Metodika praćenja i ocenjivanja, CON.

Teškoće u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika uglavnom se sastoje u sledećem:

- nastavnici se razlikuju u svojim procenama, a time i u ocenjivanju učenikovog

rada u svim predmetima, bez obzira na to što neki predmeti omoućavaju nešto
objektivnije ocenjivanje od drugih. Glavni razlog za nedovoljnu objektivnost
ocenjivanja leži u tome što svaki nastavnik stvara ličnu praksu ocenjivanja, što
više govori o nastavniku nego o rezultatima rada učenika;

- nastavnici stvaraju ličnu sliku „dobrog“, odnosno „slabog“ učenika, koja

objektivno ne mora da ima ničeg zajedničkog sa učenikovim radom i postignutim
rezultatima, ali subjektivno utiče na davanje ocenja;

- nastavnici se pri ocenjivanju često orijentišu prema nivou uspeha određenog

odeljenja, pa isti nivo znanja različito ocenjuju. Koliku će ocenu dobiti učenik
određenog nivou zavisi od pripadnosti odeljenju, pa ocene izvan okvira odeljenja
nemaju istu vrednost i ne mogu se porediti;

- simpatije i antipatije nastavnika prema učenicima takođe su snažan faktor u

ocenjivanju, a što je često pod uticajem spoljnih faktora;

- halo efekat je poznat kao slabost u procenjivanju nastavnika kad se pod

uticajem prethodnih rezultata, informacija, ponašanja, opštestvorenog mišljenja i
sl., procenjuju i svi sledeći odgovori i postignuti rezultati, bilo pozitivno ili
negativno;

- uticaj kontrasta (posle niza slabih odgovora, jedan osrednji odgovor može biti
precenjen i obrnuto) i pojava perseveracije (nekih pitanja i sadržaja nastavnik
ne može da se oslobodi i stalno se vraća na njih – perseverativna stereotipija),
čine da ocenjivanje bude suženo, jednostrano i neobjektivno;

- ličnost nastavnika je od presudnog značaja u ocenjivanju učenika. Jedni

nastavnici su strogi, drugi sitničavi treći blagi i popustljivi, četvrti nezainteresovani
za život i rad učenika itd, tako da se u konačnoj analizi ocenjivanje razikuje od
nastavnika do nastavnika.

Trnavac, N., Đorđević, J., Pedagogija,Naučna knjiga, 1995., str. 310.