Jesenji semestar, 2018/19

Domaći zadatak broj 4.

Ime: Dragan Djokic

BrojIndeksa: 2756

Predmet: Poslovna praksa i etika

Šifra predmeta: IT390

Cilj domaćeg zadatka:

Pročitajte sledeća 2 primera, zatim napišite esej u Word-u dužine oko 3.000 karaktera u
kome ćete izneti odgovore na postavljena pitanja i svoje mišljenje o opisanim liderima.
Esej treba da pokaže i vaše poznavanje nastavne materije iz lekcije br. 7 – vezano za
odlike lidera, stilove rukovođenja i dr.

Šta je uticalo na to da Hari Grej bude takav kakav je bio? Da li smatrate da je on tipičan
ili netipičan predstavnik današnjih glavnih rukovodilaca? Koji stil liderstva ga je
karakterisao - obrazložite? Koje su bile dobre, a koje loše strane njegovog stila
rukovođenja? Da li su u toku njegovog direktorskog mandata pretile kakve opasnosti firmi
UTC na duži rok (na kratak rok)? Ukoliko jesu, obrazložite.

Šta je to što čini da Lari Koks bude ono što jeste? Koje biste njegove karakteristike izdvojili
kao naročito važne? Šta je, po vašem mišljenju, bilo to što je omogućilo da Lari Koks
dobije ovaj položaj – obrazovanje, menadžersko iskustvo...? Koji bi se stil rukovođenja
Larija Koksa mogao naslutiti iz navedenog primera? Da li njegovo angažovanje u
zajednici pomaže ili otežava njegov posao menadžera?

Uporedite Larija Koksa i Harija Greja.

Koji stil liderstva smatrate najoptimalnijim u poslovanju? Obrazložite.

Rad

1. U prvom primeru, primeru Harija Greja, možemo zaključiti da je njegovo detinjstvo

uglavnom uticalo na njegov dalji razvoj i prava u životu. Gledao je kako mu otac odlazi, i
vrlo verovatno je tada osećao potrebu da zaštiti majku i njoj obezbedi sve u budućnosti.
Međutim, kada mu je majka umrla, takođe je vrlo verovatno da se tada zakleo sam sebi
da će od sebe napraviti čoveka, ličnost koja će biti uzor ostalima – ponos i dika roditelja
koji će gledati odozgo, kako bi rekli. Takođe, sigurno da je osećao potrebu i da sestri
pokaže da ga je ispravno podigla i vaspitala, jednom rečju, da je izrastao u čoveka.

Odlika takvih glavnih rukovodioca je ta, što su oni požrtvovani i uglavnom lišeni nekih
događaja u životu. Gledano sa jedne strane, možemo reći da Hari nije tipičan predstavnik
današnjih rukovodilaca jer je, kako tekst nalaže, sam vodio računa o finansijama u firmi,
sam je kontrolisao svaki iznos koji je ili došao ili izašao iz firme. Sa druge strane, većina
današnjih lidera strogo vodi računa o tome, bilo dal vlasnik prati ili neki čovek; to je čovek
koji je od poverenja i koji je sigurno bio izložen raznim iskušenjima, kako bi sam vlasnik
procenio da li je to njegov pravi čovek. Tako da, može se reći da Hari predstavlja obe
strane: može se reći i da je tipičan i da nije.

Što se tiče stila liderstva, rekao bih da je Hari primer autokratsko-liberalnog liderstva.
Autokratsko: sam određuje politiku firme, nalazi partnere firme, lično preuzima finansije u
svoje ruke, raspoređuje, kalkuliše. Takođe, nema poverenja u članove grupe i radi
pomoću ljudi. Liberalno: on daje grupi neophodne materijale, brine se o materijanim
resursima kao tehničkim. Ali, ne karakteriše ga poverenje u saradnike tačnije, kontroliše
saradnike pa samim tim spada i u grupu autokratskog liderstva.

Dobre strane njegovog liderstva su kontrola – što znači da je u svakom momentu upućen
u svaku situaciju, nad svakim situacijom ima kontrolu, takođe, zna slabosti firme i do koje
granice može ići. Loša strana jeste ta što mu je život prošao u poslu. Sam tekst nalaže
da je njegov radni dan počinjao u 7:30, a trajao do 8h uveče. Znači, on se morao odreći
svega sem posla i to smatram nekom lošom stranom njegovog posla.

2. Što se tiče drugog primera, Larija Koksa, možemo zaključiti da ga je tu, na mesto lidera
firme, dovela njegova upornost i izuzetna disciplina. Budući da je imao raznih iskustva na
poljima proizvodnje, menadžerstva kao i na polju potpredsednika, možemo zaključiti da
su ga ta razna iskustva dovela do sadašnjeg mesta.

Njegove najvažnije osobine su jak karakter, upornost kao i fleksibilnost. Takođe, važno
je i njegovo društveno stanje – Lari je socijalan čovek. Čovek koji postigne sve ovo što je
Lari postigao, mora čvrsto da stoji na zemlji, mora da ima jak karakter – kako ga drugi ne
bi pogazili, i upornost. On je vrlo verovatno za svaki posao morao da uči, da bude istrajan
i uporan. Tu možemo primetiti i fleksibilnost – mogućnost učenja, obavljanja i
prilagođavanja različitim poslovima.

Obrazovanje je ono koje je usmerilo Larija ka nekom putu. Nakon toga, iskustva u raznim
oblastima su doprinele da Lari bude sad na mestu na koje je. Takođe, lično smatram da
je i provedeno vreme u armiji dosta uticalo na Larija, jer ako nigde drugde, tu se izgradi
jak karakter.

Rekao bih da je kod Larija prisutan demokratski stil liderstva – on radi sa ljudima, podstiče
saradnike da učestvuju u dostizanju ciljeva i ne kontroliše saradnike često. Iz teksta se
može pročitati da on učestvuje u raznim organizacijama, pa shodno tome možemo
zaključiti da ume sa ljudima.
3. Ukoliko uporedimo dva lidera, možemo primetiti njihove sličnosti: obojica su osobe sa
jakim i čvrstim karakterom, obojica poseduju upornost, istrajnost i posvećenost. Možemo
primetiti da su obojica imali određene uloge u vojsci pa samim tim, možemo i shvatiti
kakvog su karaktera. Međutim, Hari je ličnost za sebe; on svakako pobeđuje Larija u
posvećenosti, ali zato sa druge strane je uskraćen za porodicu, prijatelje i neka lična
ispunjavanja. On se zauzeo samo za posao – što je i bilo neophodno kako bi uspeo.
Lari je društven čovek, koji se ispunio i na drugim sferama u životu, konkretno, porodici.
On deluje zadovoljnije i pozitivnije, ali i opuštenije u odnosu na Harija. Rekao bih da je
Hari malo više uštogljen čovek.

4. Ja lično bih primenio Harijev stil – autokratsko-liberalni stil liderstva, sa tim što ne bih
preuzeo sav posao na sebe, već bih podelio posao među zaposlenima i takođe bih više
poverenja imao u saradnike, ali sa redovnom kontrolom.