Uvod u opštu lingvistiku

skripta

1
Uvod

Osnivač opšte lingvistike je Ferdinand de Saussure( Ferdinand de Sosir). On je i osnivač

strukturizma u lingvistici.
Lingvistika je nauka o jeziku.
Bitna svojstva jezika:
 Jezik je sistem zato što nije skup nepovezanih elemenata nego je organizovana
celina čiji delovi stoje u odredjenim medjusobnim odnosima, obrazujući jednu
strukturu. U toj strukturi mesto i uloga pojedinih sastavnih delova odredjeni su
upravo odnosom prema drugim sastavnim delovima i prema celini.
 Jezik je sistem znakova zato što počiva na principu simbolizacije, tj.
reprezentovanja nekog elementa stvarnog ili imaginarnog sveta nekim elementom
jezika.
 Jezik ima formalno-funkcionalna obeležja:
o Jezik je višeslojna, hijerarhijski ustrojena struktura, u kojoj jedinice nižeg
reda svojim kombinovanjem obrazuju jedinice višeg reda. On je dvostruko
artikulisan (raščlanjen) sistem, jer se u njemu uvek razlikuju plan sadržaja i
plan iskaza, odnosno plan jedinica sa značenjem (reči) i plan jedinica bez
samostalnog značenja, koje svojom kombinatorikom daju jedinice sa
značenjem (glasovi – foneme). Stvari o kojima se u nekom jeziku govori
otelovljene su u njegovim rečima (prva artikulacija), ali su same te reči
dobijene slaganjem jedinica druge vrste – glasovima (druga artikulacija).
Ovo jezik čini jako ekonomičnim sistemom.
o Opisani formalni principi čine jezik jako produktivnim. Oni omogućuju
prirodno i neprekidno straranje novih iskaza, kojima se izražava i saopštava
neograničeno mnoštvo novih misaonih sadržaja.
o Jezik poseduje izvanredno važno svojstvo dislokacije ili «izmeštanja» u
prostoru i vremenu. On nije vezan za neposredni kontakt komunikacijskog
čina tj. za ono što se dešava «ovde» i «sada», pa se njime može govoriti ne
samo o stvarima koje su u datom trenutku prisutne nego i o stvarima
prostorno i vremenski udaljenim ili čak nepostojećim.
o Jezik se prenosi i usvaja kulturnim putem. On mora iznova da se uči u
svakoj generaciji; jedna od posledica ovoga je neprekinuti lanac promena u
jeziku od jednog pokoljenja do drugog.

2
 Jezički znakovi

U teorijskoj lingvistici, jedinice jezičke organicazije posmatraju se kao jezički znaci. Jezički
znak je spoj nekog jezički uobličenog pojma (tj. nečeg označenog) i odgovarajuće zvučne ili
grafičke predstave (tj. nekog označitelja).

Jezički znak je:

•Arbitraran (proizvoljan)
•Konvencionalan (društveno ustanovljen, dogovoren)
•Linearan (j a b u k a)
→→→→→
Jezički znaci ulaze u složene medjusobne odnose, obrazujući znakovne sisteme.
Primeri:
•“cat”(engleski) •“apple”(engleski)
•“chat”(francuski) •“pomme”(francuski)
•“gatto”(italijanski) •“mela”(italijanski)
•“gato”(španski) •“manzana”(španski)
•“Katze”(nemački) •“Apfel”(nemački)
•“кошка”(ruski) •“яблоко”(ruski)
•“mačka”(srpski) •“jabuka”(srpski)
•“katoj”(esperanto) •“pomo”(esperanto)

Jezik kao sistem znakova

•Organizovana, hijerarhizovana struktura
•Dvostruka artikulacija
Glas > morfema > reč > sintagma > rečenica(izkaz) > tekst(diskurs)

Funkcije jezika
Zašto se služimo jezikom?
•Da kažemo šta mislimo,
•Da kažemo šta hoćemo,
•Da popričamo,
•Da iskažemo emocije,
•Da pokažemo “ko smo”,
•Da budemo pristojni,
•Da budemo nepristojni,
•Da se našalimo,
•Da se poigramo...

Podela jezičkih funkcija:

•Komunikativna – osnovna i najšira funkcija, koja zapravo obuhvata većinu drugih, u njoj
utemeljenih jezičkih uloga.

3
•Kognitivna (saznajna) – takodje bitna funkcija. Jezik pomaže u uobličavanju pojedinih
vidova vanjezičke stvarnosti, time što ih izdvaja, imenuje i dovodi u medjusobne odnose.
•Kulturna – civislizacijski neophodna; služi za beleženje dogadjaja, za usmeno predanje,
za istorijske zapise i hronike, za utvrdjivanje zakonika ustava, raznih društvenih
sporazuma, državnih ugovora i drugih važnih dokumenata.
•Simbolička – povezuje ljude unutar i izmedju generacija, u savremenom životu, ali i u
sklopu istorije, tradicije, književnosti i kulture jedne društvene zajednice. Jezik postaje i
merilo grupnog identiteta, simbol etničke, nacionalne, verske ili socijalne pripadnosti.
•Estetska – jezik je široko i rado upotrebljavan izvor estetskog zadovoljstva.
•Magijska – zasnovana na verovanju u suštinsku i sudbinsku vezu izmedju reči i onoga
što one označavaju
•Kontaktna i funkcija održavanja kontakta - jezikom se, u okviru kontaktne funkcije,
uspostavlja kontakt sa sagovornikom, posle čega može doći do primene jezika u nekoj
drugoj funkciji. Jezik u funkciji održavanja kontakta primenjujemo kad god zastanemo da
proverimo da li nas neko razume, da li uopšte prati naše izlaganje itd.
•Funkcija olakšanja/izražavanje emocija – kada jezik služi kao ventil za otpuštanje suvišne
emocionalne ili nervne energije.
•Izvođačka funkcija – kada se samim jezičkim iskazom izvodi čin koje se njime označuje.

Jezičke funkcije u odnosu na elemente govorne situacije:

Govorna situacija: Jezičke funkcije:

•Pošiljalac •Emotivna
•Primalac •Direktivna
•Predmet •Referencijalna
•Poruka •Poetska
•Kod •Metajezička
•Komunikacioni kanal •Kontaktna

Jezik – misao – stvarnost

Jezik i mišljenje:
•Vrste mišljenja?
•Nezavisnost ili identičnost?
•Jezik zavisi od mišljenja, ili mišljenje od jezika?
Odnos izmedju jezika i mišljenja pokazuje se veoma složenim. Jezik pruža jedan
neophodan princip analize ne samo doživljenog i stvarnog nego i potencijalnog, pa i
imaginarnog sveta. Jezik i misao postoje naporedo, uzajamno se dopunjuju i u celini ne
mogu jedno bez drugog. Mišljenje daje jeziku važan deo njegove svrhe, ono što ga duboko
prožima i tera ga na stalno usavršavanje i prilagodjavanje sopstvenih struktura.

Jezika stvarnost:
•Percipirana stvarnost zavisi od jezika, ili jezik samo kodira kategorije realnosti?

4
Jezik olakšava orjentisanje u stvarnosti. Da nemamo jezik, ne bismo mogli u punoj meri
misliti niti saznavati svet, pa tako ne bismo mogli mnogo šta ni da izražavamo ili
saopštavamo drugima.

Edvard Sapir i Bendžamin Lij Vorf

Sapir-Vorfova hipoteza:
Lingvistički determinizam
Lingvistički relativizam – po ovoj hipotezi specifična struktura maternjeg jezika svakog
čoveka bar u nekim tačkama utiče na njegovo vidjenje sveta.

5
 Fonetika

Fonetika se bavi fizičkom (fiziološkom i akustičkom) stranom govora; njena osnovna

jedinica je glas – artikulisani zvuk u govoru.

Fonetika - različiti tipovi i discipline

1.
- artikulatorna (artikulaciona) – daje klasifikaciju govornih glasova
odnosno njenih proizvodjenja
- akustička - prenošenje glasova kroz svučne talase
- auditivna – prijem tj. prepoznavanje glasova
- istorijska, savremena
- eksperimentalna
- sinteza govora
- primenjena fonetika

Glasovi i sistem glasova

Artikulacija glasova
- vazdušna struja
Govor se stvara proizvodjenjem, potiskivanjem, oblikovanjem i ispuštanjem vazdušne
struje; ovaj uobičajeni tok zove se egresija (pulmonalni glasovi). Pojedini glasovi u nekim
jezicima proizvode se obrnutim pravcem, tj. usisavanjem spoljnog vazduha, što je
ingresija (nepulmonalni glasovi). Nepulmonalni glasovi su:
+ Klikovi - vazduh od pregrade koju velum napravi sa zadnjim delom jezika do
neke druge pregrade u usnoj duplji.
+ Glotalički glasovi :
ejektivi –egresivni glasovi
implozivi –ingresivni glasovi

- glasnice
*vibriranje glasnica proizvodi:
+ zvučne glasove
+ intonaciju (promenu visinu) glasa
+ glotalne glasove [ɦ] [ʔ]
*mirovanje glasnica proizvodi:
+ bezvučne glasove
- mesto artikulacije (usna duplja)
bilabijalni: p b
labiodentalni: f v
dentalni: t d s z θð
alveolarni: r l n
palatalni: ∫ ӡ ç յ
velarni: k g x
uvularni: χ R
6
 - način artikulacije
*opstruenti:
°plozivi - potpuna prepreka, naglo razdvajanje, efekat – prasak
°frikativi - uska prepreka, trenje molekula vazduha, efekat – frikativni šum
°afrikate - potpuna prepreka, otvara se naglo (izaziva prasak), stvarajući tesnac
usled čega dolazi do trenja molekula vazduha (izaziva frikciju)
*sonanti:
°nazali: pregrada u usnoj duplji, otvoren prolaz vazduhu kroz nosnu duplju
°laterali: pregrada u usnoj duplji, prolaz vazduhu sa jedne ili obe strane jezika
°vibranti: jednoudarnik ili pravi vibrant (2-4 puta)

- tip rezonatora
*ždreona
*usna
*nosna duplja

Postoje: nazalna i oralna artikulacija

Vokali – osnovne odlike

- nema prepreke protoku vazdušne struje, kvalitet vokala zavisi od oblika i veličine
rezonatora
- nosilac sloga, tj. vokali imaju slogotvornu funkciju
v- A-na
-cv- sa-da
-cvc- sat
-ccv- sva-ki
-cccv- stra-šan
-ccvc- glas
-cccvc- strah

Kriterijumi za opisivanje vokala

*deo jezika koji je podignut – prednji, centralni, zadnji

*stepen visine do koje se jezik podiže u pravcu nepca – visoki, srednji, niski
*položaj mekog nepca – oralni, nazalizovani
*oblik usnenog otvora – neutralni, razvučeni, zaokruženi (labijalizovani)
*umlauti – preglašeni vokali
npr. francuski, nemački: soeur, lune, Köln, Münich
*nazalizovani – /ã, õ/
npr. francuski, portugalski, poljski…dans, bon(fr.)
*“rotacizacija” /∂/
npr. neki dijalekti engleskog ako se /r/ nađe ispred vokala: bird, were…

7
Diftonzi (dvoglasi), Triftonzi (troglasi)
Kombinacije vokala u istom slogu pri kojima artikulacija počinje jednom vokalskom
vrednošću, a završava se drugom. Pripadaju jednom slogu.
Diftonzi - say, boy, cow, my (engl.), mein(nem.)
Triftinzi – fire, our (engl.), miei (nem.)

Vokali i vokoidi
*Silabičku (slogotvornu) funkciju može imati i konsonant, tj. sonant
crv, prst, Vltava
vokoidi = vokali + silabički konsonanti
(w, r, l, lj, j)

Fonetska transkripcija
*IPA –International Phonetic Association
International Phonetic Alphabet

Oto Jespersen (1860-1943) - prvi predložio da se ustanovi fonetsko pismo

-prva verzija međunarodnog fonetskog alfabeta data je 1888
-za svaki glas koristi se poseban simbol, bez obzira o kom jeziku je reč

8
 Fonologija

Fonologija se bavi glasovnim sistemima (proučava glasove) pojedinih jezika sa njihove

funkcionalne strane, tj. proučava njihovu ulogu u sistemu glasova.

Artikulaciona baza
To je skup navika da se spontano izgovaraju glasovi upravo tog, a ne nekog drugog jezika.

*
a) artikulaciona sposobnost za sve glasove
b) jedan govornik varira svoj izgovor; različiti govornici isti glas akustički različito
izgovaraju
*artikulacione navike za maternji jezik
*od niza mogućih glasova svaki jezik “bira”svoje glasove

Minimalni parovi
Identifikacija fonema podrazumeva korišćenje metode tzv. minimalnih parova – takvih
kod kojih se dve po značenju odelite reči formalno razlikuju samo u jednoj fonemi.
Ruma – ruma – [R] uvularni / [r] alveolarni
ŗuma – rima –[ŗ] labijalizovani [r] nelabijalizovani
ruka – luka – u srpskom distinktivno, u japanskom ne
phar - [ph] u srpskom slobodna varijacija, u engleskom alofon, u hindi jeziku fonema

DEFINICIJE I TERMINOLOGIJA

FONEMA – najmanja distinktivna jedinica; bez značenja; ima distinktivnu funkciju, a to

znači da se pomoću foneme razlikuju značenja viših jedinica (više jedinice su značenjske,
jedinice prve artikulacije...)
FON (glas) – svaka realizacija foneme
ALOFON (kombinatorička varijanta foneme) – kontekstualno uslovljena realizacija foneme

Fakulatativne varijacije foneme

Distinktivno ili razlikovno
Ana i Anka - [n] je dentalno i [ŋ] velarno

Fonološka distinktivna obeležja - FDO

*Prisustvo/odsustvo nekog artikulacionog ili akustičkog svojstva kojim se foneme

međusobno razlikuju
*Markiranost/nemarkiranost
*Prirodna klasa
npr. k, g, h – velari
m, n, nj – nazali

9
/a/ /m/ vokalsko/nevokalsko
/n/ /d/ oralno/nazalno
/t/ /d/ bezvučno/zvučno
/t/ /s/ prekidno/neprekidno
/l/ /ł/ nevelarizovano/velarizovano
±vokalsko ± nazalno ± prekidno ± zvučno
/a/ - + - +
/m/ - + - +

Fonološke univerzalije
* 12 FDO mogu se opisati svi jezici sveta
* mogu se svi glasovi istim obeležjima opisati
npr. visoki, niski, palatalni, velarni
* usvajanje jezika:
± vokalsko ± palatalizovanost

Distribucija fonema
* inicijalni, medijalni, finalni položaj
* moguće i nemoguće kombinacije
* moguće: ostvarene ili neostvarene

Fonotaktika
- pravila ulančavanja fonema
- ograničenja u distribuciji fonema - najčešće u inicijalnom i finalnom položaju

Glasovne alternacije 1
*asimilacija – jednačenje susednih glasova
°po zvučnosti
potpis < pod + pis
svadba < svat + ba
°po mestu artikulacije
iždžikljati<iz+džikljati
*disimilacija – razjednačavanje susednih glasova
mlogo (dijal.) < mnogo
Kartoffel < Tartuffeln

Glasovne alternacije 2
*kontrakcija – sažimanje glasovnih jedinica
mog < mojeg
*redukcija – izostavljanje neke glasovne jedinice
(h)oću, (h)leb, sa(d) ćemo

10
Glasovne alternacije 3
*metateza – premeštanje glasova ili slogova
bajrak < barjak
namasti r < manastir
*epenteza – uvođenje dodatnog glasa u sredini reči
stram < sram
oven (engl.) < ofen(staroengl.) < ofn(staroislandski)

Glasovne alternacije 4
*proteza – uvođenje dodatnog glasa na početku reči
escuela(špan.) < schola(lat.)
halka < alka
*haplologija – gubljenje glasa zbog sličnosti sa susednim glasom; gubljenje jednog od dva
uzastopna ista sloga
England < Englalond(staroengl.)
Tragikomedija < tragikokomedija
izuzeci: filologija, haplologija

Suprasegmentna fonologija

Suprasegment – glasovno dejstvo koje zahvata više od jednog segmenta – proteže se na

slogove, reči, rečenice.
Suprasegmentalna (prozodijska) obeležja: ton, naglasak, akcenat, tempo, ritam, intonacija.

*ton – visina glasa ima distinktivnu funkciju; npr. zulu, joruba, mandarinski kineski,
kantonski kineski
*naglasak – stepen snage s kojom se izgovara slog;npr. engleski
*akcenat – visina tona u kombinaciji sa jačinom izgovora; npr. srpski, japanski, švedski
*tempo – relativna brzina govora
*ritam – uočljiva pravilnost u ređanju istaknutih jedinica u govoru
+ po naglasku (izohroni) – naglašeni slogovi se javljaju u približno istim
vremenskim intervalima – engleski
+ po slogu – javljanje slogova u pravilnim vremenskim razmacima – francuski
*intonacija – melodija koju obrazuju varijacije tona
Funkcije intonacije:
*gramatička
*informacijska
*emocionalna
*indeksična
*tekstualna
*psihološka

11
Grafologija je:
1. (ling.) sistem pisanja nekog jezika ili proučavanje tog sistema
2. analiziranje rukopisa radi otkrivanja identiteta i psiholoških osobina njegovog tvorca

Grafologija Fonologija
 Grafema  fonema
 Graf  fon (glas)
 Alograf (e E e E)  alofon

Nefonološki sistemi pisanja

- Piktografsko (slikovno) pismo
- Ideografsko pismo
- Klinasto pismo
- Logografsko pismo: grafema – reč

Fonološki sistemi pisanja

- Silabičko (slogovno) pismo
- Alfabetska pisma

Alfabetska pisma

Grafema – fonema
Digrami (2 grafeme) - 1 fonema > eat
Trigrami (3 grafeme) - 1 fonema > watch
Tetragrami (4 grafeme) - 1 fonema > Deutschland

Pravopis (ortografija)
To je skup pravila kombinovanja alfabetskih znakova u nekom jeziku + interpunkcija,
velika i mala slova, itd.
Etimološki – odražava ranija stanja u jeziku ili prenosi izvorni pisani oblik stranih imena
i reči.
Fonetski? – teži prenošenju savremenih zvučnih vrednosti u pisani oblik.
Transliteracija – prenošenje znakova iz jednog pisma u drugo.
Transkripcija – prenošenje glasova u pismo.

Jezički nivoi
Fonetika > Fonologija > Morfologija > Sontaksa > Semantika > Tekst, diskurs, pragmatika
Struktura jezika:
 izgovor – fonetika i fonologija
 gramatika – morfologija i sintaksa
 značenje – semantika

12
 GRAMATIKA

Gramatika je sistem pravila za povezivanje jezickih jedinica.

Gramatično = pravilno?
u vezi s tim - u vezi toga - u vezi sa to X
na telefonu - kraj telefona - na telefonom X
po meni - prema mom mišljenju - po ja - prema mojim mišljenju X

Gramatička pravila
Preskriptivna pravila:
Šta je pravilno? Samo ono što je propisano kao pravilno!
Deskriptivna pravila:
Šta je pravilno? Sve ono što je gramatično!

Gramatička pravila koja zanimaju lingvistiku jesu ona koja regulišu moguće kombinacije
elemenata nižeg nivoa u jedinice višeg nivoa.

Morfologija
kuća > kućica > kućicom
* kuća > kućom > kućomica
Sintaksa
Student je kupio dve knjige.
*Student je kupio dve knjigu.
*Student je kupila dve knjige.
*Je dve knjige kupio student.
Gramatičke kategorije i odnosi

Analiza rečenice prema vrsti reči:

Zbog gužve u saobraćaju, nekoliko studenata je zakasnilo na predavanje.
pred. im. Pred. im. prilog im. gl. gl. pred. im.

Vrste reči
* Promenljive *Nepromenljive
imenice prilozi
zamenice predlozi
pridevi veznici
glagoli uzvici
brojevi rečce

Definisanje vrsta reči

13
Šta su glagoli?
*Semanticki kriterijum
+Glagoli označavaju radnju, stanje ili zbivanje.
*Morfološki kriterijum
+Glagoli se odlikuju morfološkim kategorijama roda, broja, lica, vremena, načina,
stanja, vida.
*Sintaksički kriterijum
+Glagoli u rečenici obavljaju funkciju predikata, subjekta, predikativa.

Šta su imenice?
*Semantički kriterijum
+Imenice imenuju ljude, životinje, stvari, mesta, pojmove...
*Morfološki kriterijum
+Imenice se odlikuju morfološkim kategorijama roda, broja i padeža.
*Sintaksicki kriterijum
+Imenice u rečenici obavljaju funkciju subjekta, objekta, imenskog predikativa...

Vrste reci i njihove kategorije

Vrsta reči Kategorije

IMENICE rod, broj, padež
ZAMENICE rod, broj, padež, lice
PRIDEVI rod, broj, padež, vid, stepen poredjenja
GLAGOLI rod (1), broj, lice, vreme, način, stanje, vid, rod (2)
PRILOZI stepen poredjenja

Kategorije
Gramatička kategorija je sistem od najmanje dva člana koji izražava neki gramatički odnos.
Najčešce: gramatički oblici pojedinih vrsta reči.
U srpskoj lingvističkoj tradiciji razlikuju se:
MORFOLOŠKE KATEGORIJE npr. rod kod prideva; vid kod prideva
KLASIFIKACIONE KATEGORIJE npr. rod kod imenica; (vid kod glagola)
Članovi kategorije su vrednosti koje ta kategorija može da ima.
Npr.
Rod – muški, ženski i srednji
Broj – jednina, množina i paukal

Clanovi kategorija (srpski):

Kategorija Clanovi Važi za vrstu reci
ROD M, Ž, S / (ne)prel im, gl, prid, zam / gl
BROJ J, M, P im, gl, prid, zam

14
PADEŽ N, G, D, A, V, I, L im, prid, zam
LICE 1, 2, 3 gl, zam
VREME prezent, aorist... gl
NAČIN imperativ, potencijal gl
STANJE aktiv, pasiv gl
VID (ne)svršeni / (ne)odree gl / prid
STEPEN POREDJENJA POZ, KOMP, SUP prid, pril

Analiza reči u rečenici prema funkciji u rečenici:

Zbog gužve u saobraćaju, nekoliko studenata je zakasnilo na predavanje.
Pril. odredba za uzrok subjekat predikat pril. odredba za mesto

Reči i sintagme

Sintaksička jedinica neposredno nadredjena reči jeste sintagma - grupa od dve ili više reči.
- zbog gužve u saobracaju
- nekoliko studenata
- je zakasnilo
- na predavanje

Sintagma:
 šire značenje – bilo koji segment teksta
 uže značenje – sintaksička konstrukcija ili jedinica
 najuže značenje – centrična sintaksička konstrukcija

Sintagme i paradigme
Sintagma > sintagmatski gramatički odnosi - odnosi izmedju jedinica prisutnih u
odredjenom iskazu.
Drugu dimenziju čine paradigmatski gramaticki odnosi.
Paradigma je skup gramatičkih oblika neke reči (kuća, kuće, kuić, kuću...; pevam, pevaš,
peva...) ili skup srodnih reći uopšte (kuća, zgrada, stan...; pevati, igrati, svirati...)

Kombinacija odnosa
Svaka rečenica odlikuje se kombinacijom sintagmatskih i paradigmatskih odnosa.
Izbor odredjenog elementa iz raspoložive paradigme zavisi od ostalih sintagmatski
prisutnih elemenata.
Delovi rečenice povezani su slaganjem (u rodu, broju, licu, padežu) iako su gramatičke
kategorije morfološke, paradigmatski izbor odredjenog člana kategorije u datoj rečenici
zavisi i od sintakse i sintagmatskih odnosa.
Iako samo po sebi nije dovoljno da objasni način na koji jezik funkcioniše, odredjivanje

15
gramatickih kategorija i odnosa predstavlja osnovu svake morfosintaksičke analize, kako
deskriptivne, tako i formalne (teorijske).
Morfologija

Morfologija je nauka o recima.

Morphe (oblik) + logía - termin iz biologije; proucavanje oblika organizama i/ili njihovih
delova.
1796. zabeležen u pisanoj formi (Gete).
August Šlajher 1859. koristi za lingvisticke potrebe.

Morfologija > reči > struktura

> oblici
> tvorba
> vrste

morfologija > reči > unutrašnja struktura reči > oblici

> tvorba

Morfologija može biti:

*flektivna >flaksija > reč (oblici reči) npr. pitati: čitam, čitaš, čitajući…
*derivaciona > tvorba > reč (porodice reči) npr. čitati: čitalac, čitaonica; čitanje, pročitati…

Osnovna jedinica analize

Morfema - najmanja jedinica jezičke strukture koja ima samostalno znacenje ili gramatičku
funkciju.
o, iz, juce, sada, iz-nad, po-velik, racun-ar, kup-i-ti, pod-vez-a-ti, pazi-kuca, do-vrat-ak

Odnos izmedju reci i morfema?

Svaka rec sadrži najmanje jednu morfemu.
Odnos izmedju broja reči i broja morfema u nekom jeziku?
U pojedinačnim rečima/tekstovima tipično se javlja više morfema nego reči, ali u
celom jeziku ima više reči nego morfema.

[ s ] - glas
/ s / - fonema
{ s }- morfema

MORFEMA > MORF > ALOMORFI

Asptraktna konkretna govorna različite konterstualno
Jedinica ralizacija morfeme uslovljene realizacije
morfeme

{raz}raz-men-i-ti / ras-ter-a-ti / raš-čist-i-ti / raž-džilit-a-ti

16
Morfofonema
{Z} u {raz} je apstraktna morfološki relevantna jedinica koja se različito realizuje u
različitim fonološkim kontekstima; predstavlja foneme u alomorfima iste morfeme.
lud-ak – lud-ac-i > {K}
čovek – čoveč-e > {K}
Pojam morfofoneme odnosi se i na fonološki neautomatske alternacije; npr. u engleskom:
wife – wives
Plato – platon-ic
act-or – ag-ent

Vrste morfema

*Slobodne (one koje stoje samostalno) i vezane (one koje ne mogu da stoje samostalno)
na, kod, ili, lud, rad, zid, krov < slobodne
lud-ak, rad-nik, zid-ic, pot-krov-lje < podvučene su vezane; ostale slobodne

*Leksičke (leksičko značenje) i gramatičke (gramatička funkcija)

lud, rad, zid, krov
pev-a, u-rad-i-ti, grad-ov-i, sunc-o-kret, mir-o-ljub-iv

Leksicke morfeme ---> slobodne i vezane

Gramaticke morfeme ---> vezane (i slobodne)
Šta li je tacan odgovor? – gramatička slobodna morfema

Struktura reci
Osnova (+ osnova) (+ afiks) afiks > prefiks - ili - sufiks
beo, Beo-grad, beo-grad-ski, straši-lo, red-ar, pro-cep, do-vrat-ak, smrdi-buba

Osnova
* prosta = koren
* složena = koren + infiks
grad-ov-i
bol-ova-ti
majstor-isa-ti
zasmej-ava-ti
vik-nu-ti

Afiksi
* derivacioni
* flektivni
Beo-grad > Beo-grad-u

17
 pro-cep > pro-cep-i
red-ar > red-ar-u
straši-lo > straši-la
do-vrat-ak > do-vrat-kom
U jezicima poput srpskog često je izuzetno teško precizno odvojiti morfeme koje čine reč.

Osnovni morfološki procesi

1. Derivaciona morfologija
*KOMPOZICIJA
leksičke morfeme - složenice
beo + grad = Beograd
*DERIVACIJA
slobodne + vezane morfeme - izvedenice
lud + ak = ludak

2. Flektivna morfologija
*FLEKSIJA
vezane morfeme _ različiti oblici reči
covek, covek-a, covek-u...
covek-Ø
Tvorba reci
1) Sufiksacija (najčešca vrsta derivacije)
list-ic, sponzor-uša, plav-kast, list-a-ti, buc-nu-ti
2) Prefiksacija (vrsta derivacije ili kompozicije)
do-stici, pre-rezati, pre-lep, na-gluv, u-veliko
3) Kompozicija (slaganje)
buba-mara, kiš-o-bran, dan-gubiti, star-mali
4) Kombinovana tvorba (slaganje + izvodjenje)
oko-vrat-nik, raz-lom-ak, mlad-o-žen-ja
5) Konverzija (tvorba pretvaranjem)
dobro (<dobar), mlâda (<mlad); eng. round

Reduplikacija - dodavanje kompletne ili parcijalne kopije osnove kao prefiksa ili sufiksa.
Javanski:
baita (“brod”) _ baita-baita (“različiti brodovi”)
omaha (“kuća”) _ omaha-omaha (“različite kuće”)
Evropski jezici:
ruski: давай, давай! ; italijanski: leccalecca “lizalica”; engleski: bye-bye; super-
duper, boogie-woogie, teenie-weenie, walkie-talkie; ding-dong, chit-chat; srpski:
cik-cak, štošta

Unutrašnja tvorba reči (unutrašnje modifikacije, fonetske alternacije)

* Ablaut (vokalska gradacija ili apofonija)
Holandski:

18
 geef – gaf – gegeven (“dati”)
help – hielp – geholpen (“pomoci”)
schiet – schoot – geschoten (“udariti”)
Engleski:
swim – swam – swum
foot – feet

* Umlaut (vokalska mutacija ili metafonija)

Nemački:
Apfel – Äpfel (“jabuka/e”)
Buch – Bücher (“knjiga/e”)
Bach – Bäche (“potok/i”)
 Konsonantske modifikacije
Engleski:
defend – defence, offend – offence
belief – believe, proof – prove

Manje transparentni procesi. Stvaranje reci nije isto što i tvorba reci.
* Skracivanje
profa, matiš, faks, disko
* Akronimi
NATO, JAT, UNICEF, Tanjug, Interpol, radar
* Alfabetizmi (cesto se podvode pod akronime)
CD, DVD, SMS, HTML, SFRJ, SAD, EU, BBC
* Slivanje
motor + hotel > motel, smoke + fog > smog
* Kalkiranje
pravopis, priručnik, samovlašće, neboder

Supletivizam – odsustvo fonološke sličnosti izmedju različitih oblika lekseme.

čovek – ljudi, dobar – bolji, loš – gori
good – better, bad – worse
Supletivizam u tvorbi reci:
Italijanski:
Milano _ milan-ese (pravilno)
Chieti _ teat-ino (supletivni oblik) < lat.Theate
Tipicno kod visokofrekventnih reči, ili iz istorijskih (etimoloških) razloga.

19
 Sintaksa

Pojam sintakse
syn- “zajedno” + táxis “red, raspored”
Slaganje u red‚ rasporedjivanje.
Gde je sve prisutna sintaksa?
-prirodni jezici
-programski jezici
-logika
Uopšteno govoreći, sintaksu čini skup pravila koja regulišu moguće kombinacije
elemenata nižeg nivoa u jedinice višeg nivoa.

Sintaksa u jeziku
U jeziku, osnovna (najmanja) jedinica sintakse je reč.
Sintaksu u jeziku čini skup pravila koja opisuju i regulišu mogućnosti kombinovanja reči u
rečenice. Putem sintaksičkih pravila od ograničenog broja reči izvodi se neogranicen broj
rečenica.
Sintaksicke jedinice:
*Rec
*Sintagma
*Klauza - redikatska rečenica, tj. jedinica koja izražava predikaciju.
*Recenica

Prema rangu:
Reč > klauza > sintagma > rečenica

Prema tipu:
*imeničke (onesu konstituentske)
*pridevske (one su konstituentske)
*priloške (one su konstituentske)
*glagolske (one su komunikativne)

Sintaksičke konstrukcije
Sintaksička konstrukcija je kombinacija dveju ili više sintaksičkih jedinica izmedju kojih
postoji neka gramatička veza.
Reč nije konstrukcija!
Ostale jedinice jesu konstrukcije!

Endocentrične konstrukcije

20
- konstrukcije kod kojih centralna reč može da stoji i sama, a da se pri tom ne izgubi
gramaticnost.
Primeri:
Volim i slatkiše i slaniše. Volim slatke male slatkiše.
Volim slatke slatkiše.
Volim slatkiše. Volim male slatkiše.
Volim slaniše. Volim slatkiše.

*Naporedne
slatkiši i slaniši, levo ili desno
*Podredjene (centar + zavisni clan)
slatki mali slatkiši, cvrsto spavati, mesto na galeriji

- konstrukcije kod kojih je veza izmedju jedinica takva da se uklanjanjem jedne od njih
gubi gramatičnost.
Primeri:
U nju se lako zaljubiti. Ne odvajam se od knjige!
*U se lako zaljubiti. *Ne odvajam se od!
*Nju se lako zaljubiti. *Ne odvajam se knjige!

*Upravljačke
u nju, od knjige, kupiti knjigu, piti vode
*Povezivačke
je hladno, postaje mracno
*Predikacione
cas traje, stari sat otkucava podne

Odnosi unutar konstrukcija

Rekcija je upravljanje drugim elementima, nametanje odredjenog oblika drugim rečima.

citati knjigu, rešiti se knjige
o knjizi, za knjigu

Kongruencija je slaganje u gramatičkim kategorijama (rod, broj, padež, lice...)

Koordinacija

Subordinacija

21
Sintaksičke funkcije

Funkcije
1. Konstituentske 2. Komunikativne
1.1. rečenične 1.2.sintagmatske
subjekat centar obaveštenje
predikat zav.clan pitanje
log. subjekat dopuna zapovest
objekat atribut želja
kopula ... podsticanje
predikativ
...

Rečenične funkcije
*Primarne
+subjekat
+predikat
+objekat
*Sekundarne
+modifikatori
*Nezavisne

Funkcije i jedinice
Eksponenti jedne funkcije mogu biti različite jedinice!
Primer: funkcija direktnog objekta
Pesnici pišu šta osecaju. <klauza
Pesnici pišu tužne price u koje niko ne veruje. <sintagma
Pesnici pišu tužne price o smislu života. <sintagma
Pesnici pišu tužne price. <sintagma
Pesnici pišu price. <rec

Hijerarhijski odnosi
Analiza prema vrstama reči i službi u rečenici je linearna - delovi rečenice posmatraju se
kao niz.
Analiza sintaksickih konstrukcija može se posmatrati i hijerarhijski - konstituentska analiza.

Konstituenti
Studenti prve godine polažu UOL u januaru.

22
*neposredni konstituenti (u recenici: Studenti prve godine… Polažu UOL u januaru)
*neposredni konstituenti (u konstrukcijama: studenti…prve godine…polažu UOL… u
januaru)
*krajnji konstituenti (sve reči pojedinačno)
Konstituenti se često analiziraju kao apstraktne jedinice (v. generativna gramatika).

Sintaksicka dvosmislenost
Sintaksicka dvosmislenost znači da sintaksicka struktura omogućava barem dve
interpretacije jednog iskaza.
Primeri
1. On je svojevremeno pravio velike probleme i skandale.
Interpretacija 1: “i problemi i skandali su veliki”
Interpretacija 2: “problemi su veliki, za skandale se ne zna”
2. Dugo je tragao za tom ženom sa tugom u ocima.
Interpretacija 1: “on je sa tugom u ocima”
Interpretacija 2: “žena je sa tugom u ocima”

Gramatičke kategorije

Kategorije - uvod
*Kategorizacija
*Klasifikacija
*Kriterijum
*Oblik jezičke jedinice

Kategorije -značenja
U srpskoj lingvističkoj tradiciji:

KLASIFIKACIONE MORFOLOŠKE
pr. rod kod imenica rod kod prideva
(vid kod glagola) vid kod prideva

Kategorije -značenja
U generativnoj gramatici:
APSTRAKTNE JEDINICE
Za razliku od konačnih konkretnih reči (pr. kralj, muzika, život, ...)

Članovi kategorije
Članovi kategorije su vrednosti koje ta kategorija može da ima. Utvrdjivanje vrednosti
kategorija znači definisanje vrste reči.

Pr. Članovi kategorije X su 1, 2, 3

23
Članovi kategorije roda u srpskom su “muški”, “ženski”i “srednji”
Članovi kategorije broja u srpskom su “jednina”, “množina”, “paukal”

SEMANTIKA

Predmet semantike
- Proučavanje značenja u jeziku, tj. proučavanje načina na koji reči i rečenice prenose
značenje.
- Sadržaj semantičkih jedinica nasuprot njihovoj formi; veza izmedju oblika reči i njenog
značenja (onomatopeja, ikonicnost)
Deli se na leksičku i rečeničku semantiku.
Leksička semantika
 značenje reči
 značenjski odnosi medju rečima
Rečenična semantika
 značenje rečenica

Znacenje reči
• leksičko : gramatičko
• predmetno : emotivno
• konkretno : apstraktno
• osnovno : preneseno
• denotativno : konotativno

Leksičko : gramatičko značenje

• Leksičke reči
“olovka”
leksičko značenje + gramatičko značenje
(imenica ženskog roda u nom. jedn.)
• Gramatičke reči
“da”, “od”
gramatičko značenje + leksičko značenje

Predmetno : emotivno znacenje

• Predmetno (referencijalno)
ne uključuje emotivni odnos ili reakciju
“kuca”, “baba”, “zemlja”

24
• Emotivno
uključuje emotivni odnos ili reakciju
“dom”, “baka”, “domovina”

Konkretno : apstraktno značenje

• Konkretne reči
označavaju nešto odredjeno, opipljivo, materijalno
“sto”, “sveska”, “vrata”
• Apstraktne reči
označavaju apstrakcije
“dobrota”, “lukavost”, “šarm”

Osnovno : preneseno značenje

• Osnovno značenje
delovi tela: glava, noga, uši
• Preneseno značenje - metaforički prenos
glava - glava eksera, kupusa, knjige, porodice
noga - noga stola, stolice
uši - uši lonca, sveske
>Polisemija (višeznačnost)

Denotativno : konotativno značenje

• Denotacija
primarno, neutralno, eksplicitno značenje
policajac - pripadnik snaga reda
• Konotacija
izvedeno, emotivno, implicitno značenje
policajac - njuškalo (grubost, priglupost?)

Komponentna analiza
• Raščlanjivanje značenja na značenjske komponente
• Značenjske komponente = semantička distinktivna obeležja
• Skup semantičkih distinktivnih obeležja = semema

Proste i izvedene reči

• Proste reči
minimalne, primitivne > “imati”, “živeti”
• Izvedene reči
mogu se parafrazirati putem prostih reči > “dati”, “umreti”, “ubiti”

25
Promene značenja
• Promene u pojedinim komponentama
engl. nice – “luckast, priglup” (srednjoengleski) -“fin, dobar” (savremeni engleski)
• Kod pozajmljenica
engl. meeting “sastanak” _miting (engl. rally)
engl. drugstore “apoteka” _dragstor (engl. [24/7] shop)

Značenjski odnosi medju rečima

Paradigmatski odnosi:
Polisemija – označava mnogoznačnost, svojstvo neke reči da ima više značenja.
Homonimija - pojava postojanja reči istih po glasovnom sklopu, često istih u pisanju, a
različitih po značenju.
Sinonimija – pojava postojanja reči istog značenja, a različitog oblika.
*Eufemizmi – za pojmove neprijatnih asocijacija ili manje cenjena zanimanja,
odnosno niži status i sl. nalaze se lepše reči.
Antonimija - pojava postojanja reči suprotnih po značenju.
Postoje:
*pravi – najčešće pridevski parovi.
*dopunski – često takodje pridevi, ali koji se normalno ne stepenuju.
*relacioni – parovi predloga, glagola i imenica koji podrazumevaju odredjenu
relaciju jednog čoveka prema drugom.
Hiponimija – pojava svrstavanja reči u hijerarhijski ustrojene značenjske klase sa
nadredjenim članovima (hiperoninima) i podredjenim članovima (hiponinima).

Sintagmatski odnosi:

Kolokacija – ustaljena kombinacija reči u kojoj svaki element zadržava svoje značenje (ovo
nije idiom).

Koordinacija – često zasnovana na nekom od paradigmatskih značenjskih odnosa.

Strogo gledano, ovde se radi o učestalosti zajedničkog pojavljivanja, ali ona ima veze i sa
značenjem.

Prototip – tipični nosilac osobina nadredjenog pojma, odnosno klase.

Npr.: ptica – slavuj, vrabac, golub, noj…
Povrće – poradajz, paprika, kupus…

Semantička polja - grupe srodnih reči

semantičko polje naziva za boje – spektar boja je kontinuum bez jasnih fizičkih
granica > različit broj članova u različitim jezicima
“bela”, “žuta”, “zelena”...
semantičko polje rodbinskih odnosa

26
 “majka”, “otac”, “tetka”, “ujna”, “stric”...

Leksički skupovi
• Leksičko jezgro i srodne reči
“kuća” (semanticko polje) zgrada, koliba, pojata, brvnara...
“kuća” (morfološke izvedenice) kućica, kućerina, kućni, skućti se...
• Deminutivi i hipokoristici (“kućica”, “kućerak”), augmentativi i pejorativi (“kućerina”,
“kućerda”)

Značenje rečenica
• Gramatičko značenje
gramatička analiza rečenice, semantičke uloge
• Pragmatičko značenje
funkcija rečenice u diskursu
• Propozicionalno značenje
propozicija - jedinica značenja zasnovana na logičkoj analizi, predstavlja sadržaj
neke izjave, koja može biti tačna ili netačna.

Znacenjski odnosi
• Parafraza - inonimija na nivou rečenice
“Potpisali su ugovor.” = “Ugovor je potpisan.”
• Kontradikcija
“Ova usedelica je udata.”
• Tautologija
“Ova usedelica je neudata.”
• Sintaksička dvosmislenost – polisemija na nivou rečenice
“Glumice su pocupale pevačice.”
“Popila je kafu i toplu čokoladu sa šlagom.”

27
 PRAGMATIKA

Predmet proučavanja
- kako ljudi razumeju i proizvode komunikativni ili govorni čin u konkretnoj govornoj
situaciji
rečenica vs. iskaz
- informaciona namera
- komunikativna namera

Rečenica : iskaz
Rečenice predstavljaju apstraktne jedinice koje najčešće srećemo u lingvističkoj analizi.
Iskazi su ono što srećemo u stvarnoj jezičkoj upotrebi – jedna ista rečenica može se iskazati
u različitim situacijama.

Pragmatička kompetencija (pragmatic competence) - znanje o socijalnoj razlici izmedju

govornika, kulturna znanja (učtivost), eksplicitno i implicitno lingvističko značenje.

Deiksa – (uže) konkretno značenje zamenica, priloga.

– (šire) ono šta govornik podrazumeva izgovaranjem odredjenog iskaza u datom
govornom kontekstu.
Presupozicija – podrezumevana informacija.
Implikatura – zaključivanje o onome što nije izrečeno.
Performativi – izgovaranjem iskaza vrši se radnja njima označena > teorija govornih činova.
Govorni čin (akt)
Analiza govornih činova proučava dejstvo iskaza na ponašanje govornika i slušaoca na
osnovu sledećih distinkcija:
 Lokucioni akt – sam čin govorenja
 Ilokucioni akt – “kazivanje” = “činjenje”
 Prelokucioni akt – dejstvo koje ima na slušaoca
Osnovni zadatak teorije govornih činova:
- sistematično klasifikovanje govornih članova i načina na koji oni mogu biti uspešni
ili neuspešni
- da prouči kako govornik uspeva da prenese tačno odredjeno značenje koje želi
Vrste govornih članova (razlikuju se na ilokucionom nivou)
 asertivi – važna je istinitost; tvrdnja, izveštaji
 direktivi – uputstva, saveti, naredbe i sl. kojima se postiže odredjeni učinak
 komisivi – obećanja, pretnje i sl. sa obavezujućom snagom u budućnosti

28
  eskpresivi – zahvaljenja, čestitanja, izvinjenja i sl. sa ukazivanjem na psihološka
stanja govornika
 deklarativi – iskazi koji izazivaju trenutnu promenu nekog stanja stvari

Preformativni glagoli – oni kojima se izvodi radnja o kojoj je reč ( obećavam, tvrdim,
zahvaljujem se, kladim se, molim, preklinjem…)

Dikurs analiza i lingvistika teksta

Dikurs – realizacija jezika u vezanom govoru posmatrana kao proces.
Tekst – realizacija jezika u vezanom govoru posmatranja kao proizvod.

Konverzacione maksime:
 o kvalitetu onoga što se govori
 o kvantitetu učešća u razgovoru
 o odnosu onoga što se govori prema temi razgovora
 o načinu na koji se govori

Tekst je nadrečenična celina ostvarena u govoru i pisanju.

Jedinstvenost, celovitost, povezanost.

29