Jesenji semestar, 2018/19

Domaći zadatak broj 6.

Ime: Dragan Djokic

BrojIndeksa: 2756

Predmet: Profesionalna komunikacija

Šifra predmeta: NT310

Cilj domaćeg zadatka:

Prisetite se četiri situacije iz svog privatnog ili poslovnog života, kada ste u
komunikacijama reagovali:

1. otvoreno agresivno,

2. prikriveno agresivno,

3. pasivno i

4. asertivno.

Opišite:

a. navedene situacije,

b. kakav je bio ishod komunikacije, kao i

c. kako ste se osećali nakon svake od te četiri reakcije.

1.
Na fakultetu smo dobili projekat koji se radi u timu od 5 studenata. Imali smo mesec
dana da završimo projekat. Projekat smo podelili na delove, kako bi svako od nas
mogao nešto da uradi. Problem se javio u sledećem: kolega koji nije želeo da izađe na
taj ispit u dolazećem roku, zanemario je rad na projektu. Kada smo mi ostali bili pri
kraju, samo njegov deo nam je falio. Kada sam nekako uspeo da ga kontaktiram, on mi
je samo odgovorio kako mogu ja da završim njegov deo, to je lako i tako te priče. U tom
momentu sam bio nervozan i besan prema njemu, jer nije u redu da zanemari kolege i
to dan pred predaju projekta. Jasno sam mu stavio do znanja da ne može tek tako da
zanemari nešto što je rekao da će da uradi, jer sada ni mi ne možemo da napišemo
njegov deo zbog nedostatka vremena, a samim tim ni da izađemo na ispit.

Nisam želeo da se upuštam u dublju konverzaciju jer znam da bih mu rekao dosta toga
što nije u redu, naravno, ne u afektu besa, već što smatram da nije u redu to što je
uradio. Morali smo da ga isključimo iz projekta, jer drugačijeg načina da mi izađemo na
ispit nije bilo.

On se, naravno, dan posle toga, kada je shvatio da stvarno nije u redu to što je uradio,
izvinio i zamolio nas je da ga vratimo na projekat, pa je naknadno poslao profesoru svoj
deo.

Do sukoba sigurno ne bi došlo da se on javio par dana ranije i rekao da ne može da

stigne i da neko od nas uradio njegov deo. Tada ne bi bilo problema. Ovako, smatram
da je u ovim situacijama potrebno agresivno ponašanje kako bi neko shvatio da nije u
redu to što radi i da mu se stavi do znanja da sledeći put ne uradi tako nešto.

2.
Situacija u kojoj sam se ponašao prikriveno agresivno je u sukobu sa nekadašnjim
dečkom moje drugarice. On je inače malo nezgodna osoba i voli da provocira. Tada
smo bili u nekom kafiću nas nekoliko. On je niotkuda počeo da daje komentare na račun
oblačenja njegove devojke, počeo je da joj drži predavanja tipa kako ne bi trebala tako
da se oblači, da se ponaša itd. Ja sam bio u neverici jer te stvari se ne pričaju u društvu,
a između ostalog, nema potrebe da bude sa njom ukoliko mu te stvari smetaju. Osetio
sam da je ona u tom trenutku bespomoćna i morao sam da se umešam u tu
konverzaciju. Počeo sam da mu dobacujem određene sarkastične komentare, takođe i
komentare koji se tiču njegovog oblačenja i ponašanja, naravno, kroz ironiju i
sarkastičnost. On je tada uvideo da ne može da izađe na kraj sa tim komentarima i da
će da dobije batine na kraju ukoliko nastavi raspravku i prepirku. Kao takav, obukao se i
otišao. Ostalo društvo nije moglo da poveruje da je mogao takve stvari da izjavi i mene
podržalo, i umalo nije dobio batine od svih nas, a drugarica je raskinula sa njim nakon
izvesnog vremena.

3. Pasivno ponašanje primenjujem u sukobu sa najbližima. Smatram da većina osoba

kada je besna, ume da izgovori neke stvari koje ne misli, i ne ume da se kontroliše, to je
zavisno od čoveka.

Pošto se ja trudim da izbegnem otvoreni sukob kada to nije potrebno, recimo u sukobu
sa starijom sestrom, tada se ponašam pasivno. Ona je starija, ali ne ume uvek da
iskontroliše svoj bes, pa samim tim shvatam da bih to trebao da prećutim, pa kada se
situacija smiri da razgovaram sa njom. Smatram da bi agresivno ponašanje trebalo
preskočiti kada god je to moguće.

4. Asertivno ponašanje primenjujem u dogovorima – da li je to dogovor oko posla ili se

radi o drugoj vrsti dogovora, smatram da se najbolje tako.

Recimo, desilo mi se u firmi u kojoj trenutno radim ovde u Nišu, da pri izradi aplikacije
klijent stalno menja zahteve. Vidno je bilo da je klijent neodlučan i nesiguran u tome šta
hoće. Tako da sam mu rekao da lepo razmisli, da sam mu na raspolaganju za
konsultacije i da na kraju krajeva, možemo zajedno da osmislimo pravu ideju. Saslušao
sam ga, shvatio koju nameru ima i kakva aplikacija treba da bude, nakon toga mu
predložio zahteve koje smatram da su ispravni i polako smo razradjivali ideju aplikacije.
Nakon urađenje aplikacije, klijent je bio zadovoljan i oduševljen izgledom aplikacije, tako
da je saradnja dobro prošla.