НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Српски језик

ШКОЛА: ЈУ Економска школа

НАСТАВНИК: Сузана Мишић
РАЗРЕД: III
МОДУЛ: Књижевност од романтизма до половине XX вијека
НАСТАВНА ТЕМА: Књижевност романтизма и реализма
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Глава шећера М. Глишић
 ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, групни рад
 НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Усмено излагање, рад на тексту
 НАСТАВНА СРЕДСТВА: Дјело, табла, креда
 ЦИЉ ЧАСА: Упознавање књижевног рада Милована Глишића и
анализа реалистичке приповијетке.
 ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ: Упознати ученике са књижевним
стваралаштвом Милована Глишића и са одликама реализма на
конкретном тексту.
 ВАСПИТНИ ЗАДАЦИ: Развијање љубави према читању и
интерпретацији књижевних дјела, те развијање критичког става у
односу на живот.
 ФУНКЦИОНАЛНИ ЗАДАЦИ: Развијати интелектуалне
способности ученика (посматрање, пажња, анализа, повезивање,
закључивање) и говорне способности (правилан говор, богаћење
рјечника).
 ИСХОД ЧАСА: Ученик ће бити способан да анализира
реалистичку приповијетку(тема, наратор, амбијент, композиција,
карактеризација ликова, идеја).
УВОДНИ ДИО ЧАСА (5 минута)
Упознавање ученика са животом и дјелом Милована Глишића:
- зачетник реалистичке приповијетке у српској књижевности;
- стварао под утицајем политичке идеологије и књижевних схватања С.
Марковића и под књижевним утицајем Гогоља;
- школовање, служба;
- књижевни рад: приповијетке (Рога, Глава шећера, Злослутни број и др.)
и драме (Два цванцика, Подвала)

ГЛАВНИ ДИО ЧАСА (35 минута)

Ученици су имали задатак да прочитају приповијетку код куће. Наставник
дијели ученике у пет група и свакој даје задатак за који је предвиђено вријеме 15
минута.
 Прва група – тема у ужем и ширем смислу
- социјална тематика (однос између власти, сељака, зеленаша,
интелигенције), а у ужем смислу, тема је „глава шећера“ као средство
корупције и пљачкања србијанског сељака
 Друга група – разговор Радана с професором,
кафански разговори, сусрет Радана с црним дјететом
– разговор Радана с професором (исмијавање интелигенције), кафански
разговори (слика немоћног и непросвећеног сељака који бјежи у сујевјерје
од сурове реалности), сусрет Радана с црним дјететом (Раданова психа
притиснута бригом због презадужености)
 Трећа група – анегдота о глави шећера
– анегдота о глави шећера (изврстан начин зарађивања на рачун неуког
Народа
 Четврта група – слава код зеленаша Узловића
– слава код зеленаша Узловића (слика одрођеног свијета загриженог
у похлепу и себичност)
 Пета група – пропаст Радана и његове породице
– пропаст Радана и његове породице; песимистичан крај приповијетке –
нема спаса за неуког, незаштићеног сељака.
Кад су ученици урадили задатак, свака група излаже своје одговоре, остали
ученици коментаришу.

ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА (5 минута)

Ученици уз помоћ наставника доносе закључак о одликама Глишићевог
стваралаштва: полази од народног живота и актуелне стварности; типски ликови;
фолклорна фантастика; језик разговорног типа, својствен поднебљу и поријеклу
јунака.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 Глава шећера

Милован Глишић

 зачетник реалистичке приповијетке у српској књижевности;

 књижевни рад: приповијетке (Рога, Глава шећера, Злослутни број и др.) и
драме (Два цванцика, Подвала)
 тема у ужем смислу – „глава шећера“ као средство корупције и пљачкања
србијанског сељака
 тема у ширем смислу - однос између власти, сељака, зеленаша,
интелигенције
 композиција - разговор Радана с професором, кафански разговори, сусрет
Радана с црним дјететом; анегдота о глави шећера; слава код зеленаша
Узловића; пропаст Радана и његове породице
 одлике Глишићевог стваралаштва