Predmet:

Moderne metode i tehnike karakterizacije

neorganskih jedinjenja

Studijski program: Master akademske studije, Hemija 2014

Status predmeta: Obavezni
Školska: 2016/2017 god.

-teorijske vežbe-
[3]

Predmetni Profesori: Predmetni Asistent:

Prof. dr Dragan Đorđević Doc. dr Nenad S Krstić
Doc. dr Nenad S. Krstić
 Teorijaske osnove IC-a
Ø Apsorpcijom energije u infracrvenoj oblasti (ν = 4000 – 200 cm-1) nastaju
promene u vibracionoj energiji molekula. Te vibracije dovode do pojave traka u
IC spektru i mogu se opisati kao: istezanje (stretching), savijanje (bending),
ljuljanje (rocking), mahanje (wagging), uvijanje (twisting)...
vibracije atoma –CH2- grupe
Simetrical stretching asymmetrical stretching Scissoring (bending)

wagging rocking twisting

doc dr Nenad S Krstić

Ø Talasne dužine koje zahvata kompletna IC oblast nalaze se između vidljivog
(780 nm) i mikrotalasnog (~1000 nm) dela elektromagnetnog spektra, tj. od
talasnog broja oko 13000 do 10 cm-1.
Ø Na osnovu vrste energetskih prelaza koji se pobuđuju apsorpcijom zračenja,
ova celokupna oblast podeljena je na tri dela:

Bliska IC Srednja IC Daleka IC

(cm-1) 13000 – 4000 4000 – 200 200 – 10
λ (µm) 0.78 – 2.5 2.5 – 50 50 – 1000

doc dr Nenad S Krstić

Ø Za hemijsku analizu najinteresantniji je srednji deo IC oblasti. Apsorpcija
zračenja u ovom delu odgovara energetskim prelazima reda veličine 8,5-42
kJ/mol, što se poklapa sa frekvencijama valencionih i deformacionih vibracija
hemijskih veza u nepobuđenim molekulima.

Ø Daleka IC oblast zahteva upotrebu specijalnih optičkih materijala i izvora.

Koristi se za analizu organskih, neorganskih i organometalnih jedinjenja koja
sadrže teške atome (maseni broj > 19). Obezbeđuje važne informacije o
strukturi kao što su konformacija i dinamika slojeva uzorka.

Ø Bliska IC omogućava kvantitativne analize velikom brzinom bez utroška ili

oštećenja uzorka, te se koristi u industrijskoj proizvodnji za kontrolu u toku
procesa.
doc dr Nenad S Krstić
Ø Kada se kroz prostor ispunjen nekom supstancom (u bilo kom agregatnom
stanju) propusti snop infracrvenog zračenja, koji se zatim optičkom prizmom
(ili rešetkom) razloži na monohromatske komponente, primećuje se (pomoću
odgovarajućeg detektora) da na pojedinim frekvencijama dolazi do većeg ili
manjeg slabljenja jačine svetlosti zbog selektivne apsorpcije IR zračenja od
strane molekula koji sa tim zračenjem dolaze u dodir.

ØAko se promena intenziteta propuštenog IC zračenja predstavi u zavisnosti od

frekvencije (talasne dužine) dobija se infracrveni spektar. IC spektar se dobija
pomoću infracrvenog spektrofotometra kao zavisnost transparencije (T) od
-
talasnog broja (ν) i/ili talasne dužine (λ).

doc dr Nenad S Krstić

Ø Kod IC spektroskopske analize, odnos energije zračenja propuštene kroz
uzorak (I) prema energiji upadnog zračenja (Io) predstavlja transparenciju, T.
Ako se posmatra promena transparencije u zavisnosti od frekvencije (i/ili
talasne dužine) dobija se IC spektar. Apsorbanca (A) predstavlja dekadni
logaritam recipročne vrednosti transparencije:
A = log10 (1/T) = – log10 T = – log10 (I/Io)

(a) (b)

IR spektar oktana (a) transparencija (b) apsorbcija

doc dr Nenad S Krstić
Ø Energija apsorbovanog elektromagnetnog zračenja dovodi do pobuđivanja elektrona
iz nižih energetskih nivoa u više, kao i do pobuđivanja translatornog, vibracionog i
rotacionog kretanja. Proces apsorpcije IC zračenja je električne prirode i da bi do njega
došlo, neophodno je da budu zadovoljena dva osnovna uslova:
§ Frekvencija vibracije hemijske veze (tzv. prirodna frekvencija) mora biti jednaka
frekvenciji zračenja,
§ Hemijska veza mora imati svojstva električnog dipola da bi absorbovala u IR
oblasti .
apsorbuju u IC ne apsorbuju u IC

doc dr Nenad S Krstić

Ø Na frekvencijama na kojima dolazi do apsorpcije zračenja javljaju se
apsorpcioni maksimumi, koji se nazivaju i apsorpcionim trakama.

Ø Zbog specifičnosti svakog IC spektra, položaj, intenzitet, broj i oblik

apsorpcionih maksimuma koji su u direktnoj vezi sa strukturom molekula ova
tehnika omogućava identifikaciju svakog posmatranog molekula.

ØOd frekvencije vibracije hemijske veze zavisi položaj apsorpcionog

maksimuma (νmax), a od veličine promene dipolnog momenta zavisi njegov
intenzitet.
intenzitet

doc dr Nenad S Krstić

Ø IC spektroskopija daje informacije o vibracionim stanjima molekula.
Intenzitet i položaj apsorpcionih traka u IC spektru omogućava identifikaciju
elemenata strukture molekula.
ØMeđu njima su tipične funkcionalne grupe, vodonične veze, ali takođe i
informacije o konformacijama ili čak i ispitivanje hemijskih reakcija.
ØTipične vibracije funkcionalnih grupa čine IC spektroskopiju veoma važnom
analitičkom tehnikom.
ØU gasnoj fazi može se posmatrati rotaciona fina struktura, na osnovu koje se
može utvrditi momenat inercije molekula.

doc dr Nenad S Krstić

Ø Uz tradicionalne transmisione metode (npr. KBr pastile) danas je široko
rasprostranjena moderna refleksiona tehnika, difuzna refleksija infracrvenog
zračenja (DRIFT) kao i (umanjena) potpuna refleksija (ATR).

ØIzbor metode zavisi od mnogih faktora, a najpre od fizičkog stanja uzorka,

informacija koje tražimo (analiza ukupnog uzorka ili površine) i vremena koje
je potrebno za pripremu uzorka.

ØU suštini, IC je široko primenjiva tehnika jer je nedestruktivna i može se

koristiti sa drugim analitičkim tehnikama kako bi se dobile dodatne informacije
o strukturi i sastavu uzorka.

doc dr Nenad S Krstić

Ø Frekvencije na kojima materijali apsorbuju IC zračenje zavise od unutrašnjih
vibracija molekula, a samim tim i od njihovog sastava.

Ø U neorganskoj hemiji infracrvena spektroskopija se primenjuje kao brza i

jednostavna tehnika za identifikaciju mineralnih vrsta, odgovarajućih interakcija metal-
ligand u koordinacionoj hemiji.

Ø U proučavanju kompleksnih jedinjenja IC spektroskpija ima značajnu ulogu za

proučavanje kooridnacije metal-ligand (M–L), posebno u slučajevima kada se menja
raspodela elektronske gustine, dužina uglova veza, što menja simetriju, pa time i broj i
vrste vibracija.

doc dr Nenad S Krstić

 Fourier-ova transformaciona infracrvena (FTIC)
spektroskopija

Ø Kod FTIC spektrometara kompjuterski su spojene dve klasične metode:

interferometrija i Fourier-ova transformacija, tj. matematička transformacija
dobijenog intereferograma direktno daje intenzitet propuštenog zraka od
frekvencije, tj. IC spektar uzorka.

Ø Kada se spektar snima korišćenjem starijih, disperzivnih IC spektrometrima

svaka tačka u njemu odgovara propuštenoj svetlosti na datoj frekvenciji. Signal
koji obezbeđuje FTIC tehnika, međutim, sadrži informacije o kompletnom
spektru uzorka. Ovaj signal se Fourier-ovom transformacijom transformiše iz
domena vremena u domen frekvencije u cilju dobijanja spektra.
doc dr Nenad S Krstić
Ø Postoji nekoliko značajnih prednosti upotrebe FT instrumenata u odnosu na
klasične, disperzione:
• veća osetljivost (omogućava snimanje uzoraka veoma malih
dimenzija, do nekoliko desetina μm u prečniku)
• ekstremno velika moć razlaganja i reproduktivnosti talasnih dužina
što omogućava analizu složenih spektara u kojima veliki broj linija i
spektralno preklapanje čini određivanje određenih funkcionalnih grupa
u molekulu teškim
• istovremenog detektovanja svih elemenata izvora - ova osobina
omogućava dobijanje podataka za celokupni spektar u 1 sec ili manje.

doc dr Nenad S Krstić

Ø FT spektroskopija se razlikuje od konvencionalnih (uobičajenih)
spektroskopija jer se svi elementi rezolucije snimaju istovremeno, što smanjuje
vreme potrebno za dobijanje spektara pri odabranom odnosu signal/šum, te se
za kratko vreme može snimiti veliki broj spektara i odrediti njihova prosečna
vrednost.

ØVeliku prednost predstavlja i “mogućnost naknadne popravke spektara”, jer

omogućava čišćenje spektra od maksimuma koje daju nečistoće, kao i
kompijutersko upoređivanje sa bazom podataka.

doc dr Nenad S Krstić

Izvor

Interferometar
Michelson-ov

Detektor
Uzorak

Elektronika

Kompjuter

Ø Uprošćena šema FTIR spektrofotometra

doc dr Nenad S Krstić
 FTIC mikroskopija
Ø FTIC instrumenti sa osetljivim MCT (živa-kadmijum-telurid) detektorima
doprineli su razvoju IC mikroskopa, koji su proširili upotrebu IC spektroskopije
na ispitivanje veoma malih uzoraka sa granicom detekcije do dva reda veličine
bolje nego kod disperzionih instrumenata.

doc dr Nenad S Krstić

Ø Kod IC mikroskopa postoje dva zraka, jedan vidljive, a drugi IC svetlosti,
koji prolaze identičan put od optičkih uređaja instrumenta do uzorka.
Ø Uzorak je, stoga, moguće posmatrati i odrediti tačno region koji se želi
ispitivati, korišćenjem mikroskopskih kontrola.
ØU zavisnosti od dizajna uređaja, moguće je istovremeno snimanje IC spektara
i posmatranje uzoraka, ili je potrebno zameniti objektiv za posmatranje,
objektivom za snimanje spektara.

doc dr Nenad S Krstić

 Priprema uzoraka
Čvrsti uzorci
Ø snimanje čvrstog uzorka bez pripreme (direktno snimanje)
– FTIC mikroskopija
Ø priprema KBr pastila
(250 mg KBr + 2-3 mg uzorka)

KBr pastila

doc dr Nenad S Krstić

 Priprema uzoraka
Tečni uzorci
Ø za snimanje tečnih uzoraka koriste se “kivete” u kojima se stavljaju tečni
uzorci

doc dr Nenad S Krstić

Priprema tečnih uzoraka u obliku tankog filma između KBr pločica za IR snimanje

doc dr Nenad S Krstić

 ATR-FTIC mikrospektroskopija
Ø Spektroskopija interne refleksije (ATR) dosta je korišćena IC tehnika u kojoj
IC zraci prolaze kroz kristal koji je propustljiv za IC zrake sa velikim indeksom
refrakcije, omogućavajući potpunu refleksiju zraka jednom ili više puta.
Ø U ovom slučaju zrak se odbija između uzorka i kristala stvarajući spektar
uzorka.

doc dr Nenad S Krstić

Ø Tehnika interne refleksije radi na principu merenja promena koje se javljaju u
ukupnom unutrašnjem reflektovanom IC zraku kada zrak dolazi u kontakt sa
uzorkom.
Ø IC zrak se pod određenim uglom usmerava na optički neproziran (ATR)
kristal sa visokim indeksom refleksije (najčešće se koriste cink-selenid, ZnSe,
germanijum, Ge, talijum bromid–talijum jodid (KRS-5)).
Ø Nakon refleksije od površine uzorka (reflektujući se više puta od gornje i
donje površine), koji apsorbuje deo zračenja, zrak gubi deo energije na talasnoj
dužini na kojoj ispitivani uzorak apsorbuje.
Ø Umanjena energija svakog zraka se meri u zavisnosti od talasne dužine na
spektrometru, pri čemu se stvara odgovarajući spektar.

doc dr Nenad S Krstić

Položaj FTIR traka nekih grupa organskih molekula potencijalnih liganada

doc dr Nenad S Krstić

 R-OH

-OH grupu iz alkohola u FTIR spektru karakteriše

intenzivna široka traka u oblasti 3400-3200 cm-1.

3300

doc dr Nenad S Krstić

 RCOOH

-OH grupu iz karboksilnih kiselina u FTIR

spektru u odnosu na istu iz alkohola
karakteriše široka traka i malo pomerena u
desno u oblasti 3400-2800 cm-1.

doc dr Nenad S Krstić

doc dr Nenad S Krstić
doc dr Nenad S Krstić
doc dr Nenad S Krstić
doc dr Nenad S Krstić
doc dr Nenad S Krstić
doc dr Nenad S Krstić
doc dr Nenad S Krstić
doc dr Nenad S Krstić
IR spektri nekih neorganskih jedinjenja
cm-1 H2 O D2 O
ν1 3500 2550
ν2 3300 2450
ν3 1650 1200
asymmetrical stretching bending
Symetrical stretching

ν2 ν1 ν3

doc dr Nenad S Krstić

FTIR spektar: a) H2O i b) D2O
 doc dr Nenad S Krstić
FTIR spektar CO2
Ø Dve FTIR trake u spektar BF3 su rezultat asimetričnih vibracija jer se bor u
prirodi javlja u obliku dva izotopa 10B (19,19%) i 11B (80,1%). Prema tome
veza 10B-19F će imati različitu redukovanu masu i frekvenciju vibracije u
odnosu na vezu 11B-19F.

Ø Traka na 1504 cm-1 se pripisuje 10B-19F kao posledica slabijeg

intenziteta vibracije veze u molekulu.
doc dr Nenad S Krstić
Ø Na osnovu prisutnih podataka, a primenom Hooke-ovog zakona*, može se
potrvditi polažaj trake 11B-19F .

ØHooke-ov zakon elastičnosti je aproksimacija koja kazuje da je relativna deformacija elastičnog tela, u određenim
granicama, direktno proporcionalna naponu koji na njega deluje.
doc dr Nenad S Krstić
BH4-

2300 1125

doc dr Nenad S Krstić

 FTIR spektar gasa NH3
out-of-plane bending doc dr Nenad S Krstić stretching
IR spektar kristalnog NH4Cl

doc dr Nenad S Krstić

IR spektar α-kvarca
doc dr Nenad SiO
S Krstić2,
30SiO , Si18O
2 2
IR spektar CaCO3

doc dr Nenad S Krstić

IR spektar MgCO3

doc dr Nenad S Krstić

 Primena IR spektroskopije u karakterizaciji
kompleksnih jedinjenja

Ø Sa opadanjem simetrije liganda dolazi do povećanja broja apsorpcionih traka, ili se

usled preraspodele elektronske gustine u molekulu liganda usled koordinacije trake
pomeraju i menjaju untenzitet u IC spektru nastalog produkta interakcije M–L.
Ø Na ovaj način se preko IC spektara mogu proučavati M–L interakcije, kao i priroda
veze u kompleksnim jedinjenjima.
Ø Valentne vibracije veze M–L, koje su bitne za IC spektroskopsku karakterizaciju
javljaju se u dalekoj IC oblasti.
Ø Za proučavanje koordinacionih jedinjenja najinteresantiji deo tzv. srednje IC oblasti.
Apsorpcija zračenja u IC oblasti odgovara energetskim prelazima reda veličine 8,5 –
41,0 kJ/mol, što se poklapa sa frekvencijama valencionih i deformacionih vibracija.

doc dr Nenad S Krstić

Ø FTIC spektroskopija je najpogodnija nedestruktivna spektroskopska tehnika i
ima široku primenu u proučavanju farmaceutskih preparata, bioloških uzoraka,
bez prethodnog narušavanja osnovne strukture istog usled pripreme za analizu.

Ø Pojava, odnoso odsustvo odgovarajućih absorpcionih traka, kao i promena

inteziteta pikova su parametri na osnovu kojih se prate promene kod supstanci.

Ø Na osnovu IC spektara produkata interakcije metal-ligand mogu se dobiti

podaci o dentatnosti liganda (monodentatni, bidentatni, mostni), o načinu
koordinacije sa jonom biometala, vrsti donorskih atoma, kao i o tipu kompleksa
(mononuklearni, binuklearni, polinuklearni).

doc dr Nenad S Krstić

Ø Glavna karakteristika u IC spektrima kompleksa prelaznih metala sa O-
donor ligandima tipa kiselina jeste frekvencija simetričnih (νsim) i asimetričnih
(νasim) -COO vibracija. Frekvencija ovih vibracija zavisi od koordinacije
metalnog jona sa karboksilnom grupom iz liganda.

ØTipični anjoni minerala: SO42-, CO32-, SiO32- apsorbuju IC zračenje različitih

talasnih dužina i mogu se međusobno razlikovati u IC spektru, te koristiti za
identifikaciju pojedinih mineralnih vrsta.

doc dr Nenad S Krstić

Ø Prema tome metodom IR spektroskopije dobijaju se značajniji podaci o
kompleksnim jedinjenjima i to o:
1) prisustvu vode u kompleksima i načinu vezivanja iste (u koordinacionoj
sferi ili van koordinacione sfere)
2) funkcionalnim grupama organskih liganada,
3) načinu vezivanja poliatomskih anjonskih liganada i njihovim
simetrijskim karakteristikama,
4) koordinaciji metal-ligand.

doc dr Nenad S Krstić

Ø Na slici koja sledi date su oblasti IR spektara u kojima se javljaju trake za
uobičajene anjone neorganskih kiselina i anjonske ligande u kompleksnim
jedinjenjima.

Relativni položaji
doc apsorpcionih
dr Nenad S Krstić traka u IR
Ø Polioksoanjonski ligandi (CO32-, SO42-, NO3-, ox2- i drugi) mogu ostvariti
vezu sa centralnim atomom u kompleksu kao monodentatni, bidentatni, most
ligandi ili biti slobodni anjoni u jedinjenjima sa jonskom vezom.

ØZbog promene elektronske gustine između atoma i dužine veza usled

različitog elektrostatičkog polja koje lokalno formiraju, molekuli trpe različite
deformacije (promena dužine veza i uglova između njih), menjaju simetrijske
karakteristike, što rezultuje pojavom različitog broja traka u odgovarajućim IR
spektrima, ilustrovano na primerima koji slede.

doc dr Nenad S Krstić

Ø Kod kompleknsih jedinjenja trake veza M-L (L≡ C, N, O) se javljaju ispod
700 cm-1 (region otiska prsta) tako da se karakterizaciju istih koriste podaci za
trake koje su rezultat vibracija u molekulu ligandana, a čiji su položaji
promenjeni u odnosu na čist ligand zbog preraspodele elektronske gustine pri
interakciji M-L (npr. C-O, C-N).

doc dr Nenad S Krstić

Ø Slobodan C≡O molekul karakteriše traka u IR spektru na oko 2143 cm-1.
Kada je ovaj molekul u svojstvu liganda, dolazi do preraspodele elektronske
gustine na π* orbitale liganda, pri čemu se smanjuje frekvencija C-O vibracije
(istezanja). Prema tome što je veća elektronska gustina na centralnom
metalnom jonu veća je preraspodela iste, a samim tim je vrednost frekvencije C
-O manja. Prema tome νCO vibracija je dobar parametar za upoređivanje
centralnih metalnih jona metala (elektronske gustine) kada se isti nađu u
koordinaciji sa CO ligandom.

doc dr Nenad S Krstić

doc dr Nenad S Krstić
 Različiti oblici prisustva SO42- jona u koordinacionim
jedinjenjima.

ØSulfatni jon kao slobodan anjon u

kompleksima tipa [MLn]SO4 ima
simetrijske karakteristike koje
odgovaraju Td-molekulima i u IR
spektru daje 2 karakteristične trake.

Ø U kompleksu tipa [ML5SO4]+ kao monodentatni ligand ima drugačije

okruženje koje smanjuje njegovu uređenost do C3v, menja dužine S–O veza,
tako da se u IR spektru javljaju nove vibracije. Kao bidentatni ligand sulfat ima
još manju uređenost, ista opada do C2v simetrijske grupe, a u odgovarajućem
spektru registruje se manji broj traka.
doc dr Nenad S Krstić
ØU spektru na slici koja sledi, u
oblasti 1200–900 cm-1 jasno se
vide odgovarajuće apsorpcione
trake za sulfatni jon kao
monodentatni i bidentatni ligand,
i slobodan jon.

ØIR spektri kompleksa sa različitim

načinima vezivanja SO42- jona
doc dr Nenad S Krstić
 Različiti oblici prisustva CO32- jona u koordinacionim
jedinjenjima.

ØKarbonatni jon može u

kompleksnim jedinjenjima biti
prisutan kao slobodan, izvan
koordinacione sfere i tada su
njegove simetrijske karakteristike
D3h.

ØIsti može biti u koordinacionoj sferi metala kao monodentatni (Cs), ili
bidentatni ligand (C2v) i u svakom od tih slučajeva on ima različito
elektrostatičko polje i daje različitdocbroj traka u IR spektrima.
dr Nenad S Krstić
IR spektri cijanidnih kompleksa K3[Co(CN)6] (puna linija)
i K2[Pt(CN)4]·3H2O (isprekidana linija)

ØPrisustvo molekula vode u ispitivanom uzorku, u ovom slučaju hidratu Pt-

cijanidnog kompleksa, identifikuje se prema karakterističnim položajima
apsorpcionih traka u IR spektru (3600-3200 cm-1 i 1650 cm-1), (slika na
doc dr Nenad S Krstić
sledećem slajdu).
 Valentine (a) i deformacione (b) vibracije i rotacije (c, d) molekula H2O

ØVoda prisutna u obliku klatrata daje još jednu traku u spektru (600-300 cm-1).
Molekul vode u koordinacionoj sferi metala, kao što su [M(H2O)6]3+ katjoni u
nekim solima, daje apsorpcione trake u oblasti 900-400 cm-1. Na osnovu
karaktera promena u spektrima i intenziteta apsorpcionih traka mogu se izvoditi
i zaključci o stepenu čistoće i vlažnosti ispitivanih uzoraka, odnosno stepenu
vlažnosti. doc dr Nenad S Krstić
 Primeri IR spektara “različitih” liganada u koordinacionoj hemiji

Ø Za nitro jon (NO2-)u kompleksnim jedinjenjinma karakteristične su sledeće

trake:
• νa(NO2) i νs (NO2) na 1470–1370 i 1340–1320 cm-1
Za slobodan NO2- jon ove trake se javljaju na 1250 i 1335 cm-1
doc dr Nenad S Krstić
Nitro kompleksi

doc dr Nenad S Krstić

 Nitrito kompleksi

Ø Za nitrito jon (ONO-) u kompleksnim jedinjenjinma (centralni metalni jon

ostvaruje vezu preko kiseonika) karakteristične su sledeće trake:
• ν(N=O) i ν (NO) na 1485–1400 i 1110–1050 cm-1
Razlika između nitro i nitrito kompleksnih jedinjenja moze se vršiti na osnovu
karakterističnih traka u IR spektru, a najuočljivija razlika je u traci koja se javlja
na oko 620 cm-1 i karakteristična je samo za nitro komplekse. doc dr Nenad S Krstić
 Oksalato kompleksi

Ø Oksalatni anjon (C2O42-) može koordinirati sa centralnim metalnim jonom

kao monodentatni (I) i bidentatni (II) ligand.
Ø Bidentatna helatna struktura (II) je mnogo češća.
Ø U seriji dvovalentnih metala, vibracija ν(C=O) (ν1, ν7) postaje “jača”, a
ν(C─O) (ν2, ν8) postaje “slabija”, dok ν4(MO) postaje “jača” u nizu:
Zn(II)<Cu(II)<Pd(II)<Pt(II)

doc dr Nenad S Krstić

Primer upotrebe IR u analizi prirodnih uzoraka

Ø Na slici su prikazani IR spektri praškastog

netretiranog uzorka biljnog materijala, uzorka žarenog CaC2O4

na 400 °C i tretiranog HCl-om. Na slici A na 1641 cm-1

javlja se traka CaC2O4, 1072 cm-1 biogeni silicijum.

Na slici B vide se trake kao i na slici A, a u regionu od

CaC2O4
850-450 javljaju se trake nerastvornih oksalata i silikata.

Na slici C posle tretiranja uzorka HCl-om jasno se vidi

da dolazi do nestanka trake oksalata na 1641 cm-1, dok

trake silikata ostaju.

doc dr Nenad S Krstić
Primer upotrebe IR Talasni broj [cm-1] Asignacija trake
3090 CH2 asimetrična
2955 CH3 asimetrična
2869 CH2 simetrična
2728 O-H…O valeciona
2632 O-H…O valenciona
1721 C=O
(RS-2-(4-izobutil-fenil) propionska kiselina)
1507 C=C aromatična
1462 CH3 asimetrična deformaciona
1420 CH-CO deformaciona
brufen
1380 CH3 simetrična
1321 OH u ravni deformaciona
1268 =C-H u ravni deformaciona
1231 C…C
1183 C-O
1168 C-H u ravni deformaciona
1123 =C-H u ravni deformaciona
1092 C-H u ravni deformaciona
1071 =C-H u ravni deformaciona
Cu-IB
1008 C-H u ravni deformaciona
970 C-O-C
936 CH3 vibraciona
866 C-H van ravni vibraciona
779 CH2
746 C=C prsten
668 C-H van ravni deformaciona
636 C-H u ravni deformacija prstena
588 C...C deformaciona
522 CH2 u ravni
479 CH2/CH3 deformaciona vibracija
doc dr Nenad S Krstić
423 C=C-C asimetrično savijanje prstena
 Ø Karakteristične IC trake kod minerala gline
OH- OH-valentna
deformaciona vib. zona (cm-1) OH-grupa
vib. zona (cm-1)
913 3621 Al-Al-OH
846 3695 Al-Mg-OH
788 Fe3+- Mg-OH
697 Si-O-Mg
623 Si-O-Al
1029 Si-O
466 Nisko-frekventna SiO2
521
1105 Visoko-frekventna SiO2
3416 H2 O

doc dr Nenad S Krstić