РАЗРЕД: III МОДУЛ: Књижевност од романтизма до половине XX вијека НАСТАВНА ТЕМА: Kњижевност романтизма и реализма НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Романтизам ТИП ЧАСА: обрада новог градива ОБЛИЦИ РАДА: фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: усмено излагање, наставни разговор НАСТАВНА СРЕДСТВА: табла, креда, свеска ЦИЉ ЧАСА: Упознавање ученика са епохом романтизма, њеним значајем, одликама и представницима у Европи. ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ: Разумијевање романтизма као метода; разумијевање романтизма као правца – откривање узрока његове појаве, упознавање обиљежја, књижевних врста, представника. ВАСПИТНИ ЗАДАЦИ: Оспособљавање ученика за самостално закључивање на основу досадашњег знања; развијати интересовање према историји књижевности; развијати интересовање према књижевним дјелима из епохе романтизма; мотивисање ученика за континуиран рад на проучавању књижевности; истицање културног и умјетничког значаја књижевних дјела епохе романтизма; развијање жеље и потребе за сталним упознавањем и овладавањем књижевнотеоријским појмовима. ФУНКЦИОНАЛНИ ЗАДАЦИ: Побудити истраживачку радозналост ученика; развијати критичко мишљење; припремати ученике за примјену стеченог знања кроз рјешавање истраживачких и проблемских задатака; оспособљавати ученике да развијају логичко мишљење и повезују знања и садржаје; развијати способности ученика за самостални истраживачки рад.
УВОДНИ ДИО ЧАСА
Навести ученике да дефинишу појмове метод и правац и уоче разлику међу њима: - метод - основни начин схватања и доживљавања свијета, ничим условљен и одређен - правац – условљен временом, друштвеним приликама и заједничким погледима људи на друштво и умјетност.
ГЛАВНИ ДИО ЧАСА
Пошто добију информацију да у умјетности постоје два метода, романтичарски и реалистички, ученици закључују да романтичарски метод подразумијева сањарење, идеализовање људи, осјећајан однос према збивањима и људима. Наставник у оквиру предавања о романтизму као правцу даје сљедеће податке: - јавља се крајем 18. и почетком 19. в. и траје до средине 19.в. - настао је: из побуне према феудалном друштву и апсолутистичком поретку, као израз незадовољства класицистичком и просвјетитељском књижевношћу и из захтјева да се уважава слобода стварања - основне карактеристике: - слобода у стварању, - култ пјесника, - присуство маште и јаких емоција, наглашена субјективност, - незадовољство животом, - култ природе, - враћање у прошлост, љубав према свом народу; - стил патетичан; - процват доживљава поезија; настанак поеме - представници: В. Иго, Ламартин, Џ. Бајрон, П. Б. Шели, Х. Хајне, Ј. В. Гете, А. С. Пушкин, Ш. Петефи, Ђ. Леопарди, Е. А. По; код нас: П.П. Његош, Б. Радичевић, Ђ. Јакшић, Ј. Ј. Змај, Л. Костић и др.