Дејан Алексић

КРОКОДИЛСКА ПРИЧА

Илустрација - вињета

Лого издавача,
година издања
Крокодил један нађе судбу страшну,
Јер су од њега направили ташну.
И та је ташна, на цени високој,
Госпођи једној реметила спокој.

„Тако бих волела о мој слатки боже

Ташну од праве крокодилске коже!’’
А њезин супруг, Цврле из милоште
Пензионисани поштар Главне поште
Сакупљач значака и понешто јоште,

Узвикну: „Свих ми белосветских пошта,

Добићеш ташни,нек’ кошта шта кошта!’’
Да, Цврле није питао за цену
Кад год је требало усрећити жену.
Тако је она задовоља била
Што улицама шета крокодила.
 Но једног дана,срећна ништа мање
Госпођа рече како њено стање
Прохтева једно тропско путовање.

„Тако бих волела,о мој боже мили

Крстарење Нилом где су крокодили...’’
А знамо да Цврле не пита шта кошта
Када жени треба испунити штошта.

Узвикну: „Свих ми поштара са стилом,

Још колико сутра пловићемо Нилом!’’
Истога се часа спремише да оду,
И сутрадан беху на Нилскоме броду.
Е,то је била правцата идила:
Залазак Сунца над водама Нила,
Госпођа ведра,заносна и чила,
А река пуна стотинама кила
Нилске ждребади,нилских крокодила...
 Таман почеше госпођа и Цврле
Да се онако супружнички грле,

Кад љуљну лађа од удара вала,

Због чега је ташна посред реке пала.
Бледа у лицу ко пекар од брашна
Посматрала је како плови ташна.
А крокодил из поворке страшне
Доплови сасвим,сасвим близу ташне,

Па дозва своја крокодилска чеда:

„Погледајте децо,вратио се деда...’’
Импресум страна:
подаци о издању

Илустрација - вињета

ЦИП