GRAĐEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET

UNIVERZITET U NIŠU
2012. / 2013.

Ekološki materijali
Drvo i primena drveta u arhitekturi

Profesor: Dr Gordana Topličić Ćurčić Studenti: Cvetković Milica RA-1510/09

 Asistenti: N. Ristić i D. Grdić Milica Đekić RA-1598/10
Kitić Olga RA-1610/10

Sadržaj
1.0 Uvod.................................................................................................................... str.3.
1.1 Drvo kao građevinski materijal...................................................................... str.3.
1.2 Prednost drveta kao građevinskog materijala............................................... str.5.
1.2.1 Udobnost.............................................................................................. str.5.
1.2.2 Dugotrajnost......................................................................................... str.5.
1.2.3 Spoljni izgled........................................................................................ str.5.
1.2.4 Sigurnost.............................................................................................. str.5.
1.2.5 Ekologija............................................................................................... str.6.
1.2.6 Ekonomičnost....................................................................................... str.6.
2.0 Struktura drveta - građa...................................................................................... str.6.
2.1 Greške drveta................................................................................................ str.7.
2.2 Hemijski sastav drveta................................................................................... str.7.
3.0 Osobine drveta.................................................................................................... str.8.
3.1 Fizičke karakteristike drveta.......................................................................... str.8.
3.1.1 Vlažnost drveta.................................................................................... str.8.
3.1.2 Masa drveta......................................................................................... str.8.
3.1.3 Utezanje i bubrenje.............................................................................. str.9.
3.1.4 Termoprovodljivost i termičke karakteristike........................................ str.9.
3.2 Mehaničke osobine drveta............................................................................ str.9.
3.2.1 Otpornost-čvrstoća drveta.................................................................... str.9.
3.2.2 Elastičnost drveta............................................................................... str.10.
3.2.3 Žilavost............................................................................................... str.10.
3.2.4 Cepljivost............................................................................................ str.10.
3.3 Protivpožarna otpornost i zaštita drveta...................................................... str.10.
4.0 Proizvodi od drveta............................................................................................ str.11.
4.1 Drvena građa............................................................................................... str.12.
4.1.1 Rezana građa..................................................................................... str.12.
4.1.2 Proizvodi sa neizmenjenom strukturom drveta................................... str.12.
4.1.3 Proizvodi sa izmenjenom strukturom drveta....................................... str.13.
4.1.4 Građevinska galanterija...................................................................... str.14.
5.0 Osnovna podela konstruktivnih sistema drvenih zgrada................................... str.14.
5.1 Masivne....................................................................................................... str.14.
5.1.1 Brvnare............................................................................................... str.15.
5.1.2Prednosti brvnare................................................................................ str.17.
5.2 Bondručne................................................................................................... str.18.

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 2

 5.3 Skeletne....................................................................................................... str.19.
5.4 Panelne........................................................................................................ str.19.
5.4.1 Montažne kuće u panelnom konstr. sistemu...................................... str.20.
5.4.2 Prednosti drvenih montažnih kuća...................................................... str.21.
5.5 Prostorne..................................................................................................... str.22.
6.0 Drvene fasade................................................................................................... str.22.
7.0 Zaključak........................................................................................................... str.23.
8.0 Literatura........................................................................................................... str.23.

1.0 Uvod
Drvo kao gradjevinski materijal primenjivano je od najstarijih vremena. Pored
kamena, to je dugi niz godina bio osnovni materijal za građenje. I danas,i pored pogresa
čelika i betona u savremenoj arhitekturi, drvene konstrukcije imaju svoje mesto ako ne
kao osnovni, ono kao neminovni, usputni, pomoćni materijal za građenje ( skele, oplate i
slično). Zadnjih decenija drvo dobija i ima sve veću primenu u izgradnji modernih – stalnih
objekata, a posebno arhitektonskih građevina, objekata sa svim elementima savremene
arhitekture. Ova renesansa i prodor drvenih konstrukcija, iako sputavana mnogim
nepovoljnostima, rezultat je poznavanja drveta kao materijal i primena lepljenih drvenih
konstrukcija kvalitetnih spojnih sredstava. Mala zapreminska tažina drveta drvo je 13 puta
lakše od čelika i 4 puta lakše od betona, a to nije bez značaja i relativno velika čvrstoća
paralelno sa vlaknima, laka obrada i posebno što je ista nezavisna od vremenskih uslova,
velike mogućnosti oblikovanja kako poprečnog preseka,tako i siluete konstrukcijskog
elementa. Mala osetljivost materijala na temperaturne promene, mogućnosti montaže i
dislociranja konstrukcije postavjaju drvo kao materijal za gradjenje u ravopravne odnose
sa drugim materijalima koji se koriste u gradjevinarstvu. Međutim drvo ima i svoje
nedosatatke i mane. One se manifestuju u: kvalitetom uslovljenim biološim faktorima
(rastom drveta) ,mogućim greškama u drvetu-truljenje,podložnost uticaju gljiva i insekata,
zavisnost mehaničkih osobina od % vlažnosti, zapaljivosti drveta i rad drveta na vazduhu-
skupljanje i bubranje.

Istorija upotrebe drveta: Drvo je najstariji građevinski materijal iz prostog razloga što je
pomoću njega moguće napraviti jednostavne građevine sa vrlo malo alata ili čak bez
njega. Drvo je oduvek bilo izuzetno cenjen materijal. Pruža velike mogućnosti za primenu
ali, istovremeno, zahteva veštinu prepoznavanja osobina, odgovarajuću pripremu,
stručnu obradu i zaštitu. Stoga su ljudi, kada su počeli da se bave gradnjom, prvo su
upotrebili drvo za pravljenje jednostavnih koliba ili konstrukcije šatora. Razvojem ljudskog
društva i unapređenjem alatki, drvo je počelo da se koristi za složenije konstrukcije, a i
danas je nezamenljiv građevinski materijal.

1.1 Drvo kao građevinski materijal

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 3

 Drvo se može koristiti delimično ili potpuno obrađeno. Delimično obrađeno je
pogodno samo za privremene građevine, jer se razne štetočine mogu naseliti u drvene
delove građevineukoliko da njih nije odstranjena kora. Pruće se u narodu dosta koristilo
za pravljenje prošća (ograda). Obrađeno drvo u obliku greda, talpi, dasaka, stubova ili
oblica koristi se za izradu trajnih konstrukcija. U građevinarstvu se drvo može koristiti za
delove zgrade: ta temelje (kod sojenica ili za drvene šipove), za zidove (kod brvnara), za
stubove, grede itd. Kao krovni pokrivač koristi se u vidu šindre.

Učešće drveta u gradnji stambenih i poslovnih objekata, u gradnji industrijskih

objekata, velikih skladišta i dvorana sve je veći iz dana u dan. U tržišnom takmičenju sa
opekom, betonom, čelikom ili lakim metalima drvo se nudi kao isplativa alternativa.U
građevinskim konstrukcijama drvo se deli na dve klase: tvrdo i meko drvo. U prvu klasu
spadaju lišćari: hrast, bukva, cer, granica itd, a u drugu uglavnom četinari: jela, smrča,
ariš, bor, ali i topola. Meko drvo je manje nosivosti, ali je i lakše za obradu i prevoz od
tvrdog drveta, te se zbog toga češće koristi.Pored izrazite funkcionalnosti i estetska je
strana drveta izrazito iskoristiva i prihvatljiva. Taj osećaj zadovljstva kojim zrače drvene
konstrukcije u svakom se slučaju odražava i na celi objekat.

Mnoštvo drvenih proizvoda, koji se proizvode za građevinarstvo obuhvata:

o oplatu za beton,
o prozore,
o vrata i
o parket,

kao i proizvode za:

o industriju hala i drvenih kuća,

o industriju lepila za drvo,
o industriju prerade ivera

i ostale industrijske prozvode za građevinarstvo kao što su:

o vrstar za građevinastvo i prozore,

o zimske bašte,
o stepenice,
o zidne i plafonske elemente,
o balkone itd.

Obrt proizvodnje čitavog građevinskog sektora (uključujući zanatstvo) iznosi oko

1,51 milijardi Evra. Najveći sektor čini proizvodnja prozora. Zatim su značajno doprineli

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 4

proizvodnja kuća, lepljeno drvo, proizvodnja vrata i parketa. Otprilike tri četvrtine
proizvoda izvoze se u zemlje članice Evropske zajednice, pre svega u Nemačku.

Pored funkcionalnosti i estetike bitni argumenti za drvo kao materijal za gradnju

jeste njegova održivost i biološka vrednost:

o klima u prostoriji,
o zračenje i
o isparenja iz materijala

su sve bitniji faktori Iz tog razloga se ovaj tradicionalni građevinski materijal sve više
koristi i u gradovima, npr. za unturašnje oblaganje zgrada i za enterijer.

1.2 Prednost drveta kao građevinskog materijala

Razlozi zašto drvene kuće dobijaju sve veću popularnost leži u tome što ni jedna
cigla, ni jedan blok ne može da se uporedi sa nizom korisnih osobina drveta.

1.2.1 Udobnost

Drvo je veoma topao materijal. Masivno drvo ima velike toplotne kapacitete. To
znači da ima velike akumulativne kapacitete. To njegovo svojstvo održava ravnotežu
izmedju spoljnjih temperaturnih promena tokom dana i zadržava unutrašnju temperaturu
komfornom za življenje. Leti je temperatura prijatno hladna a zimi održava toplotu. To
znači manji trošak za dodatnom klimatizacijom i grejanjem.Zidovi drvenih kuća su
nekoliko puta superiorniji svojim izolacijskim svojstvima u odnosu na ciglu iste debljine
(npr. debljina zida od 50cm (dve cigle) na svojoj toplotnoj provodljivosti može se porediti
sa 100mm zida od drveta.

Elektrostatične osobine drveta sprečavaju statički elektricitet i kolanje prašine po

prostorijama. To mnogo znači pre svega za ljude sklone alergijama koji žele zdrav dom i
zdrav život.Samim tim što je drvo energetski efikasnije, prirodna izolacija od trupaca je
takođe i dobar zvučni izolator tako da obezbedjuju bolji i prijatniji san.Shodno tome, u
kućama napravljenim od drveta ima mnogo manje porodičnih svađa, i boravak u njima je
kao u banji.

1.2.2 Dugotrajnost

Drvo je dugotrajan materijal. Najstarije drvene kuće u svetu su stare preko 800
godina. Drvo je veoma jake i pune strukture u poredjenju sa njegovom težinom. Većina
gradjevina od debala je ostala neoštećena nakon zemljotresa.

1.2.3 Spoljni izgled

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 5

 Drvo je lep materijal. Njegovi prirodni oblici i boje prijaju očima. Mnogo poznati
umetnici, kompozitori i pisci su stvorili svoja najveća dela živeći u kućama od drveta.
Prirodno okruženje podstiče kreativnost.

1.2.4 Sigurnost

Puno drvo je otporan materijal i sporije sagoreva nego betonski stubovi ili čelične
grede. To se dešava zbog 15% vode koja sačinjava drvo i koja isparava pre nego što se
drvo potpuno zapali. Štaviše, goruće drvo stvara polugljenisan omotač koji štiti srž.

1.2.5 Ekologija

Drvo je obnovljivi resurs i zalaže se za globalno očuvanje čovekove sredine. U

procesu rasta, drvo upija ugljen-dioksid i globalno zagrevanje usporava za 50%.Materijali
od kojih se prave originalne drvene kuće mogu se reciklirati nakon više decenija.
Izgradnja drvenih kuća predstavlja čin zaštite životne sredine.Drvo je mnogo lakše od
drugih gradjevinskih materijala, pa je samim tim i njena obrada mnogo jednostavnija i
lakša.

1.2.6 Ekonomičnost

Drvo nije skup materijal.Izgradnja drvenih kuća je mnogo jeftinija od izgradnje

zidanih objekata. Šume kao ‘’proizvodjači’’ drveta koriste za ‘’proizvodnju’’ samo solarnu
energiju. Za održavanje, obaranje stabala i transport potrebno je minimum energije. U
poredjenju sa proizvodnjom kubnog metra čelika, za proizvodju kubnog metra drveta
potrebno je 320 puta manje energije. Takodje, u procesu obrade i proizvodnje drvo
zahteva daleko manje utroška energije nego ostali gradjevinski materijali.

2.0 Struktura drveta - građa

Zbog načina rasta i nastajanja drveta, drvo je po svojoj unutrašnjoj gradji slično
nizu tankih i šupljih cilindara koji su nataknuti jedan na drugi, prirodno –uvek širi na uži.
Na poprečnom preseku drveta ti cilindri obrazuju koncentricne krugove oko središta
preseka, oko srca drveta. Svaki od ovih prstena nastaje jednogodišnjim prirastom drveta
I naziva se godina drveta. Na jednom poprečnom preseku stable koje je pravilno raso
razlikuje se:

o srž, srce (jedrac) drveta, deo drveta oko anatomske ose stable,
o srčevina, deo drveta gde se vec odigrao proces rašćenja,
o beljikovina (bijel), deo gde je process rašćenja drveta u toku.

Tkivo drveta, prema funkciji koju obavlja, javlja se u dva osnovna oblika, kao:

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 6

 o sudovi – provodno tkivo, sastavljeno od ćelija tankih zidova i velikih šupljina, koje
se pružaju celom dužimom stable. Njihova uloga je da provođenjem vode i sokova
ishranjuju dvro i
o ovlakanaca – mehaničko tkivo, to su ćelije debljih zidova i manjih šupljina, kroz
koje skoro da ne prolaze sokovi i voda.

Građu drveta čine materije na bazi celuloze i lignina. U sokovima i vodi koji
natapaju šupljine sudova nalazi se smola, skrob, tannin itd. Da bi se dobila jasna slika o
strukturi stabla drveta, vrše se preseci u stablu. Ovi preseci su upravni jedan na drugi i
ima ih ukupno tri:

o presek koji se izvodi normalno na osu stabla zove se čeoni presek,

o presek izveden na osu i jedan od prečnika stabla zove se radijalni presek,
o presek izveden paralelno sa osom stabla zove se tangencijalni presek.

2.1 Greške drveta

Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, između ostalog, neophodno je

poznavatinjegove greške. Greške drveta mogu se razvrstati na:

o greške građe drveta,

o greške koje potiču od uzroka fizičke prirode (vetar, hladnoća, vrućina, čovek),
o greške boje i konzistencije drveta,
o greške koje potiču od insekata.

2.2 Hemijski sastav drveta

Skoro sve vrste drveta klasifikuju se po svom elementarnom sastavu, pa se može

reći da prosečno drvo sadrži: 50% ugljenika; 6% vodonika; 43% kiseonika, a ostatak
sačinjavaju azot i mineralni sastojci. Sadržaj pepela varira i zavisi od mesta rašćenja

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 7

drveta.Kora drveta sadrži više pepela. Glavnu masu drveta sačinjavaju još: celuloza;
smola; mast i vosak.

3.0 Osobine drveta

Drvo je zahvalan material pre sveg zato što se može višestruko koristiti, a rušenje
građevina od drveta se svodi na njihovo rastavljanje. Nosivost drveta je velika, a
savremena tehnologija omogućava pravljenje nekada nezamislivih drvenih nosača od
tzv. “lepljenog lameliranog drveta - LLD”, kod koga se tanke daske međusobno spajaju
pomoću posebnih lepila pod presom.Drvo je otporno na razne uticaje i, naizgled
paradoksalno, drveni delovi konstrukcije otporniji su na vatru od čeličnih ekvivalenata.
Slobodnonoseći drveni nosač pod uticajem varte ogoreva na oko 2 cm od svog
pravougaonog preseka, a onda prestaje da gori.Najnepovoljniji spoljni uticaj na drvo
jevlaga, te je za drvene građevine zaštita od vlage i vode najvažniji činilac u projektovanju,
gradnji i korišćenju. Pod uticajem vlage drvo truli i gubi na čvrstoći.

3.1 Fizičke karakteristike građevinskog drveta su:

o vlažnost drveta;
o masa drveta;
o utezanje i bubrenje i
o termo provodljivost i termičke karakteristike.

3.1.1 Vlažnost drveta

Zavisno od veze vode za drvenu masu prisutna voda može biti slobodna i vezana
voda.slobodna ili kapilarna voda nalazi se u porama drveta i slobodno se kreće duž
sudova drvene mase. Vezana voda je na dva načina prisutna u drvenoj masi: kao
atheziona (natapa samo zidove sudova i vlakanaca) i konstituciona (hemijski je
apsorbovana u zidovima ćelija drvene materije). Prisustvo vode u drvenoj masi je od
inzvarednog značaja za kvalitet građevinskog drveta, zbog velikog uticaja na mehaničke
karakteristike drveta i na njegove zapreminske promene. Stepen vlažnosti drveta je
veoma važan faktor, jer utiče na obradivost drveta, na sigurnost i otpornost lepljenih
spojeva i veza i na stalnost geometrijskih veličina proizvoda od drveta. Vlažnost drveta

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 8

se izražava u procentima (%), a smanjenje stepena vlažnosti može se sprovesti prirodnim
isušivanjem drveta ili prinudnim putem u sušarama.

3.1.2 Masa drveta

Na ukupnu masu drveta utiče poroznost i prisutna voda u porama. Pore u nekim
vrstama drveta mogu zauzimati i 3/4 zapremine uzorka (npr. drvo jela 74%, drvo hrast
55%). Za određivanje standardnih vrednosti mase drveta propisama je vlažnost drveta i
pri 15-25% vlage.

3.1.3 Utezanje i bubrenje

Zapreminske promene, koje nastaju kao posledice promene vlažnosti drveta,

nazivaju se utezanje, kada se zapremina uzorka smanjuje, i bubrenje, kada se zapremina
uzorka povećava. Utezanje ili skupljanje se uočava samo u slučaju kada se vlažnost
drveta prirodnim ili prinudnim putem ispod granice zasićenosti vlakanaca. Usled
nejednakog isušivanja i skupljanja u drvetu se javljaju prsline ili se ono vitoperi ili
krivi.Bubrenje nastaje kao posledica povećanja vlažnosti drveta do granice zasićenosti
vlakanaca. Pri bubrenju najveće zapreminske promene su u tangencijalnom pravcu.
Posebna pažnja mora se posvetiti ugrađivanju drvenih površinskih obloga u vlažnim
sredinama, jer se usled povećanja zapremine u tangencijalnom pravcu zanačajno
povećava i ukupna površina obloge, što za posledicu ima izvijanje drvenih elemenata i
njihovog ispadanja iz ravni obloge.

3.1.4 Termo provodljivost i termičke karakteristike

Drvo je loš provodnik toplote jer ima celijastu strukturu koja je ispunjena
vazduhom. Najveća provodljivost je podužnom pravcu i zavisi od stepena vlažnosti.
Lakše vrste drveta sa manjom masom lošiji su provodnici, pa se često upotrebljavaju kao
izolacioni materijali. Širenje drveta pod uticajem toplote može se zanemariti u
građevinskoj praksi.

Protivpožarna otpornost drveta, bez obzira na vrstu drveta, zavisi od vremena

izlaganja uzorka drveta dejstvu visokih temperature.Brzina sagorevanja drveta po dubini,
pri određivanju računske otpornosti drveta u požaru, iznosi:

o za sve vrste drveta (osim hrasta) ….. 0,6 mm/min

o za hrast …………………………….......0,3 mm/min

3.2 Mehaničke osobine drvetaod značaja za obradu su:

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 9
 o otpornost - čvrstoća;
o elastičnost;
o žilavost i
o cepljivost.

3.2.1 Otpornost - čvrstoća drveta

Pod ovim pojmom uopšteno podrazumeva se čvrstoća i otpor kojim se drvo

suprotstavlja spoljnim silama prilikom razdvajanja njegovih delova. Otpornost i čvrstoća
drveta direktno zavise od vlage - vlažno drvo manje je otporno od suvog.

3.2.2 Elastičnost drveta

U vezi sa čvrstoćom je još jedna karakteristika drveta, a to je elastičnost. Pod

elastičnošću se podrazumeva nastojanje drveta da svoj oblik, promenjen usled dejstva
spoljnih sila, po prestanku tih sila vrati u prvobitno stanje. Sa ovim je u direktnoj vezi
savitljivost drveta.

3.2.3 Žilavost

Još jedna osobina drveta koja se ogleda u otporu drveta protiv naprezanja
prouzrokovanih vazduhom.Tvrdoća je sila otpora koju ispoljava drvo prilikom prodiranja
drugog tela u njega. Tvrdoća je takođe u vezi sa vlažnošću - suvo drvo je znatno tvrđe od
vlažnog drveta.

3.2.4 Cepljivost

Definiše se kao otpornost drveta protiv cepanja, odnosno osobina da njegova

građa pruža određeni otpor prodiranju nekog klinastog tela koje teži da rastavi drveno
tkivo. Ovo je vrlo važna osobina bitna za obradivost drveta duborezom. Uvijeno rašćenje,
čvorovi, koreni grana smanjuju cepljivost drveta, dok pravilan rast, fina vlaknasta struktura
i bogatstvo u sržnim zracima povećavaju cepljivost. Vlažnost drveta značajno utiče na
cepljivost drveta. Najveći stepen cepljivosti ima ono drvo čija je vlažnost oko 10%. Drvo
je sirovina koja se obnavlja i pogodna je za više namena i jedno od najvažnijih resursa
naše planete

3.3 Protivpožarna otpornost i protivpožarna zaštita drveta

Slobodno se može reći da su u pojedinim slučajevima konstruktivni sistemi u

drvetu neuništivi u požaru. Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao
ako se ponašanje ovog građevinskog materijala u požaru podrobnije sagleda.
Protivpožarnu otpornost građevinskih konstrukcija karakterišu dva kriterijuma: zapaljivost
materijala i njihovo ponašanje u požaru. Delovanje ekstremnih požarnih temperatura
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 10
izazvanih sagorevanjem uskladištenog materijala u jednom industrijskom skladištu, sa
tehničkog gledišta, razara sve materijale. Međutim razlika u materijalima postoji samo u
njihovom ponašanju u periodu koji prethodi pojavi kritičnih razornih temperatura, pri
temperaturama koje ne razaraju materijal. Tako, na primer, čelik već na temperaturi od
550°C, koja je daleko niža od njegove tačke topljenja, znači pre potpunog razaranja
agregatnog stanja, gubi sve svoje mehaničke karakteristike i prestaje da bude građevinski
materijal: modul elastičnosti naglo pada, pojava velikih deformacija je očigledna i usled
toga dolazi do urušavanja objekta iako čelik nije zapaljiv materijal, a nije došlo ni do
njegovog razaranja. Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povišenoj temperaturi
počinje da puca, da se kruni usled smanjenja čvrstoće i da se jako deformiše usled
gubljenja moći nošenja armature.

Drvo u požaru gori. Međutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehaničke
karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i čelik. Pri nastajanju kritičnih
požarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim
građevinskim materijalima. Ovaj kvalitet drveta, kao građevinskog materijala, zasniva se
na njegovoj osobini da je izvanredan termički izolator. On se još više ističe činjenicom da
se pri sagorevanju na površini drveta stvara nagorela skrama koja samo povećava
otpornost sprovođenju toplote. Izlaganje središta drvenog elementa visokim
temperaturama je usporeno, ako ne čak i sprečeno, pa praktično masa unutar poprečnog
preseka drvenog štapa nije uopšte poremećena.

Pri temperaturi od 200°C do 250°C iz površinskih slojeva drvenog elementa

izdvajaju se lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je
temperatura spoljnog uticaja konstantna i ne povećava se, ugljenični sloj nagorelog
drveta će stvoriti izolacionu skramu, koja će štititi dublje slojeve drveta od povišene
temperature. Na taj način prestaje izlučivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se
gasi - drvo prestaje da gori.

Pod ovakvim uslovima, pa čak i pri povećanoj temperaturi, drvo je neuništiv

materijal, praktično nesagoriv. Pitanje je samo koliko je površinski sloj drveta oštećen.
Ovoj činjenici nikad nije pridavan poseban značaj u prilici kada nagoreli panj mora da se
oslobodi površinskog ugljenisanog sloja kako se vatra na ognjištu ne bi ugasila. U ovom
slučaju, u građevinarstvu, ova činjenica ima svoj puni smisao.

Ukoliko je spoljni uticaj takav da temperatura raste, a tom rastu pripomaže i

sagorevanje samih nosača, napadnuti elemenat će izgoreti pri nastajanju kritične požarne
temperature, kao i svaki drugi materijal. Za elemenat konstrukcije od drveta je značajno
da on ne gubi moć nošenja trenutno, pri izbijanju požara, i da se konstrukcija ne urušava.
Pretvaranje drveta u ugljenični sloj, čime se javlja redukcija dimenzija poprečnog preseka
konstruktivnog elementa, teče vrlo lagano: 0,3 do 0,5 mm/min. To znači da se pri velikim

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 11

požarnim temperaturama, za vreme od jednog časa, drveni presek smanjio za najviše
3cm po obimu.

4.0 Proizvodi od drveta

Težnja ka racionalnoj potrošnji drveta donela je nekoliko različitih načina/stepena
prerade drveta:

o obična drvena građa (tradicionalni oblik eksploatacije drveta) – proizvod

pokazuje sva svojstva prirodnog drveta,
o materijali na bazi drveta dobijeni primenom različitih industrijskih postupaka koji
obezbeđuju racionalniju potrošnju drvene građe – furniri, lepljenice, panel
ploče,....),
o sintetički, složeni materijali dobijeni tzv. dubokom preradom drveta postupci se
svode na dobijanje različitih oblika celuloze koji se dalje prerađuju.

4.1 Drvena građa

Dobija se mehaničkom obradom drveta – rezanjem, cepanjem, tesanjem,

sečenjem, ljuštenjem…
Može se podeliti prema:
o dužini građe:
- kratka (do 4m)
- duga (preko 4m)
o načinu i postupku obrade:
- obla (oblice)
- rezana
- cepana (šindra)
- tesana
- posebnu grupu čine profilisani elementi od drveta – brodski pod, parketne
daščice, lamperija,...

4.1.1 Rezana građa

Podela prema debljini i odnosu strana poprečnog preseka:

o listovi – tanke daske 9-13mm
o daske – 14-40mm
o talpe – preko 40mm
o četvrtače:
- letve – maksimum 33/48mm
- gredice – veća dimenzija maksimum 10cm
- grede - manja dimenzija elementa, veća od 10cm

4.1.2 Proizvodi sa neizmenjenom strukturom drveta

1. Furniri 2. Lepljenice/šper ploče

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 12

3. Stolarske/panel ploče 4. Lepljeno lamelirano drvo

4.1.3 Proizvodi sa izmenjenom strukturom drveta

Za ovu vrstu proizvoda od drveta može se koristiti i različiti otpadni drveni

material. Princip: usitnjeni drveni materijal + vezivo/lepak

1. Laki betoni na bazi organskih agregata 2. Ploče iverice

(blindit, heraklit, tarolit,…)

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 13

3. Ploče vlaknatice – lesonit 4. Medijapan ploče

4.1.4 Građevinska galanterija

U građevinsku glanteriju ubrajaju se elementi od drveta malih poprečnih preseka

koji se dobijaju sečenjem, rendisanjem i frezovanjem (glodanjem) drvene građe.

o Brodarski pod: Obradom - rendisanjem i frezovanjem (da bi se dobili pero i žljeb)

jelovih ili borovih dasaka. Debljina 16-26 mm, širina 6-16 cm
o Parket: Od tvrdog drveta (hrast, bagrem, bukva).
- Običan parket: Daščice dužine 190-550 mm, širine 26-105 mm i debljine 18-
22,5 mm. Gornja strana rendisana, bočne i čeone strane sa perom i žljebovima.
- Mozaik-parket: Ploče-lamele dužine 100-125 mm, širine 20-25 mm i debljine 6-
9 mm, koje se slažu u polja, a ova u veće elemente - mozaik-ploče

5.0 Osnovna podela konstruktivnih sistema drvenih zgrada

Sve drvene zgrade mogu se svrstati prema svom konstruktivnom sklopu i obliku
drvene građe na:
o masivne,
o bondručne,
o skeletne,
o panelne,
o prostorne.

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 14

 5.1 Masivne

Zidovi su od pune drvene građe koji sav teret od krova i tavanice prenose svojom
celom dužinom ravnomerno na temelje. U zavisnosti od oblika drvene građe kojim se
formiraju zidovi razlikujemo:
o brvnare i
o talpare.

Podužni i poprečni “masivni” zidovi

brvnara i talpara u potpunosti obezbeđuju
prijem i prenos svih vertikalnih i
horizontalnih opterećenja. Tavanjače
međuspratne, odnosno potkrovne,
konstrukcije, slobodno su raspoređene po
kraćim rasponima preko masivne drvene
konstrukcije sa kojom su povezane
starijim vrstama spona: klinci, pijavice, ekseri... Krovne konstrukcije koje su se najčešće
primenjivale kod masivnih drvenih zgrada su prave stolice sa slemenjačama i rožnjačama
kod blažih nagiba i prosti krovovi i krovovi sa raspinjačama kod strmijih nagiba. Strehe su
uvek prepuštene kako bi zidovi bili što bolje zaštićeni od eventualnog vlaženja. Iz istog
razloga temeljni (podrumski) zidovi su za 30-50 cm izdignuti iznad okolnog terena. Drveni
zid je hidroizolacijom odvojen od temeljnog, ali je jednovremeno sa njime kotvama
konstruktivno povezan.
5.1.1 Brvnare

Drvene montažne kuće su objekti

suve gradnje, mogu se montrirati u svim
vremenskim uslovima. Rade se od kvalitetno
drveta, lepe su, jednostavne te su najzdravije
kada su zidani objekti u pitanju. Brvnare
mogu biti veličine od par desetina pa do par
stotna kvadrata, sve u zavisnosti od želja i
zahtjeva investitora.
Od dolaska materijala na gradilište do
zavrsetka montaze treba 7-15 dana, a uz
dobru organizaciju isto toliko treba i
majstorima za završne radove:
elektroinstalcije, vodovod, keramiku,
montažu sanitarija... Ovo omogućava da se
vlasnik useli u novi dom u jednom
kalendarskom mesecu, što je kod klasične
gradnje nezamislivo.
Preko 90% materijala koji ulaze u
sastav nasih kuća su prirodni – drvo , kamen,

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 15

crep. Zahvaljujući tome ispunjavaju najstrožije ekološke zahteve.
Brvnare su antialergijske kuće, drvo kao material ne stvara statički elektricitet pa
su samim tim prostori bez prašine, paučine, vlage i drugih mikroorganizama štetnih po
ljudsko zdravlje.
Drvene kuće su niskoenergetske i
imaju odlična termička svojstva. Na primer
zid od sušene smreke debljine 7cm ima
identičnu termoprovodljivost kao zid od pune
opeke debljine 25cm, ili kao zid od betona
debljine 45cm. U ovakvim kućama se greje
sa vrlo malom količinom energije.
Brvnare mogu da se igrađuju od jele,
smrče i bora prve klase što im daje poseban
izgled.Drvena građa se može obrađivati
ručno i mašinski.
Kuće od ručno urađenih drvenih
oblica se grade direktno od posečenih stabala, koja se seku motornim testerama i ručnim
alatom. Prečnici oblica su različiti, od 20 do 40cm. Svaka tako pripremljena oblica se
pažljivo i stručno urezuje i odmah uklapa na predviđeno mesto. Brvnare mogu biti
kompletirane u procesu proizvodnje u kojem se sklapa kompletna kuća, vrši
obeležavanje, rasklapanje i transport završne montaže.
Brvnare se mogu praviti i od mašinski lamelirano pravljenih punih oblica, čiji je
prečnik najčešće 19 – 20cm.
Mašinski obradjene drvene kuće su puno kvalitetnije i pristupačnije od ručno
obrađenih brvnara, mnogo je brža izgradnja, kvalitetnija, jeftinija i pre svega preciznija na
spojevima tako da nema zazora.Postoje i brvnare od poluoblica i dasaka ali su one
neuporedivo losije od punih oblica kako po izgledu tako i po toplotnoj izolaciji i materijalu
koji nije 100 % prirodan tako da zidovi nemogu da dišu. Sam boravak u takvim brvnarama
od poluoblica i dasaka je neuporedivo losiji.
Drvene kuće izrađene od punih oblica imaju epitet najlepših brvnara, obezbeđuju
udobnost, toplotu, jedinstvenost i sam boravak u njima je kao u banji.
Današnje drvene kuće (brvnare) mogu biti velike i prelepe kao danasnje
tradicionalne luksuzne kuće, ali one poseduju nešto što danasnje tradicionalne kuće
nemaju a to su balvani. Drvene kuće imaju mnogo više benefita u odnosu na obične kuće.
Pre svega, izgradnja drvene kuće se odlikuje relativno niskim cenama u odnosu
na izgradnju tradicionalnih kuća. Izgradnja drvenih kuća ne podležu sezonski uslovima,
dok se tradicionalne kuće od cigli zimi ne mogu graditi.
U današnja vremena i načinu življenja ljudi su se udaljili od prirode, ne sećamo se kakav
osećaj daje trava pod nogama i sunce koje obasjava nam stvara neugodan osećaj, jer
nismo navikli, upravo ovakav tip gradnje nas ponovo vraća u dodir sa prirodom, i stvara
bolji život u zdravijem ambijentu. Prilikom izgradnje tradicionalnih zidanih kuća uglavnom
smo hermetički zatvoreni, takve kuće nemaju dovoljnu izmenu vazduha, nisu dobro
provetrene i ne obezbeđuju dovoljno čistog vazduha. Zato u zidanim objektima imamo
potrebu za dodatnom ventilacijom, kupujemo skupe ventilacione uređaje ili u manjim
objektima provetravamo pomoću prozora-vrata čime zimi hladimo prostorije, a leti
grejemo. Naime, kod brvnara uvek ima dovoljno svežeg vazduha i ona obezbedjuje

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 16

prirodnu ventilaciju kroz drvene zidove. Dakle u brvnarama nema potrebe za dodatnom
ventilacijom, niti potreba za otvaranjem vrata ili prozora radi provetravanja.
Brvnare imaju odlična izolacijska svojstva, a temperatura unutar drvene kuće
ostaće 24 sata nepromenjena iako se ne vrši nikakvo dodatno zagrevanje.
Pored neopisive pridone lepote i osećaja boravka u njima, ovakav tip kuća ima veću
vrednost nego zidane kuće, i mogu se preprodavati po mnogo većoj ceni, upravo zbog
prirodnih materijala koji se sve više
primenjuju na zapadu i pridaje im se veća
vrednost.
Zbog lakoće gradjenja, dizajn se
može lako prilagoditi željama kupaca,
brvnara je veoma atraktivnog izgleda, zato
se kaže za ove kuće da izgledaju kao ”
Drvene kuće iz bajki “. Mnogi kupci se
opredeljuju za brvnare upravo zbog
njihovog atraktivnog izgleda, a i sam
boravak u njima je kao u banji.

5.1.2 Prednosti brvnara (drvene kuće) u odnosu na obične kuće

o One su uglavnom napravljene po većim standardima i potpuno od prirodnih

materijala. Zbog toga vrednost ovih brvnara je mnogo veća u odnosu na tradicionalne
kuće.
o Brvnare su čvrste, stabilne, veoma otporne i generalno govoreći mogu trajati jako
dugo. Postoje mnoge priče da su ovakve kuće preživele najveće prirodne nepogode od
majke prirode. Ovakve kuće su preživele i veliki uragan 2005, Katrina i Rita. Ovo ne zvuči
iznenadjujuće. Za razliku od tradicionalnih zidova koji su čvrsti i neelastični, drvo je veoma
fleksibilno i od punog materijala, pa su otpornije na prirodne nepogode od običnih kuća.
Zato u Japanu i na zapadu gde su česti zemljotresi ovakav način gradnje nalazi učestaliju
primenu. Postoje još uvek dobro držeće drvene kuće u Evropi koje imaju i preko 800
godina.
o Priče da su brvnare tople i prijatne nije izmišljena. U poređenju sa hladnim običnim
zidovima, drvo je veoma toplo na dodir. Trupci takodje imaju svoju toplotnu masu i od
gustog su materijala. Puno drvo je energetski veoma efikasno, zadržava temperaturu i
prijatan vazduh unutar brvnare tokom cele godine. Stablo ima jedinstvenu sposobnost da
održava konstantnu vlažnost vazduha u prostoriji na nivou pd 45-55%, što je optimalna
za ljudsko telo. Kada je veća vlažnost uvazduhu, drveni zidovi upijaju suvišnu vlagu, time
se postiže idealna prirodna kontrola klime.
o Ako je brvnara izgradjena od punih oblica i pravilno uklopljena, ona će biti
energetski veoma efikasna. To znači da će se trošiti manje novca na grejanju, odnosno
na hlađenje tokom leta. Ovakve izgrađene kuće su 20-30 % toplotno efikasnije od
tradicionalnih kuća. U toplim drvenim zidovima ne dolazi do kondenzacije i shodno tome
ne razvijaju se gljivice i buđ, a oba se stvaraju kod hladnih kamenih zidova.

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 17

Po izolaciji drvo od 50 mm zamenjuje zid-blok od 200 mm tako da su brvnare veoma
tople zimi a leti hladne.

o Pored toga što su energetski veoma efikasne, drvo je jako dobar zvučni izolator.
Zidovi od stabala su veoma gusti i odbijaju spoljašnje zvukove i daju potpun mir i tišinu.
Drvo je jedinstven građevinski materijal jer ima veliku sposobnost da apsorbuje toksične
i štetne materije a naročito dim od cigarete.

o Veličanstven izgled drveta, njegova struktura i boje

o Pristupačnost ovog materijala (laka nabavka)
o Visoke stope fizičkih i termičkih svojstava drveta
o Niža cena materijala (trupci, gradja) znatno utiče na ukupne troškove izgradnje
o Niža cena unutrašnje dekoracije prostora. Nema dodatnih troškova na zidove,
krečenje , znatnija ušteda
o Materijal koji koristimo je 100% prirodan. Zato se kaže kod ovakvih kuća, zidovi
kao da “Dišu” zimi kuće su tople i prijatno su sveže u leto. U ovakvih prostorima nema
potrebe za instalacijom klima uređaja, vlažnost u njima je optimalna.
o Izgradnja drvenih kuća omogućava lakše realizacije složenijih projekata

Sama izgradnja drvene kuće traje kraće i jeftinija je od klasične (cigla-beton kuće).
Naime nakon završetka obične kuće od cigle potrebno je neko vreme da se voda koja je
korišćena prilikom izgradnje osuši iz zidova, pa za to vreme nije pogodna za stanovanje.
Drvene kuće spadaju u takozvanu suvu gradnju, pa je nakon izgradnje iste
moguće odmah stanovati u njima. Zaključak je da drvene kuće bez ikakvog problema
možemo graditi zimi i tokom iste zime useliti se u nju, u zdrav i prirodan ambijent, uz
znatnu uštedu novca za grejanje i hlađenje prostorija.
Uopšteno govoreći, drvene kuće su veoma zdrave i prijatne, bilo za život u njima
ili da služe kao vikendice, one će pružiti familijarnu toplinu i udobnost u godinama koje
dolaze.

5.2 Bondručne

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 18

 Umesto masivnog drvenog zida, daleko ekonomičnije rešenje je zid na bondruk,
sastavljen iz dva različita dela, raztičita i po dimenziji i po materijalu: konstruktivnog, koji
prima sva vertikalna i horizontalna opterećenja i ispune koja ima samo funkciju
pregrađivanja. Konstruktivni deo čine niz vertikalnih drvenih stubaca na relativno malim
međusobnim rastojanjima, (tako osim naziva "zid na bondruk" postoji i naziv: "skeletni
zid"), povezanim u donjem i gornjem delu horizontalnim elementima: temeljača ili prag-
dole i poklapača- gore. Zajedno sa sekundarnim horizontalnim elementima: prečagama,
odnosno nadvratnicima, nadprozornicima, podprozornicima i, u pojedinim poljima, kosim
elementima - kosnicima, čine konstruktivni sklop koji je u stanju da primi i prenese sva
vertikalna (od krova i tavanlca) i horizontalna (vetar) opterecenja.
U odnosu na dimenzije, oblik i razmeštaj drvenih elemenata razlikujemo nekoliko tipova
bondručnih zgrada:
o klasični bondruk,
o unapređeni bondruk,
o rebrasti bondruk.

5.3 Skeletne

Konstruktivni sklop drvenih skeletnih zgrada čine (slično kao i kod čelicnog
skeleta):
o rebra-tavanjače međuspratne konstrukcije,
o grede-podvlake,
o stubovi i
o konstruktivni elementi za prijem horizontalnih sila.

Osnovni rasponi su:

o raspon podvlake:
ly = 4 – 6.0 m; hpod= 17 – 20 cm
o raspon rebara
lx = 4 – 5 m; hreb.= 25 – 30 cm
o rastojanje rebara
λ = 0.6 – 1.5 m
o odnos visine i širine
h/b = 1:2 ili 1:3

Specifično svojim oblikovnim i mehaničkim svojstvima formira se raster stubova

sa uobičajenim ramacima od 3,0 do 6,0 (nešto manjm nego u slučaju armirano-betonskog
ili čeličnog skeleta).
Zavisno od međusobnog sklopa dva osnovna konstruktivna elementa-podvlake i
stubova i pružanje konstrukcije (podvlake) u jednom ili dva pravca-uobičajena je sledeća
podela drvenih skeletnih zgrada (slično kao kod čeličnog skeleta):

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 19

 o pružanje konstrukcije u jednom pravcu i
o pružanje konstrukcije u dva pravca – unakrsne konstrukcije.

5.4 Panelne

Panelne drvene zgrade spadaju u kategoriju prefabrikovanih objekata- kod kojih

je većina radova, izrada prefabrikovanih panela, izvršena u fabričkom pogonu, tako da je
vreme izvršenja radova na licu mesta (farbanje, izrada podova idr.) svedeno na minimum.
Naravno, kod ovih objekata, kao i kod svih drugih drvenih zgrada, temelji ili podrumski
zidovi se moraju prethodno izvesti na licu mesta. Osnovni elementi panelnih zgrada su:
o vertikalni (zidni) paneli,
o horizontalni (tavanični) paneli i
o elementi krovnih konstrukcija.

DETALJ DRVENOG PANELA

1. drveni stub
2. letva za učvršćenje
3. spoljna obloga
4. vazdušni prostor
5. bitumenska folija
6. daščana oplata
7. termika
8. vazdušni prostor
9. unutrašnja obloga

5.4.1 Montažne kuće u panelnom konstruktivnom sistemu

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 20

 Montažne kuće su razvijeni tip stanovanja
širom sveta. Poslednjih godina izuzetnu ekspanziju
doživljavaju drvene montažne kuće zbog svojih
naglašenih ekoloških karakteristika koje su u skladu
sa održivom načinom gradnje, jer predstavljaju
resurs koji se može nadoknaditi, ako se građa
dobija iz šuma koje se pravilno održavaju.
Montažne kuće se prave od drvenih sendvič
panela, ili kao kuće od masivnih drvenih oblica,
odnoso poluoblica kojim je moguće ostvariti
energetsku efikasnost objekta. Zajednička im je
vidljiva struktura drveta na fasadi i drveta u
enterijeru, po čemu se razlikuju od ostalih oblika
ostalih kuća. Drvene kuće od panela se danas
izvode konstruktivno u različitim varijantima nosive
konstrukcije : od drvenih skeletnih elemenata,
visoko kvalitetnih lameliranih greda, do različitih
tipova nosećih od drvenih panela, sa razvijenom
tehnologijom međusobnog spajanja elemenata.
Zajednička karakteristika drvenih montažnih kuća je da predstavljaju savremena
konstruktivna rešenja, znatno unapređena da omoguće odgovarajuću izolaciju.
Postizanje standarda nisko-energetskih pasivnih kuća, tj. prolaza toplote K kod svih
spoljnih građevinskih elemenata je ispod 0.15 W/m2K, u izvedbi bez toplotnih mostova i
sa viskokim stepenom nepropusnosti vazduha.

o Elementi drvene montažne kuće se spajaju na gradilištu.

o Fasadni elementi se spuštaju pomoću krana i montiranja su na licu mesta prema
planu montaže.

5.4.2 Prednosti drvenih montažnih kuća

o Upotreba prirodnih neškodljivih materijala - za izolaciju se koriste odgovarajući

prirodni materijali, kojima se može ostvariti odlična toplotna i zvučna izolacija.
o Optimalno iskorišćavanje sirovine i prirodnih resursa - manje otpada zbog
proizvodnje u fabrici i smanjenje troškova, jer se kompletniji elementi dovoze direktno na
gradilište.
o Kratak period izgranje - s obzirom da se svim elementi kuće izgrađuju u fabrici
vreme potrbno za izgradnju se svodi na vreme potrebno za njihovu montažu 3 – 7 dana.
o Iskorišćenost prostora - zidovi velikih montažnih kuća su dosta tanji od zidova
klasičnih kuća, tako da se koristi prostor u odnosu na bruto površinu, povećava do 10%
o Energetska efikasnost – montažom kuće uključena je odgovarajuća toplotna
zaštita, tako da je odmah moguće ostvariti visok stepen energetske efikasnosti.

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 21

Kuća 205, Vacarises, Španija

AUTORI:
HARQUITECTES (DAVID LORENTE, JOSEP
RICARD,
XAVIER ROS, ROGER TUDÓ)
OBJEKAT:
PORODIČNA KUĆA
MESTO:
VACARISSES, CATALUNYA, ESPAÑA

Lamelirano drvo je obnovljiv materijal koji

može biti demontiran i recikliran, što znači da se
njegov životni ciklus zatvara. Lamelirani drveni
paneli mogu da ostanu vidljivi na podovima,
zidovima i plafonima. Instalacije su skrivene i
obložene gipskartonskim pločama na zidovima
ispod kojih se distribuira sistem kroz kuću. Pored
toga, zidovi u polovini soba su ostali sa vidljivom
drvenom strukturom. Fasade su provetrene, sa
završnom obradom od četinarskog drveta. Prozori
su takođe zaštićeni pokretnim drvenim kapcima.
Kuća je postavljena na ogromnu stenu,
okružena šumom, tako da njeno prisustvo u
prirodnom ambijentu ne narušava krajolik.

5.5 Prostorne

Prostorne drvene zgrade spadaju u kategoriju totalno prefabrikovanih objekata. U

principu, osnovni prostorni element je sastavljen od više vertikalnih i horizontalnih panela
u pogonu, a u kombinaciji sa nekoliko istih ili sličnih elemenata formira se ceo objekat.
Na taj način vreme izvršenja radova na licu mesta, izrada temelja i montaža, svedena je
na minimum.
Kod ovih objekata je veći problem njihov transport nego njihovo sklapanje u
pogonu, te se proizvođači prefabrikovanih drvenih objekata radije odlučuju za izradu
panelnih no prostornih zgrada.

6.0 Drvene fasade

Kao prirodna i obnovljiva sirovina, drvo sve više ulazi u modu. Drvene fasade mogu
da budu zaista vrlo svestrane: arhitektonski jednostavne ili ukrašene i zaigrane,
neobrađene ili premazane jakim bojama. Osim prirodnog spoljašnjeg izgleda takva
obloga nudi široke mogućnosti toplotne izolacije, sto je danas uglavnom najvažniji razlog
odabira spoljašnje drvene fasade. Iza drvene fasade sa pozadinskom ventilacijom

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 22

moguće je nagurati dovoljno toplotnog izolacijskog materijala koji će objekat vrlo brzo po
standardima da svrsta među niskoenergetske objekte. Pri tome je vrlo bitno da se tokom
postavljanja izolacije izbegnu sve vrste toplotnih mostova. Prirodne drvene fasade tokom
godina dobijaju neravnomernu srebrnkastu patinu dok se one premazane lakom ili
glazurom moraju redovno renovirati svakih 3 do 10 godina. Kod korektne konstruktivne
zaštite drveta bez hemijskih preparata vek trajanja drvene fasade bez ikakvih premaza
iznosi više decenija.

ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI

1.Toplotna zaštita
-postavljanje mineralne vune
2. Zaštita od vlage
-postavljanje parne brane
3. Zaštita od vlaženja
-postavljanjem kišne brane
4.Akumulacijatoplote
-brzi prodor toplote (uvodi se tkz.vetrena
fasada, postavljanjemobloge ispred
jezgra panela zida)

7.0 Zaključak
Kao što se može videti, primenom drveta i izgradnjom drvenih kuća ne samo da se
postiže zdrav i prirodan ambijent, nego i znatna ušteda u novcu i vremenu prilikom
izgradnje i kasnije ušteda na zagrevanju i hlađenju. Izgradnja kuća od drveta postaje sve
popularnija širom sveta. Rustičan izgled i miris drveta daje kući udoban i topao osećaj
boravka uz vatru pored kamina. Pošto su napravljene od punih oblica, balvana i drvenih
ramova ove kuće su ekološki i energetski veoma efikasne. Postoje mnogi razlozi za
odabir drvene kuće poput zdravijeg ambijenta, bliskosti prirodi, želje za estetikom, a
posebno cene.

Drvene kuće su najzastupljenije u državama sa visokim životnim standardom kao što su:

o u SAD i Kanadi je 90% kuća od drveta

o u Skandinaviji je 60% kuća od drveta
o u Nemačkoj je 30% kuća od drveta

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 23

8.0 Literatura

o Ivković V. Drvene konstrukcije II - Drvene zgrade, skripte,

SkriptarnicaArhitektonskog fakulteta, 1991
o Tehničar 3, Građevinska knjiga , Beograd, 1984
o Magazin za eko arhitekturu i kulturu - eko kuća, Mr Vladimir Lovrić, dia, broj 01,
2012
o http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%BE_(%D0%BC%D0%B0%D1%82%D
0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB)
o http://www.brvnare.org/
o http://www.honkasrbija.com/sr/

Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 24