ПРИМЕРИ ПРИМЕНЕ СОФТВЕРСКОГ ПАКЕТА: Mathematica

А) РЕШАВАЊЕ ЈЕДНАЧИНА, МАТРИЦЕ

 
1. Пример: Квадратна једначина
Решити квадратну једначину:
x2  8 x  9  0 .
Mathematica: Дата једначина пише се на следећи начин [са два знака једнакости "==" !]:

Solvex2  8x  9  0 .
Потом се притисне "шифт"–"ентер" и тада се добијају оба решења дате једначине:
{{x-1},{x9}}.

2. Пример: Квадратна једначина

Решити следећу квадратну једначину:
x 2  14 x  74  0 .
Mathematica: Ова једначина се записује на следећи начин:
Solve[x2 - 14x + 74 0].
Затим се притисне "шифт"–"ентер" и добијају се конјуговано комплексна решењâ:
{{x7-5},{x7+5}}.

3. Пример: Квадратна једначина са општим бројева

Решити квадратну једначину чији су коефицијенти општи (реални) бројеви:
a x2  b x  c  0 .
Mathematica: Слично [са непознатом "x" иза запете, јер има више словних ознака!] као у
претходна два примера, пише се:

Solvea x2  b x  c  0, x ,
после "шифт"–"ентер", добијају се оба општа решења дате квадратне једначине:

x  , x  
b  b2  4 a c b  b2  4 a c
2a 2a .
4. Пример: Систем линеарних једначина
Решити систем линеарних једначина:
3x – 4y + 5z = 5,
5x + 2y – 4z = 6,
5x – 3y + 2z = 4.
Mathematica: Дати систем једначина записује се на следећи начин:
Solve[{3x-4y+5z5, 5x+2y-4z6, 5x-3y+2z4}].
Када се притисне "шифт"–"ентер" добија се решење датог система једначина:

{{x3,y5,z4}}.

1
5. Пример: Систем линеарних једначина са општим бројевима
Систем линеарних једначина гласи:
a x + b y + c z = A,
k x + m y + n z = B,
p x + q y + r z = C.
Mathematica: Дати систем једначина записује се на следећи начин:
Solve[{ax+by+czA, kx+my+nzB, px+qy+rzC},{x,y,z}].
[Са непознатим "x, y, z" иза запете, због више словних ознака!] Опште решење овог система је:
cCm  bCn  Bcq  Anq  bBr  Amr
x   ,
 cmp  bnp  ckq  anq  bkr  amr

cCk  aCn  Bcp  Anp  aBr  Akr

y   ,
 cmp  bnp  ckq  anq  bkr  amr

bCk  aCm  bBp  Amp  aBq  Akq

y   .
cmp  bnp  ckq  anq  bkr  amr

6. Пример: Множење матрица

Дате су две правоугаоне матрице (3â4) и (4â5):
3 0 2 1 4 
 2  1 4 3   5
  1 6 3 0 
A   5 2 3 4  и B   .
0 2 3 5 1 
 3 4 1 2   
 1 4 0 5 2 
Њихов производ
3 0 2 1 4 
 2  1 4 3  
5 1 6 3 0 
AB   5 2 3 4   
0 2 3 5 1 
 3 4 1 2   
 1 4 0 5 2 
је:
 14 5 22 40 6 
AB   1 12 11 36 25  .

 27 2 27 0 15 
Mathematica: Дате матрице се записују на следећи наћин. Напише се:
MatrixForm[{{2,-1,4,-3},{5,2,-3,4},{-3,4,1,-2}}]

и затим се притисне "шифт"–"ентер" и добије се

MatrixForm=
 2  1 4 3 
 
 5 2 3 4  ,
 3 4 1 2 
 
односно,
MatrixForm[{{3,0,-2,1,4},{-5,1,6,-3,0},{0,2,-3,5,1},{-1,4,0,-5,2}}]

2
и после "шифт"–"ентер" добије се
MatrixForm=
 3 0 2 4
1
 5 1 6 3 0 
 .
 0 2 3 5 1 
 
 1 4 0 5 2 
Затим се матрице множе на следећи начин (коришћењем тачке!) :
MatrixForm[Out[1].Out[2]]

после "шифт"–"ентер" добије се

MatrixForm=
 14 5 22 40 6 
 
 1 12 11 36 25  .
 27 2 27 0 15 


7. Пример: Детерминанта
Квадратне матрице имају детерминанту. Нека је дата квадратна матрица (4ä4):
 5 3 1 4
 3 1 2 5 
A 
1 4 3 0 
 
 4 5 0 2

Mathematica: Дата матрица се пише на следећи наћин:

MatrixForm=
 5 3 1 4 
  3 1 2 5 
 .
 1 4 3 0 
 
 4 5 0 2 
Њена детерминанта има вредност:
Det[Out[1]]

Out[1]= -333

8. Пример: Имплицитна нелинеарна једначина

Нелинеарна нумеричка једначина (Колбрук–Вајтова једначина) гласи:
1  9.35 e
 1.14  2 log   .
  Re  d 

3
Mathematica: Ова једначина се записује на следећи начин:

 1.14  2 Log10,  
 
1 9.35 e

 Re  d

Тражи се коефицијент отпора услед трења при струјању флуида кроз цеви: λ.
Логаритам је у основи 10 (декадни логаритам!), Re је Рејнолдсов број, e је апсолутна храпавост
унутрашњег зида цеви, а d је унутрашљи пречник челичне бешавне цеви (види табелу за цеви!).

Прво се у Колбрук–Вајтову једначину убаце вредности за Re, e и d:

 1.14  2 Log10,   . Re  194220006, e  3, d  131.7

 
1 9.35 e

 Re  d

затим су притисну тастери "шифт"–"ентер" после чега се добија:

.
Сада се тражи решење ове имплицитне нумеричке једначине, на следећи начин:
2 Log0.022779043280182234`  4.8141281593823037`*^-8 

FindRoot   1.14`  ,  , .05
Log10
1 

 .
[Овде мора, иза запете, да се стави нека вредност за тражену величину λ: {, .05}!]

Потом опет "шифт"–"ентер" и добија се:

{  0.051 072 7}.
Напомена: Вредност 0.05, која је стављена после запете код λ, налази се пресеком графикâ кривих
1  9.35 3 
и 1.14  2 log   ,
  194220006  131.7 
што је приказано у Примеру 14, а представља почетно приближење за налажење тачног решења
ове једначине.

9. Пример: Трансцедентна једначина нестационарног провођења топлоте

Трансцедентна једначина која се јавља у рачунању нестационарног провођења топлоте гласи:
Bi
tg   ,

где је Bi – Биоов број.
Mathematica: Ова једначина се записује на следећи начин:

Tan 
Bi

Тражи се бездимензијска величина μ, за познату вредност Биоовог броја Bi. Зато се у ову
једначину убаци вредност Биоовог броја:

4
после притиска на тастере "шифт"–"ентер" добија се:

Сада се тражи првих неколико решења ове трансцедентне нумеричке једначине, на следећи начин:

После "шифт"–"ентер" добија се:

{0.860334}.
Слично се добијају друго и треће решење и:

{3.425618}.

{6.437298}.

Напомена: Вредности 1.0, 3.2 и 6.3 које су стављане после запете у витичасте заграде са μ, налазе
се као пресеци графикâ кривих
1
tg  и ,

што је приказано на слици у Примеру 15, а представљају почетна приближења за налажење прва
три тачна решења једначине
1
tg   ,

која спада у тзв. трансцедентне једначине. Трансцедентне једначине имају бесконачно много
решења [што се види на слици у Примеру 15].
Дакле, добијена су прва три решења (или корена) ове једначине:
μ1 = 0.860 334 , μ2 = 3.425 618 , μ3 = 6.437 298 .

5
 Б) ЦРТАЊЕ
Пример 10. Цртање праве задате експлицитно: y = k x + m.
Дата је права y = 3 x + 6.
Mathematica: Ова права се записује на следећи начин:
Plot[3 x+6,{x,-2.5,2.5}]
Други члан у угластој загради
{x,-2.5,2.5}
представља област (одсечак на x – оси) над којом се црта дата права (в. доњу слику).

12

10

-2 -1 1 2

Види се да су размере координатних оса различите. То одређује сама Mathematica. Промена

овог односа одређује наредба AspectRatio, која описује количник висине и ширине поља у
којој се црта слика. Када се зада неки број, на пример, AspectRatio1, што се врши на следећи
начин:
Plot[3 x+6,{x,-2.5,2.5},AspectRatio1]
добија се доња слика:

12

10

-2 -1 1 2

6
Количник AspectRatio може да се бира и аутоматски AspectRatioAutomatic, па може
да се пише
Plot[3 x+6,{x,-2.5,2.5},AspectRatioAutomatic]
и добија се слика:

12

10

-2 -1 1 2

која је веома издужена. Дакле, погодним избором наредбе AspectRatio добија се жељени
облик слике.
На овим сликама нису мењане дебљине и боја линије, као што нема ни стрелица на осама,
ни ознака оса. То се ради на следећи начин.
Боја и дебљина линије бира се командом PlotStyle. Тако се, на на пример, линија црне
боје и изабране дебљине[0.003], добија тако што се пише:
PlotStyle{Black,Thickness[0.003]}.

7
 Стрелице оса и њихову димензију даје команда:
AxesStyleArrowheads[{0,0.03}].
Означавање стрелица изабраним словима, рецимо x и y, даје команда:
AxesLabel{x,y}.

Напис на слици, овдо то може да буде y = 3 x + 6, даје команда:

PlotLabely3 x+6

Све заједно, раздвојено запетама, пише се на следећи начин

Plot[3 x+6,{x,-2.5,2.5}, PlotStyle{Black,Thickness[0.003]},
AxesStyleArrowheads[{0,0.03}], AxesLabel{x,y}, PlotLabely3 x+6],
што даје доњу слику:

y 3x+6
y

12

10

x
-2 -1 1 2

Пример 11. Цртање више линија задатих експлицитно,

као што су права:
y = k x + m,
квадратна парабола:
y = ax² + bx+ c,
и, рецимо, кубна парабола
y = ax³ + bx² + cx + d,
врши се на следећи начин.
Нека је дата је права y = – 4 x – 5, квадратна парабола y = x² – 2 x – 8 и кубна парабола
y = x³ – 2 x² – 11 x + 12.
Прво ће да се нацрта слика ових линија на најједноставнији начин, без посебних захтева, а
затим са посебним захтевима за дебљину линија и координатних оса.

8
Mathematica: Дате линије (права и две криве) се записује на следећи начин:

Plot[{-4 x-5,x2-2 x-8,x3-2 x2-11 x+12},{x,-4,5}]

Област (одсечак на x – оси) над којом се цртају дате линије (в. доњу слику) је: {x,-4,5}.

30

20

10

-4 -2 2 4

- 10

- 20

- 30

- 40

Затим ће ова слика мало да се "дотера".

После области: {x,-4,5}, пише се команда PlotStyleкојом се бирају боје и врсте
линија. Тако је, прва линија (права) црна, пуна и дебљине 0.003, док је друга линија (крива –
квадратна парабола) црна, испрекидана и дебљине 0.003, а трећа линија (кубна парабола) је црна,
тачкаста и дебљине 0.0035.
После ове команде користи се команда AxesStyle којом се уводе стрелице на
координатне осе, чије димензије описује команда Arrowheads[{0,0.03}]. Словно означавање
оса врши се командом AxesLabel{x,y}.
Све заједно ово гласи:

Plot[{-4 x-5,x2-2 x-8,x3-2 x2-11 x+12},{x,-4,5},

PlotStyle{{Black,Thickness[0.003]},{Black,Dashed,Thickness[0.003]},
{Black,Dotted,Thickness[0.0035]}},
AxesStyleArrowheads[{0,0.03}],AxesLabel{x,y}].

Овако написана команда даје изглед дате три линије, приказан на следећој слици.

9
 y

20

10

x
-4 -2 2 4
- 10

- 20

- 30

Пример 12. Цртање линије у равни задате параметарским једначинама: x = x(t) , y = y (t).
Дата је крива у равни (Лисажуова фигура), коју описују параметарске једначине:
x = 4 cos (3t) , y = 3 sin (3t).
Mathematica: Полази се са следећом наредбом:
ParametricPlot[{4 Cos[3 t],3 Sin[4 t]},{t,0,2 }].
Члан у витичастој загради
{t,0,2 }
описује промену независне променљиве t у интервалу од 0 до 2π. Изглед линије дат је на доњој
слици.

-4 -2 2 4

-1

-2

-3

10
Мало "дотерана" слика добија се на следећи начин, горе већ описан.
ParametricPlot[{4 Cos[3 t],3 Sin[4 t]},{t,0,2 },
PlotStyle{Black,Thickness[0.003]},
AxesStyleArrowheads[{0,0.03}], AxesLabel{x,y}]

x
-4 -2 2

-1

-2

Пример 13. Цртање више линија у равни задатих параметарским једначинама.

Нека је дата је кружница
x = 4 cos t , y = 4 sin t,
и елипса
x = 5 sin (2t), y = 3 cos (2t).
Mathematica: Полази се са следећом наредбом:
ParametricPlot[{{4 Cos[t],4 Sin[t]},{5 Sin[2t],3 Cos[2t]}},{t,0,2},
PlotStyle{{Black,Thickness[0.003]},{Black,Dotted,Thickness[0.0035]}},
AxesStyleArrowheads[{0,0.03}], AxesLabel{x,y}]

x
-4 -2 2 4

-2

11
Пример 14. Графичко налажење пресека линија које фигуришу у Колбрук–Вајтова једначини
1  9.35 e
 1.14  2 log   ,
  Re  d 
1  9.35 e
за вредности које садржи Пример 8. То су, као што се види, криве и 1.14  2 log   .
  Re  d 
(Овде су изостављене наредбе везане за дебљине линија и стрелице оса, које улазе наредбу за
сртање наведених кривих.)

Ове криве су приказане на доњој слици.

1 e 9.35
 1.14 - 2 log +
l d Re l
f l

l
0.1 0.2 0.3

1  9.35 e
Види се да се криве и 1.14  2 log    секу када је, приближно, λ ª 0.05, што служи
  Re  d 
за почетно приближење при решавању Колбрук – Вајтове једначине у Примеру 8.

12
Пример 15. Графичко налажење пресека линија које фигуришу у трансцедентној једначини

Bi
tg  

Bi
која описује нестационарно провођење топлоте, коју садржи Пример 9. То су криве tg  и .

(Овде су, такође, изостављене команде везане за дебљине линија и стрелице оса.)

Ове криве су приказане на доњој слици.

tan m 
1
m
f  m

m
5 10 15

-1

-2

Bi
Види се да криве tg  и имају бесконачно много пресека. Дакле, горња једначина је

трансцедентна једначина. Прва три пресека ових кривих, према горњој слици, настају када μ има,
приближно, вредности:
μ1 = 1.0 , μ2 = 3.2 , μ3 = 6.3 .
Овако добијене вредности служе као почетна приближења при налажењу прва три тачна решења
једначине
Bi
tg   .


13