немачки народа поверити овом праву,
као и сви научњаци немачком језику. Нарочито је значајан
задатак грађанског правознанства у ово најновије време.

Ми смо досада навели тек само једну противност из

мећу римског и немачког права. И у овом обзиру може се
сравнити немачко право с римским. Римско право показује
свуда характер апсолутне владе, па и усамом шородичном
кругу. Отац је апсолутни господар и жене и деце. Сви су
спрам њега бесправни. Ова идеа апсолутизма, која незна ни
за какву правну сферу подчињени, већ сво право у себи
самој наоди, није никако истекла из времена доцнијег цар
 241

ства. Но напротив, она у последње време млого изгубила

од своје првобитне строгости. Она се је развила у римском
праву, и за цело време республиканско продирала је кроз
све римске одношаје. Како стоји у овом обзиру немачко
право? далеко више! Оно поставља многостручне постепено
сти, али никако не признаје апсолутну владу јелог човека
над другим. Свакоме , па и самом у старије време себру
који своје имање обрађује, остављена је правна сфера ,
у којој се до извршног степена може кретати слобод
но. Али нарочито треба посмотрити породичке одношаје.
Отац није властник над децом својом, него их брани и

заступа. Деца нису неимовна, она могу имати имања, она

нису гола оруђа у отчиној руци; шта више јошт одавна знаде
немачки отац, да оно, што дете насљеди од своје умрле ма
тере, припада детету а не њему, и да он само рукује са
имањем, о чему је дужан рачун полагати. Не доказује ли се
тиме, да се у рим. праву никад таково што није догодило.
Велика је разлика у томе, да су се у рим. праву изузет
ним начином тек доцне почели јављати поједини и усам
љени трагови, из којих је просијавао нови дух и нова на
чела, да су ови шојмови настали тек онда, кад је римски
дух изумро, кад су стара начела отрулила а форме малак
сале биле, — а за сво то време, јошт и одавна живио је
тај нови дух у номачком праву, и продирао је кроз цело
правознанство.

Личност и словода појединих, и то свакога у његовој

особеној правној свери, тако просијавају из немачког права
и характеришу га, као апсолутност римско право. Зато је
лично-и породично право у немачком праву много значај
није, богатије и нравственије, него у римском. Јошт једним
примјером да осведочимо оно, што рекосмо. Римски отац
кад задобије једном власт над својим сином, не губи је више
до смрти, ако је се сам не одрече. Па и већ остарели син
не може имати имања, спрам седoг оца. Немачко право незна
242

за ово. По њему отчина власт престаје, чим син као зре

лији оставља кућу очину, и оће самостално да ради и кућу
да кући. Тако немачко право посматра унутарњу способ
иост сина, и допушта му да ради, као слободан, без икак
вог надзора, чим он одрасте. Римско право напротив не
брине се о сину, но чува окорели појам апсолутизма.

Римско право јесте даље много Формалније но немачко.

И зајиста су римски правници на чудни начин разумели да
материјално право, ђе му прете Форме, бране као правичност
(Aequitas). Али се је ова сама обрана допуштала у особе
ним новим Формама које уску везу цивилних форми час рас
простираху, да правичности отворе поље као у Аctio utilis
тужбе, које се оснивају на предпоставки (Sime Stage, relje
bmrd cine formula fictitia oder in factum concepta etne enveitcrte
2Impembung gegebem mirt, beit utilis actio. Bitcurl стр. 116. на
крају; час опет допуштаху правичности неку привидност
цивилних форми, као у Fictiо кад у ропству умре рим. гра
ђанин сматра се као да је умро у оном тренутку када је
заробљен — нарочито у обзиру на насљедије Fictio legis
corneliae 3dcurl стр. 69. S. 35. тач. 1. и 5. 198. стр. 350.
тач. 1. час су опет строго право посматрали, противречи
јама и т. д. Ова Формалност чини истина римско право у
нешто укоченим, али јасним и сигурним. Ове су Форме пре
видне, зломишљасте и хармоничне баш као кристал. Немач
ке напротив Форме у толико се нису изгубиле , јесу врло
еластичног — растегљивог — характера. У њима преобвла
ђује више унутарњост. Цело право подобно је моралу, и
противности измеђ Формалног и материјалног права, нису
тако точно одељене. И ова унутарњост немачког права јесте
врло опасна. Опаснаје, јер се види да је у њој правичност
и променљива која нема никакве сигурности, као што је
и сам израз Billigkeit много неопредељени од рим. речи Ае
quitas. Но и опет израз овај има лепих црта, које наодимо
у римским формама, а све су у томе, што је могуће такве
 243

љорме, одозго или одоздо уводити?) Она припада к најлеп

шијим цртама немачког народа заједно с характером, који
се јавља у немачком животу, као излив оног душевног жи
вота. Ко расмотри немачке правне споменике, увериће се
о томе. Он ће зајиста чешће виђети да недостаје она бис
трина у појмовима, у конзеквенцији, која се даје израчунати
до извесне мере; али ће се с друге задовољити са благошћу,
која није логика самовоље – flat justitia, pereat mundus
које је суштина у уважењу и обрани" другога, у слободној
многостручности, која је зачела са веселом ћуди самосвести.
У (Цродужиће се.)

идним и Битност

У ДРЖАВИ И У ДРУШТВУ. 1)

(Свршетак)
Има још хиљадама којекаквих средњевековних предрасуда,
које смо насљедили од наших старих и има још хиљадама удих
обичаја који стоје томе на путу.
У средњем веку беху: лов, рат и пљачка оно чиме се занимаху
одабрани племићи; а срамно беше за њих да раде и тргују. Ако у
данашње доба и није баш тако, ал свакако утиче то стање још и
на данашњи живот. У данашњем ће друштву често више важити
онај кој од свог капитала живи, и друштву ништа не привређује,
више онај кој носи своју част и штовање у оделу, но какав радник
кој „у зноју лица свог зарађује леб свој.“ По где која „отмјена дама“
која се држи на моду, мисли да је друго неко створење но она слу
жавка што се одева самотканим рухом. Срамно је чистити улицу
метлом, ал је „отмјено“ чистити је влахом (шлепом) од кринолине.
И ако казује, да смо сви произашли од Адама 99) дакле има
смо хиљадама предака, опет траже они који могу да докажу
...да су 16-то колено, да су нешто више но какав грађанин; па
често се ти 16-то коленци казне тиме што се „збаце“ у грађански
сталеж 9). Та „високосјајна“ господа имају неку превагу и у самом

") Види „Правду“ број 8-ми.

*) Ил Дарвин и Фокт, да смо браћа мајмунова.
*) Ово одиста и данас постоји готово у целој Европи! кака глупост! Шрев.
244

државном поретку. Они састављају другу камеру, којој је као што

се чини, главни задатак, да квари посла првој '). Сасвим је природна
и проста ствар заитити себи чашу воде из бунара; ал то неприличи
неком господину. Еле огледно је да има још хиљадама предрасуда
у нашем друштву, па с" тога и хиљадама сметања за развитак друш
твеног, братског живота. Наша култура се је сувише удалила од
природе. Млого је теже уклонити те социјалне предрасуде, но оне
политичке и верозаконе. Све разлине по сталежу морају престати *)
јер су исто тако противне свести као и братству. Радња се мора
подићи до части и уважења која јој приличи. То ће се само тако
моћи да постигне ако се радници подигну на онај ступањ образова
ности и знања, који одговара нашем времену. И радници требају да
имају удела у образованости и знању свога времена. Ал како нехтеде
брег да дође к' Мухамеду, отишао је Мухамед брегу. Образованост
не ће сама доћи раднику, већ се радници мора до ње да по
дигну; а пошто радници дођу на висину која им припада, доћи ће
и радња до части коју заслужује. Најдивнији знаци новијег доба јесу
она удружења која се старају о успитању радника; а особиту важ
ност добијају та удружења с" тога што их састављају сами радници.
До сада смо говорили само у оште о удружним тежњама за
узајамну помоћ; ал од великог су значаја те тежње особито по са
дање стање радње. Та су удружења чедо новијег времена, јер ес
нафи беху виле нека политична организација, установљена погла
вито поради заштите од политичког самовољства, које у оно доба
особито владаше. Садања пак удружења и занатлијска ујединења
имају чисто социјалистичне тежње. Цела је истина да радници сад
не трпе веће нужде но што пређе трпљаху, па шо готову још мање;
— ал је и радња сад у сасвим другом стању. Пређе је конкурисао
један радник с" другим, једна човекова рука с" другом; ал сад мора
мала радионица у којој се рукама ради, да конкурише против ве
ћег, готово чаробног радног бића, противу машине. Па као што пешак
не може упоредо да иде с" шарним колима (жељезницом) тако не
може да се подигне мали занаџија, кој ради поред гвоздене мишице
махине. Махине су робље новог времена. Оне су за то да олакша
вају човеку тешку радњу, и да ту у место њега врше. Но опет руку

P) Iрема томе може се увидети како је од непојмљивог значаја, што је

нашим новим уставом избегнуто завођење двеју кућа. Прев.
*) Ми их хвала Богу и немамо. Прев.
 245

и главу има сваки од шрироде, а робовске махине стају новаца, па

с” тога су оне само за онога радна снага, који је у стању да је на
бави. Отуда и устајаху радници пређе противу махина, а сад вичу
противу капитала и слободне радње.
Често слушамо где се виче: слободна конкуренција је рат свију
противу свију. Слободну радњу пак можемо означити овако: сваки
има право да тече, — ал и да скапава од глади; а слободна конку
решција значи: нек се избавља сваки кој може. Ал ко да набави
леб и помоћ у пустињи? „црква“ — вели г. Мајнц ки владика; „др
жава“ — кликће г. Ласало. Ал црква има своја добра и своје верне;
држава пак више поверитеља и дугова; — па с" тога ако верујете
да ће вам црква друго што дати до: вере и благослова, а држава
друго до: — дугова и порезе, онда је ваша вера права Шразнове
pица. Радници! само ви! ви сами можете себи помоћи. И ако још
немате капитала у џепу, а оно ћете га бар колико толико, имати у
глави. Човекова глава је пронашла машину, — која ће и нас изве
сти на пут спасења. Но реците шта да радимо? Ми питамо: шта ради
онај који би хтео да уклони какав тежак камен с" каквог места, па
не може сам, зацело зове своје друштво у помоћ па што он сам не
могаше да учини, свршише лако њих неколико у друштву. —
Удружење (асоцијација) и позајмичка ујединења, воде избав
лењу. Запитајте ваше старе како су збацили са себе јарам силеџиј
ства (анархију). Они ће вам одговорити: удружисмо се; састависмо
ајдучке чете, па отесмо себи шолитичну власт. Градови душмански
шадоше у њихове руке, и настаде нов политични поредак, кој се ни
до данас још није довршио. Нама је суђено да га довршимо. На наше
претке морамо се угледати, ако желимо да претрпимо садању друш
твену кризу. Морате да набавите оружије радње — мотике, где по
једини не могне то да учини, моћиће удружење. Друштво не може
да угуши слободну радњу и слободну конкуренцију; оно неможе то
да учини исто онако као што ни држава не може да угуши слободу;
но оно може да уреди, да организује конкуренцију и радњу исто
онако ко што држава уређује и организује слободу. Друштво треба
да се етара: како ће да учини да сваки појединац буде способан за
конкуренцију. Во рећи ће ко! та то је тешко, и траје дуго. То је
истина. Ал је истина и то да вас ни Бог, ни црква неће изба
вити, ако ви сами не прионете да радите на делу вашег избавлења.
Цео свет мора да ради и себи да помаже. Без самопомоћи не би се
могло ни да живи. Пчеле и друге животиње што у друштву живе
поставила је природа известан шоредак, који они шо нагону одржа
246

вају. Човек пак, мора сам да ствара свој живот и да га уређује по

законима своје свести. Свест је неограничена она се подиже све на
више и више степене развића, — и у том се разликује од нагона,
који је вечито не променљив, докле је дошо ту и остаје. У разви
јању човекове свести рађају се кад-кад и кризе, ал је обично тако
да се на ма нађу и сретства којима се залечују те кризе. Така
сретства за данашње доба јесу: ујединења и удружења за уза
јамну помоћ. То је семе из кога ће се развити сјајна друштвена
будућност. Она је још далеко, па не можемо да је угледамо. Та су
удружења еснафи новог времена. „Наука и искуство ваља да нас уче:
како да организграмо и подижемо та удружења. Главна мисао која
свему томе ко основа служи јесте: братство и упознање да нpав
ствен човек може само онда да је срећан, кад живи међу срећне.
Сва љутска дела и сва стања љутског живлења истичу из ми
сли и појмова човекова духа. Ако је човек нашао мисао као што
треба, наћиће и пута како ће исту у животу да оствари. Идеални
појми о држави нужни су. Слобода и једнакост су основ миру; бра
тинство је основ човековој срећи; с тога је оно и племенитије и уз
вишеније *).
Из „Збора.“ превео

B. J. Петровић.

РАЗБОЈНИК И ф0PMAJESAM 3AКОНА.

(Свршетак)

После његова затвора нађу у џеповима његових чак

шира барута; а при прегледању његова стана у једном там
ном купу у једном долапу и скривен пиштољ, који по уве

*) У неколико примедаба означили смо да се слажемо са појединостима овог

чланка, fо и овди повторама. Наше стање је знатно друкчије но оно, на
које је циљао пошт. писац, самог чланка. Ми смо овај чланак превели
за то што се у-њ огледа како је жалосно стање у образованој Европи,
на спрам нашег - које они за свој идеал постављају. А кром тога има
и У нашем друштву неких предрасуда које су у овом чланку ваљано
објашњене. Прво,
Овај чланак је примљен у бившој берлинској дружини „Збору
још у Фебруару 1869. због болести преводитељеве није мого преда изађе
на јавност. Горки.
 247

рењу вештака бејаше скоро избачен. Његов отац потврђи

ваше: да је тај пиштољ пређе често виђао у његова сина,
али у последње време да га код сина никако видео није.
При продуженом претресању стана окривљеникова нађе
се на једној греди два танета, која по уверењу вештака не
само што беху таман за нађени прикривен пиштољ, него
шта више беху сасвим једнаке величине и калибра са они
ма, која су при убијеноме у телу нађена била.
Најпосле открије се у његову стану још нешто што обе
лодани његово забашуривање, и шта доведено у свезу са из
бројаним околностима не само да га за кривца не издаваше
но му се све то у већи грех уписиваше, у колико је окрив
љени према овако јасној ствари све даље упоран остао.
Пошто је убеђен околностима: да је он тог дана кад
је Аврам погинуо: виђен да седи на коли заједно са уби
јеним баш у оно време кад је се он из вароши кући вра
ћао; он признаде ово:

„Оног истог дана после подне кад је се Аврам из Нирн

берга кући враћао, ја сам био у обе крчме: код „круне,“
и код „вола,“ ће највише сељаци из Аврамова села долазе.
Даље, пошто је Аврам из крчме са својим колима изишао
и у своје село упутио се био, ја сам изашао преда-њ замо
лио га да ме мало повезе, и по његовој дозволи сео на кола
и возио се до једне пумице између села: Фишбаха и Крч
мара, а ту сам га оставио.“ —

После ових речи трже се он натраг, и шобијаше овај

свој исказ тврдећи шо све нелогично: да је он у тој шуми
заврљао био, у коју је тога ради дошао био, што је уснио
да ту има једно шупље дрво и у њему новци, које је дрво
дуго времена лутајући по шуми тражио, па га опет нашао
није.
Кесу са новцима коју је својој сестри на оставу дао
рече да је добио од једног познаника који је био шњим за
једно на робији, и који је већ умро. —
248

Оних 17 s. што су у кеси нађени тврђаше да је он од

свог рада заслужио.
Да је пиштољ нађени скоро избацио нешће одрицати.
Ал овде се ухватио у противоречју. Најпре рече да га је
на једној сеоској свадби избацио, а пошто би убеђен окол
ностима да лаже, он тврђаше да га је у шуми на једну срну
избацио.
Сад ћемо да изложимо најглавније околности које во
јују противу окривљенога; и то укратко:
1. Доказано је а његовим признањем потврђено: да је
oкривљени био у оној шуми између назначених села, и близу
места где је несрећник погинуо. Према овоме одрицање
кривца, да је сам он непосредно убиство о коме је овде реч
извршио, као и оно голо причање његове сањарије и лутања
по шуми, не само да отпада, него у њему још већма подо
зривост обелодањује;
2. Доказано је да је у његову притежању нађена кеса
с новцима, која је описаним знацима одиста била убијеног
Аврама; а како окривљени ничим није могао не само опро
врћи ову тврђаву, него ни једном околношћу доказати оне
своје наводе, да је кесу од некога добио, који је умро, то
се и ово његово извијање сматра као голо тумарање мозга,
пошто нема у себи никаква смисла;

3. Признао је да је нађени у његову стану прикривен

пиштољ избацио скоро. Ово његово признанство подудара
се и са уверењем вештачким, који су познали да је пиштољ
скоро избачен. А његов двосмислени исказ: да је пиштољ
најпре на свадби, а после на срну у шуми избацио, и она
два танета која су једнаког калибра са онима што су изва
ђена из тела убијенога; издају га у противоречју , и лажи,
и остављају га у јакој и големој сумњи. —

Ове три околности које су веома близу, и које свака

по својим знацима на по се, имају опет скупа јак смисао,
по коме се с погледом на овај грозан случај, и на све друге
 949

мање узгредности, које више мање утичу на решење овога

питања обелодањује кривичност у самоме делу; довољне су:
да се по њима оптужени Вализер за кривца у овој ствари
огласити, па као такав и осудити може; а кад се поврх тога
још узме и.
4. Да је окривљени због крађе и на робију осуђиван
био, дакле као човек прљавог карактера, који је већ из ра
није склоност на зла дела имао, и за ког се може мислити
да је као практичар ово злочинство с шредумишљајем из
вршио; онда ова околност долази у антрешељ горњим окол
ностима, с тим још да му се ова околност још и у отежање
кривице уписати имала.
Но при свем том по баварском казненом законику, који
прописује казне само према признанству окривљенога пред
судом, или према доказу најмање два сведока: суд (према
глави Ш. чл. 328. казненог законика) нађе да нема довољ
них доказа противу оптуженога, и одлучи да се он по томе
ослободи од сваке казне.
Баварска полицијска уредба притече међу тим у помоћ,
и полиција актом од 25. Априла год. 1817. обзнани следећу
наредбу противу оптуженога;

1. „Окривљени је оптужен због убиства. Но суд је осло

бодио окривљенога због недовољних доказа; дакле противу
оптуженога Вализера престаје кривична истрага; али;

2. Како ослобођење из недовољних доказа оставља окрив

љенога у сумњи, и противу њега се у свако доба може и
потекар подићи кривична тужба и започети нова истрага, а
окривљени је хрђавог владања јер је због крађе осуђиван
на робију, а сиромах је те нема откуд да положи кауцију
за се, и тим да осигура полицију да неће побећи, и трош
кове ислеђујуће власти која би противу њега по уредби према
појављеним новим доказима кривичну тужбу за пет година
подићи могла: то да се окривљени Вализер за пет година
стави под полицијски надзор, и да такови издржи са оста
In A вдл 21
250

лим окривљеницима у тNме погледу у државној радионици;

а пошто истеку пет година, ако се противу њега непојаве
никаки докази по којима би се наново кривичној изтрази
подврћи могао: онда да се пусти у слободу али опет под
полицијским надзором.“ —

Ова полицијска наредба измајсторисана је на основу

полицијске уредбе у Форми законској у пркос суду, и суд
ске независности, а у ствари је израз воље у место закона,
противу које нема жалбе, и она је обвезна за онога, коме
се примењује, јер се силом извршује.

Сад ћемо укратко да нацртамо хисторију овога грешника.

Јован Вализер био је некад између добрих ђака. Научио је
врло добро рачунати, и писати, и док је у школи био беше пример
ног владања. Спречен бедама сиромаштине није могао продужити
школе него је служио код приватних кућа, и као слуга одликовао
се мирноћом, смиреношћу и приљежањем, а кроз та лепа својства
постао је чувен као добронараван човек, за ким се ништа зло ка
зати, ни чути не могаше. — Само је у потоње време лакомислен
постао био, нарочито у похођењу неморалних женскиња пта га је
најзад дотле довело, да је почео красти, због чега је као што је
напред споменуто и на робију осуђен био, но из призрења на ове
добре стране у његову животу, буде он после не пуни 5 месеци по
помиловат и у слободу пуштен.
Није дуго времена прошло и он поста убица.
Но да се запитамо дали је могуће да је онај смирени добро
наравни, и прилежни човек могао се збиља решити да учини овако
грозно убијство? По свима тим знацима, па и по његовој лакоми
слености неможемо начисто веровати да је он имао толико способ
ности и срца да ово тешко злочинство изврши. Elamporив млого пре
смо склоњени веровати: да је се он за време оно од 5 месеци док
је на робији био томе научио, и дружећи се тамо са највећим угур
сузима из целе државе, чуо од њих многе приче и хвале у погледу
почињених разноликих големих и тешких злочинства, које су они
овда онда, и на разне начине починили, ша, то и примио, а овде на
делу покушао и извршио.
Он беше приљежан и вешт у пословима. Он би се радо при
мао сваког посла, а чега би се год примио, јамачно би га савесно,
 251

и тачно извршити умео; али једном осуђеног, још и због крађе на

робију послатог, ма да ову потпуно издржао ије, нико випе у службу
примити нехоћаше. Само је као презрен од свакога код калдрмџија
у туцању камена за насипање путова могао наћи занимање, но и по
овоме раду он би могао скапати од глади, да још није, посећавао
кућу својих родитеља. Ове беде и невоље што га узастопце почеше
гонити пошто је с робије пуштен, пониште у њему сва она лепа свој
ства, којима се пређе одликовао био, он постане елаб, а ова слабост
покрене у њему сећање на оно што је научио, док је на робији био.
Овакав положај несрећна сина, раслаби још већма његова оца. Из
међу оца и сина породи се неслога, отац у најмањим ситницама
пребациваше сину случај из прошлости, овога је опет то необично
кињило, и чињаше му се веома неправо од свога оца. Овако шоре
мећено одношење између оца и сина није се више могло на боље
окренути, него се тако заметнуто са обе стране продужило, док нај
зад није прешло у кавгу и међусобну борбу. Према оваковоме стању
отац буде принуђен да сина из куће истера, и запрети му да више
нигда не излази на очи оцу, јер ће га убити и тако Јован Вализер
остави очеву кућу.
Ово се догађало последњег Новембра 1816. године.
Вализер стане у службу код неког сељака у оближњем селу
НО СамО ЗА ОСАМ ДАНа.
А песле крене се у Нирнберг да тамо службу потражи, но не
нађе је.
У пркос његовом очајничком положају, пусти он и потекар
својој лакомислености на вољу. Две ноћи 2. и 3. Декембра пробави
он код једне блуднице у вароши. — После остави Нирнберг и упути
се у село опет кући свог оца. Дође пред кућу и седне на праг,
време беше необично ладно, и он дувајући у прсте плакао је на
вратима јер није смео лупати бојећи се претње очине. Једна сељанка
из суседства примети га, позна и из сажаљења вриђе к' њему, лупи
на врата и пробуди његову мајку. Сестра његова истрчи и отворп
му врата. Он уђе у кућу а мати и сестра сакрију га од оца, у куту
једне мрачне собице, а ујутру рано пробуде га, и склоне да опет
остави кућу, јер би сви троје зло прошли, кад би отац опазио да
је он у пркос његове претње опет његов праг прекорачио. При по
ласку сестра његова пружи му једно парче окорела хлеба, и он при
мајући хлеб са пуним очима суза остави кућу свога оца.
Пошто из куће изиђе, осећао је голем терет на души својој,
куда ћу сад мишљаше сам у себи? Из куће истеран; мати и сестра
gje
 352

молише га до неба при поласку, да се више невраћа кући, јер ће

и себе и њих у неприлику голему довести; осим ако би службу, ил
ма како занимање себи нашао. Његово очајничко положење беше
на врхунцу највећих беда и невоља. У кућу више несмеде, а без
занимања, које немогаше наћи, го бос и гладан већ је дошао што
но реч „до паса,“ за то намисли да се убије. Вапуни свој пиштољ
оде у једну сеоску кошару у пољу запне пиштољ управи га себи у
чело; и у тренутку кад шћаше да одапне пушку стане, јер му се
учини као да му неко иза леђа прозбори: „не, то нечини нипошто,“
и он одустане од намере самоубиства. —
Одавде се упути опет у Нирнберг, и проведе тамо лутајући по
улицама два дана. Декембра 7. преноћи он опет код неке блуднице
коју покраде.
Под овако тешким околностима, које загорчаше његову жи
воту, и под којим утицајем њему се само црне мисли по глави вр
зоше; он поста убица.
Ми знамо како је сећање пређе на оно што је научио на ро
бији, у њему повукао траг на нову несрећу, а овде видимо да га је
лакомисленост под утиском очајничких беда довела до предумиш
љаја и грозног закључења.
„И кад ме не би ни један на зла дела потстрекавао био, довољно
је само да сам за 3—4 месеци читаве буљуке злочинаца на робији
слушао, како један другоме узајамно причају своја злочинства, и
како се надмећу у мајсторији како је који које злочинство извршио;
или како се још лакше на други начин извршити може; довољно
је велим, па да човек и противу своје воље постане зликовац,“")
- рекао је Вализер на једноме месту, пошто је своје злочинство
пред судом признао.
Ето така беше судбина тога човека, кога је суд по оп
тужби за убијство из недовољних доказа сваке казне осло
бодио, а полиција га потекар ухапсила, и осудила.
По осуди полицијској буде он 4. Јуна 1817 године
са једним жандармом спроведен у Пласенбург, то беше
негда величанствени замак, а сада је постао уточиште по
лицијских осуђеника у Маркрафству Бајрајцеком близу Кулм
баха.

*) Ова тврђава окривљеника даје нам још јачи доказ у истину оног сла
венског мота: „Со изкраним изкран кудеши, со стротивим развратисја.“
 -- 253

Одмах по доласку у Пласенбург разболе се Вализер, и

буде послат у болницу. С њиме уједној соби беше још један
од осуђеника, с којим се он из дугог времена позна. И као
што обично бива при првом познанству да људи нешто из
свога живота узајамно један другоме причају, тако и он из
лакомислености исприча цео случај због чега је оптужен,
судом отпуштен и полицијом наново ухапшен, и осуђен, при
знавши поверљиво пред својим другом да је он зајиста уби
ство извршио, но да се је срећно од казни избавио из не
Достатка Доказа.
Киршнер тако се зваше овај друг Вамизеров достави
све што је чуо директору апсана, колико што се бојаше да
то таји, толико и да би се тиме препоручио наклоности ди
ректора. Овај узме Вализера на испит, и овај по својој већ
у обичајеној навики одрицаше цео доношај противу њега.
Директор прими доста лако ту ствар и престаде од даље
истраге, но по опредељају своје дужности осуди Вализера на
9 удараца телесне казне, што по правилама апсанског завода
не беше никоме слободно ништа причати што би на себи
вид казнимости носило, а та правила беху сваком осуђенику
позната. Пошто је Вализер ову казну у присуству дирек
тора издржао, а шошто га је директор полицијски посавето
вао да то други пут, нечини , он сав задркта целим телом,
замоли директора да га саслуша, па се онда стропошта на
колена, и повика без сваког даљег околишења:

„Ја признајем пред вама, и исповедам пред свемогућим

Богом. да сам ја звиља увиство извршио Молим ставите ово
моје признање на протоком. Ја се потчињавам свакој казни,
коју ми правда изрече. Моја савест педа ми никако мира више.“

Директор по дужности примио је његово признанство

сврх учињеног убиства на протокол, па га после заједно са
протоколом пошље у Алтдорф ономе истом суду на суђење,
који га је већ ко што знамо ослободио из недостатка до
вољних доказа. Ни пред судом нешће више одрицати, него
254

је отворено све оно признао, што је у томе обзиру пред

директором апсана у Пласенбургу на протоколу показао.
Пошто је и пред судом признао своју кривицу ставио
је он даље на протоколу ово: „Два пут ми се дух оног чо
века, ког сам убио, у сну појавио, и оба пута зовући ме по
имену ово ми казао: „ти знаш, шта си урадио! Очисти твоју
савест док си још на земљи, и не допусти да казна на теби
остане и онда, кад већ на други свет пошао будеш, јер ћеш
за големо твоје злочинство пред самим Богом на његовом
страшном суду морати да одговараш! Савест ме мучи, и с
тога не могу, и нећу даље да трпим пребацивање савести,
него се вољно шодвргавам земаљским законима, и чекам да
ми правда изрече свој суд!“

Тако дакле Вализер признаде својевољно своје злочин

ство, које је извршио под утиском највећег искушења, окру
жен очајничким мукама и невољама, које су често кадре
најјачи карактер да сломију, и најбистрији мозак да замуте.
У осталом ми смо наше читаоце упознали са овим бедама
у оној епизоди, у којој смо укратко нацртали хисторију
живота овог покајника и грешника, те ће мо се сад ограни
чити од даљег описивања, и прећи на саму ствар. —
Преступник Јован Вализер за извршено, и признато убис
тво над сељаком Аврамом, без најмањег призрења на гвоз
дене нужде и муке под којима се решио на злочинство, и
без обзира на његово признање, и големо кајање: буде осу
ђен на смрт.

О немилостивих закона! о чудноватог права!

Оног истог преступника, и за оно исто злочинство, које
је по првом његовом оптужењу у неколико сведоцима, и у
неколико и околностима које га снажно теретише, доказано;
кога суд само просто са не испуњене Формалности ослободи
пређе од сваке казне: тога истога, и то онај исти суд сад,
пошто је законска Форма испуњена, осуђује на смрт без нај
мањег обзира на гвоздене муке, и без призрења на очајање
 255

и големо кајање несрећног злочинца; све на основу закона,

и у име човечанског права!

Кад ћемо ми једном праве човечанске законе добити,

који поштују човека по унутарњости равно тако, као и по
спољним знацима његовим? И таке судове, који ће човешки
законе тумачити и премењивати? Кад то обоје доживимо,
нема сумње да ћемо онда и смртну казну изгубити.

Пресуда првог суда одобрена је свима судовима, осу

ђени није ни тражио помиловање. 22. Априла 1817. године
постала је пресуда извршна, и тог истог дана Вализер је
погубљен мачем.

До потоњег часа преступник нити је кајање, нити при

сутсто духа изгубио. –

() HALMATI BORIMARIE RABBI.

Као што се види из š. 12. крив. зак. међу остале казне

уврстио је наш закон и новчану казну, — која се изриче
засебно — 5. 12. и 122. и т.д. или уз, друге казни 5. 27.
и т. д. крив. закона. Но што се тијче наплате ове казни, ту
је, закон поставио услов, од испунења кога зависи извршење
исте казни, и тај је услов ставио у два прописа, а по свој
прилици заборављујући, што је, једном о том казао, пао је
с" тим у дилему. Тако: у S. 31. крив. закона казао је: да
се новчана казна може по смрти кривца из његова имања,
тек онда наплатити, ако му је пресуда пре него је он умро
извршном постала, — а у 5. 17. крив. п. опет вели, да се
новчана казна из кривчева имања може наплатити, ако му
је пресуда коначна за живота саопштена. То је противслов
ље, и с" тога власти незнају: ког се прописа држати имају.
Најпре да објаснимо те појмове коначно и извршно. Коначно
је оно што се може мењати уништити ил' преиначавати, докле
256

така изјава судска, која зависи још од нечега, па да буде

извршна. Извршно је, оно, што се неможе ни мењати ни
уништити , као н. п. решење касационскога суда о једном
делу. С тога дакле, док по 5. 31. крив. зак. пресуда мора
бити извршна, па да се наплати новчана казна, дотле пак по
5. 17. кр. пос. пресуда може бити коначна, па опет да се наплати,
необзирући се нато, што така пресуда може бити уништена.
Да би се у овом обзиру поставило једнообразно правило
желети је: да се наше законодавство позитивно изрази у
својењем ма кога од ова два појма: ил' изврпнога ил" ко
НечIHOTEL.

У Књажевцу, -
Ст. Максимовић.

Листова од почетка ове године имамо пот

пуно.

Од почетка другог тромесечија шаљу се

само онима листови који су претплатили. Неки

од г. г. уписника кои нису претплатили за друго

тромесечије пребацују нам, што нисмо проду

жили шиљање листова. На то им одговарамо,

да шиљање листа без захтевања, изгледа као

неко наметање, а ово нисмо ради да нам ико

пребаци.

Ону г. г. уписнике кои су за прошло тро

месечије захтевали и добијали „Правду“ а не

платили, молимо лепо да новце пошљу, иначе

бићемо принуђени да их јавно позовемо.

Уред. „ПРАВДЕ“

ПIт А и пл. г и ј А Н и к o u s Cr s v A и о в и ћ A v R no r r a ду.

Број 12. У БЕогPAду 30. АпPил 1870. Година 14

Излази три пут -у-уг ----, g. -g-А туг у За све срп. кра
у месецу на 1. || || || || A || || || ЈА Јеве стаје на го
gy || || P (A H-8. || ЈА 2“;
Уредништвојеy i 1 i F-4 || || || || HA C, "",“,“ ,“,“.
222"E, LLL LIL LILLL?, LLLIL ; ; ; ;
мес.15 г. или 11
Натошевића на 1 V - поједини број
великој пијаци. . . . „ „, „ „...„ „, „... Фje At a 291
II(T. ЗА СВЕ ГРАНЕ ||PARII I RATKA.

издалу и укулу Д. НОВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Закон туженог мимо законске прописе. — О уживању и упражњавању прави. – Правне школе

ЗАТВОР ТУЖЕНОГ

М. ИМО ЗА К О Н С К. Е. ПР О ПИ СЕ,

BLAIMICAO

ДР. Н. КРСТИЋ.

Bayман сам да говорим у овоме саставу о једној врло погреш

ној и безразложној практици, која је овладала код неких наших
првостепених судова, а која налази потврде по некад и у суду ка
сациономе Ствар је врло важна; јер је питање: може ли у извес
ним приликама неко остати у притвору, који је стављен под суд због
неке кривице? Па као што се не може порицати, да је „ограничење
слободе“ за права држављанска од највеће важности; те с тога да
ограничавању слободе треба само онде дати места, где дотични за
конски прописи изреком то ишту; то је увиђавно, да су питања, о
којима ће бити у овом саставу реч, таква, да заслужују, да се на
њих обрати највећа пажња.
Овде неће бити говор о стављању туженога у притвор приликом,
кад се ставља под суд (5 5 169, 170, 171, и т. д. крив. пост). Ови
законски прописи код нас су врло строги, као што су строги сви
прописи и казнит. законика и крив. поступка; и много пута стро
жији су, но што би се ма каквим разлозима та њихова строгост дала
правдати. Но ја нисам рад овом приликом говорити о томе, како
треба да се разуму ти прописи крив. поступка о стављању тужених
у притвор за време ислеђења; него ћу овде да поведем реч о дру
гим случајевима, који се врло често код судова појављују, и врло
често хрђаво решавају због тога, што се погрешно разуму неки за
конски прописи.
258

Кад је неко тужен због кривице, и стављен под суд и притвор,

може се догодити:
а. Да буде решењем судским ослобођен од даљег суђења што суд
нађе, да дотично дело није казнимо, или да не постоји и т. д. (8
250 крив. пост).
б. Да буде пресудом проглашен за невиног (5 241 крив. пост.)
в. Да буде пресудом ослобођен од казни због не довољних до
каза; (5 242 кр. п.).
г. Да буде осуђен на мању казну затвора, но што је већ при
твора у суду издржао.
Противу оваквих пресуда и оваквог судског решења жали се др
жавни тужилац; а по некад и оштећени, или повређени; и тражи, да ви
ши суд дотичну судску пресуду, и судско решење реши или преиначи, ка
ко би кривац или у опште осуђен, или строжије, но што је осуђен био.
Питање је: треба ли суд у оваквим случајевима — и у слич
нима, ако би се збили — да задржи туженог у притвору судском
и после свог дотичног решења, и своје дотичне пресуде, по којима
би се тужени имао одмах у слободу пустити; и требали да се за
држи тужени у притвору само за то, што против дотичног судског
решења, и против дотичне пресуде постоји жалба?
Или да се краће изразим: питање је: може ли жалба као та
ква утицати на то, да се тужени задржи у притвору и после
тога, кад је првостепени суд нашао, да нема леста, да и даље
буде у притвору 3'
Држим: да се не могу навести доста снажни разлози, да би
тужене и у горњим случајевима требало задржати у притвору у
следству надлежне жалбе; и по томе мислим, да је по све неоправ
дано, кад се тужени у горњим и тима сличним случајевима задр
жавају у притвору; па с тога је тај притвор за туженога неправе
дан, и тим тежи, што се не оснива на законским прописима, но само
на некој хрђавој практици судској.
Не могу да помислим, да може бити судије, који би суђење
кривично у држави сматрао с точке осветничке. Закони се никоме
не свете, они незнају за освету; и ма да се мора рећи, да су не
умитни, да не знају шта је сажалење, и да су равнодушни према
томе, које кривац; па с тога и да су тако строги, да се чини, да
су неправични; ипак баш у тој строгости основана је њихова пра
ведност. Али баш за то, што су закони праведни, и што треба да
су израз строге правде; они постају неправедни, чим се примењују
на случајеве, у којима се не могу употребити.
 259

Затвор кривични, било да се употреби као казна , било да се

употреби као неко средство обезбеђења према лицу, које се озна
чава као кривац, свагда је такво зло, да најстрожија правда иште,
да се с обозривошћу одређује. Судија, вршећи своју тешку дужност
по законима, у првом случају, кад одређује кривцу затвор у казну,
не сме олако узети: хоће ли се кривцу краћи или дужи затвор у
казну одредити; него је дужан с највећом савесношћу и обозриво
шћу извиђати величину учињене кривице са свим моментима, који
за пресуђење кривице и одређење казне за исту могу имати утицаја;
па према свему одредити за сваку кривицу сразмерну казну; па на
равно и сразмеран затвор, кад се овај у казну одређује. А у дру
гом случају, кад се затвор употребљује пре, но што се кривица
извиди, и пресуди, и тако кад се употреби само као средство обез
беђења, судија се затвором као таквим средством треба и сме да
послужи само онда, кад га изречни и јасни закони на то овлашћују,
или упућују, а иначе не, јер би у сваком другом случају одређени
затвор био неправедан за то, што неби имао правна основа, те се
с тога не би ни могао ни чим бранити и правдати
Колико моје искуство допире, не узтежем се изрећи, да се код
нас у оба горња правца греши, и често врло јако греши. Из искус
тва знам, да су људи често за ситнице, или за не знатне кривице,
из којих није изашло никаквих злих последица, осуђивани на тешку
казну робије од више година само за то, што је кривици дато страшно
име, ма да сама у себи нити је била неко велико зло, нити је се
њоме ишло, да се неко велико зло учини. Исто тако из искуства
знам, да за једне и исте врсте кривице неки судови тужене за
време ислеђења стављају у притвор, други у истом случајевима
остављају их у слободи. Погрешке, које судови у овом погледу чине,
ја не могу и не умем другом чему да припишем, до томе, што где
које законске прописе неке судије погрешно разуму, и још погреш
није примењују на поједине случајеве, што све бива на голему штету
појединих држављана а без икакве и цели и потребе.
Но да се вратим на предмет о ком почех говорити.
Напоменух, да има случајева, у којима први суд сврши своју
радњу о некој кривици, и дође до закључења: да дотични тужени
не може бити — из разних узрока — кажњен за оно, због чега је
тужен. Почем се против овакве радње судске поднесе жалба вишем
суду: питање је: хоће ли по законским прописима требати, да
тужени и даље остане у притвору, или ће бити и праведније,
и умесније, и саобразније законима, да се пусти у слободу.
229
260

Одсечно одговарам на то питање, да у свим случајевима, кад

суд нађе, да тужени не може бити кажњен буди којег узрока ради,
да у свим тим случајевима туженог не треба и даље оставити у
притвору, но га треба пустити у слободу, ма да је против судске
радње поднета жалба вишем суду.
Довољно би одбране за ово моје мишљење било то, што нема
ни једног законског прописа у нашим законима, који би наређивао,
да тужени и у горњим случајевима буду у притвору. Па почем је
затвор — ма се које цели ради одреди — свагда неповољност, зло,
и свагда има значај казне; почем је даље неправедно, да без изреч
ног законског прописа тужени трпи и подноси ма какво зло; почем
најпосле кажњен не може, и не треба да буде онај, за ког нема
доказа, да је учинио дело, за које се законом казна одређује; то је
лако увидети, да нема места, да у затвору буде онај, за ког судови
изрекоше, да не може бити кажњен; кад закон не прописује, да он
до краја кривичне парнице мора остати у притвору.
Али и осим овог разлога могу се навести и други разлози за то,
да у поменутим случајевима тужене не треба остављати у притвору.
Пре но што ћу ове друге разлоге навести, напоменућу једини
разлог, који сам чуо, да се наводи за мишљење, да тужени, став
љен једном у затвор, треба у истом да остане све донде, док не
постане судска пресуда или судско решење извршно. Разлог је тај
ово: суд, донесавши једном своје решење о томе, да се тужени
за време судског ислеђења стави у притвор, не може сам својом
влашћу то своје решење поништити; па с тога то решење задржава
своју важност све донде, док се кривична парница коначно не свр
ши. Па почем се у следству жалбе, која се против решења ил пре
суде поднесе вишем суду, може судска пресуда, и судско решење
препначити; то се и положај туженоме не мења и не може проме
нити донде, док дотична судска радња — пресуда или решење — не
буде и вишим судом одобрена.
Је ли основан овај разлог?
Bи најмање.
Да би се то боље и јасније увидело, разгледајмо поједине слу
чајеве, у којима се затвор туженог појављује као не оправдан, и по
томе противзаконит.
Први је случај: да суд нађе, да не постоји зло дело, због ко
јег је неко стављен био под суд и у притвор ; или иначе да има
неки законски разлог, да прекине своју судску радњу, те по сми
слу и на основу š 250. крив. пост. донесе решење, којим туженог
 326 |

од даљег суђења ослободи. Против тог судског решења поднесе се

касационом суду од надлежног лица или власти жалба. Питање је:
треба ли да тужени остане у притвору, и да се чека, хоће ли и
касациони суд одобрити то решење, па тек онда, да се тужени пусти
у слободу?
Почем у закону нема прописа изречног, пта да се ради у ова
квом случају, то се мора урадити оно, што се боље слаже како са
другим законским прописима, тако и са здравом памећу, и са стро
гом правдом.
Да видимо, како стојимо с тих гледишта у горњем случају?
Узмимо: Петар је тужен, да је украо неке свиње. Babe ce
основа, те суд стави Петра под суд, и у притвор за то, што је украо
свиње. Крадене свиње нађу се код Петра, нађе се и господар кра
дених свиња. Отпочне се даље судско истраживање, и суд нађе да
у томе, што су се туђе свиње нашле код Петра, нема крађе, кад
господар од свиња вели, да су му те свиње нестале из шуме без
да зна, да ли су саме залутале некуд, или их је неко одгнао из пуме
и кад Петар наводи, да му их је дотерао неки човек, и молио да
их обноћ причува, па по њих више није долазио, а он да тог чо
века не познаје. Суд дакле узме, да се у оваквом случају Петар не
може сматрати за крадљивца; и на основу š 250. крив. пост. реше
њем својим одпусти га испод суђења. Но против оваквог решења
поднесе се надлежна жалба касациономе суду, шигање је треба ли
да Петар остане у притвору? ,
Be Tреба. "
Јер узмимо, да је суд све оно, на основу чега је донео решење
по 5 250. крив. пост. могао знати онда, кад је туженог Петра ста
вио под суд и у притвор по смислу 5. 164. крив. пост. да ли би ста
вио био туженог под суд и у притвор? Ја држим, да ће на то свак
одговорити, да суд тада не би био могао ставити туженог под суд
па наравно не ни у притвор. Јер кад суд, примивши тужбу од поли
цајне власти, нађе, да неко дело не шостоји; или да није по закону
казншмо; или да је застарило; или да је доцнијим околностима за
глађено и т.д. и т.д. онда суд по јасном пропису 5. 162. крив. пост,
изриче решењем, да нема места, да се тужени стави под суд, и ту
женог одпушта. Па кад се тужени у овом случају а на основу ре
шења донетог по пропису 5. 162. крив. пост. пушта у слободу, нема
никаква разлога да се не пусти у слободу и онда, кад суд нађе, да
има места, да се донесе решење по Š 250. крив. шост. јер судска
радња по оба ова законска прописа са свим је једнака, и почива на
3262

истим основима. Разлика је измеђ обе радње самота, што се решење

по 3 162. крив. пост. доноси одмах у почетку судске радње; а ре
шење по 5 250. крив. пост. доноси суд у течају и управ на свршетку
своје радње. Узроци због којих суд по Š 162. крив. пост. не ставља
туженог под суд, но га одпушта, појављују се пред судом одмах,
чим прими тужбу полицајне власти; — узроци пак, због којих суд
доноси решење по 5 250. крив. пост. појављују се суду у течају
судске радње,— јер да су раније познати били суду, не би суд туже
ног ни стављао под суд; ал су узроци једни и исти. С тога кад суд
донесе решење по Š 250. крив. пост. онда настаје исти онакав слу
чај, као да је суд донео решење по Š 162. крив. пост. те с тога суд,
нашавши да има основа, да се тужени од суђења одпусти, чим изда
такво своје решење, одмах треба да туженог пусти у слободу. Ре
шењем донетим по 5 250. крив. пост. потире се тако рећи решење
донето по 5 164. крив. пост. и исказује се, да нема места кривич
номе суђењу; а тога је наравно последица, да тужени не може остати
у притвору; јер кад нема места кривичној парници, од куд може
бити судскоме притвору?
Жалба, поднета против решења, донетог по $ 250. крив. пост.
не мења ствар ни у колико. Јер и против решења судског донетог
по пропису у 6 162. крив. пост. може се поднети жалба, ал ова
сама по себи неће учинити, да се тужени стави у судски притвор.
Буде ли случај, да касациони суд у следству надлежне жалбе нађе,
да има места кривичном суђењу, те поништи судско решење првог
суда, то ће тек тад настати случај, да се тужени стави у притвор,
па било раније судско решење донето по Š 162. или по 5 250. к. п.
Из овога, што довде рекох, није тешко увидети, да онда, кад
суд донесе решење по 5 250 крив, пост. те туженог од суђења од
пусти, да треба туженог одмах и у слободу да пусти не обзирући
се на то, да ли је против решења судског поднета или не, жалба.
Задржати туженог у притвору и после донетог решења на основу
S 250 крив. пост. било би по све не оправдано, јер за тај притвор
не би било ни правна основа, ни законског прописа. Суд би тада
држао у притвору човека, за кога је изрекао, да не може бити по
закону кажњен; и овакав притвор по томе показао би се за туже
ног посве неправедан. Па почем и здрава памет, и строга правда
иште, да се у притвору нико не држи без правна основа и мимо
законске прописе, то је увиђавно, да се притвор дужника и после
решења донетог по 5 250. крив. пост. не даје вичим правдати.
(Шродужиће се.)
 363

0 УНИВАЊУ И УПРАЖЊАВАЊУ ПРАВА.“)

(С ГЛЕДИШТА НАШЕГ ЗАКОНОДАВСТВА)

BLAIMCAO C

J. M. ЛЕШЈАНИН.

Питање о личној слободи прво је међу свима другим пита

њима од општег значаја, и стоји, тако рећи, на прагу науке пози
тивног грађанског права. По томе, дакле, ово питање долази у ред
основних питања; па као такво ваља да га са што већом пажњом
проучимо.
Шолазећи с" тога гледишта да је опште признато правно начело,
да је сваки човек субјект права, т. ј. да је сваки човек способан
да права имати може, питање је, да ли он то право добија самим
појавом на свет, или се изискује извесно доба старости и неки сту
. пањ умнога развитка, када та способност има да наступи?
Да се на ово питање прецизно одговори, ваља, пре свега, знати,
да се права деле на различне категорије, према разноликим одно
шајима из којих она постају; а после, на колико се редова деле;
и какво име носи сваки од ових појединих редова?
Ова права, која могу да буду предметом приватне или јавне
својине, деле се на ове три врсте, на: права грађанска, политична
и јавна.
Права грађанска, противстављена правима политичким, постају
из приватних одношаjа. Она се могу назвати: моћи или властиro
сти, које имају поједине личности у својим појединачким од
ношајима са другим личностима. Таква су, на прилику, права:
право својине, очинске власти, право продаје и куповине, право при
бављања и отуђења, и т. д. и т. д.
Права политична долазе из права уставног (конституцијоног,)
које уређује одношаје владе садржавним грађанима. Она се састоје
у лоћи учествовања у упражњавању јавне власти; и сва се дају
свести на законску способност бирати или изабран бити за Функције
законодавне или легислативне, судске или јуридичке, и извршне или
егзекутивне власти.
У трећи ред долазе права јавна : једна врста права, која, упра
во, нису ни грађанска ни политичка. Таква су права: право удру
живања, асосијације, право састанка на јавна места, право молбе

*) Шо Мурлону.
264

(петуције), право јавног саопштавања мисли путем штампе или иначе,

слобода личности и слобода вероисповести (религије), тако названа
слобода савести.
Ова права, као што се види, нису ни како права грађанска,
јер она необразују одношаје појединаца са појединцима; а нису ни
права политична, јер се могу вршити без икаква учешћа у управи
државној. Та су, дакле, права названа права јавна. Домашај њихов
има се, такође, определити основним државним законом или
уставом. 9)
Из довде казатог видели смо на колико се редова деле сва
права, која могу да сачињавају приватну или јавну својину, и ка
Ево име носи сваки од ових редова; које им опет долази из саме
разлике одношаја, из којих постају. Сад идемо даље да видимо, ка
кав положај заузимље лична способност према свакој од ових
трију категорија права.
П. — Лична способност однесе на на јавна права.
Свако лице без разлике пола , старости и народности има
право на уживање јавних права: младолетници, жене и странци, у
смотрењу јавних права, деле једнако право са пунолетницима, муш
кима и урођеницима; шта више, из уживања ових права нису ис
кључени ни сами душевно болесни.
II. – „MuЧина способност однесена на политична права.

Овај ред права у велико се разликује од напред споменутог,

а највећа разлика је у томе, што се за уживање политичких права
иште извесна нацијоналност. Тако на прилику, ко хоће ова права
да ужива у Србији, ваља да је урођени, или прирођени Србин. Ка
жемо „или прирођени Србин;" и тим хоћемо да означимо да се
српско грађанство, по нашим законима, може прибавити на два на
чина. По једном се начину хоће да се аспиранат родио у Србији,
или ма и на страни ал' од српског грађанина; и то је урођени срп
ски грађанин. По другом се начину захтева да је аспиранат, као
грађанин стране државе, 7 година боравио у нашој држави, и да
се за тих 7 година добро владао; и то је после прирођени српски
грађанин. 3)
Овде имамо да се упитамо: за пто по готову сва законодав
ства траже да неко извесно, дуже или краће, време протече, док

у гл. Устава глуп, а нарочито чланке 28, 26, 28, 31, 82, за и 34.
1) Гл. 5 44. грађ. зак.
 265

странац аспиранат придобије право да у грађанство ступити може у

Ови се услови траже за то, што је законодавцима стало за
тим да се увере, дали је онај, који тражи грађанство, човек пош
теног карактера, а не каква протуа, која се прима страног грађан
ства можда само зарад тога, да од какве казни утече. Држава која
неби, овај, тако рећи, експерименат над аспирантом држала, имала
би једно јамство мање за сопствену моралност и сопствено поштење;
начинила би се азилом рeбела и злочинаца, и праведно би навукла
на се мрзост суседних, уређених земаља. Оно по приватном праву
сваки појединац има, на сваки начин, то непоречно и неограничено
право да ступи као члан у ону државну породицу, где би му се
се свидило да ће највише напредовати и најлакшим начином своје
благостање основати; но и ако је то тако, опет за то, не треба ми
слити, да држава мора и може, почем то право за приватне постоји,
примити у свој круг свакога, без разлике, који јој се нуди. Кад би
се то допуштило, онда би у овој ствари, улога државе са свим и
просто пасивна била, што ће да каже, право појединаца било би
овде јаче од јавноге државног права, а то се паметно не да зами
слити. Тако, дакле, за приватне остаје право неограниченог избора,
која ће му земља бити отаџбина; а за државу опет право да прими
овога, који јој оременом покаже да се за његову ваљаност нема
шта бојати. —
Што су странци на упражњавања политичких права искљу
чева, то је, како каже Мурлон, врло појмљиво; јер за управљање
једни народом, за уређивање његових државних послован основање
његовог благостања, није довољно само да је ималац овог права
личност пушког пола и пунолетан; него је, пре свега, нужно, да
је та личност члан истога народа, и тиме непосредно одан њего
вом благостању и његовој величини.

Поред Услова народности изискују се још некоји други, услови

90%ности. Важност и множина тих услова зависи од важности
ове политичне Функције, која се жели да задобије; па с" тога се у
овом обзиру, никакво опште правило не може ни да положи. Тако
* Фралну, да ко у нас може бити изабран за народног посланика
Р да на 30 година, и да не спада у ред чиновника. О Ова

") Рузетно од правила грађанство се прирођењем може задобит и прет

94 Фи тада ваља да то одобри законотворна власт (нај. решење од
14. Авг. 1851 год, Збор. VI. стр. 46)
“) Гл. Члан: 47 и 48 устава.
266

су изискивања управљена на искуство и независност народног престав

ника, и стоје за већу гаранцију, да ће опуномоћеник жеље народне
са добрим разумевањем и непоколебљивом заузетошћу представљати.
За некоје Функције државне службе, иште држава од канди
дата осем услова обичне, личне способности и обичног, грађанског
пунолетства, велики ступањ специјалне способности, и много већи
ступањ умне зрелости, која се ослања на године старости. Тако на
прилику, по нашем закону да ко буде нижи судски чиновник до
вољно је обично пунолетство и неки ступањ практичне способности;
на против, да ко буде судија касационог суда, изискује се пунолет
ство од 30 година, и извесан ступањ научне образованости, а коме
овај шоследњи услов недостаје ваља да је најлање 7 година био
судијом нижих судова. *)
Још би се ово ређање услова и хватање разлика измеђ' поје
диних Функција политичних могло и даље продужити; али све излази
на једно, т. ј. да се сва изискивања своде на то да кандидат буде
српски грађанин и да је пунолетан, да има извесни ступањ спо
собности, личне или специјалне, да ужива грађанску част и да
има самосталан положај у државном друштву, т.ј. да је сам свој
господар. Према томе се, после, жене, деца, странци, разума лишени
не рачунају у грађане, те не могу бити способни ни за какву по
литичну Функцију. "
Зз свега досада реченога излази да се за упражњавање ма
које политичне Функције као општи услов захтева: да је врши
лац ове функције Србин мушкове пола , душевно здрав и пуно
летан. Где се ништа особено не наређује у смотрењу пунолетности,
ту се разуме обична, грађанска пунолетност од 21, годину. (5 37
грађ. закона.)
III. — Лична способност однесена на грађанска права.
За уживање грађанских права, не иште се као за уживање
политичних права, да је уживалац грађанин , него се само тражи
да је просто члан народа у кога земљи права ужива: хоће ли по
сле он бити пунолетан или малолетан, луд или паметан, мушког или
женског пола, тиме право уживања, нити што од свог замашаја
губи, нити добија.
Међу тим то, што сад рекосмо, вреди само за уживање права
грађанских. На против за упражњавање ових права већ се нешто
више изискује. Из овога излази да се способност у грађанском

9) Гл. 54. зак. о устр. касац, суда.

 267

праву дели на двоје: на способност за уживање и способност

за упражњавање.
Овде нас може ко упитати: а у чему се изискује разлика из
међ' уживања и упражњавања у смотрењу грађанских права, и каква
јој је практична вредност?
Ево каква.
39живање то је способност за само прибављање: сваки Србин
има ту способност, са једне особине, и независно од свију других.
Упражњавање то је способност за вршење правних дела, за
испуњавање прописа и услова, који су нам нужни да се ова спо
собност у дело приведе; т.ј. да се прибаве грађанска права, да се
очувају, да се поврате у поштовање, ако им је то поштовање, туђом,
незаконском радњом повређено, и најпосле... да се свима овим
правилама располаже. Жене, малолетници, разума лишени и рас
кошници немају упражњавање грађ права, но само уживање;") a
упражњавање ових права врше у име " њихово она лица, која су
законом и влашћу опуномоћена да их у томе представљају. Тако,
дакле, кад једна личност умре оставивши непунолетног наследника,
онда, у таквом случају, његов наследник истина наслеђује његово
имање; али она дела, која су нужна за одржање тога имања и ње
гову администрацију, као што је пријем наслеђа, попис имања, во
ђење парница, које га се тичу, то ништа не ради сам наследник
непосредно, него то за њ ради његов тутор. 4)
Имају извесна грађанска права, на која се, као што добро
примећава Мурлон, ова разлика способности не може распрострети.
То су она права, која се само могу упражњавати од нас са
лих, и без свачијег туђег посредовања; јер је природно немогућно
другога овластити да те послове у место нас врши. То је право
желидбе и тесталентског располагања с" имањем. – Излишно је,
мислимо, свако објашњавање да нико не може другога опуномоћити
да се место њега ожени, или да у место њега тестаментски распо
ложај учини са његовим имањем. По томе, код ових права губитак
упражњавање раван је губитку уживања; јер голо право, кога не
можемо сами употребити, ни на употребу његову у наше име дру
гога овластити, нема вредности и без сваког је материјалног садржаја.
На кратко, дакле, с" гледишта грађанског права закон дели
чланове српске народности на:

“) Гл. Š. Š. 39, 40, 41 и 109. грађ. закона.

9) Гл. 5 156. грађ. закона,
 268

1. Србе, који имају способност ужавања и способност упраж

њавања права, и које ми можемо назвати општим именом: способни; )
* 2. Србе, који имају само способност уживања грађанских права,
и које ми можемо означити општим именом: неспособни. 4)
За ближе познавање права способних и неспособних имамо
да додамо, да ови последњи имају право на бестеретно прибављање
и просто плодоуживање, а после навршених извесних година право
женидбе Ф и право тесталентског (и само тестаментског) расто
лагања; 4) а први право располагања у најпространијем смислу
као једно најпретежније грађанско право, које обухвата сва остала.
Као што се напред види ми смо способност уживања и упраж
њавања грађанских права, везали за особину народности; а то би
могло погрешно да се схвата дасмо т. ј. странцима порекли сваку
способност у обзиру на грађанска права. Да неби такво мишљење
иза ових редова преостати могло, ми ћемо сада, као у продужењу
ове расправе, занимати се с" испитивањем способности странаца за
грађ. права. И тако прелазимо да говоримо. (Продужиће се)

IPARHE IROJE.

C AIB И ЕЊ И „TE E () МИ ПI I EE E.

(Продужење.) ,

Али ова унутарњост немачког права има другу много

већу значајност. Римско право поче се слагати с хришћан
ством тек онда, када пропадаше; дух хришћански нигда не
продре уњ. Немачко напротив право јошт у првобитном
свом зачећу беше задануто хришћанским идејама, беше срод
но с хришћанском науком! и цео развитак правни средњег
века беше напојен духом хришћанским. Ово не вреди само
о каноничном праву, које се је особено развијало и утицало

") Гл. 5 38 грађ. зак,

9) Гл. 539 грађ. зак.
а) Гл. 5. 69. тачка б. грађ. зак.
“) Гл. 5 427. грађ. зак.
 269

с хришћанским идеама на остала права.“) Ово нарочито

вреди о немачком праву. Најновије две немачке правне
књиге из средњег века, саксонско и швавско огледало,
нарочито последње — јесу одјеци хришћанских идеја. Та
ко је дакле хришћанство јошт одавно постало живот
ним елементом немачког права, који се — елеменат —
не даје уништити, и који непрестанце ради. Не требали се
, према овоме надати, да ће немачко право доцније наново
живакнути, и тада довести у сагласије религиозну свест с
правним појмовима?

VI.

Распра немачке и романске школе.

Ако немачко право има начела ваљанога у себи , што

одговара немачком духу, и ако је способно за неки виши
полет, за у савршење, онда се праведно може запитати: ка
кви узроци беше те страно право обвлада немачки народ и
вековима се одржа, а напротив силом угуши домаће народње
право? Кад би се одговорило на ово питање, питање које уве
лико наводи не само поједине основе, него које тачно показује
у појединостима како је напредовало мало по мало римско
право у новој узурпацији, онда би се тим најпре допринело,
да се уклони притисак, под којим чами садање правно стање,
а домаћем праву да се полет даде.
Ми ово питање дотичемо само у толико, у колико се
оно тиче оне правне тачке, с које ће мо моћи лако појмити
нову распру измеђ немачке и романске школе. Што римско
право пређе у нови свет као опште право, то не беше случајно
ни самовољно. Светско-историски характер његов у спосо
био га је унутарње за такву владу, а потребе образованог

*) Да је канонично право у опред. смислу посредовало измеђ рим. и нема

чког права, показао је Шелди „Zeitschrift für deutsches Recht. IУ. s. 113. f."
270
ме
живота и цела културна историја - новијег времена побудише
народе и његове вође те примише. К светско-историском
значају новијег света припада и то, да он није своју кул
туру сам из себе развијо, већ је она чедо старијег света.
Уколико је дакле римско право уведено било наглим актом
законодавства, у толико може бити и укинуто наглим актом
законодавства. Оно је вековима владало, па је цео, као и
нови правни живот пробудило, обогатило и развило па због -
тога ће римско право и даље остати као суштни елеменат
целог правног развића.

Али се опет не може ни порећи с друге стране, да је

то грдна погрешка научени правника, што уведоше римско
право. И још ће дуго осећати потомци сљеди ових погрешака.

Характеристично је за нову Европу, што је наука раз

вила римско право као животни елеменат, што га је посмо
трила с историске стране. А другчије не може ни да буде,
јер је нови свет културу у вери, праву и вештини, примио
из старине. Наука ће нам тако показати, како ћемо се из
ближе упознати са том старином, која толико утиче на цео
нови развитак. И тако прво да појмимо оно римско право,
које нам је предано у књигама Јустинијановим. Тада се
отвори обилато врело научених прерађених правних мисли.
И коме би било то чудно, што је тада развијајуће се
сунце научењачке главе огрејало и светлило, па у исто време
и заслепимо? Ко добро разгледа, како млади људи, пошто
ступе на универзитет и запливају у згодну одељену систему
нове Философије која привидно све обувата, па кад јошт
ступе у живот, пуни вере у апсолутну истину њиовог зна
ња и поуздани да могу и применити оно што су научили,
како велимо онда ти људи с презрењем погледају на огра
ниченост оних, који неће да уважавају ту нову науку: ко
то зна, томе неће бити чудно кад види, како се је римско
право у старије време у звезде ковало , и како су се ње
гови правници трудили , да унапреде римско право па ма
 271

домаће и упропастили. К томе треба узети и други јошт

значајни појав, а тај је: што онда не бијаше никаквог дру
гог права осим римског, које је научно обрађено било, и
што је сама наука у овом правцу узимала свагда римско
право а немачко напротив беше извикано, као не образо
вано варварско право. Осим тога тај научни елеменат под
помогнут је био јошт и тиме, што се тада породила жеља
за новинама и млађаним животом.

Борба измеђ млади правника римског права и ненаy

thчени немачки судија беше неравна. Онај могаше лако због

своје научености и способности, да јасно представи правне
појмове, и то беше сила, пред којом мораде умукнути ве
ровање на обичаје. У судовима и саветима имали су док
тори права уплива, и ако то беше противно јавном мишлењу.
И они побеђиваху непрестанце. Нарочито се од почетка ХVI.
века све већма признаваше Сorpus juris као стално законо
давство. Али докле се римско право Формално утврдило и
распрострло, дотле је мало по мало исчезавало пређашње
приљежање. Правознанство је презрело и одбацило живо право
које јошт постојаше и подмлађиваше се у породици и мно
гим другим инштитутима, а предаде се искључно штудијуму
оног права које нам оста из старине. С тога је правознан
ство много претрпило у унутарњој живости , и отвpдло је
у појмовима бесмислени мртви закона и абстрактни ставова,
и ако се они истина згодније и практичније могу применити.
Характеристика је римског правознанства у шоследњим ве
ковима, нарочито у Немачкој, несносан Формализмус, педан
терија, бљутавост, и слепа подчињеност под римско право,
које се већма опажа у преданим теоријама него у сопстве
ном изворном штудијуму, — и напоследку школастички на
чин поступања.

Од тог времена ово се је наравно променило. И немач

ко право, које се досада срамно презирало оживило је и по
чиње се обрађивати. Мало по мало одкрива се сада она велика
 379

унутарња врлина немачког права, и што се већма сазнаје

његова вредност, све се већа жеља порађа за тим, да се
оно призна. Научно се је почело обрађивати немачко право
од оног времена, од како Германисти почеше ићи у школу
код римских правника. И овде мораде да пређе култура
старог света на нови. И тако проникнута духом римских
- правника они се успособише, да на исти начин прераде до
маће право. Само на овом путу , на путу научних опита,
могуће је, задржати римски елеменат у оним границама,
које му пристоје, и које је помоћу науке задобило и пре
корачило. У колико би се год позивало на старе искрене
судије и мислило, да би такови људи и сада као и онда по
бедили само голим разумом и приврженошћу за народни ха
рактер: у толико би се тиме наново заподела борба, која
би упропастила и оно мало остатка немачког права. Ми смо
видели како је немачко право поред толиких поспјешни окол
ности и многобројни представљача, морало да буде савла
дано од римског, које су заступали неколико њи научени
доктора. Каква дакле треба сада способност, да се потресу
тврде регименте римских правника? Као што је оно побе
ћивало помоћу науке, тако ће моћи и савладати науком, и
сатерати у границе, које му пристоје.

То је истина спор пут, али сигуран. Одрече ли се једном

то, да је садашњост, у којој живимо, позвана и способна је,
да одма достигне највиши врх усавршења, чим је дослутимо
или замислимо, и кад се убедимо, да се резултат у народ
њем животу, који су вековима израђивани, не могу тек за
неколико десетина година променити и новима заменити:
онда ћемо лако дати гласа и о осталим основима нашег право
знанства, и престаћемо очекивати лека од наглих преду
ЗЕТАКА,

Борба се мора отворити у науци измећ немачког и рим

ског правца. Лудо би било мислити, да ће се они, који се
занимају римским правом , тако одма предати несавршеној
 273

и наглој тежњи за немачким правом; шта више може се

већ напред видити, да су млоги измеђ њих одвратни и да
ће тешко примити и сами онај рад немачки правника, који
би се саглашавао са временом. Они ће с неповерењем по
гледати на распростирање оштег немачког права и тежиће
непрестанце да одрже римско право. Они ће се ослонити
на писану реч и то никако оставити нећеду. Али баш то
је добро и лековито. Јер што се тиче првога, врло мало
има сада немачко право. Сви правни инштитути немачког
права, састављени из римског права, с њим су се спојими
и раздвојити се не даду. Теорије немачког права обогаћене
су римским теоријама. И зато се награђује труд онда, ако
се човек добро размисли и с гледишта риског измери све,
пре него што невешто удари у постојеће право из народње
ревности. Проста нападања без унутарње истине, претери
вања, и изопачености, само ће увећати распру.
(Продужиће се.)

НЕ, НЕ, ЈА ВЕСАМ КРИВ.

Res sacra miser.

„Не, не, ја несам крив за кривицу због које ме опту

жујете. Ах! када би ви знали, како сам волео моју жену,
ви неби тако говорили“ — узвикнуо је у највећој узбуђе
ности несрећни Дарнел, када је саслушао сљедеће речи др
жавног тужитеља, управљене на поротнике: „ви нећете бити
милосрдни спрам Дарнела, као што ни он није имао сажа
мења спрам његове несрећне жене, жалостне ноћи 27. Априла.
Ви ћете вашом изреком позвати људску правду, која ће
изрећи смртну казн, добро убеђени, да је он заслужио јошт

ужаснију.“ .
Кривични случај који ниже саопштавамо, догодио се и
суђен је у Норбаку, варошици Француској. Но пре но са
In AвA A 23
374

општимо овај кривични случај и суђење, који је по препо

руци једног лекара описао Карл Хабнек, и штампао у књи
жици „Правосудство,“ нека нам буде дозвољено да изложимо
напред наша посматрања, која су нас пубудила, да нашем
читајућем свету доставимо до знања ово колико важно, то
лико и жалостно суђење, које је стало главе једног невиног
ЧОВЕКА.

Ово ће нас кривично суђење уверити, колико је уместно

горње начело , које смо узели за надпис овог чланка: не
срећник је света ствар. Када се по истоме управља и увек
у виду има, онда се никада неће доћи до тако жалостни
резултата, који нам овај кривични процес показује.
Премда је у званичним судским актама овај кривични
случај назват: мучко убијство, опет ми се несмо могли ре
шити да тај назив усвојимо, јер осећање се наше томе про
тиви, и ми изричемо име несрећног Дарнела са тужним
поштовањем, јер, као што уместно каже Жил Симон "О треба
да се поклонимо пред овом жртвом уговора друштвеног, и
пред оне, који носе исто име и деле његово обезчашћење.
Оволико у обрану назива.
Када смо читали ово кривично суђење, неко тајно осе
ћање говорило нам је: Дарнел је невин , он неје хотични
убица његове жене. А када смо читали оптужбу државног
тужитеља, која је пуна противуречија, и да не говоримо о
исказу сведока, особито једног попе и једне свете сестре,
морамо признати да смо изгубили стрплење, да нас је тужба
револтирала, јер под лепо склоњеним речима сакривала се
релиђиозна мрзост и тежња, да се несрећни Дарнел пошто
по то осуди, јер по мнењу државног тужиоца: „његова не
релиђиозност, претераност његови политички начела, под
којима се прикрива најгрубија жеља, могли су га несрећно
навести да учини подобно злочинство, да удави његову жену
која неје тела да се покори његовим безбожним наредбама.“

") Revue des cours littéraires. Jules Simon. — La peine de mort. стр. 232.
 275

Читаоцима остављамо да сами свој суд изречу, када добро

проуче тужбу државног тужитеља. Ми ово овде само с" тога
наведосмо, да покажемо како овај државни тужилац под
пуно наличи на оног, који се жалио што брзо неаванзира:
„недају ми оно место , за које сам молио, рекао је један
државни тужилац, и ако за петнајест година, само су троица
ослобођени између оних, које сам ја оптужио.“ ") Ми овима
и подобним државним тужиоцима, који тако мисле и раде,
" и који држе, да закон оће пошто по то да се ко казни за
учињену кривицу, одговарамо са сљедећом изреком Валтера
Скота, коју он у своме делу „Еднабуржски затвореник“ меће
у уста једној особи из народа: „Ако закон проузрокује убиј
ства, онда треба обесити закон! али ако се на место њега
обеси један чиновник, који исти врши, то онда неће бити
велики губитак по земљу.“

Becлужимо се никада правосудством као средством за

задовомење наши страсти и тежења, и знајмо да нико пра
восудству не служи. који или за чиј атар, или из мржње и
освете кога гони и осуди. Чиновник који се даде руково
дити подобним тежњама, сам је преступник, и то највећи,
јер се најсветим средством људске правде служи, да задо
вољи своје низке страсти, он узурпира власт, а тиме грози
сваком поштеном грађанину, који тада неје сигуран ни чашћу,
ни животом, ни имањем. Па с" тога је дужност сваког све
тог грађанина, да томе на пут стане, јер данас је један, а
сутра ћеш можда ти искусити рђаве посљедице те твоје не
марљивости за општу ствар, која је и твоја.

Невиност Дарнелова јако нас је тронула, његов жалостни

свршетак треба да косне срце сваког човека, јер они су
у заблуди који држе да неправда од које страда један гра
ђанин, није дело свију и сваког грађанина посебице. Па да
ли ми према подобним случајевима можемо да останемо рав

1) Jules Simon. у истом спису, стр. 231.

239
276

нодушни? „Не, вели Лабулеј, Ч) неје истина да противзаконо

истраживање, противзакона осуда, само интересује њену жртву.
Тако несу мислили наши очеви; они су сматрали дело, угњетеног
за њихово дело и у његовим очима, сваки је онај био угњетен,
који неје по закону осуђен. Вомпер. тај неумориви борац, у
његовој старости сматрао је за част да брани Каласа и Сирвена
противу заблуђени судија; он се неустрашимо одупро снаж
ној строгости, знајући добро, да узимајући у обрану дело
једног човека, он неслужи само приватном интересу, но са
моме делу правосудства и човечанства.“ Сваки од нас осећа
уместност ових речи , и надамо се да нам неће замерити,
што износимо подобна дела на јавност, јер далеко од тога,
да ће она шкодити правосудству, да ће га она уништити и
побити му важност и поштовање, износећи истинита дела
на среду, која показују да се по који пут у име правосуд
ства врше правосудна убијства, она ће му већма користити!
износити рђаве стране и притом ји показивати, незначи ни
како тиме доказивати да је неуместно правосудство, јер
који је тај који држи да је судство неуместно и шкодна
друштвена установа? — но напротив тежити да се све оно
одклони, пто би дало прилику да се правосудство понизи,
да изгуби поштовање и уважење, које је зањ необходно нуждно.
Износећи истину на среду ми служимо правосудству, јер
правосудство је, као што се изражава један правник: истина
у законима и његовој организацији.
Узимати у заштиту ствар невиног, значи узимат и своју,
јер ко зна, да и нас сутра неће снаћи несрећа, да се и нама
неће догодити да се судије и свет смеје, када изричемо реч:
невин сам. Дарнел је шо несрећи ово сам на себи искусио,
„некада сам се смејао, рекао је Дарнел лекару, када сам
слушао да кривци изричу ову реч: невин сам. Да ли сам
се мого надати да ће се она једног дана наћи у мојим ус
тима и сусрести неверовање“

") Еd. Laboulaye. L' Etat et ses limites. стр. 255.

 g:

У сљед једног такође чувеног дела, оног Вилфрида Ро

њола, кога је оптужио један његов непријатељ, и који је
осуђен на смрт због политички опадања, Бенжамен Констан
написао је једну између његови најбољи страна да би по
будио народ даосети, да ниједно питање није толико уставно
као оно које се дотиче слободе, части па и самог живота
једног грађанина. (Продужиће се)

РАЗБОЈНИШТВ0, ЛАЖНА СВЕДОЧБА И НАГОВОР НА ИСТУ.

Полицијска ово окружна власт, спровела је суду овом

на суђење: Луку Бонкића и Крсту Јовановића из B. Хана,
због тога што су ноћу у путу напали на Николу Жавано
вића из Петруша и злостављали, па му потом насилно кесу
с новцима од 200 гр. чар. узели, а њега држећи да је мртав,
у један трњак бацили, — дакле због разбојништва над Ни
колом учињеним. Шоред овога Луку и због преваре полициј
ске власти учињене у томе што је код ове, једно, као све
док, по извесној кривици сведочио, а код суда друго. Даље:
Милутина Јовановића, Огњана Јовановића, Луку Бонкића,
и Радисава Симића свију из Н. Хана, због тога, и то: Луку,
Милутина и Огњана због преваре, што су код полицијске
власти по наговору лажно сведочили; а Радисава због на
говарања сведока на лажну сведочбу.

Сва су ова казнива дела, једно с другим у вези била,

па су с тога укупно и суђена.

Државни тужилац по учињеном ислеђењу, усвојио је

тужбу полицијске власти, тражећи да се оптужени казне.

По овоме је првостепени суд узео: да демо разбојниш

тва према оптуженима Луки и Крсти постоји, и да је исто
доказано, па је обојицу осудио на 20. годишњу робију, у
тешком гвожђу. Стога што је Лука на највећу меру казни
осуђен, није за превару полицијске власти, суђен, почем
278

прва казна и ову обухвата. Милутина и Огњана по 5. 359.

крив. закона због преваре полицијске власти, — односно
лажне сведочбе по наговору — осудио је са 25 штапних
удараца, а ако се за бој неспособни покажу то да јим се
такви са 16 дана затвора замени (5. 33. кр. зак.) Радисава
пак, због наговарања на лажну сведочбу — на три месеца
затвора, који му се има рачунати од дана, кад се слободе
ЛИDIИ.

Пресуда ова по целом њеном пространству одобрена је

пресудом апелационог суда (, 16. 1754)
Но касациони суд, коме је ово дело по жалби Милу
тина Јовановића, Огњана Јовановића, и Радисава Симића,
као и по жалби Луке Бонкића и Крсте Јовановића на рас
мотрење дошло нашао је, да гореизложена пресуда односно
оптуженог Радисава Симића за наговарање на лажну све
дочбу није основана на закону из ових разлога:

„То, што је узето за доказано, као да је оптужени

Радисав наговарао остале оптужене, т. ј. Милутина, Огњана
и Луку да ови неистинито сведоче, противу извесних лица
код полицијске власти, уверавајући јих, да та ствар неће
доћи до суда и до заклетве, по коме су наговору именовани
поступили, није покушај наводења на лажну сведочбу, нити
пак покушај наводења другога, да даде лажно уверење место
заклетве, те да би се с тога оптужени Радисав могао, да
казни по Š. 272. кр. зак. као што је узео апелациони суд,
и Радисава осудио, на три месеца затвора.

Није прво тј. наводење на лажну сведочбу за то, што

је оштужени Радисав уверавао сведоке, да његова ствар
неће доћи до суда и до заклетве, дакле што јих није наво
дио да под заклетвом што лажно сведоче, а по првој тачци
наведеног š. 272. тражи се, да је ко другога наводио, да
под заклетвом буди што лажно осведочи.
А није и друго т. ј. покушај наводења другога да даде
лажно уверење у место заклетве, и то с тога што се по
 • 279

5. 270. наведеног закона, казне лажна уверења место за

клетве дата, дакле и покушај овај по другој тачци 5. 272.
само онда, кад би се од лица, која уверење дају тражило
да што потврде без заклетве, и да то њихово потврђење
вреди; што код сведока у кривичним стварима није, јер ови
по 5. 112. кр. пост. морају да положе заклетву на своја
казивања па тек по овом , њихова казивања вреде, дакле
што оптужени Милутин и Огњан својим сведочбама код по
лицијске власти нису дали уверење таково, да ово имаде
правне вредности и без положене заклетве на исто.

Оно дакле, зашто је Радисав оптужен, није казнимо по

š. 272. кр. зак. и ако је он по приметбама касацион. суда
за то дело узет на одговор, пошто је у тим приметбама
казато, да суд размисли, да ли ће кривица оптуженог Ради
сава доћи под š. 272. крив. закона онда кад се само знало,
да је он сведоке наговарао, на лажну сведочбу, а још се
није извидило, да јих је уверавао , да ствар неће доћи до
суда и до заклетве, дакле да јих наговарао, да под заклет
вом лажно сведоче, особито пак у овом случају није каз
нимо по наведеном S-ву, гди су сведоци , које је нагова
рао, као што је напред казато, осуђени по 5.359. наведеног
закона за обману полицијске власти, дакле за дело иступно,
а није казнимо ни иначе, јер све што би овде могло бити
то је, да се Радисав казни за наводење на обману полициј
ске власти, зашто нема прописане казни из којих је узрока
уништио наведену пресуду и препоручио да се по наведеним
приметбама поступи.

Како је пак овом пресудом, која се уништава обухва

ћена и кривица Луке Бонкића и Крсте Јовановића, због
разбојништва, и како ови у молби својој именују неке нове
сведоке, са којима су ради неке околности, које њих прав
дају, да докажу, а у кривичном поступку нема закраћујућих
рокова за поднопај доказа од стране оптуженог, који би га
2580 м

правдали, то је препоручио апелационом суду да ове сведоке

испита, и потом другу пресуду изрече.
У сљед. приметбе казац, суда, ацелациони суд наредио
је, те је учињено потребно дослеђење, па је на ново расмо
трио акта и пресуду окружног суда, и нашао:
I. За дело по кривици Луке Бонкића и Крсте Јовановића.
1, Противу оба оптужена, постоји још и тај основ по
дозрења, што је злостављени Никола под заклетвом показао
да је оптужене као разбојнике шознао, што по 5. 121. под 5.
сачињава против тужених један основ подозрења.
2. Да се испитаним сведоцима не може веровати са
њихове сумњивости, дакле да јим њихова показивања не могу
служити у ползу, јер су сви такви људи којима се не може
поклонити поверење 5. 229. тач. 2. крив, п. суд.
3. Да дело њијове кривице подпада под š. 241. крив.
зак по коме се и судити имају.
П. За дело по кривици Милутина Јовановића, Огњана Јо
вановића, Луке Бонкића и Радисава Симића из Н. Хана.
Да је пресуда првостепеног суда, за коју је суд апела
циони по 5. 262. крив. п. суд. позван да такође расматра,
односно Милутина, Огњана и Луке, на закону основана, но
што се тијче Радисава, да иста пресуда није на закону осно
вана, јер оно што је Радисав оптужен према напред изло
женим приметбама у претпису касац. суда које, и суд апелац.
усваја, није зазнимо по 5. 272. крив. п. па с тога се опту
женом Радисаву по 5, 250. тач. а. крив. п. судити има.
Из ових разлога апелациони суд пресудом својом под
28. Фебр. „Mo' 367. одобрио је пресуду првостененог суда
односно разбојништва, и осуде; Милутина и Огњана због
обмане полиц. власти, а Радисава због наговарања на лажну
сведочбу ослободио од суђења. — Коју је пресуду и каса
ционски суд потврдио.
У Књажевцу, Саопштио.
Ст. Максимовић.
Шv A и IIA P ијА Н и к o u в Ст. г. е. Аи о в и ћ А у Био r r Aду.
Број 13. У БкогPAду 10. Мал 1870. Година 11.

иза три пут: -и-и-и- и -т- ти- и за све срп. кpe

у месецу на 14 I LI I U JA LI I |- A Јеве стаје на го
grammy. I I P ЈА F-8 || ЈА 22,
Premarijev 1 || || frh i 1 || frfu 24"G
кући гос. Ђорђа -AL-AL- -- ---- мес.15 г. или 11
Натошевића на " V в. поједини број
великој пијаци. . . . „ „... „ „...„ „... „... ФАР И ФА
II(13A (BRIPARE IPA{{I\ RATKA.

издалу и укулу Д. Н0ВАКОВИh И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Затвор туженог мимо законске прописе. — Полициска управа н јавна безбедност у Паризу. –
О уживању и упражњавању права. - Не, не, ја нисам крив.

ЗАТВОР ТУЖЕНОГ

MI IM MI O 3 A R O EI CE E I P () II IM CRE.

BLADIMCAO

ДР. Н. КРСТИЋ.

(Свршетак)

Исто тако нема правна основа, да тужени - остане у притвору,

кад суд изрекне пресуду, те туженог пресудом прогласи за невина,
али се против такве пресуде, донете по смислу 5 241. крив. пост.
поднесе касац, суду жалба.
У S 241. крив. пост. јасно се каже, да ће суд туженог за не
вина шрогласити, кад нађе: „да су обеснажени сеu основи подо
зрења, који су против туженог постојали, или да постоје за
кони основи, по којила се тужени не би могао за учињено дело
на казну осудити.“
Шта значи то: прогласити, туженог за невина? ништа друго,
него изрећи, да нема разлога законских, да може бити кажњен и
то или с тога, што су оборени, и потрвени сви они разлози, по ко
јима је тужени био стављен шод суд; или што се пронађе, да ту
жени на основу законских прописа ма да је дотично дело учинио,
не може бити кажњен. Па кад суд до тога дође, да туженог про
гласи за невина, питање је: може ли и треба ли тужени да остане
у притвору зато само, што је против такве судске пресуде поднета
жалба?
За невина бити пресудом оглашен а остати у затвору то је
само по себи таква супротност, да се никако недаје сложити, нити
јој може бити места у иоле добро уређеној држави. Јер кад и онај
282

може бити у затвору, кoг суд прогласи за невина, онда шта значи
слобода личности? каква је тад разлика измеђ кривца и невиног"
какво се задовољење може дати големој увреди, коју трши онај,
кoг су као невиног на правди бога, а мимо законске прописе у
затвору држали? Нек сваки судија одговарајући на ова питања метне
руку на срце, нек ма површно само покуша дати рачуна самоме
себи о својој радњи, па тврдо држим, да се неће наћи судије, ко
ји ће се устезати пустити у слободу човека, за ког је дао свој глас
да је невин. Та и помислити само, да и невин човек може затворен
бити, и да се с њиме као с кривцем шоступа и онда, пошто суд нађе,
да је невин, и помислити то тако је страшно, да се таквој могућ
ности одупире са свом жестином правна свест наша, и да би судија
са стегнутим срцем тако могао радити само онда, кад би на такву
радњу изречним писаним законом упућен био; а таквих законских про
писа хвала Богу нема у нашим законицима.
Во погледајмо из ближе ово питање, па ћемо се боље уверити
о томе, да тужени чим га суд прогласи за невина, треба одмах да
буде пуштен у слободу.
Јер за невина проглашава се тужени, кад су „обеснажени сви
основи подозрења, који су против туженог постојали,“ или кад „по
стоје закони основи, по којима се оптужени не би могао за учињено
дело на казну осудити.“
Представимо себи, да је суд још онда, кад му је тужени по
слат, да га својим решењем стави под суд, нашао да се односно ту
женог налазе основи законски , по којима би се — и да се стави
под суд — морао прогласити за невина, па запитајмо се, да ли би
суд у таквом случају могао ставити туженог под суд и у притвор?
и кад би га ставио, да ли би то било праведно и законито?
Држим да ће сваки на то одговорити, да у таквом случају суд
не би туженог ставио под суд; а и кад би учинио, да му радња не
би била саобразна правди, и законским прописима. Па кад је тако,
онда је наравно, да неби могао тужени ни у притвор бити сављен.
Суд би своју радњу у оваквом случају морао основати на про
пису 5. 162. крив. пост. а тај пропис, као што је напред наведено,
изреком каже, да се тужени у тамо избројаним случајевима неће
ставити под суд. Разлика је та, што се у S. 162. крив. пост. каже,
да се неће тужени ставити под суд, ако се нађе, да против туже
ног нема никаквих основа подозрења; а у 5 241. опет каже се,
да ће тужени за невиног проглашен бити, ако су обеснажени ос
нови подозрења, што су против туженог шостојала. Оба ова наре
 283

ћења имају једно исто значење; у оба се исказује, да где „,

основа подозрења против туженог, да не може бити ни осуљ, „
says na evra, su se no money S. 162. вр. пре у таквом „
чају, кад нема основа подозрења, тужени пушта у слободу, њ, „
mora veru v sov u sus, su se no su, spus. посљ. „
да су основи подозрења, што су постојали обеснажени, јер се,
su sam novna nema masne svema se sam -„
који их за обеснажене прогласи. “T"

ona mu na nevernmenu nas, „

razmrmane samo sam namese -,
по којима се за учињено дело не може на казну осудити, љ, „ „
смислу 5241. крив. пост, мора да прогласи за невина, тањ, „ „
за шеградокаже се, да је учинио неки навестан преступа ал су,
да је то учинио пре 6 година; или за стану осведочи се, да је „
да Вељко иде на то, да убије Максима, па га не проказа власти, „
се доцније дозна, да је Вељко Стани крштени кум. У таквим оду.
чајевима ни Шетар ни Стана по смислу прописа у 55 51. и 74. g.
зак. неће моћи бити кажњени, што има законски основ, да се на казну
не осуде. Да су ти законски основи за Шетра и Стану познати били одмах
у почетку кривичног ислеђења, би ли могли бити стављени под суд
и притвор? јамачно не, јер би томе на путу стајао пропис у 5 162.
крив. пост. Па кад неби они могли бити ни под суд стављени, како
у равним приликама могу остављени бити у затвору, пошто се за
невине прогласе? То би било не логично, не доследно; а уз то јави
и неправедно.
Из досадањег говора лако се може увидети, да се случајеви,
што се спомињу у S 250. и 241. крив. пост. са свим изједначавају
са случајевима, што се наводе у 5 162. крив. пост. Па почем се у
S 162. крив. пост. изреком каже, да суд, кад нађе, да се пред њим
појављује један од тамо избројаних случајева, неће туженог ста
вити под суд, па наравно не ни у притвор; то је наравно, да суд
и онда, кад по пропису 5 241. крив пост. изрече пресудом, да је
тужени невин, или кад по 5 250. крив. пост. својим решењем туже
ног одпусти од суђења, да велим, суд, и у овим случајевима треба
туженог да пусти у слободу за то, јер да и даље туженог задржи
у притвору, за то суд не би имао баш никаква основа.
Па ипак, ма да је тако очевидно, да тужени у горњим случа
чајевима не би требало да буду у притвору, доста се често догађа
да се остављају у притвору само за то, што је поднета жалба про
тив дотичне судске пресуде, или дотичног судског решења. Није
24"
284

доста, што је тужени у оба случаја мимо законске прописе лишен

био своје слободе донде, док се није пронашло, да га треба од су
ћења ослободити, или за невиног прогласити; него се без икаква
разлога и даље у притвору задржава не обзирући се на то, да се
туженоме на тај начин чини највећа неправда; и да тужени на тај
начин може више недеља ни крив ни дужан да буде у затвору, и то,
и опет кажем, и без правна разлога, и без изречног законског
прописа.
Поднета жалба против судске пресуде или против судског ре
шења ствар ову ни мало не мења. Хоће ли или не тужени стављен
бити под суд? хоће ли се прекинути започето кривично ислеђење?
хоће ли бити осуђен? или од суђења одпуштен? или за невина про
глапен? то све долази у строго судску радњу; и сваки суд при
оваквој радњи дужан је придржавати се законских прописа. Подно
шење жалбе није више судска радња; дотичним парничним странама
стоји од воље жалити се или не на оно, шта је суд преeудио или
решио; и баш с тога суд се на то: има ли или не жалбе не може
освртати у строгој својој радњи ван ако је изреком на то упућен.
И кад би се противно овоме радило, онда би излазило, да је довољ
но, да неко буде затворен не судско решење или судска пресуда,
него то, што се противна страна на решење или пресуду жали. Од
воље приватног или државног тужиоца зависило би тада: хоће ли
неко остати или не у затвору. А да се овако што може догодити
у уредној правној држави била би највећа аномалија.
Па не само, да у поменута два случаја, кад то јест суд туже
ног од суђења ослободи, или кад га за невина прогласи, треба да
га одмах и из затвора у слободу пусти; него строга правда иште,
да суд то учини и онда, кад нађе, „да није подпуно доказано, да
је тужени учинио дело, због ког је под суд стављен те да би га
на казну осудити могао,“ па кад суд туженог по пропису 53 242. кр.
пост. својом пресудом „ослободи из недостатка доказа.“
Јер кад суд неког из недостатка доказа ослободи, он тиме до
казује, и признаје. да није нашао доста законских основа, да туже
ног прогласи за кривца, и да га осуди на казну. Па почем због
саме сумње, то јест, почем за то, што се с неким разлогом даје
мислити, да тужени може бити да је крив, и да може бити, да је
учинио зло дело, због којег је био тужен, а за које се законом од
ређује казна; дакле почем због саме могућности да је тужени крив,
не може бити на казну осуђен, то је увиђавно, да одмах, чим суд
изрече, да се тужени не може на казну осудити, што нема довољ
 285

них дотада је кривац, а вели, одмах после такве преуде, „

суд узетог да пусти у слободу, што би и пресудом могао љ,
јер да тужени и даље остане у притвору, за то не би било њ„
законска разлога, и никаква правна основа.

Најпосле и онда, кад су наде да је тужени крив, па га и осу- „

казну, ал кад нађе у исто време, да је тужени за време ис:ebe, ДУже
био у затвору, но што је требало да буде, да му је одмах мољ, бити
одређена казна; то јест кад суд туженог осуди на краљ ,
атвор,
но што је тужени већ за време ислеђења затвора издржа,

revery seven prvu vremes,

треба да туженог пусти на затвора, била или неподнета и З
reverne na vers in ever su vrha -,
Једно приче, дале према нису учињено све, што се мољ, „
нити, да се држави и повређеноме праву даде задовољење, па „.
сваки основ да он и даље стане у затвору, отпада: па се заљ
затвор дужника и појављује као не оправдан па и не правeдa.
Добро знам, да ће многе судије моћи залитати: а шта ће бpe
ако судска радња од вишег суда не буде одобрена? Одговор на ово
питање са свим је прост и лак: или ће суд — ако буде решење –
по смислу закона урадити, што ће му виши суд на његову радњу
приметити , и тад ће кривичну парницу наставити; или ће – ако
буде реч о пресуди — послушати или не послушати приметбе, које
му виши суд учина. Послуша ли, парницу ће кривичну наставити по
примедбама, и ствар ће можда другчије пресудити, но што је у
први мах пресудио; не послуша ли, вратиће ствар касац. суду с
противразлозима бранећи своје мишљење. У оваквим случајевима
од судске увиђавности треба да зависи , хоће ли туженог по ново
стављати у притвор или не; ал у најгорем за туженог случају, суд
би тек пошто му је поништена радња, и пошто се он покаже склон
да послуша и усвоји приметбе вишег суда, управљене на штету
туженог, тек велим у том случају могао би наредити, да се тужени
по ново стави у притвор; а иначе требало би, да га остави у сло
бодн. Прекор, да би тужени , пуштен у слободу, могао побећи, те
кад би судско решење или судска пресуда поништена била, не би
се могао више пронаћи, тако је незнатан, да је једва вредно шта
на њега одговарати. Онај, за ког суд изрекне: да се одпусти испод
суђења по 5 250. или да је невин по 241. или да нема против њега
доказа, да је крив по 5 242. крив. пост. или да је доста кажњен
за учињено дело оним затвором што га је за време ислеђења већ
издржао — такав тужени нема разлога да бега, и да оставља своју
586

породицу, и свој завичај. А све и да се догоди, да по неки тужени

у горњим случајевима пуштен у слободу побегне, те да се над њим
после уништене прве судске радње доцније одређена му казна не
могне извршити, то не би био никакав правни разлог, да се сви
тужени држе у притвору и онда, кад за тај притвор нема у закону
основа; јер то, што је један кривац умео да изигра закон, и да из
бегне казну, не може бити правни разлог и основ, да сви тужени
буду и онда у затвору, кад се тај ни законским прописима, ни на
челима строге правде не може бранити.
Све што довде говорих, управљено је поглавито првостепеним
судовима, а у неку руку и браниоцима тужених. У питањима, хоће
ли тужени остати у притвору, или ће бити пуштен у слободу, по
готову су потпуно самостални првостепени судови. У т. 2. S. 254.
крив. пост. изреком се каже, да је извршно судско решење, којим
се тужени оставља у слободи за време ислеђења. Па кад нема никаквог
законског прописа, који би забрањивао првостепеном суду, да туже
ног и у притвор стављеног пусти у слободу, кад престану постојати
разлози, због којих га је под суд и притвор ставио, то незнам, да
ли би се, и по ком би се закcнском пропису могло замерити прво
степеном суду, кад би туженог у случајевима, о којима сам говорио,
одмах после свог решења, и своје дотичне пресуде било истим pe
гењем и истом пресудом, било особитим решењем у слободу пустио.
Таквом судском поступку не би ни мало на супрот ишао пропис
5256 крив. пост. на који се ослањају они, који мисле, да жалба у гор
њим случајевима против судске радње поднета, може учиннти , да
се тужени и онда држи у притвору, кад су по судском нахођењу
престали постојати правни основи кривичној парници. Јер ма да се
у 5 256 крив. пост. каже, да ће коначна судска решења, и коначне
пресуде извршити се онда само, кад нема против њих поднете жал
бе, тај законски пропис поглавито има то за цељ, да се над крив
цели не извршује пре казна, и да се не извршује оно, што се узима
за последицу казне, но што се добије довољан правни основ за то,
да се кривац казни; а тај се основ добија онда, кад извршно по
стане судско решење и судска радња; дакле или кад се одобри од
вишег суда, или кад нема жалбе. Израз „решење је извршно“ „пpe
суда је извршна“ значи, да су неки извесни судски послови - тако
свршени, да даљој ревизији дотична судска радња не подлежи. Па
почем у случајевима 5 5 241. 242 и 250. крив. пост. главно је пи
тање не: хоће ли тужени остати у притвору или не? него хоће ли
бити оснажена пресуда, којом се он проглашава за невина, или ко
 287

јом се ослобођава из недостатка доказа, и хоће ли бити оcas,

решење, којим се тужени одuушта? То и жалба поднета самљ у „
погледима чини, да пресуда и решење треба да се оснажа од „
суда, па да се може извршити. Прошне у 5 256. крив. пo- „
ne se enera crv, za se vune, za se veru vas,
слободу – против ког решења не може се ни поднети жалба – „
такво решење не спречава даљу судску радњу. Уз то израз: иза-,
судско решење и не значе чекати у свету одобрење од више, „
па да се уради оно, што је суд решио. Јер по пропису у т. з. g3
коначна су она решења, којима се тужен за време нелећења - „
у nove na u za no ne mre, nera -,
и туженог у притор ставља, па да не тужени против тзв. „
шења поднео жалбу, и на да такво решење касац, суд може „.
тити. А кад би се под изразом „извршиће се решење ако нема „.
бе“ разумело то, да ће судско решење о стављању туженог пољ
и у притвор добити важност само ако нема жалбе, или ако га одељ
касац. суд, онда ма да је суд донео решење да се тужени стави поe
суд и у притвор (т. 2. и 3. š 255), и ма да томе иначе има места,
суд туженог – ако је против судског решења поднео жалбу, не би
могао стављати у притвор , док касац. суд не би решење оснажно:
а то би таман добродошло било за кривца, да међу тим, док се ре
нење о стављању под суд и у притвор оснажи, умакне, и свако суд
ско ислеђење осујети. С тога кад се за случај у т. 3. 5 255.
крив. пост. не узима у обзир пропис у 5 256. крив. пост. него се
тужени одмах, чим је донето решење да се стави под суд и у при
твор, заиста и ставља под суд и у притвор; нити се чека хоће
ли то решење касациони суд оснажити; онда се тај исти про
пис 5 256. крив. пост. не може узети у обзир ни у случају т. 4. 5255.
кад се над туженим по пропису 5 250. крив. пост. прекине судско
ислеђење, а исто тако ни у осталим случајевима, о којима је говор био.
Добро ће бити, да приметим овде, да гдекоји првостепени су
дови у случајевима, о којима говорих, заиста и пуштају тужене у
слободу одмах чим реше или пресуде, да тужени не може бити каж
њен; и касациони суд, колико знам, никад није правио нижем суду
примедбу, да је злоlурадио, што је туженог пустио у слободу пре, но што
му је касац суд пресуду или решење оснажио. Па почем касац. суд без
примедбе пропушта и радњу оних судова, који у горњим случајевима
противно поступају и тужене задржавају у притвору, док им радња од
вишег суда не буде одобрена; то би се могло узети, да касац. суд сматра
можда, да су првостепени судови једино надлежни размислити и решити;
288

хоће ли тужени у спомепутим случајевима остати у притвору, или

ће бити пуштени у слободу. С тога дакле првостепени судови треба
поглавито да обраћају на овакве случајеве пажњу, и да раде оно,
што од њих иште и закон , и строга правда, и најсветији интереси
држављана, који интереси и у личностима самих тужених, па и са
мих криваца могу бити најжешће повређени.
Овом ћу приликом да споменем, да држим, да је врло неудесно,
што се касациони суд устеже давати у окружницама упутства свим
судовима, како и шта да раде у појединим случајевима, о којима
можда нема изречног законског прописа, и који се случајеви овде
онде појаве, па се увиди, да код неких судова хоће да преотме у
таквим случајевима много пути незакона, а често неумесна прак
тика. Истина, да касациони суд није изречним законом овлашћен
да даје таква упутства судовима средством својих окружница: али
држим, да то није довољан разлог да се упутства не дају. Јер по
чем је самим изреченим законом касациони суд позван, да се стара,
да се одржава једнообразност у примени закона, не знам, какав би
се могао разлог навести за то, да касациони суд не даје упутства
судовима средством окружница својих не о разумевању закона, —
јер то може чинити само у датим случајевима — него о томе, како
и шта треба судови да раде у случајевима, који нису законом
уређени. Упутство касационог суда у оваквом случају важи
ло би за правило донде, док се другим упутством, или док се
законом не би заменпло. Код нас је практика, да оваква упут
ства по некад даје министар правде. Ал осим тога, што министар
правде не зна за све незгоде, које се могу да појаве, и које се по
јављују у судској радњи, министарска упутства имају и ту слабу
страну, што у себи већ садрже неки прекор, као ла администрација
хоће да утиче на радњу судова, па се често може сумњати о зако
ности оваквих упутства. Уз то све да се нареди, да се свака незгода
у судској радњи јави министру, па да се он позове да упутством
ту незгоду уклони, питање је, да ли ће министар вољан бити учи
нити оно, пто ће му се предложити; а и да учини, тим би се само
умножило пискарање измеђ касац, суда и министра, а за таково
умножење пискарања не би било никаквих јачих разлога. С тога ја
држим, да се не даје правдати, што се с изговором на ненадлеж
ност касац. суд узтеже узети на се посао, који би олакшао судо
вима радњу; који би донео једноликост у судску радњу, и који по
сао уз то тако је тесно везан са главним задатком, који треба да
испуни касациони суд.
 389

ПОЛИЦИСКА УПРАВА

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У ПАРИЗУ.

, ОД

M A K C И М. А. Д И КА М II

преводи
МИЛОЈЕ ВЛАЈИЋ.

Полиција која спречава злочинства и криввце, која пази и вата

злочинце, дели се на двоје на полицију административну и полиц.
активну. Активна се опште зове и муниципална толиција. Ми је
сваки час виђамо она нам је непрестано пред очима она је у сталном
и непосредном односу с народом преко своји жандара. Међутим она
је прва тако рећи, само знак полиције. Ови људи што носе уни
Форме, намештени у сваком крају Париза, затварају злочинце које
увате на самом делу престуша, и ватају скитнице; али њиова је главна
дужност да обезбеде сигурност квартова непрестаним стражарењем,
да одржавају поредак, да шомажу тамо гди су позвани, и свакојако
наравњавају пре него што употребе строгост. Услуге које они чине
Паризу врло су различне; њиово присуство на улицама је већ само
по себи доброчинство, и млоги лупежи, чим примете тророгша“) бе
гају без да изврше своје рђаве намере. Права се полиција неда ви
дети, она не носи никакав знак извезен на јаки, нити припасује мач.
Бени агенти носе грађанско одело и зову се позорници, а њине бри
гаде чије су атрибуције врло ограничене, стражаре над злочинцима
квартирима и јавном моралу. Полиција муниципална и полиција ад
министративна у сталном су односу; оне се узајамно подпомажу,
обавешћују, расветљују, у поредо иду па се опет не мешају, и тако
раде да сваком оделењу службе активне одговара поједино оделење
службе које само у месту ради. Овај систем тиче се само спољаш
ности префектуре, у разним париским квартовима, где администра
тивни званичник преставља административно оделење, док је поми
риви чиновник прави агент активне полиције. Све наредбе за истраге
издају се административном службом, сва особена извешћа прибављају
се активном службом; прва издаје зашовест, друга је извршује; једном

*) Жандари кои носе оне каше на три ћошка.

290

речи једна је глава а друга рука. Тражена цељ једна је иста: пошто
вање закона кои заштићује живот, сопственост и морал.

I.

Декретом од 17. Септембра 1854. органишући полицију вароши

Шариза умложен је број жандара, кои, од пре у малини, бијаху по
стали недовољни за садашње намложавање људства. Њих има рас
поређених свуда по Паризу, и они су заузели место оних војничких
поделења која се од пре дељаху на квартове. Свако од двадесет
округа чувано је с три бригаде жандара састављајући један диви
зион кои се покорава једном помиривом чиновнику. Овај помириви
чиновник сваки дан редовно иде на заповест код старешине муни
цишалне полиције; на сваки четири сата испраћа управи званичан
рапорт, кои се најчешће састои из три речи тако познате у адми
нистрацији: ништа од новости; а из више, кад се што изванредно
деси, — убијство, велика крађа, пожар, разваљивање водовода, про
вала канала, — и одма се пошље један гласоноша у улицу Јеруса
лимску. Ова је уредба добра и ваља је без одлагања применити на
све тешке догађаје кои се нагло појављују у вароши тако исто мло
гољудној као што је Париз: при свем том она би могла бити још
савршенија и основанија. Ко спречава да се свежу полициска места
са управом телеграфским жицама нешосредним и савршено независ
ним од средсредне експедиције улице Гренела, где свака депеша
мора проћи пре него што буде послана адресанту? Што се тиче
јавне сигурности, срeства за ислеђење никад нису доста тачна, доста
брза, доста моћна. Учињено је убијство у Левалоу или у Гласијеру;
пре него што позорници особени за безбедност добију абер од поли
циске управе и пре него што дођу на места прође пет или шест
сати. Али, кад је кривац какав вешт и окретан човек, и кад је послу
жен удесним околностима, нетреба му млого времена па да буде на
морском пристаништу а можда и на какој лађи која је спремна за
ОДЛазаR.
Ко не познаје жандаре? Ко их није видео како стоје на буле
варима да би одржали мало поретка у теснацу од кола, како се тихо
шећу по нашим улицама, како су спремни за посо пред њиовим
станом? Ко није видео њихову униформу, удешену зими од дугачког
капута а у лето од оног незграпног Фрака, на чијој се јаки виде у
сребрним гранама нумере њихова дивизиона, бригадско писме и број
по коме се узимају на одговор због свои послова. Сви стари под
официри, с малим изузетком, одпуштени су из војске са непрекор
 5291

ним службеним својствима. Мислим, да нема тела које би се састав

љало с већим предосторожностима. Нико неможе у њ ступити док
неподнесе доказе о својој моралности и честитости. Дисциплина поред
спољашње доста простране Форме, врло је строга. Два преступа про
тив правила за једну годину, два случаја пијанства на пример,
повлаче изгнанство. Можда се чини да је ова строгост претерана;
она је само закона, и она треба да служи за обуздање људи кои
су чувари ограничене али ипак знамените власти. Видни је знак
њихова посланства и снаге, коју престављају, мач у кожној канији
на коју стоји грб вароши Париза. Млого се људи подиже с позна
том жестином против овог оружја повереног жандарима, и које по
најчешће стои у канији неупотребљено. Оног дана кад они буду
разоружани , злочинци ће постати њиовим господарима, и наше ће
улице видети низке борбе песничања мамузања. Сами углед мача
лек је за млоге љутње и раслаби млоге противне самовоље. Он је
често замењен батином енглески полицајаца , која је говори се,
само знак власти: знак с оловном главом која тако поуздано убија
човека као из пушке, та је буџа, одиста украшена знаком краљи
чиним и девизом „нек је презрен кои јој зла мисли;“ но то је и
ужасна буџа која у свађама да је место одиста смртним ударима.
Неможе се тако лако ступити у ово избрано тело које је у пола
грађанско а у пола војничко; треба веџбање које траје до годину
за време које одређена је на главу помоћ са сталном платом од 3
Франка на дан. Ако до краја овога времена искушења кандидат ни
кав укор добио није, он буде наименован за жандара, и може по
закону тражити степене под-бригадира и бригадира; после двадесет
н пет година непрекидне службе, добиће свој отпуст с пензијом од
750 франака. Врло мало њих дослуже, највише до десет година.
У почетку екзистенција ових људи изгледа доста повољна; они су
добро одевени, имају умерено тошле станове, и њиова редовна шет
ња као да неизгледа сувише досадна. Спољашност је примамљива;
тежег заната нема. У редовно време, служба је уређена тако да
заузима људе по осам сати на дан. Са нужне неправилности часова
одмора, са наглих промена температуре, и ако за време зиме улазе
у стан после стражарења, али са потреба да остану на кишним
данима у мокрим одећама, са дугих заморавајућих стајања на мосто
вима, на углу улица, на ћошку раскршћа, на ветру, сунцу, мразу
или снегу, људи кои се чине опредељени да живе вековима, свр
шују с раслаблењем тела и сурвавају се на болничне постеље. Исто
су тако и одмори прости, и тело се нагло опоравља. А то је наро
392

чито тешко, јер се навика за таку службу прибавља само дугом

практиком. Војник кои изађе из своје регименте дође с претераним
начелима власти; тим самим што је био принуђаван да се безусловно
покорава, он је склоњен да принуђава друге на пасивну покорност.
Ако није особитих способности, треба три године и више па да по
стане од доброг војника приличан жандар, кои ће моћи продужити
дванајест до петнајест година. Дужност им је чинити — и свако
дневна заповест која им се издаје повторава им се под свима Фор
малностима — да се поштују закони без да икада незадовоље људ
ство, особито тежак додир с народом тако исто осетљивим као што
је онај у Паризу, и ког међутим морају познавати да не произведу
велико зло. Тиме што живе у самим квартовима — а то је оно што
чини изредном меру која је свечано постављена после декрета од
1854. — они познају све становнике, и могу боље пазити над зло
чинцима пре него што одкрију њиов преступ. Обичајима по кадшто
нападним, до неког степена извињујућим код агената кои су редко
размештени, сувише нападајући се почем им време увек оскудеваше
да предвиде и тек што су оно били спречили, сљедовала је, Фала
великом броју и паметној распрострањености жандара, нека сорта
Фимилијарне свађе која се ома обзнани чим загрози. Они су за пи
јанице изредни; они поступају с њима на врло пријатан начин које
можда није лишено извесне природне мрзости код људи коима је
пијанство строго забрањено; они што их затварају, ово је без сумње
али по правилама тајних наставлења у коима је речено: „незабо
равите да сте дужни затварати шијанице само зато да би обезбедили
сопствену њину сигурност и да би избегли случаје кои би их могли
постићи на нашим препуним улицама. А чим се буду отрезнили, ви
ће те их пустити у слободу, ако не буду учинили какав преступ.“
BIа послетку они живе дуго с народом. Они морају да пазе на без
беднос јавна пута, они несмеју нимало оскудевати тамо; колико је
се пута видело где стају пред отргнуте коње, где гоне бесне псе,
где помажу рањенима, где принуђавају шиљаре да криво не мере и
где окрећу очи небил” спазили каку трговкињу уморену непреста
ним путовањем која зауставља своје двоколице да се мало поодмори!
Њнова је услужност ушла у пословицу, и сваки предмет ког они
нађу предају у руке комисару полиције; ови честити догађаји тако
су обични да се и небележе у дневне поред хe. Zajita Kopeumodeн
дија при крају владе Лудвика ХVI. коју је објавио Х. М. Лескнр,
прича да се један карташ напуњен златом спремио да се врати сво
јој кући под заштитом једне патроле која га опљачка. Она времена
 293

ни су више, и човек се може поверити жандарима. По кадшто међу

тим за њих је неправда, осим политични шобуда, које раздражују
духове. Тражи се да буду непогрешни; то је одиста жалосна страна
њиова положаја, они се могу преварити. Ако не увате кривца, свако
се тужи због њихова небрежења; ако по несрећи затворе невина,
свако виче на самовољство. Кад год се види да они ватају и вуку
к полицији злочинца, произведе се у гомили знак ког чини осећање
неодобравања и као нека нагонска жеља да ослободи онога ког воде.
Овај утисак тако је Французу природан да готово није ниједан од
нас кои га неби осећао. Ово се разуме; наша нас историја мери,
она нас је проникла, она је тако препуна да ми, поред млоги ре
волија, млоги радикални промена у нашим законима, живимо свагда
под владом старих предања. У времена која су предходила ноћ 4.
Августа, толико недовољних уапшења било је чињено, толико тај
них писама било је добром вољом распечаћивано, толико ужасних
грабежа било је на силно учињено , толико поштени кћери било је
бачени у болници, толико ваљаних дечака било је по островима раз
нешено, да нам је остао у срцу незнам неки кавалерски гњев кои
нас гони да помогнемо затвореницима пре него што дознамо само
зашто су их затворили. Као дон Кишот ми смо вазда готови да пре
бијемо копље за љубав жинезиле де Парапила: Стари обичај нера
судне великодушности кои ће се изгубити тек оног дана кад Фраи
цуска буде разумела да је прва добродетељ, какве народности, која
оће да буде велика, знати поштовати закон. (Продужиће се.)

() УКИВАЊУ И УПРАЖЊАВАЊУ ПРАВА.

(С ГЛЕДИШТА НАШЕГ ЗАКОНОДАВСТВА)

НАПИСАО С

J. M. ЛЕШЈАНИН.

(Свршетак)
IV.
0 способности странаца у смотрењу грађанских права.
Говорећи о правима јавним ми смо казали, да на та права
странци имају онако исто право, као и сами урођеници; јер оду
зети то право ма којем сталежу, ма којем лицу у држави, значило
би тражити од њега да не мисли и да живи без осећања.
294

Што се пак тиче права политичних изјавили смо да странце

ваља искључити из уживања ових права; а то из тога узрока што
делимо мишљење да они са правили заузимањем и потпунол ода
ношћу не ће наше интересе подржавати, јер нема у њих патријот
ства да их одушевљава за славу и величину туђег им народа. Што
ће држава по каткад из важних политичких консидерација од свог
правила учинити изузетак, томе се не можемо противити, јер не
мамо разлога да држави закратимо одступање од овог правила и
у случају, где би јој то већи државни интереси налагали. ") На
просто казато странци у уживању јавних права имају потпуну јед
накост са урођеницима; у уживању политичних права стоји нај
већа разлика, са могућним изузецима.
У смотрењу грађанских права, странци имају са свим једнако
право уживања са урођеницима. Што се тиче упражњавања, од
говор није у сваком случају један исти. Јер решење овог питања,
према нашем закону , зависи од спољних прилика и од случаја. У
овој области нашег законодавства, постоји начело узајлности или
тако названог реципроцитета, а садржај је овог начела по Š 47.
нашег грађ. закона тај: „Да у оште у свима случајевима, у ко
јима страна држава са Србима поступа као са својима, сматраће
и закон грађански иностранце као своје. У случају сумње мораће
туђинац то доказати.“
Ово начело у строгом смислу није начело правде, јер свако
правно начело мора носити на себи печат једнакости и постојан
ства, и не може према свакој новој примени други облик добити.
Начело је ово, начело опортунитета, и, према томе, више начело
политичко него правно. Оно има своју вредност у томе, мто дава
јући странцима условно право у упражњавању грађанских права
у нашој земљу, морално утиче на то, да и наши држављани у до
тичној страној држави добију у смотрењу упражњавања грађанских
права једнаки положај са тамошњим грађанима.

") Читалац наш не ће нам држимо замерити, ако га за ближе познавање

ових интереса упутимо да прочита у књизи државна служва и државне
слуге стр. 22 — 24, а нарочито шоследњи став на „стр 23, који почиње:
„И најограниченији патриот,“ и т. д. и т. д. где се, по нашем мишљењу,
најдемонстративнијим изразима засведочава нужност овог одступања. —
У колико народ у култури буде већма напредовао , у толико ће и слу
чаји одстушања ређи бивати; а кад се научна образованост толико уна
предила да држава за све гране своје службе може наћи добро изучене
људе и у својој средини, тада одступање од правила може постати са
СВИМ ИЗЛИШНИМ.
 395

Међу тим, начело реципроцитета не може да буде од таквог

уплива, да, што се тиче способности за упражњавање грађанских
права, уведе потпуну једнакост измеђ' српски држављана и стра
наца. Јер, имају извесна дела из реда упражњавања, која странци
не могу никако, или могу тек под извесним условима, независним
од начела реципроцитета, вршити. Тако, пре евега, по указу од 2.
Августа 1859. год. "), странци не могу имати непокретних добара.
Начело реципроцитета по нашем грађанском закону двогубо се
појављује: једно је начело реципроцитета фактичног, а друго на
чело реципроцитета конвенцијоналног или уговорног. Прво је из
речно у споменутом S. 47. Друго, начело реципроцитета конвенци
јоналног, имало би постојати само у смотрењу узајамног наслеђивања
измеђ' странаца и наших држављана. То начело изриче š423. грађ.
зак, који гласи: „кад, како и који страни житељи насљедити добра
српског житеља могу, оснива се на политичким отношењима са
страним државама, и по тима ће се наслеђа оваква опредељивати
и судити.“
Појам начела реципроцитета фактичног казује се тиме, што
се, у случајима, где странац тражи по нашем закону ма каква права,
на основу тога начела, да добије, од њега изискује да докаже, да
би га права и у држави, које је он члан, сваки српски грађанин
задобити могао. — Појам начела реципроцитета конвенцијоналног
изјављује се у томе, што се захтева да је узајамност измеђ' владе
онога странца, који тражи да ког нашег држављанина наследи и
државне владе већ унапред уговорена. Један овакав уговор постоји
измеђ наше и аустриске владе. *)
Не треба сматрати као аномалију, као неправилност, што у
једном истом закону постоје обе врсте начела реципроцитета; јер
ова два начела ако се и практично разликују, опет не стоје у так
вој контрадикцији да једно поред другога не може да опстане. Шта
више, и у самим случајевима наслеђивања, где би се, према 5 423.
имало применити начело реципроцитета конвенцијоналног дoћи ће
да га замени начело реципроцитета фактичког, ако је странац, зах
тевач права, члан оне државе, која са нашом државом, у погледу
узајамности, ни у каквом уговорном одношају не стоји.
Тако, дакле, ми мислимо, да се начело реципроцитета у опште
оправдава тиме, што се има да сматра као једно средство моралне

") Збор. VI. стр. 139.

") Тл. распис „попеч. правосудија“ од 1 Дец. 1850. г, ЛЕ 6134.
296

принуде да у страним државама наши држављани добију онака права

грађанска, каква имају и урођеници, како би на тај начин, и гра
ђани тих држава могли уживати таква права у нашој земљи.
Безусловна једнакост измеђ' странаца и урођеника рекли би
смо да није препоручљива за мање државе за то, што мешање стра
иаца са члановима таких (мањих) држава не показује оноликоe
интереса као у већих држава, где је култура у далеко већем ступњу
развијена, и због тога узајамни саобраћај нужнији и кориснији; где
је, дакле, у интересу једне владе да на спрам других, са мање-више
једнаким ступњом културе, ову, т. ј. безусловну једнакост шрокла
мује. Да се ова једнакост и у нас легалише ствар би истина изгле
дала далеко праведнија, ал' у колико би била већма праведна у
толико мање политична, а у оваквим приликама (т. ј. где је ши
тање о узајамним одношајима једне државе са другом) и политвка
ваља да има свог учешћа. —
На по се пак, начело реципроцитета конвенцијоналноге држимо
ваља претшоставити начелу рецишроцитета фактичноe зарад тога,
што код првог начела, странци до својих права долазе на начин да
леко лакш, него у случајима где би се имали позивати на фактичну
узајамност: у првом случају странац, захтевач права, треба само
да зна, да постоји уговор о узајамности измеђ' његове и наше владе;
а у другом случају ваља му да правно докаже, да би у подобним
приликама и наш држављанин на судовима његове отаџбине задо
бити могао она права, која он тражи да добије у нашој држави и
на нашим судовима.
Међу тим и опстанак начела фактичног реципроцитета, уз
начело рецироцитета конвенцијоналног , налази свог правдања у
томе, што узајамност пЗмеђ' наше владе и свију осталих европских
држава још није уговорена; па би према томе, шоложај грађана
оних држава, које нису с" нама у том обзиру никакав уговор учи
“ ниле, био са свим неизвесан. Ако би, дакле, било признато само
начело конвенцијоналног реципроцитета, онда би то правило имало
за последицу: да би наши судови узаман оне странце, са владама
којих не постоји никакав уговор о узајамности лишавали грађанских
права; а то би, чини нам се, било на штету наших политичних интереса.
- На свршетку ове расправе остаје нам да кажемо што и о
процеснили вравима странаца, т. ј. о праву тужбе и одбране.
Што се тиче тих права, постоји у нашем законодавству, а на
име у S. 75. зак. о пост. грађ. странци, који постојано овде не
лешеву, морају имати у месту суда свог заступника.“
 29Т

Кад би узели да овај пропис законски са свим буквално про

тумачимо, не обзирући се на друго једно законско наређење, с којим
кад се овај пропис законски успореди, истом се тада дознаје права
цељ његова,... онда би морали (molens-volens) учинити закључење:
да се странци , који постојано (т. ј. под заштитом наших закона)
не живу у нашој земљи, не би могли на судовима нашим никад
лично, т.ј. сами собом заступати. Али, давајући маха начелу: да
сваки, коме је у опште дозвољено, да у извесне уговорне, или ма
какве друге правне одношаје ступи, имајући право да те одношаје
држи судским путем, има у једно и право да их одржи под соп
ственим заступањем: ми судимо да се то право не може ни стран
цима, који овде постојано не живу, укратити. Ово им се право не
би могло укратити, ако не из каквих других узрока, бар за то што
човек, и то са свим природно, по најчешће, ни у ког другог нема
толиког поуздања да ће га хтети и да ће га умети онако бранити,
како би се он сам бранио. Ова мисао, нарочито у последњем обзиру,
може бити врло често некоректна, особито где се (као овде) изискује
познавање туђих закона; ал' та могућност, да мисао буде некорек
тна, није никако довољан узрок, који би могао нагнати законодавца,
да странцима одузме право само-заступања, које иде у ред при
родних човекових права. .
Пропис овај, кад се сравни са 5 43. закона с право заступни
цила , види се да је постао у закону само за то , да би се њиме
могла осигурати наплата судских такса и парничних трошкова, кад
би се десило да странац подлегне томе плаћању, тј. да изгуби пар
ницу. Имовина, коју странци што провизорно бораве у нашој отаџ
бини, уза се имају, може врло често да не буде ни толико велика,
колико износи сума законом одређених судских такса и трошкова,
а тај исти странац може у отаџбини својој имати големо имање. У овак
вом случају ваљало би да се ови трошкови наплате из имања, које стра
нац парничар има у својој отаџбини, него то није могућно за то, што
одлуке наших судова имају обвезну снагу само за нашу земљу, и
по правилу не могу се извршити у страној држави.") Па с" тога
је, без сумње, наше законодавство, да би с" тим питањем узаман на
чисто стајало, прописало да странци на нашим судовима имају за
ступника, који ће, на случај да његов властодавац изгуби парницу,

") У колико би неједнакост у институцијама то допуштала, духу законито

сти не би ни најмање противно било да се, на основу уговора, начело
реципроцитета заведе и у овом обзиру.
In A вал 25
2968

одговарати суду (и странама?) за трошкове, који су са том парни

ЦОМ СКОшчани.
Но, и поред свега тога, ми мислимо да би се то питање на
један далеко практичнији начин дало решити, код кога би од сваке
сумње чисто било, страначко право само-заступања.
То би на име тако било, да је се, као у Француском закону,
озаконило, да странци за сигурност наплате, судских и шарничних,
трошкова, имају дати лично (или, на случај могућности, стварно)
јамство. То се јамство, по једном латинском изразу, зове: cautio
judicatum solvi. Hа тај начин нити би странци изгубили своје при
родно право само-заступања, нити би држава долазила у неприлику
да од странца не може да наплати судских такса, и онда, кад би
се знало, да странац у отаџбини својој мма толико имања, да би
се ти трошкови потпуно измирити могли. -
Међу тим ово лично јамство, или другче саutio judicatum solvi,
не би ваљало захтевати од онога странца, који би показао да овде
има толико слободног, неоптерећеног, имања, колико је за взмирење
ових трошкова довољно. И ово би било тада његово стварно јамство.
Овакво јамство био би дужан да поднесе странац само кад је
тужилац, а не и кад је оптужен". Јер обвезаност на давање јам
ства била би у много случајева запрека за одбрану; почем стран
цима није ласно у туђини наћи човека, који ће се подвезати да за
њихова плаћања јамствује.
По Француском праву ово се јамство у трговачким предме
тима не тражи ни од странца , ни од туженога , и то, по миш
љењу Мурлоновом, с" једне стране за то, што се у Француској у
опште сматра да трговци могу бити поданици ма које државе,
а с" друге стране (и ово ћебити најглавнији узрок), што би ово тражење
јамства много отежало трговачке одношаје, а последице тога биле
би, да би странци са Французима, само за готов новац трговали, кад
би се и у трговачким предметима тако тешки услови прошисивали.
Што се нашег законодавства тиче оно је у сваком случају
једнако. Пропис š 75. пост. грађ. комбинисан са 5 43. зак. о пра
возаступницима, меродаван је како у предметима грађанским, тако
и у предметима трговачким: свуда се тражи да странац има на суду
свог заступника, који ће за његове судске тршкове одговарати. То
се изводи отуда, што судови за правац у суђењу трговачких пред
мета узимљу наређења пост. грађ. у свакој прилици, где наређења ње
гова не стоје у контрадикцији са изричним прописима трговачког закона.
(Шродужиће се)
 999

НЕ, НЕ, ЈА ВЕСАМ КРИВ.

(Продужење.)

„Живот једног невиног, реко је он, тиче се свакога,

из самог личног интереса, сваког појединог.
„Да, ма ко дасте ви, који читате ове редове, имајте
увек на уму, да вас судбина није привилегисала. Ко вам
може рећи да ви никако немате непријатеља, који вребају
згодну прилику да вас упропасте? Ко вам може тврдити,
да ваше политичко држање за тридесет година, није улило
никакво предубеђење , које вам неје познато, ма у једном
од многобројни чувара судски власти? Ко вас може уве
рити, да неки посматрач, кога ни само име ви незнате, неће
случајно да прибере противу вас неколико лажни анекдота?
Ко вас може уверити, да ако се догоди каква кривица без
вашег знања, но близу вас, да се ваши непријатељи неће
одмах користити том згодног приликом за опадање; да власт
неће судити о вашој кривичности по овим преднаведеним
предрасудама; да се неће те лажне анекдоте, које ви прези
рете, извућииз њиховог мрачног склоништа и служити за под
пуни доказ вашим судијама, који ће ваше друге доказе од
бацити као неодносеће се на оптужење; и тако: обезчаш
ћени пре истраге; нађени за крива пре суђења за кривицу
која вам се пришива, јер су вас тајно осудили без да су
вас саслушали; нађени за крива за друге кривице које ви
нисте починили; остављени од цревареног јавног мнења;
гоњени онима људма, које прва погрешка чини неумољи
вим; ко вам може јамчитити да ви не ћете доћи под суд
и бити осуђени, за годину дана, или можда и за месец дана?
Па ако сте ви били ладни и немарни спрам несрећника, који
вас у помоћ призивље, који каже да је невин, као што би
и ви то исто казали да сте на његовом месту, коме ако не
вами самима, ви можете да шоверите вашу судбину? Ви
сте у толико колико је до вас стајало, допринели да се поквари
258
300

јавно мнење, ви сте му дали пример равнодушности и не

уважења живота људи. Ч)
Да ли ће се наћи ко, који ће посумњати о истинито
сти и уместности ових речи? Сумњамо да ће и један све
стан грађанин другчије мислити, јер сви добро знамо, да,
када се издају кривични закони, и опредељује: шта је кри
вица и како се казни, онда се не мисли на Јанка, Марка,
Николу, јер се незна унапред ко ће да учини кривицу, но
само се опредељује, које су шкодне радње по човека и
друштво, и уопште по све који те радње учини, опредељује
се казна. Кривични закони казне кривичне радње, за њих
је лице споредно. Но на жалост тако “се свуда и свагда не
мисли. Има прилика када се узима, и то је по већој чести
случај, да је лице главно; па када замислимо, које се често
догађа, да чиновник који кривице истражује и казни, има
пизму на лице, на које можда из далека пада сумња, или
га је несрећна околност довела у близост са учињеном кри
вицом, која се истражује, онда нас увати страва, јер уви
ћамо, како нам част па и сам живот на концу виси, и како
је поверен судбини и поштењу људи који истражују и суде
и који треба да имају постојани карактер, благородно срце,
и поштену душу, но које често њима недостаје.
Но како ће мо другчије моћи заштитити и бранити на
шу и туђу невиност, до путем јавности слободном штампом,
тим неумитним и праведним судијом свачијег дела. Јавност
и слободна штампа, то су јамства за сигурност личну, као
и законо суђење, јер онда сваки јошт унапред знаде, да ће
његово дело изаћи пред суд јавног мнења, пред цео народ.
А онда се богме пре свега морамо добро да размислимо,
пта ће мо да радимо, док се у помрчини даде много шта
спетљати, јер се видела небојимо.

1) Lettre a M. Odilon Barrot sur I" affaire Wilfrid Regnault par M. Benjamin Com
stant. Paris p, 4. Cours de Pol. Const., t. II. p. 399. но ми смо овчј навод
узели из горе означеног Лабулејевог дела, стр. 256.
 301

Јавност у свему што се тиче јавног живота, то је

карактеристика свију слободни уставни држава. За при
мер нека нам буде дозвољено да наведемо следеће разлоге
г. Ливенгстона, кога је 1820 год. велика скупштина државе
Луизиане изабрала да састави и поднесе пројект кривичног
закона. Год. 1822. г. Ливенгстон поднео је скупштини свој
извештај. ") Бегов пројект ујамчава право обнародовања,
без контроле, кривични процеса, и слободно критиковање
понашања судија и други званичника, који врше админи
страцију правосудства. Посматрања извештача, о овом пред
мету, показују нам његову проницавајућу мудрост. „Јавност,
вели он, тако је ваљан предмет за слободне владе, да она
не само треба да је дозвољена, но да се стави у дужност.
Народ треба да се нагони да дозна све оно шта раде ње
гови служитељи, иначе он ће на скоро, као што раде други
господари, више волети да сноси злоупотребе, но да даде
себи труда, да води бригу о стању његови послова. Јошт ни
један народ неје искусио никакве непријатности, водећи
врло пажљиви надзор на владање својих чиновника; а многи
су се напротив сурвали и пали у робство, што су олако
дозволили да се мало по мало нагомиљају злоупотребе и
преваре, које се никако немогу увидети и дознати, ако неје
ујамчено средство јавности. У нашем модерном времену,
штампа је снажан јаван орган и ако народ напусти да се
истом послужи за обнародовање предузимања и времена раз
них грана владе, он не може ни да дозна, ни да увиди зло
употребе које се догађају, а ни да заслужи да ужива добра
које слобода са собом доноси.“

Као што смо напред напоменули, овај кривични случај

описоје Карл Хабнек по препоруки једног лекара. Ево како
је он написао:

“) S. Albin Berville: Fragments oratoires et littéraires. стр. 393. Du rapnort sur

le projet de code pénal fait a lassemblée générale des états de la Louisiane.
 302

Мучки убица.

Доктору Евђенију Дали.

— Држите, рече ми доктор, узмите ова три броја новина,

прочитајте суђење које се догодило пред једном поротом.
— Какво сурово злочинство, које је по свој прилики
случајно одкривено, одгори му.
— Читајте, прочитајте, господине, па онда дођите да
се о томе разговарамо.
Још сам неко време остао са доктором, а затим се вра
тим дома.
Јуни месец; велика врућина; ноћ беше мирна и сасвим
ведра. Све се смирило, на улици се нечујаше ни чегрт кола
један је сат пред зору, и то је време, кад су паризлије мало
мирне код своје куће, јер им недосађује ука и бука ове
велике светске вароши. Живио Париз кад спава или кад ћути!
Седо поред прозора решен да читам новине, а ако би
ми се досадило, ја ћу новине оставити на страну, па ћу
посматрати светлукајуће звезде, ово цвеће небеско као што
је реко св. Јован Хрисостом; размишљаћу о њима, небу,
човешству.
Узедо новине и чита:

Порота Н.

„Председавајући судија Н. Н.

„Муж укица своје жене.

(Суђење од 20. Августа...)
| „Наши читаоци јамачно несу заборавили мучко убиство,
|
које је, има томе шест месеци, ужасом испунило варош
Норбак. Данас печатамо претрес овог жалосног догађаја,
| који ће без сумње испунити више седница. У акту опту
жења, који ниже излажемо, описано је како је се догодио
овај ужасни догађај.
| „Претрес је започет у 10 сати пре подне.
„Јошт зарана слушаоци су заузели сва слободна места.
Жене су особито биле заступљене у великом броју. Можда
су дошле да захтевају, у име убијене, правицу противу
кривца? Начелник је заузео место иза председавајућег судије.
Међу присуствујућима било је и више свештеника.
 303

„Оптуженог уведоше два жандара. Он је био одевен

сасвим у црно одело. То је био млад човек, смеђ, пријат
ног лица пуног изражаја, које је показивало његово добро
срце. Ниједна црта његове Физиономије непоказиваше, да
је он могао бити оптужен за једно тако ужасно злочин
ство. Косу је имао подсечену, а носио је подпуну браду. Када
се год окренуо предсуствујућима, предусретнут је био зна
цима сажалења па и саме симпатије. Њега је бранио један
млади паризки адвокат.
„Сви су сведоци дошли. Отац убијене, Вердије , изгле
дао је сасвим погружен.
„Председавајући. — Оптужени устаните и кажите нам
име презиме?
„Оптужени. — Павле Луј Дарнел.
„Председавајући. — Где сте рођени?
„Оптужени. – У Норбаку.
„Председавајући. — — Колико имате година?
„Оптужени. — 28. година.
„Председавајући. — Слушајте акт оптужења.
„27. Априла, госпођа Цецилија Дарнел, рођена Вердије,
жена оптуженог Павла Луј Дарнела, нађена је мртва у брач
ној постељи. Власт је одма отишла на место где је лежала
убијена и констатовала је, да је смрт резултат злочинства.
Вештаци су засведочили да је она изданула пре 4 до 5 сати
и то даје удављена. Госпођа Дарнел лежала је на постељи,
мирна и изгледала је као да спава. Никакви знакова неје
било који би показивали, да је било рвања или чупања. Од
двога морало је бити једно, или неје било чупања, ако је
убијена удављена у спавању, или се убица постарао да од
клони све трагове и доказе злочинства. На вратима и про
зорима неје било трага никаквог насилног отварања. Један
сат и неколико комада новаца јошт су стајали на оџаклији.
Никакво покућанство неје било сломљено ни однето.
„Изcлеђење је одма одпочето. Служитељи су испитани.
Они несу чули никакву вику. Муж је причао када се про
будио, дага је спопала самртна страва нашавши поред себе
своју жену мртву и већ ладну. Ово необично исказивање,
премда је било прекидато плачем, учинило се изсљеђујућем
судији сумљивим , и он одма нареди да се муж затвори.
Даље изcлеђење изнашлоје нове сумње за кривицу оптуженог.
304

„Павле Дарнел син је - бившег директора поште нор

башке. Његов је отац умро пре 5 година, и оставио му је
10,000 ливри прихода. Бегова мати умрла је пре 3 године.
Павле Дарнел умео се користити својим имањем; остави
своју постојбину, отиде у Париз да живи, а затим је дуго
путовао по Азији и Америки. Скоро ће бити година дана
како је се вратио у своју постојбину. Три године одсус
твовао је , но увек се о њему говорило. За време његова
бавлења у Паризу одао се књижевности, и читајући нере
лиђиозне књиге, он је наскоро изгубио сва релићиозна осе
ћања, која му је уливала његова родбина. Но при свему
томе, проницавајући дух, узвишена интелигенција, премда
заблуђена, дуго путовање, све је то причинило да је многе
заслепљавало. Госпођица Цецилија Вердије, кћи г. Алексан
дра Вердија биљежника, добро познатог у Борбаху, неје се
могла сачувати од његове примамљивости; она заволе Шавла
Дарнела, и уверивши се да је и он воле, показујући се да
је безгранично љуби, допусти му да је проси у г. Вердија. Но
овај пошто је једном већ одбио, најзад се склони и даде
дозволење, да се узму. Павле Дарнел био је познат као про
тивник католичке вере, коју је нападо заједно са својим
пријатељем, доктором норбашким; он неје ишао у цркву а
нападао је веома немилосрдно друштво св. Вицента. За доказ
ево извод из једног писма које је он управио на једног свог
пријатеља. — „У овој земљи, све ради, све управља друш
тво св. Вицента. Влада му иде на руку и необзирући се
да ће раније или доцније играти улогу преваренога, и да ће
ду њени најбољи данашњи пријатељи, бити њени највећи и
најнепомирљивији непријатељи сутра. Што се мене тиче, ја
ћу се борити лично колико сам у стању, противу овог са
заклећа ултрамонтанског, и ако је мој будући таст сасвим
одан тим људима, но његова га кћи вуче за нос, а она мене
опет воле. Њој су се досадиле идеје које су јој уливали и обузеле
сује друге новије идеје. Ма шта да она стане моју сујету,
она оће да се венча самном да постане слободна. Све ми је
једно да ли ће да ме љуби, јер ако ме нељуби, ја сам испу
нио једну дужност, помогавши овој младој девојци да се
изчупа из овог безбожничког друштва.
(Продужиће се.)
Пт А и иАгијА Н и и о и и Ст вол и о в и ћ A v Бno r r A.A v.
БРОЈ_14_У_Бgoreg_2O_Main_1870-__Тодина_i_

Излази три пут -y-g- - - - - - -- - -- - За све срп. кра

у месецу на 14 || || || I JA BI I II је јеве стаје на го

3:
редништвоје у I
1 I
1 P
1 (A
f-1 I
I SA
1 JI
EL JA
P-MA “52
„“,“ ,“,“ „

- je 4-4-4-4-4-7, 4,4 А-23; мес.15 г. или 11

Натошевића на 1 V в. поједини број
Развој да „. . . . . . . . ... стаје 1 г. и 20 п
9
II(13A (BRITARE ITARIJI BILJKA.

издалу и укулу Д. НОВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Полициска управа и јавна безбедност у Паризу. – Отелесној казни по Митеријеру. — Не,
не, ја несам крив. – Одбрана и убиство. - Забрана на плод.

“ ПОЛИЦИСКА УПРАВА

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У ПАРИЗУ.

(Продужење.)

Четрдесет жандарских станова интересантни су да се походе;

и ако на први поглед ништа особено непоказују. То је у мло
гим случаима једна велика сиваста соба, рђаво патосана, снабдевена
логорским креветом где се простиру душеци без подглавника; један
дрвени црни астал, једна или две цеви за гас и једна ливена Фу
руна, допуњавају намештај. Један испит мање површан врло брзо
показује велику мложину људи кои ту станују и кои се одмарају
од њихови труда пушећи своје луле, читајући новине или играјући се
шаха. Једна носила на каишима обешена су о клину, готова да се
развију да приме мајстора кои падне са своје скеле, човека кога
би кола прегазила, дете које би ногу сломило. Ова предосторож
ност није нова, и Мерсијер прича да је то из његовог времена што се
остављају носила у полиције да би заменили лествице коима се од
пре служило, у виду носила, да се преносе болесници или рањеници
у болнице. На поду су симетрично поређани судови за разне справе
лампе и буктиње; уз зид су прикована, једно до друго са прогла
сима, печатана правила и дневни рукописни распореди, епискови
кои садрже адресе лекара, ашотекара, бабица, марвени лекара, коми
сионара, шмрчарски станова и квартарни водоноша. Ту се тако исто
чита и она адреса агената што поправљају бунаре, кои једини имају
право да отварају решетке на бунарима. Подела снага је изредно
 306

правило, али с условом да не буде преко мере терано; пошто су,

цолиције за случај пожара наоружане свачим што може допринети
да га савлада, зашто није тамо остављен кључ јавни бунара? Ва
тра има времена да млого опустоши док се одтрчи да се пробуди.
потребан човек, док се овај обуче и дође да повади чепове; не би
л" било простије, почем су жандари понајчешће црви, кои пазе и
и дању и ноћу, да објаве несрећу, да се њима да та могућност да
отворе, без одлагања, беа некорисног трчкарања, све јавне бунаре
једнога кварта, и да тако допусте ланцу, помагачима, да се успешно
уреди?
Готово је свима полицијама присајужена нека врста предходни
затвора (violons), опредељени да мало по пречувају злочинце, кои
обично има два, један за женскиње, а други за мушке. То је један
затвор веће или мање величини , снабдевен дрвеним клупама утвр
ћеним за зид, осветљен једним врло високо намештеним прозором,
да се не може центраци о гвоздене пречаге које га прекриљују, и
снабдевен једном нечистом чабрицом опредељеном за свакојаке по
требе. Ови су затвори нечисти, по највише они су тако ладни да је
врло тешко у њима неколико провести у време ладни ноћи. Зем
љишта стају скупо у Паризу; дакле је тешко дати полицијама место
које би им било нужно да одговоре потребама које су опредељене
да се подмире; но и ако би ово стало жртве, има места да се пре
устроје ови затвори , на име да се очисти блато које кужи вавдух
и да се отвори једна рупа за пећ која би им ублажила темпера
туру. Ова бића што се ту затварају, разбојници, лупежи, јавне де
војке и лопови, ни су млого шнтересантни, може се на томе остати;
али ако то није жалосно, да оно буде најмање имену цивилизације
које смо ми престављачи, и о којој сва наша дела, која кад би
било да се објављују морала би да носе упечатак. Међутим шта
још треба да дође? Жандари, ако не а оно бар да буду у присуству
ојађених затвореника, те да их доводе у полицију за време ве
лике ладноће, и да их пусте да се поодгреју око пећи. Кад они
имају посла са децом поквареном, развратном или и самом кривом,
нимало се не затеже да се појави осетљива страна старих војника.
Ђаволски мали сиротан замота се у огртач, прући се на душек, и
често ту проведе целу ноћ млаку и подкрепљавајућу, као да је одавна
није имао. Но свакојако, нигда и ни под каким изговором, не треба
сједињавати у истом затвору децу и људе.
Велики је број скитница, рђави непоправими грађана, које жан
дари свако вече скупљају и предају на чување у полиције, јер стра
 307

жарења која су они обвезани да чине врло су вешто удешена. Кварт

доведен под њино бдење подељен је на опредељене пододељке које
они морају често да походе. Они по два иду, ходајући по тротоарима
и по кад пто нагло се кријући у какву удесну сенку где остану не
помични, вребајући око себе и готови су да отрче тамо где су нуж
ни; у местима слабо насељеним, често по"ођеним од празноџепаца и
крадокеса, у редовима кућа због устројења коих има празних зем
љишта која захтевају брзе помоћи у изтражиоцима догађаја, мала
патрола од два човека редовно је предвођена двама у грађанском
оделу агентима, о коима напомену недопушта обичај; овај систем
производи добре резултате и по кадшто иде на руку да се добије
знаменит лов. У књигу извештаја записан је сваки изванредан до
гађај примећен од стражара, састав ових докумената мора бити да
. је један најзанимљивији предмет; то је историја париза сат по сат,
минут по минут.
Осем 3864 жандара кои су расути по Паризу, има у самој
управи једна резерва образована од 5 бригада назване централне,
свака састављена од 50 људи, и које су назване лађе, јер они кои
праве оделења, место нумера и званични писмена носе на јаки из
везене градске грбове. Ови се агенти употребљују само у особеним
дужностима; они заузимају предворна места, они се шиљу у Шанз
Елизе, у шуме Булоњске, на излоге, у театре, на јавне светковине
на истраге, и чим се какав особени случај појави они се стављају
у покрет. Они полажу у великим тренутцима и врше важне послове
а исто тако не обдржавају ли они сталне односе праве искрености
с народом , кои их радо назива одпорила, Једна бригада тако на
звана лађом, особито има дужност да пази на јавна кола и да при
мењује административне казне изречене за преступе. Присуство свију
ових агената на местима претиснутим гомилом причињава велику
сигурност вароши Паризу, где су сваки дан у послу 1,800.000 особа.
Једини појав њин паралише млоге злочинце. Има уверавајући до
каза о ономе што је било на општем излогу год. 1867. Напомиње се
гомила која се тамо стицаше, покушаји сваке врсте кои као да при
мамљиваше руку злочинаца; хвала пажњи и протектору жандарском
што је се пазило на сваком послу, у свакој сали пред сваким ду
ћаном, те су крађе биле врло ретке. Добивани извештаја од 4. Априла.
па до 3. Вовембра закључно, а то је време од седам месеци, има
169, од кои један само знаменит беше што показиваше крађу од
36,800 Франака учињену сутра дан по свршеном закључењу излога
у предграђу М. Фромент-Мерис.
259
308

Eе само пазити на јавне крађе и осигурати вршење полицнски

наредаба; него треба знати за овај таласајући се народ без сталног
и одређеног пребивања, кои се пресељава с особитом лакошћу и
готово непромењиво даје огромне податке за кривичне статистике.
Особена служба за квартире обтерећена је овим послом, кои је по
кадшто доста изредан, и чију је корист осведочило искуство. Уредба
од 15. Јула 1832. заповеда кућним газдама, претећи им чл. 475
и 478. казнена закона, да држе записник на ком да бележе име и
стање сваке особе која у њиовој кући узме стан. Сваки дан 156 аге
ната прођу кроз све Париске квартове те од куће до куће заводе
на полициски протокол оне показане записнице и стављају на њи знак
потврђења. Овоме правилу нема изузетка. Агенти походе тако исто
велике куће у улици Риволи као и мале колибе у улици Вениз. Зна
се дакле за свако дневно усељавање и изсељавање, и врло се чист
појам има о овоме грдном покрету долажења и одлажења кои се
чини у париским крчмарницама. Свако име, записано на спремљеној
цедуљи, одпраћено је администратору, кои заводећи их у каталог и
доводећи их у азбучни ред, свагда је готов рећи да је каква тра
жена особа обележена на таквој листи. Стари монархични обичај
доста детињаст још постоји; спреми се листа сваког дана за отмене
путнике, графове, маркизе, Француске и стране племиће магистра
торе и пошље се управитељу полиције, кои је представи државном
шефу. Једна једина само сачињава у 1867. једну статистику свију
лица која дођоше у Париз да виде општи излог; зна се да их је
било између остали 59.367 Инглеза, 4 Кокинкинђана, 43,885 Beмаца,
16 Океанаца, 27.386 Белгианаца, 33 Ђурђианаца, 4.750 званични
лица, 50335 сопственика, 4.289 католички претора, 320 новинара,
115 поштански управитеља, 222 бродарска капетана, 501 књижевника
и 23 рабина. Свега је било 582.204, од коих је било 200346 стра
наца, у обште нека нико не мисли да је ова сума и најмање погрешна.”)
Овај прости шреглед показује скаким је особеним старањем вођен
овај прости рачун и колико то помаже судским истрагама. Полиција
за станове такође пази на оне куће где се тајно картају. Ова је кућа
по кадшто опаснија; одправљања ове врсте послова су непријатна,
и редко да се кад невиди какав ударац, јер нема упорнијег бића
од преварена карташа и на самом делу преступа уваћена. Овај дво
губи надзор даје годишње до преко 20.000 извештаја. Лако ће се

")У овој циври не представљају се и они путници кои су примљени од при

ватни лица, и чи би број био врло велики.
 309

разумети кад се зна да се само стражарење станова вршило над

12.628 кућа у коима обитаваху 160.370 оранцуза и 33.127 странаца.
Старешина ове службе је, званињно, снабдет извештајима кои се тичу
странаца, а може се мислити да би реко, кад неби било тајна, ми
лоснице принчева, барона, маркиза и други лица покривени лаж
ним титулама која долазе да покушају срећу у париском свету.
Полиција за морал о којој само напомињем, да одржава пош
товање правила која се тичу јавног морала. Њене су атрибуције
сложене и сударају се тако исто млого с предметима као и са лич
ностима. Она у самој ствари смело ставља руку на најстидљивије
ране и гони осрамоћење да остане у граници коју су му уредбе од
редиле, али из које се оно непрестано упиње да изиђе; то је она
служба која чисти улице и булеваре од свију женски гадова са безо
бразним и изазивајућим погледом, која их уклања и прикрива; она
без икаквог сажалења и штедње разгони ова копилска створења —
виђају се више гадни и срамни прилика – која мисле да ће се чу
дом спасти пакла. И ако она неистражује злочинце, али почем зна
куда они иду по кадшто наиђе на њи и затуви их да би после
отишла да чува и да их савлада. Све оно што дира у стидљивост,
од последње слушкиње која довлачи њене одрпанке у непоштене ка
Фане, па до велике непоштене полугоспође коју суверени посећују
и која се воза на четири коња, све то спада у круг ове службе која
о томе даје одиста добра рачуна. Што се тиче ватања криваца, и
у томе је доста знаменит њен рад. Редко је да какав лопов нема
за жену једну од ових безимених створења што се вуцарају око ка
нала. Ова безимена створења чине своим занатом, карактерном без
брижношћу, моралном слабошћу млоге преступе, које полиција спре
чава и административно казни. Па да би избегли строгу дисциплину
свог особног затвора, да би наново одпочели ланац страсти, сопстве
ног уништења и раскоштва често издају тајне које су им поверене
у тренутку рђавог узбуђења. Тада их је вредно чути. Но да би се
могле испитати ове пропале покварене душе, ваља добро поступати
с њима; заплаши их најмања спољашња строгост, а сурово посту
пање на њих тако дејствује да неће проеловити ни једне речце; зато
што су од детињства бедно и рђаво руковођена ова сиротна ство
рења па се и од најмањег чега уплаше и ужасну. Каква лепа реч
какав добар поступак наспрам оваке женскиње има такав ушлив да
је чисто упитоми, али она остаје упорна, неосетљива, нема пред у
вредама и рђавим поступцима. Одиста је доста жалосно али нешто
због природног осећања милосрђа на спрам таког губитка права, а
 310

нешто због потребе да се до истине дође, прашта им се у млого при

лика, с чиме се повушава да се добију што већа одкрића, јер чим
је каква кривица учињена у Паризу, редко је да оне незнају и саму
последњу реч.
III.

Персонал за оне врсте предмета активне полиције поглавито се

занима злочинцима; истраживање шак и ватање ови злочинаца при
надлежи на неки особени начин бригади која је састављена од људи
одани сваком покушају, и која се искључно зове полиција за без
бедност, или само безбедност. Ова служба, која управ и јесте па
pиска заштита, односно је нова установа, но ипак је од њеног постанка
претрпила знатна морална преиначења. Од пре је ватање криваца
припадало жандарнма, чети, у којој беху полициски људи, чиј је
рад, рђаво опредељен, употребљаван у ванредним околностима. Код
ове рђаве установе могоше кривци јавно тумарати без икакве казне.
|
Под управом Г. Англес-а први је Видок установио бригаду за јавну
безбедност; али се он доцније и за дуго време придржаваше ове
погрешне идеје да треба она сама да буде ако се оће да се добро
познаду кривци. Но поред своје хвале, своје несносне сујете и по
ред свог јадног напредњаштва, Видок доби знамените резултате, и
предаде у судске руке млоге разбојнике, што се одавно у залуд тра
жило. Али судски посо највише трпљаше од овог стања ствари. Ви
док беше сам смирени роб, па и своју полицију начини од ослобо
ђени робова; јер кад његови званичници сеђаху у суду (cour d'assises)
оптужени их позиваху и опомињаху да имају посла или каква по
сленика у пољу. Но заклете судије говораху да невреде докази
кад злочинци и адвокати имају лепу игру. Видон тек што је био
постављен у полициској управи, утврдио је своје станиште и у ма
лој улици св. Ане за којом сљедоваше улица Боало. Она је онда
отворено као и данас на калдр. обали орфевриској своим стакленим
пролазом допирала до авлије св. Шапел-а. Пошто је Видок одпуш
тен 1827. дође Коко-Лакур, горди каваљер (највећи лопов), кои се
прослави својом дрскошћу. Тада настадоше они кои су сваким по
роцима одани, и бестидни лопова да шазе на оне што су као и они.
Pђаве стране грубе неморалности , таког начина управе, дираху Г.
Гискет-а, кои пошто сруши глупу традицију објави да је уништена
развратна и безчастна бригада од 15. Elовембра 1832, и одма је уста
нови на другом основу, опредељујући да неможе у њу ступити ни
каква осуђивана особа, ни она која би тако неморална била ка одпре.
 311
м

Од тога великог покрета код агената, кон, незнајући шта не бити,

заиста се поваташе највећи лопови. Дато је побуђење и даље пра
ћено, прва је мисао остварена, и данас не само да нису узимања за
позорнике (inspecteur) у полицију за безбедност они људи кога нису
накако осуђивана, него су узимани само они под-овицара, што су
изашли из војске па се моле да их приме у полицију, кога су из
држали врло строг испит. Дакле од принципа сасвим противног овоме
кои влађаше Г. Англесбм, дошло се до тог честитд. закључка да
људи поелом своим изложени сваком искушењу пијанства, задовољ
ства, раскоштва, морадоше постата најморалаји. Јер је наужно не
само да презиру него и да могу избећи балове, непоштење каве,
pђава места и да, као Улис запуше уши. Непогpena персонал не
може се саставита само за један дан; већ čе до њега долази дугим
временом. Сви готово они кои су у полицији за безбедноег okreseni
су, очеви камилије, и сви се једино животом заклињу да ће седoбo
и поштено владати. Млого их треба изближе проучаван, ако се све
да се разуме овај двојаки карактер и да се сваге намерне несвлад.
носта које су само спољне и површне. Полиција за безбедност са.
стои се данас из 1. помиривог чиновника, шефа, 4 писара, 4 ras
надзиратеља, 6 бригадира, 6 подбригадира, 117 позорника и 7 s.
моћника: свега 145 лица. Толики је број снаге која држеа у њ,
париске злочинце; то је скоро невероватно. ")
Млого је се којешта мислило о полицији за безбедност ве-Ј
су се читали Канлерови мемоари па и сами Видокови, премда „.
ари овога незаслужују да се уврсте зеђу оних Канлерови, Б.,
се зна како су покупљених романи, драме, употребили су и љ,
требили полициске агенте, и само су показали силу уображењ”„
ших писаца. Агент полиције за безбедност негледа као што - „
ели у непрекидну тајну јер су му његова сретва за почео са „
зато не могу да буду млого прета и без романског стојева. п.
је брига сваког позорника да добро упозна ово друштво рђаве „
даника кои непрестано обноде по парну као око каква пљ, „
да сазналу еваку њину особину да би она мути писана А.
оних кои су били кадри да учине каку кривцу. Они морају да „.
кога виде, да све чују, и ниrда да не буду виђена; они моја,
познавати особите обичаје лопова да би их могли наћи, roms",
уватити. Јер су лопови у том погледу врло изредни и врло чељ,

О напомињем да је год. 1868. затвореника у прису било на зли „

коих 31.879. били су спроведени судовима; види la Bevue du 1 juin Issy,
312
А
ва простој објави каке крађе кажу: крађа је учињена тако и тако.
ми ћемо је вечерас покушати на том и том месту, — и они одиста
и учине као што су рекли. „Полицајац вели Канлер, није тако сpe
hан судбом као што је солдат; за ово треба природне склоности
које млоги жандари данас немају нити ће је икада имати“. И оди
ста тако и јесте; пре свега, треба природан нагон и склоност на
поco; а све остало што долази у другу врсту може се стећи с мало
практике. Ти људи су прави ловци, тако се често говори; они имају
хитрине, лукавства, вештине. Кад им посо изиђе за руком, преобразе
се и недају се видети; њихове очи севају, они ватрено говоре и чи
сто се зарумене од задовољства. Ја сам их гледао у тренутку кад
дођоше да изврше неки деликатан посо кои даваше само врло не
извесан пљен; они су своим будаластим оклевањем наличили на
каква ловца кои изгледа да са удвојеном снагом удари птицу. Они
имају несравњену кураж, одиста велику, таку каку човек, кои се
у томе разуме, назива: кураж за два јутрења часа, кураж ноћи, у
извесној опасности, но њен је облик вазда непознат; кураж у оделу
грађанском а не она у униформи која само раздражује духове и
уздиже ништавост, кураж за како сакривено дело без икакве славе
и која ће остати свагда незнатна. 2. Марта 1848. сутра дан по ре
волуцији, г. Николај доби неко писмо у ком му се вели да остави
суму од 4.500 Франака на означено место, ако жели да спасе од
ватре своју гостионицу. Предупредљива полиција посла жандаре да
пазе на оно место. Затим дође један човек кон, пошто се увери да
нико више непролази улицом, упути се месту где лежаше његов
идол. Један агент сЧепа га али му се лопов вешто отрже и побеже.
Агент га појури, достиже га и зграби га за јаку. У том тренутку
и пре него што га могоше његови другови достаћи, он осети де му
лопов наслони на лице један шупаљ предмет, округо и ладан и ми
слио је да је то цев од пиштоља. Али он неостави свог лопова већ
му рече: пуцај дакле, бездјелниче; мои ће те другови опет уловити.
Агент кои тако говораше реши се да погине. Оно што је он мислио
да су уста од шиштоља, беше просто грло једног стакленца које је
било пуно хлорформа, и лошов кои се мало упознао с тајнама ане
стезије, уздаше се да ће за тили часак успавати тога што га вата.
Овоме агенту беше суђено да тако ужасно погине; њега у мртви
брпкселска ватра у тренутку кад хтеде да савлада потајног убицу.
(Продужиће се.)
 313

0 ТЕЛЕСНОЈ КАЗНИ ПО ЛЕТЕРМАЈЕру

крим. арх. год. 1832. стр. 650,

Арчи закона свакога народа даје најинтеpearanj ose

АРУ 19 ступањ изображења, на коме народ стоји. По њене за
Param zane caио на чувствену природу грађ. paymesa, a myas.
*Арада их постава, тим се више доказује да он дpa same a
9Урозе и немогућне бољем утиску. К казнима на чуemenov magogy
Руда рачунећу и у многостручним погледима поруге доerojny, upu
чела такође и телесно чањење. Укинуће нете у једном авгу,
јесте победа напредка (истине) и уверење у изображењу.
А Фоча стоји у противположају са основом Спринцano) upa
те занимоста. Кан телесна принадлежаше времену у ње
сматраше, да ће се са понижењем чувствене природе човекове, пољ
намера застрашења као једна и права, и заповедаше се, на њg.
осетљивије дејствоваше а најјевтинија беше. Од овог се њ.
ног сматрања натраг повукло и признало, да дужност др:ssage -
да буде, да ван дејствује на нpaвствену чувствену природу „
и да се само оваква ван навере, која, почем на све људе њ„
u nam serv, четоме као основ свију најблаго-,
sena ne sam, naro su se ne on такoвa дa ne-e,
ganstvornara mona. Aли телена казн уништава ово „„
On serve samo na revery now човека, тренутно, „
svim ja bon, ona ne uvjeroro speneа да се према љ,
mwrm num prvene vers, seru na- „
mu na na onu sam nam na je ves,
vnom vames, које вара не правља, него још иста,
ona na same enera, u novim moram os-, „
очајањем, које везу са правдуштвом на одвојено посмањ, „
се рађа у души осећај огорчења, против оних, који су му прљ,
бол. Оваково што не доноси поправку у окривљеног.
П. Кан је неправа, што је врло неједнака, што на јеa, „
чин дејствује, што законод. унапред никад израчунати не моa, g.
частољубивог, њежног, 12 батина су већа казн, него више њ„
затвора, док су за поквареног, који за част мање мари, равнe god.
n. Onda, oversan naе у 10 батина необичан ота -
док на Физично јачег сама ова казн мањи утисак чини. – – L. L.

-——- ко дале законод. право, да он на такав неједне пад.

због једног истог дела, два човека разно казни.
814

II. Казн је неправа, почем на здравље казненог штетно деј

ствује и не често казн штету наноси, које законод. није хтео да
учини, и које казнени није заслужио. Сме се казати да телесна казн
ма у каквом случају није безопасна. Ево шта Бекер вели: ударци
извршени на таквом делу тела, у ком се значајна множина нерва
заједно стиче и који са знатним органима у заједници стоје, произ
воде лако нагњечење, раздељење ћеличног склопа, успаљење и гно
јење. Нервозно ће се делање најосетљивије покренути јаким потре
сом које од удара произлаза. Признато је, да кашљање крви, осака
ћење, мокраћно задржање, које тек доцније ка болест наступи, често
су сљедства телесне казни, које је болни пре претрпео. Код лица
која имају наклоност к сувој болести, туги, болест задњице, ртењаче,
прсију отврднуће утробе, телесна казн дејствује убитачно. Ко даде
право држави, да несрећника, који често само из враголије учини
што, причини му такови бол, који га за цео његов живот немоћним
и нездравим начини? Каже се да неће ни једна телесна казн извр
шена бити пре, док се од лекара мнење не изиште; но да л ће се
над окривљеним без икакве опасности за његово здравље, батине
извршити моћи. — О томе сами лекарски писац примећује, да се
тиме врло лако много лекару части указује, кад му се такав пре
гледни задатак пропише. Ко познаје начин, како ће се тако мнење
предузети, зна такође, да Физикус државни, кога шитају за таково
мнење врло ретко има времена да и само нужна питања постави.
Он се задовољава овди само са општим питањима на окривљеног и
са површним посматрањем спољним, ал о томе да ли окривљени има
наклоност к покварењу мошница, болестима стражнице и т.д. даље,
дал ће се батинањем произвести консесуално унутрашње успаљење
коже, каква ће сљедства оно указати, — о томе он не може судити.
Измеђ најнових писаца по овом предмету Шнајдер, пошто је многе
могуће штетне ударце одкрио, напослетку доказати тражи, да про
ста телесна казн птапом ил прутом није тако страшна као што се
држи, ал је морао сам додати да иста, кад се само примени под
извесним околностим безопасна је, особито кад субјект није елаба
чак, нити пак има наклоност к опасним болестима, кад оруђе није
дебело, и сила којом се врши није јака. Али ко нам сведочи о томе
да ће се сва ова правила зацело у сваком случају издржати?
IV. Казн је неполитична, почем је противно мнење и посматрање
народно. Бранитељи ове казни заборављају често оназађене азобра
жења, и сваку везу , и чисто сурове успомене времена, у ком је
она њене прве утиске учинила. — Дух народни подиже се против
 316

батина. С нерадошћу слуша се о једној такој екскурзији, са равним

осећајем лети се месту где ће такова казн извршена бити, и при
мислима, да ће и њему тавова казн доћи моћи, обуваћа грађанина
очајање. Задржати казн коју народ куне као остатак глупости прош
лог времена, доказује се непаметност законодавчева.
V. Опасност је ту, да се казна дош као не коaетитуционална
покаже. Класа грађ. друштва којој преступник пришада, не сме на
делу судства у смотрењу казни, никака уплива имати; ал овде није
само случај гди је батинање изјасњено, јер с тога да сваки без pa
лике стања, ако извесно злочинство учини, телесно се казни, не ми
сли нико да л ће се много више ова казн само код оних жица при
менити, која према њиовом стању, према њиховом васписању не
може им се признати никакво частољубље. — Само лицама који у
њиховом високоумљу на сељане ил грађане с одличношћу сматрају
и тога ради манире тако названог изображеног света познају, и наел
само за један део већег стања држе, могу о клавама говорни ко
јима се част неможе поклонити Увиђавно је кад се из овог еман
ког стања, коме се никаква част не приписује највећи део брављ
отачаства узима ми питамо сваког браниоца батина, воју за
они као такову, коју због оскудице части смеју батината, у „
имају; ми питамо, да л ту грађ. стање принадлежн. Где се „,
oенови поставе дели се цео народ на две класе: у Једну , s. 4,
се батинати, којој се најжешћи болови и зло нанети сме, кој, „
њеном за цео његоa sam se mumu nose, u varom, „
на врло неко стоји те да јој се батне прошета смеј, 2.
Oћел законодавство ово напред определити, ко једној овакој „
припада, то врећа оно народност; оне л' судијама на чиновић,
оставити да определи да ће се према неком матине енети да „.
требе ил не, то се страшимо од таке силе, која у руке једно, „
века дође, и ми се још напред изјашњавамо, да такав поступљ,
противпол. слободном уставу, познајемо.

Уп. питали се при петушима, код којих ће се та ка „.

метини ноћи, то нећемо добити повољан одговор: код неких прављ,
ваља применти код преступа тако понижујућих где се престу,
сам у тако неко положење поставио, даље други код преуза, „
јавно мнење за безчастно држи, а други је хоће код преступа љ,
је извршен као сљедство злоупотр. телене силе на су плодова „.
pовог ветрогонетва, као дрвооштећење. Ми не можемо одреме, „
има престуша који само из поквареноста душе изнћи могу: даљ,
ова преступлења принадају у класу оних, које не треба казнити њ.
316

лесном казни, него са казни лишења слободе, и у опште никад се

не могу изговарати, да због извеснога преступа казнени апсолутно
не може се поправити. Искуство поправних завода противно је овом
тврђењу. — Има овде још извесни преступа који се не могу по
ставити ни у саму тешку класу, и опет ће се телесном казни да
казне. Во овде је степен окривљења претерано различан. Има пре
дела, у којима кавгаџија са задовољством остаје такав, или дужност
освете као предрасуда прастарих времена; даље, младиће сеоске оја
чати тел. казни. Ми сажаљевамо где таке предрасуде још постоје,
ал ми неможемо сваког, који телесно повређење учини зато као по
нижујућег и немогућег за частољубље сматрати. Тако названи изо
бражени свет познаје многа преступлења: као клевету, варање не
виности, и т. д. која из понижујућег чуства извиру. — — —
VII. Вепојмљиво је кад се препоручује код младих људи испод
16 год. телесна казн као целисходна. Бранитељима овог сматрања
чини се, да батине нарочно у каквом односу стоје што се здравља
тиче младих људи и немају рђаво сљедство; они игнорирају, да због
оскудице Физичке зрелости младог организма и због превелике не
развијене сочности, наступа као сљедство телесне казни болест страж
нице, опасни убоји и надирања крвотока, тако исто и прелома. Ми
судимо по учињеном искуству у инглиској како штетно дејстује те
лесно казнење на младе људе, исто тако и на њихово частољубље.
VШ. Истражују л се на последку случаји, у којима ће се тел.
казн упоредо са надлежношћу чиновника извршити, то се наилази на
погрешку, гди ће казна као самостојећа и само за се стојећа при
мења бити. Познато је да се дозвољава по нашој судској организа
цији поједином судији и властима, да изриче маловажније казни и
у право лишење слободе до 4 недеље и тел. казн (ил једну ил другу
применити); овде обично казни суд који изтражује , такође и мање
крађе, телесне повреде, увреде, оштећења. Но и овде је тел. казн
не својствена; јер овде је предата, тако важна казн у руке једног
човека, који по једном, може бити сумарном истраживању брзо из
рече а исто тако и брзо је и изврши. Међутим је ту, гди усплам
тени афект гони чиновника да већу казн узрече, глас разума и
савести, чим је афект престао , јер наступа могућност да се право
изврши ко пто ваља н. пр. које на затвор осуђен може се опет у
слободу поставити, а кад се тел. казн брзо изврши, онда размиш
љање доције не помаже. — Како су истините речи Винтера који је
1828. год. у скупштини изговорио: ко је сам чиновник био зна, како
често код нагомиланог рада, кад људи који незнају језик ил не могу
 317

готовања да се најаве и се страше и њиов одговор настављању,

како се лако чиновник може преварити и како овим pege -
пуна и партије њиово прво држање изгубе, и како се љ
обоје могу заборавити. — Ко суд познаје, зна такође, како су љ
са батињањем излишни. Оће л се тел. казн као дoлa je B.
оштрење на лишење слободе употребити, то не заслужује на од
да се одобри. Ми постављамо напред да ће свуда општа смањ
бити, да ће наше апсане на поправљење окривљеног рачунањ, љ
ће оне појмове поправити, и способност поучавања пооштрина. Од
оваком поправном системом тел. казн је излишна. По дужем пољ.
трању може дејство старешине завода за поправку само онда -
руком испасти, где окривљени доведен увиђа неправо и каје се, оa.
се по све из понижујућег стања подиже и са благородним св.
уздањем ојачава. Што се блажији достојнији и саучастљивији да
ректор завода показује, тим ће више он поверења окривљеног задо
бити, и тиме могућност задржати, да подпуно на њега дејствује.
Телесна казн поништава сваки успех одпочетог поправљења. Та
наредбе, као затвору напред законом ил судом исказате, корисне су њ
онда није никакав поглед на окривљенога личност узет Могу од
јошт господа, која у њиховој соби врло често о суровости неваљал
ству преступника говоре, опоменути, шта се може при најнеповод.
нијим околности (опстојател) из људи догодити, и како често, која
је најтежи преступ учинио, најпре се поправити може кад само је.
дан изредни познаваоц људи и лекар познаваоц душе, саучастљиво
на њи дејствује. При овој казни, кад окривљени у завод ступи
узама га неки, кои ће га поправити, ком он његово срце отвора.
Колико времена потребује по искуству свију старешина завода не
томе, док се окривљени ил из мрачне глупоста отргне са којом у
завод уђе, ил уздиже, и све, што је у затвору , мрзи. Са каквом
паметношћу и брижљивошћу мора старешина боље веровање окрив
љеном по све допринети! Ко уображава да су батине овоме средство,
тај непознаје људску нарав. К овоме незаслужује телеса на одо
бравање ни ка дисциплинарно срeство у заводима ако је целогодна
класификација уведена, ако се неки кои пркоси непоправили по
каже, – то лежи у томе даље извесно средство, непослушност
рушити, а не у батинама, које су као опасна средства. У РУве
старешине, који се лако огорчи и моментално побуда, да ће томе
приђе, и тиме саму његову собствену делателност и Чавку
окривљеног повиштава. Једно далеко дејствујуће Фредству Чене
против окривљеног јест мрачни затвор. Пријатељ АУАР на
 З (38

напредка радује се, да једна нескладна казн мање екзистира, при

јатељ батина не даје о себи никакву частну сведочбу.

, НЕ, НЕ, ЈА НЕСАМ КРИВ.

(Продужење.)
му
„Сви пријатељи г. Вердија, представљали су му опас
ност, која ће се изродити из овог брака. Но судбина је тела,
брак је закључен, и оба млада брачника отишли су и смес
тили се у пољску кућу, која је припадала Дарнелу, и која
је била у околини Норбачкој. Као што је изгледало, они су
живили у миру. Но ова спољна мирноћа прикривала је само
ужасну препирку, која се окончала онако као што знамо.
Госпојица Цецилија Вердије, пре но што се упознала и вен
чала са Дарнелом, била је, као што пристоји, смирена и при
љежна у испуњавању релиђиозни дужности. Од када се удала,
она је одлазила на службу, но и то нередовно, иступила је
из више доброчинећи друштва, и престала посећавати попу
норбачког, који ју је први причестио. Када је попа запи
тао, зашто више недолази у цркву, одговорила је: да се стра
| ши да тиме непокаже непослушност спрам свог мужа, који
јој је забранио да се исповеда. Попа је сматрао за своју
дужност да се о томе разговори са г. Дарнелом, но овај га
примио ладно и на попине опомене одговорио је: да је ћу
мурџија господар у својој кући; у осталом , да је госпођа
Дарнел савршено слободна да ради оно што држи да је умест
| но, и да она, само то треба да знаде, шта се допада, а шта
| |
се недопада њеном мужу. Госпођа Дарнел неје ни речи про
говорила, и испрати светог човека. Јасно је да је била под
моралним притиском. Г. попа оде да посети г. Вердија, који
неје одлазио код своје кћери и зета. Попа му саопшти све
што се догодило, и бележник, пред попом, изкључи из на
- следства своју кћер и завешта сво имање, које остане после
 319

његове смрти „малим сестража“ (aux Petite seasy. – На

стојница „малих сестара“ посетила је госпођу Дарнели на
шла је у великој моралној узбуђености, подчињавајући се
сасвим нередиђиозном упливу свога мужа. Она јој је само
зактевала дозволење да дође по који пут да проси милостику
на које јој госпођа Дарнел одговорила, да ни она ни њен

муж несу томе противни, Сестра Марија Клод поcena je

госпођу Дарнел, на месец дана пре њене смрти, и нашла је
сасвим жалостну. Она је страшно жалила што више неје
могла да виђа свог отца. Сестра Марија Клод понуди се да
посредује. Госпођа Дарнел одбаци посредовање изјавивши,
да се боји да се то неће допасти њеном мужу, кога је као
што је изгледало, страстно љубила, Два дана пре злочинства,
сестра Марија Клод дође наново код госпође Дарнел, да би
узела прилог за св. Петра. Но она је изјавила, да незна шта
треба да ради, но нека би сестра Марија Клод била тако

добра да дође после два дана, и да ће јој тада одговорити,

и да ће је можда молити да преда једно писмо г. Вердију. Ово
је било 25. Априла, а 27 Априла госпођа Дарнел убијена је.

„При разним испитима, Дарнел је признао да неје чуо

никакву вику. Како је то могло да буде, да је његова жена
удављена поред њега, без да се он пробуди? Крађа неје
била узрок злочинства јер ниједне ствари неје нестало. С
друге стране, када се опомене: да је сутра дан госпођа Дар
нел требала да преда једно писмо сестри Марији Клод за
њена оца, писмо у коме би можда зактевала да се раздвоји
од свога тиранског мужа, види се, да се злочинство може
истумачити усљед напрасљивости оптуженога кога је ка
рактер као такав свима познат. Када је Дарвеа ФУочен са
убијеном изгледао је рђаво; када јој се приближио он је
покрио тело пољубцима. Доктор га је замолио да обухвати
рукама врат убијене, на коме су остали трагови прстојУ
убице, и нашао је да се рука оптуженога сасвим подра
са знацима кривичним.
320

„Ово су дела због који је доведен пред пороту опту

жени Павле Дарнел, под оптужењем да је убио своју жену.“ —
„Сведоци се удале из суднице.

„Испит оптуженога.

„П. — За сво време ислеђења, премда сте се увек по

казивали да вас је веома поразила смрт ваше жене, ви сте
усвојили систем абсолутног одрицања. Уместо да помогнете
да се изнађе кривац, ако је ко други а не ви, несте под
нели ни најмањи доказ да он суштaствује. Остајете ли при
том систему одрицања.
0. – Господине председниче, то неје мој систем, ја
никако непознајем убицу моје жене.
„Ш. – Сумњате ли о чему?
0. – Несумњам ниочему, и та је смрт за нас најне
истумачљивије дело, као и најжалостније од свију.
„П. — При свему томе ви признајете да ваша жена
неје могла да буде удављена у самој вашој постељи, без
да се ви непробудите?
„0. – То ми се чини немогућим, и при свему томе
ја несам убица моје жене.
„П. — Можете ли нам казати са чим сте се занимали
тог вечера и како се то, по вашем мишлењу морало догодити?
„0. — После ручка који је био најмилији и најпријат
нији, мало смо се проходали по башти, затим смо ушли у
собу; моја је жена села за клавир и свирала. Изгледала ми
је сасвим узбуђена, ја сам читао новине, које су дошле
онога часа. Наједанпут престаде звук клавира и осети да
моја жена дође поред мене; она ми рече (оптужени плаче),
опростите ми господо, она ми рече: „мој пријатељу, ја ћу
да постанем мати.“ (ново јецање)
„П. — Продужите.
„0. — Ви можете појмити моју радост, ја јој одгово
рим са иљаду пољубаца. Никада у животу несам проживио
тако пријатно вече. Моја ме жена запита, да ли би било
V

-----
 321

добро да пише своме оцу, и да се користи овом приликом

да понаведе питање: Ја сам јој приметио, да се наста

ОДВО САСВИМ НЕПОИЈ87ebСКОМ УПЛиву наспрам нас, g ga gej

:::
зала своју живу жељу тако, да се несам могао томе про
тивити. Тада ми је говорила први пут о сестри Марији Клод
и питала ме, да ли ћу и ја што да приложим за св. Петра.
Ја би био сувише срећан да сам то мого одбацити, но на
њену молбу реко: подај. После неколико тренутака предо
мислим се и саопштим јој моје назоре, и она је појмила
уместност мојих речи: „То је врло уместно нећу да дам
ништа.“

„Ш. — Ви несте ни на једном испиту о овоме ни речи

проговорили, зато нека упамте господа шоротници, да ће
ово допунити исказ сведока, који ће му дати и праву си
зиономију.
„0, — Моја је туга неописано велика, а чинило ми се
и абсурдно, да се браним противу такове оптужбе, па с
тога сам ћутао.
„Ш. — Суд ће назначити да су ово ваша познија изка
зивања. – Продужите. Да лије ваша жена писала њеном оцу?

„0. – Јесте она је писала одма.

„Ш. — Шта је са тим писмом?
„0. — Оно је подерано.
„Ш. — Ко га је подерао?
„0. — Она.
„Ш. — Писмо неје подерано, оно је изгорено, и то сте
ви учинили по свој прилици. Нађен је један комадић који
је поцрнио од дима, и на њему су биле написане Федеће
речи: несрећница.... оставити мог мужа.
„О. – То је истина, сад се опомињем да са наче
запалио цигару.
„ш. – Шта је писано у томе писму, шта ви поч
како тумачите ове речи које сам вам сад пр""""
пww.a 37
322

„0. — Опомињем се да је она представљала своме оцу

колико је чини несрећном поступак овог последњег. Она се
наодила у тој ужасној алтернативи, да остави свог мужа
или да престане више посећивати свог оца, и позиваше га
да буде толерантан. Она ми је читала писмо, но ја сам на
шао да је сувише снизходително и замолио је да друго на
шише, на које она саизволи. Затим сам са тим писмом за
палио цигару и разговарали смо се о другим стварима.

„П, — А затим? Овде треба најјасније да искажете ваше

ОПОМИЊАЊ62.

„0. — (Усиљавајући се). Ми легнемо и заспимо пошто

смо мало читали. Око два сата по по ноћи, она ми заиште
једну чашу сладке воде, и ја јој приуготовим. — Ми се на
ново успавамо. Ја сам био врло узнемирен. Око три и по
сата пробудим се наједном иза сна, без да сам знао зашто,
учинило ми се да сам чуо велику вику. Погледам моју жену,
која је лежала непомично упитам је да ли спава, но она ми
неодговори. Ја сам држао да се успавала, па легнем и ја
да спавам. Тек сутра дан ујутру знао сам да је она мртва.
„П. — Како тумачите ову смрт?
„0. — Ја је немогу да истумачим. Само предпостав
љам да је злочинац пошто је извршио злочинство, без ика
кве вике удалио се.
„Ш. — У каквој цељи морао је убити вашу жену?

„0. — Незнам. Можда они који су добили од оца на

сљедство, тели су да добију и мираз који, по уговору, треба
да пређе на оца или на његову породицу, у случају ако
моја жена умре пре њега или без деце.
„П. — Поротници ће оценити ово гадно опадање којим
се правдате.
„0. — Примећавам да ово неје никако опадање; ви за
хтевате да вам кажем шта мислим, и ја сам вам то казао.
„Ш. — Добро. Сада ће мо испитати сведоке, којих све
дочба вас терети.
 328

- Преслушање сведока.

„Г. Берлије, 65 год. стар, бивши бележник у нову.

— Заклиње се. -

„Председавајући.- Сведоче, утишајте вашу путу и ме

кажите све; што може да обавести правосудство.
„0. — Господине председниче, овај је човек примамо
моју кћер: он је њу оделио од мене, он је убио; napetane
правду.
„Председавајући. — Уздржите се мало и кажите пом
што о размирици коју сте имали са оптуженим.

„0. — Он је реко: да му се недопада друштво које

код мене долази, да неволи попове, и да у мојој кући има
црни мантија и црквењака.
„Председавајући оптуженоме. — Признајетели истинк
тост овог тврђења.
, „Оптужени. – Признајем, господин председниче.

(Продужиће се.)

ОДБРАНА И УБИЈСТВ0:

Још се размишља кад има места праведној одбрани ,

још о том дакле питању постоји јака контроверса у крими
налноме праву. Кад се призна, да је дело Учињено. У пра
ведној одбрани, онда се произвођач тога, или не казни, или,
ако је изашло из границе нужне одбране, када се са врло
малом казни. Но, свакојако не као злочинац, 10 часо је,
по сваћању већине правослова, да треба напад“. Усни „
ако животом и осакаћењем прети, премда то сује Фи
ловозија неодобрава. Али да ли је слободно владе Учити
онда, кад овај на слободу, част и имање напад- 9% о
што рекох, постоји препирка (контреверса). У РАЧола
праву. По нашем закону (5. 54) ономе, коме се Р 9
ge
324

коно напада на живот, слободу и имање, дозвољава се, да

се нужном одбраном послужи, и тиме нападај одбије. С тога
ће држим интересантно бити, да саопштим читаоцима овога
штованога листа један случај праведне одбрање, који је су
дом овим недавно суђен, те да се види како је питање
праведне одбране код нас , сваћено. А ово у толико пре,
што у следећем случају човек би убијен, само што је хтео
мало сена да узме, а убијца за то само са једну годину дана
КАЗНБЕН.

Одавде спор: Неки Стеван Пешић зем. из Каличине,

спроведен је суду овом на суђење, што је хотимице и с на
мером пуцао на Илију Милојковића из Зубетинца кад је
овај хтео мало сена за његова говеда узети, и тим га ранио,
од чега је овај после неколико дана умро.
Оптужени одрицаше, да је на Илију пуцао, и да је то
због одбране имања учинио.

Но против њега постоје ове околности, којима се тврди

да је он чиниоц овога дела.

1. Што је оне вечери био на својој ливади, ђе је зло

чин извршен, и што му је, те вечери, син пушку на ливаду
однео, 5. 121. тач. 7. крив. пост.
2. Што је по сведочби једног сведока, баш оптужени
те вечери, на убијеног пуцао 5. 123. тач. 2. кр. ш. суд.
3. Што је сведочбом три сведока доказано, да је она
ково лице на месту учињена дела било — као што је ту
жени — 5. 121. т. 5.

4. Што је тужени по сведочби сведока те исте вечери

претио убијством ономе који му сено краде 5. 121 т.4. к. п.
5. Што је вештацима доказано, да је пушком оптуже
нога оне вечери пуцано, што се по 5. 224. за правно дока
зано узети има.
6. Што је оптужени имао дакле онако оруђе, каквим
је злочин извршен. S. 121. тач. 1. крив. пост.

-----
 B

Све ове околности, - у скупу једне с другом – пр.

востепени суд узео, као саставни доказ – 5. 237. g. m. –
дело кривице под одредбу 5. 155. крив. зак. подвео, па с
погледом на š. 243. кр. п. пrто нема признања им сведова
очевидаца — о овом убијству од стране туженог, осудио
је истог на 20. год. робије, у тешком гвожђу и т. д,

По незадовољству оптуженога, апелациони суд pacмo

трио је ову пресуду па је нашао: да је разлозима у пресуди пр
востепеног суда наведеним доказано, да је оптужени Стева
убио Илију Милојковића. Али кад је сам убијени Илија за
полицијском испиту признао, да је узео сена са ливаде оп
туженог Стевана, па таман кад се диго да однесе сено, да
човек викну: „остав то сено змија те изеде,“ и да потом
пушка пуче и њега погоди; кад даље сведоци: Милош и „Љ.

ван сведоче, да је човек најпре викнуо: „остав то сено змиј

те изде“ па онда пушку избацио“ кад је сведок Милиce,

показао, да је оптужени пре пуцања на Илију рекао: „до

отоич косих ливаду, па кад се вратих нема ми сена,“ sa
су сведоци Радисав и Стојан показали, да је оптужени рево
„видели сте 100 ока сена, па хоћете баш да ми га одне.
сете“ и најпосле кад је сведок Мита посведочио, да је опту
жени на његов позив да иду кућама одговорио: „Сад њу,
но нешто гледам где ми је сено однесено,“ кад дакле све
ово постоји, онда се види, да је оптужени бранећи своје соб
ствено имање, које су и други, крали а и убијени Илија, овога
убио, па с тога дело његово носи на себи значај Š. 54. кр.
закона. Само што је тужени прекорачио границу нужне —
праведне — одбране, према вредности крађеног му сена, те
зато се по смислу последњег одељка 5. 54. крив. зак. има
казнити по 5. 158. истог закона, дакле као за дело из не
хата. Стога је пресудио: да се оптужени са једном годином
дана затвора казни, (дакле не као злочинац но као преступник).

Један апелациони судија одваја мнење овако: ван на

коју је обвињени осуђен првост. судом, строга је, и с тога
326

му према S. 254. к. п. умеравам, и мнења сам: да се об

вињени са 10 год. робије казни, и у толико преиначавам
пресуду, а у осталом добра је.“
По жалби државна тужиоца и обтуженог, дело је ово
дошло пред касационски суд, и овај исто расмотрив нађе:
да је пресуда апелац. суда под „МУ 1532. добра и за то је
оснажава, а молбе одбаца.

ЗАБРАНА НА ПЛОД.

Један назовимо га Милан, поднео је суду окр. књаже

вачког облигацију, по којој му рецимо Марко 3.000 гр. чар.
дугује, и којој је исплати рок прошо 23. Априла, па за си
гурнос ове суме тражио је забрану народ виноградски дуж
ника, који је још необран, и на примање, од Јанка, у колико
буде имао по причишћеном — између њих — рачуну.
По овоме је суд узео у вид: да се по 5. 398. гр. ц.
суд: само покретно добро може забранити; а молиоц овде
тражи забрану на род виноградски, који се по 5. 187. грађ.
зак. сматра за непокретно добро, даље да молилац неопре
дељава цивру примања дужнога од Јанка, што је по 5.378.
грађ. пост. суд дужан да учини, и тако му је тражење за
бране, у оба случаја неумесно. И с тога реши: да се мо
лилац одбије од тражења забране.
Но по жалби молиоца, дело ово дође пред касацион. суд.
И овај исто расмотрив нађе, да горње суцко решење неод
говара закону у томе:
1. Односно рода, што суд није гледао као што пропи
сује 5. 377. 378. поc. грађ. је ли потраживалац примање и
опасност доказао , и тиме испунио условија за забрану 5.
398. реч. п. па забрану одобрио, него се упуштао у оцењи
вање својства рода виноградског, чега овде нема места, кад
 327

P. У питању права сопствености истora pa na nje

право залоге: и

P-94000 таква на примање, што је сума прављ

познака, а то је по протоколу 6:360 гр. чар. u mes, g. -
травалац казао нешто о пречишћавању рачуна, по њ
У оправдање забране, а не у саму забрану. С ових po
поништио је речено суцко решење.

Врх овога дође свако суцко решење: „Само с пра

њем на то што су прве приметбе касац суда за овај -
обвезне š. 638. гр. н. суд и опет с погледом на 5 зв. „
U no Rome je Mouилац дужан по именце да означи оно, њ,
гове да забрани, док он ово не чини — суд овај и по дру
пут Решава да се одобри забрана само на род вишењL
сви, а од тражења и на примање, да се одбије -

Опет по заби молиоца, оде дело васационовом су

И она Ристотина наде, да суд није добро урадио по за
што је молиоца од тражења забране на примањe oдма, g.,
на је овај тражио забрану на речено примање дужног „
Јанка, по пречишћеном ортачком рачуну, дакле на право „
реченог ортаклука, проистичуће, што је по 5.378. поступљ
грађ. могао чинити, и без означене суме, која се сазнањ

неможе, док се рачун не пречисти, онда суд није требљ

захтевање молиоца одбаци, но је требао, да га прими љ. g.
уважи, и по 5 402. реч зак. поступи — у сљед које је пpe.
метбе, суд првостепени поступио, уважив забрану.
se
E SE

Тражбине обезбеђења путем забране на род винограда

њиве, врло су чести и ова приметба касац, суда може на
шим судовима послужити за правац, јер се она као меpo
давац у обзиру овом узети има. Но овом приликом, и ја ћу
да кажем једну своју реч, и то односно уважења забране
на род виноградски, и то на име: је ли род виноградсви не
покретно добро? према 5. 187. зак. грађ. одговорио би, да
јест а кад је тако да ли се на њ, могла забрана дозволити?
 328

одговорио би према пропису 5. 398. гр. п. суд, да се не би

могла дозволити. Елем свакојако овај је случај показо да се
наше законодавство има о томе јасније изразити.

Оба ова случаја саопштио.

У Књажевцу,
Ст. Максимовић.

Ону господу скупљаче , кои су нам само

имена уписника послали, молимо да нам и нов

це пошљу кад до сада то учинили нису. Тако

исто и остала поједина господа која су листо

ве захтевали а новце Непослали, Нека НОВЦе

пошљу.
Уред. „ПРАВДЕ.“

У чланку: “O уживању и упражњавању права,“ (Гл. број. 12 и 13.) пот

крало је се више погрешака, које смисао кваре. Шогрешке те нека читаоци
изволе при читању на следећи начин исправити:
У почетку самог чланка, у 1., врсти реч „слобода“ треба читати: стоcos
ност; на страни 263, 15, врсти озго, реч „Ова, ваља читати: Сва; на страни
267, у 3, реду озго, реч „изискује“ ваља читати: исказује а у 14, реду озго
реч „правилима“ ваља читати: правима; на стр. 295, у 7, реду озго, на место
год. „1859“ ваља да стоји: 1852; на стр. 296, у 4. реду озго. реч „вравима“ ваља
читати: правима; на стр. 297, у 10, реду озго реч „држи“ ваља читати одржи.
Осем тога на стр. 267, изостала је у 8, реду озго измеђ” речи „са“ и „једне“
реч: те; на страни 296, у 2, реду озго измеђ речи „грађ.“ и знака (. ...) не
достаје реч: пропис иза које ваља да стоји и знак (); и најпосле на стр. 298, у
15, реду озго измеђ речи „странца“ и „ни“ недостаје реч : тужиоца.

У прошлом броју „Правде“ чланку „Полициска управа“ подкрале су се

oсим неких ситнијих ове веће погрешке: на страни 289, у врсти 21, „поједино“
а треба „по једно,“ на стр. 291 у врсти 14, између речи „песничања мамузања“
треба „и,“ на стр., 292, у врсти 23, треба избрисати реч „што“ а на стр. 293.
у врс. 11 и 12. треба казати место „револија“ „револуција“ а у врсти 14. ме
сто „недовољних“ казати „недозвољених“.

In A и ш а ниј А Н и к о и в Ст и о Аи о в и ћ A v Eno r r A.4 r.

|
 ВРИЈЕЦЈУРГРАДУ 31. Мал 1870.
T"-"--------___TDI___ година II

Излази три пут За све срп. кpa

У месецу на 15 1 4 1 9 ја - 1 || || A jeвe стаје на Бо
3:: || || Р“ ЈА 5: НА || ЛА
5):y I I I HA :: ::I D I HA
ge 4-1-1-4-17, 1,41 : меc. 15 г. или 1
Prema I V 2-2,
великој шијаци.
In su u ruku unuv uvisli. """"""

издАЈУ и УРЕЂУЈУ Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: полициска управа и јавна безбедност у парту. – пости у ина, ваљ, i mi,
не, ја несам крив. — Самовлашће.

ПОЛИЦИСКА УПРАВА
И

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У ПАРИЗУ.

(Продужење.)

Ови догађаји нису редки, могло би се навести читаво туце;

један или два беху на врху у успоменама старих примера, остали
изчезоше, изгубнше се, ни трага им више нема. То је жалосно. Парпа,
озбиљни, горди, кои целом свету предњачи, ша незна каквом је ода
ношћу послужен. Кад пропратимо ток рата у књигама Фенимора
А крера, ми се сви зачудимо оштроумљу Индијанаца; ми смо се ди
(вили њиовом лукавству, њиовој окретности, и више пута смо рекли:
i дали може бити таки људи? И позорници службе за безбедност
доста су изредни и доста показују природна дара. Напасти једног
само човека кои је мање снаге, то је мала ствар; него ваља га до
чекати, сакривен иза каквог зида, савијен под каком клупом, шћу
ћурен у углу каке куће и ту остати недвижим и то не само заједан
или два сата, него за десет или дванајест сати непрестано, издржати
дуго време на непогоди, у неспавању, неразговарати се са своим
другом да се неби пажња одвратила, недоговарати се ни рукама ни
очима, што се толико догађа у наших немирних и изображених ста
новника, да ја чисто неби мого веровати, кад неби извесно знао. Има
nson, onesen Raosомисионери, остају да пева претрпечитав дан.
Кад се прочитају извешћа установљене полиције која само стра
жари да би се уверила да се Јуда неповрати у означену кућу, остаје
ne promano Rasо могу да надрже толико људи Французи, на једним
месту. Ту скоро најжешћи лопови много су походили најмногољудније
 330

шарнеко предграђе те пљачкаше пијанице. Агенти се увече прикрише;

а двоица или троица легоше на клупе и начине се као да спавају.
Једна кишица тако ромињаше да је за двадесет минута могла оква
сити човека од пете до главе. То беше око седам сати у вече. Око
пола ноћи нико се од мимопролазећи не појави; нико не изиђе из
своје куће; а на два сата пред зору иђаше једна чета лопова; не
колико вешти лопова приближе се и већ одпочну да пљачкају, али
их агенти изненада нападоше и увате њих седамнајест лопова; те
тако пљачкаши заслуже казну. Постојаност коју агенти показују
равна је трпљењу. Кад се нађе какав нож на месту где је учињена
каква кривица, они без да малакшу иду код свију париски ножара
да би дознали ко га је продао и ком га је продао. Канлер прича у
своим мемоарима да једна цедуљица на којој беху написане ове
речи, две Фунте масла, постави га у стање да може уватити опасног
ЛОПОВА.
Кад нађу какав предмет кои су злочинци заборавили , они по
гдекад одма погоде чиј је. Кад се прочу да су из краљевске библи
отеке поаране медаље, у чему учествоваше позната вицеграфица која
је покадшто чинила посете управитељу полиције, за истрагу, аген
тима за безбедност, довољна је била тестера, Фењер и уже, које су
лопови унели у онај исти кабинет где је учињено злочинство, те су
непосредно иментовали Етијена Фосарда и Друиља, кои су одиста
и били коловође кривице. Такво је познавање плод непрестано по
нављаног примећавања, свакидашње подкрепљаваног искуства и на
презања духа ког ништа не може превити. Њима су интелектуалне
моћи оно што су мишићи телу кои се преко мере развијају снаж
ним упражњавањем. Стога дакле агенти за безбедност добише осо
бито памћење, и с тога је њима шо кадшто доста само да спазе лице
па да га опет познаду поред преображења које се може десити.
Једног дана позорник полиције за безбедност, шетајући се по обали
Флерској, опази једну особу чиј облик пробуди у њему тавно опо
мињање. И за сваки случај пође за човеком, кои, видећи се у мрежи,
попе се на једна кола. То исто учини и позорник, намести се спроћу
њега тако да му у лице могаше гледати, и стане га пажљиво по
сматрати, Ђаволски сиромах уздpкта и рече му потмулим гласом:
недирајте ме бар пред светом. Кад кола продужавајући свој воз,
дођоше на обалу Хорлож, пред улицом Харлај позорник сиђе са

| своим пљеном и предаде га у затвор. То беше један лопов кои ис

тог дана улучи прилику те умаче једном писару управитељства када
га агент и опази идући кроз тајни ходник. Млого се пута такав
 331

случај ден : но само треба бити пажљив при сваком изненадном

одврићу случајних околности. Силним мишлењем на предмет свог
посланства, чине се да немају другог осећања до оног непрестаног
ветраживања. Кад продру у какву собу још пуну крви и на које
нису уклоњена тела убијених они се не запрепасте, они не губе вре
мена у узалудном тешкању; пре свега они разгледају од куд је убица
ушо, куд ли је мого избећи , каквим је оруђем извршио крвицу,
какву лије крађу учинио. Кад је видео шеф полиције за безбедност,
коије у овој епохи био Г. Аллард, мртво тело војводкиње праслин
ске ужасно осакаћено, рече Г. Габријелу Делесерту узбуђеним упpe
пашћењем: „ово је, господин управитељу, љубавни удар“ Из ове
само једне речи разви се цела драма
Ко би мислио да су позорници наоружани кад иду на такве
послове, где им живот стоји на милости опаки људи, кон, неплашећи
се више ничега, често су раздражени; преварио би се. Кривци које
они увате дођу суду, и докажу да су не вини па их он ослободи
невредиме, здраве и читаве. Другда има опаки удара, то је без сумње;
но агенти тако вешто нашадају кривца, ослабе његова срества радна,
спакују га, као што се говори, да редко кад ушињу своју снагу. Она
не носе ни штапа ни трске, које би им само сметало већ сваки од
њи има у свом џепу само два ужета (n cabriolet etum ligode). Је
дно је уже (cabriolet) дугачко од прилике 25 сантиметара, начи
њено је од особитог канапа, и зову га септен, зато што је усукано
од седам струка; оно има три петље, и свака је по потреби приве
зана за крај једног дрвета које потпуно личи на сврдлов државе.
Оно се обмота око десне руке уваћене особе а два дршка држе се
у руци тако да се уже сасвим тврдо може свезати. Друго пак уже
(hyotte) тако је исто врло солидно, но оно нема шетаља, а дугачко
је тако да може свезати и руке и ноге ономе кои би се насилно
одупирао. Агенти немају никаког другог оружја кад иду у бој. У
осталом морам казати да су врло снажна код свију оних које сам
видо широка плећа и широка шака, и може се мислити да томе има
onoga. Lа ли се они преоблаче? На то они ни мало неволу да од
rope, an ensap ми се чини тим више тврдећа почем они у свом
osobnow penику имају реч, se camoufler, коју нико други не ра
aps. шаљријан, кои је био затворен у дуну 1882, was em
segma Easо је гледао за оно време док је чекао налог затвора
у управи полициској где агенти долазе обучен на Угљари, че
an, sao ислужени војници, као они што свиралу у оргуље че
seam. Ја сам сам видо једног пре дванајестина година, де је обуче
289
332

једну блузу, и на главу метуо једну стару качкету како из јутра

раздаје листе за бирање општинског старешине а у вече се показује
на балу вештака у опери комичној обучен у црне хаљине сасвим
укусне, носећи на прсима једну шлочицу и како се издаје по спо
љашности за неког страног дипломата. Истина овај обичај преобла
чења кои је предање старе полиције пренешен је у данашњи свет
но још није сасвим расшрострт. Било је кадшто места преобла
чењу где агенти измислише моду која им је потребовала. При
бегавати преоблачењу у ствари има места само у изузетним окол
ностима; казати да се агенти увек преоблаче било би исто тако
погрешно као и кад би казали да се нигда непреоблаче. Ваља
их оставити слободне и само ако добро изврше своју задаћу неће
мо гледати дал је то било под једном или другом одећом. Нема
млого времена од како су били одређени да врло строго пазе на
једну париску гостионицу два позорника, коју су походили само разни
странци. Овај посо беше тежак и изискиваше вештине. Један се од
њих издаде за великог посланика, а други као слуга одевен, узеде
улогу собног служитеља. Они су тако провели две недеље дана и
ништа их неодаде; један беше наклоњен гордости и радо примаше
превасходства као човек вичан свима земаљским величанствима;
други, скроман, радан, радо говораше о свом „добром господину,“
и тачно одправљаше своју службу. Во кад се једном доврши њихова
већа слава повратише се на своје место; али велики господин кои
се тако млого поносаше својом личношћу, господин кои у место да
буде титулиран од свог слуге постаде овоме раван и његов друг; то
га је тако разљутило да је се окренуо и реко: шта ће то рећи? и
од куда дође така претераност дружења?
Кад какав агент добије заповест да поднесе извешће о свом
послу, он мора пронаћи у силама свог разума срeства како би
мого усшети да измисли начин, коим ће одпочети изговор из ког ће
моћи пронаћи пут, кои ће му олакшати приступ затворене куће,
коим ће лако моћи одвоити злочинца кога пријатељи окружују, кои
ће га спасти опасне беспослености. За ово треба великог уображења.
У осталом изгледа као да их лопови помажу; поред лукавства и
превара које се чини. као да врло радо позаимају у лошова, они су
у опште од неке мало вероватне будалаштине. Они готово наличу
на птицу ноја кон кад сакрије у какав џбунић главу, мисли да га
нико невиди. По кадшто је довољно казати каком злочинцу да га
очекује неки трговац да тамо непосредно отиде. Има неколико
недеља, узима се као извесно, како је један роб, кон је шобего на
 з

Гајене, радно у предграђу Сент-Антоан код неког столара. Агенти

дођоше близу столарнице, један од њих уђе унутра и позове тра
женог човека да одма дође у суседну кућу да нешто нужно поправи.
Без икаквог подозрења, осуђеник на позив изађе, агенти га одма
зграбе, свежу и баце у кола која су га чекала. Он је противу тога
протестовао и говорио: ја сам добар радин, ја се зовем Флорент;
на то жандари му одговоре: ви се правдајте у управитељству. — Он
понови сву своју одбрану пред старешином, кои му рече: „ви се
незовете Флорент. већ Б. . . . ; ви сте били осуђени тим и тим су
дом (cour d' assises) на десет година тешке робије; ви сте побегли
преко Холандске, ви сте отишли у Лондон, тамо сте обитавали на
том и том месту: ви сте опет дошли с Калајем у Француску; ви
имате на десној руци татуаж“) ето ту; а овде на десној нождрви
имате опет белегу од мале богиње; неодричите дакле извесност и
слободно признајте истину.“ Пренеражени човек посматраше свог
немилосрдног говорника и само је ћутао; тачност речи које чу про
изведе у њему забуну и велику борбу : најпосле се реши да про
говори и рече: „незнам гди сте дознали за све то, али то је истина;
ја сам бегунац.“
Гди су дакле „дознали за све то?“ То је одиста питање које,
сваки може поставити. На то је лако одговорити. Ма колико да будељ,
радна, вешта, одана за посо, полиција за безбедност била би нагло,
поплављена масом злочинаца кад неби измећу ових било савезнивеas
тајних и познатих кои би у замену за неке административне казне .
доносили најтачнија извешћа. Ово су најчешће они кои се изузви
мају од суда кои се трпе у Паризу само зато да показују траг учи
њених кривица и да сваким среством олакшавају ватање криваца.
Они се зову подказивачи и врло знамените услуге које они чине
неруше администрацију, јер нестају скупље од 500 или 600 Франака
месечно. Нема тога ко неби веровао да они добијају уредну плату;
они имају и сразмерне награде за посо- 5 Фр. заједну просту крађу,
25. оранака за велику крађу, а 50 фр. заједно потајно убиство. Тешко
се јевтиније пролази. Да ли само у Паризу има подказивача кои су
у договору с полицијом за безбеднос Р" Незнам, али ја неби одго
варао кад их неби било у Лондону, у Бриселу, и у свима већим
варошима. Идеја лопова изгледа врло погрешна; радо се замимишља

чу татуаж тако се зову слике које се праве по телу с разним бојама. Овај
обичај постои највише код источни народа. Кад се така слика направи
једанпут више се избрисати неможе.
 334

да се они међу се држе у тврдој вери, и говори се с неким удовљ

ством о „рабској честитости.“ Није ништа неистинитије. Вајсмелији
најенергичнији не противи се каком малом побољшању које се због
њи учини у апсанекој управи. Сам Ласенер поред своје хвале,
продаје стењак, као што он сам каже, и издаје своје сакривице.
Осем свега другог, париски лопов бесавесно подказује своје дру
гове. Зашто? Најпре — чуо сам реч — „зато што се он држи
волтерове идеје и неверује у добродетељ, а затим зато што се про
сто плаши да небуде послан у централне куће и што најволи остати
у затвору сењског округа (департамента); лепо је бити у затвору
с решеткама, лепо је бити чуван стражарима кои се лакше дају
ублажити, и не само слушати варошки жагор него и само небо гле
дати између високи апсански зидова, јер се осећа да је још у Паризу,
а да би уживао тако велику срећу радо казује оно што зна. Исто
тако има у Париским затворима, у дето-у полициске управе, пока
зивалаца коима се на извесно време плаћа по неколико сy'а и кои
се зову 1a musiquе. Они издају поверења која су добили, пока
зујући право име лица која крију своју истоветност, и врло често
постављају администрацу у стање да може на сигурно ударити на
околности где би могла и сама вештина агената заблудити. У овом
погледу, остављен је известан круг шефу полиције за безбедност да
може унутрашњом уредбом апсана чинити, олакшице, које се могу
сносити и то је добро учињено; ово је доброчинство положено рад
великог интереса.
Има одвојени напрасни случајева кои умакну раду подказивача.
Позорници се једино ослањају на њино закључавање, и покадшто су
снабдевени правим хитринама. Пронашло се 6. Октобра 1865. у Орже
монтској пуми близу Аржантеља, тело убијеног старца кои се зваше
Г. Лаверњ. Стража се беше затекла у друштву с неким човеком
ружног лица, кои беше натуко капу на очи широке чизме навуко и
имађаше на великом прсту некакав плаветникаст знак врло налик
на татуаж. Среством прибављени извешћа одпочне се истрага. 8. ce
уђе у траг убици, остала казивања која су овде онде прибрана допу
њаваху његов опис. 9. се дозна у којој је кући преноћио између 6 и
7. и да му је име Габријел. 10. се изближе дознало за њега; и про
нађе се чим је се занимао после кривице: истраге се продужаваху
с дивним успехом, његов се животопис час по час састављаше. 11.
се дознало, о чему не беше никакве сумње, да је то један одбегли
роб. 12. се пронађе трговац код ког је купио нове одеће. 13. у зору,
ч. истрага дође у стан где је спавао нo из ког је већ био изишо, 14.
 335

је уваћен у седам сати изјутра у самом тренутку кад је ступио у

крчмарницу у улици Сент Хоноре. Затим га одведу у затвор (депб),
представе га без да он осети да се на њега подрзева људима, пока
зиваоцила „ кои га ома познаше да се зове Бартелеми, да је био
осуђен на десет година тешке робије, и да је побего из Гајене.
Позорници за безбедност, у колико је год могуће, неватају ни
кад никога на јавном месту, балу, кавани, крчми театру, осим ако
нису принуђени особитим околностима. Они онда вуку траженог кад
он изиђе напоље, и савлађују га у крају каке улице којом се слабо про
лази, или кад тражени прође поред полиције у коју га позову да
сам собом уђе. Кад полазе на какав њиов званичан посо старешина
им увек заповеди да избегавају излишности, т.ј. да врло пажљиво
поступају, да уклањају кавге или бијења, и да неизлажу опасности
наредбе по коима иду да траже лопове.
Покадшто сасвим природан ток ствари даје такав резултат,
ком у првима изгледа врло чудноват. Од прилике пре четири године
дођоше три Енглеза код шефа полиције за безбедност; покажу сваки
своје име и презиме, и један је био главни агент лондонске поли
nje, a gyracy Два била богати трговци драгоцености на Сите. Онна
neme ga je један писар из трговине, пре четири дана савршено
bama gyнав своих господара, да је однео 400.000 Фр. У драго
sem, pa je лопов без сумње у Паризу и да ће бити нужно да
se mogan. по поднешеном опису шеф полиције одговори: »позната.
se je kana crвар“ затим заповеди да се доведе из затвора (депбD
shogeant soв беше велики кривац, и показа Ваглезни три сан
ga njima masene Aparouености. Узбуђење беше тако велико да се
ja sa mnoваца онесвесну, ше полиције хтету у чуду, пита
sje mjeruje. Полиција за безбедност навештена Јела је Један човек
se je ogo v најбољој париској гостпонта, оног тог дана кад
- Akao, zao ner mora sasоду милосрђа. Ишло је се за овог
-a nas moro rece позајмљивало вазалогу, нашли се чудн
"As some paroveme Hayно поређена учите и не што
- sama ocehаше, узне путника и хвале снаге“) .
Islanja začeаведност није једна дужност да потресује кри
„ваљама, мнењу или пуномоћству судске власти. Она неутре
L---"T"

у њosanje je s no emes manju zч Р“

„ „ray a more, a no se pehи 1830. sp. Baraca na evrov
„ TESam moke, soooo sp. г. Клоду шеву шије за безб9°
кон наравно није их примио.
336

увиђа дело у колико је то могуће, вата на самом делу преступа,

помаже прокуратору кад је нужно да се на месту приберу истраге
и докази; Она прва расправља замршене послове, да би судска власт
имала чист пут и да може ићи управ к цељи с неком извесношћу.
Она помаже шолициске комисаре у њиовим истрагама; највише она
води рачуна о онима кои су судском влашћу осуђени на каку казну
и онима кои су стављени шод надзор. Протеривање криваца преко
мерно јој умложава посо. Гвоздени су путови узрок што се свака
особа из унутрашњости врло брзо шовраћа у Париз, у ову варош о
којој се непрестано сања, где има толико крчмарница, толико дево
јака, толико уточишта где се толике добре намере извршују; ту
недолазе само из округа (департамента) већ се виђају и из најдаљи
крајева Гајене и Нове-Галедоније; од 1852. до 1. Децембра 1867.
умакло је 1005 робова из ове две покајничке колоније. Беки, као
Жирод Гатебуршки ранили су се рацима по глибовима где беху
сакривени у бегању; ал неки су се шовратили: као што аржантељ
ски убилац то доказује. Од ови скитница стража није свагда
докона да се обучава утолико више што су, по зрелом искуству,
берићетни шо улицама, као син божанственог Лаjерте. У 1852. шо
лиција за безбездност увати једног страшног роба по имену Пернота,
кои је побего из тавнице, па га предаде жандармерији да га опет
поврати у Тулон. Во негледајући на то што је био окован , кад се
превозише из Шалоне у Лион, он ђипи из лађе и скочи у Саону
где потону. Би велика ларма; жандари зачуђени и онако посрам
љени сиђоше на земљу те га почеше тражити али све оста узалуд.
Акт што показиваше да је се роб „удавио“ кад дође у управу затече
Пернота кои беше већ пре два дана дошо. Док је вест о његовој
смрти приспела у Париз и док је позорник о томе причао у кафани,
он је дотле био непосредно уваћен. (продужине се)

Ш0CTVIAК У ИНГЛИСКОМ ПАРЛАМЕНТУ.“)

П0ДНАШАЊЕ И ДИСКУСИЈА ЗАКОНСКИХ ПРОЈЕКАТА.

(Продужење.)

У Инглиској пројекти закона имају двогуби извор: они долазе

од владе, или од личне иницијативе чланова оба дома.
*) Види „Правду“ број 10-ти.
 337

Иницијатива доњег дома била је дуго времена једни извор свију

Расписак закона. Општине су их спремиле, затим су их подносили
*Узереву под видом молбенице. Суверен је на то давао своје дозво
P 9 ти ти пројекти, још под видом просте резолуције увођени
ФУ У 4 СУ шарламентеку са одговором краљевим како би се
доцније преокренуло у бил. После тога су били увођен у листу
звану залив гоls. Данас кад је парламенат у потпуном притeжању
законодавне власти, дим је постао модерна Форма закона.
Искључиво право које припада доњем дому да одобри порезу
и да намете прирез на народ, има тај резултат пто највећи део била
мора се унети у овај дом. Напротив дим кои садржава кривичност,
долази из дома лордова.
Има две класе била - бил општих интереза (public policy) који
подносе непосредно чланови дома или владе, и бил приватних
интереса (private bills), кои су основани на петицијама интересујућих
се страна Ови последњи по некој специјалној процедури потчињени
су парламенту, у појединости које нећу се овде упуштати. Ево како,
се поднаша и претреса јавни бил.
У дому лордова, чланови поднашају пројект била без икакво њ.
овлашћења; али у доњем дому мора се предходно на то добити доз
волење. Захтевајући ово дозволење, мора показати наслов, предме
и основи била, без даљег разлагања, и после пројект мора бити пољ.
помогнут још од једног члана (seconded).
Дом, ако дозволи захтевано овлашћење, наложи да основатера,
(auteur) и потпомажући члан, спреме и уреде бил у својој Форми.
Пo кадкад дода им се још кои члан. Један од њих поднесе дому,
извештај о билу по негда у истој седници. Сбог тога, по неком старом
обичају, ступи на еоворницу, засека које затвара салу, противно
оној страни гди седи председник. Председник га интерпелира. Члан
објави бил. Позван да га донесе, он га преда на сто, у руке пи
сара, кои прочита јасним гласом наслов, а затим дом нареди, без
икакве дебате прво читање. .
Ово одобрење првог читања, врло се често одбија, и само у
оном случају кад дом најсвечаније о томе вотира, т. ј. поделом.
Прво читање састои се у овој простој Формалности: Писар про
чита јасним гласом наслов била, затим одреди дом дан за друго
ЧИТАЊЕ.
Одређеног дана за друго читање, бил долази на дневни ред.
Члан кои га је поднео захтева да се сад чита по други пут. Опо
зиција, а то је најучтивија Форма одбацивања, може предложити
338

да се овај захтев одгоди на „три“ или „шест месеци“ или за са

свим другу епоку која можда прелази трајање садање седнице. Друго
читање је најглавнија Фаза (stages) коју бил мора прећи. Ако дом
реши да се приетупи сад другом читању, онда почне опште претре
сање, под председништвом председншка Принцип, и само принцип,
је усвојен.
Тек овог другог читања, кад је говор о карактету била, обичај
је да беседе његови браниоци.
Пошто је већ бил претресан, и пошто је другог читања прим
љен у принципу, дом често без икакве дебате реши, да се преда
committed т.ј. дому кад заседава у оделења of the whole house под
председништвом шермана, гди ће се чланци појединце испитати.
Ово претресање чланака у оделења целог дома, није треће читање,
већ то су као неке лествице измеђ другог и трећег читања: треће
читање тек по овоме наступа и то у дому кад председава председник.
Чим је одређен час за претресање у општа оделења, и кад
председник објави да оставља столицу и председништво уступа шер
ману, опозиција може још, амандманом, захтевати да се оделење за
испитивање била одложи на „три“ или „шест месеци.“
Кад нема опозиције, председник отступи, буздован мету под
сто, шерман седне крај писара, и дом , преображен у оделења под
његовим председништвом, почиње да испитује појединости била, члан
по члан. Говорници, као што је већ наговештено, могу говорити
више пута о једном истом предмету.
Тек сад први пут наступа поправљање била. Ако нема никак
вих примедаба што се самог пројекта тиче, онда шерман предлаже
те се гласа о појединим члановима. Ако има какве примедбе, тада
говорници развију је, на сасвим кратак начин, ча тим што је дозво
љено да могу говорити више пута чини те су беседе без икакве вајде.
По овоме шерман ставља сваки чланак на гласање и то онако као
што шоједини жели да се поправи; ако се примедбе непримају, онда
онако као што је прва редакција поднела. “
За време овога претресања чланака, парламентски одбор може,
као год и дом за време општег претресања, чути на говорници пре
стављаче интересујућих се страна.
Кад је свршено са испитивањем чланака и примедаба, онда
перман оставља сто, председник опет заузима своје место, одбор
постаје опет дом и шерман објављује да је одбор свршио штудирање
била са примедбама или без ових.
 339

%u one wheneurom кад председава предста, за

““Те се о томе да ли ће се трећи пут чna, os
P974° 9 трећи пут чита, може се још једанпут захваљ - „
9° 9 три или шест месеци. Али често, нарочито за њу
99% све треће читање бива тих петих седница, а њ se se,
није усвојно никаквих примедаба у балу.
49 је била поправљан у више своих чланака, овај је њ,
P 9.900 прештампа и подели пре него што ће се читања према
P-40Caетку трећег читања, цео бил, принцип и чланци, као
9У Равени испитивању; право поправљања још важи, и дом моме
9 послала одбору по други и трећи пут. Има примера да је са
једно за другим шест и седам путн.
После трећег читања председник ставља питање о дељишта.
ном пријему била Слав this bill do pass) а тада наступи гласање.
То је ток јавног била. Види се да инглиски парламенат нема
ни биро-а ни комисија, које најпре тајно претресају пројект закон
ских бил, од часа кад је предат до тренутка кад је дељинитивно
усвојен, остаје непрестано пред целим домом и пред публиком; ни
какав део законодавног рада, нзузимајући ретких случајева, не до
годи се док се не објави, па макар и само пред једном странком дома.
Три читања, а тако исто и оно претресање у оделења (comm
ittee of the whol house), јесу јавна претресања пред целим домом.
Но ова процедура по себи је спора и замршена, и бил кои сврши
свој ток пред једним домом, мора га наново почети пред другим,
исти покрет пренашања. *
У Француској, сматрајући ствар у основу, имамо такође, само
у другом виду, ова три читања.
И доиста, сумарно испитивање пројекта законских у канцела

nama, njem revne vremene sve sam seve

у средини комисија, није ли то друго читање? напослетку јавно
претресање у седницима, није ли то прве
Главна разлика је ова: код нас (у Француској), само последња
Фаза претресања је јавна и налази се пред целим домом; прве
две ни су. . . . . .
Из тога сљедује, да у Француској, публика, која не види сав
рад законодавни, држи да су наше скупштине мање радне од инглис
sm, a za v me jasne came more sve su na se same y
прварење време и рад у нашим канцеларијама, у комисијама и у
jam easuana, r. Ј. наша три читања, па ће се наћи да између
парламента двеју земаља разлика више је привидна него стварна.
 340

Кад се организова парламенат италијански, имао је да бира

или прописе Францускога или постушак инглискога парламента, иза
брао је најпре прописе Францускога: regolamento provvisorio dela
camera dei deputati, које предасе имам, и која ни су друго него подра
жавање нашега, а по негди н литерално; али прошле године парла
менат италијански одбацио је наш двогуби ток, канцеларијски и
комисијони, па се приближио систему инглиском.
Начин претресања закона у инглиској и Француској још се и
у овоме разликује двогубо: прво, у инглиској, пројектима које под
несе влада, а тако исто и они кои долазе из личне иницијативе, не
предходи никакво излагање мотива; они се ограничавају да к томе
додаду, под именом acounts, papers andrecords, документа за саве
товање, односно трговине, Финанције, предмета тичућих се интереса
јавних или месних; затим о пројектима законским нема писаних
известија које спреми комисија и кои служе за основ јавном пре
тресању пред скупштином. Парламенат инглискп има преда се само
текст била, са доказним писменом коим се доказује да има потпо
магања; цела процедура парламентарна је усмена. Кад је човек
навикнут на наше претресање о излагању мотива и на извешћа коми
сијона, опажа се кад потом дође у домове инглиске, нешто чудновато
које ја данас примечавам, кад сам у некој нашој судници, гди је
све усмено.
Кад сам у Инглиској говорио о користи коју имамо од наших
комисија, о лакости и лепом изравнању а стим и о уштеди дебата
у скупштини, одговбрило ми се, да се то ради из двогубог основа:
— слобода! јавност! — слобода , т. ј. право да се све предложи и
каже пред целим парламентом; јавност, т. ј. право да се све зна
на страни шта се ради.
(Продужиће се.)

| ||
НЕ, НЕ, ЈА НЕСАМ КРИВ.
EE
| |
(Продужење.)
||
| „Председавајући. — Овај говор неприличи једном изо
|
браженом човеку, и веома издаје ваше тајне намере. (Све
доку) Ваша несрећна кћи да ли је сасвим делила мнење
свог мужа“
 341

- Семом. — Она је говорила као и он и чувала се да

Paе ни најмању сумњу, јер се бојала, јер је предвиђала
судбину која је очекује.

- Председавајући. —Ђутите. Нико осим мене нема право

да говори овде, докле га непитам. Шта имате да говорите
на ово што је сведок реко?

„Оптужена. — Моја жена више пута благодарила ми је,

што сам је одвојио од рђавог провинцијалног живота, што
сам јој ослободио дух од веза који је скучаво, и што сам
је приближио много узвишеној сфери.
„Председавајући. — Ви сте тежили да начините од ваше
жене слободно мислећу, као што сте и ви. Видиће мо да ли
се исказивања сестре Марије Клод слажу са вашим наводима.
„Сведок. — То неје истина, господине председниче, то
неје истина. Он је убио што се она хтела да прибилжи не
мени, а да се од њега одели.
Сведок неможе да покаже никакве подробности о самом
злочинству.
Суђење од 21. Августа.

„Саслушање сведока. (продужење.)

„(Оптужени изгледа исто тако као и јуче, само штo ce

на лицу његовом примећује већа жалост.)
„Аварт, парох св. Крепина у Норбаху, 48 год. стар.
Заклиње се.

„Преседавајући. – Ви сте познавали убијену, и ви знате

шта се догодило између њеног оца и ње. Држите ли да је
она сама тела да се одели од свог мужа.
„Сведок. — После њиовог венчања ја сам видео ову
младу жену, којој сам био исповедник и пријатељ, на моја
пребацивања одговорила ми је, да неје постала нерелиђиозна,
но да су се њене идеје у велико изменуле у додиру са иде
јама њеног мужа, она ми је говорила врло благим тоном да
би ме убедила, да се непокорава само вољи свога мужа, но
да је овај замутио њену душу. Усљед овога, сматрао сам
342

за моју дужност да посетим г. Дарнела, и казао сам му: да

сваки треба да остави свакоме слободу веровања. Он ми је
на ово одговорио: да је његова жена слободна да ради све
што држи да је уместно и добро. Ја сам почео да сумњам
да млада жена стоји под моралним притиском. Остале спо
редности изказао сам г. изсљеђујућем судији.

„Председавајући. — То је истина, оне су у акту оп

тужења. Немате ли јошт шта да додате?

„Сведок. — Aко ми допустите да говорим, имао би да

вам саопштим један догађај, који пре несам држао за нуждно
да кажем. Један сахат после моје посете, срео сам на путу
Петра, служитеља г. Дарнела, који ми је реко, да је његов
господин изишао на пољу да се прошета. Ја се користим овом
приликом и вратим се код госпође Дарнел, представим сву
жалост коју она проузрокује њеном оцу. Заповедим јој у
име релиђије, да остави свог мужа и да иде самном код г.
Вердија. Она огрезну у сузама и моју понуду благо одбаци.
Признала је да се боји свог мужа. Без сумње склоно би је
да пође самном, али Петар дође итно и каза нам да се враћа.
његов господин. Познавајући напрасност оптуженога одма
изађо и одо код г. Вердија, коме исприча све шта се дого
дило. Он је хтео да искључи из насљедства своју кћер, но
ја се на ово живо успротивим. Но када је остао при њего
вој вољи, ја даље несам мого ништа друго да радим, до да
се покорим његовој вољи.

„Сведок Вердије. — Ви сте ми онда казали, да је моја

кћи абсолутно одрекла да ме посећује.

„Сведок Амварт. — Мого сам вам само рећи, да се боји

свога мужа. То би вас могло побудити да учините што, чега
би се доцније морали кајати.
„Оптужени. — Има јошт једна неповољност за г. попу
а та је, што тога дана несам излазио на коњу у шетњу.
„Сведок Амкарт. — Ви несте изјахали тога дана?
 343

»Oптужени. — Несам. Био сам у мојој соби на другом

спрату и уређивао моју књижницу. Питајте Петра.
„Председавајући. — Уведите сведока Шетра Вињарда.
„Петар Вињарл. – 24 год. стар, слуга г. Дарнела.
„Председавајући. — Место које сте заузимали у кући
оптуженога ослобођава вас од заклетве; ја само апелујем
На Вашу савест и зактевам да ми кажете оно што знате.
Колико времена имаде како сте код оптуженога?
„0. — Има шест месеци.
„Председавајући. — Где сте били пре тога? и ко вас
је ту наместио?
„0. — Био сам код браће Норбак. Г. попа препору –
чио ме је код г. Вердија, а овај ме послао код г. Дарнела,
рекавши ми, нек се чини посо.
„Председавајући. — Да ли је оптужени излазио онога
дана на коњу у шетњу, када је г. Попа долазио кући ва
шег господина?
„0. – Господине председниче, то немогу да вам кажем

јер се више неопомињем. Нека ми незамери судство, јер

ОНО Иште да се каже ОНО ШТО Се зна.
„Шола. — Шта ти се неопомињеш? То је много. Гоге
подине председниче, молим вас неверујте овом човеку.

„Председавајући. — Господине попо, немојте ме учигле

шта је моја дужност, и ја знам шта треба да радим. Ајде,
приберите ваше опомињање.
„0. — Не, не, господине председниче, ја се неопомињем.
„Шола. — То је један непредосторожни лажа.

„Председавајући. — Ја га немогу нагонити да се опо

мене. У осталом ово питање неје важно. Можете ли да нам
што подробније кажете о ономе шта сте приметили Тоног
дана, кад је учињено злочинсто?
„О. – Тога дана госпођа је била врло узбуђена; видо
сам је где се шеће по башчи сама и то врло брзо.
„Председавајући. — А оптужени?
 344

„0. – Оптужени... ohу да речем, господин. . . више

се неопомињем; било је као обично.
Председавајући. — У вече и преко ноћ, несте ли што
g
видили и чули?
„0. — А јесам.
„Председавајући. — Шта?
„0. – Око девет или десет сати у вече, прошао сам
преко башче, прозор је био отворен, чуо сам где говори го

ЈЕ enoun in rocпојан то јаког и текте. Ја то ву. —

B. Ja. To нећу. — Добро, видићемо, одговори господин.
| 1 „Оптужени. — Говорили смо о нашем детету; моја жена
U BET 1 J T T .
Eg ohе сама да га рани, а ја нећу, да би избего да неослаби више.

g g-an se ni ne ne
| | | (Сведоку). А затим?
-
je i „О. — Затим сам отишао да спавам.
„Председавајући. — Знате ли још шта да нам кажете.
„0. — Ни оволико, господине председниче. (Сведок чу
кне ноктом зуЕ).
„Председавајући. — Добро, седите, а ви такође г. попо.
Благодарим вам.
„Г. Пола говори Вињарду. — Јели, истина је да је твој
господин оног дана излазио на коњу у шетњу (Вињард одриче.)
„Председавајући. — Мир!
„Сестра Марија Клод, настојница малих сестара,“ (по
лаже заклетву.)
„Председавајући. — Кажите правосудству, сестро, све
што може помоћи да се изнађе кривац?
„Сведок. — Господин председниче, има више година
како познајем г. Вердија, оца убијене. Када је г. Вердије
мислио да треба да искључи из насљедства своју кћер , и
да завешта његово имање нашој кући, држала сам за сходно
да посетим госпођу Дарнел, и нашла сам је у ....

. „Председавајући. — Ви сте то исказали при ислеђењу,

драга сестро: знате ли што друго да нам кажете?
 345

-99 — Господин председниче, оптужени је њ

Pavla- - Нетражимо од вас да неважењ
мнење, но само да искажете дела.

P99 - Оптужени је сасвим напрасног зарањ.

-40% сеизедући. — Да ли сте били сведок која „.
реши дела, које је он починио?

PAR - Несам, господин председниче, но прим

СУ и да он радо туче животиње.
„Оптужени. — То је опадање.

-Devezavdu отуженоме. — Ђутите. Осову). У

Разговору са убијеном да ли сте приметили, да је се госпођа
Дарвел веома бојала свог мужа? Да ли је пред вам ка
зала да се њега страши 9

»Сведок. — Познавала сам госпођу Дарнел, јошт као

госпојицу Вердије. Тада је се одликовала релићиозном pe
ношћу. Како ниједан од људи, који су са њом у додиp.
долазили, осим њеног мужа, неје мого наговорити да напуem
своју релићију, то на овог последњег пада одговорност. Нену,
да се бацам каменом на несрећног оптуженога, милосрђе Б
ми забрањује, но остављам вам да размислите, да ли жељ.

која несме да упражњава своју релићију, неживи у страу,

а под чијим ако не под г. Дарнела?

„Председавајући. — Питао сам вас, да ли је госпођа.

Дарнел изгледала да се боји свог мужа?

„Сведок. — Она је о томе говорила са убеђењем. Но,

она је у ствари бојала се, а показивала се да се небоји, да
неби разљутила њеног мужа. Она му је праштала овде на
земљи, о томе нема сумње, као што му она сада прашта
на небу.
„Председавајући. — Имате ли јошт шта да кажете?
„Сведок. — Немам, господине председседниче.
„Председавајући. — Добро, седите.
„Затим су испитивани други оптерећујући сведоци. Из
њихови изказа увидело се, да господин и госпођа Дарнел
In An A 23
T
zЗ
d
u
346

немају непријатеља у земљи; да нема никаквог трага који би

порађао сумњу, да се неко увуко у кућу ови супружника.
Кмет норбачки посведочио је да је г. Дарнел познат у томе
месту у сљед његови демагогски начела.

За овим се прешло на саслушање одбранителни сведока.

Бих нема много и готово сви несу из тога места, изузи
мајући доктора Дабоа, који је из Норбака. Сведоци су твр
дили поштење и моралност оптуженога, као и да држе да
он неје способан да учини подобно злочинство, збога кога
је оптужен.
„По саслушању сведока, председник даде реч државном
тужиоцу.
„Овај је започео тиме: како г. г. судије треба пажљиво
да испитају специјалне карактере кривице , коју имају да
пресуде. Никакво особито дело непотврђује кривичност опту
женога, а нема ниједног материјалног доказа о његовој кри
вици. Но, када се сва позната дела узму у скупу, државни
тужилац добија убеђење, да је г. Дарнел заиста виновник
злочинста због кога је оптужен. Сва опстојателства исказана
сведоцима, терете оптуженога, и са просвећеном непристраст
ношћу, господа поротници оцениће, да ли тај кога сва позната
опстојателства терете, није г. Дарнел.

„Затим г. државни тужилац напомиње, како ни господин

ни госпођа Дарнел немају непријатеља у месту, да крађа
неје узрок злочинства, да неје нађен никакав траг обијења,
да никаква вика неје се чула те ноћи, када је извршено
злочинство. И при свему томе, злочинство је учињено у соби,
у самој постељи у којој је спавао оптужени. Бегова жена,
која је спавала поред њега, нађена је удављена. Дарнел
тврди да неје ништа чуо, ништа видео; он се куне да неје

крив. Ово је тврђење заиста спрдање и изгледа, да несрећник

неје само са тиме задовољан, што пркоси правосудству, одри
чући своје злочинство, но оће, и да се спрда, држећи се
подобне системе.
 347

„Но ако би се у души поротника налазила и најмања

сумња о кривици оптуженога, ево један главни доказ који
веома терети Дарнела и зактева осуђење. Његове се руке
савршено подударају са белегама нађеним на врату убијене.
„Но да ми је ово злочинство нешто необично и које

Дарнел неби био у стању да учини? Овде г. државни ту

жилац упустио се у разлагање и доказивање да известне идеје,
неделење известни начела, несрећно воде злу.

„Нерелиђиозност Дарнелова, претераност његови поми

тички начела, под којима се прикрива најгрубија жеља, могли
су га несрећно навести, да учини подобно злочинство, да
удави његову жену, која неје тела да се покори његовим
безбожним наредбама.
„Дакако, господо поротници, овај је човек савршено
„крив. Сви материјални докази, терете га, рече г. државни
„тужилац, завршујући своју тужбу. Уместо да призна.
„своје злочинство, уместо да се шокаје, Дарвеа Худо
„пориче своје злочинство; он узалуд тражи да одклоник
„од себе мач закона који ће га снаћи, јер се сам себе стиди,
„јер он, убица своје жене, сам се осећа недостоја вазника
„коју ће те му ви изрећи. Ви нећете бити милосрдни сарагма
„Дарнела, као што ни он неје имао сажалења сара негове
„жене, жалостне ноћи 27. Априла. Ви ће те вашом изреком
„позвати људску правду, која ће изрећи смртнУ РА. АФро
„убеђени, да је он заслужио јошт ужаснију.“

„отужени у највећој раздражености толиче се - хе

викну. – Не, не, ја несам крив за кривицу до 199 ге
оптужујете. Ах. Када би ви знали, како сам волео моју 3947.
ви неби тако говорили.
„Председавајући ућутка Дарнела и даде Реч неч
браниоцу.
gИОЧе
„Жестина оптужења г. Дарнеловог тужа"4 s
браниoц, прво је средство којим ћу се послуга". У Р
г. Дарнела Страстност којом оптужује мог начела Ч
" - ge
348

употребљена сва вештина беседничка да би вас уверио о

кривичности онога, кога ја сматрам јошт за част бати при
јатељ и бриниоц, довољно доказује да јошт влада неизвест
ност у вашој савести, господо поротници, у односу на дела
која су вам изложена. Ову неизвестност разагнаћу, зборећи
вам мирно и ладнокрвно, које је почетак правосудства; а
невиност Дарнелова показаће се јасна очевидна, и растераће
сву сумњу, коју је својим узвишеним и урођеним талантом
господин државни тужилац тражио да породи у вашој души.

„Бранилац прича разне периоде из живота оптуженога.

Описивао је, да се тако изразимо, историју идеја Дарнелови
и показао, истражујући са младићском вољом и свом искре
ношћу благородне душе, услове под којим човешство корача
напред. Затим се подиже браниоц са жестином, противу нето
лерантности државног тужиоца, који са очевидном пристраст
ношћу, представља злочинство као средство умне независ
НОСТИ.

„Веле вам, продужи браниоц, да г. Дарнел нема непри

јатеља. А зар они нису му непријатељи који пребацују једном
човеку, као што су сведоци мало час пребацивали моме
клијенту, идеје које они неделе? Дакако, то су непријатељи,
но мислите ли да ће одбрана њи именовати правосудству,
или да и само наговести једног кривца. Не, кривце непо
знајемо, но познајемо невино оптуженога; он је пред вами
господо шоротници; то је Дарнел.

„Овде бриниоц црта са неописаним талантом сву стра

стност коју је осећо Дарнел спрам своје жене, и коју је и
осведочавао. Чито је више писама, која је писао оптужени
својој жени, писма писата пре неколико месеци, кад се Дарне
задржаво у Паризу, — и која су пуна страстне љубави.
Бранилац читао је такође више писама која је млада жена
писала своме мужу, и која су задахнута најискренијом наклс
ношћу. „Ево два супруга узвикну браниоц, и ви мислите да
је један од њих убио другога?“ — Није
 349

„Пошто је редом прокритиково све доказе оштужења,

браниоц се труди да изјасни, како се злочинство могло извр
шити, као што он мисли, од непознатог, који неје из тог
места, који је утеко и кога ће правосудство можда наћи
једног дана. „Ви ће те онда, господо поротници признати
вашу заблуду. — Но тада ће бити сувише доцкан, и невина
крв пребациће вам што сте је пролили.“ ")

“ „Када је браниосвршиоц одбрану, председавајући укратко

и безпристрастно разложи цео претрес.
„У Шест сати и четврт, поротници оду да се посаве
тују. После по сата саветовања врате се у судницу; они
донесу потврђавајућу изреку на сва питања.

„Нађен за крива, без олакшавајући околности, Дарнеa

је осуђен на смрт,

„Оптужени је у великој забуни и са напрезањем слушање,

председавајућег, када му овај доставља , да има Ра даљна
ди изјави жалбу.“

Када ово прочита, баци далеко од мене новине, са Ужа

сом, који увек осећам, кад видим да људска правичност
изриче осуду на смрт.
o o o » » » » » » » » » » » » " "g "o "de- "e чи- „

Ово је читање на ме таки уплив и узбуђенос произ

вело, да сву драгу ноћ био сам узнемирен, и ФУР Анг. на
ништа друго прече нисам мислио, до да појас“ А Режим
мог пријатеља доктора.

— Е лепо, реко доктору јошт са врата, како Ф свр

шило? Ко је прави кривац?

1) Ове речи браниочеве обистиниле су се. Но ево јошт Један д's Ph na

позајмљујемо од жал Симона. – Ђевојка Доло, ова нерећна Ч Че
је оптужена: да је убила свога оца. Она у затвору Рана да ЈЧ
но после неког времена случајно увати се прави УЧа, Р. Р“_-РЧ
равосуrz–
no opravno vremeno, ono po g:g::':
ство: „Истина ја сам овог убио, по ње свога, ја са Убио Доњач“° 5°
н:ћер осудили.“
350

— О О висте врло брзи. Полакоћу вам приповедити

што знам. Но пре свега седите и запалите ову цигару, па

као што је реко Август Цини прекидајте ме нарочито , јер

ништа ми неје тако досадно, до да једнако говорим. Ви

можда знате, а можда и незнате да сам био у Норбаку са

мојом женом када се ово дело судило пред поротом. Дошли

смо били у госте код начелника, нашег доброг пријатеља,

да проведемо једно месец дана. Неје нуждно да вам кажем

да сам присуствово при суђењу. Осуда на смрт то је

врло велики догађај у малој вароши. Незнам да лије овај

кратки извод претреса произвео на вами исти упечатак, као

што је сам претрес на ме произвео. Премда је било тере

тећи доказа противу г. Дарнела, при свему томе осећао сам

неку моралну неизвесност, пажљиво сам пратио пуетрес и

поематрајући оптуженога, чинило ми се да тај човек неје

крив, и при свему томе када сам ладно размишљао, убедио

сам се, не да је одиста био кривац Д. Дарнел но да нико

други неможе бити кривац до он.

— Браво, докторе то је врло деликатно!

— Ово је деликатно, па нека буде како ви оћете, а

то се мене мало тиче: само вам кажем, да је то истина.

Ја сам се анализирао, ја сам се испитивао. Пошто сам неко

кико дана једнако мислио на ову ужасну осуду, мало забо

рави на г. Дарнела, када дознадо да се жалио касационом

суду. Несам био начисто, да ли је ов крив. Но из ове не

извесности извуче ме један случај, који се мени догоди једне

ноћи, и који даде сасвим други правац мојим идејама.

(Шродужиће се)
 351

С А П () В. Л. A I NE E.

Полицијска ово окружна власт спроведе суду овом на

суђење, рецимо Павла што је 17. Јануара ове године из
куће рецимо Јована Јоцића, самовластним начином узео једно
ћурче истога, за наплату 230 гр. чар. и тим сам себи удо
влетворење прибавио.

Да је он то доиста учинио доказано је сведочбом, и у

неколико признањем оптуженога. Но у течају ислеђења код
полицијске власти, тужилац одустане од ове кривичне тужбе,
јер се с туженим намирио, праштајући му дело, које је
према њему учинио.

Суд округа књажевачког расмотривши ову тужбу нађе

да самовласном и недозвољеном удовлетворењу самога себна.

или свомо праву има места само онда, кад и докле Увре

ћени то дело сматра за насиље, што овде није случај, i ep,

оптужујућа власт признаје, да је привати тужилац опростио
туженоме, и тако помирењем међу собом, као на неку руку
тужилац је дозволио, да тако тужени до свога права дође,
како је он и учинио, несматрајући, да му је У томе РаРазда
учињена. Па када је тужиоцу тако право, онда и ФУзву
јућа власт није по 5. 195. крив. зак. позвана, да на и онај
начин (тужиочевог и туженога) намирења већ је 9. sк
и од њихове стране признато, да јим је преч ЈУР да се
тужилац као дужник одмах у првоме моменРУ АФ ФРас из
јаснио, да и он пристаје на начин, како је 799 499, да
се за свој дуг наплати, онда нема закона, по коме Ф се у
овом случају полиција као власт могла умешати и почPorta
(овде сада туженог) повући на одговор, што се тад РУРеља
усуђује долазити до наплате своје тражбе. Дакле вечана
оптужујућа власт не би овде дејствовала, па према Ч Р-а
сада, када се парничари мире и један другоме пRAPS's
нема по закону право са својом влашћу утицати Р Ча
што је помирењем парничара изглађено и повуче“ Р*
RE

од казни 5. 39. тач. 6. кр. п. И с" тога, реши: да нема места

стављењу оптуженога под суд,“
Против овог суцког решења изјави жалбу полицијска
ово окружна власт, наведавши: да се ово дело по званичној
дужности казни, и да одустанак тужиоца због тога невреди,
јер поступак туженога требало би да је удесен по закону,
а не да мимо овог сам себи удовлетворења даје, на што је
сам закон позван. И у сљед ове жалбе касационски суд
расмотрив горње суцко рдпење, нађе: да ово није на закону
основано; јер по 5. 195. каз зак. самовлашће, казни се по
званичној дужности, независно од тужбе приватног тужиоца;
дакле погрешно је суд узео , кад је наведено дело окачес
твовао тако као да у датом случају истрага и казн зависи,
од тужбе приватног тужиоца, и да је по томе приватни тужи
лац могао ову кривицу опростити, и од ње одустати, — јер
по смислу S. 31. крив. п. приватни тужилац може одустати
само од оне тужбе, и дело ће се за свршено сматрати, само
онда, кад се кривица извиђа и казни по приватној тужби,
какав случај овде непостоји. С тога поништи ово решење, и
препоручи суду да по овим приметбама поступи.")
После овога суд реши, да се оптужени стави под суд,
но из слободе брани, које је решење у сљед жалбе касаци
они суд опет расматрао, и тако одобрио.
Затим је тужени суђен, па је нађено: да је према S. 195.
крив закона крив, и с призрењем на олакшујуће околности
осуђен је, са 8 дана затвора — нашта се задовољио.
Саопштио.
У Књажевцу.
Ст. Максимовић.

*) Која се казнива дела, непосредно, а која посредно тичу државе, и отуд

истрага ове по званичној дужности, — разложио је г. др. Крстић у рас
прави својој под именом: „наука“ (бр. 12. правде од 1869. г.)

In A u I Ar tu! A BI ви и о д и Ст и о А и о в и ћ А у Био r r Aд у.
 919.–LEESEAReggio. гљ. и

““ Tгтл и то т" i smo

3. “Y "A I I U I A I D IN A RE",“
glasny. I I LAY / I-27 || ЛА 5%, З
::
кући :: -ALIL
гос. Ђорђа J_|_|_ft | }} JUL___1_
LAL. JLALALA" }| НА ::g
или 33 s. на три
мес. 15 г. или
g:g TYT :
°“ mora se si-...„ „... Alf"F
II(131 СВЕ ТРАНЕ ПРАВШИ ЈУКЈ.

наду и увулу Д. Н0ВАКОВИЋ И У. КНЕрц

ЧАЧ: "- чита – o m na s na-73.

““ - Чеч • на чиње и пт. – пorne i na--L., I, 27.
неси прив - Продаја и нroбулација. –

Поштованим читаоцима јављамо да ће лиe

slava“ наилазити јошт само до краја овога.

месеца. Г. Г. уписници са стране кои су пла

Ча за целу годину, нека изволе, у плаћеник,

писмима, јавити нам, шта ћемо радити са оста-L

ROM њиних новаца.

Последњи пут позивамо господу, која су

Алегове захтевали а неплатили, да новце да „
КОНЦа. Овог месеца пошљу.

" so-rus
"------L_

Н. Е. В. И. Н

. А КАО КРИВлц клжњЕН.

Нешто из архиве касац, суда.

САОПШТИО

ДР. Н. КРСТИЋ.

Може ли невин у држави уређеној као кривац бити осуђен на

"R----------
Нек нико не преухитрн се одговором на то питање, јер Фи гиб

".":"2“. --„..., na
Историја судске радње, плуправ судска статистика свију АФч
------- ------ -----arevinuи чОвека невHBOT - FчСР
сведочи, да су судови неједном за кривца прогласили човека нећ”“S
354

чија се невиност сазнала тек после осуде, и често онда, кад је било
не могуће, да се погрешка исправи.
Томе се није чудити.
Судије су људи - а људска правда није правда божија, није
правда апсолутна; јер судије за право узимају оно, шта им се као
право појави, покаже, и докаже. Врло се често догађа, да се судије
преваре, и да држе, да је нешто право и законито, што нити је право ни
ти законито. Судије нису богови; они не могу да продру свагда у суш
тину ствари, не могу да познаду мисли, и осећања оног, коме суде.
Пред судијама се појаве дела, они та дела ушоређују са законским про
писима; обзиру се на сведочбе и доказе; и кад се увере о кривица
нечијој, они изричу пресуду, и кривца осуђују на казну, ма да овај у
самој ствари можда није крив; ма да није учинио дело, због којег се
оптужује; или ма да то дело, што је учинио, по мишљењу других
људи, можда баш других судија није и не може бити кривица.
С тога може се догодити, да судови нађу, да је неко крив, јер
против њега има довољно доказа, да се "за кривца огласа; ма да је
он невин, само што не може да докаже своју, невиност, Што се
овако шта може догодити, показује не савршенство људских уста
нова. Оваква зла не могу се избећи, јер се не може учинити, да
људи буду свезналице, и да могу свагда сазнати суцту истину.
Во и није о томе и о оваким случајевима реч.
Питање је: може ли у држави као кривац да буде кажњен
онај, за ког суд изрекне: да није кривац, да није учинио по
кривичном закону казнило дело 9
Век се нико не затрчи са својим одговором и на ово питање,
јер би се могло догодити, да би му одговор био противан не истина
правди, ал можда ономе, што је код наших судова бивало, и што
ће се и опет моћи догодити; ако се не одустане од неке по моме
мишљењу погрешне практике.
Испричаћу укратко шта се збило, па судије, који нађу, да је
зло, кад се у држави догађа, да буде као кривац кажњен и онај,
за ког се искаже, да није учинио кривично дело, нека имају на
уму случај, који ћу испричати, и нек се старају, да се не учине
више овакве погрешке.
Ево случаја у кратком изводу:
Суд је неког, зoвимо га Станко, узео под кривично ислеђење
за то, што је он имао пресуду, по којој је од Вучка имао да прими
н. п., 1000 гроша; па ма да се о томе с Вучком равнао, и по том
равнању већ нешто наплатио, опет је тражио, да се над Вучком
 355

пресуда у свем пространству изврши; не споменувши том прили

ком, да се он е Вучком после пресуде равнао, и да је по том pas
нању нешто већ и примио. Суд нађе да у делу Станковом има кривице,
што се зове превара, и то по т. 4. s 253. казн. зак. као да је тра
жио наплаћено по исправи још једном наплатити.
Тужени Станко изговарао се истина, и бранио, да он није хтео
Вучка да превари, и од њега да наплати више, но што му је досу
ђено било; он је одмах признао, да се с Вучком равнао, ал је навео,
да је цела ствар отуда изишла, што је Вучко њега преварио, јер
му је Вучко при равнању место своје туђу њиву дао, и то Ивину, који
њиву држи у своме притeжању; а уз то Вучко ни на друге по порав
нењу уступљене Станку земље није овоме издао тапију; те је извр
шење пресуде и тражио само да тим путем дође до тапије; и до
свог права.
Додајмо, да Вучко није ништа тражио од Станка - као што
по издоженоме није ни имао тражити: – и да није захтевао да еe
Станко казни.
Суд, налазећи да у делу Станковом има кривице - као што
напоменух по т. 4. s. 253. казн. зак; која се кривица по званичној
дужности нелеђује и казни, решио је: да се Стано уме тео
кривично суђење, и да се стави у притор, те у трч"Psy P чете са
пресуду. По овом решењу Станко буде одмах стављена. У ФРесор
Решење ово дође и на суд касациони, кои исто ФР“- Meks
тим један судија већ тад рече, да треба да се уништа то Раде за то
1. што дати на извршење пресуду, па еве да се том РАФ не
каже, да је нешто нашлаћено од оног, шта се по пресуд Р"Parna,
није кршеuga, кад нема законеког прописа, који оP9 АФР Чла
пава за кривицу; 2. што се у т. 4. s 253. каз. зав- P99 99 чај,
кад неко тражи да нашлати оно, што нема право Р - ЧЧисто
му још није досуђено, а не и случај кад се тражи 99 999ње
већ досуђеног права; јер тад има места при извршенеУ ЧРУАРА“ се
одбије оно што је плаћено; 3. што горња кривица 1999 9 Чго
јати измеђ осталог само онда, кад би неко са знање" СФР““Pr
намером) тражио ово, на шта зна, да нема права 3 9 9° “Је
било случај) и 4. по отплата Вучком учињена 19° Уче“ Ч
пресуди, него по поравнењу, na e mora za ne može" 99 9979°
кривице по т. 4. s 253. казн. зак.
засаци
наравно овај глас није имао никаквих посл9°- У "
казују
оном суду усвојена је практика, да се ни суду ни ФРЧ
Зна, Да
и не саопштавају одвојена мишљења: те с тога ва- 94 °
309
356

ли је у касационом суду шо сагласном мишљењу свију дотичних

чланова нешто закључено, или је закључено само „вишином гласова.“
О незгодама ове практике кад се већ одвојена мишљења дају, и кад
се иста на концепт решења касац суда стављају, могао бих доста
свашта рећи; овде нек остане то овако узгредно примећено.
Кад је судско решење о стављању туженог Станка под суд
разсматрано било у касац. суду, Станко је већ пуних 20 дана ле
жао у судском затвору.
Почем је касациони суд нашао, да има места да се тужени
стави под суд и у притвор, те је с тога оснажио судско решење о
томе, настављена је даље судска радња.
На пет недеља од прилике за тим изађе судска пресуда по
овом делу. Разлози у пресуди ово су: 1. тужени је Станко признао,
да се с Вучком поравнао, и да је од истог примио — метимо —
500 гр. па је опет тражио наплатити по пресуди цео дуг нeказав
ши да се поравнао , и нешто на одплату примио , изговарајући
се, да је извршење целог дуга (ваљда наплату целог дуга, или из
вршење пресуде у свем пространству) тражио само за то, што му
Вучко није то поравкењу уступио имање и на исто издао та
пију (што се – нек буде овде примећено — и обистинило); 2. да је
ово дело покушај, ал да се по т. 4. S. 253. крив. зак. има казнити
као свршено дело; 3. да се при томе (при чему не каже се, и ваљда
се хтело рећи при одређењу казне) мора имати у виду S. 228. кр.
пост, „јер у његовој радњи нема зле намере“ пошто се та пре
вара код постојећег поравнења није могла ни извршити; и што је
оштужени белешку о поравнењу коју је код себе имао , одмах
власти дао, како му је исту затражила. — Суд је по тим разло
зима нашао, да је Вучко крив, и осудио га је на 15 талира новчане
казне; или на 15 дана затвора; и да изгуби за годину дана грађан
ску част.
Дакле 15. дана затвора, или 15 талира била је казна, коју суд
нађе, да је према закону праведна за ону кривицу, коју је тужени
учинио; а овај је међу тим већ по готову два месеца у притвору
судском био.
Тужени, а сад већ осуђени Станко — ком је до онда издржани
затвор можда већ био додијао, и коме се осуда да плати 15. тали
ра, или да буде 15 дана у притвору, морала учинити врло блага,
и као нека милост према до онда већ издржаном, притвору задо
вољи се том пресудом, те не изјави жалбу. Да је ствар на тим остала,
он би издржао био одређену му казну, и на тим би се ствар свр
 * 357

пила. Али на његову пакост државни тужилац не задовољи се пресу

дом можда за то, што је Станко благо осуђен био; те најави против
судске пресуде жалбу, и ствар дође опет пред касациони суд; где
је нета пресуда на 14 дана после тога, што је изречена, разматрана.
Станко је међу тим једнако био у затвору, и то већ преко пуна
два месеца ма да је осуђен био само на 15 талира новчане казне
или на 15 дана затвора.
У суду касационом „оснажи се“ пресуда. Судије беху најраз
личнијег мишљења. Између пет судија било је три различна миш
љења: две судије изрекоше супротно мишљењу првог суда: да има
у делу Станковом зле намере — ал не наведоше за то никаква
разлога, но додадоше, да се без зле налгере превара не може учи
нити; те оснажише пресуду. Друге две судије просто „оснажише“
пресуду, ал присташе, да се као бајаги на основу š 276 крив. пос.
суду учини примедба — што је и урађено. У тој примедби у име
касац, суда казано је суду: „да је погрешио, што је оптуженог no
4. т. 5 253 казн. законика на казну осудио , кад у трећој побудљи
пресуде своје наводи, да у радњи оптуженог која се овде за превару
узима, нела зле намере; јер шо смислу 5 251. крив зав. превара.
без зле намере не може се ни представити. По овоме премда са
се преднаведена пресуда његова имала касидати, али као ме-za
жалбе од оптуженог лица, те да би се та пресуда због наведење
мане уништити могла, то се овим само чини пажљиви 79 суд, да
у будуће не чини подобне погрешке.“
Овако рече касациони суд. .
Наука је од овуд ова: 1. Без зле намере нема преваре 2- У
радњи Станков) нема зле намере. 3. У радњи Стату) '94 za
кле преваре 4. С тога Станко није кривац и 5. не 9 999 блати
кажњен, да се против пресуде жалио, јер би тад вас?АРА ЧУА Фио
уништио пресуду; ал 6. почем се Станко није жал' s P P А шо
закону не би требало да буде кажњен, нек се ч “ “seve
areasuo. Станко је дакле неин кажњен, — каже? Је 49 POP je
учинио кривично дело, јер без зле намере то није Ф УЧага;
него је кажњен што се није жалио.
касациона суд овако радећи, дао је превагУ. ФРасу 3 P
крв. пост. где се каже „касациони суд расматр“ све че
пресуде и решења нижих судова по само по гле-9° па ЈЧАР°°
да су му везане руке, да од казни ослободи нева" чове"5" F**
one na vr., zakone sam onaj, svim nosasову "ба ч““
кажњен, јер није учинио кривично дело. С тога ЈР Ча“%
368 ,

и држао, да мора пресуду — која невиног осуђује на казну „осна

жити,“ кад се тај невин не жали; и да може само суду приметбу
учинити, да у будуће такве погрешке не чини.
Један судија међу тим и овде је био особитог мишљења. Он
овако мишљаше: „по 5 5. казнит. закон. казнити се може неко шо
каз. законику само онда, кад је учинио „казнимо дело“ а š 2. каз.
закона изреком каже, да за које дело није казано, да ће се и како
казнити онај, ко га учини, да се за такво дело не може нико ни
осудити. Имајући на уму горње прописе законске, па налазећи:
а. Да (само) у томе, што неко тражећи да му се изврши пре
суда, не напомене, да је по тој пресуди нешто наплатио, није кри
вица по т. 4. S. 253. казн. зак. кад се у закону не каже, да ће и
то бити дело кривично, ван да се докаже, да у делу туженога има
оних цртица, које се по смислу 5 251. казн. зак. ишту, да се нађу
у делу, па да се по смислу закона исто означи за превару по сми
слу т. 4. S. 253. у свези с 5 251. казн. законика.
б. Да се кривица по т. 4. S. 253. казн. законика не може учи
нити без зле намере, па с тога где нема зле намере, нема ни пре
варе; а кад је тако, онда нема у делу туженог ни кривице;
в. Да без кривице, — без кривично казнимог дела — не може
бити, нит може имати места кривично суђење; и кривична шарница;
која је тек последица неког учињеног казнимог дела; јер и 5 1. и
S 4. крив. пост претпоставља ислеђивање и кажнење „казнимих дела,“
а не дела, која се по закону не могу казнити;
г. Да онде, где не може бити места кривичној парници с тога,
што нема казнимог дела, не може бити ни пресуде, којом се неко
на казну осуђује;
д. Да начела правде и државног поретка ишту, да нико као
кривац не буде кажњен, који није казнимо дело учинио;
е. Да пропис š. 276. крив. пост. претпоставља, да има места
кривичној шарници, јер има кривице; па да је тек односно поступка
или суђења о тој кривици учињена у суду нека погрешка, због које,
да има жалбе, имала би се пресуда уништити; па се то у оскудици
не може да чини : али онде, где нема казнимог дела, и где по томе
нема места ни кривичној парници, да се ни горњи пропис 5 276.
крив. пост. не може употребити, но се мора сав судски поступак
уништити; налазим: да треба пресуду уништити, рекавши суду,
да је имао одмах, чим је нашао, да у делу туженог нема зле на
мере, кривичну парницу прекинути, и туженог од суђења (даљег)
ослободити.“
 359

Оволиво је казано у одвојеном мишљењу.

Случај горњи — а мислим да неће бити једини у нашим суд
ским аналима – показује да се долази до големе неправде, кад ce
не обраћа пажња на дух законских прописа, него кад се по неки
законски пропис једнострано понима, и примењује. У горњем случају
добро је то, што је најпосле изречена била блага казна. Ал помислимо,
колика би неправда била, даје неко на робију од вишегодина, осуђен био,
ша да се није жалио, а овамо суд касациони разматрајући дело по жалби
државног тужиоца да је нашао, да то дело није кривица. Зар би
се и тад могла оставити пресуда у снази? Та не противили се томе
у највећој мери најстрожија правда, да се казни човек, који није
учинио кривицу? А у горњем случају казна није незнатна, кад се
помисли, да је Станко осим новчане казне још и своју част као
грађанин изгубио; ма да се овој последњој казни код нас не даје
онолика важност, као на другом месту, и коју би требало да има.
за сваког држављанина, који је иоле свестан својих грађанска за
права, свог грађанског поноса.

oРазлицикивичницигмунскихпPRAITAVOIштs.

А Р ЕН С О В ЧЛ. А. Н. А. К.

Превео га:
Ј. М. ЛЕШЈАНИН,

правни поредак мора бити неповредљив у сви 9 одво

шајима, те да се правилан развитак може вршити. У ФР ФРУ го
вима културе и социјалног живота. Сви чланови АТРА Фавати
су, да најпре сваки у свом кругу одржава стање право Радећи
слободно на начин, који се слаже са његовим правила и 9за но
стима, и исправљајући од добре воље све неправде, Рева 9%ења
права, која је починио било на заблуђења, непаном на 99 на
мерно. Најбоље јамство за правни поредак саст)? ФеУ Чs Aa.
сваки са своје стране, добровољно врши све оно, што је РАЧе
јер свако стање правно има најјачи корен у АФ) и Р“ЧЈЕ
sa engy manosa, који друштво (општинетво) свечају """""
је колико пеницани, толико и сигурни_gr", 23:3,"“З
opacap g малом, коме ваља да уредбеав свој Ребна Ф%
360

начелима правде, како би на тај начин, држава, човек у великоле,

имала јаког темеља; а Плато је такође био, који је, налазећи сва
кој, и праведној и неправедној, радњи човековој основа у његовом
унутрашњем душевном расположају, означио као најбоље средство
да се зло из корена излечи: да побољшање кривчево буде најпо
главитија цељ каштиге. И заиста сваки човек ваља пре свега сам
собом да управља: да сам пресуђује дела, која га се дотичу, и да
их, на основу правних начела, све сам собом извршује.
Међу тим, несавршенство човека и друштва не да нам да мо
жемо са великом извесношћу рачунати, да ће се свакад од добре
воље вршити оно, што је право, да се никад никакве оштете не ће
догађати, и даће се десивше оштете добровољно накнађавати. Шрема
томе, дакле, треба да правни поредак, који се по једном апсолут
ном начелу оличава у држави, као у перманентном, (тајном), друш
твеном организму, буде снабдевен, свим” средствима, која су нужна,
како за то, да би се могла остварити цељ права, постављајући за
коне, управљајући у духу и границама њиховим, и извршујући их
средством административних и судских власти; тако и зарад тога,
да би се по потреби могла употребити и принуда, 9) као средство
одржавања и васпостављења законитости. Науци јавног права спада
у задатак да пропише Формална начела, на којима се има оснивати
организација ових власти; а опште право има само задатак да по
каже, на колико се, у главноме, начина може повредити и довести
у несигурнос правни поредак, и како се у томе случају право др
жавне, јавне, тужбе има упражњавати.
С" једне стране правни поредак може се повредити у распрама,
сшоровима, који се догађају измеђ' различитих странака, о одноша
јима и делима правним, при којима једна страна сматра себе за

") Принуда је узаман само случајан начин извршења права. Али, како се
дуго сматрала принуда као суштаствени услов права, дошло се на мисао
да се створи цео систем различитих врста принуде: предупређења, — из
вршења, — накнаде, -- задовољења,— и т. д. Срећом, и као у пркос овим
теоријама, право се у великој већини случајева извршује од докре воље.
Сувише, и у самим оним случијима, где се принуда има да употреби, она
је са свим посредног значаја; воља, снага човековог моралног „ја,“ тако
је неразлучна од њега да је ништа не може савладати. Кад некоји слуга
не ће да врши дужност, за коју се подухватио, нико га не може непо
средно на вршење те дужности нагнати. Истина да се за такве случаје
могу шрописати казни, или претњама подејствовати на вољу, али њојзи
опет остаје да одлучи да ли ће овим упливима противстати или подлећи.
 369

Сви чланови изилазе из сале заседања кроз излаз кои се налази

према председнику и ту се деле: они кои хоће да усвоје, иду у леп ши
рок ходник кои се пружа изван сале, десно, они кои хоће да одбаце,
иду у подобан ходник кои се налази лево. На крају сваког од ови
ходника, противно оној страни кроз коју се улази, један писар стои
за столом, имајући преда се штампану листу на којој су написана
имена свију чланова: тако чланови улазећи у ходнике један за дру
гим, пролазе кроз отвор крај писара и овај покрај сваког имена
удари знак са оловницом; даље, иза писара на изласку сваког ход
ника два члана скупштинска које председник постави као рачунаре,
рачунају број гласајућих кои, долазећи из ходника десног и левог,
узазе у салу заседања кроз улазак кои је наспрам оног из ког су
изашли. Ова четири рачунара узета су свагда, двонца између оних
кои гласају јест (адовољан) двоица између није (незадовољан) тако
да један другог може контролисати.
Пошто уђу сви чланови обе партије у салу заседања, тада рачу
нари приближе се столу и један од њих, припадајући већина, које је
њима познато, каже цвору гласања председнику, кои је 991
Често се догађа да понеки члан, несмотреношћу, превари се
у ходницима и иде, в. пр. у онај десни у место левог, где је хтео
ићи са опозицијом. Стари поставили су, да у подоба Равама,
гласање у заблуди примљено је за оно мнење за које Ф 4 РУназа.
Ако су гласови с обадве стране подједнаки , тад РАФАна на ве
кои иначе никад не гласа, решава давајући свој Р“
Имена чланова кои су учествовали при гласању РАФ на
штампају се и разделе сутра дан, са дневним редЧ
У дому лордова, чланови одсуствујући, могу да 99e za
eа се за њи гласа. Чланови кон имају непосредног Р РЧtre
peeа у каквом питању, не могу да гласају. Случа 9 °ººи су
у дискусијама била приватних интереса.
(Продужиће се.)

НЕ, НЕ, ЈА НЕСАМ КРИВ

(Продужење.)

– Једно вече, моја жена и ја леглисте ч“T

i aran IIOTOG
конски, и пошто смо мало читали, заспали 99 JSAP %
другога. Ово једног са по повољи, пробуди“ већ ""Г
Inwon 4
310

уготовим једну чашу сладке воде и испијем врло мирно...

досада невидите ништа необично у свему овоме, но чекајте.
ја заспим наново. Неје прошло ни један сат, а ја постадо
жртва ужасни вукодлака. Сним да су ме неколико људи
напали. Један између њи уватио ме за гушу, а ја бранећи
се ударим га песницом у главу и тражио сам да га и ја уватим
за гушу. У исто време чух глас моје жене, који ме викаше:
„Милане, Милане!“ са срце парајућим гласом; пробудим се
и мене прође самртни стра! заиста, у место да сам био
буњљив, као што то обично бива када се иза сна пробуди,
ја осетим да сам уватио за гушу моју жену, која је такође
и мене уватила за гушу, и изгледаше као да оће да ме удави;
ми смо се мећутим били рукама, које су нам биле слободне.
Драги пријатељу, ја нежелим да и ви ово искусите; скочим
са кревета у грозничавој раздражености, отворим прозор и
почнем у себе увлачити ноћни свежи ваздух; за ово време,
моја жена, која је јошт на постељи лежала, викну: „ти оћеш
да ме убијеш!“ Када сам се после неколико минута повра
тио к' себи, замолим жену да ми исприча што се догодило.
Она ми причаше како је снила, да се ја борим са другим
људима, који оћеју њу од мене да одвоје; затим, када се
пробудила, она се уверила да је ја одиста удари, и држаламе
је да сам луд у први ма? Она неје на ништа друго мислила
до да се брани.

Када сам сасвим дошао к' себи, ја сам истумачио овај

чудновати догађај, који сам онда причао и доктору Моро
(из Тура). Приближени делови тела сударају се код два успа
вана створења, два подобна сна и два подобна движења,
која ако се сустретну, могу да произведу борбу подобну
оној, којој смо се ми изложили. “
у
—E рече ми жена, пошто се повратила од стра, и ге
тово смешећи се, да си ме удавио као што је удављена го
спођа Дарнем!
 BT 1

Како сам још био у узбуђеном стању, ове речи моје

жене произвеле су на ме врло споредни упечатак.
— Истина, реко мојој жени, мого сам те убити, – a
у исто време помисли, како сам мого бити убица, без да
знам . . . . . но, продужим, говорећи полако, као што су ми
долазиле мисли, можда је на овај начин г. Дарнел убио своју
жену, без да је знао, без да је тео. Ова ме идеја страшно
потресе и решим се да испитам: да ли којим баснословним
случајем, г. Дарнел неје више крив но што ја замало неби,
насрнувши нехотично на живот моје жене.
Сутра дан, посредовањем мог пријатеља начелника, до
бијем дозволење, да посетим г. Дарнела, који је по обичају
осуђени на смрт, чекао у затвору док касација неодбаци
његову жалбу. Представим му се као љекар и да сам дошао.
да га испитам, да ли му неје потребна моја услуга. Мало
сам са њим говорио и нарочито одма пређем да говорим
о побуди његова суђења. Он започе плакати, увати ме ваљ.
руку, и закле се да неје крив.
– Верујем вам, рекох му благо, но онда ко је крива Р
– Незнам, одговори он, са известном гордошћу. Затим
додаде: невин сам, јест, ја сам, невин, и правосудство неје
ме могло убедити да верујем да сам крив. Већа некада
сам се смејао, када сам слушао да кривци израЧУ ФУ Беч.
Да ли сам мого помислити да ће се једног дана. У пло
јим устима и сусрести такође неверовање?

Тео сам да дознам шта се догодило оне несреће ноћи.

— Ви оћете да признам, јест? . . . . Немогу да признам,

јер сам невин, господине, ја вам то потврђујем; чети Ута
После више посета како сам спрам њега био врло авгу
базан, он ми је засведочио доста поверења. Арта 19 99 се
интелигентан, пун духа и срца, и његова својства поуч
су у мени живу жељу да дознам, да ли неје био артва УРЧ
душевни потреса, које се мени чинило вероватно, упч
вајући боље његов карактер.
319
 372

Једног дана запитам га, да ли се добро ошомиње свега

онога што је осећао оне несрећне ноћи.
— Био сам врло радостан, рече ми он, ви то знате;
она ми је казала да је трудна.
Бегове очи напунише се сузама, које су лагано текле
низ образ; узе и поче да љуби малу слику његове жене,
коју сам му донео.
– Какво је било време тог вечера? упитам га.
— Било је врло мочарно, рече ми он управивши на ме
шоглед.
– Ви сте били узбуђени?
— Јесте . . . . . A?! ја сад видим да ви чините љекар
ске опите над убицом, нејел истина? Неплашите се, ја ћу
вам одговорити на ваша питања, да би вам учинио по
вољи, јер сам вам обвезан за велику радост; — и он ми
показа слику.

— Ви сте ми казали, да сте били узбуђени тог дана.

— Мало, врло мало; ви се можете уверити да несам
нервозног темперамента.
– То је истина. Ви сте лако заспали?
— Врло лако; плакао сам од радости, а после плача
најслађе се спава.
— Јесте ли икада слушали да се прича о вами, док сте де
тетом били, да сте покадкад долазили у бунцање, били разсејани.

— Ви ме питате да ли несам месечар; не, не, не, од

говори ми; — и у исто време лице му се промени, коса
му пође навише, очи му се готово укочише,— То је ужасно
шта ме питате. Шта! ја убио моју жену, без да сам тео?
Ах! то је ужасно. — У осталом, додаде он, мој бранилац
тео је да узме ову тему, но ја му несам дао; то неје истина.
О! ја волем сто пута смрт, но подобну помисао,
|
|
ili 3а време док је он одговорио, обли ме ладана зној.
id — Неговорим вам о месечарству, продужим у колико
bi сам мого мирније. Ви несте месечар, то се види у осталом,
 373

испитујући ваш састав са Си ја сам вазао исту, ДА ЈЕ

се опомињете, да Сте: ШТО Снивали те рођgy

— Нем-че јесам... me za ovoga

опомињем... Јесте, снивао сам.... но не тако важна дела...
– IIIта сте снивали?

- Чекајте да мало прикупим моје мисли... то је

чудно . . . . ви ме побуђујете да се опоменем.... јест, тако
je . . . . Те ли су да ми узму моје дете; ви видите да сам
живео у будућности, будућност која неје била суђена да се
оствари . . . . и ја сам се тукао, борио.
— Са киме?

— Ви захтевате много. ... А чинило ми се да један чо

век оће да отме моје дете од његове мајке; ја тада счепам
човека за врат; сЧепао сам га и стего са свом мојом све
гом . . . . овај човек пусти ропац и паде на земљу. У овоље

сам се тренутку пробудио у највећој узбуђености. Mojsi je

жена лежала непомично и ја је несам тео да пробудим
Како сте побледили докторе?

Заиста побледио сам. Дарнел је био невин, више њом

o томе сумњао.

– Овде нема довољно ваздуха, угушујем ce, peso. „у

устајући да би мало стишао моју узбуђеност.
— Затвор осуђеног на смрт неје палата, одговора „
он; ви већ идете? . . .
– Не . . . наново седо рекавши му: ви сте малољ ЧАС
исказали особити стра у погледу на месечарство?

— А та је идеја за ме најужаснија од свију. Да „

semp, мого сам убити моју жену, као нечим сада љ,

је то учинио у једном роману г. Леона Гоцлана. „Ј,
њен убица; убица моје жене и детета, и без да сам за
О докторе, молим вас, превањем вас, кажите ми да з
несам месечар.
– Но да је доказано да сте убили вашу жену у несењ.
стном стању, вас би ослобода.
374

— Ја више волем гиљотину — јесте, волем више; за

куните ми се да ја несам месечар.
— Кунем се, одговорим му, кунем се утолико у колико,
ја као лекар, могу то да учиним, и у толико у колико могу
то да верујем . . . збогом, рекох му, до виђења до сутра!...
— Четрдесет су дана прошли, докторе, ја можда сутра
више нећу бити међу живима . . . . докторе загрлите ме ако
вам је повољи?
— Здраге воље, реко му.
— А Фала вам, рече ми он; из ваши речи које сте
ми исказали видим, да ме ви недржите за крива. Смрт ме
нестраши. Ја сам невин и немам више моју жену.
Када сам изишао пито сам се, да ли да кажем г. Дар
нелу оно што држим да је истина. Испитиво сам моју савест.
Она ми је одговорила, да је он показао такову ужас од идеје
нехотичног злочинетва, да би му моје одкриће било ужасно.
Да ли треба то да доставим правосудству? Не, доктор је
исповедник; несам држао да имам право да учиним несрећу
овом човеку, и да располажем са његовим животом, који
му је у осталом препуко, омрзо, усљед губитка његове жене.

Увече, мој пријатељ началник каза ми: сутра у јутру

биће извршење.
Целу ноћ слушао сам ход сељака и сељанки, који доз
навши за извршење, долазаху раније да заузму место, са
дивљом жељом крвожедног скота.

Дарнел, кога сам загрлио, када су му спремали ужасну

тоалету, умро је протестирајући да је невин. Несам прису
ствово при шогублењу јер никада несам имао толико снаге
да присуствујем при извршењу, ја који сам живио поред
болестни, осакаћени, мртви.

Мој драги пријатељу, заврши доктор, зареко сам се да

опишем овај случај, јер ова прича може спасти живот чо
века или жене, кога би подобна околност довела пред пороту.
 375

Read team trene za mишем, а јоum se, s. -„.

ти пошто нашем прите ову двоуку њу. Ј. „
тврди мојом чашћу истинитост овог догађај. ТОЉ,

је чува чл. ve se na very mayu, nase

и човештву.“ (Свршиће се у

ПРОДАЈА И интMByЛЦИЈА.

Светозар Милојевић, терзија из Бање, тужио је суду

окр. Алексиначкога Рашу Вељковића берберина на књаже
свог скинућа интабулације, коју је овај поставио на има,
које је он раније - 7. Марта 1868. г.– за 80 t од све
брата Тодора купио; у доказ чега поднео је уверење суд
потврђено.

Trenu fana neovopasa cвинуће интабулације, но њ.

men wer papigma исто згурно бло гр. ча-.
ставио интабулацију 1. Фебруара 1868. што му брат Ту-2.
очев Тодор давати има, тражио је, да суд тужиоца од трk-З,
vjegovu rani svom osvanu north,
о куповини истога имања.

U opsegu prever review own - „

тужилац не подноси тапију судом окружним потврђење „ “,
куповини спорна имања, као што наређују. s 292 и Tes,
merno. Jeg vremene vreme za newe nonys,
ge za neg: Eggp 2:3
инту, на исто имаће 1. Фебруча 1863. ставио, и те-T:
š. 50. грађ. aак. право такође на исто добио, — па 5, 2,
основу овога пресудио: да се тужилац одбије, дакле дЗАТ „
табулација остане.
По незадовољству тужителне стране, апелациони
ФУД,
Раступио је акта и пресу у те је непог да би меas G,
интабулација према 5 292. 298 и 29. 634. В. и 658. -3,
грађ. вредити имала, пошто тужилац није постао сопствењ„
ком интабулираног добрачне на то породилица њ5,
добио судом потврђену тапију, но пошто је у општој ce-e, I
ници касационога суда расправљено: да метута интабу-зи-J
ција на какво непокретно добро не вреди, кад се довање,
376

да је продаја вршена пре метуте интабулације, као што је

овди случај, те с тога је преиначио пресуду алексиначког
суда, и пресудио: да се интаб. туженога Раше скине, Ју 570
т. г. коју је пресуду и касац. суд решењем својим оснажио.
- še
зе
Предизложено питање, било је и пре 3. године предме
том дебате суцке. Па како је пређе схваћено и решено, а
како опет сада, можемо изрећи: да је оно врло чудновате
судбине. Јер је решавано час на један час на други начин.
Ено, у броју 8. Срп. новина од 1868. год. под насловом:
„суцки део“ крагујевачки суд, судећи исто овако питање
налази: да стављена интабулација не може важити, почем је ту
жилац доказао, да је интабулирану њиву много раније купио, па
и ако суцку тапију на то нема пресуђујући: да интаб. падне. А
по жалби туженог касац, суд опет поништава ову пресуду кра
гујевач. суда и налази: да интаб. вреди и ако је тужилац пре то
имање од стављене интаб. купио, коју је приметбу 1. оделења
касац. суда у сљед против разлога првостеп. суда и општа сед
ница касац, суда одобрила. У садањем пак процесу видимо: да
и првост. и апелац, суд мисле да интаб. вреди, но овај по
следњи заклањајући се за ауторитет касац, суда, у коме је
вели расправљено: да интабулација не вреди, кад се дока
же да је продаја вршена пре метуте интаб. и преко свог
убеђења, држи се овога мнења касац. суда, и на основу тога
изриче поништење интаб. Но сад имамо два различна мне
ња оште седнице касац, суда о спорном питању. По првом
интаб. овака вреди, а по другом невреди. И сад коме мнењу
да се приклонимо, кад је касац, суд меродавац у тумачењу
закона? Одговор на ово шитање остављамо онима, који се
више од нас разумеју у овим стварма, а са наше стране
рекли би да наше законод. треба да пречисти ово питање,
почем по 5. 11. зак. грађ. овако тумачење касац, суда нема
обвезне силе за судију, и тако се може час на један час
- на други начин решавати; у којој цели ову недоследност
судова на видик и нзносимо.
Саопштио. “
У Књажевцу.
Ст. Максимовић.

ПIта и пл. 1 и1 A B и и о и в Ст в о А и о в и ћ A v Eno r r AA w.

 361

оштећену од друге држава на да пропише различите љome se,

пања, на основу колик нау се он спорови распрати, и за „у
у питању стварна права, определитн , шта је „моје“ шта „љу, а
У овим случајима узрок су распри засебна, трчатна, права сна,
је спора, дакле, грађанета. Средства која при томе странама сво
на расположају, зову се: тужбе (actiones) , кад се што год мањ---
средно тражи; а изузећа (ехерiones), кад једна страна тежи casso
за тим, да учини ништавим дело друге стране. Поступак на њ
прође кроз четири ступња: у првом ступљеУ има да се опредеља
erase cпорне ствари (status causae et controversiae), у другом сту-
њу треба средством доказа изнали истичку, у трећем морем тона. „
суду, а у четвртом ову пресуду извршити. РАЈе страна, која гу-es, „,
добровољно сама не изврши. Поступав се Ре тако организовањL-a
(уредити), како ће се најбржим начином додата до дворљавањ: „а
peuења стари, које ваља да представља највећу вероватност - да
је материјалној истини сагласно. -
С" друге стране правни поредак може се нарушити мелосавез- „до
ном повредом, кад је воља једне личности Управљена на једно гл.-asano
(чињења или нечињења), којим се право једне ФРЧА ФР=a-zeaе
личности непосредно оштећава. Једна оваква непосреда воља. Наз
јава развратног злочестог расположаја душевно”: “P Peta-masa
трајну опасност за одржање правног поретка - P 9° Фелви чес-ети
постоје за државу дужност, да, пре свега, преду?9 % Фh sea he
осигурати поредак правни од понављања таких де“4 949° неви-светог
преступника. То се добија тиме, што ће се пресУРУ Р че искре
чити упражњавање слободе; . . . а после тога АР Ч Јак-a. ce
стара да у њему створа вољу, која не готова 9° 49' 9° 9ч- наве-ону
покорава.
У свима оваквим случајима предмет је споре *****“
Ретко да је где разлика измеђ' грађанских и 4%u nasea
мета одрођена с" правог гледишта. Та се разлика 9° 49 %“-тих ита
objesтивно, по роду повређених права; јер се један 99% star upe
ступ може извршити у свима врстама права, т. ј- P99 9%rs.
солутних права, на прилику права живота, слобод“ " " Per Trease,
и против права сопствености. С тога се разлика најчЧљ
определи само то начину, на који је повреда праве Чр
предметима грађанским повреда je nogosla, н скраћ" Ч“Ae.
ном законитост. тако на праву па је пролеће ""’s
могло је бита и преваре, али продаја је - za za- "P"s
за угођај међу људма, и по томе права је само једе“ ““°
369

неудесан случај. — На против, у предметима кривичним , повреда

је учињена против Формалног закона; она је непосредно нарушила
закон, и по томе је апсолутна, јавна, јер је и закон као такав, по
вређен у свом карактеру законите одбране. — Противно овој апсолут
ној повреди, често се повреда у грађанским предметима зове хи
потетична (предпоставна); међу тим, овај назив није најзгодније
употребљен, јер повреда у овим случајима није више условна него
посредна. Тако на прилику при једном грађанском предмету, н. пр.
при продаји, може се десити да воља једне стране буде толико
исто злочеста, као и воља каквог злочинца, и да учињена штета
другој страни буде још већа и значајнија , него код какве крађе;
али, међу тим, повреда се сакрива под законитом маском правног
дела, које је судија дужан да одржи нешовређено дотле, док се
повреда не констатује. Осем тога у грађанским предметима врло
је тешко да се, однесено на сама Факта, распозна заблуда од пре
варе; док међу тим у кривичним предметима, где се за сваког
претпоставља псанавање закона, свако вољно извршено дело, про
тивно закону, било учињено злонамерно (dolus) или из непажње (culpa),
саставља преступ или злочин. Међутим, ако су при једном грађан
ском предмету учињена дела, која су забрањена кривичним законом,
као што је на прилику Филзификовање акта („прављење лажних
исправа“): онда таква дела имају бити предмет особене, кривичне
тужбе.
(Шродужиће се.)

ПОЛИЦИСКА УПРАВА

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У ПАРИЗУ.

(Продужење.)

Човек се страстно заузима за овај поео, а то се сваћа, јер шо

изреки оних кои су у томе практични, лов је човеку најдражији
од свију задовољства. Па зар то није највиша драж изиграти лу
кавства, поскидати маске и изнети на видело истину, тако страови
ту као што је 2 То је оно што уздиже ове људе коима никаква
превара несме умаћи. Један покрет личних црта, једно противу
вољно грчење усних мишића, један миг очију покадшто им је
 363

sao u nosayje им на каком тетиву ваља да се особито

beauty me za Joведу кривца до признања. Чудновато је, како да
se mjesene crsоровео коима толико говори, свако рђаво посту
s use mene; суровост се отупи о ова бића чије живот био
„ ga koja nporину глади, студена и савеза рђавих страсте
А „мрава добра реч толико их ублажи да их чисто задиви. У овам
sam meapuana, које су пропратиле Чучила више него што
„А љуља у датовом паклу, нигда се неч, јер се зна на вас
- sa nje maso onas spвац кои дуб999пуне чува тај нау
P., je se s nam opany. Ови одбегли четећи по дочење“ “
gij same cranose, које чекају апсане "" ме ове стре нав”
--emo se goesy no spumapницале 990: 94 19чем ме
„“-a, a ona jame sue која се 1999: 91 99 99 već
„ „А. Ja sa sa sve sон су отрч" У ФР. Ana- 9°
anary a w ce cпомене мати или доч: , и
i.e., „sastao je romoso najважније од 97 99e =ње“
„Бољosa napose anyрности. Њен 9ч““.“-зе“
„Eees sa mana maso ameитим дуе“ “ “_** -==".
3.-, j' s on masam u crpao"""""""-- Р“
„ „T„S. She am gasa, v конта је 9° 9°н-чење“
„А štovana u many mean. У своје) """""""""" P. ЧE“
З-. - A karaga on je more"Р" ""''-na "
„Б aga moje su npocno nревари“ s PЧУ“F*** Ч
З-. - Za kasnoj se new per" " " _ чесме)
- „ sasje zase, он је узрок што су Ч“ “J “-z”“
3.-Aleu koje Tamo napeuče-P'"""""чеч
- A, a samom maso obujam, на први "" ""''“__“
- Ajde menjama benezus. кад се Чре
„ „да имале очи, на конк варнице севајУ %" " "Ч не
-, za se sa za nemagje spava, ronme)"" ""L ‘****s
„, удаљујући се, привлакујући се, правељи ло“ 9°"" ""- чако
se, The my sojem manama, casa ce да ј" 9 У ""5°" "EPetrar
sena, uja sepsija, nponaj u ocehање дужно“, ““, ““"Av
gen. On nema e spasumma са сталном доброто" "" "" ""5° 47o
osao, sara je opao, na na na Romano. A'""""""T“%
-2-2 lako bio je za svoje "" "".““ -
sam nemama opusa. Ja se ne svim sa 9° ".".“
osno nema same pona su g. od me noće“ “, ““,“
Refek-Ramu "",“.“
yards amanja, a se se nepom za “""""
364

Он предводи своју малу чету позорника самостално као какав ка

петан кои је навикнут на ватру. Његова је бригада врло страовита;
злочинци пошто познају нешто, и мрзост коју они свагда носе спрам
људи што раде за наш мир треба да вреди овима као уважење че
ститих људи.

III.

До сад сам се занимао само активном службом, време је да

говорим изкључно о административној служби и да кажем у колико
пространим размерама она доприноси општем делу. Полициска управа
врло је брижљива личност, она оће поредак, и искуство јој је о
томе посведочило нужност; она тако исто ништа не губи, она реги
стрира све, и нема тако незнатног комадића артије кои она иеби
брижљиво сачувала, и из ког неби знала извући велику корист у
каквом даном тренутку. Билете које су прибрали позорници за ста
нове, о чему сам горе казао, сравњене су и по азбучном су реду
стављене тако да тражње буду сигурне, брзе и лаке. Сви су поз
нати кочијаши јавних подвоза, Фијакера, омнибуса, кола; зна се број
кои им је назначен друштво које они служе, шупа коју заузимају.
То исто вреди и за комисионаре. Они не могу вршити своје много
бројне послове док недобију одобрење од управе, која им одређује
стално место пребивања и даје им медаљу коју морају свагда носити
тако да се види На крају Децембра 1868. бало је у Паризу 2.024
комисионера; они су истина у врло далеком односу с управом али
се међутим опет дају на сигурно наћи. Буквице (пасоши) које су
сада постале Факултативне, биле су моћно срество за истрагу; књи
жице које ваља, као што неки веле, ома укинути, тако исто помажу
стражарењу над лупежима. Ако би била усвојена мера, која их мора
укидати, то би вероватно било с тога што би она постала нужном;
али се у предлогу невиди да то одговара овоме врло простом делу,
да управа никад не може одбацити раденику буквицу, и да газда
свагда може одбацити исправу. Људима, кои су одређени да пазе
на одржање својине и битности Париза, кои гоне злочинце до у
најсакривеније њихове рупе, сваки је пут неповољно кад им ce
одузме један од ови инштрумента кои су у њиховим рукама органи
OIDITET GIGAGGEA.

Кад сам писао о јавним подвозима у Паризу, говорио сам оп

пирно о гранилишту (déрбt), где се за годину и један дан чувају
предмети кои су нађени по улицама, Фијакерима, омнибусима, ваго
 365

нима, театрима, крчмарницама и казаната. Овај пандемонију, „

долази се, верни ћерда ком је заборављен у како за „
и стари кишобран кои је остао наслоњен уз какав сто украљ,
даје тачна извешћа почем се зна да се ту чува по настави. МАЊ,
предмети, за које се мислило да су нагубљени били су украљ, „
обратно за које се мислило да су украдена били су изгубљена. Не
се јави управи за какву крађу, најпре гледа се у хранату, „ а
често се тамо нађе означени предмет над се тражи какав изгубље
предмет па пошто се ненађе у хранилишту и ако прибране оa-ga
ности дају места сумњи, онда се тек одлоче нетрага, и врљ. Ве
често дође на траг крађе коим ствар може редовно тећи и кpa-Lee
брзо предати власти. Но да се неби сувише замрсили у ове љЈа
pинте кривица где различност видова на четна особа стављЈУ
тегобе које по кадшто као да непобедиле Редалу, ваља на њ, „а
начин врло тачно познати предходеће свакоме злочинцу. То је оно уз- Тse
му полициска управа успева са службом за безбедног однога врањ-ove
хвала организацији полициских региcraze s OPRauЈа танкасљ. саг
стављеној, тако правилно хранећој, тако добро извештеној да i. e. osва
једина у свету, да јој се полиције други земаља Аве, а тамо чак „сто
долазе и да јој никако немогу подражавати- Већ се чега вак прва
или четири велике собе мрачне и прашљиве, те '9° 4' 3 чачељ квим
угловима и у подне горе гас; овде онде по већ Ч494 ste amasa.
чекајући да јој ноћ донесе право лова, у нач Х. Прљавени
црно обојени на коима наслоњени писари пишу, 94% сер- по
ређани млогобројни сандуци без заклопаца где 97%z zapise
артијске. То су велике архиве, имена, знамена"P % чСезави
прeтуп учињен у царству Француском, у парч"У УЧ 25- ну
меи, у Лагуи, ту налази свој траг и свој дове“ , .
Чим се кака особа изведе пред суд, донео“ 9 % -2x ве
њено име, стање, место рођења, врло опшира“ 9 ° sea-cya.
коју је она претрпела записана је е датумом, сУР“ “УР“ не-на
и одређеном казни. Ако је особа узела лажно почP%"ra. A.,"
траге, така нета листа начињена је за свако л'''""'' '''ч- s,
је се она сакрила: врло велики заплет, али веч“, ““-a: se A,
sam na nevernment mean eyem r“.“_s,
петнајет или двадесет разна имена: ластер не?“ У Р“Asses,
и једно лажно име. Ова званична служба грознича“ ЈЧР°°е,
јер док јој сједне стране доказа гомилом долазе, ФР" "Че,
захтевања необходна, тако да дванаје званичника Ј54° "Чу
дневне послове. сандуци сада садрже Авиопреграда УЧУ°
366

кој најмање по 750 свега 3,457.500 билета, кад неби било тачног поредка,
то би био хаос, што се сваке године по 160 преграда и 120.000 билета
оставе у прошлост. Млого магараца има на вашару кои се зову Мартини,
вели пословица; о томе има доказа у судским сандуцима. Мартини
испуњавају 20 преграда; ЛеФебври, 16; Бернарди, 14; Лерои, 13; Ди
ранди, 12; Леруи и Реноди, 11: Жерарди, Марије, Дибоа, Шетит,
Лорент, 10; тако да се у томе чисто загуби. Кад је кака предходна
истрага тражена поједном од ових имена, ваља покадшто превртати
по неколико хиљада листа и више сати мислити док се нађе како
тражено извешће. Најстарија акта су од 1756. године. Обичај заво
дити, у регистре осуде одпре беше само Факултативан, он се уреди
1792; али у овим великим књигама које гомилама дају доказ, ис
траге, бивајући све теже и теже, излажу се опасности да не постану
бескорисне. У 1832, у потреби се бржи начин и спреме се прве
билете; пре него што се у архивама управе заведу у регистре шре
пишу се у протокол за осуде и поставе се у азбучан ред све пописане
прибилешке, тако да се сваки дан, врло тачно добија, свака осуда
оглашена у Француској и у Француским населењима која су преко
мора од пре седамдесет и седам година. То је вредније него све
друго, јер се дознаје колики број опаки душа неће да се покаје.
Јосио Гијот од 22. Децембра 1854. до 14. Новембра 1868. издржа
24. осуде; Антоније Крозaт, од 1833. до 1868. бијен је 71 пут; Јован
Хебрар, од 4. Децембра 1818. био је осуђен за 27 година и пет
месеци затвора за 25 година особеног затвора (с ћелицама), и једно
задругим за 235 година тешке робије; свега 287 година; он је био
послан у Гајену и избавио је се.
У редакцији ови показани билета млого има доказа на коима
се оснивају нужна извешћа, и канцеларија полициских регистара
добија годишње 4.933 списка, кои јој шиљу судови, управитељи
апсана и управитељи робски тавница.") Што се тиче зактеваних
истрага оне долазе са свију крајева царства, од свију судова,

1) Свакидашњи спискови сењски апсана (7 апсана) 2.555 спискова; месечне

свезке прибележака добивених од средсредни кућа (на броју 29), 348. —
Тромесечни спискови поправни или кривични осуда 1644; – месечни
спискови преступника сењског департамента, 12; – полумесечни спис
кови ослобођени робова, 4; – описни спискови за тражених особа, 10; —
описни спискови странаца административно шротерани из Француске, 12;
— свакидашње листе саслушања поправног сењског суда (Iribunal), 300. —
Овоме треба додати личне примедбе што се односе на помиловање или
измену казне, примедбе тичуће се особа осуђених судовима војничким
или поморским.
 367

свију судница, млог јавни администрација, који се морају „.

јаснити о гичности означених особа, од сваке службе саме уд.
ве, која нигда не даје потврду винарским трговцима, ves.
шима, комисионерима, дојкињама , онама, што издају намешна
собе подкирију, амалима, бабицама, пре док несазна шта се мре
о њиовој моралности. Ова је организација наредна, и кад би се он
проучила онда, кад се навршује, разумело би се оно што је pene
узвишени магистратор г. Бернат Сант-Привеa stema normyног гр
вичног поступка, ако се неоснива на полициским регистрима, у
вестима које доноси свака билета, мала се чеља поклања опа
татуажа, кои су врло тачан знак врло сигУР срество за познаваљJo
тако да се иначе неби о томе овде говора“- Рећи ће се с неваља
упорством против полиције, од борбе бачене Удруштво, да лош oc-, a
измишљају како да се жигошу знацима кона Ф Редају избрисати ве- „а
за оног кои их вата вреди понајчешће за доказ истоветности.- У
зидовима тавница, незнајући шта да раде, 9 9 99erseeing ozva
на овако провођење времена по читав месец у преда није оца.«ca-o.
А тако и у касарнама и на лађама замишљено Ф9949 Abbe "часа св. --e,
које дисциплина оставља незаузете. Измишљање РУФ Често тисањ_go
далеко иде да се неби могло веровати, и навод 9 је магис -ов
марсељески кои се беше татуирао од ногу до плећ, Ф" P99 raza. -en
peм, ту ништа неоскудеваше, ни пуцад ни пале?" "" "" "" zass-wи
орден ни велика пантљика почасног легиона- 999 је на књло
проста. Помоћу нацрта преслика се на каквој *ºº Чеa- scsa
онгура, затим се са четири игле забијене главо? У Р%" scoви
служи за држак и састављене врхом у оштар Уг“ У РУчени - у
слики тако дубоко да се првиди до покожице 3 У %зне: ели
дати татуажу каква боја плава, црна или црвена Чепе у
туш орахов или циноберов. Први поступак остав“ "P% че: не
може избрисати; црнило мало по мало избледи и РАЧ Ч se
разговетно; што се тиче цинобера, кои је као што Ф999: Чет-ав
љен од сумпора и живе, и констога што су га сумпор * * ** re-cop.
бовали изгледа навучен лимокатичним навлакама и 49%ни жme
видног трага.

(Продужиће се.)
368

ПОСТУПАК У ИНГЛИСКОМ ПАРЛАМЕНТУ.

I" Д. А. С. А. Б. Е.

(Продужење.)

Парламенат има два начина гласања :

Гласање са јест и није и гласање поделом.
У доњем дому кад је дебата свршена, председник дигне се, и
положи питање о коме је реч у овоме смислу: — Они кои су мнења
да усвоје нека кажу јест (ауе) затим: — они кои су противног
мнења, нека кажу није (no). — Чланови одговарају једно за дру
гим на ова два начина, председник посматра са које је стране већина
и овако објављује резултат: — ја држим да јест — или није —
надмапа (Еhink the ayes или fibe noes — have it). У дому лордова
полаже се овако питање: Они кои су мнења да усвоје, нека кажу
„задовољан.“ затим: они кои су противног мнења, нека кажу „не
задовоњан " одговара се: задовољан.” — не задовољан.” — и
лорд канцлер објави резултат гласања, по своме увиђају.
У оба дома, ако се стане опровргавати овај увиђај председни
ков, шта више, и у свима важним опстојателствима, приступа се
гласању поделом.
Само они чланови имају права да гласају поделом кои су у
седници присуствовали кад је председник положио питање. Сви чла
нови присуствујући обвезани су да гласају. У разним околностима,
чланови кои су се тога уздржавали позвани су код стола да се изразе.
Ево какве су Формалности гласања поделом.
До пре неког времена, странци Чорали су изаћи, кад је дом
хтео вотирати поделом; од неколико година морају се само удалити
да неби сметали гласању. Писар седећи за столом, по налогу пред
седника, окрене један пешчани сахат од два минута (Ivo minutes
sand-glass). Докле песак пролази, вратари сале заседања зазвонеједно
звоно — звоно поделе — које се чује у свима крајевима палате —
у библиотецн пивници, сали чекања, — гди се чланови могу наћи.
Извештени тако да наступа гласање поделом, они долазе, и чим је
сахат испразњен, одма подофицир, по налогу председника затвара
кључем врата седнице.
Чланови кои дођу пошто су врата затворена, не примају се.
После овога председник полаже по други пут питање о коме се има
гласати, тако да чланови кои ни су били у сали кад је питање први пут
предложено, знаду о чему је говор, и гласање бива на овај начин.
Број 11. У Евог дуд, Јуни. 1870.JI"одина 11.

Излази три пут -у-у- -y-s у тргљ, Трг у За све срп. кpa
у месецу на 14 1 1 1 0 M I D I U A ЈЕ Зе на го
-kenyi 1 1 1-7 (TA E-SL )I ITA 35253
у Б-55 || || || НА || D || НА 35,5
ЗJILL L LILLY, LA, LA 2:
мес. 15 г. или 1
2:“ TT TT T Y 2:2,
великој појам „..., „Are mu su uv mu vuci 9° 999
JI 34 (ВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

nego u vrstav Д. НОВАКОВИЋ И У КНЕЖЕВИЋ.

сАДРЖАЈ: о пљo v smenu, a teme new arer"- """ ч — пита тен

„ „ s., у пљу, - o mana mns n транских чеч“ У "" Are unu. - по-сењ

О рукобу у ФРАНЦУСКОЈ, И ЈЕДНАКОСТИ ПРЕД 3A.

}{0}{0M.

Д. А. Б. у Д. Е. Ј. Е. В. Ч. ХI. А. Н. А. Б.

Превео га:
Ј. М. ЛЕШЈАНИН. *

љ ways, a moramo se of"", """""""""- na

„, „ „уљ. Арха слог. У Француске 19°," ““ не
„2., koja y sam onoma one'' 39° 9'-a
власт. - L
ЗА Њa, genomenom napora. Avro P° 5' 9"P чо
sa, mora je naja vuna y народне обичај“: „“ ("",“_-P
3. Akoga. Traka ponajv o " ":" ": -
„ „E - alasa, sa su se namesња“ “, ““,“-ih - 3
g- k so ga se naveznor more pacпрЧ“ “ “, ““-“ se
„ s game assa који су досад подпадало "" "" """"""У
„...uvarajinskim прво начеле """"""""Реч
-- a boles assage na am cy"" "",“ ““-“
bacaoy Earnesој и Америци, владало је још 5 °“," f"“
sa Ahmenoj. облик може пороте, како каже: """""'', '***
Сka se za na mora / “ ““ - "
свуда је налазимо покрај ње.
a rиме и Фрањи
Кад одобравам установу пороте, не одобраћ“
o право састој на
цуски криминални поступак. Француско крива“
правосуде
се на два различна дела; кривична истрага и крч""""
А особенима
нису постали у нето време, и свако је од њих зад“Ч
378

духом. Код обојих имала би се учинити некоја побољшања у либе

ралном смислу. Још бих рекао да би и порота имала да поднесе
неке рељорме: број који већину саставља могао би доћи под питање;
а од Енглеза могли би позајмити закон, који састав списка порог
ничког ставља у задатак једног судије, који не зависи од управне
власти. Међу тим то су све ситнија питања; у Француској имају
начело, које је само по себи прекрасно.
Што се тиче грађанског судства, оно је тако уређено, да већ
ужива свеопште поштовање.") Наше судске пресуде изучавају се
и цитирају се на страни; и никоји не може их проучити, а да не
задобије велико поштовање за Француско правосуђе. Што се тиче
непристрасности Француских судија то им свак признаје. Поштење
је њихово давнашње наследство, које су они примили од старих
парламената и које су с" побожноћу сачували.
Па јели то довољно, те да се каже да Француски судски си
стем не потребује никаквих реформа? Једна установа, која је позај
мљена од старе Француске, и која је кроз педесет година трајала
у једном друштву препорођеном индустријом, богатством и слободом,
може постати недовољна, а опет да томе не буду криви људи, који

1) To je сушта истина. Грађанско судство Француско служи за узор це

лој Европи; а Сo de Napoléon је један од најпотпунијих и најсистемати
чније обрађених кодекса европских. Највећу, готово идејалну, једнакост
правну оличава овај законик. Та једнакост највећма се показује у обла
сти наследног права. Бришући сваку разлику у праву на наслеђе измеђ'
деце једнбг истог оца, законодавац је Француски умео одржати паметну
равнотежу правну и по другим ступњима сродства. На против, ми, који
се непрестано хвалимо нашим демократским духом, овде, у том смотрењу,
заостали смо далеко иза Француза. Док члан 745. „код Наполеона“ доноси
наређење: „Да деца или њихови потомци наслеђују оца, матер, деду и
бабу, или друге претке, без разлике пома и првородства“.... наш 396.
š грађ. зак., на против, наређује: Да мушка деца умрлога и њихни
мушки потомци .... искључују сестре, отца, матер, и т. д.“ То не значи
ни мање ни више, него да једна половина народа ужива големих матери
јалних привилегија на штету друге половине, која, са стране закона, остаје
без права; па таку неједнакост пред законом законодавац подржава кроз
пуних 26 година! Кад би неједнакост ову хтели и даље да задржимо, онда
би зар много паметније било задржати је у обрнутом смислу, и у ко
рист женском полу?“ јер мушком довољно је да га отац васпита и изучи
па да може само собом живети, а женскињи само то није довољно. бар
није у нашем садањем свету. А осем тога према привредном карактеру
своме ту немилост законску српске ћери најмање заслужују....
Преводник.
 379

су се њом служили. У име те недовољности захтевала се „.

винација судских поступама, ограничење броја и узрока земљ.
установљење једног Једног судије за суђење предмета про-З
u sam s mora su na nare servena sl.,
па и сама политичка питања, и питања о растављању од нај-.
or remene zapra. One se nepe sa penn i mo-,
ваља јавности дати објашњења о томе; него, међу тим, ово су њ„„
ресорме, које, пре свега, спадају у област Јуридичку, и љ, „
посредно тичу и питања слободе.
У организацији судова само је једино питање од правог љJ J
pre repers reje norvna oramor in re-minor eva. --„.
Питање је то врло нежно, врло деликатно - при свем том ја ћу њ„З.
кушати да га мњеним, не повредивши на четиност, ни петљ.
Француски стари парламенти оставила су по себи чvoz-T „
overs. Rae asor rozenor everoze za njema vozoss-J.
да определи. Њихово је опирање било, истина, наше пута непр. „
ведно, а по вашто и бунтовно; њихове пресуде по запад суроњ. -„А
при свем том за историка нема сумње да Је Јутицај ових парлахsa „
ната био добар по Француску. Ако је која год. Установа слета.њ
старој монаркији да се изметне у источни деспота, то је зала че
ова установа. Шоштујући парламенте шотомство ФФ У Фле ни гла-а.---
не вара.
У једном друштву, где се за част сматрало УРФ Ф повод, ка
за ћудима властника, како је могло да буде , ДР 94 Phante sa se
сачува неповредљиву своју независност и своје поч- Некљ- -e
није имао ничега бојати, нити чему надати од краљ999ЧАР АУче-za
са свим лоша мера, продаја жана, имала је ту 91% Pasa ists y,
да постави правосуђе ван домашаја управне власт“ АРадена-и- TE
чланови парламента нису никада ишли у версаљ Р“Ч -- zase-e
ликом“ краљу (Лудвику ХIV). А, баш да им трад“ - 9 чања и,
који су везани били за њихово занимање и шису сле? АР 99 Asan-Lay
вети у двору, каква би посла имали тамог Лудвиг А", "Чекањаз
све своје власти, не би могао ни унапредати , а 9P sa sa
једнога, који се назвао судијом.
Једнога,

у под именом сталности и независности судијеве, што се “ “P"9чет

означава речју: imamovi bi 11te, payme ce onaе не сад "" s F*_99°/o
не може не пресуде редовног суда изгубити своје звање - '93", "L“Р“
не може преместити (а то је, по мом мишљењу, први У“ “"""""""
,J.L. L. L. L. L. . " "L.: ... А ни аван30BITAT.
независности) изједног места у друго, а против његове се“Ч
преводине
ge
380

Ову су, апсолутну независност судијску Енглези умели све

до сад сачувати. Судија задржава своје место during good behavi
our PO реченица техничка, коју некоји Француски журнали силом не
ће да разумеју, и која значи, да судија Енглезки, исто као и Фран
цуске судије, може се само онда свргнути са свога места, кад учини
законом предвиђени преступ , и истом пошто се осуди. Довде ове
две инштитуције (енглеска и Француска) са свим су једна другој
налик. Али правосуђе енглеско разликује се од Француског и на
личи на правосуђе Француских предака у томе, што судија један
пут постављен на то место не може више напредовати, не може
аванзовати. Да се судија нема ничега бојати од управне власти, то
је големо јамство, али Енглези налазе да није довољно: они хоће
да се судија нема ничему ни надати. „До год судија има изгледа
за унапређење, вели Венијалин Констан, дотле је судијска неза
висност илузорна ?) . Он је ту мудру изреку политичну пренео из
Енглеске, а она се није могла одомаћити у Француској. Енглески
народни обичаји стављају судију у један са свим узвишени круг:
тако да до њега не могу да допру ни страх, ни нада, ова два нај
већа покретала човековог живота. Седавши један пут на судијску
столицу, судија зна да ће на тој истој столици и умрети; он је
свештеник правде, равнодушан према политици која влада, а од
закона му долази она вера, оно божанство, коме се је посветио.
То је та потпуна оделитост, та, тако рећи, светост, која даје
онако велики значај енглеском судији; и тиме се објашњава оно
велико поштовање, које га окружује. То није државни слуга у
обичном смислу ове речи; његова власт има дубљи корен. Измеђ'
народа и владе, он представља снагу за себе, правду, пред којом
се морају клањати и народ и влада.

Сада се види каква је разлика измеђ' ова два система, и у

чему енглески судија наличи на Француске старе чланове парламента.
Али, може бити још се не опажа од колике је политичке важности
ова апсолутна независности, ако ми је дозвољено тако се изразити,
овај суверенитет судијски.
Од Монтескија већ је простим постало правило да код скаке
управе имају власти тројаког рода: власт извршна, законотворна
и судска и да ове три власти морају бити различне и одвојене

") Довољно праведно: до год се довро узвлaдa.

*) Commeutaire sur Flangiéri Ш-е part, chap. 1.
 381

једно од друго. Све Француске конституције, које су се досад „

пута мењале усвајале су ово начело; али су многе од њих pay.
- вале само то једно: да нити власт извршна, нити законотворна, љ
упражњавати судску власт; а то је, међу типи“, само најслабија страљ
IИTREBA.

Задатак, који се има да реши састојна се у томе, да се пpa

суђу прибави највећа независност. Оглу де Факона , судија има „ве „
се стара да се закон строгео примењgЛе Фабирајући за њеa, „je
последице 9). Викакав политички утицај не слепродирати у ово са „.
то средиште. Правда постаје сама од себез 9ча није зависна - „У
суверенства, него је део његов.

испуњена плем матеajem. arm ranom o

прот парламената“ усталогнорна скупштине Gene osimatici 3,
мислила је да ће осигурати судској власти Руту себеду, tre
гласивши да правду изричу судије народом нечена завето не-SHo
мезу. То је био рђав систем. Да би се осујетио Утицај краљев не-е
власти, бацили су се на супротну страну; од судије начиначе „у
слугу народа и јавног мишљења. Осем тога и РФУ слеп с" 25-ма,
да у друштву оранцуском суђење је такво стање, Римскује да сљ-se-or
изучавања и големог векуства. И тако за судије РУ Засењеe
без парничара, који су се те дужности примила 99 9999 са књ. -ex
ства. С тога је ова реформа брзо и пропала
Заслужује пажње и та околност, што је на У ЧА АФасањање зама
западне Америке судска власт начињена избором“” “ "P99° е =-se-ove,
па и тамо резултат није био срећнији. Узрок је ЧЧАР Чвре-cer g
не може се никад једна крајност другом крем“ЧУ ""Por =њеza.
Ставити судију под власт народну, то значи , 1999: 9999 се „гди вити
га утицаја владиног, али то ипак не значи учини Ча-easure.
У Француској, од кад је надата конституције“ Ф. P -III-e,
судије је узаман постављала извршна власт, и то б9ЧУР-zros
с њезине стране. Једном само, у овим критички 9° - sa

у код нас рекао би, да није добро измeрeнa предност 9°º ЧАРана,
где се ту скоро једно питање протi samom nar", "", "--- --
то што се онако, како је преузето, у опште „прангчу“: “, “Ps.
тика песме да се утврди на штету даљ, то је у новој Р“97 °°е,
тако популарно питање да је о њему а Ковора“ P95':„ “re
потпуност закона сједне стране, а 5 grenejasnoст 19° "", "E
узроци оваквих навика, и тако се везе могу разуме" 9°°° 99
пак не могу никако. Т Пред“
*) Конституција од 1791. глава V. чл. 2.
382

се богатим обећањима тражи да задобије јавно мишљење, покушано

је обезбедити уједно и право владе и потпуну независност еудијску.
У Француској конституцији, коју је декретовао „консервативни
савет,“ од 6 Априла 1814. г., конституцији која се мртва родила,
ЧИТАМО ОВО ;
Чл. 18. – Судије се постављају на цео живот, и не могу
се кретати, ни збацити административним путем. (Les juges
sont a vie et inamovibles).
Чл. 19. – Суд касацијони, суд талацијони и судови првог
crynsa, nредлажу краљу по три кандината за свако упражњено
судијско место у њиховој срединих и краљ има једног од те
тројице да издере за судију. Краљ поставља прве председнике
и државне право заступнике, како у вишим, тако и судовима
првог сvупња.
Жао нам отаје што није остварен овај систем. У држави, где
је правосуђе устројено у облику хијерархијском, било би свирепо
одузети нижим судијама наду за унашpеђење. Ова апсолутна непо
мичност постојала је истина под старом монаркијом; Логије је и
умро просто као члан „президијала“ орлеанског. Али данас су се
обичаји у Француској изменили, а најпаметнији би био, по мом миш
љењу, онај обичај, који би могао частољубивост судијну свести у
законите границе Награђивати заслуге судијне, а не делити на
граде из милости, такву је реформу савет (sénat) предлагао. Је ли
такав начин опасан? Остављају ли се тиме отворена врата локал
ним утицајима, и непотизму за гдекоје породице, којима би влада
била наклоњена? Не били и то било довољно јамство оставити каса
цијоном суду да се сам попуњава, и да се обично унапређивање
(авансовање) заустави код чланова апелацијоног суда? У решење тих
питања ја не смем да се упуштам. Али, на сваки начин, ово су
питања врло озбиљног политичкоe значаја, и један пут ваљаће да
се реше. — Да пређемо сада да говоримо о једнакости пред зако
ном. Ја ћу многе читаоце зачудити кад речем да у Фрннцуској ова
једнакост није баш потпуна; код нас овде постоје такве привилегије,
каквих у Енглеској нема. Још ће се моји читаоци већма зачудити
кад разберу да је године 1815. Наполеон био обећао да ће укинути
ове привилегије; али да су реформе обећане тако названим „при
додатим актом“ (Acte additionel) пропале кад је и царство пропало,
па се после с" њим нису предигле.
Прва од ових реформа гласила је:
 - - - -- - - - " - "
, " " " " - - - --- - - - 383

bu moеступи под
„Једино мојни прегоч ""-eseje opseg seasons, L.p.
судова. Сви други престу“- “Pre da ov uze vojnu novus,
Pass ovog ocem, vrijerena osno or T

(Свршиће се.)

ПОЛИЦИСКА УПРАВА

IML

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У ПАРИЗУ.

(Продужење.)

удаљ се до извесног степена испитујући татуаж какве особе,

„А, a smije eа севера или Југа Француске, или све до најмање
„ „E, sa manympана на обалама океана или на обалама среди
„ „ара. Однета у овим последњи пределима је уплив мусу
„А љетојан, коран забрањује пласично представљање живих
А, А ја би се да, верни овоме прву Јужни тури бриж
„ „Eleazy emanи животиње, луде или жене; они се задовоља
„Е, „a lase: noue a wee-run orde u vanrane
„ seamorus sуди са севере 197 дудове предмете, и образе
„ „Заста пеле ликове. Реч "e svake v v na
„ „soro, ono sor ammua Preve re-la mu
З. „ „Завају: заклетве љубав"- мила "нема бесплности,
„ „Ака ава реч која сара 197 станетенцију. У котелу
E, pa, ponove juna err'gee - rezuv
З-Азу трену: нивач "" ми чучи не
„З„y Tac, укинут у 19 hea cy was vremen
„, „ang on was nowry” “rever re
З - svarajeve vreme
З, „age vramo se -a je rav
ЗА, asses na грудима учена чете дечак на
„ „jada vinsure P'9-чи "" и "
„д., да у речи га ч неч
„ „Espine su server
__------"T

, , „ka.s. Anne-gge je gr" i "“

,,ЗЕ kase oz- i - 4 + 4
sa svoj se sve se spo

rey; на левој страни груди, један штилет; на куку, једна широка

линија; на боковима једна недовршена Фигура. Они кои имају каку
чезњу да буду опаки ни када се не татуирају. Нема примера да би
какав лупеж имао на телу какав знак кои би ма чему подражавао.
Један пут кад се свуче један вешти раденик да се узме његов опис,
рече тресућим гласом: „Ја да имам татуаж? нисам тако луд!" Неко
лико старих лопова, (chevauх de retour), што су били више пута
познати с извесним татуажима, усшеше да их без по муке предругојаче
од каквог лонца за цвеће граде киту вештачке ватре, од какве голе
женскиње праве топчију или коњаника; али врло је ретко да ова
лукавства успу да преваре врло проницавајуће полициско око, које
је навикло да гледа изблизо и да добро види.
Сва ова испитивања која се бележе наименованим листама та
ко да их свагда човек може проучавати у угодно време, одлучно
дају само доста ограничен број описа: расути, ни су од каке велике
потребе; али кад их човек групира, кад их све проучи, кад их са
стави једно с другим, редко је да се не удесе тако да из њих из
вире истина. У томе је цела полициска тајна: добро сазнати своје
срeство и знати га употребити. За ово, шта треба? Предање које се
прибавља вештином и постојанством које ништа не пропушта. Служ
ба административна, где се заводе у полициске регистре, они кои
узимају под кирију квартире, имена комисионера и кочијаша, изгледа
људима кои површно сматрају као да је мало утврђена по овој ма
нији претурања артија, које је једини тип Француске администрације.
Така мисао била би сасвим погрешна. Без прибављени докумената
службе административне, истраге активне службе биле би врло често
узалудне. Један пример ома ће нам показати механизам и корист
ове организације. Г. Поаријер-Деcoонтен, трговац што бронзу продаје
у улици Сант-Хоноре „ЛЕ 422, старац доста ћутљив, живљаше врло
усамљено само с једним слугом 5. Јануара 1851. суседи дознадоше
да је отишо у поље; сутра дан његов слуга оде за њим, говорећи
да ће се заједно повратити пре осам дана. Три недеље прођоше;
свако се узнемири, свако предвиђаше и полициски комисар кои пошто
отвори врата и прегледа собе, показа на патосу крвне мрље и нађе
неку окрвављену секиру. Кривица је била учињена, и беше врло
вероватно да је био слуга тога дела виновник; али какав беше овај
слуга? Да је се знало само за његово име, он би био за кратко време
жртва власти, али се никако немогаше измислити како да се про
нађе његова ориђиналност и прибављена извешћа о његовом опису
pђаво се саглашаваху. Једино знало се да је преместио тежак сандук
 јез

тане безуспешно 39% А Фанесено на само ваљ, „

nim mesa u svojenom one 22"З
r rvu, a za se ne se rve »male, 22",“
smo vrement evra sasa za oko all-, „T
порота огледа не члана према засељена (4,3.
литету чиничног суче, чече већу или мању љу, у ша
саме капите, на први не треба да буде: да се г. „
rave - које Јевао што се У АРа вривичном случају, пољ.
no navera krova ne spreča Ad expene nas, kao „s,
заједничким животом заточена , и честим међусобним додирљ.
бити школа за потоње за дечак него, на против, mese sa s.
чинац одвојен од осталих живети и морално поправљала се,
Велике ресорме остају да се изврше у кривичним законама,
у обзиру на опредељивање кривичности и на размеру заштите у
судовима, за практичније оцењивање појединих кривичних дела
а у извршењу каштите, за добар апсански систем, којим не се док
побољшања лако шостизавати . . . . .

ПОСТУПАК У ИНГЛИСКОМ ПАРЛАЈЕТУ.

Г Л. А. С. А. Б. E.

(Продужење.)

гласање поделом траје обично десетина минути, кад нема у

сали више но сто чланова, 25 до 39 минути најмање, кад их има
boo mu 600. То је старо гласање снага римског in sententions.
dbus ire. Наше француско гласање ФУшљено посреством билета пољ.
ва и белих у урне које од клупе А чуле носе послужиоца, у
исто време је млого брже и простоје, 99 нето као што је и наше
гласање седећи и дижући се лакше Р Унијавније него гласање уз
виком – јест – није.

gДОITAВАЊЕ ИЗМЕТЕ ДВА ДОМА.

кад је већ једном бил претре и потпран у једном од два

дома, остаје још да се поднесе друго пред ким почиње наново

у одо је
5 начело,
sezo, код
код многих наређење. Чајонисано
многич-_-Perry. E: и нашим кривич
- Asso, lam, ja 6и рекао, да се У ФУдској практици на обдржавање
- opassepности много не ч
Преводник.
пrusa B
зв.

исти ток. Ако у току ове друге каријере, поднешени буду нови аманд
мани, и дом у ком је бил зачео непрестане на ове амандмане
онда он пошље оном дому кои предлаже те амандмане лесане
(поруку) коју спреми особити одбор, где му изложи узроке одби
јења; данас је то уобичајена Форма, а често у важним случајима,
захтева конференцију. Конференција је начин саопштавања нај
церемонијалнији.
Дому лордова припада право да определи време и место кон
Ференције. Сваки дом именује своје заступнике обично биране међу
члановима одбора кои су спремили поруку, или међу говорницима
кои су учествовали при претресању.
Одређеног дана, заступници доњег дома дођу први у салу
конференције, гологлави, и стоје за сво време, докле конференција
траје пред столом.
Потом дођу застуници лердова, под капом, но скину кану кад
пођу да едну; чим седну метну капу, и тако слушају читање меса
жа гли су изложени узроци неслагања. Никаке беседе нема овди.
Месаж, пошто се прочита, преда им се, они сед игну, скину капу и оду.
Ако дом кои је учинио амандман одрекне се тога, пошто је
дознао узроке које је други дом поднео, он га онда о томе извести
поруком саглашања. Ако при амандману остаје, он захтева и другу
конференцију и по своме повратку, на исти начин саопштава своје
разлоге. Има примера да су биле четири конференције једно задру
гим, пре саглашења. Ако саглашење не може да се постигне, онда
бил оставља се.
Форма пошиљања била из једног дома у други или примедбе
амандмана, сачињене су по старом Француско-норманском. Тако кад
доњи дом шиље бил лордовима, писар напише на полеђини: — да
се преда властелала.“ Кад лордови наново учине амандман, бил
се врати доњем дому са оваким надписом: „на овај бил са аманд
маном властеле су саизволиле.“
Кад је бил прошао све Фазе кроз оба дома, онда му ништа
друго неостаје него одобрење краљевско.
Санкција даје се било лично сувереном у дому лордова, било,
што је чешће, комисијом. Закони Финанцијски добијају, пре свију
других, одобрење краљево. Форма је ова: „краљица благодари сво
им добрим поданицима, прима њину благонаклоност и тако хоће.
БОдбијање санкције овако је Формулирано; „краљица поeаветовање
се“ Док је Кромвел био лорд протектор он је давао своје одобра
вање на енглески, али од обновлења дошло се на старе Форме језика.
 395

ПРЕДЛОЗИ И ШИТАИ,A.

Форма у којој
vu се
se најчешће
nev-- Упражњава и
Учиракњава иница
_zg:“ - ne
предложити погод чегавети какав предлог. can sa
кон хоће што да предлаже, мора то почети обзнаном. За то, он упи
222-2 odnik,7272-27272
22,2%ih šk-2772
2 km form any womenu zako-k
u peu moелова дома. Председника позива их редом гласно по имену
mancaиом на листи. Сваки члана позвани дигне се, и без даљег раз

wn, na regens on
је да се за предлоге остави свагда првенство министрима.
Предлози, кои ни су такове природе да би били опровргавани,
ona smo su se same u vreme pravne namene
sa su mong Hajamsт при чевог дебати, могу се поднети дому
u momamи без предходне објаве
Предлози кои су објављени , наштампају се једно за другим
у вату дневног рада под овим наслови Коuces of motions.
у протоколу седнице од 10- Маја на пр. нашао сам једанајест
zakona: "
р, Гледстон (првенство као министар) (текст предлога)
Jug 1. лорд меp. (текст предлога):
Jg. 2. жам Ховерд (текст- и т. д. и т. д).
Osam upeumor, кад је већ дошао дан за подношача да га об
ja, moga barn mormonara oа Јеч једног члана, ако овога нема
2272-seman every R any mora na
„А кад је потпомогнут, преде" се тада поднесе, а затим ce
о њему гласа.
As je musen, oв узима на 9 99ptv, било неке заповести
– Ako zna je mno vr:grjevne
„, a onoje mnoвнике, а РАЧ послова, - било неке
„Ај, od napasa eseje 1999 perove woma, a
„А, наком потврдом, нег" евра чета, ко она
Gaje nримљена као најсе“Ч
p, „ pogue парламентарне почињу са питањала која
„ „дају, вало на тече чела која је тог
„А, sko o mesom jer je na vere
„, -a anesmi sam - arrer r
„“, „ „sam uvrsni se v vnum -- Pra
339
396

домом. Ова питања објављују се обично као и предлози. Ова обзнана

штампа се на врху протокола седнице, оног дана кад га члан сам
изабере; он назначује сумарно предмет питања и често члан кои га
је предложио опраничава се потом да прочита ову обзнану, кад му
председник да реч да интерпелира. Одговор је готово свагда кратак
и јасан као и само питање. Реплика врло се ретко дозвољава. У
дому лордова, кои је мање зањат него доњи дом, опширност је мало
већа.
Млога предупређења или интереси добивају сатисфакцију код
ове брзе и просте Форме.
Протоколи седнице од 7 и 10 Маја, које преда се имам, носе
један шест питања, други дванајест о предметима врло различним.
Сва та питања била су исцрпљена за један и по сат.
(Продужиће се.)

НЕ, НЕ, ЈА ВЕСАМ КРИВ.

(Свршетак)

Ево сада знамо целу историју овог жалосног догађаја.

Ми се нећемо упустити у критиковање, јер то би нас да
меко одвело. Нећемо ништа говорити у односу на то, да ли
је доктор урадио уместно што је ствар прећуто. Чули смо
његове разлоге, па судимо свако по своме уму и схваћању.
Једино што оћемо да додирнемо при завршетку овог кри
вичног процеса, то је: о смртној казни. И при овоме питању,
ми ће мо се само ограничити да наведемо један разлог про
тиву смртне казни, који се на овај случај односи.
Има томе више од месец дана, како је Жил Симон,
овде у Паризу на једном јавном збору говорио „о смртној
казни.“ Да би доказао неуместност смртне казне, између
други разлога навео је и тај; „када законодавац даје су
„дији право да кога осуди на смрт, онда судија ако учини
„употребу од овог права, треба да је непогрешим.“
А да ли је судија непогрешим? Овај нам пример као
и многи други противно доказују: да су судије и поротници
 397

погрешити, а то већ 9709 смртну кан, доказује да је

неуместна.

Овај пример неће 1999_3Rил Симон, но са је њ

више други примера, вуче је доказао да су судије потре
шиме, и да су невине АУде на смрт осудили. Тако по имену,
од 1846. до 1856. дакле за десет година, доказало се да је
у Француској и Енглеској Убијено у име закона десет људи,
који су савршено били невини. „Ја незнам реко је Жил
Симон, да ли овај број на вами производи онај исти упеча
так као и на мени. Десет људи, за десет година, и то код
два народа. Да ли је то мало, или да ли неје то много? За
мене, који се редко страшим, ово ме страшно ужасава стра
шим се овог броја и држим, да доказани десет правосудни

убистава, тим су ужаснији, што је закон умножио све пред

ходно нужне мере, и што су људи, који су били несрећни
ga napну ове осуде, били савршено поштени. — Што је
samom yaео све нуждне мере, што су судије поштене, тим
су узаснији, ови десет правосуди убистава, нејел истина Р
А зашто само десет? Зато - што само говоримо о смрти, и
mo neje Jako Aа се покрене и Удејствује ревизија кривич
ног процеса . . . - -

Питање смртне казне и нас се Србе много тиче, јер

svegjeno у наш кривични законик, у њему ће мо наћи, да
je opna sasк прописана за трудесет и девет разни кривица.

Пруско законодавно тело. У најновије време укинуло је

„Не са наш је кривични еконик већим делом доте
se mongosov spив. закону Ривом имена и допуна,
se je se sam sasонодавач до две придржаву измена и
„На, које је пруски законодавна предузимао. Нека би се
„ se nam sasонодавац, а две по чл. 4. и 54. устава:
„кљ, su sasонодавну вас се народном скупином.“
- „А за пруског. Ми нечено стати на овоме ступњу
„, „ „se gamac. Ми имамо да извршимо узвишене поли

„ se, na s rora немачко пита да пропустио, што

398

би нам увеличало уважење и симпатије код слободни изо

бражени народа, и које би и нашу браћу, која јошт стењу
под туђинским јармом, јошт већма за нас привезало и побу
дило ји да јошт већма са нами приону око народног једин
ства, тог јединог спасења наше народности.

Наш законодавац на сваки начин учиниће напредак, и

ако се само реши да смртну казн ограничи на мањи број
кривица. Ми смо мнења да се бар то може учинити, ако се
држи да јошт неје време да се сасвим и за свагда избрише
из закона смртна казн.
Држимо да неће бити излишно да изложимо како данас
стоје кривична законодавства изображени држава у погледу
на смртну казн, јер онда ће наш законодавац моћи да из
бере, на што да се реши. Од двога једно: или да сасвим
укине смртну казн, или да смањи број кривица које се да
нас смрћу казне.
“ По Жил Симону ево сљедеће државе укинуле су смртну
казн. Њих је четрнајест; у Европи: Тоскана, Сан Марино,
Олденбург, Анхалт, Бремен, Саксонска, Цирих, Невшател,
Подунавске Кнежевине, (Влашка и Молдавија), Португалска;
у Америки: Михигин, Вискнозен, Роу-Исланд, нова Гренада.
Чујмо како у погледу на смртну казн данас одговара
Холандија, Шведска и Северна Немачка, Енглеска и Фран
цуска.
У Шведској смртна је казн одржана са вишином од
једног гласа у кући благородника, пошто је народ у скуп
штини решио, да се укине смртна казн са вишином од 50
TЛЗАСОВА.

У Холандској влада узима иницијативу да зактева од

скупштине, да се укине гиљотиња.
У Пруској, парламенат је решио да се укине смртна казн
са вишином од 37 гласова, премда се влада томе противила.

У Енглеској до год. 1789. постојала је смртна казн за

240 кривица. Данас, усљед закона од 6. Августа 1861. г.
 399

постоји само за две че: 1., за злочинство везеaje

се, а мучно мјетно и три свету горе аk
ства умалио.
У Француској, кривични закон од 1810. год. прописиво
је смртну казн у тридес и девет артикла; 1828. у три
десет и два; 1882 у двадесет и два; декретом од 26. Фе
бруара 1848. смањен је број артикла на петнајест; а од овог
времена попео се број артикла, који прописују смртну казн,
у кривичном законику на двадесет и три; у војеном закону
ga gaесет и четири, и у морнарском законику на триде
er apтикла. Ја несам горд, реко је Жил Симон, са мојом
ЗЕМЉ0M - » » » »
Eao gase Aeма, па... нека сад наш законодавац учини

asop, sa mnoga ee penи , и нева добро има у виду не

samor Дорнела, као и нашег суседа кнежевину Влашку,
sjaje za no cмо мало више напоменули, сасвим укинула
смртну казн.
у Паризу 4. Априла 1870-год
Ф
hop. K. Борђевић

JUTA JE BRITAK.

Kao i mahaеком тако и у кривичном процесу, све

„ а капаци, примљени су за ловања за такови, врло
„ „вео употребљавају. Олако Узев, чини се, да међу њима
„ je paамике, али чим се размисли, одмах се такова
„... Јер сведок не може да заступи место вештаково, и

„s, as seasoвo. Brune seva je vali su na

„, „ za je vam manom names a svrs
S. Аpa samo 6ило по чете ту - Учите – био
„, „ „малу – стручно – опредељава. Иначе, сазвати

„sma mogu jevu moju men nepovezu sa

g., „Ako neursци и сведоци обреду врло чуте
400

доказа, по нашем закону, држим да неће бити излишно, да

саопштим читаоцима овога штованога листа, један случај, у
коме се вопросно питање констатује.

Одавде спор: У једном спору, пред судом овим, нужно

је било да се сазна: је су ли подписи сведока и дужника
на поднесеној квити истинити, почем су ови умрли, а про
тивна странка истинитост њихову пориче, те с тога суд по
5. 248. т. 3. гр. п. суцког одреди три вештака, који познају
подписе умрлих. Но против тога, противна странка изјави
жалбу, велећи у истој, да одређена лица нису стручна за
овај посо, предложив друга за то способна лица.

У сљед ове жалбе, касациони суд расмотрив акта Дела

овога и решење суцко, којим одређује вештаке нашао је:
до исто није саобразно закону изречено. По 5. 251. грађ.
суцког пост. за вештаке узимају се људи који су по своме
стручноме знању, занату или вештини способни тачно ис
питати, и определити својство ствари, а не зналци дела, јер
ако се ко као зналац дела или догађаја, као што суд овде
хоће, — саслушава, онда је то сведок, а не вештак, а све
док се има испитати тек онда, ако која страна хоће, а не
да то сам суд по дужности чини, и саслушава га. Осем тога
вештаци се одређују, према смислу 5. 196. и трећем одељку
5. 248. грађ. пост. само гди се сравнење рукописа чини; т.ј.
гди се сумнителни рукопис, или подпис, са другим не сум
нителним рукописом, или подписом сравњује, а из предпо
менутог решења суцког види се, да суд на то т.ј. на срав
нење не иде. С тога је касациони суд уништио горње суцко
решење, и препоручио суду, да по овим његовим приметбама
поступи, — што је првос. суд и усвојио.
Саопштио
У Књажевцу.
Ст. Максимовић.

Птли и Аг иlA BI и ко и в Ст вели о в нfi A v Error AA v. a

 385

e jедним комисионери- 9° Чронађу, његова су опомагањ

међутим он мисли да 9 999-е да је на сандуку пpona, ne
шатору и да су била тамо Р“ степенима куће два друra omoga.
Управе се непосредно истрче. У показану варош. г. Поapnjep. Ice.
љонтен тамо је непознат: ал' 9чалук одправљен на господара мора,
трговца,још је тамо чува у ЈФ не беше у Шатору трговца с овим
именом. Пошто је сандук отворен, нађе се у њему мртво тело Г.
Поаријера-Десоонтена исечено на комаде и платно е ког је била
марка скинута. Истрага која је предузета на гвозденом путу за Ор
seas oетала је без резултата- Опомињујући се да су два друга сан
дука виђена у кући жртве и мислећи да су можда гдегод на чување
ogneneии запитају се сви комисионери што носе медаље, и помоћу тачно
опредељени питања, пронађу се двоица кои се опомињаху да су 6.
Јануара, ношена два предмета из улице Сент-Хоноре, ЈЕ 422, на
nomnestv Roлима у улицу Кроа-де-Петит-Шан, „ЛЕ 10; њима се
nano za je млад човек кои праћаше свој пртљаг говорио за Мар
g. Ova ce осведочи полициском књигом за поштанска кола и тамо
се виде да је неко назван Ви у одиста задржао место за ту варош;
am je нaгубио своју капару Узо је своје ствари натраг и није ни
ace orimo. Виу беше ли то лажно или право име. Загледа се у
nomnese perистре и тамо се дознаде да је неки осуђеник овог имена
у аку у централној кући Мелеа. Раштају за њ и дозна се да је
a ona cлуге убице. Аналогична се истрага учини пошто се видело
у картирне билете; тамо је име ћу записано. Преселио се у оa.
ageny roетионицу, улица Понт-ДУЈФилип, убица мора доћи да тамо
momene seve: постави се страга и Угали га у тренутку кад је ступао.
Компоновери што носе медаље, пр0зуле поштански кола, полициски
generom, sampне билете, понавља да се састави индивидуалност,
ja o v mar spusца, и на врче рећи предали су га полицији
„А šašegaoer; овај овде остављен својој сопственој судбини, врло
je, spomo za on yнако узалуд четраги и кривица да остала
некажњена. ___ .
Ma oneа које она има свагда под својом руком, које агенти
њавају, ваља додати оне не су јој послани посредним или непо
- Буњем. Ствар је једва вероватна а нећутим је изван сумње.
удаља добија сваки дан велику читаву писала која јој дају на
„Аja na na nouveryma. Ogler everu, on pa se sv
- samo ona u ravne 099 sessers), немају довољно
su ga pametare cва иста чује и долазе и да и дарове
„А њих се тичу. Нема ништа у Паризу што би пребивало а
386

да се у полициској управи незапипе све оно што се чуло, видло,

опазило преко дан. Незна се ко су ови званични подказивачи нити
се тражи да се дознаду. Чим је кака кривица учињена нађе се по
штени незаузети људи кои се упну да одкрију какав би мого бити
виновник и писма јако падају као туча. У двадесет кои су неспо
собни, нађе се по кадшто један кои да полезно извешће. О свему
се држи рачун, и нема тако празног разговора тако будаластог кои
неби био предмет каког истражног почетка. Већина ових посланица
нису знаменита и долазе очевидно од људи беспослени кои желе да
имају ма каке важности у своим сошственим очима, или кои мисле
да добром намером чине услугу друштву.
Не само да управа има све полициске регистре кои су у ствари
само објављене осуде, него она пажљиво чува особена акта сваке
особе која јој је због једног или другог узрока прошла кроз руке.
Један прост преступ даје место образовању акта и званичне нумере
тако исто као и кака велика крађа. Шолиција је ходник судски;
никаква особа неизађе пред судове пре него што је полиција иепи
та и пре него што потврде њене старешине. Чуо сам значајну реч:
ми шиљемо државном прокуратору само правог кривца, то ће рећи
посланог са свима доказима, да су ма каке природе, кои суду могу
расчистити његов рачун. Ово је велики посо; уплете се врло велика
преписка са свима државним прокураторима, необходно саопштење
са судовима сењског округа. У тако великим архивама где један
одељак састављен из више чиновника једино је оптерећен да их
доводи у одређен поредак, налази се грађанско стање и кривична
биографија сваког злочинца за ког су се суд и полицаја заузимали,
тако да ако је човек од педесет година учинивши крађу био негда
у добу од осам година, уваћен у скитњи, доћи ће шред судове с
доказима и актама тог првог преступа. Свезке акта са описима уре
ћена су по усвојеном обичају; али има толико списа колико тужи
лаца, окривљени и сакриваца тако да је само једно име покадшто
довољно пада се пронађе траг каког заборављеног злочинства. Свака
направљена тужба у Паризу због каке кривице или ма ког преступа
одправљена је управи, и негледајући што она изказује прибављено
дело или само подозрење што она означава како лице познато или
непознато она даје места разним мерама. Кад је кака крађа пока
зана чисто и просто без да се могу именовати виновници, испитају
се спољашње околности кривица, определи се вид и пошљу се поли
цији за безбедност да би могла постављајући по пољу своје позорнике
и испитујући своје подказиваче, ући неког дана у ову тајну. Ако
 357

су виновници крађе само 909 и окружних без да они знају наја

стража; они су у чоче 9 9 Ae peћи да се они непомакну и
једну стопу ни један коре до не буду изблизо праћени нарочито се
прионе да се дозна оде Р 9° Фдати изванредним трошковима, да
није што изванредно увод стању редовна живота; кад њихова
eвистенција или непознате ФА промењена, чини се да подкрепљује
подозрења, увате их н ставе на под еуд кои ће решити њихову судбу.
Кад су виновци познати и кад празнаду, сасвим је просто и судови
су начисто: кад они постојано одричу, чини се нетрага која садржи
nemy sajближе могућу; саставе се сва вероватни елеленити, уреде
se morpare у местима која су врчавци населили, и тако се прибере
jena rowвлица доказа. Ова част администрације је знаменита, и
nema oна буде извештена о злочинцима само са петнајест или два
je zasaДа комада акта, — ртоees-verbeaux, commissions rogatoires,
L. uspe ona uобија годишње и опет она нема мање важног уплива
„А какову судбу. И ако она не изврши узвишено дело судско она га
se omjena, n eyдску власт снабде свим материјалом на ком она
„а, с потпуном мирноћом савести, оснивати своје пресуде.
Извешћа дата полициском Управом односно лица држаног у
seasopy, wнистром поморским о овоме што се тиче затвора и покај.
nam soroвија, министром правде 9 овоме што се тиче мотрења на
syne morpense, усредсређења су Учистарству унутарњем, и служе
- Be caseman Doказ кои једино олакшава ватање криваца. То је
jena enera oд прилике од песа“ листа и која садржи име и оне
„А сваке особе која непрестаде ФУДУ или избеже. Ови описни
„se most ce по околностима АФ или дванајест пута спремају
„А њgay, onamиљу се не само Ровина разних полицнеких оде
„А него и свима судовима, свад“ УЧовама, свима варошким ста
„да појавамерија лече они такође понашто пока
„Бу-summonpилогу, трче се моралу чинити и извеша
-so wer y интересу га чувени пени, мла
„se nemojte, oеобе удаље 9 99е у којој су се родиле чије
„, „ превања незна и чије је чество нужно због таке ил
„, „The su npимиле наслеђе ти четни путем тражи се до
„ „semoети мртвог теле непознатог наћеног на улицама
„ „у љoma o nemar run a se ure
„... - jesu. највећи не читалне чита
„ „E -a sem wer re-ry serva
„За нашла у ничи нашег ча
„ „E, „о судбу код белеч нег" чи
388

Iv,

Кад је какав злочинац уваћен предходно се затвори у апс

(violon); одведу га пред полициског комисара кои га непосредно
пусти у слободу ако случај не покаже никаку важност или ако је
ватање ствар погрешке; ако напротив преступ или кривица недо
пусти никаку сумњу направи се акт и окривљени је упућен на полицску
управу у једним од оних апсанских кола која, на броју шест, походе
трипута на дан полиције и тамо скупљају апсенике: мера врло упутна
заведена у администрацији од 1856. и која нам уклони позорије,
које смо тако млого гледали одпре, злочинцарвећег се на сред улица
са четири солдата коима је наложено да га воде. Кола непрестано
долазе на улицу Харлај, и жандари средсредне бригаде начине кару
свуда у наоколо да би одржали поредак при покушајима бегства.
Уваћене особе уводе се једна по једна у особену канцеларију која
ради и дању и ноћу с чега се она и зове парланенција. Ту се
запише на једном листу име окривљеног, његово грађанско стање,
узрок његовог затвора, титула званичника кои је одржао поредак
посланства и број доказа (папира, предмета и т д.) кои су прило
жени актима. Пошто се ова прва Формалност сврши, свака је особа
одведена у депо, велику апсу не давно озидану и чиј се прозори
отварају по сниско с нове стране судскога здања При овоме улазку
у депо, затворени прими лебац, јер је начело у управи да је свака
особа којој је пребачено како кривично дело могла бити доведена
до раздражености бедом и глађу. Ту а тако и у канцеларији која
нимало не празнује, узимају се имена и ошиси сваке уваћене особе;
затим ова последња је затворена у општи затвор ако не би било пре
преке у томе што би је оставили да се договара с другим затворе
ницима, у једну ћелицу ако је нужна тајна. Има апсана и затвора
строго одвојени за људе, жене, јавне девојке и децу. Служба за
људе је чињена чуварима а за жене сестрама Марије Жозеф. По
зорници за безбедност долазе свако јутро, у одвојену малу собицу,
да испитају једног по једног људе оптужене због кривице : зато да
би их видели, то јест да би им скинули претворство, да би им за
гледали у лице, тако као што се негда говораше, да би видели испо
четка док нису никако узимани под суд. Проба се да се добије од
њих признање за пребачено злочинство, и, кад је нужно да се испитају
два на једанпут те да се доведу до полезног суочења у истини,
брижљиво се пази да их на месте далеко једног од другог, покадшто
леђа у леђа тако да им неби било могуће имати саопштења међу
 389

se na na ce aашина почРЈУ- неизгледа да се у депоу чама; у

neuивим собама, певајУ И ФРЈУ Фе- Певачи кои су начинили од за
neopa „пребивалиште за грчУ савести“ чини ми се да су терали
memopeтво мало даље. РУ се простру мордоци дуж зидова, и
sama oвa дивјач поправљајуће полиције и суда (cour d' assises)
engagy њеком мало нереду, врло често и само присуство неки чувара
naje zapo Aа учини те да се поврати извесан неред. Жестоко би
-- agresaти да их сместе предосторожно у депо и требало би
sea yomasam hелице па да сваки буде одвојено затворен. Савез
„smana y истом положају, поред страже којој су они предмет,
„да је од крај до крај с гледишта моралног, да нагрде с грдном
samouby, затим поред лакоће да се саставу с друговима, често
„да сакривци, спреме се да докажу одсуство тиме што ће пока
„А да су били на другом месту, да потру доказе и да уде среста
„ВА, aja o mnoga za ocУјете пово судске власти. Има не
„, „smаnа у депоу, него се ту стеку све свитнице светске
„да на партској калдрми = старци у детињсту заборављени на
„А, за пубљена, странци изгубљена незнајући на речи оран
„А, a nasem no ce can revne vara u tom se nasо
„, some oбрећи да тако што изнова непредузимају - луди, бесо
„ sa me normama, capora orana je mora Roja
„ „ка. Дело као што га име показује само је особено, тренутан
„ so ce nроведе неко време, а непребива се него тако по
„ „je mogaoан, непречавање и лечење
gs, and soja ce rичу уваћени људи повезана су у свезке
g., s.a.) a za ev neur unevern- ona m
„, seman, као што се горе чело, и пошље Р Српској власти
„ „E, ma mojу се односе: ал' 9 9 греба да буде преступ
„ „да. кад има само лече стар светите на пре
„ja se men о угрч чеч- Учи случају
„- „samor. Она је стрчати вуче изгрдна.
„Same, ona je naver": Jezer" ч sam
„А, a je nesrenza regче чег чита
З. „“ osnova norрешно биће, она је толе Репителна,
„А љose ne smr: "ч
„, „ ...-a sastaена да се тиче неистиче се нале
3.-as non-far-ri
З„ , кода их пред горе Фире на та чврти
„.-erron, r':':
„, „ „dane, a on Jevre- same “ “
390

није кадро поправити. Први пут затворен у Августу 1859. у једа

најестој години старости, други пут затворен у Новембру 1863. 17.
Јула 1868. беше затворен педесет трећи пут. Био је више од три
десет пута испитиван , настављан, поучаван: Он обећа све што се
жели, а чим се ослободи он предузме номадски живот; кад ноћу
пада киша или кад је ладно, он иде управ најближој полицији, седне
поред шећа и рекне: „ја сам овде, ја сам Тиле, ја немам ни куће
ни кућишта, примите ме.“ Судови га осуде и он издржи своје време
и наново одпочне. Те природе, тврдоглави у послу и у свакој дру
штвеној дисциплини, нису врло ретке. Крађа свршује свагда тиме
што их мами а затвор што их затвара. Тако исто да ли да се са
жаљује што Француска нема никаке покајничке колоније особено
одређене за ову изгубљену децу предохрана (avant-garde) криваца,
кои би у слободним просторима преко мора нашли живот догађаја
кои немогу проводити између нас а да небуду опасни.

(Сввпиће се.)

0РАЗЛИЦИКРИВИЧНИХИГРАЂАНСКИХПРЕДМЕТАуOITE.

A P E EI () () IB ЧЛ A. H. A. R.

(Свршетак.)

Однесено на последице, грађанска повреда може изазвати или

ништност правног дела, или осуду на плаћање, или просто нак
наду штете. — Последица кривичне повреде биће каштига која је
одређена да дејствује на злочину вољу.
Кривичне шовреде (од којих ваља оделити преступе, који су
учињени против закона нолицијских, и којима значај има да опре
дели теорија јавнога права) имају се разликовати с" многих гледишта:
прво имају се поглавито разликовати на преступе и злочинства у
правом смислу, према тешкоћи повреде, која ваља да буде доказана;
према томе, да ли су повређена права мање или више важна; да
ли су повреде такве природе да се не могу поправити, као н. пр.
повреде здравља душевног или телесног, и т.д. ; или се могу попра
вити, као н. пр. повреде имања. После се повреде имају разликовати
на шовреде права и повреде морала, као што је, на прилику, бига
 391

мија, родоскверност, и А. 9“ Разлике дају различити елемеane

a nepу кривичности, (кулевалитета) кривчеве.
кривичност, које се Рачана мери према ступњу, у колико
e jедно по себи кривично А49 голо аке човеку у кривицу урачунати,
ма да се определи са двогу” основа: Један је основ одекrunaw,
manenaи, који се налази. У часоћи, тешкоћи и величин повреде:
gym je oенов субјектич Рачан, који се налази у каквоћи зло
„А оде, у начину, на који је воља у дело преобраћена; према
se ga Ли је дело с лест“ извршено или напред смишљено, пре
„веровано; према томе колико се величина злочине воље показује
у њима и величини тешкоћа, које је при вршењу кривице ваљало
sam m, према томе, да ли је кривац био главни узрок или само
se saymens у злочину; да па је злочин само покушао или пот
„до извршно. Све што, на овај начин, увећава величину, дужину
geograme), постојанство злочине намере, то, у исто време, оте
жава кривичност.
Као најсуштaственији, есенцијални, услов урачунавости и крv
„А коње се да је воља, била слободна. Међу тим, преступ је
„А да, да преступник није Радио при потпуне самом
„А, moja je узаман сагласна начелна разума; него да су, на против,
-a a nesu nитереси надмашила снагу разума и владе над
„А овом. С тога је, дакле, за Јанство правног поретка нужно
„ „удовим средствима каштите, у преступнику васпостави права
„А воља. – Да се које врачно дело може урачунати,
„А је да га је само преступне извршно при слободној вољи, у
„S „na na smans његово чет-че "ув" и да се је налазио у
- Reagy, raе му је могућно било разумети незаконитост дела
„ „А gaе последице. Све што је у датом, врлином случају
„Ako na overano vreme pasmo se na umug,
„Аo, measesma onaеност, је четвени живот, или за живот
„- sama, zao u uvuевна 99% станча негерс, и т.д.:
„Ja sa sam nesључне меч чест де Флеге стране,
у „s, ena, na mНого са чете нечитава,
„, „ . На васпитање, рђави примера, које су имали пред
„у њom, naoетатак пече наставе, и да што су их
„“. „А ја навика, и личјући на на тај начин основа
„ „љ, суђење, одобрили из 1999 Aero
u „e casy nonre are na ne zna se
„“- javna oд околности, које ваља у велико да учују
„ „А да које јеa se me za se u Par
392. “

које, у једном или другом свом саставном делу, н. пр. породици,

или општини, или централној власти, напуштило је своју дужност,
коју има спрам свог члана, који је постао чиниоцем извесног зло
чиног дела. Имају науке, као материјализам и пантеизала „ које,
сматрајући разум човеков као особину његовог телесног строја,
или као акцидент светског духа, и одричући слободу, распростиру
врло замашне заблуде о урачунивости, коју би у строгој дослед
ности ваљало да са свим поричу. Међутим, ове су погрешне теорије
изазвале на све стране дубока истраживања за начело слободе и
урачунивости; и тим се начином дошло до распознавања свега онога,
што је било лажно, у старом, са свим апстрактном, појму ових на
чела, по коме се човеку сасвим изоловано судило, без обзира на
његову социјалну околину, у којој је рођен и у којој се разви
јао. Статистика криминална наклона је, истина, да верује у судбину
(Фаталитет), не пуштајући да потпуно изиђе на видик тај Факт, да
закони, који управљају продукцијом злочиних дела, са свим су раз
личити од Фаталних (судбинских) закона Физичког реда; тако, да
ови закони могу бити са свим модификовани слободним моралним
узроцима, изменама у назорима, осећањима, народним обичајима,
, што долази од интелектуалне и моралне образованости. Међу тим,
ова је статистика са своје стране много дошринела расветлењу те
истине, да дела човечанска, као и сав живот човекански, представ
љају двогуби облик индивидуални и социјални, засебни и друштвени,
и да уплив социјалне околине је на дела човечанска у толико јачи,
у колико је морално „ја“ човеково (т.ј. његова морална моћ, мање
образована у својим силама и способностима.
Ови упливи могу се ослабити и умањићи тек тако, ако моралио
„ја“ човеково добије јаче образовање, средством васпитања и рас
прострањења школске наставе. Али, да би држава задобила право
да казни злочина дела, она има пре свега дужност да се постара,
да прво средство, које има по најпречи задатак да та дела преду
преди, основна настава о првим потребама и првим дужностима
аксивота социјалног, на све синове њезине буде подједнако рас
прострањена. Без обвезне наставе, право кажњења остаје за др
жаву у пола варварско,јер га врши без испуњавања дужности, која
је с" њим у свези
При свем том, држава, и покрај свију дозвољених јој средстава
предупређења и надзора, не може да надвлада све рђаве социјалне
ушливе; па и са самом обвезаном наставом она не може спречити,
да у посебним случајима школска настава и домаће васпитање ос
95.-L9.5299-310. г... и

'""'' тиг тN I --- --- ... з. „

у реч на и 1 1 1 0 4 1 ) || Д З
Рефексваки пут. I L HY / I-Z (I NA SE"
Уредништвоје у 1 1 1 НА И 4 || Д s. на погод зо
кући гос. Ђорђа -ALL. -- LLJA__ALA _______ или 36 4. на три
rn u I TVT :g
великој шијаци. „ „. . . . . . . L. L. - С.“''""''
ЈПСТ ЗА СВЕ ПЈЕ Јуру. "9" "4

издАЈУ и УРЕЂУЈУ Д. ПОВАКОВШћ И У. КНЕрдр

-демичи че-rm rim - m comme, i mi, – s E,

ч-par rea =ч. - nerom mn m. – si-. „ „

ЧИТАОЦИМА ПРАВДЕ.
- ––––. ----" T T--L
N.
С овим бројека прекидамо наш досадањи рад... Коano

„2"2"R"2"
витку, у колико сло најпосле одговорили" нашем програму
излишно је говорити. Бољег оцениоца од читалаца наших
нетражимо. Хвалисање и многи говор пун лепих израза личи
за онога журналисту, где му читаоци још дремају у прво
битном стању, код којих осетљива животињска страна одр
жава превагу над Улом.

Идеју којој смо тежили тражили смо у науци. Где смо

mogu Hнемо ишли безобзирце. Показивали смо пута, нисмо
na naveraхи, јер знамо да неразвијена свест није кадра до

njem onaе где развијена. Само је законодавчев пого да се

seeme napoду, да сазна његов живот, да уђе у његову душу.
њgaj, svakeвник одрешен, незна за запреке, незна за
saonamer, већ узме у серу, докле га мисли носе.
T, до радили слободни од сваке животињске страсти.

go gamagaљи а 4 994

А „да при завршетку хвала свима, који нас помогоше

, „ pay se s rumeno u ne sne

њ петров-дан 99
Уред. „ПРАВДЕ“

w
402

ПОЛИЦИСКА УПРАВА

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У ПАРИЗУ.

(Свршетак.)

Старешина службе искључно посвећује своје време на испити

вање скитница, блудника, и сваке сорте грешника. Он ништа више
не може осим затварање, јер у Француској једини закон може каз
нити; али ту он има слободну власт знамениту кад се ради да се
предузму доброчине мере. С тога што у његовој канцеларији про
лазе све блудне беде париске, крајна детинства и која се називају
прва, затвара их у депо. Сви они кои су побегли из „мине куће у
тренутку гњева, или гоњени оним пренаглим потребама независности
као младе главе осете покадшто, да је ноћ у полицији особито ладна
за ову нерасудну слободу, и врате се врло посрамљени чешући се
обема рукама по глави, и проливајући топле сузе. Није их тешко
утешити, али по кад пто није лако утишати оца , кад се ради да
га прими , који изјави да му не треба такав лупеж и кои сурово
рекне: нек иде па нек се обеси! Међутим се покуша да се потресу
жице које се нигда неослабе у очинскоме срцу. Често је то како
загубљено дете које су жандари узели због његове сопствене сигур
ности. Други пут — врло често — није само загубљено дете, оно
је било намерно изгубљено од родитеља хрђави или врло сиротни,
кои се тако опраштају једни уста која ваља ранити. То је редовно
истог дана сеобе коју ове кривичне скитнице чине. Оде се у оби
талиште дететом показано, где нема никога, и нико незна онога ко
је био отац детињи. Затим је мали сиротан одправљен у завод
(hospice) за помагање оскудне деце где нађе заклон и свакидашњу
негу за коју он неби можда још ни знао. Кад су место деце то
стари људи коима удвојене године са слабошћу шоврате неспособ
ност за рад кои би им осигурао свакидашњи леб, тражи се у њиховој
Фамилији , у њиховим пријатељима па ако нема никакве честите
душе која би се тога терета примила, позивају се доброчина друш
тва, с коима полиција одржава сталне односе, и, ако су сви кораци
узалудни, старац је одведен у завод Сент-Денис, где ће очекивати
смрт а да најмање нетрпи глад. Кад је се какав затвореник депо-а,
скитница или кривац разболео, за које треба необходне неге, из
крајне је невоље послан и одређен у каку париску болницу, у жи
 403

вој њевољи Јавне почv, која се баш непоказује да има пperopa

склоности за овај род пензионера. Што се тиче својствeнo pena
скитница, ни су они сви Паризлије или Французи; ту се долази са
сваке стране света, и канцеларија полициског старешине видела је
где непрестано десилују не само Белгијанци, Енглези, Немци, него
тако исто и Персијанци, Хинези и Бухарски Татари.
Покадшто преступ има за први узрок пијанство, и само заслу
жује укор; у чему се одиста млого обезчасти човек, шкодили му спрам
његова господара, можда га поставља, због предходне осуде, у не
могућност да нађе посла, и напада ли се тиме на жену и децу
која немају ништа што би им се пребацило? Испитају се околности,
и ако оне оптужују у корист кривице пошљу га тамо где неће моћи
ванова почети. Има изрека које необходно разреше стање. Једна
njama resојка беше произвела метежне вике. Кад јој је ноћ, коју
је провела у депо-у, повратила разум, запитана је. — Оћете ли дакле
ga opymme npавитељство? — Ах, одговори она, ја имам врло млого
ga casку себе срушим! – Она беше отпуштена без да опширније би
nagemena. To je сваки дањи посоš она је суморна почем непрестано
Seman, aли она постане особито тешка онда кад се нађе у друш
„ se ose Roja zbor manama svoga, nezapeta samo ne
g.-e gnome 6op бу преваре и лукавства које покадшто узме од
„ „Аког романа. По општем правилу, сваком окривљеном кон,
„А одговори да се зове Диранд, Дибоа, Леград каже се: То
g., „A., a zato se su sever Alene u se vra se gene
„A ma vena ne mu se s vreme sve mu bro
g. --, za se nexorom na se ev June na vreme nema
„ „А крају своју неповетност е неким особитни постојан
„. И врате за то штеде се хрле законито испити да за
З„“-а какав могућни интере да своје право име прећути,
jeсте ОП„ sponses. Има млого ових доказа кои су се простирали за
З. Агonses, menem za nema svim nara,
,,,,у „apao enem one su me bene uprave. Jer vam
„“ „сташе ме поче чете ге
„кљ вернац неке стране није, нити због чеч
„ „E, samom u ne na mnom ur
ЗА Тарту не чуче“:
„ уваљен у тренутку кад је хтео провалити улазак палате
se je moвек. Уч "г“:gr_r::
3. u rosom e prem. Oznavra nary wr
За се ту слични у из те ч Р-7".
:3. Gos. on je ni v sin we any
349 ““
404

глески он неразуме; проговоре му индостански он незна ни речи.

Лекар дец-а испита га и дозна да га је спопало почесно лудило:
пошљу га у Бисетр. Бисетријски лекар прогласи да је он савршено
здравог духа, одведу га опет у депо. Лекар депо-а остаде при првом
свом мнењу, и опет га одведу у Бисерт; бисертијски лекар наново
рече да он није луд, поврате га опет у депо. За време овог дола
жења и одлажења које се понављало више пута, Сиди - Сахел по
стане врло благ, вољаше у депо-у и не иђаше више у Бисетр. Међу
тим треба знати да се не може протезати одлажење, и ово непре
стано преливање човека кои је овде луд и кои тамо није више луд.
Како је он странац, примени му се закон од 3. Децембра 1849, и
на његово зактевање, спроведу га на белгијску границу. Четири дана
затим, појави се на месту париске полиције почем је без заштите
(asile). То је случај прогнанства: он остане у поправној полицији
и осуђен је на три месеца затвора. Пошто издржи своју казну, опет
на његово зактевање одашљу „га на исту границу. На шест дана
затим, увате некога по имену Рејбод на самом делу крађе. Шошљу
га у депо, где је наново познат. То је Сиди-Сахел. Осуде га опет
на затвор, у коме је још *). Он се не зове ни Сиди-Сахел, ни Рејбод;
како је његово име, јели кривац, будала? Нико га незна.
Покадшто се удара на Формални закон и околности тако по
чесно изузетне, да човек двоуми пред дефинитивном пресудом. Пре
две или три године, уваћен је један старац у тренутку кад је про
сио милостињу наједној врло жрвој улици париској. Запитан одго
ворио је е особитом скромношћу и гласом истине кои троњава.
Предузму се за њега истраге, оне нису биле неугодне; али у току
нетрага да би се дознало да л' је се унета тицао администрације,
примети се да је то избегли роб кои је" био осуђен у 1825. години
на тешку робију због велике крађе коју је учинио на главном друму.
свуку му хаљине, и виде се да има знак Т. Е“. Сумња није неосно
вана; остало несрећник призна. У 1845. побегао је из тавнице, сакрио
се у Паризу, ту је имао рукоделницу, у млогољудном кварту, малу
трговину за играчке која је успела и обећала му да поштено живи.
Оженио се и има сина. У 1848. био је поручик у народној гарди,
вршио је своју дужност у тешким тренуцима и свагда је добро кон
дуитиран - он је врло утруђен, и желео би да не оде да на робији
доврши дане кои му остају да живи. Шта да се чини? Опет бацити
овога човека на робију, продужити да се казни у 1865, за кривицу
da
*) Овај је чланак шисан 1. Јула 1869. год.
 405

гу Јехнуо пре чест година, заборавити да је - „

држао на рђавог пут“ после двадесето-годишњег већ „к, „
и да је то једина невоља која га је предала у руке на
тим да га она дуго времена држала за мртва? To je ono ne s
тражаше, али то је за случај где човечанске дужности говоре
више него закон. Што се тиче стављања у слободу, то беле не
гуће. Узме се врајње срeство: човек беше задржан у депо, у њ
њега не беше врло строго, јер је мого сваки дан видети своју жену
и своје дете. Затражи се најбржом молбом да му се подпише ма
лост, и да се пошље чувару печата са актима кои је подврепљују.
Потпуно ослобођење беше она дозвољено, и стари роб обраћен на
добро данас је у слободи осигуран од нужде хвала добрим душама
које су имале сажалења. То је један од хиљаду видова које управа
мора да реши, и у коима интелегенција, узвишеност осећања каког
искреног старешине канцеларије више чини него све застарелости
наших закона.
Закон од 3. Децембра 1849. на кои већ циљам, даје право пpo
тванства, путем министарског решења, сваке стране особе чије је
присуство на нашем земљишту узрок немира. Овај је закон бно
обнародован под владом политички предрасуда коих се још сећамо,
али он је био тумачен у млого ширем значењу, и служи да нас осло
боди од оних што из целова краду, од лупежа, лопова, варалица,
gog navu pomase oнда кад су их њиова злочинства у њиној земљи
-pravo sroеала да више не могу избећи затвор. Кад је какав стра
nam nред једним од наших судова или поправних завода издржао
jegy opy aboг кривице или преступа, кад је његова кондуита
„намента рђава и зактева полициско посредовање он је администра
„но метут у вагон и просто одпраћен на границу као какав дењак не
spasenovaojeтва да се обрата велелигру. Један други закон, онај од
g." I sa 1858. допушта да се забрани пребивање у Паризу свакој особи
„А је, рођена у окрузима, издржала извесне осуде или живи у
„А, a upoејаштву. Овај је закон мало важан; али они коих се он тиче
„А евро увек тек онда пошто су од управе добили један пар ципела
„Буњa трошкова, тутња, пригодна опредељени чланом Т. за
„, „ З. маја и 10. Јуна 1790 °) Тако исто управа одређује и
, Josyje сe по 3 са на плу свакој особи која има сиротан пасош.“
„Аo, mops on u vrijem osoba koja je na emissions an
„ ... „asop, every contro persих случајева, свагда ограни
„ „Esposu осуђеног. Она је слободна, под својом одговорношћу,
„А тимо чете лиге судске да стане у парту, на је
406

извесно да ће овде лакше него на другом месту наћи посла и сред

ства за одржање. Одобрење је свагда само привремено, оно мора
да буде често понављано, и може бити повучено на најмању жалбу
донешену противу оног кои га је добио.
Као што се види, многобројна су извешћа полициске управе
са злочинцима, нагла, и тако млога свакога часа да нема ни праз
ника ни недеље за званичнике кои их одправљају. Незнам зашто се
зове терманенцијом она канцеларија што постои у улици Харлај,
почем је полициска управа сама перманенција. Дању и ноћу позива
се помоћ од њене стране, и она иде свуда где се затражи њена шри
сустност; њен је рад знаменит, он задире у најдражије интересе
друштвене и судске; она је на једанпут и нападајућа и одбрањујућа
сила, она и напада и заштићује; то је онај двојаки и особени ка
рактер кои је чини моћном и страшном. Она такође има један тајни
посо врло знаменит кои ја морам показати, јер њеним званичним
мешањем чини услуге које, да би готово увек биле незнатне нису
особито драгоцене. У овим случајевима, она ради, тако рећи, као
шеф Фамилије, и решава разне тајне. Сваки се дан позива због ствари
које неподпадају под надзор казнена закона, или које овај неби
мого спречити да се непроизведу Покадшто, и под строгом Формом
закона, опасност је да се мора без затезања похитати, па ма шта
коштало. Где да се трчи, коме да се обрати? Судској власти? али
њени начини поступка, кои су обазриво лагани, недопуштају да
има код ње помоћи: пре него што би она спремила своје артије,
разгледала свој закон, метула капу на главу и заогрнула се тогом,
пре него што би се окружила свакидашњом сјајношћу, неповратно
би се зло извршило. А код полиције се дође и каже јој се: Помо
зите ми! И она свагда помаже, осим нешpеодолими тешкоћа, било
то њен смртни непријатељ, почем је то нешто што она још више
гони него своје противнике, а то је скандал: она од тога не тражи
никаке награде, и свагда где год га може достићи, угушује га. Је
дан млад човек био је милосник једне жене, матере од два детета
и брачне жене неке доста високе личности врло суревњиве. Пошто
је њу оставио свезао се с једном девојком коју је он издржавао и
која је с њиме живела као брачна. Једном кад је он осуствовао,
девојка нађе у писаћем столу сва писма пређашне госпође, несмо
треном сачувана, и ома написа ово: „Ако ми сутра у два сата не
пошљете 50.000 Франака, у три сата ваша писма биће послана вашем
мужу.“ Брачна жена доби ову опомену, и тек сутра нађе свога пре
ћашњег милосника, те му показа ужас кои јој прећаше. Она нема
 407

50.000 Франака зактевани , а милосник још мање, или се и неста

раше да их да. Отрчи у полицију. Време се приближаваше, беше
подне. За један сат после, сва су писма била уништена, жена беше
успокојена, муж продужаваше живети у миру, а два детета могаху
расти без да их пошрска материно непоштење.
У таким делима, праведним и доброчиним први старешина треба
да развије сва својства полициског човека, оштроумље постојност
sebe. Bрло је ретко да ове врсте превентивног посланства не
year. Bensonu areната млого је у резултату добивено; треба међу
se jesu za je њин рад просто олакшан неким стради кон задахне
ga jama nonициска реч. Кад је на особа позвана у ова страш
„ „да на нека би и била њена савет здрава, нека би и било
„ snaga.e Raето, долази осећајући на своим плећима тешку тра
„у ње се мешају спомен на Бастиљу, на тајна писма, на ули
„Не спископско, на романе које је читао, на невероватне приче
„А љушао да се причају. Он мили да прозире у пећину тајн
„ „А gosudam aaетрашен, сČуњен, колебајући се између хиљаду разни
„А i poros Hа свако одобравање, које ће му у осталом бити
„д „ јер му га неће тражити нико кои би био честит. Ове
„ soma v које се полиција званично на троји су и
„а тајни живот шански пун је тужни догађаја, познате
„ „ана, кои често нађу изненада него у Управа, у че
„ „Ај и немој, снабдевеној двоим и троши трагана, која чу
„у „да служитељи, и чи су зидови чули не страни перење
„, „ 6hapanese uркве исповести. Кукавни догађај може се при
„ „А хиљаду послова ове природе, има их до близу са со
„ „Ау предусрели у разглашавању (условна грожена) моралу
„, масе се без претеривања рећи да је тога чува чиње у
„ „уда управе, и ова је тајна добро сачувана, да стараче
„А, Ауди научени и добро васпитани, крају учести каче
g„Бети ове друштвене беде, то се разуме; али шта да се
„, „ „неким људима где је човек строго обвезан да се налази
„, „дана, кои су рђаво награђена, коa u sve v evr
„ „шта само имали срамотан упуст и по чу
ЗА, vajne sve vranam, reper rer “
„А вило наплаћено несрећом да уче
З. „siroen woman u eura s vre- Pr:
ЗАroom и служава које се то учил је у Ч
„ „снову десет година, један једини је поче нег" ":
„“Assy near every son je kao na te "F"
408

да говорни да је био гоњен; али како је остављено његовим друго

вима да га изгнају, он је, боим се, отишо брже него што би желео.
Нетреба мислити да се одаје овим људма велика признателност,
далеко од тога; кад се је имало посла са онима, кои су вас одвукли
на какав pђав пут, свако се огради, свако их готово мрзи као до
садне знаке. Више се прашта; то се жели свагда и онима пред коима
се одкривају њиове бесрамности и износи њиов греј.
Врло сам често слушао где хвале енглеску полицију и у срав
нењу које би се утврђавало између ње и Француске полиције никако
првенство неостаје нашој. То је једна лакрдија и више ништа. То
постои у нашој страсти свагда се кудити кад се поредимо с другима
као и кад се осећамо доста снажни да можемо да парадирамо с нашим
погрешкама и хвалити наше слабости. Полиција Енглеска, ко је рев
ност није непризната, укупно узевши познаје своје ниже стање,
јер нас често пита за савет; она пише управи: у такој прилци,
шта ви чините? И она тера наивност да се извести дотле док ми
не означило одговоре тако да се разуму, да би и она свагда била
у истоме положају да их разуме Будимо правичнији, и знајмо ка
зати да никака друга народност не даје примера заштитне установе
тако равнородне у свом начелу и тако умложен у своим срествима.
У политичним ударима, она нас може разљутити и огорчити, почем
право по ком она ради противно је праву које ми високо ценимо;
али у спречавању кривица и преступа, и истрагама које осигура
вају нашу безбедност у стражарењу које чува нашу сопственост,
нашу битност, она је готово непрекорна. Ако би ова власт врло огра
ничена законом, с pђаве стране позната, осим ако је народ кле
вета, задремала само једног дана, Париз, као забачена варош, био
би изложен свима ужасима крађе, пожара и убиства. Напротив овоме
тову свагда готовом да се на на оспе треба једна озбиљна врлина
руковођена енергичном руком; у садашњим овим приликама дуго
времене развратности треба једна страна бодра и која нигда неспава.
У стању наших нpави, у сред вароши тако многољудне као мто је
Париз, полициско посланство је најкорисније а у исто време је и
најнеблагодарније што може бити дано људима да наопако одкла
њају све препоне коима је окружено.
 417

ЗАКОНОДАВНА ДОКУМЕНТА.

““,““ naprav sa someons. -,

'""- на потови потребу група 2,2'"
"Yes" чен на привање или и њonaj „23
“E“ чија се односе натрromy, onaj, „ „
““.“ чаче на интересе опште или ловања, „
***“ чину, да о томе нареди, нароuno sa 3, „
9 АФРУпеватила државним имајући карактер jama i sl.,

999 ASPenn наштампају се сасвим или од њ„

че човета челелника, присуствује партузија „ве

PRеч стан на на продају у канцеларија - „

ч ФРУ чече чину, под надзором председника. Даље, „
че две чара себе. На концу седница, ова наше д, „
уче се чини предмета. Законодавство, историја, -
90% даломација, публика налази овди сасвим на „Њ.

НАРЕДБЕ ЗА ИЗБОР.

Круна издаје наредбе за општи избор. Али кад ce me s.

че управни У доњем дому, док седнице законодавног на њу,
- било што је избор неуредан или свог смрти или што је њ3
постављен за члана горњег дома, или ако прими од групе ваљ
звање, — онда са дом интервенира за попунење управљених љ.
Један члан Устане и потпомогнут од другог захте да председник,
према правилана дома, пошље писару крунском навешће о упрљ.
њеном месту коме се мора придружити наредба свог сазвана је
колежа. Овај начин предлагања упливише на све, јер се овди pa
о питању прерогативе дома, а питања прерогативе свагда су питања
од преке потребе
Изван седница, председник, чим види извешће које су потпи
сали два члана с чам се доказује Једно упражњено место, одма то
објави у новине лондонске (Gazette de Londres) а после шест дана
пошље своју наредбу крунском писару да би се извршила наредба
СВИBžДБа,

У случају начин сам хте или на се уn no

гово место из друга А УЗРова, тада га застуша, ради извешћа да је
sњегово место празно, један одбор највише од седам чланова, а нај
мање од три, кои се одреди у почетку сваког парламента, за сво
његово време трад“4“
I r Aв А А 35
418

Чим стигне од дома послата наредба, крунски писар дужан је да

нареди сазивање колежа. Ако се задоцни или пренебрегне ово да
учини тада он одговара.")

ВИШЕ ОПАСНИХ КРАЂА И ПОКУШАЈ.

Полицијска ово-окружна власт, спровела је суду овом

на суђење: Првана Голубовића, Констандина Маринковића
и Василија Радовановића зем. из Орешца, што су у друш
тву разне крађе учинили, и то:
1. Пo крађи Антиној. Ноћу између 30 и 31. Новембра
ове године, од спроведених, Прван и Констандин, у друштву
са Виденом своим сељаком, идући поред Тимока, дођу кра
дом иза леђа дућана Антиног, па на овоме са спремљеним
„Глетом“ извале прозор и капак од собе дућанске, уђу у
дућан и украду из чекмеџета, у разној монети 5.700 гр.
чар, и опет од разних дућанских ствари 895 гр. чар.
2. По крађи Митиној. Ноћу између 1. и 2. Новембра
од спроведених Констандин и Василије обију катанац на
подруму оштећеног Мите, и из истог украду му нешто у го
товом новцу, а опет нешто у разним стварима — свега на
170 гр. чар.
3. По крађи Милојевој. Такође између 1. и 2. Boвем
бра од спроведених, Констандин и Василије, провали ли су
испод прозора дувар на соби оштећенога Милоја, и украли
му, које у готовоме новцу, а које у разним стварима свега
782 гр. чар. соба у којој је учињена крађа, јесте део куће
у којој оштећени са вамилијом редовно живи.
4. По крађи Николиној. Ноћу између 3. и 4. Новем
бра од спроведених, Констандин и Василије подкопавши праг,
уђу у кућу оштећеног и из исте 512. гр. чар. украду:

") Још би имали да саопштимо и то , како се предаје јавности рад скуп

штински но сбог оскудице простора није нам могуће ово учинити.
 419

5. За покушај крађе Петрове. Новембра месеца речени

Василије и Констандин, обију пармаке на подруму оштеће
нога и почну зид проваљивати, но на вику оштећеног по
бегну и крађу му не учине.
Ову тужбу полицијске власти усвојио је државни ту
жилац, тражећи да суд над истим кривцама учини примену
ЗАКОНСКЕ КаЗRIIZI.

На основу целог извиђења, и по свршеном главном пре

тресу суд је окр. књажев. нашао:

1. За крађу Антину.

1. Да су оптужени Прван и Константин како на

испиту полицијском и исљедна судије, тако и на главном
претресу признали да су крађу Анти , на показани начин
учити, које се признање, почем је учињено под условима
g. s. sp. m. суд као пуноважно узети има.

3. Да грађа ова, по начину како је учињена спада под

sjeg s. 223. крив. зак, по коме се оптужени и судити
имају.
П. За крађу Митину.

1. Да су оба оптужена: Константин и Василије код по

apose sacrи, и исљедна судије признали, да су ову крађу
je genи начин учинили , које се признање по 5, 225.

n. m. суд. за пуноважно узима, а њихово садање пори

ne manaЕЊа, као да је ово изнуђено, одбаца, почем то
и с чим недоказују — š. 27. R0. п. ФУЧ

e. д, кривица ова по начину како је учињена, спада

БА дресу 35. 223. тачке 1. крив. за по коме се тужени
и судити има
Ш. За крају Милојеву.

1. д. су константин и Василије питанали, да су ову

- „ показани начин учинили, које се признање као
mogao no š- 26. кр. п. узети ша
359
420

2. Да кривица ова подпада под š. 223. кр, закона; по

коме се и судити имају:
4

IV. 3а крађу Николину.

1. Да оптужени Василије и Коста нису признали ову

крађу, али се она саставом више околности доказује; и по
томе да и ова крађа по начину како је учињена спада под
одредбу 5. 223. кр. зак, под 1. по коме се и судити имају.

V. За покушај крађе Петрове.

1. Да су оба тужена Константин и Василије признали,

да су покушај крађе на показани начин учинили , што се
по 5. 225. крив. п. за пуноважно узима;

2. Да би се за овај покушај тужени имали по 5. 41.

и 42. кр. зак. казнити, по чем речене њихове кривице обу
хватају највећу меру казни, то се за ово не могу судити
по 5. 69. кр. закона").

Из ових разлога, суд је пресудио: да се оптужени казне

и то: Прван за Антину крађу са пет год. робије у тешком
гвожђу, и да буде три године под полицајским надзором,
који му се има рачунати од издржане ил опроштене казни;
Констандин за крађу Милутинову, Милојеву Антину, и за
покушај крађе Петрове. — и Василије за крађу, Митину Ми
лојеву Николину и за покушај, да се казне смрћу и т. д.

По незадовољству тужених дело се ово пошље апела

ционом суду. Но почем се од тужених Прван у незадовољ
ству свом позвао на нове сведоке који ће му осведочити
да није био оне ноћи у Орешцу кад је дућан Митин поa
ран, то је апелациони суд вратио ово дело с налогом, да се

") Стицај се дели у две врсте: идеалнии и реални тако звани материјални.
Код првог стоји ово начело казнења: најјача казна биће примењена а
код другог: казн свију престуша биће примењена (Ортолан),
 421

* Федоци о наведеном питају, пошто у првом „.

997 Чеза закраћујућих рокова докле се крива љ

Н0Ве ДОказе позивати,

Пошто је првостепени суд по овоме поступио, њ,

је на ново акта апелационом суду. И овај расмaтрa mes.

нашао је 3 да је пресуда суцка на закону основана, порем

испитани сведоци, ни су ни уколико потврдили навод Пpe

На ову пресуду изјаве жалбу тужени касационом суду,

и овај расмотрив иста нашао је, да ова пресуда односно

Василија ни је на закону основана, из ових разлога:

По одељку 3. тач. 4. š. 223. крив. п. суц. само се овај

на смрт осудати може, који је три или више опасних краља

или поред две или више прости, и две опасне учинио па су

ове признањем или сведочанством заклетих сведока законо
Доказане.

Овди пак у овом датом случају види се да је опту

жени Василије оптужен за 4 опасне крађе, од којих су 3

учињене а 1- покушана, и да је Василије од ових признао

ону покушану Петру Миловановићу и две извршене, и то

Мити и Милоју, а ону Николи, да није признао, но се само

околностима доказује, па га је апелациони суд опет на смрт

осудио.

Према изложеном дакле, суд је апелац, противу смисла

речених š-š-ва поступио, што је Василија за наведене крађе

на смрт осудио, кад он крађу Николи учињену није признао, ни

ти се сведоцима доказује но по околностима и кад 5.44. зак. кр.

за покушану вреду непрописује смрт, но робију, – a vers

је наведену пресуду апелационог суда уништио и препо

pучио, да се по приметбама поступи.
422 -

У сљед ове приметбе касационскога суда, апелациони

суд узео је на ново у расмотрење ова акта, и са обзиром

на изложене приметбе касац, суда нашао:

Да је ова пресуда првостепенога суда односно Првана

и Констандина на закону основана, а односно Василија по

гореизложеним и усвојеним разлозима касац, суда, да није

на закону основана, па зато је по 5. 265. кр. п. преиначава

и пресуђује: да се оптужени Прван са пет, а Василије са

20 год. робије у тешком гвожђу казне и т. д. а Констан

дина смрћу, и т. д,

По жалби оптужених дело се ово пошље касационском

суду. Но овај при расматрању акта видио је: да су се оп

тужени у жалби позвали на нове сведоке, са којима су ради

да докажу, да јим није било могуће учинити неке крађе за

које су тужени и осуђени. Па како у крив. п. није закраћено

да се нови докази и у правним средствима употребљују ,

него се још из 5. 345. поменутог поступка види, да се нови

докази могу употребити, докле год непостане пресуда изврш

на, после чега може се тражити повторно суђење: то је исти

касациони суд предписом своим од 10. ов. м. „И 2895. пре

поручио апелац, суду да нове доказе оптуженога исљеди и

другу пресуду изрече. У сљед чега апелац суд врати акта
првостепеном суду с налогом да ове доказе исљеди, па по
том му акта пошље.

Пошто је првостепени суд исљедио ове доказе. То је

на ново послао акта апелационом суду. И овај нашав да се
чињеним доелеђењем није ништа у корист оптужених дока
казало, остао је при својој пресуди.

И против ове пресуде тужени сљедствени првој својој

жалби, изјаве жалбу касац, суду, но овај решењем својим

под ЈЕ 3482. исту оснажи.

 423

Почем је од тужених, Констандин на смрт осуђен, то

је ова пресуда поднашана намесницима кнежева достојан

ства, који су у шуту милости истоме смртну казну заменили

са двајесто-годишњом робијом у тешком гвожђу.

Саопштио
У Књажевцу.
Ст. Максимовић.
 -м
IIIv Au u A ni u I A R и и о н и Ст к о А и о в и ћил у Бво r r A.A v.
ndako-n-n --------
 409

0 ПРАВОСУЂУ У ФРанцуској, и ЈЕДНикости ПРЕД 34.

KOHOM.

ЛI А Б У Л Е. Ј. Е. В. Ч. Л. А. Н. A. R.

(Свршетак.)
-
Beserva-лин Констан ставио је овај члан у „асte additionel u}
и то је учинио из два разлога:
Прво што је код сваког слободног варода једнакост пред зако
ном начело апсолутно. Револуција је уништила привилеговано суд
ство за свештенство; па на што онда привилегованог судства у војске
за обичне преступе? Зар не изгледа чудновато да војнику, који
убије или покраде грађанина, не суди исти суд, који суди грађа
нину кад убије или покраде војника? Могућно да ће војни савет
бити строжи од пороге, могућно, исто тако, да буде блажи: у првом
случају има да се жали окривљени, у другом жртва злочина. Јед
наке злочеazе ваља да суде једни исти судови; а ту је једнакост
истом онда могућна, кад су једне исте судије и једнаке форме за
сваког окривљеног.
Други разлог Венијамину Констану била је злоупотреба, која
се чинила са војним судовима за време револуције и царства. Он
је знао из искуства да опасност, која долази од изванредних су
дова, не лежи толико у самим привилегијама, колико у распростра
њењу надлежности ових судова, које је у извесним приликама врло
ласно извршити.
Ако је један војни савет овлашћен да може да суди војнику,
gora te amouин или преступ ни мало не тиче војне дисциплине ,
gamo je 6и он тако исто могао судити бунтовницима, сазаклет
mana na и људма, који би речма или писменим саставима својим
magmann Haрод на побуну?... Корак је овај врло клизав. На овај
gg gae Bише и више долази се на мисао, да војни судови суде
m masama , и радницима, и књижевницима. И тако би, мало по
sas, ae rapантије морале изчезнути пред владином бојазни
Дaнaе су за нас престала сва ова страховања; али, шта ва
„Ај, . . нису ли одмах после „Асte additionel“ искрсли тако на
„ „rostorom“ судови, и не треба се далеко враћати у исто
L--"T

o o „na cудовима, он се конте (издање од 1861. г.) T. 1. стр. 342.

410

рију, па да нађемо комисије војне, које су судиле и осуђивале

грађане. Ово су успомене које не ваља да заборавимо. Од нас много
паметнији, Енглези су из њихових закона истисли све ове привиле
говане судове '). За обичне преступе војник потпада под обичне,
грађанске судове; закон епиглески познаје свакога само као гра
baнинa.
На овај су начин, не треба се о томе сумњати, енглези могли
учинити да у њиховој војсци дух грађански надвлада дух војнички.
Једно тело, које има привилеговано судство, свагда ће сматрати себе
за оделит сталеж, и као благородство; покоравање општем закону
и једнакост пред законом не допушта енглеском официру да себе
сматра за нешто различно од грађанства и народа.
Друга реформа, коју је обећао „Асte additionel“ ова је:
Чл. 50. — „Члан 75, гл, 8-ме, уставног акта од 22 Фри
мера, године VII. који доноси наређење да се чиновник владин
може на суд повући само са одобрањем државног већа (Сon
seil d' Etat), изменуће се законом.“
И ово је наређење дело В. Констана. Он се ватрено изразио
за њ у свом делу Рrincipes de politique, које је изашло у Мају
1815. r. ; књига тим већма занимљива, што се у њој налази комен
тар „Асte additionela,“ што ју је шисао члан државног већа новог
царства, и што је садржаја скроз и скроз либералног.
. „До сад, каже он,”) наше конституције садржавале су на
ређење, које пориче чиновничку одговорност, и то наређење бриж
љиво је очувао и краљевски устав (Сharte royal) Лудвика ХVШ.
Do rom napebesgy, aез дормалног допушћења владиног, није се
логао ни најнижи чиновник оптужити да поправи преступ, који
је учинио.
,,Је ли који грађанин злостављен, увређен, или, ма на који
иначе начин, оштећен, то одмах устав ставља се измеђ напад
нутог и нападача. А тако у самој тој класи чиновничкој било
је најмање четрдесет и четири хиљаде неприкосновених, а јота,
можда, две ста гиљада у другим редовима хијерархије чинов
ничке 0ви неприкосновени могли су све чинити што су хтели.

") Привилеговано судство постоји сада само за чланове горњег дома (перове);
али ова привилегија, која има за предмет одржање потпуне независно
сти законодавства, заведена је више у корист државе него у корист
окривљеног.
*) Cours de politique const.
 411

“ “ “ JE "" "" у чине узети на А., s. - „

“"" "" ""P 949. - онај конститулу. „, „ „А за
9. Уч се нама наређeњe: T. „ „Д, „Ај,
''''""'' 99% чине , коју су љ, „ Јуда
494-9“ учи- која се свечањ, „а,..., „Anasa
**“ -999 99 су министри лудаљ ХVII, АРА.
** * *99 99 стадањима њезиним љose yac.
Ф Футог свакове државног чиновљ
, ' 900 Prope) ревности, велијом. колена отишао
ЈЧАР наред, по чем наговешћена peopna nije 6ила оства
1984/94 он је њом само обнадно духове. Међу њим по је опе
9 Ревог значаја, јер та нада коју смо изгубили године 1815.
1909 нам се никад више, после тога указала.
У 90 свој је било револвција и са овим мењале су се владе
ФА Фе руке; али ако су се партаје препирале o власт, то је било
да је задрже сву за себе, са самим њеana sajmorporazuma. У
994 passaua Iарства, републике и уставнe монархије. члан 75.
PlotDције од године VIII, остао је читав, као каква љеодална кула
У Фед развалина; овај бедем самовољства издржао је десет јуриша
Ра се није сурвао. Ни један победилац није ушао утврдињу, а да је
не поткрепи за свој рачун: кад су год партаје одржале победу у
Француској, узаман је у тој победи тријумовала и администрација.
Ако би некад зажелели бити слободни треба најпре да разу
мемо да слобода значи цароватне закона Закон пак не влада онде,
где би власт и њени органи могли некажњено непокоравати му се,
и где они дају пример презрења закона, којима је дужност да пред
наче примером поштовања. Тако се што не догађа ни у Енглеској,
ни у Америци. Тамо закони господаре; нема ни једне тако узвишене
главе, која не би морала да се пред законом поклони. Кад један
државни чиновник наруши закон било из сопственог побуђења или
по наредби старијега, грађанин, који се тиме узосећа увређен не
мора да измоли од административне власти дозволење да може на
рушиоца тужити; него има право да се с" тужбом против учињене
му неuравде непосредно обрати суду. Ако тужени чиновник не
може да оправда законом свој поступак, он ће бити осуђен на
накнаду штете, ша крај.
— То је добро за Енглеску, рећи ће те, али завести ову су
прематију судова у Француској, то би било покварити дивна посо
Фран. Уставотворне скупштwe (assemble constituante), значило би
412

збрисати разлику измеђ' правосуђа и администрације; једном речју

значило би учинити предузеће за парламенте.
Ја мислим да се чудновато претерује у идејама уставоваца од
1791. год. Ови пријатељи слободе хтели су само то једно: да се
правосуђе не меша у послове администрације'); закључавати из
тога да администрација треба да има превагу над правосуђем, значи
извести последицу, која се не да ни чим оправдати.
Што у Француској заплиће питање, које је само собом врло
просто, то је та околност, што се обично у одбрану администрације
својевољно мешају две различите ствари: рђава употреба законите
власти и нарушење самога закона, . . . заблуда и самовољство.
Тражити чиновничку одговорност, то не значи тражити непогреш
љивост њихову; него само да ниједан чиновник нема привилегије на
непознавање и рушење закона. Један начелник или кмет изда једну
полицијску наредбу, која је за мене као сошственика или закупца
од штете: у том случају ја ћу се тужити вишој административној
власти, а не суду; јер ова наредба, каква год да је иначе, по сво
јој је форми законита. Али, један начелник ухапси без судског
налога једног поштоношу, који је прошао поред његових кола; јед
ном кмету прохте се да подере лист за препоруку кога је један
кандидат за народну скупштину изнео пред општину, или прети да
ће ухапсити разносача изборног списка , што се њему не допада
једно лице, које је тамо уписато, . . зар то онда није насиље, зар
није дело, које закон не само да не допушта него још и осуђује?
Кад би грађанин учинио тако дело не би му се, без сумње, прошло
без суда; па за то што онда чиновник, који ради противзаконо, да
буде већма заклањат него шојединац? Није ли он, на против, већма
крив? За што да судови у оваквим приликама нису надлежни, и
као за што да се пита администрација допадају ли се њој оваква
дела или не?

ма
") Конституција од 1791. год. гл. V. чл. 3-ћи „Судови не могу се мешати у
вршење законодавне власти; овустављати извршење закона; предузимати по
слове административне; нити пак узимати на одговор чиновнике звог pђавог
испуњавања дужности.“ Све ово управљено је супрот претензија старих
парламената, а све овако постоји и у Енглеској; па опет то не смета
ништа грађанину, да судским путем нагна чиновника да поштује закон
спрам његове личности. У овом питању имају две различите идеје: с" јед
не је стране мисао о заштити суверености, а с" друге о обрани права
ДИЧНОСТИ,
 413

Pa panor, Rimu se obe za oдбрани ова „А.

“A” selj je, no bi trenu za je auwинистрацja s nje
Pjes једна грађанска војска где се такође за „a do
99P PA teaе, да заповест, која озго долази доe as myna
ФР У најудаљеније крајеве, чиновник ваља да ја, А А да за
Pune 7пита чиновника непосредно одronom, na, mese,
У 9 стабант сваку поједину алку на великом запу админи
стрије, који се цела земља тесно везује; значи ославна државну
Per u Y исто време наговити опасности нарољ Joubero, moje
је прва потреба за Француску.
P ове разлоге, која и нису ништа друго до саме легазора,
ФР РУта је досад одговорено; па то им није сметало да се на поe
појаве. Имају, заиста, такве Фразе у Француској, које не могу да
Форе, јер годе предрасудама, које се здраво брижљиво негују,
ваља да за то само да некад" буде довољно једним махом пониш
тала на- Тражити да нико не може да се узвиси над установама,
воје постоје, и да они, који су највише дужни сматрати се да се
свуда закон строго извршује, и са своје стране закон поштују и
ме нарушавају еa , то не значи ранити ни јединство народно, ни
државну власт, ни администрацију: то значи само ударити на са
логометео - и скинути са њ образину под којим се скрива непо
Редак и грубост. Нека администрација буде довољно снажна, ништа
боље; али иста би значила снага онда, кад није на законима
основана "" И може ли се паметно захтевати од грађана срдачна
послушност заповести, која би била незаконита?
Но може бити ви се бојите да би гроза од парница, које је
могућно сваког часа подићи супрот чиновника, узаман узнемиривала
чиновнике, и паралисала администрацију? То је празан страх, ја
вам кажем. У Енглеској и Америци, где та одговорност постоји у
свој озбиљности , најређе су грађанске шарнице супрот чиновника.
Велика корист, коју ова одговорност даје , састоји се више у спре
чавању иступа, него у кажњењу. Свак', који зна да је одеоворан,
учи се да цени своја дела; закон тада постаје мерило његовог вла
дања, и на њ, он узаман рачуна. То га осећање узаман гони напред
кад се управља по закону; а та га иста свест зауставља кад закон
није с" њим. Тим се обајашњава за што сваки Енглез може бити у
исто вреле и најпослушнији и најупорнији човек. Тамо, судија
или грађанин, свак' има над собом истог господара, и тај је госпо
дар: закон. Дотле треба и ми да доспемо. Као систем државне
управе. самовољство је преживело свој век. Данас већ цео свет
4
 414

зна да нема плодотворнијег и јачег система од оног, који се

" оснива на слободи. Али слобода је тек код закона могућна, а за
кон би био онде реч без слисла , где за сваког једнако право
суђе, не налаже највећем као и најлањем исто поштовање и јед
наку одговорност страли законских установа

ПОСТУПАК У ИНГЛИСКОМ ПАРЛАМЕНТУ.

А M A BI Д. М. А. Н. И.

(Свршетак)

У свима дискусијама била, дозвољено је право поднашања

амандмана. Међутим као што су амандмани управо рећи, просте
измене артикла, и као што се при претресању у оделења целог дома,
измеђ другог и трећег читања, ови артиЕли претресају, то управо
у овом тренутку и догађају се прави амандмани и претресају. Уопште
ово се напред објављује као год предлози и питања. Они су такође
наштампани на листи дневног рада у смотрењу предлога на кои се
односи. При првом читању, које готово није ништа но Формалност,
и при другом, које је управо општа дискусија принципа, амандмани
кои захтевају одлагање на три или шест месеце имају то сљедство
да се непримају, и зову се амандмани само по имену. При трећем
читању, кад је сав бил, и принцип и артикли, подвргнут претресању,
тада амандмани ма какве природе могу се поднети , било нови или
кои су већ били одбачени пређе; но овди, пошто је бил већ про
шао све путове, наравно да су ређи, премда понекад још и јогунасти.

шРЕТРЕСАЊЕ БУЏЕТА

Доњи дом има само право да одобри порезу. Ово је његова

специјална прерогатива већ од три стотине година. Ову прерогативу
храни доњи дом брижљиво од сваког нападаја. Саизволење горњег
дома и круне, овди је такође потребно, али горњи дом неможе ни
учему преиначити резолуцију (одлуку) доњег дома која је чисто
Финансијска.
Круна опредељује владине потребе Финансијске, доњи дом доз
вољава новац, пошто се увери о среству и основу, горњи дом саиз
вољава: ето то су принципи.
м
 415

При отварању седница, говор краљевски објављује да ће се

Чднети цифра расхода годишњег за јавну службу; стање расхода
P9 војску на суву и на мору подноси се најпре и првог дана седнице.
Расходи заслужбу грађанску обично подносе се мало доцније. Доњи
Дол, пре свега, хоће да позна и да определи војени расход земље.
Стање војске на суву и на мору, наштампа се и подели и дом, пошто
се предходно Формулише у одбор расхода (committee of supply) и
пошто преслуша престављача владиног тада опредељује неки број
људи, вотирају потом о кредитима које ова цифра захтева, затим,
Формирани у одбор прихода, траже да се увере о среству и основу.
Пред овим последњим одбором канцелар Финансијски подноси
годишње стање Финанције, дакле пошто је вотирање расхода за војну
и друге јавне службе доста коракнуло а стим му је учињено да
може срачунати приходи расход годишњи. Финанцијска година по
чиње у Инглиској првог Априла. Канцелар Финанцијски сад може
да определи, која пореза може бити укинута, смањена, умножена
или просто задржана, или које су нове порезе које могу бити уве
дене. То је оно престављање „буџета“ које потом служи дому за
Основ била Финацијског.
Одбор усваја, одбацује или своди кредите које захтева мини
стар, но он их не може ни умножити нити опет предложити нову
порезу, никакав расход не може да буде вотиран него на захтевање
владе. Одлуке одборске поднесу се наново дому када председава
председник. Овди опет имају се два пута читати, први пут ради Форме,
други пут свог претресања; после овога оне су (одлуке) или усво
јене или одбачене или наново поднешене одбору. Кад се усвоје, онда
одлуке одборске преобраћају се у бил.
Пошто су вотирани сви издатци годишњи, тада одбор расхода
престане да заседава, али одбор шрихода шродужи своје седнице сва
вотирања одобравајућа, тако звани бил присвајања, кои је потчињен
оном истом току као и обични бил, садржава све кредите усвојене
за време седнице и отуда чини свака служба партикуларна употребу.
Једна стална комисија од девет чланова наименује се још у
почетку сваке седнице која контролира употреблење кредита.
Кад бил присвајања добије саизволење лордова, тада опет вра
ћа се у доњи дом, противно ономе што се догађа код свију осталих
била, кои остају на хранење код горњег дома док не добију потврду
краљевску. Бил присвајања однесе председник у горњи дом , и ту
пре свије других, добије потврде краљичину.
416

ПАРТИКУЛАРНА ОДЕЛЕЊА.

Испити, — које често наређује парламенат — догађају се у парти

куларним оделењима (salet committees). И други послови, кои захтевају
cшецијална упутства, извесни бил, молбе, такође се шиљу овим коме
сијама. Оне преслушавају сведоке и истражују све документе кои ће
ствар јасно преставити.
Сваки члан кои хоће да предложи дому наименовање парти
куларног одбора, мора , један дан пре , о томе објавити и до
дати овој објави имена чланова, обично шетнајест, које он зтхтева
да саставе одбор. Но предходно он треба да čе увери о њином са
гласију. По неки пут имена се извлаче коцком.
Кад одбор има да преслуша сведоке, страни могу ту такође
присуствовати , и редактори новина, при испитима интересантним,
шиљу своје извештаче, али морају изаћи кад се одбор саветује.

Има и тајних одбора.

Исказе учињене пред партикуларним одбором стенографиране

су, затим штампају се сваки дан за одбор , саопштавају се потом
онима кои су исказали да би признали истинитост.
Кад је одбор свршио штудирање питања које му је било пред
ложено, тада његов председник справља закључења, која су штампана,
дискутирана, усвојена, са или без амандмана, потом однешена у дом.
M O JI ESE.

Доњи дом прима велики број молби. "По томе он стон у непо
средном одношају са земљом. И горњем дому подносе се молбе, али
у врло малом броју.
Оне се подносе дому срeством једног од његових чланова, кои
их најпре мора прочитати како би се уверио да не вређају парла
ментарска правила, и у почетку мора ставити своје име.
Оне се шаљу партикуларном одбору, одбору за молбе, кои их
подели на класе, анализира по негда наштампа, и кои подноси дому
извештај два пута преко недеље.
Приватни били — они кои интересирају поједине или корпо
рације, парохију, варош, општину и т. д. — долазе пред дом у виду
молбе. Посредовање парламента имајући у нечему карактер право
судни, дискусија приватних била, дели овај карактер и потчињена је
особитим Формама. Шартаја интересирајућа се шојави се на говор
ници или она опровргава партајаца_противним. Према овоме дакле
|
 ,

- „“a”