Sekte i činjenice br.

40/41 (2/2009)

Dragi čitaoci,

Ovo je poslednji broj "Sekti i činjenica". Zapala mi je neprijatna

uloga da budem rukovodilac ovog izdanja. U oktobru tekuće godine
izdavačka kuća je najavila da će obustaviti izlaženje časopisa, a mesec
dana kasnije, glavni urednik je saopštio izdavaču da napušta mesto
glavnog urednika.
Od samog početka pratio sam izlaženje ovog lista, posmatrao sam
ga kako dozreva grafički, urednički, sadržajno, brinuo sam o očuvanju
njegovog meritornog nivoa.
Moja lična procena je da smo u periodu od skoro deset godina
odigrali suštinsku ulogu u oblasti suprotstavljanja i suzbijanja delovanja
sekti i ostalih kontroverznih pojava s pograničja religijske problematike. U
tome je velika zasluga osnivača lista, autora pojedinih članaka i samih
čitalaca koji su motivisali urednički tim i naredne izdavače (a bilo ih je
trojica do sada) u tome da njihov rad bude sistematski.
Sada je izlaženju tromesečnika došao kraj, pa ipak, druge
aktivnosti i dalje traju. Interes za problematiku sekti i novih verskih pokreta
ne jenjava. Naprotiv, čini se da refleksija nad tom pojavom oblikuje sve
veće krugove, a u ispitivanja se uključuju predstavnici sve novih i novih
naučnih disciplina. Objavljuju se nove knjige, organizuju konferencije, širi
se međunarodna saradnja.
Poljski stručnjaci koji se bave sektama i novim verskim pokretima
radili su na tome da steknu poverenje, njihove profilaktičke i naučne
inicijative, isto tako, zaslužuju poverenje. Ako bi neko iz te sredine poželeo
da nastavi ideju započetu "Sektama i činjenicama", mada to može biti u
drugačijem uređivačkom obliku, svesrdno i s poverenjem apelujem na
čitaoce da prihvate tu inicijativu.

Slava Bogu!

Pjotr Tomaš Novakovski

Sadržž aj:

- Nekoliko pravila automatskog delanja prema Robertu Čaldiniju

- Šta je to kontrola svesti?
- Savršena pitanja, savršeni odgovori: tehnike manipulacije rečju
- Fudbalski hokus-pokus
- Osuđeni francuski sajentolozi
- Odšteta za transfuziju
- O dijalogu s lefebristima

1
 - Preminula članica Mensonove sekte
- Sotona očekuje tri hiljade evra
- Problemi sajentologa u Australiji
- Autor Grada gneva napušta sajentologiju
- Saopštenje Dijecezalne kurije u Opolu
- Premijer Slovenije nominovao satanistu
- O sektama i komercijalizaciji religije
- Nastavak storije nadbiskupa Milinga
- Mlad mesec i njegov okultistički profil
- Panorama definicije sekti
- Popkabala, Madona i ostali selebriti
- Stigmatizacija i društveno isključivanje ljudi koji pripadaju
kultnim grupama – psihološke uslovljenosti
- Kontroverze u vezi sa upotrebom definicije "sekta"
- Zarobljavanje članova grupe FLDS (Fundamentalističke
mormonske crkve) u ime spasenja
- Stare laži Nove ere
- Pitanja za Jehovine svedoke
- Prečicom do neba
- Lekovite seanse kod pastora
- Uspomene bivše sajentološkinje
- Sekte u dokumentima
- Sekte iz mnoštva perspektiva
- O sektama u Torunju

Ireneušž Kaminjški : Zvanična dokumenta Crkve

posvećena sektama i novim verskim pokretima (11)

Nastavljamo sa saopštenjima Katoličke crkve o sektama. Dana 19.

februara 1975. objavljeno je pismo katovičkog biskupa Upozorenje na
opasnost pred sektama. Ono je odlučna opomena od opasnosti sekti.
Pismo počinje od postignuća ekumenizma koja vode ublažavanju sporova
i kontroverzi između katolika i evangelista (naročito u Ćešinskoj Šleziji gde
žive brojne pristalice augsburško-evangelističke crkve i drugih nekatoličkih
hrišćana). Ta ekumenska saradnja otkriva kontrast sa Jehovinim
svedocima. U pismu im je prebačeno da oni često vrše prave najezde na
naše parohije, naročito u novim gradovima i novim naseljima, kruže po
kućama (niko im to ne brani), kucaju na vrata, ulaze u kuće, tumače Sveto
pismo i pri tom silovito napadaju Katoličku crkvu. Slično čine i u raznim
poslovnim sredinama. U dokumentu je podvučeno da smo "pretrpeli
mnoge anticrkvene oluje, pa ćemo izdržati i organizovane sektaške
napade. Želimo da budemo budni da bismo u samom zametku osujetili
sektaške delatnosti. Ophodićemo se prema njima ljudski i hrišćanski, ali to

2
uopšte ne znači da smo obavezni da ih puštamo u svoje stanove i da s
njima diskutujemo". Regovaćemo bez ljutnje i mržnje, ali odlučno i snažno.
Nećemo ih puštati u stan, nećemo započinjati diskusiju s njima, jer ona
obično ne daje nikakve rezultate. Zatim je predložio vernicima da prodube
poznavanje Svetog pisma da bi se uverili kako je slabo, neuspešno i
uvijeno sektaško tumačenje Svetog pisma.
Na organizaciju JS odnosi se, takođe, i poseban fragment većeg
dokumenta Prvog sinoda katovičke dijecezije, u kojem se naglašava da se
taj problem ne može razmatrati u kontekstu ekumenizma, jer JS ne
priznaju Boga u Trima ličnostima, Isusa Hrista ne priznaju za Spasitelja, a
tim samim nema ni osnova za ekumenski dijalog s njima.
Dokument preporučuje katoličkoj dijeceziji sledeći stav u slučaju
prvog susreta sa predstavnicima Društva Kule stražare: budući da sa JS
nema dijaloga, ako nam pokucaju na vrata, treba da ih pristojno
pozovemo, ali nipošto da ne prihvatimo bilo koje od njihovih pisama;
možemo im ukazati na Jevanđelje po Jovanu 17, gde Isus moli da "svi
budemo jedno". "On je osnovao jedan tor ovčiji i jednog pastira (Jn 10, 16).
To jedinstvo rastržu samo "vuci u ovčijoj koži" (Mt 7,15).

Darijušž Hrićć uk : Nekoliko pravila automatskog delovanja

prema Robertu Čaldiniju

Treba biti svestan toga da osobe koje se regrutuju u sekte dobro

poznaju pravila koja upravljaju ljudskom psihom, i da će, u tom smislu,
nastojati da ih iskorišćavaju sa ciljem da pridobiju nove članove. Zato je
neophodno da se i mi upoznamo sa ovim pravilima. Znanje koje
posedujemo postaće naša najveća odbrana i oklop protiv manipulacije.

Robert Čaldini je psiholog svetske slave. On skreće pažnju na

izvesne mehanizme i situacije koje idu na ruku efikasnom delovanju na
druge.
Govoriću ovde o tri pravila, služeći se Čaldinijevim udžbenikom pod
nazivom Vršenje uticaja na ljude i iskustva iz rada u Centru za suzbijanje
psihomanipulacije u Lublinu.
Prvo pravilo ubeđivanja to je pravilo kontrasta. Ono počiva na
stvaranju atmosfere koja će olakšati ubeđivanje jedne osobe u nešto. Na
primer, da li ti se čini da je 1000 zlota mnogo ili malo? Sigurno ćeš reći –
zavisi. Ako pregovaraš cenu polovnog automobila i s početnih deset
hiljada spustiš na hiljadu, ova svota će ti izgledati smešno niska. Upravo
tako deluje kontrast. To pravilo se često primenjuje u prodavnicama. Kad
prodavac vidi klijenta koji namerava da ide u veću nabavku, počeće od
preporuke skupljih proizvoda, tako raste verovatnoća da će mušterija – u
skladu sa pravilom kontrasta – da kupi ono što prodavac faktički hoće da
mu ponudi.

3
 Efikasnost ovog pravila ispitivali su na američkim studentima.
Naime, svakog su stavili ispred tri posude s vodom. U prvoj je bila topla
voda, u drugoj hladna, u trećoj mlaka. Student je stavljao jednu ruku u
hladnu vodu, drugu u toplu. Posle nekoliko minuta stavljao je obe ruke u
posudu s mlakom vodom. Svi ispitani studenti imali su čudan utisak da je
za ruku koja je bila u hladnoj vodi daleko toplija bila mlaka voda, negoli za
ruku koja je bila u toploj vodi.
Taj princip nije tuđ vođama destruktivnih grupa. Kada hoće da
primoraju svoje pristalice (adepte) na intenzivnu saradnju u korist sekte,
oni mogu da postavljaju pred njih povišene zahteve. Uzmimo, ilustracije
radi, organizacije zasnovane na filozofiji Dalekog istoka, koje praktikuju
iscrpljujuću meditaciju spojenu s mantrom. Kada nastoje da ubede
pristalice da meditiraju 3 sata dnevno, onda im daju za primer osobe koje
to rade po 7-8 sati dnevno (što je, naravno, teško proverljivo). Pa šta su
onda ova tri sata? Pojavljuje se dodatan osećaj krivice izazvan utiskom
nedovoljnog izvršavanja verskih obaveza.
Naredno pravilo to je pravilo uzajamnosti. Njen mehanizam je
nekomplikovan. Bilo kakav ispoljen gest dobrote prema nama, izaziva kod
nas potrebu da se revanširamo. Osećamo unutrašnju obavezu da
uzvratimo svom dobročinitelju makar istom merom. Lepa reč nailazi na lep
odgovor. Čestitke za rođendan uzvratićemo mu za njegov rođendan.
Usluga koju nam je učinio kolega s posla, obavezaće nas da reagujemo
na isti način onda kad njemu pomoć bude bila potrebna. Sećam se svog
prijatelja iz vremena studija, majstorski je savladao to pravilo. Nikad nije
imao problema na ispitima kod profesorki. Uvek je počinjao sa:
"Profesorka, kako lepo izgledate danas." Kako će ona da obori studenta
koji je tako šarmira?
Vođe sekti savršeno su svesne tog pravila. Najbolji primer za njeno
praktično iskorišćavanje donosi Međunarodno društvo Krišnine svesti,
poznato kao Hare Krišna. Njegove pristalice poznate su po skupljanju
priloga na ulicama velikih gradova. Njihova strategija može počivati na
tome da pre nego što jedan od krišni zatraži prilog nekom prolazniku,
drugi će mu malo ranije uručiti neku sitnicu (cvet, tamjan, brošuricu).
Poklonoprimac tada oseća unutrašnju obavezu da se revanšira "sirotim
monasima".
Drugi primer primene pravila uzajamnosti jeste Amvej korporacija.
Ona se bavi direktnom prodajom proizvoda za kućnu upotrebu i toaletnog
pribora. Nekoliko godina bilo je dovoljno da se Amvej razvije iz primitivno
organizovanog preduzeća u ogromnu firmu čiji se obrt procenjuje na
milijardu i po dolara. Amvejev patent bio je poklanjanje promotivnih
uzoraka. U ponudi je bio nevelik gratis paket testera raznih proizvoda, npr.
flašica tečnosti za čišćenje nameštaja, šampon, prašak za pranje,
dezodorans ili sredstvo protiv insekata. Akviziter ostavlja klijentu takav
paket 2-3 dana. Posle nekog vremena vraća se po njega i često dobija
porudžbine za te proizvode, ovoga puta za novac. Pošto će za tako kratko

4
vreme malo ko biti u stanju da iskoristi sve testere, proizvođač može da
dopuni pakovanja i isti paket ponudi drugom.
Osobe koje koriste pomoć lubelskog Centra za suzbijanje
psihomanipulacije, kada govore o procesu svog angažovanja u
destruktivnoj grupi, jednodušno naglašavaju princip uzajamnosti koji se
primenjuje u jednoj fazi vrbovanja u sektu. Članovi sekte igraju ulogu
"prijatelja" na koje novi adepti uvek mogu da računaju. Ti "prijatelji"
neprekidno stoje na raspolaganju, u svako doba dana i noći spremni su da
ispune nejednu uslugu. Spontano čine sitne poklone, pozivaju na susrete,
zasipaju te komplimentima. Jednom rečju: "bombarduju ljubavlju". Naivno
je misliti da to rade bezinteresno. Doći će vreme kad će vrbovanoj osobi
dati do znanja da je došlo vreme za revanš, u raznim oblicima:
napojnicom, davanjem stana na korišćenje, radom u korist sekte. Uvek će
im više stati do toga da se jedinka čvrsto integriše sa grupom, i uvek je
teško odbiti takvu uslugu, a onda čovek najčešće upadne u klopku
preuzetih na sebe obaveza koje im nametne potreba za ispoljavanjem
revanša.
Vergilije je imao izreku: "Idi za onim koji zna". Ta izreka može da
bude moto narednog principa manipulacije – pravila autoriteta. Tu pojavu
je naročito ispitao profesor psihologije Stenli Milgram. Godine 1974.
sproveo je čitavu seriju eksperimenata merenja sile delovanja autoriteta
na jedinku. U svakom ispitivanju učestvovale su tri osobe: dobrovoljac,
profesor koji vrši ulogu autoriteta i onaj koji glumi drugog dobrovoljca.
Zvanično, cilj eksperimenta trebalo je da bude ispitavanja sećanja.
Glumac se utelovljuje u ulogu učenika koji zapamti nekoliko reči. Ako svoj
izraz ne prilagodi svom paru, daće mu elektrošok. Uloga učitelja pripadala
je autentičnom dobrovoljcu i upravo su njegove reakcije bile u centru
interesovanja za vreme eksperimenta. Kada bi učenik pogrešio, profesor
koji je stajao sa strane, naredio je učitelju da odmeri pravičnu kaznu od 75
volti. Svaka naredna greška bila je 15 volti jači šok. Uočeno je da će
dobrovoljac biti u stanju da na profesorov zahtev zada bol drugom čoveku.
Rezultati su bili sledeći: među ispitanicima samo je nekoliko osoba
odustalo na samom početku. Među ostalim niko se nije povukao čak ni
onda kad je video da žrtva izrazito pati i moli da se prestane sa
eksperimentom. Ovu krotkost Milgram je objasnio postojanjem osećanja
obaveze da se potčinimo autoritetima, osećanja koje je u nas duboko
ukorenjeno. Zahtevi profesora obučenog u beli mantil bili su toliko snažni
da su zamenili zdrav razum.
Vrlo zanimljive rezultate ispitivanja doneli su dvojica američkih
psihologa – Daglas Peters i Stiven Sesi. Oni su prepisali 12 objavljenih
članaka iz naučnih časopisa. Promenili su samo poznata imena autora u
potpuno nezpoznata, i kad je prošlo 18-32 meseci od prve publikacije, te
članke su ponovo poslali redakciji istog lista. Recenzenti su odbacili čak 8
tekstova tvrdeći da ne ispunjavaju zahteve. Ranije su ti članci ispunjavali
sve zahteve, onda kada su ispod njih bili potpisi poznatog naučnika.

5
 Pošto smo se već uverili da pravilo autoriteta deluje, pogledajmo
kako se ono primenjuje u praksi. Da bi podigli nivo verodostojnosti, vođe
sekti se staraju da dobiju podršku poznatih ličnosti. U fokusu su tu
pogotovo zvezde šou biznisa, političari, naučnici i duhovnici.
Popularna metoda autopromocije i pridobijanja novih članova jeste
organizovanje kurseva, simpozijuma i konferencija, na koje se pozivaju da
učestvuju zainteresovani predavači. Odabira se mesto koje će podići
prestiž konferencije: pre nekoliko godina domaćin je bio u Krakovu
"stručnjak za fiziologiju mozga, parapsihologiju, religiju i filozofiju Istoka".
Njegova predavanja održavala su se u zgradi Odseka za hemiju poznate
obrazovne ustanove. Tematika je obuhvatala i pitanja kao što su : "Istina o
večnosti", "Tajne UFO", "Meditacija, joga, Hristos".
Svojevremeno, sekta Antrovis organizovala je predavanja u zgradi
bivše Vojne akademije, a "terapeutske" intervencije vodila je u
prestoničkom garnizonskom klubu. Pristalice Šri Činmoja sazvali su
konferenciju u maju 2000. godine u prestoničkom Centru za kulturnu
edukaciju u Varšavi. Predavanje je bilo posvećeno dalekoistočnjačkoj
meditaciji.
Sajentološka sekta koja je na lošem glasu, ima u svojim krugovima
takve holivudske zvezde kao što su Tom Kruz, Kejti Holms, Džon Travolta,
Keli Preston, En Arčer, Prisila Prisli, Karen Blek i muzičara Čik Koriju.
Zanimljiv primer pokušaja autopromocije predstavlja
Transcendentalna meditacija (TM) koju dugo nije mogao da proslavi njen
osnivač Mahariši Maheš Jogi. Posetio je brojne zemlje i ništa, malo njih
htelo je da ga sluša. Prelom je nastupio 1967, kada se Džordž Harison
zainteresovao za indijsku muziku i tajanstvenog gurua. Pasija Bitlsa bila je
zarazna. Za TM je 1965. bilo zainteresovano jedva 220 ljudi, dve godine
kasnije taj broj se povećao na 12.000 ljudi. Među pristalicama TM našli su
se i članovi grupe Rolingstons. Interes za Maharišija naglo se povećavao,
što mu je donelo značajne prihode. I sve bi se idealno uklapalo da guru
nije napravio ozbiljnu grešku. Vođa TM pokazao je potpunu ravnodušnost
prema smrti Brajana Džonsa, koji je umro od prevelike doze droge. Takav
izostanak reakcije saosećanja odbojno je delovalo na Bitlse. Razočarani,
napustili su Maharišija. Kasnije su priznali da je prijateljevanje s njim bila
greška, nazvali su ga matorim hinduskim navlakačem.
Bitlsi su imali još jednu avanturu, sa Međunarodnim društvom
Krišnine svesti. Aranžiran susret sa Džordžom Harisonom rezultiralo je
širom saradnjom, a posledica toga bilo je nekoliko pesama (My Sweet
Lord i album Living in Material World – postali su hitovi u Americi). Krišne
su želele da Bitlsi snime ploču s mantrom Hare Krišna, ali se ta ideja nije
do kraja dopala muzičarima. Konačno, pomogli su za vreme snimanja:
Harison je svirao na orguljama, bas gitaru i druge instrumente, Makartni je
bio za miksetom. Ploča pod nazivom Hare Krišna mantra prodata je već
prvog dana u 70.000 primeraka. Zahvaljujući tome, sekta se proslavila
širom sveta.

6
 Pravila koja smo ovde pomenuli nisu kraj ove teme. Robert Čaldini
razlikuje još i pravilo posledice i angažovanja, pravilo privrženosti, pravilo
nedostupnosti, kao i društveni dokaz poslušnosti. Poznavanje svih tih
principa omogućuje da se proširi naša otpornost na manipulaciju.

Pjotr Tomašž Novakovški : Šta je kontrola svesti

U svojoj prvoj knjizi pod nazivom Combating Cult Mind Control

Stiven Hasan bavi se problemom kontrole svesti. Dvanaest godina kasnije
u knjizi Releasing the Bonds: Empowering People to Think for
Themselves razvija već ranije predstavljenu koncepciju u model pod
nazivom BITE, što je skraćenica od naziva behaviour, information,
thoughts i emotions.
Pojam "kontrola svesti" obično se poistovećuje sa pranjem mozga
(brainwashing). To su ipak dva različita procesa i ne treba ih mešati.
Termin "pranje mozga" uveo je novinar Edvard Hanter da bi definisao
način na koji su američki vojnici, zarobljeni za vreme korejskog rata,
silovito menjali sistem vrednosti i osećanje lojalnosti. Taj proces vrši se
putem nasilja, žrtva nema nikakve sumnje u to da je u rukama neprijatelja.
Međutim, kontrola uma (duha, inteligencije, razuma – prim. prev.) rafiniranija je
metoda: jedinka ne prihvata odbrambenu poziciju jer je uverena da ima
posla sa ljudima koji su joj prijateljski naklonjeni. Nehotično počinje da
sarađuje s ljudima koji raslabljuju njenu autonomiju i individualnost,
dovodeći je postepeno u položaj zavisnosti od njih. To se dešava na
početku, prilikom primene suptilnih metoda koje s vremenom mogu
podleći radikalizaciji.
Tragom Stivena Hasana razlikujemo tri etape sticanja kontrole nad
umom: 1) odmrzavanje (unfreezing), čiji je cilj da čovek posumnja u
istinitost sopstvene vizije sveta, da izazove svetonazornu dezorijentaciju,
da dovede u pitanje kriterijume na osnovu kojih on nastoji da razume sebe
i svoju okolinu. Kada se naruše osnove dotadašnjeg svetonazora, čovek
gubi prirodnu sposobnost da odbaci uverenja koja ne priliče njegovoj viziji
stvarnosti; 2) preoblikovanje (changing), to jest formiranje novog
identiteta – modela ponašanja, načina mišljenja i osećanja. On treba da
zameni dotadašnji identitet. To može da se odigrava formalno (npr. za
vreme seminara ili vršenja rituala), i nezvanično (tome služi zajedničko
provođenje vremena, čitanje, slušanje kaseta i gledanje filmova); 3)
ponovno zamrzavanje (refreezing), čiji je cilj utvrđivanje novog identiteta.
Očekivani rezultat treba da bude potpuna internalizacija novog sistema
vrednosti i shvatanja. Sam proces kontrole svesti, prema Hasanu, teče na
nekoliko ravni istovremeno. On obuhvata kontrolu ponašanja (behaviour
control), misli (thought control), osećanja (emotional control), kao i
informacija (information control).

7
 Kontrola ponašanja označava prepuštanje celokupne životne
sfere adeptove određenim pravilima. To se tiče kako njegove sredine, tako
i svekolike spoljne aktivnosti. Naročito obuhvata kontrolu vremena i
zanimanja (poslova). Neke grupe, naročito one bazirane na zajednici ili
poluzajednici, angažuju preobraćenika u aktivnosti koje mu proždiru
vreme. U skladu sa pravilom angažovanja čovek je podvrgnut podrobno
planiranom dnevnom rasporedu. Preostaje mu malo vremena za
privatnost i za razmišljanje, ako ga uopšte i ostane. Kada se jedinka
preoblikuje iz pasivnog posmatrača u aktivnog učesnika, tok oblikovanja
novog identiteta znatno se ubrzava. Po mišljenju Stivena Hasana, član
sekte koji jurca na kiši ispred supermarketa i prodaje cveće (po ceni koja
nije ništa viša od njegove realne cene), takav čovek ima velike šanse da
poveruje u smisao onoga što radi. (Stiven Hasan Psihomanipulacija u sektama, str.
111).
Za ustaljivanje novog sistema uverenja najefikasnije je ubeđivanje
drugih ljudi u njegovu ispravnost. Javno svedočenje najviše obodri
obraćenika u tome da se posveti pitanjima grupe. Misionarska delatnost
postaje za adepta jedan od prioriteta. Ako je za to dozreo, obavezan je da
se zalaže za nove članove na ulici, ili po kućama, da prodaje literaturu i da
vrši ankete u korist grupe.
Ogroman uticaj na stav pristalice ima presija grupe. "S kim si takav
si" – izreka koja je ponajviše na mestu. Preobraćenik ulazi u sredinu u
kojoj se svi ponašaju na jedan određen način. Nije svesan toga koliko se
njegovo ponašanje menja i prilagođava se drugima. Iskustveno je
dokazanao da se veoma lako može uticati na ponašanje ljudi koji borave u
grupi. Čak i jedinka sigurna u sebe može da počne da gubi tu sigurnost
kad se svi oko nje ponašaju drugačije. Grupni efekat ima kapitalno
značenje u gušenju otpora. "Opkolite ga fizički, duhovno; četvorica na
jednoga. Ako je muškarac, dve devojke s leve, dve s desne strane. Jedan
momak spreda: to je dovoljno" – preporučuje prvosveštenik Mun.
U sektama koje imaju odlike zajednice ili poluzajednice uz pristalicu
je stalno prisutan pratilac. Privatnost se svodi na minimum, ne daju mu ni
časka da bude sam, lišavaju ga mogućnosti da razmišlja, da samostalno
promišlja, non-stop je uz njega njegov "anđeo čuvar", "pokrovitelj". Tu
metodu koja je poznata kao duhovno drugovanje relativno dobro je
razvila Munova "Crkva ujedinjenja". Žena koju pridobije sekta dobija
duhovnu majku, a muškarac duhovnog oca. Tako se jednim udarcem ubiju
dve muve. Prvo, time su stariji članovi sekte primorani da se besprekorno
ponašaju, a ujedno je i zadovoljena njihova ambicija. Drugo, novi član je
pod kontrolom, a partner mu daje konkretan uzor za podražavanje.
U službi kontrole ponašanja takođe je i kamuflirani sistem kazni i
nagrada. Dok se članovi grupe slažu sa ciljevima sekte, grupa daje
pozitivnu podršku u vidu odobravanja ili jačanja pozicije među
istomišljenicima, ali se i suzdržava od takve podrške ili kazne za one koji
postupaju uprkos prihvaćenim načelima. Adept ne mora nužno da bude u
potpunosti toga svestan. Osobi kojoj su potrebni podrška, prihvatanje i
razumevanje, često je dovoljno na neverbalan način pokazati tu podršku:

8
gestom, pogledom, kraćim razgovorom. Na taj način pokazuju se
odobravanje ili neodobravanje u odnosu na neka ponašanja. Novajlija nije
svestan toga da je namerno "poguran" na to da izvrši ili ne izvrši određenu
aktivnost, sve promene u sopstvenim stavovima pripisuje ličnim i
nezavisnim odlukama.
Još jedna metoda pritiska na pristalice može da bude ekonomska
zavisnost. Neke sekte su beskrupulozne. Iznuđuju od pristalica previsoka
finansijska ulaganja: prepisivanje nasledstva, prelivanje sadržine svog
bankovnog računa, realizacije platnog čeka u korist grupe; davanje pod
hipoteku nekretnina ili uzimanje zajma "zarad zajedničkog dobra". Sekta
se naposletku obogaćuje, a novajlija se trenutno zavarava u dobar lični
učinak. Kasnije mu nedostatak sredstava za život otežava eventualnu
mogućnost odlaska iz sekte.
2) Kontrola misli se vezuje, pre svega, sa intenzivnom
indoktrinacijom. Zahvaljujući njoj, namesto uverenja i principa kojima se
nekada rukovodio član sekte, uvodi se učenje grupe. Pre svega vrši se
radikalna reinterpretacija stvarnosti. Propovedana na jednostavan i
slikovit način doktrina predstavlja svet u kontrastima: izvan sekte svet je
zao i neprijateljski, lideri sekte pak oličavaju mudrost i dobro. U adeptovu
vizuru i njegovo socijalno opredeljenje sekta postavlja crno-belu
fotografsku ploču. S jedne strane smo "mi, s druge su "oni". Sve što je
izvan grupe opaža se kao "đavolsko", "neprosvećeno", a u "neprijatelja" se
pretvaraju bivši prijatelji, rođaci, vladajuće strukture, obrazovni sistem,
sredstva masovnog informisanja, svet uopšte.
I adeptova prošlost podleže reinterpretaciji. S vremenom, iščezava
sve što je u njoj bilo pozitivno, a centralno mesto u svesti počinju da
zauzimaju prenaglašeni ili imaginarni žalosni događaji, porazi i gresi koji
će biti iskorišćeni za produbljivanje krize identiteta, za buđenje osećanja
krivice i za pojačanu motivaciju popravljanja shodno kultnom uzoru.
Članovi sekte u kontaktima sa osobama spolja izloženi su slušanju
negativnih mišljenja o grupi. Da bi rešili taj problem, u njima se izgrađuje
otpornost na kritiku i sumnju. To je posledica prihvatanja crno-bele
vizije sveta i bezgranične vere u "jedinu ispravnu ideju". U takvim
okolnostima teško je uspostaviti slobodni kontakt sa članom sekte, a tim
pre dopreti do njega s bilo kakvim kritičkim primedbama koje, po
njegovom mišljenju, predstavljaju atak na doktrinu, grupu ili vođu. U
repertoaru sekti postoje i ofanzivne tehnike "stišavanja misli", tehnike kao
što je koncentracija na molitvi, ponavljanje mantri, meditacija "govorenje
jezicima", pevanje ili pevušenje. Smisao tih aktivnosti – često
oplemenjenih tradicijom – u sektama postaje izopačen. Članove nekih
upozoravaju na to da je "neprijatelja skriven u njima samima". To mogu da
budu sumnje koje se nameću, kritičke misli ili pitanja koja se tiču pokreta.
Kad se takva pitanja jave, lideri sekti ih često obezvređuju tvrdnjom tipa:
"Sve će se razjasniti s vremenom", pretnjom kao što je "Izvor svih sumnji
je sotona", ili podsticaja u obliku: "Ako hoćeš da upoznaš Boga, moraš da
posegneš iza onoga što je racionalno". Rezultat toga je da članovi sekti

9
mogu da osećaju krivicu zbog svojih sumnji, pitanja i ocena grupe. Mnogi
počinju čak da smatraju da je izvor problema u njihovoj glavi. Jednom
rečju, sumnje koje se tiču grupe ne svedoče loše o toj grupi, već loše
svedoče o onome ko sumnja.
Pošto naš jezik oblikuje način na koji mislimo, važan element
procesa kontrole misli jeste primena hermetičnog jezika, punog specifičnih
idioma i izraza. "Obogaćujući" svoj rečnički fond, novajlija se uvodi u novi
sistem vrednosti koji je za grupu povoljan. Mogu da iznenade neologizmi
koji koriste neke sekte. Neko ko uzme u ruku Dijanetiku Rona Habarda,
može da bude totalno izgubljen kada naiđe na sledeći fragment: "Aberant
proniče u svoje sopstveno vrednovanje vremena engrama saosećanja,
sežući po saosećanje i potiskujući opasnost koja je u njemu. Vrednovanje
sebe je, naravno, otežano zbog distinkcije doba i somatskog karaktera
engrama u kojem se osećao nezrelo i nezdravo".
Drugi oblik manipulacije jezikom podrazumeva redefinisanje reči, to
jest pripisivanje rečima novih značenja. Na primer u Misiji Božanske
svetlosti, reč "znanje" označava četiri tehnike meditativnog mišljenja za
vreme inicijacijskih sesija, koje treba da donesu spoznaju Boga; "um" je
sinonim rđavih misli i snaga u čoveku, koje ga odvajaju od Boga i Istine;
reč "svet" odnosi se na stvaranost izvan sekte, to jest na ono što je
neprosvećeno.
Kada hermetički jezik sekte postaje deo stvarnosti, konvertit pre ili
kasnije primećuje da je autsajder u svom dotadašnjem okruženju. Sve
teže se sporazumeva sa okolinom, i porodica i prijatelji razmišljaju u
drugim kategorijama od njega. Posledica toga je da sekta postaje jedino
mesto gde je on shvaćen i cenjen, jer čini se da samo tamo borave ljudi
koji misle i govore istim jezikom kao on. Novajlija počinje da se sve više
poistovećuje sa grupom, a sve manje sa svetom izvan nje, produbljuje se
mentalitet tipa "mi – oni".
U nekim sektama ljudima se daju nova imena kako bi ubrzali
proces oblikovanja novog identiteta. Na primer, u Porodici su to biblijska
imena, u sekti Nebo pak primenjuju groteskna imena, ponekad ih ponovo
zamenjuju (Ambasador, Biciklistički anđeo, Atomska duga). Sam vođa,
Bogdan Kacmajor, uzeo je ime Nebo. "Bog je menjao imena nekim od
svojih sluga. Avram je promenio ime u Avraam, Savle je postao Pavle, a
ja, Kacmajor promenio sam ime u Nebo"- objašnjavao je, mada je drugi
put priznao da je Nebo zajedničko ime za njega i njegovu ženu.
3) Kad govorimo o kontroli osećanja, treba konstatovati da u
većini sekti vlada atmosfera straha od napuštanja grupe. To je posledica
crno-bele interpretacije sveta. Proces indoktrinacije cilja, između ostalog,
ka izradi dubokog uverenja kod pristalica da im ništa ne daje pravo na
odlazak. Govori se da ko god se rastaje od grupe, čini to zbog greha,
slabosti, ludila, gordosti. Nije teško prihvatiti takvu verziju događaja kada
se poveruje da je svet stanište zla. Pristalicu užasava perspektiva života
bez oslonca na sektu. Čak ako i spoljašnje okolnosti idu tome na ruku,
neki nemaju hrabrosti da učine odlučni korak iz straha od praznine. Kao

10
član JS koji hoće da napusti organizaciju pošto je raskrinkao njihovo
nekonsekventno učenje. Pa ipak, obuzima ga panika kad pomisli da će
morati ispočetka da stvori krug prijatelja, ograničen prethodno na krug
svojih istomišljenika, i da će morati samostalno da planira svakodnevni
život koji je do tada bio detaljno programiran i podređen ritmu
sistematičnih okupljanja.
Najefikasniji način vršenja kontrole nad osećanjima jeste izazivanje
i podsticanje fobije. Grupa ubeđuje svoje pristalice u to da ne mogu da
budu srećni ako napuste grupu, jer ona im osigurava bezbednost, i van
grupe će im se odmah desiti nešto zlo. Upućuju im pretnje u stilu: "Ako
nas ostaviš, tvoj život će se raspasti", "tvoja duša će istruleti", "otići ćeš u
pakao", "tvoji bližnji će trpeti", "tvoj život će biti u opasnosti" – pretnje koje
bude strah od napuštaja grupe. Ovu listu "zastrašivača" dodatno ćemo
dokrajčiti sugestijom Bogdana Kacmajora iz sekte Nebo koji je sugerisao
jednoj ženi da je obolela od side, i da se bolest neće razviti sve dok ona
ostane u zajednici.
Izgrađivanje konformističkog stava i iznuđivanje krotkosti izaziva
buđenje osećaja krivice. Članovima grupe upućuje se sugestija da su
sami krivi ako je njihov duhovni razvoj nedovoljan. Magda je bila u jednoj
od parahrišćanskih sekti: "Na sve su imali gotov odgovor – priseća se."
"Žonglirali su citatima iz Biblije. Ako se nekome nešto loše dešavalo,
najčešće su u tome nalazili greh. "Bog ga je kaznio" – tvrdili su. Grupa je
uvek "dobra", njeni postupci su "ispravni. Za sve neuspehe sekte
odgovaraju pak pojedini njeni članovi. Ne smeš čak ni da pomisliš na to da
je kriva filozofija koju su prihvatili.
Takođe dolazi do redefinisanja osećanja sa ciljem vršenja kontrole
nad čovekom. Svako, na primer, želi da bude srećan. Ako se sreća
definiše kao praćenje puta koji pokazuje vođa, onda je, jednostavno, sreća
u tome što pripadaš zajednici, što se u nju regrutuju novi članovi ili što se
obezbeđuje novac za sektu. Sinonim sreće može da bude to što ti je
ukazana čast da budeš u bliskom odnosu sa liderom. Ivona, bivša članica
jedne orijentalne grupe seća se da su ostaci hrane koje je jeo guru, takođe
bili tretirani kao božanski: "Mogla sam da ih ližem s poda. Kad mi je ON
davao skoro praznu kutiju od soka, i mogla sam da popijem iz nje nekoliko
kapi, osećala sam blaženstvo. Sve devojke su mi zavidele."
Na članove sekte može da se vrši presija da bi, na primer, za vreme
sastanaka posvećenih iskrenim ispovestima otkrivali lične informacije.
Često su od njih tražili da sačine listu svojih ranijih grehova – to će im,
navodno, omogućiti da ostave prošlost iza sebe i da uđu u novu životnu
fazu. Druge grupe preporučuju adeptima da popune upitnike koji sadrže
nekoliko stotina pitanja, delom intimnih, delom koji se tiču njihove
seksualne aktivnosti.
Sajentolozi imaju autorsku metodu izvlačenja informacija, tzv.
Auditing. Adept svoja bolna iskustva (tzv. engrame) iznosi tzv. "auditoru",
uvek nanovo. Pored sumnji koje se odnose na samu metodu, auditing
predstavlja određenu opasnost: auditor nije obavezan da ćuti, kao npr.

11
sveštenici i lekari. Pismeni izveštaji sa sastanaka prenosi se onome ko
"vodi slučaj". Tako "pacijent" postaje za organizaciju "proziran".
U nekim grupama orijentalne provenijencije praktikuje se tzv.
meditacija koja podrazumeva padanje u trans. Pristalice tada dobijaju
uputstva ili sugestije koje olakšavaju prihvatnje obavezujuće doktrine.
Sekte svetovnog karaktera koriste druge forme delovanja, npr. regresivne
metode, kao rebirthing, koje izazivaju promenjena stanja svesti. Trans
donosi mnogo prijatnih doživljaja, daje osećaje opuštanja. Nije čudo,
dakle, da ljudi nastoje tako često ulaze u tu atmosferu, kad god je to
mogućno. Ipak, psihološka istraživanja ukazuju na to da za vreme transa
čovek u znatnoj meri gubi sposobnost kritičkog mišljenja. Tada nije ni
sposoban da zdravorazumski proceni informacije koje dobija, kao što to
može da čini pri normalnom stanju svesti.
Deo sekte ide u pravcu upravljanja intimnošću pristalica. Vođa,
npr, diktira da li, kada i sa kim da stupi u brak, da li i kada da ima
seksualne odnose ili decu. U nekim sektama se od ljudi traži da potiskuju
svoje seksualne potrebe i povezane s njima osećanja, ili da ih se potpuno
odreknu. Tada je blokirana energija upravljena na druge ciljeve, kao što je
npr. težak rad. U drugim grupama pak nameće se seksualna aktivnost. U
oba slučaja sekta nad adeptima vrši emocionalnu kontrolu. Džim Džons,
vođa Hrama naroda, lično je spajao ljude u parove i blagosiljao je te veze,
a njegovo mišljenje bilo je neopozivo, dok je sam pak posedovao stalan
krug žena koje je delio sa najzaslužnijim ljudima u organizaciji. Džo Di
Mambro, vođa Reda Hrama Sunca smatrao je da je seksualni čin jedini
ljudski akt koji proizvodi energiju. "Morali smo da to radimo vrlo često,
držeći se uputstava koje nam je davao Džo" – priseća se bivši pristalica
Tieri Uguenin. U pokretu Hare Krišna guru odlučuje o seksualnom životu
supružnika koji su članovi sekte. Od njega zavisi mogu li imati decu. Ako
proglasi da je to potrebno, tada im daje pristanak da provedu zajedno noć.
Stalnu diskusiju izaziva lični odnos sekte Porodica prema seksualnoj
aktivnosti svojih članova. Iako se – makar zvanično – završila epoha
slobodne ljubavi i ljubavnog pecanja (Flirty fishing), princip deljenja
supružnika (sharing) održao se do danas.
4) Kontrola informacija izražava se, pre svega, u strategiji
njihovog doziranja. Kada adept sumnja ili postavlja mnogo pitanja, tada
mu se govori da malo sačeka, i da će mu uskoro sve biti jasno. Ako se
bude trudio kako treba, ne štedeći napore, dozreće, dosegnuće stanje
upućenosti. "To je dobro pitanje. Objašnjenje ćeš naći u sledećem
predavanju" – čuje adept koji pogrešno misli da je dobio odgovor. Rafal iz
Krakova priseća se da je na prvom susretu u Crkvi ujedinjenja dobio malo
informacija. Zatim je saznavao sve više. Nisu mu otkrivali sve odjednom.
Kad je jednom upitao o odnosu Pokreta ujedinjenja prema Svetoj Trojici,
dobio je ovakav odgovor: "To je tema za duže predavanje. Pozivamo te na
predavanje o Svetoj Trojici". Na sličan način Darijuš iz Lublina izveštava o
svom učešću u radionicama kod munovaca: "Dopušteno mi je bilo čak da

12
postavljam pitanja i na predavanjima. Kasnije kao da mu mi zabranili, rekli
su mi da ću odgovor čuti na sledećem predavanju, da još malo sačekam.
Informacija je svojevrsno gorivo, neophodno da bi čovek mogao da
sačuva kriticizam i da pravilno formuliše ocene. Kada mu je ukinut dotok
informacija, on postaje lak predmet manipulacije. U sektama je ta
strategija realizovana putem kontrole pristupa spoljašnjim izvorima
informacija. Na društvenom planu to neretko znači ograničavanje
kontakta sa dosadašnjom životnom sredinom. To se događa u raznim
domenima, različito je motivisano. Doktrina vođe sekte postaje za
pristalicu osnovni izvor podataka o stvarnosti. Ako bilo šta čitaju, to je ono
što objavljuje grupa, to je propagandni materijal ili tekstovi koji su tako
obrađeni da njihovo čitanje pomaže u razumevanju sadržaja na
"odgovarajuć način".
Izolacija od nepoželjnih uticaja obuhvata, povrh toga, kontrolu
komunikacije unutar grupe. U sektama koje imaju karakter zajednice i
poluzajednice, kontroli mogu da podležu čak i privatni razgovori među
adeptima. Darijuš iz Lublina, koji učestvuje u trodnevnom seminaru koji su
organizovali munovci, upoznao je devojku koja je došla na susret iz obzira
prema svojoj drugarici koja je već dve godine u Crkvi ujedinjenja. Devojka
se sve više zbližavala sa sektom. Zbog toga je dinstancirani prema
Munovom učenju Darijuš želeo da s njom porazgovara posle jednog
predavanja. Pokazalo se da su mu domaćini uspešno to onemogućavali. A
to nije bilo teško jer su oboje bili jedini učesnici spolja, ostalih nekoliko
osoba su bili organizatori. Štaviše, i posle seminara, sekta je nastojala da
ne dopusti da dođe do njihovog susreta.
Često se adepti namerno spajaju u male grupice da bi neposlušne
osobe brzo izolovali od ostalih. Bivši munovac, Stiven Hasan, seća se da
su na početku svakog seminara delili adepte na dve kategorije: na ovce i
jarce. U ovce su se ubrajali oni koji imaju "duhovne predispozicije", u jarce
– neposlušni individualci od kojih uprava sekte ničemu dobrom nije mogla
da se nada. U skladu s tim kategorijama novajlije su deljene u grupe.
Jarčevi su bili zajedno, da ne bi davali primer ovcama. Ako ne bi uspeli da
ih slome, onda su ih udaljavali iz grupe.
Ono što potpomaže proces indoktrinacije, pogotovo u etapi
izazivanja svetonazorne dezorijentacije, jeste intelektualno
bombardovanje. Informacije o određenom emotivnom naboju prenose se
pojedincu takvim tempom, da on nije u stanju da ih kritički preradi.
Određeni sadržaji ponavljaju se u beskonačnost, zbog čega se on oseća
stešnjeno. Odbrambeni mehanizmi podležu uspavljivanju, a mozak je
ravnodušan na dotok informacija i odustaje od njihovog ocenjivanja, što
koči proces refleksivnog mišljenja.
Neke od pomenutih strategija izazivanja zavisnosti predstavlja
izuzetno invazivno oruđe uticaja, druge strategije predstavljaju osnovu za
prve, pa ipak, njhova uloga je takođe važna. Nijedna sekta ne služi se
svim opisanim metodama. Mogućno je, takođe, ukazati na grupe koje
primenjuju i druge metode. Obične pristalice nisu uvek potpuno svesne

13
stepena rafiniranosti načina kojima se služe. Jednostavno, regrutuju
novajlije na način na koji su i sami bili regrutovani. Time umnožavaju
obrasce koje je jednom neko započeo, i prenose ih na druge.
Manipulacija biva toliko uporna, da često radimo stvari protiv samih
sebe. Nemir koji osećamo u takvim situacijama može da predstavlja
pokazatelj da neko pokušava nama da manipuliše. Najefikasniji test koji
otkriva taj uticaj jeste, dakle, odgovor na osnovno pitanje: da li se osećam
slobodno iznutra?, da li mogu da napustim grupu u bilo kom trenutku?

Joana Kulvićka-Kaminjška : Savršena pitanja – savršeni

odgovori, ili tehnika manipulacije rečju

Ontološka dijagnoza koju postavljaju savremeni filozofi jeste tvrdnja

da je "ono što ponajviše začuđava u ovo naše vreme koje omogućuje
razmišljanje jeste to da još uvek ne mislimo. Ne mislimo, pošto nemamo
sklonosti, nismo naklonjeni razmišljanju". Jezik mišljenja, drugačije nego
kod obične komunikacije zahteva odmeravanje svake reči i ispoljavanje
njene pune, obično skrivene težine ( Marija Kostišak Martin Hajdeger – Zanatstvo
razmišljanja, Vroclav, 1997). Nedostatak opreza prema onom što nam se,
između ostalog, servira pomoću reči, "upijanje" informacije bez
zadržavanja sredstava opreza – čini nas podatljivim na tuđe uticaje,
otvorenim za manipulaciju.
Termin "manipulacija" ušao je u život početkom XVIII veka. Izrazi
"manipulacijski" i "manipulacija" registrovani su prvi put u rečniku iz 1760.
godine (u francuskom jeziku).(Denis Winn The Manipulated Mind: Brainwashing,
Conditioning, and Indoctrination). Ovde se te reči javljaju u značenju kakvo mu
danas pripisujemo, to jest tiču se manipulisanja nekim. Značenje reči
"manipulacija" obuhvata čitav niz aktivnosti i sredstava koji vode do toga
da na drugoj osobi iznudimo dozvolu za nešto. ( ibid, str. 26). U njenom
semantičkom polju mešaju se lekseme kao što su "manevri", "mahinacija"
ili "prevara", "laž", "prisvajanje tuđeg identiteta", "kombinovanje", i sl.,
dakle, to što poseduje negativne konotacije. Manipulacija, shvaćena kao
vid prevare, jeste služenje inteligencijom u cilju trijumfovanja nad drugom
osobom, time što je obmanjujemo nečasno primenjujući razne tehnike kao
što su veština argumentacije, koja ima za cilj nagovaranje druge osobe da
deluje protivno sopstvenim interesima, ali u skladu sa njenim osećanjima
(manipulacija informacijom koja ne mora nužno biti netačna); strateška
inteligencija, to jest služenje dezinformacijom (pri čemu se deluje na
emocije i otežava shvatanje analize činjenica služenjem jezikom koji se ne
obraća razumu) – davalac informacije daje lažnu informaciju i iskorišćava
vreme koje će proteći pre nego što primalac informacije bude obavešten.
Stvarne operacije manipulisanja informacijama baziraju se, najčešće, na
istinitim informacijama, koje su građa ili obrazloženje tih drugih, lažnih
informacija. Pa ipak, informacija se odlučno razlikuje od manipulacije –
ona je njen kontrast. Osnovne odlike informacije jesu: objektivnost,

14
istinitost, sloboda, razum i zapis. Manipulaciju karakterišu: subjektivnost,
laž, cenzura, osećanja i slika. (ibid str. 94-95).
Manipulacija je jedna od najvećih opasnosti koje vrebaju na čoveka
u savremenom svetu, jer čoveka svodi na predmet, porobljava ga i
ograničava njegov svesni izbor. Osnovna građa, kako informacije tako i
manipulacije – jeste jezik, reč. Bendžamin Li Vorf dokazao je da naše
pretpostavke o značenju reči mogu da imaju uznemirujuće posledice za
dela koja činimo. (ibid, str. 70). Nazivi koje dajemo predmetima i načinima
postupanja mogu da dovedu do pogrešnih pretpostavki koje se tiču
njihove prirode (ibid, str. 71). Jedan od kriterijuma na osnovu kojih je Robert
J. Lifton u radu Besmrtnost u eri atoma i drugi eseji (The Future of
Immortality and Other Essays for a Nuclear Age) formulisao definiciju
kontrole svesti, jeste takozvano opterećenje jezika. U osnovne odlike
"bremenitog jezika" možemo ubrojati: 1) doslovno tretiranje svih iskaza,
reči i predstava koje se odnose na Boga (maksimalno uprošćavanje
jezika, koje ima veliki upliv na ljudsku psihu, jer svaki vrlo komplikovan
problem može da se svede na nekoliko jednostavnih, interno povezanih
formula, što daje osećaj da si našao pravo rešenje (Lajonel Triling je to
nazvao "jezikom lakomislenosti"); 2) davanje rečima specifičnih značenja,
korišćenje pojmovnih sklopova koje koriste samo članovi grupe, a koji
izazivaju "jednoznačne asocijacije", mada otežavaju samostalno kreativno
mišljenje koje navodi na opažanje sveta u crno-belim kategorijama.
(Stephen Hassan Combatting Cult Mind Control, str. 61). Manipulacija u ravni jezika
vodi ka spoznajnoj disonaci (Shvatanja psihologa Leona Festingera; vidi: S. Hasan
Psihomanipulacija u sektama), naročito na nivoima informacije i kontrole misli
(u manjem stepenu na nivoima kontrole ponašanja i kontrole osećanja).
(Ovde se pozivam na model BITE (Behaviour, Information, Thoughts, Emotions), vidi: S.
Hassan Combatting Cult Mind Control). U domenu kontrole informacija putem
jezika treba skrenuti naročitu pažnju na: prevare (hotimično skrivanje
informacije, lažiranje informacija, tako da bi bile prihvatljivije), javne laži i
nastrljiva propaganda koja služi doktrini grupe. ( ibid, str. 62-63). Pažljiv izbor
prenetih informacija otežava članovima organizacije celovit uvid i
onemogućava jasnu procenu situacije. Prenosi se samo ono što su
"spremni da prihvate", ili samo toliko koliko su "dužni da znaju" u datom
trenutku da bi izvršavali svoje zadatke. Ideologija sekte ( pojam "sekta" ovde
se ne pojavljuje u aksiološkom pristupu ) uzima u obzir više nivoa "istine" i dve
vrste doktrine: "za svoje" i "za tuđe". Neofite i osobe koje dolaze spolja
upoznaju tzv. verziju za upućene koja daje maglovit pojam o verovanjima
grupe. (S.Hassan Combatting Cult Mind Contro, str. 68). Opšta metoda kontrole
informacije jeste blokiranje dostupa kritičkim ili negativnim ocenama.
Članovima nekih grupa zabranjuje se da uzimaju materijale koje nije
obradila sekta, dakle, novine, magazine, zabranjuje im se da prate radio i
televizijske programe, internet, što se vezuje s procesom ograničavanja
samostalnog mišljenja. (ibid, str. 69). U domenu kontrole misli delovanje
putem jezika odnosi se na: potrebe internalizacije doktrine grupe kao
"istine" (priznaje se ono što je grupa kreirala kao "stvarno"; mišljenje u

15
crno-belim kategorijama: oštra podela na dobro i zlo, grupa protiv
spoljašnjeg sveta); služenje "uprošćenim jezikom" čije specifične reči ili
obrti ne predstavljaju inspiraciju za duboko razmišljanje, već naprotiv –
odvraća ih od njih i, sledstveno tome, čak blokiraju misli (koriste se samo
zbog tog da bi bogatstvo i složenost ljudskih doživljaja sveli na banalnosti
novog govora); podsticanje takvog načina mišljenja u kome ima mesta
samo za "dobre" i "ispravne misli ". Doktrina grupe koja primenjuje
kontrolu uma tretira se kao apsolutna istina i odgovor na sve ljudske
probleme.
Osnovno sredstvo koje se iskorišćava u cilju uticaja na poglede i
ponašanja primaoca poruke jeste ubeđivanje. Otud definicija manipulacije
(u usko jezičkom smislu) jeste sledeća: "manipulacija je delanje čiji je cilj
ubeđivanje putem kojeg će se oblikovati ličnost ili ponašanje primaoca
poruke, tako da on nije u stanju da prepozna tehnike i intervencije koje
primenjuje davalac poruke. Prema Rečniku savremenog poljskog jezika,
manipulacija je "neučtivo uticanje na tuđe poglede, delanja; navaljivanje,
preinačavanje činjenica u cilju postizanja sopstvene koristi. Jadviga
Puzinjina razlikuje: manipulaciju istorijom, podacima i književnošću (kao
preinačavanje ili prikrivanje informacija), manipulaciju ljudima (pojedincima
i grupama ljudi), kao i jezičku manipulaciju. U jezičkoj manipulaciji razlikuje
dve varijante: 1) manipulaciju jezikom, ili "splet nečasnosti počinjenih u
opisu jezika kao kodu, a koji služe određenim ciljevima"; 2) manipulacija
ljudima uz pomoć jezika, u širem smislu shvaćena kao ona koja se
sprovodi uz pomoć tekstova, u užem smislu kao uticanje na primaoca
zahvaljujući odgovarajućoj primeni jezičkih sredstava (odlike izraza i
gramatičkih struktura). Osnovni cilj takvog iskaza nije prenošenje
informacije, već ubeđivanje i nagovaranje. Takav iskaz zadržava sve
privide autentičnosti, a ipak u njemu ostaje skriveno ubeđivanje, ta
osnovna funkcija. U odnosu na druge funkcije iskaza (informativnu,
fatičku, estetsku, ekspresivnu, ritualnu) ostaje nadređena funkcija
nagovaranja, zvana konativna, impresivna ili apelativna funkcija. Ona se
proizvodi samo zbog toga da bi primalac informacije koristio informaciju
koju davalac informacije daje, i da bi u ispravnost tog pogleda postao
ubeđen. Ona mora da bude tako iskonstruisana da je primalac razume sa
namerom od koje davalac informacije polazi. Osnovno oruđe manipulacije
jesu saopštenja polisemiotičkog karaktera, pošto se u njima iskorišćavaju,
ne samo jezik, već i drugi sistemi znakova, npr. slika ili muzika. Ipak,
najvažniju ulogu vrši jezik koji se podvrgava manipulativnim tehnikama.
Manipulativne tehnike pokazaćemo na primerima Šri Šrimada
Baktivedante Svamija Prabhupade, osnivača Društva svesnosti Krišne –
Savršena pitanja, savršeni odgovori (T1) i Lak put na druge planete (T2).
Već u fazi prezentacije, čak svojevrsne reklame grupe (u daljem delu
članka koristi se termin "grupa" ili "kontroverzna religijska grupa" – Darijuš Kuncevič
Kontroverzne religijske grupe) i njenih verovanja, upotrebljene su izvesne
manipulativne tehnike. Saopštenje huškačkog karaktera bazirano je na
tehnici fragmentacije, prenošenja samo odabranih informacija na temu
grupe, njenih delovanja i verovanja – naročito onoga što se smatra za

16
njene vrline i koje privlače pažnju adepta. Efekat toga je da primalac
dobija iskrojenu i deformisanu sliku stvarnosti, što mu onemogućava
objektivnu ocenu. On je bombardovan informacijama da je nešto novo,
bolje, izuzetno, savršeno ili istinito. To su toliko višeznačni pojmovi da ih je
mogućno interpretirati na mnogo načina, a njihova negacija je u principu
nemogućna. Imamo ključne reči: savršena pitanja – savršeni odgovori;
savršeni bhakta, sveatraktivni Krišna, plodna ispitivanja u domenu
duhovnog života, itd. Reči "savršen", "plodna" – svaki primalac informacije
razumeće subjektivno, ali se, uopšte uzev, one vrlo pozitivno konotiraju.
Naredna tehnika je primena struktura koje onemogućuju negaciju, dakle,
prenošenje informacije čiju verodostojnost primalac informacije nije u
stanju da proveri. Najčešće se koriste novi termini koji opisuju stvarnost,
dotada nepoznatu primaocu. Tajanstveni nazivi zvuče vrlo naučno, a time i
verodostojno, npr: "transcendentalna zrna", "pročišćenje egzistencije",
"transcendentalna realizacija", "svest Krišne", "uslovljene duše",
"mentalna platforma", "antimaterijalni svetovi", "kosmička manifestacija", i
sl.
Dijalektička tehnika koju primenjuju kontroverzne grupe bazira se
na opštoj upotrebi apsurda, i u jeziku i u sistemu (u njegovoj gradnji,
simbolici), kao i u pojednim rečima (u formi i sadržaju). Tu je
karakteristična upotreba ezoteričnog jezika koji ima za cilj da se davanjem
rečima apsurdnog značenja izvitoperi njihov smisao. Jezik koji je dostupan
samo članovima grupe osnažuje njegov "zatvoreni" karakter, štiti od
širenja njene tajne napolje, i predstavlja za adepte znak raspoznavanja.
(Up: Žan Mari Abgral Sekte: psihološka manipulacija). Analizirani tekstovi daju
mnoštvo takvih primera, kako u domenu davanja novih značenja
opštepoznatim izrazima, tako i u domenu stvaranja neologizama, tj. nove
terminologije. U prvu grupu intervencija mogu se ubrojati npr.
"savršenstvo" (tj. "biti svestan Krišne" – T1, str. 23; "angažovanje u
sopstvenu originalnu svest – T1, str. 52); "dobrota" ("davanje milostinje
tamo gde je treba davati, između ostalog, za pokret Krišnine svesti, pošto
taj pokret proširuje svest o Bogu, svest o Krišni" – T1, str. 33);
"nepoznavanje" ("davanje milostinje na neodgovarajućem mestu i u
neodgovarajuće vreme, bez poštovanja, i osobi koja toga nije dostojna" –
T1, str. 33); "učitelj" ("onaj koji uči o Krišni" – T1, str. 7); "nonsens" ("učenik
koji neadekvatno postupa"" – T1, str.58); "strast" ("davanje milostinje
prilikom čega nešto očekuješ zauzvrat" – T1, str. 33); "učenik" ("onaj ko je
dobrovoljno pristao da se potčini disciplini duhovnog učitelja", "onaj ko se
odriče" – T1, str. 48). Brojniju grupu predstavlja tzv. nova terminologija,
npr. "bhakta" ("onaj ko uvek Krišni čini zadovoljstvo" – T1, str. 46); "grešne
reakcije" ("postupci koji uzrokuju da učitelj pati" – T1, str. 56-57); "karma"
("radiš ono što je preporuka Veda" – T1, str. 66); "odvojene energije" ("ono
što je nastalo od Krišne, ali nije Krišna" – T1, str. 10); "magareština"
(traženje sreće izvan Krišne" – T1, str. 50); "transcendentalna pozicija"
(dostiže je onaj ko je "dvadeset četiri sata na dan angažovan u Svesti
Krišne" – T1, str. 52); "duhovno zadovoljstvo" ("želja da zadovoljiš Krišnu"

17
 – T1, str. 46); "materijalno zadovoljstvo" ("želja da zadovoljiš čula" – T1,
str. 46); "predstavnik Boga" ("duhovni učitelj – posrednik između Boga i
čoveka" – T1, str. 25); "krišnaizirani" ("pristalica Krišne" – T1, str. 49);
"svest Krišne" ("zadovoljiti čula Krišnina a ne svoja" – T1, str. 61); "viša
energija" ("živa bića" – T1, str. 51); "joga" ("proces koji omogućava
povratak duhovnom svetu" – T2, str. 68).
Upotreba leksike koju razumeju samo upućeni postepeno adepta
sve više udaljuje od opšteg značenja pojmova i izaziva da on počinje da
prihvata nov način mišljenja. Reč je potporanj kulture. Modifikacija
značenja reči i tvorenje novih reči vodi izgrađivanju druge kulture. Novu
leksiku potom će precizirati odgovarajuća teorija i fond reči koje je adept
do tada koristio biće postepeno zamenjen. Stvaranje neologizama
ponekad ide u paru sa primenom simbola koji uvode dodatnu pometnju, i
jezik čine shvatljivim samo upućenicima. Stvaranje privida naučnog
karaktera suština je iskaza sačinjenog od takvih leksema. Metafore, isto
tako, u službi su stvaranja iluzije idealnog, novog sveta. Metafore su ovde
vrlo čitljive, primaocu informacije približiće ono što je nepoznato i istaći će
određene odlike, dok će neke druge zakloniti. Snaga metafore je u njenoj
sugestivnosti. Pojedine odlike, pojedine pojave ona ističe, tako da
primalac informacije lako zamišlja sadržaj skriven iza tog metaforičnog
smisla, npr. metafore koje su interpretacija pojmova kao što su "odvojena
energija" (T1, str. 10); "energija Krišne" (T1, str. 11); "brak" (T1, str. 19);
"reinkarnacija" (T1, str. 22); "pokriven si odećom, košuljom. Kad je košulja
bespotrebna, onda je promeniš. To telo je kao košulja ili sako. Kad više
nije za upotrebu, moramo da ga zamenimo; otkrivenje Boga" (T1, str. 25);
"misija" (T1, str. 36); "duhovni i materijalni život" (T1, str. 45); "inteligencija"
(T1, str. 67). Česta pojava jeste takav izbor reči u raznim disciplinama i
kontaminacija njihovih značenja, kao npr: "Kakav proces joge treba da
praktikujem (...), da bih osetio tu informaciju (...), da bih je osetio unutar
duše?" (T1, str. 24). Često se, takođe, primenju i tehnike zvane
"presupozicija" ili "implikatura"1: presupozicija je sud koji omogućava
izricanje rečenice koja sadrži drugi sud", dok je "implikatura pragmatično
zaključivanje zasnovano na konvencionalnom značenju iskaza". Putem
presupozicije davalac informacije hoće da iznudi kod primaoca informacije
da on prihvati stanovište koje je identično sa njegovim ličnim, a svoje
znanje predstavlja kao časno i neosporno. Ne treba presuponirati
neistinite sudove, jer postoji rizik da će neko dokazati laž prenete
informacije. U predavanju o antimaterijalnim svetovima i raznorodnim
planetarnim sistemima početak diskusije predstavlja pozivanje na tvrdnje
američkih atomskih fizičara, dobitnika Nobelove nagrade za otkriće
1
Pojam pragmalingvistike, IMPLIKATURA uveo ga je Pol Grajs.
Pretpostavimo da A i B govore o zajedničkom prijatelju C koji radi u banci. A pita B kako C napreduje u
poslu, a B kaže – Mislim sasvim dobro. Sviđaju mu se kolege i nije još uvek bio u zatvoru. No, sad se
pitamo šta znači ovaj govor o zatvoru i na to dajemo razne odgovore. Ovde Grajs uvodi pojmove
implicirati, implikatura, implicatum. Kada nešto o nekome kažemo moramo uzeti u obzir određene uslove
izrečenog, o kome govorimo, o kom vremenu govorimo, o kojoj radnji govorimo, itd. Grajs se posebno
bavi razgovornim implikaturama. – (Prim. prev.)

18
antiprotona (T2, str. 9-10); imamo, dakle, u uvodu potvrdu istinitosti
nekoliko njihovih teza, a zatim ulaz u polemiku sa drugim tezama koje se
oslanjaju na "autentična sveta pisma", to jest polazi se od nauke,
autoriteta, da bi se prenela paranaučna teorija, formulisana ne na osnovu
ispitivanja, već na Vedama (up: T2, str. 9-77). Predstavićemo, primera
radi, fragment: "Pošto smo svesni Krišne, sve što kaže Krišna prihvatamo
za apsolutnu istinu. Prema vedama, postoji nekoliko planetarnih sistema.
Planetarni sistem u kom živimo naziva se Bharloka. Iznad se nalazi
Bhuvarloka. Iznad je Svarloka (Mesec pripada Svarloka planetarnom
sistemu). Iznad Svarloka je Maharloka; iznad Janaloka, a još više –
Satjaloka. Isto tako postoje i niži planetarni sistemi. Na taj način u
kosmosu postoji četrnaest različito položenih planetarnih sistema, a Sunce
je glavna planeta" (T2, str. 54-55). Slična učenja prenose se ne samo u
knjigama, nego se i propovedaju na konferencijama koje organizuje grupa,
ili na predavanjima paranaučnog karaktera.
U tom slučaju je neobično važno bazirati se na pojmu autoriteta.
Autoriteti su učitelji, učenici koji praktikuju njihovo učenje, oni koji su
prenosili znanja narednim generacijama (služenje pojmom tradicije,
sukcesije), ili najzad, sam osnivač religije kao najviši autoritet. Služenje
pojmom autoriteta čini da informacija dobija privide autentičnosti i
čestitosti. Sugeriše primaocu da ako autoriteti (višegodišnje ili čak
viševekovne tradicije) potvrđuju istinitost propovedanog učenja, onda
treba da im potpuno veruješ i podrediš im se. U knjizi Savršena pitanja
savršeni odgovori prvo pitanje koje je postavljeno učitelju glasi: "Ko je
naučnik?" Odgovor glasi: "Onaj ko zna stvari onakve kakve jesu" (str. 1);
"Krišna je najveći naučnik" (str. 5); "Upravo On je taj ko je prvi preneo
znanje veda Braminom srcu, srcu prvog stvorenog bića. Zato je On prvotni
guru" (str. 28). Posle njega su oni koji propovedaju njegovo učenje, šire
svest Krišne, među autoritetima koji propovedaju svest Krišne je onaj koji
sada ovako uči: "našao se kraj nogu najvećeg svetog učitelja Indije,
učitelja koji može da mu kaže sve što je bilo kada hteo da zna" (T1, zadnja
korica); "ume da odgovori na moja pitanja pošto predstavlja naslednika
duhovnih učenika i učitelja (...), zaista može da zna šta je to na ovom
svetu (...). Njegovi odgovori bili su logični, naučni, iscrpni i iznenađujuće
jasni" (T1, str. IX); "razumeo je svako moje pitanje i savršeno je na njih
odgovarao (T1, str. X); "Njegov rad predstavlja istinsku biblioteku vedske
filozofije, religije, književnosti i kulture" (T1, str. 101); učitelj o sebi: "Moje
je znanje, dakle, savršeno. Ja sam najveći naučnik, jer prihvatam mišljenje
najvećeg naučnika (...). Bez problema postajem najveći naučnik, jer
dobijam znanje od najvećeg naučnika" (T1, str. 10). Efikasnim se čini,
takođe, korišćenje javnih ličnosti za propovedanje pogleda grupe. Glumci,
muzičke zvezde i druge poznate ličnosti takođe stimulišu naklonjenost
primaoca informacija. (up: delatnost ličnosti iz svega kulture koji propagiraju jogu ili
meditaciju – Hana Karaš Quo vadis Nowa Ero? ) Taj tip manipulacije deluje na
sujetu potencijalnih pristalica: ipak, oni mogu i da rade i da veruju u to što
rade i u šta veruju njihovi idoli, mada mogu u nevelikom stepenu da budu

19
takvi kao što su oni. Pri tom se negiraju drugi autoriteti koji su opasnosto
za pristalice, podriva se njihova kompetencija: "Kako možeš da učiš druge
kad nemaš savršeno znanje? (...) To je prevara. To nije učenje. To je
prevara" (T1, str. 5), ili se ismevaju upotrebom apelativnih naziva tipa
"nepoštovaoci" (T1, str. 54); "materijalistički učitelji" (T2, str. 70); "njihova
svest o Bogu je neznatna" (T1, str. 75), itd. Uočavamo, dakle, da se
proces o kojem govorimo zasniva na kontrastu: novi autoritet treba da
probudi simpatije potencijalnog pristalice. Adam Lepa u tom slučaju skreće
pažnju na tehniku ubeđivanja, zvanu "ingracijacija" ( Ingracijacija. Koristi se da bi
se izazvao osećaj obaveze kod neke osobe da vas podrži u vašoj akciji, jer mu činite ili ste ranije
činili nešto dobro i korisno za njega. – prim. prev.) . Njen je zadatak buđenje i
podsticanje pozitivnih osećanja kod manipulisane ličnosti (simpatija i
srdačnost, naklonost). U knjizi pod naslovom Savršena pitanja, savršeni
odgovori učitelj je uvek vedar i nasmejan – čitalac se o tome
intertekstualno informiše, npr. dok uči, njegovo lice je uvek nasmejano (str.
2). U pismu potencijalnom pristalici piše: "Nadam se da će te ovo pismo
zateći u dobrom zdravlju i sreći" (str. 83); na fotografijama blista od sreće i
radosti. Isto tako simpatiju zadobija i podizanjem vrednosti pristalice, npr:
adept: "Možda je ovo što sada govorim nešto najgluplje od svega što sam
rekao"; učitelj: "Ne, ne. To nije glupo (...), samo je nesavršeno (T1, str. 41),
a često i udeljivanjem komplimenata. Recipijent (primalac informacije)
mora da bude svestan da je to laskanje zbog njega, da je namenjeno,
navodno, samo malobrojnim, i da je zadatak uspešno završen onda kad
svako bude mislio da je deo uskog kruga izabranika. U tehnici ingracijacije
– kada recipijent već pokazuje nakolost prema davaocu informacije, ili
ispoljava prema njemu druga pozitivna osećanja, tada počinje etapa u
kojoj ga davalac informacije uverava u svoja gledišta. Prema istraživanju
psihologa, osobama prema kojima smo pozitivno nastrojeni, prema kojima
se odnosimo sa simpatijom, njima smo skloni da poverujemo i da
podlegnemo njihovim nagovorima. Tu deluje mehanizam "zavođenja"
primaoca informacije, a njegovu naklonost davalac informacije
kasnije iskorišćava za svoje sopstvene ciljeve.
Kada je osnova na taj način pripremljena, onda počinje naredna
etapa, to jest nagovaranje primaoca da "se prikloni grupi". U sadržaju
informacije javljaju se, dakle, svakovrsni izrazi vrednovanja, neretko u
obliku superlativa. Njihov je zadatak da naglase ekskluzivnost ponude.
Oni služe njenom isticanju u odnosu na ostale predloge koji su s ponudom
u supstitucionalnoj vezi, npr. u knjizi Savršena pitanja, savršeni odgovori
Krišna je: "sveatraktivan" (str. 1), "svemoguć" (str. 3), "svedobri" (str. 3);
"najveći naučnik" (str. 5); "najveći čudotvorac" (str. 6); a učitelj je: "najveći
sveti učitelj" (zadnja korica"; prinicipi koje koriste pristalice to su "savršeni
principi u službi regulacije" (str. 16); Krišnino učenje je uvek "savršeno"
(str. 7, 23 i druge). Pri tome istinitost propovedanog učenja podvlači se
pomoću takvih leksičkih eksponenata poput: "istina", "istinit", "istinsko
školovanje" (T1, str. 18); "zaista obrazovane osobe" (T1, str. 23). Cilj
učenja koje se prenosi jeste da se ukaže na to šta čovek može da dobije u
trenutku kada odluči da ga primi. Ovde se često primenjuje tehnika

20
delovanja na emocije primaoca informacija. Odluke koje su donete pod
uticajem emocija su brze, često protivne realijama i suviše nagle.
Kontroverzne religijske grupe rado lešinare na ljudskoj emocionalnosti,
budeći u adeptima skrivene duhovne i materijalne želje. Stvaraju iluzije, u
skladu s kojima promena uverenja ili prepuštanje izvesnim praksama
implicira ispunjavanje ovih želja. Na taj način Međunarodni pokret Krišnine
svesti ima za cilj "dobro svih" (T1, str. 19), naročito predodređenje tog
pokreta jeste "omogućiti ljudskom biću da postigne pravi, istiniti smisao
života" (T1, str. 20); u njegovim okvirima adeptima se obećava "realni,
smisleni način života" (T1, str. VIII); "uzvišen život" (T1, str. VII),
"bogatstvo" (T1, str. 3), "sreća" (T1, str. 37), "čistota (T1, str. 41), "izdizanje
iznad materijalnog života rađanja, smrti, bolesti i starosti" (T2, str. 70), itd.
Ispunjavanje svih tih želja i postizanje pretpostavljenih ciljeva
iznenađujuće je jednostavno. Pitanja koja iziskuju proučavanje nijansi i
davanje komplikovanih objašnjenja, svedena su na nekoliko zadataka,
tehnika koje osiguravaju ono što je trajno i neprilazno: "To je veoma
jednostavno. Moraš da se pridržavaš četiri ograničavajuća načela i da
intoniraš (mantru – prim. prev.) na perlicama (brojanicama – prim. prev.). Veoma
jednostavno" (T1, str. 42-43); praktikovanjem joge može da se ostvari
izbvljenje (up: T2, str. 68-69). To je tipično fundamentalni pristup –
najkomplikovaniji i značajni problemi ljudskog života kondenzovani su u
vidu lapidarnih, vrlo redukovanih obrta koji zvuče kao definitivno rešenje
koje je lako zapamtiti i izraziti. Počinju i završavaju se kao bilo koja kritička
analiza: "Zašto patim?" Ako postoji efikasno sredstvo, onda ga moramo
iskoristiti (...). Moramo, dakle, da pokrenemo proces koji omogućava
povratak u duhovni svet. Taj vezivni proces naziva se joga (T2, str. 68).
Potvrda uspehom ovenčane etape nagovaranja jeste promena – tj.
transformacija primaoca informacije. On svedoči novu veru izgrađenu na
shemi: negativna iskustva u prošlosti ("definicije kao što su Bog, duhovni
život – bile su mi veoma nejasne (...), nisam imao pravu perspektivu da
sprovodim plodna istraživanja u oblasti duhovnog života (...). Učestvovao
sam u jevrejskoj školi i studirao sam orijentalnu filozofiju, ali nikad nisam
dobijao zadovoljavajuće odgovore na svoja pitanja" – T1, str. VII) – novo
učenje – prosvećenost i pronalaženje smisla života ("Ali na sreću bhakte
su me uverile u potrebu da praktikujem nekoliko osnovnih odricanja i
zahvaljujući tome stekao sam izvestan uvid u duhovni život (...) rituali i
ceremonije koji oni vrše nisu bili dosadne sentimentalne obaveze već
realni, smisleni način života (...), posejano je transcendentalno seme koje
je moglo najzad da rezultira ljubavlju prema Bogu" – T1, str. VII-VIII).
Kada se prihvati novo učenje, teško je vratiti se onome što je bilo
ranije, jer to budi strah od gubitka nečeg veoma dragocenog ("ako nisi
neprekidno svestan Krišne, onda i ne možeš da budeš srećan" – T1, str.
37) i osećanje opasnosti od života u tzv. svetu – koji je istoznačan sa
odbacivanjem stanja prosvećenosti, a sledstveno tome i sa nedostatkom
svesti o suštini stvari: "Svet ne poznaje učenje o selidbama duše iz tela u
telo (...). Ali kada postajemo mačka ili pas, tada nam je život propao. Ili

21
drvo... Postoji rizik da tako bude" (T1, str. 17). U učenju grupe pojavljuju
se sve češće leksički eksponenti straha, bojazni ili nagomilavanje leksema
s negativnim konotacijama (najviše je metafora sa životinjama): "Živeti u
neznanju je život životinja (...) Kada si u neznanju, ne znaš ko je Bog,
kako da ostvariš sreću, zašto postojimo u ovom svetu (...), kad odvodiš
životinju u klanicu, ona se ne opire. Upravo to je neznanje" (T1, str. 31);
"Bili smo takve budale da smo mislili da ćemo u budućnosti biti srećni (...),
kao magarac. Sedneš mu na leđa, poneseš busen trave, a magarac misli:
"Poći ću malo napred i dohvatiću ga". Ali busen je uvek na pola metra od
njega. To je magarština". (T1, st. 50, up: T2, str. 67-68).
Jedna od metoda manipulacija jeste preobražavanje jezika
zahvaljujući primeni raznoraznih tehnika i mehanizama ubeđivanja.
Mislimo uz pomoć reči. Ako uspemo da kontrolišemo reči kojima se ljudi
služe, tada možemo da kontrolišemo njihove misli" ( Up: S. Hasan). Efikasna
odbrana od manipulacije zahteva, između ostalog, poznavanje
mehanizama koje koriste davaoci informacija prema primaocima
informacija tako da oblikuju njihove stavove i ponašanja.
Manipulacijom se služe svi oni čiji je cilj da promene gledište date
osobe, bez obzira na njen lični sistem vrednosti i njena uverenja. Grupe
destruktivnog karaktera za vreme kontakta sa potencijalnim pristalicama
primenjuju određene manipulativne tehnike. U fazi prezentacije grupe i
njenih verovanja to su: tehnika fragmentacije (izm.ostalog
nagomilavanjem izraza širokog značenjskog spektra), tehnika primene
struktura koje onemogućavaju negaciju (izm.ostalog stvaranjem
neologizama, davanjem novih značenja opštepoznatim i korišćenim
izrazima, tj. stvaranje neosemantizama), služenjem metaforičnim jezikom i
primenom presupozicije i implikature, stvaranjem privida naučnosti
(korišćenjem jezika i naučnih pojmova, baziranjem na pojmu autoriteta uz
istovremeno negiranje stvarnih autoriteta), organizovanjem
pseudonaučnih konferencija i predavanja, pozivanjem na mišljenje
"stručnjaka", primenom tehnika ingracijacije i laskanja). Etapa
nagovaranja da "pređeš na stranu grupe" vrši se naglašavanjem
izuzetnosti ponude, čemu služi nagomilavanje vrednujućih izraza kao i
leksičkih eksponenata istinitosti i efikasnosti propovedanog učenja. Uz
pomoć reči stvaraju se iluzije podmirivanja svih osnovnih potreba i želja,
kako u domenu duhovnog, tako i materijalnog života. Često se primenjuje
tehnika uticaja na emocije. Kao rezultat efikasne primene gorepomenutih
manipulativnih tehnika nastupa transformacija, ili otvaranje za veru u
grupu i prepuštanje njenim uticajima. Sledeća etapa je "zatvaranje u grupu
destruktivnog karaktera", kao posledica, između ostalog, učenja koje je
prezasićeno leksikom negativnih konotacija u odnosu na ono što je
spoljašnje u odnosu na grupu. To izaziva stanje permanentnog straha od
napuštanja grupe i osećaja opasnosti od takozvanog sveta.
Konačni cilj manipulativnih intervencija jeste porobljavanje čoveka –
oduzeti mu vrednost koja znači slobodu. Čovek je, međutim, stvoren kao
slobodna ličnost koja uvek ima mogućnost izbora. Zaštita od manipulacije

22
 je, dakle, ne samo znanje o mehanizmima njenog delovanja, nego i
prihvatanje stava mislećeg i distanciranog čoveka koji zadržava oprez
prema informaciji: "I kada čitamo neko uzvišeno štivo, i kada čitamo
petparačko štivo, sa užasom nam se potvrđuje da nam to ponekad zauvek
oduzima naš životni cilj. Sam govor obraća nam se sa nagovorom –
hoćemo li ga čuti ili ćemo ga mimoići, a čak i ako ga čujemo hoćemo li i u
kojoj meri da se prepustimo tom nagovoru, zavisi od toga u kojoj meri je
počela da deluje otvorenost naše svesti (...). Otvorenost je rizik". ( M.
Kostišak Martin Hajdeger – Razmišljanje domaće proizvodnje, Vroclav, 1997).2 "Sve
ispitujte, a ono što je pametno – zadržite" (Prva poslanica Solunjanima
5,21); "ne verujte svakom duhu, nego ispitujte duhove" (1 Jov 4,1).
Možemo se, dakle, vratiti na početak našeg razmatranja: "U naše vreme
koje toliko podstiče na razmišljanje, ponajviše iznenađuje to što još ne
mislimo".

Autorka je profesor na Univerzitetu Nikole Kopernika u Torunju

Darijuš Kuncevič : Panorama definicija sekte

Teško je reći da li tema tzv. sekti ili novih religijskih pokreta budi
veće kontroverze među publicistima ili među naučnicima. Diskusije koje se
vode uživo na TV programima jasno odražavaju razliku pogleda u toj
oblasti. Pristalice kontroverznih religijskih pokreta pozivaju se na ustavom
zagarantovano pravo na slobodu savesti i veroispovesti. Protivnici,
međutim, optužuju njihove vođe za psihomanipulaciju i niz zloupotreba
pod verskim izgovorom. Do raskola je došlo i u naučnim krugovima. Na
primer, naučnici koji pišu za Cultic Studies Journal često obrazlažu tezu o
destruktivnom uticaju sekti na ličnost pristalica, kao i na njihove porodične
i društvene veze. Oni pak koji pišu u Journal for Scientific Study of
Religion obično odustaju od pojma "sekta" kao pejorativnog i argumentuju
mišljenje o neškodljivosti i terapeutskom karakteru novih verskih pokreta.

Kontroverze među sektama počinju, dakle, već na terminološkom

nivou. Definicija "sekta" ili "manipulativna grupa" u sebi sadrži valorizujući
faktor. Termin "novi verski pokret" pretpostavlja prihvatanje istorijskog

2
Hajdeger je o sudbini mislio kao o nečemu što nam je poslato, zato podvlači nepasivnu ulogu Dasein u
ispunjavanju svoje sudbine, ali nije ni previše verovao u ono što je voljno. Uslovi u kojima se rađamo i
oblikujemo odlučuju o nečemu, ali reč i misao – po mišljenju Hajdegera – zapliću i raspliću značenja tih
uslova. To se neprekidno odigrava, u velikoj meri nehotično, hermeneutika se trudi da metodski ulazi u naše
neosvešćene predrasude i da rasvetljava ono što je zamršeno. Vodeći dijalog s tradicijom, ponajviše sa
platonizmom u hrišćanstvu, Hajdeger ne pristaje na ideju "sudbine", "predodređenosti" u smislu nečeg što
unapred naznačuje naš život, već metafizički, kao nešto što razrešava ko smo mi.
Nasledstvo (istorijsko i biološko) je, prema njemu, nešto što nam je poslato, ali nešto sa čim uvek možemo
"nešto" da uradimo. – (objašnjenje autora knjige, Marije Kostišak. – prim. prev.)

23
kriterijuma nastanka grupe – obično se smatra da je to period posle
Drugog svetskog rata (Ajlin Barker New Religious Movements). Takav pristup ima i
svoje nedostatke. Na primer, treća po veličini religijska grupa u Poljskoj –
Verska zajednica Jehovinih svedoka (jednom su je smatrali za sektu, drugi
put za novi verski pokret) konstituisala je svoju organizacionu okosnicu
već krajem XIX veka.
U poljskom kolokvijalnom govoru najčešće se koristi termin "sekta".
U anglosaksonskim zemljama njegov ekvivalent je "kult" (iz engleskog
jezika cult) koje u Poljskoj poseduje drugo značenje – kult ne znači samo
tip religijske grupe, nego još više religijske radnje, obrede, odavanje
poštovanja. Oba pojma (sekta i kult) poseduju najčešće pejorativni prizvuk
i povezuju se sa tendencijom grupe da se izoluje od društva, sa
fanatizmom pristalica, harizmom lidera. Međutim, pojam "sekta" u svom
osnovnom značenju ne sadrži u sebi valorizujući faktor. Termin potiče od
latinske reči sequi – težiti nečemu, nekome; ili secare – odvajati se, ali i
definiše "religijsku grupu koja se odvojila od velike crkve (jedne od vodećih
crkava) i preuzela sopstvene organizacione principe (JanTokarski Rečnik stranih
reči); a znači i "veroispovedna frakcija u području date religije" ( Rečnik stranih
reči i izraza Vladislav Kopalinjski). U Opštoj enciklopediji PWN podvučeno je da se
terminom "sekta" služe i sociologija i veronauka, a u Novoj opštoj
enciklopediji termin je pripisan hrišćanstvu i veronauci. Zbog toga je
potrebno prve korake u razvrstavanju pojmova postaviti na temelje
veronauke, teologije i sociologije.

Veronaučne definicije (definicije iz studije religija)

U religijskim studijama, termin "sekta" najčešće označava "religijsku

grupu" u domenu date religije, grupu koja se od drugih grupa razlikuje po
svojim religijskim praksama i izborom kanonskih pisama iz bogatog
nasleđa religijske tradicije, npr. sekte kineskog, japanskog i koreanskog
budizma u okvirima budizma. Marija Marčevska-Ritko razlikuje pojmove
"frakcija", "denominacija" i "sekta". Frakcije su veće podele, kao što su
katolicizam, protestantizam i pravoslavlje u hrišćanstvu, a npr. terevada,
mahajana i vadžarijana u budizmu. U okvirima mahajane možemo govoriti
o mnogim denominacijama (kineska, japanska, koreanska, vijetnamska),
koje se dele na brojne sekte. Nadalje, protestantska frakcija podeljena je
na luterane, kalviniste, anglikance i cvinglianglikance. U okvirima
kalvinističke veroispovesti izdvojile su se denominacije kao što su: baptisti,
adventisti, pentakostalci, a tek u okvirima svake od njih – sekte. Verske
sekte nastaju, dakle, kao rezultat drugorazrednih podela unutar frakcija.
Treba dodati da se tako u literaturi religijskih studija pojam "sekta"
pojavljuje u kontekstu klasifikacije religijskih zajednica, i istorije
modifikacija različitih filozofsko-religijskih ideja koje stoje u temeljima tzv.
porodica religije. (Džon L. Brokington The Sacred Thread: Hinduism in Its Continuity and
Diversity)

24
 Teološke definicije

Autori izveštaja Apostolske stolice iz 1985. god. pod naslovom

Sekte ili novi verski pokreti. Duhovnički izazov definišu sekte hrišćanskog
porekla kao "grupe koje pored Biblije takođe imaju neke knjige koje su
"otkrivenje", ili "proročke poslanice", ili, isto tako, grupe koje isključuju iz
Biblije izvesne protokanonske grupe, ili pak radikalno menjaju njihov
sadržaj". U ovom, možda najčešće citiranom, zvaničnom crkvenom
dokumentu koji se bavi sektama, predložena je, takođe, definicija sekte
koja iskoračuje izvan hrišćanskog toka: "Kult ili sektu definišu često kao
"religijsku grupu koja poseduje vlastiti, individualni svetonazor, izveden iz
učenja neke velike svetske religije, ali koji se ipak ne poistovećuje sa
njima". Kada opisujemo teološke perspektive nemogućno je zaobići
"ekstremnu" definiciju protestantskih teologa Džoša Makdauela i Dona
Stjuarta, reprezentativnu definiciju za harizmatično-apologetsku struju
hrišćanstva. Po njima, kult (nehrišćanskog porekla) jeste "grupa ljudi koji
zasnivaju svoja verovanja na svetonazoru izolovane grupe vođa, koja
uvek oponira centralnim doktrinama hrišćanstva naučenim iz Biblije".
Teološko shvatanje "sekte" razlikuje se od veronaučnog (shvatanja
iz ugla religijskih studija) po tome što se ove prve više koncentrišu na
nepodudarnost doktrina, a druge na evoluciju doktrina (npr. usled
istorijsko-kulturnih uticaja). To je shvatljivo ako se obrati pažnja na
činjenicu da je hrišćanska teologija oživljavala i razvijala se upravo kao
odgovor na razna doktrinarna zastranjivanja i jeres. Razlika između
katoličkih i protestantskih pristupa počiva, između ostalog, na tome što se
u katoličkim više akcentuje protivrečnost doktrina tzv. sekti sa iskazima
Eklezijalnog magisterijuma, dok u protestantskim je to više neslaganje sa
principima biblijske hermeneutike. Upotpunjenja radi treba dodati da su
autori vatikanskog izveštaja iz 1985. godine veoma svesni nedovoljnosti
"doktrinarnih" definicija. Ukazuju da je važan kontekst nastajanja i razvoja
tzv. sekti – frustracije društava nezadovoljnih postojećim društvenim
strukturama. Tako shvaćena sekta može više da odigra ulogu antidruštva
nego anticrkve, što već implicira sociološka razmatranja.

Sociološke definicje

Od svojih početaka sociologija je nastojala da uredi značenjski

opseg pojmova crkva i sekta. Za najvažnije karakteristike sekte (za razliku
od crkve) nemački sociolog Maks Veber godine 1930. proglasio je:
1) dobrovoljno učestvovanje (u crkvi, čovek se najčešće rađa "nehotično");
2) težnja ka tome da zajednica ostane nevelika (crkva pokazuje
univerzalizam u svom ideološkom propovedanju i u svojim aktivnostima);
3) snažan ekskluzivizam – pristup zavisi od kvalifikacija koje čovek

25
poseduje, od priznavanja odgovarajuće ideologije (crkva je otvorena za
nove članove, po pravilu ne zahteva od kandidata formalnu deklaraciju
određenih pogleda);
4) vlast je zasnovana na harizmatičnim, često natprirodnim
sposobnostima vođe (u crkvi je vlast zasnovana na višestepenoj,
hijerokratskoj strukturi nadleštva);
5) odbacivanje zatečenog društvenog poretka (crkva saučestvuje u
njegovom stvaranju);
6) krajnje visoki moralni zahtevi (crkva brže priznaje grešnost članova na
putu ka religijskom idealu);
7) neracionalnost modela organizacije, podređenog osobi lidera (u crkvi
dominira racionalni, birokratski model).

Klasičnu dihotomnu podelu "Crkva – sekta" obogatio je misticizmom

Ernst Trelč 1931. godine. Mistične grupe, nasuprot Crkvama, ne poseduju
trajnu organizaciju, i – što kod sekti nije slučaj – ne vrše književnu analizu
Svetog pisma.(Marija Libišovska-Žutkovska Novi verski pokreti u ogledalu sociologije)
Karakteriše ih, međutim, individualizacija religijskog života širokog dometa
i proizvoljno kombinovanje hrišćanskih ideja sa drugim elementima. (Džefri
K.Nelson The Spiritualist Movement and the Need for a Redefinition of Cult, "Journal for the
Scientific Study of Religion", 1969, t. 8, nr, str 155).
Glen M. Vernon i Liston Poup dovršili su definiciju pojma sekta.
Pokazali su da su te grupe načelno neblagonaklone prema svim ostalim
organizovanim religijskim grupama, crkvama, denominacijama i drugim
sektama, i svaka druga religijska interpretacija izvan njene vlastite, za njih
je pogrešna. To dalje rađa konflikte s drugim religijskim strukturama ili
društvom, i stimuliše pojavljivanje osećaja grupne solidarnosti među
članovima sekte. Kao i Veber, ti autori tvrde da sekta više ceni
emocionalnu zavisnost nego intelektualnu, otud je važnije da se među
članovima zajednice oslobađaju zajednička religijska osećanja nego
njihovo intelekturalno objašnjavanje. ( Marija Libišovska-Žutkovska Novi verski pokreti
u ogledalu sociologije, str. 28).
Sociolozi Rodni Stark i Vilijam Sims Bejnbridž, autori Teorije religije,
objavljene 1987, izvršili su razlikovanje između sekte i kulta. Po njihovom
mišljenju, sekta je šizmatički religijski pokret koji se odvojio od matične,
tradicionalne religijske organizacije. Primeri sekte su, recimo, milenijumski
pokreti, adventistički i istraživački pokreti koji su se izdvojili u okvirima
protestantske religijske tradicije. Međutim, kult se ne odvaja ni od kakve
religijske organizacije, već predstavlja kvalitativno novu grupu koja je
nastala u vezi sa, npr, nečijim otkrićem, religijskim otkrivenjem ili je to uvoz
stranih ideja iz drugih kulturno-religijskih sredina (npr. usled misionarske
delatnosti pokreta). Tipičan primer kulta jeste Munova Crkva ujedinjenja.
Danas među sociolozima religije pojavljuje se moderna definicija
"novi verski pokreti" – kao manje opterećeni vrednosnim sudom nego
termini "sekta" ili "kult". Na primer, Ajlin Barker ukazuje da se ona koristi
"za definisanje unutrašnje izdiferenciranog skupa organizacija u kojima se
većina u današnjem obliku pojavljuje u drugoj polovini našeg veka, i koje

26
obično nude jednu vrstu odgovora na fundamentalna pitanja religijske,
duhovne i filozofske prirode". (Ajlin Barker New Religious Movements, str. 51).
Definicija "novi verski pokret", mada zadržava više neutralan karakter, ipak
se čini manje jasna i precizna nego Veberovska definicija sekte koja je
pola veka starija. Sa izvesnom terminološkom nejednoznačnošću ti isti
autori primenjuju definicije "novi verski pokreti", nasuprot pojmovima kao
što su "antikultni" ili "kontrakultni" centri, koji su već lišeni neutralnosti.
(Tadeuš Doktur Novi religijski i parareligijski pokreti u Poljskoj. Mali rečnik).
Dragoceno terminološko uređivanje predlaže Marija Libišovska-
Žutkovska, koja razlikuje "sektu" i "destruktivnu sektu". Kao i klasici
sociologije religije, autorka sektu karakteriše u suprotnosti prema Crkvi:
"Nezavisno od geneze nastanka, sekta (naročito u početnom periodu)
razlikuje se od spoljašnje sredine po svojoj izolovanosti; po nezavisnosti i
nekonformizmu; svetonazoru, po ideološkoj, aksiološkoj posebnosti
(sopstvena hijerarhija vrednosti, vlastiti sistem moralnih i društvenih
normi); po autoratitativnom (često harizmatičnom) vođstvu; po
dobrovoljnom učestvovanju, po izboru; po autoritarizmu i fanatizmu
članova, kao i po jakoj, unutrašnjoj organizacionoj povezanosti. U daljoj
fazi razvoja, očvršćavajući organizaciono i doktrinarno, formalizujući
principe članstva, kao i hijerarhijsku strukturu, može da se preoblikuje u
stabilizovanu sektu (engl. estabilished sect), denominaciju ili Crkvu."
Definiciju "destruktivne sekte", međutim, autorka je iskonstruisala
oslanjajući se na pravni i psihodrušveni kontekst: "destruktivna sekta –
grupa koja pogađa u pravni i društveni poredak tako što vođe potpuno
podređuju (čine zavisnim, lišavaju radne sposobnosti) svoje članove na
putu njihove psihičke destabilizacije i raskidanja dosadašnjih društvenih
veza." Ta definicija je okvirno bliska nekim pravnim pristupima sekti koji se
koriste sociološkim i psihološkim elementima.

Pravne definicije

Problematika tzv. sekti relativno veliki trag ostavlja u francuskom

zakonodavstvu. S obzirom na teškoće definisanja u njemu se ipak ne
pojavljuje pojam "sekta", već "mentalna manipulacija", termin koji je u
Narodnoj skupštini uveden 1999. godine zajedno sa izglašavanjem
Zakona o odvojenosti Crkve od države. U skladu s nekolikim zapisima tog
zakona, služenje mentalnom (intelektualnom) manipulacijom u specifičnim
okolnostima (vršenje pritiska na čoveka da uđe ili izađe iz određene
veroispovesti; zloupotreba slabosti, vršenje pritiska na osobe koje su u
teškoj životnoj situaciji) – može da podleže novčanoj kazni do 200.000
franaka ili dve godine lišavanja slobode.
U Poljskoj nisu postignuta slična pravna rešenja. U poljskoj pravnoj
literaturi zato možemo da se susretnemo sa pojmom "kriminogena sekta"
koja se definiše na sledeći način: "skup ljudi međusobno povezan
zajedničkim, samostalno formiranim svetonazorom, kao i stalnim ili
periodičnim kultnim, pseudokultnim, organizacionim formama. Ciljeve
njihovog delovanja, ili oblike realizacije koji proističu iz njihovog

27
svetonazora, kultnih ili pseudokultnih ponašanja – država ne priznaje, to
jest one su u suprotnosti sa zakonom ili principima društvenog suživota".
U Izveštaju o nekim pojavama povezanim sa delatnošću sekti u
Poljskoj, koji je pripremio Međuresorni tim za pitanja novih verskih
pokreta, koristi se tradicionalni termin "sekta", ali je on nekako izdvojen od
dotadašnjeg kolokvijalnog, leksičkog i sociološkog shvatanja kako bi bio
podesniji za buduće eventualne društvene i pravne regulative. Autori
izveštaja smatraju da je sekta "svaka grupa koja poseduje snažno
razvijenu strukturu vlasti, koju karakteriše znatna protivrečnost između
deklarisanih i realizovanih ciljeva, kao i prikrivanje normi koje suštinski
regulišu život članova; grupa koja narušava osnovna čovekova prava,
principe društvenog suživota, a njen uticaj na članove, simpatizere,
porodicu i društvo ima destruktivni karakter".( Darijuš Kuncevič, Tereza Opolska,
Marija Vasjak Sekte. Predmet fascinacije i opasnosti, str. 3-5).
U specifičnosti gorenavedene definicije spada njeno proširenje na
sve grupe, ne samo one koje su organizovane oko religijske ili
svetonazorne ideje. Sledeće njeno svojstvo jeste naglašavanje suprotnosti
između društvene slike grupe i njenog faktičkog načina funkcionisanja.
Plansko manipulisanje informacijom po svojoj temi predstavlja ovde
konstitucionalnu odliku sekte. Takozvanom društvenom manipulacijom kao
jednom od formi društvenog uticaja, manipulacijom koja se bazira na
nesvesnosti klijenata i drugih primalaca ponude – bavi se društvena
psihologija. (Rišard Navrat Društvena manipulacija – pregled tehnika i odabranih rezultata
ispitivanja, "Psihološki pregled", 1989, br. 1, str. 125-126).

Psihološke definicije

Dok sociotehnika obično ne predstavlja element socioloških

definicija tzv. sekti, dotle je psihotehnika trajno uključena u oblast
psiholoških definicija. Osamdesetih godina prošlog veka jedna od komisija
Američkog psihološkog društva pripremila je izveštaj posvećen
"zavodljivim i posrednim tehnikama ubeđivanja i kontrole", koji je konačno
(posle nekoliko unutrašnjih sporova u Američkom psihološkom društvu)
odbacila Komisija za pitanja društvene i etičke odgovornosti. Autori
izveštaja izveli su pokušaje da definišu kult iz psihološke perspektive. Po
njihovom mišljenju kult (totalni tip) jeste "grupa ili pokret koji se karakteriše
velikom ili prekomernom posvećenošću neke ličnosti, ideje ili stvari, pokret
koji neetički (zavodljivo ili posredno) koristi tehnike ubeđivanja i kontrole u
cilju realizacije namera lidera grupe, što vodi ka tome da se nanosi
nepravda članovima grupe, njihovim porodicama ili društvenim sredinama.
Neetičko manipulativne tehnike obuhvataju: izolovanje od prijatelja i
porodice, fizičko iznurivanje, primenu specijalnih metoda pojačane
podatljivosti na sugestije i poslušništvo, snažni grupni pritisak, upravljanje
informacijama, stopiranje razvoja individualnosti ili sposobnosti kritičkog
mišljenja, promovisanje totalne zavisnosti od grupe i straha od njenog
napuštanja, itd."

28
 Osam godina kasnije, Vilijam V. Čejmbers, Majkl D. Langon, Artur
A. Dol i Džejms V. Grajs preduzeli su razradu metode za merenje
psihološke zloupotrebe u grupi. U tom cilju sproveli su anketu koju su sami
sastavili (u prvoj verziji ona se sastojala od 112 stavki koje opisuju razne
aspekte funkcionisanja sekte), i anketirali su 308 bivših članova kultnih
grupa. Pošto su završili analizu rezultata i odbacili stavke koje ulaze u više
od jednog faktora, dobili su skalu od 28 stavki sastavljenu od četiri
dimenzije: 1) pokornost; 2) iskorišćavanje, 3) kontrola intelekta, 4)
anksiozna zavisnost. Na osnovu interpretacije rezultata autori skale
razradili su empirijsku definiciju kulta koja zvuči ovako: "Kultovi su grupe
koje često psihološki i/ili finansijski iskorišćavaju svoje članove, a posebno
ih dovode do toga da postaju krotki prema zahtevima uprave putem
pojedinih vrsta psihološke manipulacije, popularno nazvanih kontrolom
uma (intelekta, duha), kao i putem ulivanja anksiozne zavisnosti od grupe i
njenih lidera."(W.V.Chambers, M.D.Langone, A.A.Dole, J.W.Grice The Group Psychological
Abuse Scale: A Measure of the Varieties of Cultic Abuse, "Cultic Studies Journal" 1994, t. 11, str.
105)
Stiven Hasan, iskusni konsultant koji pomaže porodicama čiji su se
bližnji našli u kontroverznim religijskim grupama, destruktivnom sektom
naziva grupu koja primenjuje podvalu i tehniku kontrolisanja uma,
ograničava slobodu jedinke i čini je zavisnom od vođe. Darijuš Kuncevič,
Tereza Opolska i Marija Vasjak kratko definišu sektu kao "totalnu i visoko
manipulativnu grupu". U toj lakonskoj tvrdnji sadržana je zakonitost
funkcionisanja idealne sekte: što širi i dublji domen kontrole predviđa nad
svojim članovima, tim veću štetu može da im pričini primenjivanje tehnike
psihološke manipulacije.
U oblast psiholoških definicija obično ulaze tri elementa: totalitarna
(autoritarna) struktura vlasti, služenje manipulativnim psihološkim
tehnikama, kao i potencijalne ili stvarne štete koje delatnost takve grupe
može da izazove. Psihološke definicije kulta ili sekte ne odnose se
isključivo na religijske pokrete, već mogu da se primene i na pojedine
firme, na grupe ličnog ili terapeutskog razvoja, na političke organizacije.

Zaključak

S obzirom na gorepredstavljene primere teološke, sociološke,

pravne, psihološke, definicije i definicije iz domena religijskih studija –
svaka od njih pristupa fenomenu sekte s druge strane, i na svoj način
približava razumevanje pojave. Pravne i psihološke definicije s jedne
strane prekoračuju opseg religijskih pokreta, a s druge strane u najvišoj
meri poseduju aplikativnu dimenziju (stvorene su za potrebe pravnih
regulativa ili u vezi s dijagnozom i terapijom poremećaja). Psihološke i
pravne definicije često se ocenjuju kao one koje u najvišem stepenu
poseduju valorizujući faktor. Pa ipak, treba imati na umu to da se klinička
psihologija i kriminalistika po svojoj prirodi bave nepravilnostima – pa je u
domenu tih naučnih disciplina teško suzdržati se od razlikovanja norme i
patologije. Sociološke definicije poseduju najbogatiju teorijsku pozadinu

29
(koncepcije nastajanja, funkcionisanja i razvoja religijskih grupa), koje
druge nauke uspešno koriste. Pristupi definiciji iz ugla religijskih studija i
teološkog ugla najpotpunije se odnose na evoluciju ideja oko kojih se
organizuju alternativne religijske grupe. Pri tome, striktno teološke
definicije, s obzirom na veroispovedni kontekst, više su pragmatične
(čuvanje depozita vere) i užeg su opsega nego definicije iz ugla religijskih
studija.
Razni pristupi pojavi alternativnih religijskih grupa ne samo što se
upotpunjuju, nego i preko svoje raznolikosti kreiraju pozitivnu tenziju u
interdisciplinarnim diskusijama koje motivišu na dalja ispitivanja pojava i
traženje savršenijih terminoloških preciziranja. Nema potrebe da se
stvaraju eklektičke definicije tzv. sekti – takva intervencija značila bi
pokušaj da se fenomen zatvori u nekakvu nepreciznu "nadnauku" koja bi
bliža bila ideologiji nego stvarnoj nauci koja poseduje određen predmet i
razrađene metode istraživanja.

Pjotr Tomašž Novakovški : Popkabala – Madona i drugi

selebriti

Poslednjih godina brujalo je u javnosti o Centru za kabalu

(Kabbalah Centre). Ova organizacija je nastala na bazi National Institute
for the Research of Kabbalah čiji su tvorci bili Filip Berg, rođen u
ortodoksnoj jevrejskoj porodici kao Šraga Feivel Gruberger, i Jehuda
Brandvejn, dekan prestižnog instituta Ješiva Kol Jehuda, koga je Berg
upoznao za vreme svog puta u Izrael 1962. god. i koji je postao njegov
kabalistički mentor. Posle Brandvejnove smrti i nekoliko godina
provedenih u Izraelu, Filip Berg sa svojom suprugom Karen, svojom
nekadašnjom sekretaricom, preoblikovao je naziv instituta u Research
Centre for Kabbalah, a potom u Kabbalah Centre. Najpre se glavno
sedište centra nalazilo u Njujorku, a od 1984. nalazi se u Los Anđelesu.
Bergova žena, kao i njegovi sinovi Jehuda i Majkl, vrše funkcije direktora i
duhovnih vođa organizacije. Kabala centar formalno je neprofitna
organizacija i poseduje preko 50 odeljenja u čitavom svetu, uključujući
veće centre u Los Anđelesu, Njujorku, Londonu i Torontu.
Centar preko interneta i stacionarno vodi kurseve o sledećim
temama: kako da pobediš bolesti, kako da razumeš kosmos, kako da
upoznaš crnu magiju. Prodaju knjige, odeću, sveće, kalendare. Hit su
crveni končići i flašice isceliteljske vode. Pristalice su uverene da je crveni
konac koji se nosi oko levog zgloba šake talisman koji čuva od urokljivog
oka. Sam konac je od vune a izgleda kao narukvica ili traka. Voda,
Kabbalah Water, kako objašnjava Jehuda Berg, proizvod je vekovima
stare tradicije. "Punimo vodu pozitivnom energijom i ona tako dobija
lekovita svojstva". Na internet strani Centra nalazi se objašnjenje da
proces "kabalizovanja" vode počiva na restrukturalizaciji njenih molekula".
Izraelski kabalista Mihael Judekovic komentarisao je da je to "mešanje
jezika religije s pseudonaučnim jezikom. Tipična popduhovnost".

30
 Za svoje pristalice Kabala centar je duhovna organizacija koja
pruža obuku o načelima kabale u okvirima univerzalnog sistema koji je
prijatan i pristupačan za svakog korisnika, bez obzira na njegovu religiju,
rasu, životno doba ili pol. Kabala nije vlasništvo samo jedne religije, ona je
ujedinjujuća mudrost. Pa ipak, protivnici Filipa Berga podvlače da njegova
kabala nema mnogo zajedničkog sa jevrejskim prototipom. Često je
definišu kao popkabalu. Rabin Adin Štajnsalc iz Jerusalima tvrdi da je
Bergov "pronalazak" blizak jevrejskoj mistici koliko i pornografija pravoj
ljubavi. To je smesa Nju ejdža, popularne psihologije i etničke, jevrejske
glazure. Međutim, vrhovni rabin u Velikoj Britaniji proglasio je Centar
kabale za protivrečan judaizmu, a u Izraelu ga nazivaju sektom.
Na račun ove organizacije idu i optružbe drugačije prirode. Primer
je novinarska istraga koja je vođena na Ostrvima. Reporter BBC-ja
predstavio se kao osoba koja boluje od raka. Sem obećane molitve, dobio
je i paket pomoći, za koji je platio 860 funti. U tom paketu bilo je 10 flašica
kabalističke vode za 150 funti. Prema onome što je BBC utvrdio, voda je
kupovana direktno iz fabrike mineralne vode u Ontariju, Kanadi.

Madona – Estera

Kabala centar za svoju svetsku slavu ima da zahvali Madoni. Kada

je 1996. godine ostala u drugom stanju, osećala se izgubljenom i kako
objašnjava, tražila je odgovore na pitanja koja su je mučila, a koja su se
ticala smisla života. Saznavši za Centar, otišla je tamo i pronašla je "istinu"
koja joj je promenila život. Berg može da govori o velikoj sreći, jer je
kraljica popa dala njegovoj organizaciji svoje srce i svoj novčanik.
Pevačica studira kabalu kod svog ličnog rabina iz Kabala centra,
drži sabat i ne održava koncerte od petka uveče, nosi crveni konac oko
leve ruke. Koristi ime Estera, jer veruje da je inkarnacija biblijske kraljice.
Svetkuje praznik Pesah, koji obeležava prelazak Izrailja preko Crvenog
mora. Pomaže finansijski kabalističke centre u mnogim zemljama sveta.
Polovinom juna 2005. za sedam i po miliona funti kupila je kuću u centru
Londona kao hotel za ljubitelje kabale, a dvadeset dva miliona dolara dala
je za izgradnju centra u Njujorku. Napisala je i knjigu za decu Engleska
ruža, zasnovanu na kabalističkom učenju, i najavila je da će otvoriti školu
kabale za najmlađe.
Godine 2004, naredila je da se na njen koncert u Irsku donese 25
gajbi kabalističke vode. Drugu vodu ne pije. Na nastupu u Los Anđelesu
tražila je preko hiljadu litara te tečnosti. Navaljivala je da plesači i svi
članovi njene ekipe piju Kabala vodu, pošto ona, prema njenom mišljenju,
ima "regenerativna svojstva". Kada su je sa NBC televizije pitali da li se
angažovanje u kabalu negativno odrazilo na njenu karijeru, zaključila je:
"Apsolutno ne. Za ljude je to novina, a ljudi su inače sumnjičavi i obazrivi
prema svemu što je novo".
Madona je apsolutno zabranila svojoj deci da svetkuju Božić. Kao
kabalistkinja, ona slavi samo jevrejske praznike. "Ne dajemo poklone jedni

31
drugima i mnogo smo srećniji" – zaključio je Gaj Riči, dok je još bio njen
muž. Razveli su se 2008, pa ipak, za vreme višegodišnjeg braka Madona
je uspela da zainteresuje režisera za kabalu. I njen sadašnji partner, Isus
Luz, čini prve korake u tom pravcu.
Zanimljivo je da su još polovinom jula i avgusta prošle godine
Madona i Riči hteli da obnove bračne veze u kabalističkom ritualu.
Planirali su da organizuju Sabat Nahamu, ("sabat utehe", "noć
pomirenja"), što je trebalo da nastupi tačno na pedeseti rođendan kraljice
popa, 16. avgusta. Kristofer Kikone, Madonin brat, zaključio je da je
Kabala centar uticao na Madonin i Ričijev razvod. "Kabala je odigrala
veliku ulogu u tom braku, jer na kabali se sve zasnivalo, nemogućno je
bilo izdržati test vremena.
U julu 2006. mediji su pustili glasinu da Madona napušta Bergovu
organizaciju. Jedan komentator je spekulisao da je jedan od razloga bio –
prilozi za Centar. Pokazalo se, međutim, da Madona uopšte nije prestala
da odlazi na kabalističke susrete. Štaviše, započela je novi projekat,
Raising Malawi, koji je obezbedio humanitarnu pomoć za stanovnike
Malavija. Pevačica je nastojala da u svoju inicijativu uvuče UNICEF, ali
fond nije pristao na saradnju zbog finansiranja Kabala centra.

Pored groba mudraca

Buru među ortodoksnim kabalistima izazvalo je hodočašće dve

hiljade pristalica Kabala centra u septembru 2004. godine, za vreme
jevrejske Nove godine, kada su posetili sveta mesta u Izraelu, grob Isaka
Lurije na groblju u Cafedu. Hodočasnike je predvodila Madona – Estera,
krunišući ceo događaj u filmu I Am Going to Tell You a Secret . "Žene ne
treba da se bave kabalom. Vidi se kako se to završava" – napadali su je
ortodoksni rabini. Kasnije, na ploči Confessions on a Dance Floor (2005)
Madona je snimila pesmu Isaac koja je trebalo da bude poklon kabalisti, a
zapravo je izazvao talas kritike pristalica judaizma.
I ove godine, posle završene trase Sweet and Sticky u Izraelu,
Madona je otišla na grob mudraca Arija, posetila je i sefardsku sinagogu.
Mediji su najavili da će je pratiti Džastin Timberlejk, Demi Mur i Ašton
Kučer, pa ipak, niko od njih se nije pojavio u Izraelu. Madona se tri puta
dogovarala sa vodičem po sinagogi, verovatno je htela da izbegne
paparace. Na kraju se pojavila u dva ujutru na dogovorenom mestu sa
bezbol kapicom na glavi i u društvu telohranitelja. Ipak nije izbegla
fotoreportere.

Ostali selebriti

Pseudokabalisti primenjuju smišljenu strategiju. Kad se pojave na

novom mestu, prvo se obraćaju eliti. Lista slavnih koji imaju veze sa
popkabalom poprilično je dugačka. Dovoljno je letimično pogledati na
internetu: Maraja Keri, Vinona Rajder, Džastin Timberlejk, Kristina Agilera,

32
Barbara Strejsend, Gvinet Paltro, Kertni Lav, Doli Parton, Sandra
Bernhard, Entoni Kjedis, Mik Džeger, Džeri Hol, Lusi Lu, Aleks Rodrigez,
Rouzi O Donel, Dona Karan, Dejvid i Viktorija Bekam, Pariz Hilton, Nikol
Riči, Džejms Van der Bik, Heder Makkomb, Avril Lavin, Vanesa Hadžens,
Loren Konrad, Zak Efron, čak i Majkl Džekson. Pa ipak, trebalo bi zadržati
oprez u takvim računicama. Barem za jedan deo tih zvezda za koje se
pretpostavlja da pripadaju Kabala centru, može se reći da je u pitanju
samo nedovoljno osvešćena potreba da budu "trendi" (npr. crveni konac
oko ruke), ili prijateljska epizoda (npr. učestvovanje u popkabalističkom
susretu), ili je to samo obična novinarska patka koju kasnije ponavljaju
svakojaki žurnalisti.
U pomenutim spekulacijama možemo se preračunati tim pre što su
naklonosti uticajnih ljudi kolebljive i vetropiraste. O tome svedoči kritična
primedba Naomi Kembel o kabali: "To nije religija, to je program". Podseća
me na susret anonimnih alkoholičara, samo drugačije nazvan. Obrni-
okreni, vrednosti su identične. Ne volim da me uvlače u tako nešto" – rekla
je supermodel, koja je imala iskustva u učestvovanju i u susretima
anonimnih alkoholičara i u popkabalističkim susretima.
U septembru 2004. sa popkabalom se povezala Britni Spirs, zbog
Madone. Tada se govorilo o njihovom prijateljstvu. Ta prisnost se završila
dve godine kasnije, kad je Britni odbacila kabalu. Kraljica popa navodno je
tražila da joj vrati venčani poklon, knjigu iz XII veka za proučavanje
kabale. Jedan od izvora navodi: "Madona je potrošila mnogo vremena
učeći Britni kabali, i dala je na hiljade dolara za knjigu koju joj je poklonila.
Sada oseća da je protraćila svoje vreme, novac i vredni poklon". Međutim,
Britni je na svojoj internet stranici saopštila da je od sada za nju važan
samo njen sin, Šon Preston, da više ne proučava kabalu, da je njeno dete
njena religija.
Godine 2006, kada je jenjavao interes Britni Spirs za Kabala centar,
svoju kratkotrajnu vezu sa popkabalistima izgradila je Lindsi Loan,
poznata holivudska glumica i pevačica. "Svakom od nas potrebna je
duhovna podrška. Treba se držati onoga što komunicira s nama" – izjavila
je Lindsi. Mediji su uskoro objavili da Madona i Lindsi planiraju da snime
zajedničku pesmu. Spekulisano je da je uzrok tome bilo zajedničko
religiozno interesovanje zvezda, trebalo je i da obe otputuju u Izrael.
Godine 2007. Avrama Granta, ortodoksnog Jevrejina i fudbalskog
trenera (nekad je trenirao Čelsi, sada Portsmut), pozvali su na zabavu
pristalice kabale. Londonski rabin Jicak Šohet izblatio ga je: " Grantu su
sigurno rekli da će Čelsi bolje igrati ako više para ostavi Kabala centru. A
ako Londonci prestanu da pobeđuju, to će pripisati lošoj energiji i reći će
da instalira tuš sa svetom vodom. Bolje bi bilo da te pare da Mančester
Junajtidu – ignorisao je rabin. To je besmisleni kult, jer se bazira na
lažnom uverenju da se raj može kupiti. Možda još Abramovič potpiše
ugovor sa Kabala centrom i njegov logo stavi na majice Čelsija.
U nizu medijskih informacija mogu se, takođe, uloviti imena
selebritija čija je veza sa Kabala centrom neoboriva: Elizabet Tejlor, na

33
primer: nije tajna da je 2005. godine podstakla svog višegodišnjeg
prijatelja Majkla Džeksona da nosi crveni konac oko ruke zbog urokljivog
oka, za vreme procesa koji je vođen protiv njega zbog maltretiranja deteta,
a koji se okončao tako što je dokazana njegova nevinost.
Pristalica popkabale, Demi Mur, koja je svog muža, Aštona Kučera
uvela u tajne, objasnila je da ona, doduše, nije vaspitana kao Jevrejka, ali
je ipak bila prijemčiva na dublja značenja pojedinih rituala od nekih njenih
prijatelja koji su Jevreji. Pre godinu dana Kučer je priznao da je kabala
obogatila njegov brak i da mu pomaže da rešava probleme. "To je jedan
od najvažnijih faktora u našoj vezi. Svaki put kad smo pred izazovom,
pribegavamo poznatim nam oruđima, i rešenje dolazi samo od sebe" –
dodao je Kučer.
Rozana Bar pak izjavljuje da je kabalistkinja i, istovremeno i
sledbenica Isusa Hrista. Sebe smatra za boginju, a kroz svoje meditacije
želi da vrati poredak sveštenica i drevnih boginja. Rozana je velika
zaštitnica Bergovog kabalističkog učenja i odlučno ga brani kao
univerzalnu i jedinstvenu istinu.
A kako popkabala izlazi na kraj sa poljskim selebritima? Govori se
da Marija Viktorija Valensa, ćerka bivšeg predsednika, uvlači u kabalu
svoju prijateljicu, Editu Herbus. Ranije, crveni končići pojavljivali su se na
rukama Kore Jackovske, Otilije Jedrejčak i Marile Rodovič. Plivačica je
dobila narukvicu od drugarice. Kada su je pitali zašto to nosi, odgovorila
je: Ja sam katolikinja. Idem u crkvu, i nosim crveni končić zato što donosi
božji blagoslov.
Marila Rodovič je izjavila da crveni konac nosi dobru energiju, da
štiti od urokljivog oka (navodno ju je dobila 2003. na Floridi, od Madoninog
menadžera). Izjavila je, takođe, da kabalistička voda ima lekovita svojstva,
da ju je za vreme festivala u Sopotu bolelo grlo, i da je bol prestao, kao
rukom odnesen, onda kad je popila vodu iz kabalističkog centra. I pored
toga, Marila je prekinula svoje religijske veza sa popkabalistima: "Nisam
upućena". Kabala je za nju samo životna filozofija.
Lista domaćih zvezda na čijim se rukama pojavljuje crveni končić
sve je veća: vidimo ih na pevačici Kaji, na glumici Katažini Figuri, na bivšoj
mis Poljske, Aneti Kreglickoj. Pa ipak, da bismo za svakog od njih znali
motivaciju, morali bismo da proverimo kako se zvanično izjašnjavaju na tu
temu.

Uticaj na fanove

Ilustraciju toga koliki uticaj na svoje fanove mogu imati selebriti

predstavlja slučaj osamnaestogodišnje gimnazijalke Ane kojoj su se oči
sijale kada je pokazivala novinarki crveni končić oko svoje ruke. "Isti takav
ima Madona". Novinarka ju je pogledala. Konac kao konac, ni po čemu se
ne razlikuje. "Magičan je, štiti od urokljivog oka" – ubeđivala ju je
devojčica. "U čemu je njegova snaga?" – zanimala se novinarka. "Štiti od

34
zlih ljudi. Napunjena je dobrom energijom. Pomaže mi u školi" – rekla je
Ana.
Novinarka je skrenula pažnju na zanimljivu analogiju. Nekada su,
naime, slične končiće majke vezivale za postelju novorođenčeta. Trebalo
je da čuvaju decu od urokljivih ljudi. Kabalistički konac obavija se i oko
groba velike pramajke Rahilje u Vitlejemu, a posle toga se ponovo seče
na deliće i vezuje oko leve ruke. Zahvaljujući tome, stiče se veza sa
zaštitnim energijama koje štite Rahiljin grob. Ana je maštala o takvoj
narukvici od kad je u šarenoj štampi videla Madoninu sliku i pročitala o
njenim kabalističkim praksama. Do tada nije ni imala pojma čemu to služi.
Na internetu je našla poljsku adresu Fondacije kabalističkog centra i otišla
je tamo sa svojom drugaricom.
"Platila sam narukvicu 72 zlota (18 eura), ali u pakovanju je još
jedan metar, možda će mi to biti dosta za tri narukvice? Kada je jednom
zavežeš, ne možeš da je skineš a da je ne oštetiš. Meni se konac posle
nedelju dana pokidao. Kupile smo sebi i po privezak sa logom Kabala
centra (15 zlota). Mami sam htela da kupim za poklon mirisnu sveću, ali
nisam imala dovoljno novca (košta 42 zlota). Posluživala nas je ljupka
devojka i nagovarala nas je da pročitamo knjigu Karen Berg o kabali za
žene. Možda ću uzeti učešća u radionicama" – razmišljala je Ana.

Jer kabala je bila za džabe

Već 2004. godine pojavile su se prve informacije o delatnosti

Kabala centra u našoj zemlji. U junu 2005. organizacija je bibliotekama i
bolnicama počela da deli knjigu Zohar – glavno delo jevrejske mistike.
Zanimljivo, akciju je preporučilo poljsko Ministarstvo za kulturu.
"Mislim da ćete sa zadovoljstvom prihvatiti poklon koji omogućava
da upoznate atmosferu drevne epohe, vreme nastanka prvine
judeohrišćanskog nasleđa savremene Evrope" – glasila je podrška šefa
kabineta ministra za kulturu, Zbignjeva Olesnjickog.
Vrhovni rabin Poljske zaključio je da je širenje Zohara po
bibliotekama i bolnicama čist promašaj, jer je tu knjigu nemogućno
izučavati nepripremljeno, bez poznavanja, i da je to isto kao da dete čita
uputstvo za upotrebu atomske bombe. Zašto je ministarstvo podržalo
kontroverznu organizaciju? Objašnjenje Sekretarijata Zbignjeva
Olesnjickog bilo je da je knjiga preporučena zato što ju je Kabala centar
ponudio za džabe.

Zaključak

Kao što vidimo, popkabala nema loš odjek u Poljskoj. Ipak se čini
da veće značenje među selebritima postiže preko Okeana. Ako se trend
zadrži, za petnaestak godina u Holivudu će živeti pristalice samo dve
sekte: kabale i sajentologa.

35
 Marijuš Gajevski : Stigmatizacija i isključenost iz društva
osoba koje pripadaju kultnim grupama – psihološki uzroci

Jehovini svedoci ne proslavljaju rođendan (na prijemima ne

učestvuju u pevanju, davanju poklona), a isto tako se odnose i prema
proslavljanju imendana (...). Ne učestvujemo u proslavama Božića, u
igranju, u pevanju božićnih pesama, u razmenjivanju poklona, ni u drugim
običajima vezanim za Božić... savest ne dozvoljava Jehovinim svedocima
da učestvuju u aktivnostima vezanim za takve praznike, i zato ne pevaju i
ne igraju, ne učestvuju u oblicima scenske umetnosti, ni na paradama, ne
crtaju, ne slikaju. Praktično, ne rade ništa što ima veze sa praznovanjem,
ne idu na prijeme da bi tamo jeli i pili (...). Smatramo da mladog Jehovinog
svedoka ugrožava učestvovanje u organizovanom sportu. Uvereni smo o
štetnosti rivalističkog duha u današnjem sportu (...). Mišljenja smo da bi
devojka, koja bi postala kraljica lepote, pogazila biblijska načela, jer po
Bibliji nije dopušteno glorifikovati ljude (...). Jehovini svedoci obično
izbegavaju odlaženje na školske zabave". ( Brošura pod nazivom Jehovini svedoci i
škola, Bruklin, 1990, str. 17)

U svim pravcima psihologije i sociologije, nezavisno od njihovih

teoretskih pretpostavki, prihvaćeno je stanovište da čovek ne može da živi
i ne može da se razvija bez društvenog konteksta, a najsuštinskiji odnosi
vezuju ga s prvobitnim grupama (malim grupama religijskog karaktera).
(Up: Pjotr Štompka Sociologija: analiza društva, Krakov, 2009, str. 135-139).
Međutim, kultne grupe vode svoje vernike na marginu društvenog
života. To može da se odigrava na razne načine. Granicu između
religijskog separatizma pojedinih osoba ili čitavih kultnih grupa (realijanci,
Jehovini svedoci, krišne i sl.) i njihove društvene afilijacije i integracije nije
tako jednostavno odrediti. Tim pre što sami adepti ovih grupa na različitim
nivoima učestvuju u kolektivnom životu (jedni se angažuju više, drugi
manje).
Odbacivanje je obično propraćeno procesom stigmatizacije, usled
koje se jedinka postepeno isključuje iz određenih tipova društvenih
interakcija, pošto poseduje specifične odlike ili je član neke grupe.
U svetlu teorije stigmatizacije (teorije društvene obleleženosti)
stigmatizujuća reakcija može da nastupi – ne usled objektivnog činioca
(uzroka) koji se sastoji u fizičkom ili psihičkom svojstvu jedinke, ili usled
njenog ponašanja koje odudara od prihvaćene norme datog društva –
nego i kao posledica reakcije okoline. ( up: Robert Kurcban, Mark R. Liri Evolutionary
Origins of Stigmatization: The Functions of Social Exclusion, "Psychological Bulletin", 2001, tom
127, str. 187-208). Primetićemo da teorija stigmatizacije Hauarda Bekera, kao i
savremene verzije teorije društvene reakcije dopuštaju mogućnost da do
stigmatizacije dođe nezavisno od prvobitne devijacije (ne moraju da
nastupe objektivne fizičke i psihičke odlike ili ponašanja) – dovoljna je
sama društvena reakcija (prema Bekeru "prestupništvo (krivično delo) je
ponašanje koje su ljudi tako nazvali). ( Bronjislav Urban Devijantno ponašanje
omladine u interakcijama vršnjaka, Krakov, 2005, str. 64); up: Učvršćivanje procesa stigmatizacije

36
bivšeg devijanta kao uslov društvene readaptacije, "Godišnjak Pedagoške naučne komisije", 2004,
tom LVII, str. 86).
U kontekstu isključivanja neretko se govori o marginalnosti koju
možemo razumeti kao nedostatak učestvovanja jedinki i društvenih grupa
u tim sferama života u kojima se očekuje (u skladu sa određenim
kriterijumima) njihovo angažovanje (G. Germani Marginality, Transaction Books, New
Brunswick 1980, str. 49). Izrazit primer društvene isključenosti usled pripadnosti
kultnoj grupi jesu deca koja imaju nevelik uticaj na način svog društvenog
funkcionisanja. Marginalizacija i stigmatizacija dece koja pripadaju
kontroverznim religijskim strukturama koje su same sebe društveno
isključile, izložena je poslednjih godina različitim diskusijama. Društvenu
izolaciju dece roditelji i vođe kultne grupe generalno obrazlažu razlozima
duhovnog reda.
Marginalizacija, takođe, može da se tiče i grupa koje teorijski
pokazuju pozitivnu usmerenost prema društvenim normama, pa ipak, s
obzirom na visok stepen različitosti religijskih pogleda ili strukturalne
specifike, adept se ne integriše sa društvom (primer relativno pozitivnog
odnosa prema društvu je Munova Crkva ujedinjenja, kao i pokret Two
Rivers Hjung Jin Muna koji je u povoju).
Da bismo bolje razumeli društvenu i psihološku dimenziju
marginalizacije i društvenog isključivanja kultnih grupa i njihovih članova,
predlažem da razmotrimo problem u sistemu tri promenljive kategorije
koje se uzajamno uslovljavaju: a) kultna grupa (često shvaćena kao
subkultura); b) adept grupe; c) društvo. Odnosi između tih promenljivih
kategorija mogu biti sledeće:
Odnos adept – društvo: adept može da odbaci društvene norme
potpuno, ili u određenoj meri, može da pokaže relativno neutralni ili
relativno pozitivni stav u odnosu na društvo (ipak, to je uvek zasebna
pozicija);
Odnos kultna grupa – društvo: grupa može da ostane u jakoj
opoziciji prema društvu, ili da zauzme relativno neutralan ili relativno
pozitivan stav u odnosu na društvo;
Odnos društvo – adept: pripadnost grupi okolina (naročito lokalna
zajednica) može da obeleži (stigmatizira), što može da vodi ka još
čvršćem opozicionom stavu pojedinca prema društvenim normama;
postoje još dve varijante tog odnosa: ravnodušnost društvene okoline u
odnosu na adepta takve grupe, ili aktivna podrška zarad omogućavanja
odgovarajuće socijalizacije;
Odnos društvo – kultna grupa: društvo delatnost date grupe može
da žigoše, da prema njoj ostane neutralna ili da je podržava.

Gorepredstavljene mogućne interakcije potvrđuju činjenicu da

društveno (samo)isključivanje nije pojava koju je lako interpretirati, a
ponajviše je opravdano razmatrati je u svetlu teorije stigmatizacije koju
predlažu savremeni teoretičari društvene reakcije, koji svoje pretpostavke
izvode iz simboličkog interakcionizma kao opšte paradigme u savremenim
društvenim naukama. (up: L. Gattamorta Teorie del simbolo: studio sulla sociologia

37
fenomenologica, Franco Angeli, Milano 2005, str. 204-206; G.E.Guenzi I Nuovi movimenti religiosi:
aspetti psico-giuridici dall'adesione all'abbandono, "Psicologia e Giustizia" 2002, nr. 2, str. 6).

Ireneuš Kaminjski : Kontroverze u vezi sa definicijom "sekta"

Od vremena kada su se na poljskom jeziku pojavila dva dela

Stivena Hasana o psihiloškim mehanizmima u pojedinim sektama ( Stiven
Hasan Psihomanipulacija u sektama, 1997; iz istog izvora Kako se osloboditi od psihomanipulacije
u sekti, 2001), postala je popularna teza da doktrina – to jest učenje koje
priznaje određena grupa – nema značenja za psihomanipulativne
mehanizme koji se u njoj pojavljuju. Ta teza izražava mišljenje da su ti
mehanizmi u svim sektama dosta slični, a shema delovanja na psihu
adepta je srodna. Taj univerzalni model psihomanipulacije (nazvan
kontrola uma) omogućava lak pristup "psihologiji sekti". Verovatno se zbog
toga smanjio interes za specifičnost konkretnih sekti; većinu poznavalaca i
istraživača tematike prestale su da zanimaju doktrina, unutrašnja
struktura, i druge odlike koje diferenciraju pojedinačne religijske grupe.
Sledstveno tome, do danas je nastao mali broj monografija posvećen
konkretnim novim religijskim pokretima. Istina, na poljskom jeziku je
objavljen veliki broj knjiga o Jehovinim svedocima ( Vlođimjež Bednarski, Elizeuš
Baginjski, Tadeuš Kunda, Gžegož Fels, Tadeuš Polgenska, Jan Levandovski, Januš Pjegza) , ali
je malo radova posvećenih drugim grupama. Pojavilo se samo nekoliko
knjiga o pokretu Hare Krišna,(Lota Danijelson, Ana Kubjak, Gžegož Fels, Mihaela Pavlik,
Monika Adamčik, Pšemislav Jazvinjski, Jaroslav Ćihocki) dve o mormonima,(Antoni Lesnjak,
Artur Vujtovič) dve o sajentolozima (Norbert Pothof i Andžej Zvolinjski). Primetićemo
da se ne objavljuju knjige – radovi posvećeni drugim poznatim grupama
koje deluju u Poljskoj, npr. Crkvi ujedinjenja, Misiji Čaitanija ili realijancima.
Kontroverze može da budi samo to što se autori služe definicijom
"sekta". Ne treba se, ipak, suviše brzopleto odreći tog termina. On se
javlja u zvaničnim dokumentima (izveštajima, gledištima, saopštenjima,
rezolucijama, naredbama) na temu sekti i novih verskih pokreta, koje
možemo klasifikovati na dokumenta sledećeg karaktera:
- crkvena dokumenta, npr. vatikanski izveštaj pod nazivom Sekte
ili novi verski pokreti. Sveštenički poziv iz 1986, kao i mnoga
druga crkvena dokumenta koja koriste tu odrednicu;
- međunarodnog karaktera, dokumenta koja je izdala Evropska
unija ili Savet Evrope (Ireneuš Kaminjski European international documents
which refer to problem of sects and new religious movements. Attempt of
classification)
- domaća dokumenta, u okvirima naše zemlje (Ireneuš Kaminjski
Odabrani strani državni dokumenti koji se bave pojavama sekti i novih verskih
pokreta; Pjotr Tomaš Novakovski Sekte kao problem savremenog doba)
- dokumenta lokalne samouprave (organi samouprave) (Ireneuš
Kaminjski Samoupravna dokumenta koja se odnose na problem sekti i novih verskih
pokreta. Analiza i klasifikacija)

38
 - nevladina dokumenta, koja su izdale razne nevladine
organizacije.

Isto tako, sudski organi u svojim rešenjima (odlukama), ne

izbegavaju odrednicu "sekta". Poljski sudovi: Okružni sud u Lublinu doneo
je presudu u postupku koji je protiv Ane Lobačevske (vođa grupe Pokreta
za zaštitu porodice i pojedinca) pokrenuo Institut znanja o identitetu Misija
Čaitanije. Sud je priznao da je pokretanje spora Misije Čaitanija
opravdano samo delimično, pa ipak – to što je za naše razmatranje
najvažnije – optužena ima prava na kritiku i ocenjivanje te organizacije, a
naročito ima pravo da je naziva sektom, pošto reč "sekta" nema
objektivnog značenja, a nove verske zajednice moraju računati na to da
će biti kritikovane, i moraju biti spremne na to da ih nazivaju sektama, što
je rezultat slobode religijske diskusije. Sud je takođe konstatovao da reč
"sekta" nije uvredljiva, da poseduje opisni karakter, da je samo
"ocenjivački obojena". Apelacioni sud – po tom istom pitanju – dana 11.
aprila 2001. godine odredio je da "član 54 stav 1 Ustava Republike Poljske
svakome garantuje (...) slobodu da izražava svoje poglede, pri čemu ima
pravo na kritiku, koja obuhvata slobodno služenje terminom "sekta". Taj
termin funkcioniše u kolokvijalnom jeziku, i kao takav ne može biti
isključen iz rečnika koji se svakodnevno koristi. Vredi dodati da se čitava
stvar završila rešenjem Okružnog suda u Lublinu 9. aprila 2002. godine, u
kojem je obustavljen postupak protiv Ane Lobvačevske zbog povlačenja
tužbe Misije Čaitanija.
Strani sudovi: dana 23. maja 1989. godine nemački Federalni
administrativni Tribunal proglasio je da nemačka federalna vlast ima pravo
da naziva sektom Transcendentalnu meditaciju (TM), koja se trudila čak
da važi za terapeutsku instituciju, potpuno nevezanu s religijom. Tribunal
je naredio održavanje budnosti i opreza s obzirom na rizik od praksi te
organizacije, konstatovao je da postoje dokazi da meditativne tehnike koje
primenjuje TM mogu da psihički naude ličnosti i unište je. Tribunal je
proglasio, sem toga, da vlada treba da bude neutralna, ali da nema prava
da ostane ravnodušna, pošto je njena obaveza da građane i mlade ljude
upozorava na opasnost od praksi pojedinaca. Odlukom Tribunala,
nemačka federalna vlast izdala je brošuru upozorenja od praksi TM (A.
Posacki Sekte, novi verski pokreti, pseudokultovi – geneza, definicije, tipologija).
Nevladini sudovi: Evropski sud za ljudska prava i Evropska komisija
za ljudska prava iz Strazbura u svojim odlukama ne pokazuju nikakve
otpore prema definisanju novih verskih pokreta kao sekti. Crkva
ujedinjenja naziva se sektom: "pristalice Munove sekte" (Decision 15.10.1984,
aplication no.8562/79,DR 26/92-93 – Digest III u: Tadeuš Jasudovič Sloboda religije: izbor
materijala, dokumenta, nadlaženosti), Jehovini svedoci definišu se kao verska sekta
, "sekta Jehovinih
(odluka N. V. Sveden 11.10.1984, aplication no. 10410/83, DR50/203)
svedoka"; "članovi verske sekte kao što su Jehovini svedoci", "član sekte
Jehovini svedoci"; "sveštenik sekte"; "u njegovoj sekti" (Optužba br. 2299/64 –
odluka od 2.04.1965 YV VIII); fundamentalistička islamska organizacija zvana
Sulejmanova grupa, definisana kao sekta po presudi Evropskog suda za

39
ljudska prava: "fundamentalistička Sulejmanova sekta", "tužilac je
pripadao Sulejmanovoj sekti".(Case of Kalac v. Turkey, Court Judgment 1. July 1997, u:
Tadeuš Jasudovič, citirano delo str. 304-307).
Istraživač i poznavalac problema vezanih s pravima čoveka Tadeuš
Jasudovič – prilikom izlaganja na naučnom simpozijumu u Opolu, 1997,
pod naslovom Sekte i zloupotrebe čovekovih prava i sloboda, i na naučnoj
konferenciji u Olštinu, 2005, pod naslovom Sekte kao društveni i religijski
izazov – karakterišući sekte s gledišta evropskih standarda ljudskih prava
– služio se namerno "antikultnom terminologijom", i "antikultnom
evropskom terminologijom". U pitanju je nomenklatura koju primenjuju
autori Preporuke 1178-1992 Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope po
pitanjima sekti i novih verskih pokreta od 5. februara 1992. godine.
I teolozi se rado služe tim terminom, jer današnje sekte najčešće
predstavljaju poglede davnih sekti, uvodeći u njih samo ponekad
kozmetičke promene. Njihova verovanja predstavljaju reprizu davnih
teoloških grešaka. (Bogdan Ferdek Sekte i novi verski pokreti kao teološki problem, Vroclav,
1997). Zvanični jezik katoličkog kanonskog prava za definisanje pojava koje
su bliske sekti (u značenju "odvajanja", "frakcije"), ne koristi termin "sekta",
već vrši trostepenu podelu prema stupnju udaljavanja od otkrivene istine,
definišući te pojave kao: šizma, jeres, apostazija (odvajanje, odstupanje od vere,
od dogme). Sekta je najbliža (ukoliko ne i istovetna) pojmu "jeres".
Tačno primećuje Pjotr Šlivinjski da se "u poljskoj literaturi obično
koristi termin "sekta"". Sličnog mišljenja je i biskup Zigmunt Pavlovič,
odgovoran u ime poljskog episkopata za pitanja sekti. On tvrdi da je
pitanje zamenjiavanja termina "sekta" drugim pojmom samo sugestija iz
Vatikanskog izveštaja o sektama, a ta sugestija ne isključuje operisanje
pojmom "sekta".
Marćin Pitlak piše da pojam sekte "koji danas preziru mnogo teolozi
i poznavaoci religije", treba ponovo da se otkrije, jer u sebi nosi mnoštvo
značenja, što, po njegovom mišljenju, treba da bude veliki adut te
definicije. On zaključuje da je definicija "sekta" opštekorišćena, da
poseduje svoj dugi istorijat, i da se trajno udomila u poljskom jeziku. Zato
se neće služiti drugim definicijama, čak ni zamenama.
Neki autori, u vezi sa brojnim poteškoćama koje prate definisanje
pojma sekta, odustaju od tradicionalne forme "sekta" u korist definicije
"novi verski pokreti". Tedeuš Palečni podvlači da promena termina ili
pojma za opis neke stvarnosti, i njegovo zamenjivanje nečim novim,
predstavlja samo prenošenje definicijskih kontroverza i teškoća u druga
područja teorije, a ne njihovo savladavanje ili ukidanje. Sama činjenica o
nemogućnosti da se stvori definicija sekte, međutim, ne označava da
treba odustati od primene tog pojma. (Tadeuš Palečni Sekte u potrazi za izgubljenim
rajem).
Aleksander Posacki pita da li se s pravom u naučnoj i pravnoj
nomenklaturi izbegava pojam sekta? Andžej Volpjuk konstatuje da pojam
"sekta" – koliko god za neke i te kako nejednoznačan i opterećen
negativnim, kolokvijalnim konotacijama, a isto tako i emocionalno-
valorizujućim karakteristikama – i dalje ostaje najbolje terminološko oruđe

40
za opis i objašnjenje fenomena. Odustati od tog termina praktično je
nemogućno, jer on postoji odavno na temelju društvenih nauka i teologije,
a raskid s jezičkom tradicijom vezivalo bi se sa narušavanjem izvesnog
pojmovnog poretka; sem toga, ne postoji ekvivalent koji bi za sve
zainteresovane bio zadovoljavajuć, a pokušaji da se primene druge
definicije samo umnožavaju kontroverze, umesto da ih otklanjaju. Sem
toga, mogućno je zamisliti se da li je u društvenoj skali uopšte mogućno
potpuno očuvanje objektivizma, pošto uvek postoji određeni svetonazorni i
ideološki odnos autora pojma definicije, kao i određene orijentacije. Pjotr
Stavinjski zaključuje da je definicija "sekta" termin iz naučnog rečnika, iz
područja raznih naučnih disciplina (istorija, sociologija, psihologija,
poznavanje religija). Negativno opterećenje tog termina ipak je toliko
veliko da gro naučnika izbegava tu reč. S obziroma na stvaralaštvo
mnogih priznatih istraživača, kao što su Maks Veber, Joakim Vah, Gustav
Menšing i Ernst Trelč, pomenuti autor smatra da ne treba izbegavati reč
"sekta", već strpljivo težiti ka boljem shvatanju pojave koju taj termin
opisuje, a saradnja psihologa, teologa, sociologa i pedagoga na tom polju
čini se da obećava i da će dovesti do uzajamnog obogaćivanja.
Definicija "sekta" ima, dakle, opisno značenje (meritorno, a ne
procenjivačko), i treba je čitati kao i pojam "novi verski pokreti". Mogla bi
da bude potpuno njime zamenjena, pa ipak ona i dalje ostaje najbolje
terminološko oruđe s obzirom na: navedene kritičke primedbe i
kontroverze koje se tiču brojnih ekvivalenata termina "sekta"; na
viševekovnu tradiciju korišćenja definicije "sekta" u naučnoj terminologiji iz
istorije, sociologije, psihologije ili poznavanja religija; korišćenje termina
"sekta" u zvaničnim dokumentima i odlukama suda; opštu
rasporostranjenost pirmene definicije "sekta"; nedostatak razrađenog
odgovarajućeg i jasnog pojma koji je zamena za pojam "sekta".
Pokazano je, dakle, da se treba služiti tradicionalnim terminom
"sekta" i da ga ne treba izbegavati. Taj termin treba da se služi alternativno
i ravnopravno sa pojmom "novi verski pokreti". Naravno, bez presuđivanja
o njihovoj različitoj vrednosti.

Joana Katažina Zarobljavanje članova

Frankovjak :
Fundamentalističke crkve Isusa Hrista sveca poslednjih dana

Pred kraj 2008. godine objavljena je knjiga Flore Džesop Crkva laži
(Church of Lies). Autorka je rođaka 38-godišnjeg Rejmonda Džesopa,
jednog od vođa sekte poligamista čiji je naziv "Fundamentalistička crkva
Isusa Hrist sveca poslednjih dana" (The Fundamentalist Church of Jesus
Christ of Latter-Day Saints). Organizacija je nastala odvajanjem od crkve
mormona koja je na prelomu XIX i XX veka odbacila bigamiju.
Fundametalistička crkva trenutno broji oko 10.000 članova, i obuhvata
mnogo zajednica rasprostranjenih uglavnom na zapadnim terenima
severnog dela SAD-a.

41
 Flora Džesop govori o grupi od 700 članova iz Teksasa, kojoj je
dopušteno seksualno prestupništvo. Devojka je iz te grupe pobegla kad je
imala 16 godina, i sada se bori da vrati dostojanstvo žrtvama koje su i
dalje u sekti. U intervjuu Jaceku Pšibilskom u listu "Žečpospolita", seća se
maltretiranja maloletnih devojaka kojima su govorili da je svet izvan grupe
zao, a nebeske kapije dosegnuće samo oni koji su berezervno poslušni
prema duhovnim liderima sekte. Flora objašnjava da su i odrasli obavezni
na bespogovornu poslušnost. Kazna za neposlušnost bila je zabrana da
viđaju svoju decu. Svi članovi bili su podvrgnuti izolovanosti od spoljašnjeg
sveta.
Na ranč ne može da uđe niko ko nije član grupe. Članovima je
strogo zabranjen kontakt sa srodnicima koji su napustili grupu. Poznate su
priče izgnanih osoba. Najčešće isključeni bivaju momci koji su dopustili
sebi prekoračenja kao što su: slušanje nedozvoljene muzike, flertovanje,
nošenje majica s kratkim rukavima. Činjenicu proterivanja savršeno
objašnjava istražni tužilac države Juta, Džim Hil, koji je ispitivao krivična
dela FLDS: "To je valjda jasno. Pošto jedan muškarac treba da se oženi
trima ili četirima ženama, onda brzo počinje da ponestaje žena. Taj
problem je najlakše rešiti isključivanjem neželjenih muškaraca iz
zajednice."
O sekti se govorilo nakon toga što su u aprilu 2008. na ranč "Onih
koji čeznu za Sionom" kročile federalne vlasti SAD-a i odvele 416 dece.
Čitava akcija bila je reakcija na Sarinu priču koja je jednom od radnika
telefonske pomoći ispričala šta se dešava u grupi. Govorila je o seksu 13-
godišnjih devojčica sa znatno starijim muškarcima, kao i o uslovima u
kojima se rađaju deca. Otkrila je da je kao 15-godišnja devojčica postala
sedma po redu "duhovna" žena 49-godišnjeg muškarca. Sada već čeka
drugo dete. Devojka je priznala da ju je muž više puta tukao i ponižavao.
Za vreme rasprave o vraćanju roditeljskih prava majkama kojima su
oduzeta deca, izjavu je dala i Endži Vos, socijalna radnica koja se bavi
pitanjem evakuisane dece. Ona je zaključila: "Deca su priznala da ako bi
prorok čuo od Nebeskog oca da treba da se venčaju, onda bi ona to
učinila bez obzira na životno doba. Ako bi prorok naredio da slažu, i to bi
učinili".
Tokom pomenute hajke uhapšeni su muškarci koji su stajali na čelu
sekte. Optuženi su za bigamiju i za seksualne radnje sa maloletnicama.
Vredi podvući da u državi Teksas zakon zabranjuje seks sa osobama
ispod 17 godina života. Muškarci objašnjavaju da je poligamija deo rituala
koji treba da im obezbedi slavu na nebu. Kako proističe iz saopštenja
policijskih informativnih organa, do seksualnih činova sa maloletnim
devojkama dolazilo je već nakon venčanja, na velikom krevetu koji se
nalazio u svetilištu.
Činjenica koja najviše poražava je to da su pomenuta deca
odvedena prethodno u prihvatilište, vraćena svojim porodicama. To znači
da se ponovo nalaze u toksičnoj grupi. Flora Džesop ukazuje da postoji
velika verovatnoća da deca koja su davala iskaze protiv članova grupe, po

42
povratku u grupu budu surovo kažnjena. "Uverena sam da će svaka žrtva
dvanaestorice muškaraca koji čekaju na postupak, svakog dana biti
kažnjavana za svoje delo. Jer su se odvažili da govore, jer su izdali tajne
zajednice, jer su zaboravili na načelo poslušnosti. Zbog njih su ti muškarci
dospeli na sud. I sad će cela zajednica za to da ih kažnjava. Kako fizički,
tako i psihički – na način koji prevazilazi maštu prosečnih ljudi" – kaže
ona.
Postupak protiv prvooptuženog počeo je u oktobru tekuće godine.
To je 38-godišnji Rejmond Džesop, koji će odgovarati za bigamiju i za to
što je svoju ženu izložio riziku da izgubi život. Svedoci tvrde da je za
vreme njenog porođaja, koji je trajao tri dana, zabranio da se pozove
lekar. Verovatno se muškarac plašio da bi lekara mogao uznemiriti mlado
životno doba rodilje i kao posledica toga, obavestio bi vlasti. Devojka je
tada imala 16 godina.
Ostaje čekanje na presudu. Nadajmo se da će se ta priča završiti
osuđivanjem krvnika. Nažalost, čak ni najsurovija presuda neće za jedan
trenutak promeniti žrtvin život. Vrlo je mogućno da će, paradoksalno,
ojačati veru članova u prihvaćeni sistem uverenja i pojačati negaciju
pravila koja vladaju van grupe.

Darijuš Hrićuk : Stare laži nove ere

Čas veronauke bio je poslednji čas toga dana u školi, svi su jedva
čekali kraj, žudeći za tim da odjurcaju nekuda napolje i iskoriste poslednje
sunčane dane. Približavao se kraj školske godine, matura je bila na pragu.
Preopterećeni gradivom, polaganjem mature, potom upisom na fakultet,
đaci su žudno čekali zvono za kraj tog poslednjeg časa.
Mihalov razred bio je jedan od najboljih u školi. Humanistički profil
privlačio je obično radoznale posmatrače života koji imaju beskrajno
mnogo pitanja. U tom razredu bila je i grupa natprosečno inteligentnih
lidera, koji su obično imali ulogu da zbunjuju nastavnike. Učenici su u
tome veoma uživali, stekao bi se utisak da je to vrsta njihovog
intelektualnog hobija, a grupu predvodio je Mihal, zaista zanimljiva ličnost.
Buntovnik sa iskrom genija. Načitan, upućen u širok spektar tematika.
Nažalost, njegovo znanje je zbog urođene lenjosti bilo nepotpuno i
površno u nekim oblastima. Njegova pretencionalnost i neobična
samouverenost nisu se svima dopadale. Neki su zbog njegovog sarkazma
gajili velike simpatije prema njemu, drugi ga nisu podnosili.
Mihal je sedeo sa Anjom u poslednjoj klupi.
Pošto je ušao "novi", počela je prozivka učenika.
Njegov glas je zvučao je vrlo dostojanstveno, taj niski bas bio je vrlo
radiofoničan. Njegov dolazak je bio pravi događaj u školi. Uvek ista lica,
isti glasovi, a novi učitelj veronauke predstavljao je lahor svežine. Činio se
zanimljivijim i zbog toga što je bio svetovni veroučitelj. Dotadašnji
veroučitelj bio je sveštenik, stariji čovek koji je bio van tokova ovog sveta.

43
Njegovim didaktičkim metodama istekao je rok pre nekog vremena.
Potpuno je bio svestan toga, i zato je želeo da se i pruži šansu mlađem
kolegi.
"Novi" je završio proveru prisutnih. Zatvorio je dnevnik i stao nasred
učionice.
Pogledao je Anju koja je naslonila glavu na ruke i delovala kao da
će svaki čas zaspati. I ostali učenici odavali su sličan utisak.
Imam molbu za vas – glasno je rekao "Novi". – Svi ustanite s
mesta. Skupićemo klupe i postavićemo ih uza zid. Sešćemo u polukrug,
tako da se svi vidimo – dodao je mirnim, ali odlučnim tonom.
Ta ideja se nije svima dopala. U razredu je počelo bojažljivo
neodobravanje.
"Novi" je ponovio zahtev i sam je pomerio do prozora prvu klupu u
kojoj niko nije sedeo. Njegovim primerom pošle su dve devojčice za
susednim stolom, a potom i ostatak razreda. "U tom ludilu je metoda".
Novo postavljanje klupa nije bilo besmisleni hir nastavnika, već ciljni
manevar. Nedostatak klupe onemogućavao je odupiranje i primoravao na
vežbe u ispravljenom položaju. Svi su bili vidljivi. To je stvaralo i bolje
uslove za diskusiju.
Natavnik je stao u centar polukruga tako da oči sviju budu prirodno
uperene u njega.
Mihal je delovao odsutno, gledao je u zelenilo parka. Razmišljao je
o kartama koje je pre toga ređao, o njihovom mogućnom značenju. Da
"Novi" nije došao tačno na vreme, mogao bi sve da sazna, a zbog njega je
morao da sakrije karte.
Zovem se Pjotr Zdrojevski, vaš sam novi veroučitelj. Na licima vam
vidim umor i neću da ovaj čas bude dodatna teškoća za vas. Zato
predlažem da ne pišete ništa na mojim vežbama.
U učionici su se razlegli tihi izrazi olakšanja.
Sve beleške radićete kod kuće. Hoću da čas bude vrsta diskusije
među nama. Zanima me šta imate da kažete. Hoću da čujem kako
razmišljate.
Sveštenik nas nikad nije pitao za mišljenje, uvek je govorio šta o
veri treba da mislimo – pomislila je Anja.
Nastavnikova deklaracija čak joj se dopala. U njenoj glavi vrvelo je
mnoštvo misli o egzistencijalnim pitanjima. Ta razmišljanja o životu i Bogu
učinila su joj se dragocena. Možda čak bi se veroučitelj složio s njima,
možda bi rekao da je mudro to što misli.
Mihal je bio sve razdraženiji. Ta prostorna revolucija u razredu koja
ga je brutalno odvojila od umirujućeg zelenila drveća, izrodila je u njemu
zlovolju prema "Novom". Njegova omiljena zabava bila je da remeti
časove, da ih pretvara u kabare. Prepirao se s nastavnikom zbog
domaćih zadataka, podrivao je načelnost izrečenih zahteva, ismevao je
način nastavnikovog odevanja. Sve je bilo to deo testiranja novih
nastavnika. Ispitivanje granica strpljenja bilo je Mihalova omiljena zabava.

44
 "Novi" je delovao drugačije. Iako mu je to bio prvi čas, činilo se da
je tu već sto godina. Naređivao je bez kompleksa, glas mu nije bio
nervozan, i čak ni za njegovu odeću ništa nije mogao loše da kaže. Imao
je na sebi crni sako, svetloplavu košulju, tamne farmerke, i sjajne,
izglancane cipele boje peska.
Želeo bih da mi vi date temu za čas. Razgovarajmo o tome što vas
interesuje. U vezi s tim na sledeći čas neka svako donese predlog dveju
tema koje ćemo zajedno realizovati. Zajedno ćemo obraditi i
desetominutni uvod koji ćete referisati na odeljenskom forumu.
– Ja hoću da predložim prvu temu: "Šta ako Bog ne postoji?
Ateizam – religija mislećih ljudi" – iznenada se oglasio Mihal.
U razredu je na trenutak zavladala neugodna tišina. Rekao je to ne
zbog toga što mu je bilo do ateizma, naprotiv, vrlo često je mislio o Bogu.
Razmišljanja o večnosti i beskonačnom postojanju bilo je za njega pravi
izazov. Da li se molio? Teško je reći da li stalno prigovaranje Bogu može
biti molitva? Zamerke zbog toga što na svetu ima ratova i gladi, što lopovi i
prevaranti žive bolje nego pošteni ljudi. Zašto? – pitao je Boga u mislima,
ne birajući reči.
Časak tišine izazvao je osećaj zadovoljstva kod Mihala. Iznenadio
je "Novog", izbacio ga je iz ravnoteže, možda ga je čak i isprovocirao. To
je ono što je u školi najviše voleo.
Savršena tema! – gotovo je vrisnuo nastavnik.
Mihal se ukočio.
Nastavnik je brzim korakom prišao tabli i velikim slovima napisao na
njoj: "ATEIZAM – RELIGIJA MISLEĆIH LJUDI".
Okrenuo se prema Mihalu.
Dopustićeš samo da napravim korekturu tvoje teme?
Mihal je potvrdno klimnuo glavom. "Novi" je dodao na kraju
rečenice tri velika znaka pitanja.
Tema prve lekcije glasila je "ATEIZAM – RELIGIJA MISLEĆIH
LJUDI???"
Dve devojke koje su sedele najbliže tabli počele su nešto da se
došaptavaju. Takvo pitanje veroučitelju činilo im se vrlo neprikladno,
možda čak sablažnjavajuće.
Profesor Zdrojevski počeo je da traži nešto u torbi na stolu. Zatim je
izvadio Sveto pismo.
– Živim na ovom svetu već jedno vremee, i dosta sam razgovarao s
ljudima koji su deklarisani ateisti, ali do danas ne mogu da ih odgonetnem.
Neki od njih su zaista smešni – uzbuđeno je počeo nastavnik.
– Paradoks je verovatno u tome što su oni koji najviše govore o
Bogu ateisti. Kada misle o Njemu, traže način da opovrgnu to da Bog
postoji. Većina njih je vrlo upućena u teologiju. I upravo to je čudno što
posvećuju toliko vremena i energije za upoznavanje nečega što po
njihovom mišljenju ne postoji.
– Veruješ li u postojanje jednoroga? – obratio se Anji.
– Naravno da ne verujem – odgovorila je.

45
 – A da li svakoj osobi koju sretneš govoriš o tome da jednorozi ne
postoje?
– Ne.
– Stvar i jeste u tome. Ako si zaista ubeđen u nepostojanje nečega,
onda i ne vidiš potrebu da o tome govoriš, čak ni da misliš. Ateisti, barem
oni koje sam sreo, sa žarom govore o nepostojanju Boga. Kada bi zaista
bili sigurni u to da Boga nema, ne bi se borili s Njim, jer i zašto bi? –
nastavljao je nastavnik.
– Govore to zato da bi s ljudima podelili istinu do koje su došli
svojom pameću. Nije svako u stanju da otkrije da je ideja boga izmišljena i
ateisti osvešćuju takve ljude – rekao je Mihal.
– A na koji su način, po tvom mišljenju, ateisti došli do takvog
znanja? – upitao je Zdrojevski.
– Nikad niko nije izmislio dokaz da Bog postoji, pa nema ni
izvesnosti da ga ima – samouvereno je odgovorio Mihal.
– I tu je srž problema. Dokaz za postojanje Boga. Da li takvo nešto
uopšte može da postoji? Smatram da ne postoji dokaz, i odmah ću
pokušati da vas u to uverim.
Zdrojevski je počeo:
– Pretpostavimo da Bog postoji. Iz znanja do kog ste do sada došli
na temelju veronauke proističe da je On šta?
– Ličnost – odgovorila je Anja.
– Sjajno – sa uvažavanjem je rekao profesor.
– Ličnosti se ne dokazuju, ličnost se upoznaje. Dopustite da
demonstriram mali eksperiment da bih vas uverio.
Nastavnik je pozvao Anju na sredinu učinioce. Zamolio ju je da
stane pored table, leđima okrenuta svima. Zatim se obratio Mihalu:
Tvoj zadatak je da dokažeš Anji da Gosja, koja ovde sedi –
pokazao je na plavušu sa ružičastom maramom – postoji. Gosja ne može
da da od sebe nikakve zvuke. Kako ćeš to učiniti?
– Najnormalnije ću joj reći – odgovorio je blago uznemireni Mihal.
– Ali Anja uopšte ne mora da ti poveruje.
Mihal je počeo da razmišlja kako da dokaže Gosjino postojanje.
Pošto Anja ne može da je prepozna čulima, onda mora da postoji neki
drugi način.
– Vidiš, Mihale, da postojanje ličnosti ne možeš da dokažeš. Ličnost
možeš samo da upoznaš. Tako isto je i sa Bogom. Bog se ne dokazuje,
Bog se upoznaje.
– Zanima me kako? – rekao je učenik.
– Tome služi Biblija – odgovorio je Zdrojevski, podižući primerak
Svetog Pisma koji je sve vreme držao u ruci.
– U Svetom pismu naći ćemo odgovor na pitanje napisano na tabli.
Da li je ateizam zaista za misleće ljude?
Veroučitelj je dao Bibliju Tomeku koji je sedeo najbliže i zamolio ga
da pročita prvi stih 14 Psalma:
"Reče bezumnik u srcu svome: Nema Boga!" – pročitao je Tomek.

46
 Mihal je bio donekle zbunjen. Nekako nikad nije naišao na taj
fragment Svetog pisma, mada je često čitao Bibliju. Iako nije sve razumeo,
voleo je da je čita. Verovao je da je Biblija izuzetna i da je njen autor Bog,
otuda sadržaj treba priznati za istinit.
Još je samo nekoliko minuta falilo do kraja časa. Utisak koji je
veroučitelj ostavio na Anju bio je pozitivan. Za nju je bilo iznenađenje, jer
nije pripadala osobama koje lako veruju novim ljudima. Intuicija joj je
govorila da ti časovi mogu doneti nešto novo u njen život. Počela je da
misli o predlozima tema za veronauku. Bilo ih je mnoštvo, ali samo dve će
ući u finale. Jedna stvar je naročito intrigirala, njena najnovija pasija, Nju
ejdž. Profesor je rekao da je Bog ličnost koja se upoznaje zahvaljujući
Bibliji. Pa ipak, u knjizi koju je nedavno pročitala uporno i neprekidno se
ponavlja da je Bog kosmička energija koja se nalazi u svakom čoveku. Da
li je mogućno to da je Bog istovremeno i ličnost i energija? To nije znala.
Prijateljica joj je pre mesec dana poklonila špil tarot karata i rekla da
zahvaljujući njima može da čita budućnost. Uveravala ju je da se tarot ne
kosi sa verom u Boga, već je upotpunjuje. Da li je to moguće? Na to
pitanje nije umela da odgovori. Otpre nekog vremena i Mihal je počeo da
deli Anjino interesovanje. Zahvaljujući njoj, kupio je tarot karte i počeo iz
njih da čita. Počeo je, uz to, i da nosi nekakav prsten. Tvrdio je da je to
talisman za sreću.
Zdrojevski je bio nastavnik po vokaciji. Voleo je svoj posao. Uvek je
tvrdio da to ume da radi. I ne samo on, u prethodnoj školi nagrađen je bio
prestižnom nagradom "Nastavnik godine". Promena mesta stanovanja
naterala ga je da promeni radno mesto. Gimnazija u gradu uživa ugled,
zato je dolazeći ovde, vrcao od optimizma i entuzijazma. To je bio njegov
prvi čas i morao je da prizna pred samim sobom da se malo nervirao. Jer
je čuo za grupu učenika u odeljenju koji vole da prave probleme. Nije bio
iznenađen. Znao je da mora na početku, kao i svaki nastavnik, bude
izložen probi. Znao je da ne sme da dopusti da ga isprovociraju. Kada je
zvono zvonilo za početak časa, još je u mislima izmolio molitvu Svetome
Duhu. Uobičajio je to u svojoj nastavničkoj praksi. Sa dnevnikom pod
miškom pošao je u razred. Već na hodniku je uočio dvoje učenika koji
stavljaju tarot karte. Kad su ga videli, počeli su ubrzano da skupljaju i
stavljaju karte u ranac. Pravio se da to nije video. Ne zato što se bojao te
teme, računao je da će učenici sami o tome pitati, kad pridobije njihovo
poverenje i kad stekne autoritet. Tada će to imati mnogo bolji rezultat.
Među raznim opasnostima kojima mogu biti izloženi mladi ljudi, nalazi se
pokret Nju ejdž. Tarot u školi pobudio je kod veroučitelja opravdani nemir.
Sem toga, video je na Mihalovom prstu prsten Atlante, popularni talisman
mladih. Onima koji nose taj prsten govore da će im on na odgovarajuć
način nošen, doneti razne koristi. Po mišljenju Zdrojevskog, neophodno je
osvestiti omladinu da sve prakse tog tipa, mada na početku izgledaju
nevino, mogu da odvedu u ozbiljne probleme. Sem toga, stoje u debeloj
oprečnosti sa katoličkom verom.

47
 – Gospodine profesore, predložila bih temu za sledeći čas – javila
se Anja. – Verujemo da je Bog ličnost, a u mnogim knjigama napisano je
to da je Bog kosmička energija čija se čestica nalazi u svakome od nas.
Ako čovek postane toga svestan, onda će otkriti da je i sam Bog. Da li
bismo mogli o tome da razgovaramo?
– Neizostavno o tome moramo da porazgovaramo – odlučno je
odgovorio veroučitelj. – To je jedan od pogleda Nju ejdža. Za vreme od
jednog sata nećemo stići da govorimo o svemu, zato predlažem čitav
ciklus časova na temu Ere Vodolije.
Veroučitelj je spakovao svoje stvari i završio prvi čas.

Fragment knjige Darijuša Hrićika pod naslovom: Stare laži Nove

ere: vodič po radu sa omladinom , Maternus Media, Tihi 2009.

Vlođimjež Bednarski : Pitanja za Jehovine svedoke

Pošto propovednici Društva kule stražare vole da postavljaju mnogo

pitanja, red je da i mi njih nešto pitamo.
Na stotinu je pitanja koja bismo mogli da postavimo Jehovinim
svedocima, ali ovde ćemo ipak izneti samo neke od 12 tema. Nije stvar u
tome da propovednike Društva kule stražare mučimo, već da znamo šta
treba da ih pitamo onda kada nas oni "napastvuju" svojim tvrdnjama ili
pitanjima. A nije im milo baš svako pitanje, čak i ono koje se tiče njihove
organizacije i njihovog učenja (naročito već neaktuelnog učenja).
Poređajmo pitanja: Hristovo božanstvo, Isus kao rođen a ne
stvoren; Krst ili kolac; Hristova braća i sestre; Vaskrsenje, Povratak i
kraljevanje Isusovo; Isusova molitva; Sveti Duh; Sveta Trojica;
Bogorodica; Sveti Petar, Božje Ime, Besmrtna duša i raj.

Hristovo božanstvo

Zbog čega govore da je Isus "bog" (malo b), kada Biblija u Jn 20,
28 daje: "Gospod moj i Bog moj".
Zbog čega jednom uče da je Isus "bog" (Jn 1,1; up: jedinorođeni
Bog (J 1,18) (u svim srpskim prevodima Novog zaveta na ovom mestu nalazim "jedinorođeni
Sin" (Čarnićev prevod, prevod Aleksandra Birviša, prevod Luja Bakotića, i naravno, prevod Vuka
Karadžića; jedino u prevodu sa grčkog, Dimitrija Stefanovića na ovom mestu je "jedinorođeni Bog"–
prim.prev.), a drugi put da je Bog (Jn 20,28, up: "Bog Silni" (Isaija 9,6)?
Zašto uče da Isus nije svemoguć, kad njihova Biblija navodi: "Dade
mi se svaka vlast na nebu i zemlji" (Mt, 28,19)?
U čemu se sastoji svemoćnost Oca i šta Sin ne bi mogao da uradi,
kad njihova Biblija kaže: "Sin ne može ništa činiti samo od sebe, nego on
čini ono što vidi da Otac čini, i sve što Otac čini, ono i Sin čini onako" (Jn
5,19)

48
 Od kog trenutka Isus, prema njima, poseduje "svekoliku vlast" (Mt
28,19 : "Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji"), i ako je on
poseduje, zbog čega govore da je niži od Oca?
Ako već misle da je Sin manje dobar od Oca, u čemu se onda to
ogleda?
Da li Sin pokazuje manje dobra ljudima nego Otac, kad već njihova
Biblija navodi: "Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što
vidi da Otac čini, i sve što Otac čini, ono i Sin čini onako" (Jn 5,19).
Gde treba da se završi naša ljubav prema Sinu, a da traje i dalje
prema Ocu, kad već smatraju da je Bog "mnogo viši" od Isusa?

Isus rođen, a ne stvoren

Zbog čega uče da je Isus stvoren, kad njihova Biblija kaže da je to

"jedinorođeni Bog" (Jn 1,18)?
Ko se rađa od Boga, a ko se rađa od čoveka?
Nije li rođeni Sin od Boga – Bog (Jn 1,18), kao što je od čoveka –
rođen čovek?
Kako usklađuju to da je Isus, budući da je za njih "stvorenje" ujedno
i Tvorac svega? (Jevr 1,10, Jn 1,3; Kol 1,16).
Zbog čega ne subjektivizuju "Razboritost" (Posl 8,1; 12, 7,4),
"Ludost i bezumnost" (Posl 9,13), "razum i znanje" (Posl 3, 19-20), kad
već smatraju da je "Mudrost" iz iste te knjige (Posl 8,22) – stvoreni Isus?
Ako razboritost, ludost, bezumlje, razum i znanje ne poistovećuju s
ličnostima, zbog čega to čine sa mudrošću?

Krst ili kolac?

Koji je grčki ekvivalent reči "krst", kad već smatraju da je biblijska

reč stauros "kolac"?
Zašto Društvo kule stražare 1879-1936. godine nije znalo da je Isus
umro na kocu, kad su već u svojim Hrišćanskim grčkim pismima (1994, str.
419) naveli da je već 1878. god. bila objavljena knjiga Hermana Fulde koja
je tobože dovodila u pitanje Isusov krst?
Zbog čega Čarls T. Rasel (umro 1916), osnivač Društva Kule
stražare, koji je bio "istaknuti istraživač Biblije" ( Jehovini svedoci, glasnici
Kraljevstva Božjeg, 1995, str. 622) nije tvrdio da je Isus umro na kocu, nego na
krstu?
Zbog čega toliko godina Društvo Kule stražare nije odbacivalo krst,
nego je na to čekalo do 1936. godine?
Zašto da se veruje organizaciji koja je priznavala krst, a kasnije je
rekla svojim pristalicama da je to "paganski" znak?
Ko im je ranije taj, navodno, "paganski" znak nakalemio? Nije li to
bilo Društvo kule stražara?
Zbog čega odbacujući, navodno, paganski krst, oni propovedaju
učenje o kocu, o kome pišu: "sveti kolac koji je simbol Ašere, hananejske

49
boginje plodnosti, i koji su zbog toga često zvali ašera"? (Insight on the
Scriptures, dvotomni biblijski leksikon Društva kule stražare, 2006. t. 2, str. 918, moto: "Sveti kolac")
Zbog čega učenjem da je krst falički simbol, ne pominju da je po
njihovom rečniku "kolac simbolizovao ženski element, a stub – muški". Ti
predmeti idolopokloničkog kulta, zacelo simboli polnih organa, bili su u
tesnoj vezi sa raspusničkim seksualnim orgijama? (isti izvor).
Zbog čega govore da je krst paganski znak, kad ga Biblija tako ne
naziva?
Zbog čega ne govore otvoreno da je kolac paganski znak, i to
prema njihovoj Bibliji: "Ne smeš da sadiš nikakvo drvo koje bi predstvljalo
sveti kolac pored Jehovinog oltara" (Ponz 16, 21; up: Sud 6, 25-26)?

Isusovi braća i sestre

Zbog čega navodnu rođenu Isusovu braću čak ni Biblija ne naziva

"Marijinim sinovima"?
Zbog čega u Lk 2, 41-52 nema pomena o braći i sestrama Isusa
koji idu u Jerusalim sa Isusom, Marijom i Josifom?
Kako je Marija mogla "svake godine" (Lk 2,41) da ide u Jerusalim,
ako je, navodno, tamo imala nekoliko dece, i sigurno je onda nekoliko puta
bila u blagoslovenom stanju?
Zbog čega je Isus sa krst poverio Mariju Jovanu, a ne nekoj od
svojih navodnih sestara, o kojima nemamo informacije da su odbacivale
Hrista (pod krstom je bilo više žena, možda čak i navodnih sestara – Mt
27, 55; Lk 23, 27; 24, 10)?
Zbog čega je Isus na krstu poverio Mariju Jovanu, a ne nekom od
svoje tobožnje braće, koja su takođe bila sa Apostolima, barem četrdeset
dana posle vaskrsenja (Dap 1,14)?
Zbog čega se, ako su čak ta navodna braća odbacivala Isusa, u
Bibliji ne navodi da su odbacivali i svoju Majku (ako je ona to bila), za koju
su bili dužni da se brinu (pa čak i s njom su došli kod Isusa – Mk 3,31)?

Vaskrsenje, povratak i kraljevanje Isusovo

Šta je, zapravo, vaskrsao Bog, ako se telo Isusovo

dematerijalizovalo, a duh ili dušu On nije posedovao?
Da li je Bog stvorio "duplikat" Hristove ličnosti, ako nije postojao
nijedan Isusov duh, a Njegovo telo je podleglo dematerijalizaciji?
Zbog čega uče da je Isus vaskrsao kao duh, kad je On govorio da
"Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh
tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam." (Lk 24, 39)?
Ako bi Isus trebalo da bude duh bez tela, zbog čega bi se trudio da
dokaže Apostolima da nije duh?(Lk 24: 37-43).
Zbog čega bi Apostole, kojima se činilo da vide duha (Lk 24,37),
Isus trebalo da obmanjuje i da se pretvara da nije duh?

50
 Zašto bi Apostolima bio potreban znak tobožnjeg "nevidljivog"
dolaska Isusovog (Mt 24,3), kad u budućnosti oni nije trebalo da budu sa
Hristom koji je za njih "vidljiv" (Jn 14,3)?
Zašto bi Isus trebalo da postane nevidljivo prisutan tek od 1914.
godine, kad je sam rekao, odmah po vaskrsenju: "I evo ja sam s vama u
sve dane do svršetka veka." (Mt 28:20, up: Mt 18,20: "Jer gde su dva ili tri
sabrani u ime moje onde sam ja među njima.")?
Zašto tolike godine sami nisu znali (do 1929, do 1930.) da se Isus
vratio 1914. godine, propovedajući ranije da je to nastupilo 1874. godine?
Zašto sami ne navedu koje godine su prvi put "primetili" da se Isus
vratio 1914. godine, tvrdeći samo: "Sem toga, s vremenom smo razumeli
da je upravo 1914. godine počelo nevidljivo prisustvo Hristovo?" Jehovini
svedoci glasnici Kraljevstva Božjeg str. 137)
Zbog čega su, ako je Rasel, (bio) istaknuti istraživač Biblije" ( isto, str.
622) promenili njegovo učenje o povratku Isusa 1874. godine: "Nelson
Barbur je uspeo da ubedi Rasela da je 1874. godine počelo nevidljivo
prisustvo Hristovo?" (isto, str. 47)
Zbog čega govore o hiljadugodišnjem kraljevanju Isusovom kad već
kažu da ta hiljadugodišnjica još nije počela, a on kraljuje od 1914. (to jest
više od 90 godina)?
Zbog čega danas govore o kraljevanju Isusovom od 1914. godine, a
ranije su učili drugačije: "uzeo je vlast kao Kralj na nebu na proleće 1878.
godine. Istraživači su se tada nadali nebeskoj nagradi?" ( Jehovini svedoci
glasnici Kraljevstva Božjeg str. 632)

Isusova molitva

Zbog čega govore da se Isusu treba pokloniti, ali ne i slaviti ga

(poštovati), dok njihova Biblija pokazuje nešto drugo: "Onome što sedi na
prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka. (...) I
dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek
veka (pl. prevod: starešine padoše i odaše mu čast" – prim. prev.) (Otkrivenje Jovanovo
5, 13-14?).
Zbog čega se ne mole Isusu, kada u svom udžbeniku uče: "Zajedno
sa Jovanom gorljivo se molimo: "Amin. Da, dođi, Gospode Isuse." (Otk
22,20).
Gde su u Bibliji našli takvu zabranu obraćanja Isusu?
Zašto ne kleče za vreme molitve kad je u njihovoj Bibliji dato: "Da
se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i
pod zemljom;" (Fil 2,10)
Da li će osuditi svoje istomišljenike otpre sto godina za to što su se
oni molili Isusu: "neprekidno moleći se Jehovi Bogu i Isusu Hristu,
njegovom Kralju, da uskoro uništi čitavu đavolsku organizaciju" ? ( Kula
stražara 1950, br. 3, str. 4-5).
Ako ne osuđuju svoje prethodnike zbog vere u molitvu Isusu, neće li
ni nas zbog toga osuđivati?

51
 Zbog čega, ako nazivaju Isusa "Posrednikom", nije im dozvoljeno
da Mu se obraćaju?

Sveti Duh

Zbog čega uče da Duh Sveti nije ličnost, kad u Bibliji takvog
osporavanja nema?
Zbog čega uče da je Duh Sveti bezlična "sila" kad On u Novom
zavetu nigde tako nije nazvan (samo jednom u njihovom Starom zavetu, u
Postanju 1,2)?
Zbog čega govore da Duh Sveti nije ličnost, a u njihovoj Bibliji se
kaže da On o sebi kaže "ja": "A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu
Duh: Evo tri čoveka traže te; Nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući
ništa, jer ih ja poslah." (Dap 10: 19-20)?
Zbog čega uče da Duh Sveti nije ličnost već sila, kad je On već
pomenut "pored" Oca i Isusa (Mt 28,19), koji već i sami poseduju silu?
Zbog čega uče da Duh Sveti nije Bog, a njihova Biblija ukazuje na
nešto drugo: " (...) da slažeš Duhu Svetome" (...) "Ljudima nisi slagao
nego Bogu." (Dap 5, 3-4)?
Zbog čega tvrde da Duh Sveti može da ne zna datum kraja sveta,
kad već njihova Biblija kaže da On sve zna: "A nama je Bog otkrio Duhom
svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije. (...) Jer ko od ljudi zna šta je u
čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne
zna osim Duha Božijeg." (1 Kor 2: 10-11)?
Zbog čega su u dodatku svoje Biblije promenili Duha Svetog iz
"Božje moći" u "Božju snagu": "Duh Sveti aktivnom Božjom moći. Moći, a
ne ličnošću". (Biblijske teme za razgovor, 1977 god, poglavlje "Trojica"). "Duh Sveti to je
aktivna snaga Božja. Snaga, a ne ličnost"? (Biblijske teme za razgovor, u: "Sveto
pismo u prevodu Novog sveta", 1997).
Zbog čega su tolike godine učili da je Duh Sveti "moć", a sada to
osporavaju: "nije moć"? (Indeks publikacija Društva Kule stražare, 1986-2000; 2003, str.
111).

Sveta Trojica

Gde su u Bibliji našli zabranu upotrebe reči "Trojica"?

Da li kada se zajedno pojavljuju Otac, Sin i Sveti Duh (Mt 28,19), to
negira upotrebu reči "Trojica" ili "Trojstvo"?
Ako je jedna od njihovih zamerki ta što se reč "Trojica" ne pojavljuje
u Bibliji, onda to znači da se oni sami služe isključivo terminima iz Svetog
pisma?
Gde se u Bibliji pojavljuju važni termini iz njihovog učenja:
"organizacija", "teokratija", "vlada", "društvo", "predsednik", "upravljačko
telo", "godina 1914"?
Gde su u Bibliji našli definiciju koju pripisuju Bogu: "Bog je senior, a
Isus junior"? (Da li da veruješ u Trojicu, 1989, str. 16).

52
 Gde su u Bibliji našli to da se Duh Sveti naziva "električna struja", a
Bog "akumulator": "Moć" bi se mogla uporediti sa energijom nagomilanom
u akumulatoru, a "snaga" sa električnom strujom koja iz njega izvire.
"Snaga" daje (...) Božji duh, što se potvrđuje prilikom istraživanja Svetog
pisma". (Insight on the Scriptures, 2006, t. 1, str. 498).
Gde su u Bibliji našli da se Bog naziva "Dispečer" (upravnik,
ekonom): "Kada će se desiti Armagedon? Jehova, Veliki Dispečer
vremena rešio je da će Armagedon biti svršetak "vremena kraja". On je
sada blizu." (Od izgubljenog do vraćenog raja, 1960, str. 205).
Gde su u Bibliji našli da se Bog naziva "Računovođa": "Tom
metodom Jehova, koji je precizni Računovođa svojih nauma, slikovito je
predskazao da će se "vremena pagana" ili "sedam vremena" produžavati
sve do jeseni 1914. godine posle Hrista"? (Istina će vas osloboditi, 1946, str. 224).
Gde su u Bibliji našli da se Bog naziva "Dedom": "s pravom se
obraćaju Jehovi kao svom Ocu, pošto će On preko Oca večnosti, Isusa
Hrista, biti njihov "Deda" (Kula stražara 1954, br. 2, str. 9). Naredni primeri:
"Jehova kao "Deda" pun ljubavi i Njegova univerzalna organizacija kao
nežna "Baka", uvek će zajednički pokazivati ljubav i dobrotu svojim
unucima, svojim bogobojažljivim potomcima na zemlji". ( Kula stražara 1957, br.
11, str. 22) "In such a way the heavenly Father of Jesus Christ will become
the heavenly Grandfather of the restored human family" (Worldwide Security
Under the Prince of Peace, 1986, str. 169). "Therefore, they properly address God as
"Father", because he will, in effect, be their Grandfather through the
"Eternal Father", Jesus Christ" (Kula stražara, 1, VIII, 1995, br. 15, str. 13).
Ovo su samo neki primeri termina koji se tiču Boga, kako ga sve
Jehovini svedoci definišu.
Isto tako, Isusa nazivaju rečima kojih u Bibliji nema.
Gde su našli u Bibliji za Isusa da se naziva "Činovnik": "Položaj
Glavnog Izvršnog Činovnika Jehovinog postavio je jedinorodnog Sina na
najviši položaj" (Istina će vas osloboditi, 1946, str. 40).
Gde su u Bibliji našli za Isusa odrednicu "Deputat": "Jehova je
delegirao svog voljenog Sina kao svog velikog Deputata ili Ambasadora
koji je nazvan Njegovim "Poslanikom", kako bi on obavio svoje delo
pripreme"?(Postanje, 1928, str. 352).
Gde su u Bibliji našli odrednicu "Feldmaršal": "Potpuno verujući
Vladaru Vaseljene, Jehovi Bogu, kao i njegovom Feldmaršalu, Isusu"?
(Kula stražara, 1987, godina CVIII, br. 18, str. 27).

Bogorodica Marija

Zašto, ako Isusa nazivaju "bogom", ne nazivaju Mariju

Bogorodicom?
Zašto, ako u svojoj Bibliji nazivaju Isusa "Bogom" (Jn 20, 28),
njegovu majku ne nazivaju "Majka Božija"
Zašto je ne nazivaju "majka mog Gospoda" (Lk 1,43)?
Zašto, ako tvrde da je ona od 1918. živa (vaskrsla) ličnost, ne mogu
da joj se obraćaju?

53
 Zašto mogu da se obraćaju drugim živim ličnostima na zemlji a Njoj,
živoj, ne mogu?
Zašto govore da je Marija imala više dece, kad ta pomenuta deca
nijednom u Bibliji nisu nazvana "Njenom decom"?
Zašto im se ne dopada kada Mariju nazivamo "kraljicom", a sami o
tome propovedaju slično učenje: "Ako je Marija do smrti ostala verna,
sada vrši vlast na nebu s drugim Hristovim kraljevima, kojih ima sto
četrdeset četiri hiljade?" (Probudite se! 1996, br. 9, str. 22).
Zašto im se ne dopada kada govorimo o Uspenju presvete
Bogorodice, a sami o tome slično govore: "Marija je umrla (...) pogružena
u smrtnom snu sve do Bogom utvrđenog časa, kada je uspeta u besmrtni
život na nebu kao duhovno stvorenje (...), boraveći sada sa Jehovom
Bogom i Isusom Hristom!"(Kula stražara, 1994, br.22 str. 31).
Pošto već uče da je Marija prinela prilog "za grehe" (Lk 2,24), šta je
onda bio njen greh, da li rođenje Hristovo: "Marijino prinošenja priloga za
grehe, posle Isusovog rođenja dokazuje da je Marija sebe smatrala
grešnom"? (Kula stražara, 1994, br. 4, str. 28).
Pošto već uče da je Marija prinela prilog za grehe, onda kako će
objasniti to da to obuhvata i bezgrešnog Isusa, pošto je reč o tome da "se
navrše dani njihovog očišćenja" (Lk 2, 22)?

Sveti Petar

Zašto uče da Petar nije prvi Apostol kad u Bibliji stoji: "prvi" – Simon
zvani Petar" (Mt 10,2)?
Zašto Petra nazivaju "zastupnikom apostola" (Insight on the Scriptures
2006, t.I, str. 878, t.II, str. 375), kad ga Biblija tako ne naziva?
Zašto uče da Petar "nikad nije bio u Rimu" kad u Bibliji nema takvog
negiranja? (Indeks publikacija Društva Kule stražare, 1986-2000; 2003, str. 362).
Ako nema istorijskih dokaza da je Petar bio u pravom Vavilonu,
zbog čega se ne slažu s tim da to može da označava Rim? (1Pet 5,13)
Zbog čega postoje istorijske potvrde da je Petar bio u Rimu i tamo
nestao, a nema takvih potvrda za Vavilon?
Zašto je Stefan promenio "Damask" u "Vavilon", a Petar ne bi
mogao da zameni "Rim" u "Vavilon" (Dap 7,43 Stefan je upotrebio reč
"Vavilon", a taj stih je citat iz Knjige proroka Amosa 5,27: "Zato ću vas
preseliti iza Damaska, govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.")?
Otkuda znaju u kakav Vavilon je otišao Petar, kad naučnici ukazuju
na tri mesta koja su se u to vreme zvala Vavilon: "Oni koji su nastojali da
dokažu da Petar nikad nije bio u Rimu, pokušali su da razumeju termin
"Vavilon" doslovno, pri čemu su jedni zagovarali slavni Vavilon u
Mesopotamiji, gde je Petar trebalo da vrši svoju apostolsku delatnost, a
drugi taj Vavilon stavljaju u srednji Egipat, nedaleko od Memfisa, gde je
prema Strabonu (XVII, 1,30) postojala vojna rimska stražarnica Vavilonija,
gde je takođe Petar trebalo da se nađe pred kraj svog života"? (Kazimjež
Romanjuk Sveti Petar: život i delo, Katovice, 1995, str. 129-130).

54
 Koji je to stih Biblije predsedniku Društva Kule stražare garantovalo
do 2000. godine upravu nad celom organizacijom JS: "Mnogo godina
predsednik pensilvanijske korporacije bio je ujedno najvažniji član
Upravnog tela. Sad bi to trebalo da se promeni"? ( Kula stražara 2001, br. 2, str.
29)

Božje ime

Zašto su stavili u Novi zavet ime Jehova kad nema nijednog jedinog
parčenceta papirusa Novog zaveta sa tim imenom?
Zašto smatraju da je Isus koristio ime Jehova, kad je u Bibliji mnogo
Njegovih molitava, a niti jedna ga ne sadrži. I govoraše: Ava Oče! Sve je
moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću,
nego kako Ti. (Mk 14, 35-36), to znači Eloi! Eloi! Lama savahtani! Koje
znači: Bože moj! Bože moj! (Mk 15,34); Oče naš (Mt 6, 9); Oče! (Jn 11,
41); Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, (Mt 11, 25); Oče Sveti! (Jn
17, 11); Ti mene, Oče, (Jn 17, 5); Oče pravedni! (Jn 17, 25)?
Zašto u vezi s tim govore: "Za Isusa ime Božje moralo je imati
životno značenje, jer ga je često pominjao u svojim molitvama"? (Ime
Božje koje će ostati zauvek, 1987, str. 5).
Zašto Isus, koji je, po njima, koristio ime Jahve, nijednom nije
opomenuo Jevreje za to što ne izgovaraju ime Jahve, kad su oni prestali
da ga koriste?
Zašto Jevreji nisu prebacili Isusu za to što koristi ime Jahve, koje
oni nisu koristili (nije bilo dozvoljeno koristiti ga)?
Zašto smatraju da u Novom zavetu treba svuda promeniti definiciju
"anđeo Gospodnji" u "anđeo Jehovin", kad anđeli pripadaju i Isusu, koji je
Gospod i on ih takođe poseduje? (Jovanovo otkrivenje 22, 16; Mt 13, 41;
16, 27; 24, 31; up: Jn 17, 10)
Zašto su u usta Marije i Jelisavete stavili ime Jehova kad nemaju
nikakve dokaze da su one tako rekle? "I reče Marija: Veliča duša moja
Gospoda" (Lk 1,46); a Jelisaveta je rekla : "Tako mi učini Gospod u dane
ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima." (Lk 1, 24-
25).

Besmrtna duša i raj

Zašto jednom kažu da duša ne postoji, a drugi put da duša umire?

Zašto tvrde da duše ne postoje, kad Biblija navodi nešto drugo:
"videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje
imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i
Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji? I dane
biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo
vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da
budu pobijeni kao i oni." (Otk 6: 9-11).
Zašto te duše (Otk 6: 9-11) mogu da govore, da izgovaraju
konkretne reči, obraćaju im se drugi i dobijaju bele haljine?

55
 Zašto uče da "naše" duše ne postoje, a po njihovom učenju duhovi
osoba (osoba u duhovnim telima) njihovih pokojnika iz nebeske klase
nevidljivo postoje od 1918. godine?
Zašto svi biblijski stihovi koji navode dokaze protiv egzistencije
naših duša ne tiču se egzistencije njihovih duhova koji žive od 1918.
godine?
Zašto iznose ovakve divagacije o egzistencijama njihovih duhova
od 1918. godine? "Iz toga bi proisticalo da je prvo vaskrsenje počelo
između 1914. i 1935. Da li se taj početak može još preciznije locirati? (...)
Može li se prihvatiti da ako je Isus seo na presto u jesen 1914, onda su
njegovi verni pomazanici i pristalice počeli da se rađaju tri i po godine
kasnije, u proleće 1918. godine? Postoji takva mogućnost. Mada ne
nalazi direktnu potvrdu u Bibliji, ostaje u skladu sa stihovima koji
pokazuju da je prvo vaskrsenje počelo da se odigrava ubrzo posle
otpočinjanja Hristovog prisustva"? (Kula stražara 2007, br. 1, str. 28)
Zašto su to svoje učenje o nevidljivom postojanju duhova od 1918.
promenili, navodeći pre toga 1878. godinu: "uzeo je vlast kao Kralj na
nebu u proleće 1878. Istraživači su se nadali da će tada dobiti nebesku
nagradu. Kad se to nije desilo, došli su do uverenja da ako pomazanici,
Isusovi sledbenici treba da zajedno s njim učestvuju u Kraljevstvu, onda
mora da su tada počeli da vaskrsavaju u život večni oni koji su zaspali na
smrt"? (Jehovini svedoci, glasnici Kraljevstva Božjeg, str. 632)
Zašto otvoreno ne kažu da je to njihovo učenje o postojanju duhova
od 1918. godine ili 1878. "imitacija" učenja o besmrtnoj duši?
Zašto uče da će razbojnik živeti na zemlji a Isus na nebu, kad je on
rekao: " Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju." (Lk 23, 43)?
Zašto tvrde da je raj iz Lk 23, 43 zemlja kad raj iz Otk 2,7
identifikuju sa nebom (pobednici iz Božjeg raja takođe će zauzeti mesto za
prestolom, to jest na nebu – Otk 2, 7; i 3, 11)?
Zašto u 2 Kor 12, 2-4 "nebo" zamenjuju rečju "raj"?

Svaki pronicljivi učesnik diskusije koji je mnogo puta razgovarao s

njima, i sam će naći dvadesetak drugih pitanja i problema na koje bi hteo
da čuje odgovor od propovednika Društva Kule stražare. Ostavljamo ih
inventivnosti čitaoca ovog članka.

Marija Pija Gardini u razgovoru sa Aleksandrom

Romanovskim: Memoari bivšeg sajentologa

Mediji su nedavno objavili da organizacija sajentologa priprema

"napad" na Poljsku. Sajentolozi treba da obrazuju kadar, propagiraju svoje
ideje na Visli. A da su to opasne ideje najbolje svedoče izveštaji ljudi koji
su istupili iz te organizacije. Jedna od njih je Marija Pija Gardini, koja

56
potiče iz bogate italijanske porodice. Počela je da prisustvuje
sajentološkim kursevima po nagovoru ćerke narkomanke koja je bila na
lečenju odvikavanja, a koje sajentolozi organizuju u centru Narkonon.
Gardini je prošla sve stupnjeve sajentološke inicijacije, postala je visoko
kotirani službenik u organizaciji da bi, konačno s njima raskinula,
razočarana i uništena. Za devet godina duhovnog traganja prelila je u
kasu sajentologa manje-više jedan milion i osamsto hiljada dolara. Danas,
pošto je uspela da izađe iz organizacije, tvrdi da je njima jedini cilj da
prave novac, i da želi da upozori druge da ne naprave grešku kao što je
ona. Vredi pročitati njene memoare Bila sam sajentolog.
Marijina ćerka učestvovala je na sve višim i višim kursevima
sajentologa, prvo je otišla u Dansku, a onda u SAD. Čak je postavila majci
ultimatum: "Ako ne uđeš u organizaciju, odvojiću ću od tebe". Na pitanje
novinara šta to znači, Marija odgovara da u sajentološkom rečniku to
znači prekinuti odnose sa onim ko ne pripada pokretu", pre svega su to
članovi porodice. Zato je majka počela da ide na Habardove kurseve u
Rimu. Da bi se približila svojoj ćerki. Sledećih godina, samo se pela na
lestvici organizacije.
Marija se seća savetovanja, auditinga za vreme kog se adept
ispoveda pred konsultantom, auditorom. Auditor postavlja pitanja, adept
odgovara, a njegovi odgovori se zapisuju i arhiviraju. Ta praksa je mnogo
opasna. U Švedskoj je jedna osoba otišla iz sajentologa i pokrenula
postupak protiv njih da bi povratila novac koji je dala organizaciji.
Sajentolozi su doneli u sud dokumentaciju auditinga, iz koje je proisticalo
da ta osoba nije plaćala porez. Završilo se tako što je ta osoba dobila na
sudu i dobila je odštetu, ali je morala da plati kaznu švedskom
finansijskom uredu. To je samo jedan od primera korišćenja arhiva za
interese organizacije i za ucenjivanje ljudi.
Zašto ljudi ulaze u organizaciju koja izvlači od njih veliki novac? Šta
nudi ljudima kada im predlaže skupe kurseve? "Sajentolozi obećavaju
boljeg čoveka, obećavaju da sve možeš da poboljšaš da bi na kraju
zagospodario nad materijom, energijom, prostorom i vremenom, tzv MEST
(što znači da bi čovek postao Bog!). Naravno, da bi to postigli, moraju da
plate skuplje kurseve, a za to čovek treba da proda kuću, da proda sve, a
oni ti stalno govore da treba da se poboljšaš" – kaže Marija Pija Gardini.
Razgovori o sajentologiji su teški iz različitih razloga, naročito zato
što koriste čudne izraze i skraćenice (dijanetika, auditing, OT, tetani). Po
mišljenju bivše članice Habardove sekte, sajentolozi primenjuju taj žargon
da ih ne bi razumeli, da bi mistifikovali stvar, da bi demonstrirali važnost
toga što ima svoj sopstveni jezik.
"Ući u sektu je lako, ali je izaći iz nje veoma teško. A kad neko uspe
da raskine sa sektom, onda ga proganjaju, kao što to rade sa mnom, čak
su mi i automobil zapalili" – kaže Marija. Sada sajentološkom
organizacijom rukovodi Dejvid Miskevidž, koji je postao njen šef kad je
imao svega 28 godina. Danas mu je 50 godina. Kad je uspeo da svrgne
sve saradnke prvog šefa, tada je došao na vlast. Za razliku od Habarda

57
koji je pred kraj života postao svestan da su cene koje primenjuju
sajentolozi postale suviše visoke, Miskevidž je napravio od sajentološkog
pokreta istinsku organizaciju za pravljenje novca.

Premijer Slovenije nominovao satanistu

Konferencija biskupa Slovenije izrazila je uznemirenost za buduće

odnose između vlade Republike Slovenije i katoličke Crkve posle
imenovanja Aleša Guliča za novog direktora sektora za verska pitanja.
Novoimenovani je bio jedan od osnivača i dalje je član kluba pod nazivom
MC Braća Sotone. Hijerarhe brinu Guličeve izjave u pitanjima vere, kao i
njegovi pogledi na temu zakona o verskoj slobodi. Po mišljenju biskupa,
Guličeva nominacija ne proističe iz stručnih kompetencija kandidata, već
je inspirisana "antiklerikalnim strujama" sadašnje vlade.
Uznemirenost su u vezi sa tim, ispoljili, takođe, i predstavnici
evangelista, pravoslavaca i muslimana.

Fudbalski hokus-pokus

U oktobru tekuće godine na Santjago Bernabeu, u trećoj ligi došlo

je do okršaja giganta: između Real Madrida i Milana. Navijači su imali
drugu borbu – borbu crne i bele magije, jer je mesec dana ranije na sto
predsednika Reala, Florentina Pereza, stiglo pismo od šamana, Hoze
Pepe Ruza. Vudu čarobnjak je upozoravao da će zbog njegovih rituala
Kristijano Ronaldo, koji je doveden u klub za skoro sto miliona evra, biti
kontuzovan.
Pošto Ronaldo trenutno provodi dosta vremena po lekarskim
ordinacijama, došlo je španskom šamanu njegovih pet minuta. "Uzimam
njegovu aktuelnu fotografiju, zalepim za lutkinu glavu, a onda iglama
probadam njene kosti, kičmu i glavu. Na kraju iglom probadam njen
stomak, umotam je u komadić Ronaldove majice i zakopavam je" –
razmeće se Pepe.
U odgovoru, fudbalerova majka, Dolores Aveiro, zaposlila je
stručnjaka za magiju iz Portugalije, Fernanda Nogeira. Da svojom moći
čuva najskupljeg takmičara sveta. Pepe je zaključio da bi Nogeira morao
sklopiti pakt sa đavolom, a on međutim koristi belu magiju. U spoju sa
crnom magijom, koju Pepe koristi, posledice će, prema njegovom
mišljenju, biti još strašnije.
Nogeiru su podržali čarobnjaci iz Perua: okupili su se ispred
španske ambasade u Limi da bi odagnali demone od fudbalera, demone
koje je na njega poslao Pepe. Južnoamerički šamani skupili su se oko
Ronaldove slike, a njegovoj slici slali su čistu energiju, deklamujući:
"Najbolji si, ne daj da te zlo nadvlada". Španski čarobnjak je ipak ubeđen
da za Ronalda nema spasa i da će uskoro morati da se zauvek oprosti od
fudbla.

58
 Javno mišljenje zanima od koga je Pepe dobio narudžbinu.
Navodno, bila je to Ronaldova bivša devojka. Fudbaler se rđavo poneo
prema njoj, pa zato treba da bude kažnjen. A šta na to kaže fudbaler?
"Osećam se kao preporođen, a moja karijera tek počinje" – zaključio je.

Osuđeni francuski sajentolozi

Sud u Parizu osudio je sajentološku crkvu za prevaru i iznuđivanje

novca od vernika. Presuda se odnosi na samu crkvu, a ne na pojedine
njene lidere.
Javni tužilac je zahtevao zabranu delatnosti svih francuskih centara
sekte i knjižara sa sajentološkom literaturom. Stvar se zasnivala na dvema
optužbama podignutim u leto 1998. i 1999. godine. Jedna od osoba
kojima je pričinjena šteta bila je Od Kler Malton, koju su vrbovali na ulici i
nagovorili je da uradi test ličnosti. Žena je u toku od nekoliko narednih
meseci dala više od dvadeset i jedne hiljade evra na intervencije koje je
trebalo da suzbiju njenu navodnu bolest.

Odšteta za transfuziju

Starešina Jehovinih svedoka dospeo je u milansku bolnicu u

teškom stanju zbog zloćudnog tumora probavnog trakta. Lekari su
konstatovali da je neophodna transfuzija krvi, na šta pacijent zbog
religijskih uverenja nije pristao. Bolesnikova porodica našla je drugu
bolnicu koja je pristala da ga primi i odustane od transfuzije – piše
"Žečpospolita".
Pacijent je transportovan, osoblje je dobilo zvanično overen
dokument u kojem JS upozorava da ne želi transfuziju krvi. Konzilijum
lekara je ipak zaključio da transfuziju treba izvršiti. Lekari su obrazložili da
pacijent nije potpuno pri sebi. Pošto je psihijatar odbio da ga tako
dijagnostikuje, bolnica se obratila sudu koji je izdao dozvolu za transfuziju,
motivišući to višom nuždom, potrebom spasavanja života. JS je
protestovao, zbog čega su ga vezali za krevet i dali mu transfuziju.
Pacijent je u toku intervencije dobio srčani udar i umro.
Porodica je stvar prenela na sud, a sudija je na osnovu mišljenja
upućenih zaključio da s medicinskog gledišta lekari nisu izvršili kriminalni
čin, jer je transfuzija u tom slučaju bila intervencija koja spasava život. Pa
ipak, osudio je bolnicu i četiri lekara da plate porodici dvadeset hiljada
evra odštete. Konstatovao je da je preduzeta radnja protivna volji
pacijenta što je izazvalo oštar stres i prouzrokovalo njegovu smrt. Po
mišljenju sudije, to je predstavljalo povredu pacijentovog dostojanstva i
prava da odbije lečenje koje mu je Ustavom garantovano.

Umrla članica Mensonove sekte

59
 U američkom zatvoru umrla je Suzan Atkins, ubica Šeron Tejt.
Suzan je pripadala sekti "Porodica" koju je osnovao Čarls Menson.
Godien 1969, inspirisana liderom sekte, zajedno sa tri osobe izvršila je
napad na vilu koju je na Beverli hilsu iznajmio Roman Polanjski.
Šezdeset jednogodišnja Suzan Atkins imala je rak mozga. Nepunih
mesec dana ranije tražila je da je oslobode pre isteka kazne zbog njenog
zdravstvenog stanja. Njena molba je bila odbačena.

O dijalogu s lefebristima

Dominikanac, otac Jan Kločkovski, izrazio je svoj skepticizam u

pogledu dijaloga Katoličke crkve s lefebristima. "Njihovo protivljenje
promenama u liturgiji je neshvatljivo, pa forma vršenja Euharistije menjala
se vekovima – zaključio je filozof. – Mogu da obavljaju tridentsku misu
samo da hoće jedinstvo u veri i crkvenoj disciplini".
Ipak, po mišljenju dominikanca, spor se tiče uglavnom pitanja
verske slobode. Nadbiskup Lefevr bio je uveren da pristajanje na versku
slobodu znači odustajanje od činjenice da je Crkva jedini posednik istine.
Međutim, deklaracija o verskoj slobodi jasno govori o tome da je Hristos
proklamovao liturgiju zarad čovekovog pronalaženja istine, ali na veru nije
dopušteno nikoga primoravati.
Ono što preti lefebristima jeste promena vizije vaseljenske crkve u
viziju sekte: samo mi i naš način poštovanja Boga je dostojan, a ostali su
u zabludi – ocenio je Kločkovski.

Autor "Grada gneva" napušta sajentologe

Pol Edvard Hagis, laureat Oskara 2005. godine za scenario filma

"Grad gneva" koji je sam režirao, prekinuo je svoje odnose sa
sajentološkom crkvom. To je bila njegova reakcija na stav filijale sekte u
San Dijegu koji podržava projekt zakona koji zabranjuje brak osobama
istog pla. U pismu Tomiju Dejvisu, zastupnika sajentološke crkve, tvorac je
izrazio razočarenje zbog toga i zaključio da ne može da bude član
organizacije koja "toleriše progon homoseksualaca". Hagis je bio aktivan
sajentolog trideset pet godina. Tomi Dejvis je odgovorio da mišljenje
režisera koji je rođeni Kanađanin nekakav nesporazum: "Mi svi
zagovaramo građanska prava i prava manjina".

Problemi sajentologa u Australiji

Sajentološka crkva u Australiji ima probleme zato što je senator Nik

Ksentofon rešio da upozna javnost sa sadržajem sedam pisama koje je
dobio od bivših članova sekte. Oni optužuju poglavare organizacije za
prevaru, ucene, finansijske malverzacije, primoravanje na abortus i
ispiranje mozga. Po senatorovom mišljenju, te osobe su izjavile da žele da

60
sarađuju s policijom. Poglavari "crkve" pak odgovorili su da su te primedbe
verodostojne koliko i mišljenja bivših supružnika jedno o drugom".
Premijer Kevin Rud razmatra kako da započne parlamentarnu
istragu u vezi sa sajentolozima. Pre nego što počne bilo šta, mora da ima
dokaze koji su ispitani i provereni.

Mlad mesec i njegov okultistički obris

Papski savet za pitanja kulture izrazio je bojazan zbog sve veće

popularnosti "vampirske" serije Sumrak američke autorke Stefani Mejer i
nazvala je najnoviji film serije pod naslovm "Mlad mesec" moralnom
prazninom sa devijantnom porukom. Sveštenik prelat Franko Peracolo
osudio je film za okultističke ideje čija je moralna pustoš opasnija od
devijantne poruke.
Serija Sumrak pisana je za tinejdžere i pripoveda istorijat
romantične ljubavi između vampira Edvarda Kulena i mladom devojkom
Belom Svon. Serija je postala bestseler ne samo preko Okeana, već i u
Evropi. Ekranizacija drugog romana u ciklusu pojavila se u bioskopima
20.novembra tekuće godine.

61