Professional Documents
Culture Documents
Примена софтверског пакета Mathematica
Примена софтверског пакета Mathematica
Solvex2 8x 9 0 .
Потом се притисне "шифт"–"ентер" и тада се добијају оба решења дате једначине:
{{x-1},{x9}}.
Solvea x2 b x c 0, x ,
после "шифт"–"ентер", добијају се оба општа решења дате квадратне једначине:
x , x
b b2 4 a c b b2 4 a c
2a 2a .
4. Пример: Систем линеарних једначина
Решити систем линеарних једначина:
3x – 4y + 5z = 5,
5x + 2y – 4z = 6,
5x – 3y + 2z = 4.
Mathematica: Дати систем једначина записује се на следећи начин:
Solve[{3x-4y+5z5, 5x+2y-4z6, 5x-3y+2z4}].
Када се притисне "шифт"–"ентер" добија се решење датог система једначина:
{{x3,y5,z4}}.
1
5. Пример: Систем линеарних једначина са општим бројевима
Систем линеарних једначина гласи:
a x + b y + c z = A,
k x + m y + n z = B,
p x + q y + r z = C.
Mathematica: Дати систем једначина записује се на следећи начин:
Solve[{ax+by+czA, kx+my+nzB, px+qy+rzC},{x,y,z}].
[Са непознатим "x, y, z" иза запете, због више словних ознака!] Опште решење овог система је:
cCm bCn Bcq Anq bBr Amr
x ,
cmp bnp ckq anq bkr amr
2
и после "шифт"–"ентер" добије се
MatrixForm=
3 0 2 4
1
5 1 6 3 0
.
0 2 3 5 1
1 4 0 5 2
Затим се матрице множе на следећи начин (коришћењем тачке!) :
MatrixForm[Out[1].Out[2]]
MatrixForm=
14 5 22 40 6
1 12 11 36 25 .
27 2 27 0 15
7. Пример: Детерминанта
Квадратне матрице имају детерминанту. Нека је дата квадратна матрица (4ä4):
5 3 1 4
3 1 2 5
A
1 4 3 0
4 5 0 2
Out[1]= -333
3
Mathematica: Ова једначина се записује на следећи начин:
1.14 2 Log10,
1 9.35 e
Re d
Тражи се коефицијент отпора услед трења при струјању флуида кроз цеви: λ.
Логаритам је у основи 10 (декадни логаритам!), Re је Рејнолдсов број, e је апсолутна храпавост
унутрашњег зида цеви, а d је унутрашљи пречник челичне бешавне цеви (види табелу за цеви!).
Re d
.
Сада се тражи решење ове имплицитне нумеричке једначине, на следећи начин:
2 Log0.022779043280182234` 4.8141281593823037`*^-8
FindRoot 1.14` , , .05
Log10
1
.
[Овде мора, иза запете, да се стави нека вредност за тражену величину λ: {, .05}!]
Tan
Bi
Тражи се бездимензијска величина μ, за познату вредност Биоовог броја Bi. Зато се у ову
једначину убаци вредност Биоовог броја:
4
после притиска на тастере "шифт"–"ентер" добија се:
Сада се тражи првих неколико решења ове трансцедентне нумеричке једначине, на следећи начин:
{3.425618}.
{6.437298}.
Напомена: Вредности 1.0, 3.2 и 6.3 које су стављане после запете у витичасте заграде са μ, налазе
се као пресеци графикâ кривих
1
tg и ,
што је приказано на слици у Примеру 15, а представљају почетна приближења за налажење прва
три тачна решења једначине
1
tg ,
која спада у тзв. трансцедентне једначине. Трансцедентне једначине имају бесконачно много
решења [што се види на слици у Примеру 15].
Дакле, добијена су прва три решења (или корена) ове једначине:
μ1 = 0.860 334 , μ2 = 3.425 618 , μ3 = 6.437 298 .
5
Б) ЦРТАЊЕ
Пример 10. Цртање праве задате експлицитно: y = k x + m.
Дата је права y = 3 x + 6.
Mathematica: Ова права се записује на следећи начин:
Plot[3 x+6,{x,-2.5,2.5}]
Други члан у угластој загради
{x,-2.5,2.5}
представља област (одсечак на x – оси) над којом се црта дата права (в. доњу слику).
12
10
-2 -1 1 2
12
10
-2 -1 1 2
6
Количник AspectRatio може да се бира и аутоматски AspectRatioAutomatic, па може
да се пише
Plot[3 x+6,{x,-2.5,2.5},AspectRatioAutomatic]
и добија се слика:
12
10
-2 -1 1 2
која је веома издужена. Дакле, погодним избором наредбе AspectRatio добија се жељени
облик слике.
На овим сликама нису мењане дебљине и боја линије, као што нема ни стрелица на осама,
ни ознака оса. То се ради на следећи начин.
Боја и дебљина линије бира се командом PlotStyle. Тако се, на на пример, линија црне
боје и изабране дебљине[0.003], добија тако што се пише:
PlotStyle{Black,Thickness[0.003]}.
7
Стрелице оса и њихову димензију даје команда:
AxesStyleArrowheads[{0,0.03}].
Означавање стрелица изабраним словима, рецимо x и y, даје команда:
AxesLabel{x,y}.
y 3x+6
y
12
10
x
-2 -1 1 2
8
Mathematica: Дате линије (права и две криве) се записује на следећи начин:
30
20
10
-4 -2 2 4
- 10
- 20
- 30
- 40
Овако написана команда даје изглед дате три линије, приказан на следећој слици.
9
y
20
10
x
-4 -2 2 4
- 10
- 20
- 30
Пример 12. Цртање линије у равни задате параметарским једначинама: x = x(t) , y = y (t).
Дата је крива у равни (Лисажуова фигура), коју описују параметарске једначине:
x = 4 cos (3t) , y = 3 sin (3t).
Mathematica: Полази се са следећом наредбом:
ParametricPlot[{4 Cos[3 t],3 Sin[4 t]},{t,0,2 }].
Члан у витичастој загради
{t,0,2 }
описује промену независне променљиве t у интервалу од 0 до 2π. Изглед линије дат је на доњој
слици.
-4 -2 2 4
-1
-2
-3
10
Мало "дотерана" слика добија се на следећи начин, горе већ описан.
ParametricPlot[{4 Cos[3 t],3 Sin[4 t]},{t,0,2 },
PlotStyle{Black,Thickness[0.003]},
AxesStyleArrowheads[{0,0.03}], AxesLabel{x,y}]
x
-4 -2 2
-1
-2
x
-4 -2 2 4
-2
11
Пример 14. Графичко налажење пресека линија које фигуришу у Колбрук–Вајтова једначини
1 9.35 e
1.14 2 log ,
Re d
1 9.35 e
за вредности које садржи Пример 8. То су, као што се види, криве и 1.14 2 log .
Re d
(Овде су изостављене наредбе везане за дебљине линија и стрелице оса, које улазе наредбу за
сртање наведених кривих.)
1 e 9.35
1.14 - 2 log +
l d Re l
f l
l
0.1 0.2 0.3
1 9.35 e
Види се да се криве и 1.14 2 log секу када је, приближно, λ ª 0.05, што служи
Re d
за почетно приближење при решавању Колбрук – Вајтове једначине у Примеру 8.
12
Пример 15. Графичко налажење пресека линија које фигуришу у трансцедентној једначини
Bi
tg
Bi
која описује нестационарно провођење топлоте, коју садржи Пример 9. То су криве tg и .
(Овде су, такође, изостављене команде везане за дебљине линија и стрелице оса.)
tan m
1
m
f m
m
5 10 15
-1
-2
Bi
Види се да криве tg и имају бесконачно много пресека. Дакле, горња једначина је
трансцедентна једначина. Прва три пресека ових кривих, према горњој слици, настају када μ има,
приближно, вредности:
μ1 = 1.0 , μ2 = 3.2 , μ3 = 6.3 .
Овако добијене вредности служе као почетна приближења при налажењу прва три тачна решења
једначине
Bi
tg .
13