Arbitraza

INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO
MONOGRAFIJA
162
PREISPITIVAWE
ODLUKA ME\UNARODNIH
TRGOVINSKIH
ARBITRA@A U POSTUPKU
PONI[TEWA
Beograd,
2009.
Izdava~:
INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO
Beograd, Terazije 41
telefoni: (011) 32-33-213, 32-32-611
Autor:
mr KATARINA JOVIÎ]
Urednik:
dr Jovan ]iri}
Recenzenti:
prof. dr Dobrosav Mitrovi}
prof. dr Vesna Raki} Vodineli}
Prelom:
Negativ
[tampa:
Alfa tim print
Tira`:
300 primeraka
ISBN 978-86-80059-57-0
Objavqivawe ove monografije finansijski je pomoglo

Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj
SADR@AJ
PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
GLAVA I
ME\UNARODNA TRGOVINSKA ARBITRA@A
A. ISTORIJAT NASTANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
B. POJAM I PRAVNA PRIRODA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
GLAVA II
OSNOVNA PITAWA PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE
OSNOVNA PITAWA PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . 19

A. IZVORI PRAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
B. RAZLIÎTI KONCEPTI PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1. [iri koncept poni{tewa arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . 28
2. Uì koncept poni{tewa arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . 28
V. ARBITRA@NA ODLUKA PODOBNA ZA PONI[TEWE . . . . 30
1. Doma}a i strana arbitra`na odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2. Pojam arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
3. Vrste arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
G. RAZLOZI ZA PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . 39
D. POSTUPAK PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . 44
1. Na~ela postupka za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . 45
2. Sud nadleàn za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . 48
5
\. ZAHTEV ZA PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . 50
1. Rok za podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`nih odluka . 53
2. Mogu}nost ulagawa pravnih lekova na odluku suda kojom
se odlu~uje o zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . 54
E. OBIM PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . . . . . . . 55
@. PRAVNE POSLEDICE PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
1. Mogu}nost izvr{ewa arbitra`ne odluke
poni{tene u zemqi porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
a) Internacionalna koncepcija me|unarodne
trgovinske arbitraè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
1) Slu~aj Norsolor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
2) Slu~aj Hilmatron. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3) Slu~aj Chromalloy . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
b) Teritorijalna koncepcija me|unarodne
trgovinske arbitraè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
v) Praksa sudova u izvr{ewu poni{tenih arbitra`nih
odluka i wen uticaj na razvoj me|unarodnog
arbitra`nog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
2. Arbitra`ni sporazum nakon poni{tewa
arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
GLAVA III
PONI[TEWE ARBITRA@NIH ODLUKA U UPOREDNOM
PRAVU
PONI[TEWE ARBITRA@NIH ODLUKA U UPOREDNOM

PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
A. NACIONALNI IZVORI PRAVA
1. Englesko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Poni{tewe arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
2. Ameri~ko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
a) Poni{tewe arbitra`nih odluka prema odredbama
Saveznog zakona o arbitraì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
b) Priznawe i izvr{ewe stranih arbitra`nih odluka
poni{tenih u zemqi porekla pred ameri~kim sudovima –
novija sudska praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
6
3. Francusko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
4. [vajcarsko pravo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
5. Nema~ko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Poni{tewe arbitra`nih odluka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
B. ME\UNARODNI IZVORI PRAVA
1. UNCITRAL Model zakon o arbitraì iz 1985. godine . . . . . 105
2. Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj
arbitraì iz 1961. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
ZAKQUÂK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
GLAVA IV
PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE U DOMA]EM PRAVU
PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE U

DOMA]EM PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
A. IZVORI PRAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
B. U@I KONCEPT PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . 118
V. DOMA]A I STRANA ARBITRA@NA ODLUKA . . . . . . . . . . . 120
G. POSTUPAK PONI[TEWA ARBITRA@NIH ODULKA . . . 122
1.Sud nadleàn za poni{tewe arbitra`nih odluka. . . . . . . . . . . 124
2. Arbitra`na odluka podobna za poni{tewe. . . . . . . . . . . . . . . . 125
2. Tu`ba za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
3. Razlozi za poni{tewe arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . 128
D. MOGU]NOST OSPORAVAWA ODLUKE SUDA O ZAHTEVU
ZA PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE. . . . . . . . . . . . . . . 132
\. PRAVNE POSLEDICE PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
ZAKQUÂK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
7
PREDGOVOR
Dana{wa produkcija pravne literature na srpskom jeziku je izu-

zetno bogata. Pravnik koji bi hteo da prati i da pro~ita svaki na-
slov koji iza|e iz {tampe, nalazi se pred nekim, gotovo nepremosti-
vim preprekama, odnosno on vi{e nije u stawu ni da isprati, a kamo-
li pro~ita svaku od kwiga koje se pojave i koje tretiraju neki od pro-
blema u oblasti prava. Zanimqivo je me|utim, da postoje neke teme ko-
je gotovo uop{te nisu obra|ivane u na{oj literaturi. Jedna od takvih
jeste upravo ova tema, ova kwiga, koja se nalazi pred ~itaocima, kwi-
ga autora mr Katarine Jovi~i}: „Preispitivawe odluka me|unarod-
nih trgovinskih arbitraà u postupku poni{tewa.” Ova monografi-
ja predstavqa prvu monografiju na srpskom jeziku posve}enu poni{-
tewu odluka me|unarodnih trgovinskih arbitraà. Wen je zna~aj jo{
ve}i kada se ima u vidu da je i u stranoj literaturi broj monografi-
ja koje se tim institutom bave veoma mali, uprkos nesumwivom inte-
resovawu za ovo, jedino pravno sredstvo za osporavwe arbitra`ne od-
luke pred sudom koje moè upotrebiti stranka koja nije uspela u spo-
ru pred arbitraòm. S druge strane, i sudovi pred koje se upu}uju za-
htevi za poni{tewe arbitra`nih odluka, suo~avaju se sa razli~itim
pitawima tog, za wih, ne ba{ tako ~estog postupka, na koja odgovore
moraju potraìti i van zakonskih tekstova. Upravo zbog toga insti-
tut poni{tewa arbitra`nih odluka name}e potrebu celovitog i slo-
ènog istraìvawa, koje je mr Katarina Jovi~i} sprovela i ~ije je re-
zultate izloìla u ovom nau~nom radu.
I recenzenti ove monografije isti~u upravo to da je tema koja je
predmet ovog rada retko izu~avana kao posebna celina i prikazana
monografski, {to ovaj rad ~ini jo{ vrednijim i preporu~uje ga ne sa-
mo kao stru~nu literaturu, ve} i kao nastavno u~ilo za predmet arbi-
tra`no pravo.
Globalizacija savremenih ekonomskih tokova, proizvodi ~itav
niz razlil~itih efekata u pravnoj oblasti, zbog ~ega pravnik danas
mora biti dovoqno obrazovan i stru~no osposobqen za re{avawe ni-
9
za pitawa i problema, me|u kojima je upravo i ova problematika pre-
ispitivawe odluka me|unarodnih trgovinskih arbitraà u postupku
poni{tewa. Zbog toga }e ova kwiga, sigurni smo, biti zanimqivo i
korisno {tivo, pre svega za pravnike prakti~are, a ne samo za one ko-
ji se iz nau~nih razloga interesuju za ovu oblast. Upravo u vezi sa
tim, na kraju, ali ne kao najmawe va`no, èleli bismo da ukaèmo na
vrlo bogatu produkciju iz oblasti prava, koju, naro~ito u posledwe
vreme ostvaruje Institut za uporedno pravo. Osim redovnog izlaè-
wa ~asopisa „Strani pravni ìvot”, tu su jo{ i mnoge druge monogra-
fije koje tretiraju razli~ite oblasti prava, od me|unarodnog prava i
prava EU, do gra|anskog, krivi~nog, administrativnog prava, itd.
Mr Katarina Jovi~i} je ve} do sada objavqivala svoje radove iz ra-
zli~itih oblasti u mnogim ~asopisima i kwigama i mi bismo èleli
da joj ~estitamo ne samo na ovoj kwizi, ve} i da joj poèlimo jo{ ta-
kvih radova, koji }e svakako nailaziti na zanimawe u na{oj stru~noj
i nau~noj javnosti.
U Beogradu, januara 2009.

Dr Jovan ]iri}, Institut za uporedno pravo
10
UVOD
Arbitraà kao sredstvo za re{avawe me|unarodnih sporova sve

vi{e privla~i pa`wu zbog svoje aktuelnosti i narastaju}e popular-
nosti. Ovo se posebno odnosi na me|unarodne trgovinske arbitraè
kod kojih me|unarodna pravila i institucije sa zapaènim uspehom
obezbe|uju po{ten, neutralan, stru~an i efikasan mehanizam za
re{avawe te{kih, me|unarodnih sporova.
Me|unarodne trgovinske arbitraè i institucije koje su ih osno-
vale su se razvile kao plod zajedni~kog rada preduzetnika s jedne, i dr-
àva, s druge strane. Preduzetnici su inicirali uspostavqawe arbi-
traà i doprineli su wihovom razvoju, dok je dràva putem svojih me-
hanizama obezbe|ivala izvr{avawe odluka koje bi one donosile. To je,
vremenom, omogu}ilo uspostavqawe pravnog okvira za delovawe arbi-
traà koga ~ine relevantne me|unarodne konvencije, nacionalni za-
koni o arbitraàma i pravilnici institucionalnih arbitraà.
Razlozi zbog kojih stranke odlu~uju da spor povere na re{avawe
me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì umesto dràvnom sudu su vi{e-
struki. One, ponajpre, na taj na~in èle da osiguraju re{avawe spora
na neutralan na~in, ~ak primenom me|unarodnih ili drugih pravila,
koja su nezavisna od nacionalnih prava razli~itih dràva ~ijim bi
sudovima re{avawe tog spora, ina~e, moglo pripasti. Nadaqe, one po-
veravaju nezavisnim arbitrima re{avawe svog spora umesto da to pre-
puste sudijama dràvnih sudova, koje bi mogle biti pristrasne prema
strankama zbog eventualne zajedni~ke nacionalne ili verske pripad-
nosti, kulturne sli~nosti ili bilo kog drugog razloga. Osim toga,
prednost ugovarawa me|unarodne trgovinske arbitraè se ogleda i u
mogu}nostima izbegavawa nesigurnosti koje redovno prate me|una-
rodne sudske postupke, od kojih su posebno nepoèqne dugo trajawe po-
stupka, mogu}e vo|ewe paralelnih postupaka u razli~itim dràvama,
rasprava o merodavnom pravu itd. I na kraju, zahvaquju}i nekoliko, u
svetu {iroko prihva}enih me|unarodnih konvencija, koje predvi|aju
skra}ene i efikasne postupke priznawa stranih arbitra`nih odluka,
11
odluke me|unarodnih arbitraà se ~esto lak{e prinudno izvr{avaju
u inostranstvu nego {to je to slu~aj sa sudskim odlukama.
Okon~awe arbitra`nog postupka dono{ewem arbitra`ne odluke,
me|utim, ne zna~i uvek i okon~awe spornog odnosa me|u strankama jer
je mogu}e, povodom iste pravne stvari, pred redovnim sudom voditi
bilo postupak za prinudno izvr{ewe arbitra`ne odluke, bilo postu-
pak za weno poni{tewe. Prvi inicira stranka koja je uspela u sporu
zbog toga {to suprotna strana ne}e dobrovoqno da izvr{i arbitra-
`nu odluku, dok se drugi vodi po zahtevu nezadovoqne stranke, koja
traì poni{tewe arbitra`ne odluke. Gotovo sva nacionalna prava
koja priznaju i ure|uju arbitraè poznaju oba navedena oblika sudske
kontrole wihovog rada, s tim {to se uporedna teorija i praksa u mno-
go mawoj meri razilaze kada je o postupku prinudnog izvr{ewa arbi-
tra`nih odluka re~, nego {to je to slu~aj sa postupkom wihovog po-
ni{tewa. Zbog toga je i razumqivo {to je izvr{ewu stranih arbi-
tra`nih odluka posve}eno vi{e me|unarodnih konvencija, koje se u
praksi sa uspehom primewuju.
U uporednom pravu se beleè zna~ajne razlike kod ure|ewa nekih
bitnih pitawa instituta poni{tewa arbitra`nih odluka. Tako, na
primer, ne postoji jedinstveni stav o tome koliku slobodu treba da-
ti sudovima u preispitivawu jedne arbitra`ne odluke, odnosno da li
oni treba da imaju pravo da ispituju wen meritum ili ih treba ogra-
ni~iti na utvr|ivawe ispuwenosti formalnih uslova u postupku
wenog dono{ewa. Nema jedinstvenog mi{qewa ni po pitawu defini-
sawa razlika izme|u poni{tewa doma}ih i poni{tewa stranih arbi-
tra`nih odluka, kao ni o razlozima za wihovo poni{tewe. I kada je
o sudbini arbitra`nog sporazuma nakon poni{tewa arbitra`nih
odluka re~ nailazi se na suprotstavqena stanovi{ta.
Navedena, ali i druga pitawa koja se u vezi sa institutom poni{te-
wa arbitra`nih odluka postavqaju bili su predmet istraìvawa ~iji
rezultati su zabeleèni u ovom radu. U prvom delu se daje kratki pre-
gled istorijata me|unarodne trgovinske arbitraè i obja{wava pojam
i pravna priroda ove institucije (Glava I), potom se izdvajaju i teoret-
ski analiziraju bitna pitawa postupka poni{tewa arbitra`nih odlu-
ka (Glava II), tre}i deo posve}en je razli~itim sistemima poni{tewa
arbitra`nih odluka u uporednom pravu kao i me|unarodnim izvorima
u ovoj materiji (Glava III), dok se na kraju prikazuju i analiziraju re{e-
wa doma}eg prava u vezi sa ovim institutom (Glava IV).
12
GLAVA I
ME\UNARODNA
TRGOVINSKA ARBITRA@A
A. ISTORIJAT NASTANKA
Re{avawe sporova putem arbitraè poznato je jo{ od davnina.
Weni koreni pronalaze se u najstarijim dru{tvima sa rodovskim ure-
|ewem, u kojima je vo|a plemena odre|ivao delegate koji }e u wegovo
ime re{avati sporove izme|u pojedinih ~lanova dru{tva1. U IV-om
milenijumu pre na{e ere je, kako se smatra, zakqu~en i prvi ugovor o
arbitraì, kada je sporazumom izme|u sumerskih gradova Lago{a i
Ume utvr|ena granica izme|u wih2.
Arbitraù su kao sredstvo za re{avawe sporova upotrebqavali
zava|eni gra|ani jo{ u prvim dràvama, po{to su na taj na~in mogli
da izbegnu stroge formalnosti sudskih (sakralnih) postupaka, ali i
da pokrenu i rasprave spor za koji nije bila predvi|ena odgovaraju}a
tu`ba3. Putem arbitraè su se re{avali sporovi i u anti~kim drà-
vama, u kojima je po prvi put funkcija arbitra, koja je do tada bila
rezervisana iskqu~ivo za vladare i verske poglavare, postala do-
stupna i obi~nim gra|anima. Iako u to vreme nisu bila definisana
pravila arbitra`nog postupka, ve} su se sporovi naj~e{}e re{avali
1 V. Shotielius J, Die internationale Schiedsgerichtsbarkeit, Berlin-Koeln, 1957, str. 17.
Schoenke von Staff, Das, Schiedsgerichtsverfahren nach den heutigen deutschen Recht, 1954,
str. 9. i daqe, navedeno prema M. Pak, Me|unarodno privatno pravo, Beograd 1986,
str. 381.
2 B. Krivokapi}, Leksikon Me|unarodnog prava, Beograd, 1998, str. 25.
3 Philipson C, The International Law and Custom of ancient Greece and Rome, London, 1911,
Band II, str. 127, navedeno prema M. Pak, op. cit, str. 381.
13
putem mirewa i posredovawa, ove arbitraè se smatraju prete~ama
dana{we arbitraè jer su to bili prvi privatni sudovi u istoriji,
odvojeni od dràvnog sudstva. Rimsko pravo je, ~ak, predvi|alo mo-
gu}nost da se arbitra`ne odluke prinudno izvr{avaju na zahtev zain-
teresovane strane,4 s tim {to su gra|ani imali pravo i da odustanu od
ove odluke, te da povedu postupak sa istim zahtevom pred redovnim su-
dom.5 Oni to, me|utim, ne bi mogli da u~ine kada je arbitra`ni spo-
razum bio zakqu~en u pismenoj formi.
Nakon propasti Rimske dràve i zamirawa trgovine, arbitraè
su izgubile na zna~aju sve dok se sa razvojem zanatstva, u sredwem ve-
ku, nije obnovila i trgovinska razmena. U to vreme, trgovci iz razli-
~itih gradova – dràva su koristili arbitraù za re{avawe me|u-
sobnih sporova, ~esto uz primenu posebnih pravnih pravila koja su se
vremenom formirala u wihovoj poslovnoj praksi. Oni su, ve} tada,
po~eli da osnivaju svoja udruèwa koja su se, izme|u ostalog, bavila
i re{avawem sporova. Upravo ova udruèwa, koja su u re{avawu spo-
rova primewivala ne samo nacionalno pravo ve} i posebna pravila
trgova~kog prava, predstavqaju jezgra u kojima su nastale prve, stal-
ne me|unarodne trgova~ke arbitraè.6
Najraniji tragovi modernog arbitra`nog prava u Evropi sre}u se
u Francuskoj, gde je me|unarodna trgovinska arbitraà bila poznata
dugo vremena pre Francuske revolucije.7 Do pune afirmacije me|una-
rodne trgovinske arbitraè u Evropi dolazi tek u XIX-om veku kada
4 Prinudno izvr{ewe arbitra`nih odluka je sprovodio upravnik provincije. Ibidem.
5 U Novella Justiniani, 82,11,1 (539 god) i Codex Justiniani 2,55,5 (530 god), predvi|a se da
„Stranke mogu odustati od arbitra`ne odluke i povesti postupak pred redovnim su-
dom ako plate poene compromissi”, navedeno prema M. Trajkovi}, Me|unarodno arbi-
tra`no pravo, Beograd, 2000, str. 20.
6 Najstarijom stalnom me|unarodnom trgovinskom arbitraòm se smatra arbitraà
koju je obrazovalo Liverpulsko udruèwe trgovaca za vreme gra|anskog rata u Ame-
rici, radi re{avawa sporova koji bi nastali u vezi sa vunom koju su engleski trgov-
ci slali u ju`ne ameri~ke dràve. M. Jezdi}, Me|unarodno privatno pravo II, Beograd,
1972, str. 131.
7 Tako je jo{ 1560. godine francuski kraq Fransoa II izdao Edikt kojim je dozvoqavao
da se trgovinski sporovi povere na re{avawe arbitrima. Arbitra`no re{avawe spo-
rova je afirmisao i Ustav Francuske revolucije iz 1791. godine, koji je svim gra|a-
nima priznavao pravo da putem arbitraè re{avaju me|usobne sporove. O istoriji
francuskog arbitra`nog prava videti kod D. Mitrovi}, Me|unarodna trgovinska ar-
bitraà u francuskom pravu, Zbornik Me|unarodna trgovinska arbitraà, strana
prava i zakoni, Beograd, 1996, str. 31-48.
14
sve ve}i broj profesionalnih udruèwa trgovaca osniva stalne in-
stitucije radi re{avawa sporova iz me|unarodnog prometa.
U dvadesetom veku, naro~ito u periodu posle Drugog svetskog ra-
ta, raspad kolonijalnog sistema i pro{irewe kruga zemaqa koje se
ukqu~uju u me|unarodno trì{te doprineli su ekspanziji me|unarod-
ne trgovine, {to je dovelo do procvata arbitraè i arbitra`nog pra-
va. U tom periodu su osnovane najzna~ajnije stalne me|unarodne trgo-
vinske arbitraè u svetu8 i zakqu~eno je vi{e me|unarodnih ugovora
koji su doprineli unifikaciji nekih osnovnih pravila me|unarodne
trgovinske arbitraè u uporednom pravu.9
B. POJAM I PRAVNA PRIRODA

U teoriji arbitra`nog prava nailazi se na razli~ite pristupe
odre|ewu pojma arbitraè u zavisnosti od toga da li se u prvi plan
isti~e wen organizaciono-institucionalni ili funkcionalni as-
pekt. Ve}ina definicija odnosi se na op{ti pojam arbitraè, dok se
me|unarodnim trgovinskim arbitraàma autori bave u okviru razma-
trawa razli~itih podela arbitraà.
U uporednopravnoj teoriji su, na primer, Sajko i Dika pristali-
ce odre|ewa arbitraè putem wenog funkcionalnog aspekta kada tvr-
de da je arbitraà „rje{avawe sporova izme|u dviju ili vi{e strana-
ka od strane tre}e osobe (ili tre}ih osoba) arbitra (arbitara), koji
8 Jedna od najpoznatijih stalnih me|unarodnih trgovinskih arbitraà je Me|unarod-
ni arbitra`ni sud Me|unarodne trgovinske komore u Parizu, osnovan 1923. godine.
Pored toga, tu su i Londonski sud me|unarodne arbitraè koji je osnovan jo{ 1892.
godine, Ameri~ko arbitra`no udruèwe osnovano 1926. godine, Arbitraà Trgovin-
ske komore Ciriha iz 1911. godine, i dr.
9 Najpoznatije me|unaronde konvencije u oblasti arbitra`nog prava su: @enevski
protokol o arbitra`nim klauzulama iz 1923. godine; @enevska konvencija o izvr{e-
wu stranih arbitra`nih odluka iz 1927. godine; Wujor{ka konvencija o priznawu i
izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka iz 1958. godine; Evropska konvencija o me|u-
narodnoj trgovinskoj arbitraì iz 1961. godine i dr. Pored navedenih konvencija,
poseban doprinos unifikaciji arbitra`nog prava dao je UNCITRAL Model zakon
o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì iz 1985. godine, koji nije klasi~ni me|una-
rodni ugovor ve} dokument koji je izradila Komisija UN-a za me|unarodno trgovin-
sko pravo i koji je posluìo kao model za izradu velikog broja nacionalnih zakona
o arbitraì u svetu.
15
svoja ovla{}ewa izvode iz sporazuma stranaka i ~ija je odluka obave-
zna za wih i ima, u ve}ini pravnih poredaka, u~inke koji korespon-
diraju u~incima sudskih odluka”.10 Na istom stanovi{tu je R. David,
po kome je arbitraà „tehnika koju koriste arbitar ili arbitri
ovla{}eni privatnim sporazumom radi re{avawa nekog pitawa iz
odnosa izme|u dva ili vi{e lica”,11 kao i M. Domke, koji smatra da je
arbitraà „metoda po kojoj stranke dobrovoqno predaju svoje sporo-
ve na re{avawe nepristrasnoj tre}oj osobi”.12 Me|u pristalicama
isticawa funkcionalnog aspekta arbitraè je i G. Born, koji smatra
da je to „na~in za kona~no re{avawe me|unarodnih sporova, u skladu
sa sporazumom stranaka, od strane nezavisnih, nedràvnih sudija”.13
Jaroson (Jarrosson), s druge strane, favorizuje organizaciono-in-
stitucionalni karakter arbitraè, odre|uju}i je kao instituciju na
osnovu koje tre}e lice re{ava spor izme|u dve ili vi{e stranaka vr-
{e}i jurisdikcionu misiju koju su mu one poverile.14 I neki drugi au-
tori defini{u arbitraù na sli~an na~in, isti~u}i da su to privat-
ni sudovi kojima se voqom stranaka poverava re{ewe spora umesto
dràvnom sudu,15 odnosno da je re~ o privatnim sudovima uspostavqe-
nim na temequ zakonskog ovla{}ewa.16
U doma}oj literaturi su, tako|e, retke definicije pojma me|una-
rodne trgovinske arbitraè,17 dok se na wen op{ti pojam nailazi u
ve}em broju radova. Pojedini autori u odre|ewu ovog instituta pola-
ze od stanovi{ta da oba pomenuta aspekta arbitraè imaju jednak zna-
10 Sajko, Dika, Arbitra`no re{avawe me|unarodnih trgova~kih sporova, Qubqana
1989, str. 1.
11 R. David, L arbitrage dans le commerce international, str. 9, navedeno prema J. Perovi},
Ugovor o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì, Beograd, 1998, str. 17.
12 M. Domke, The Law and Practice of Commercial Arbitration, Mundelein, 1968, str. 1, nave-
deno prema J. Perovi}, ibidem.
13 Definicija arbitraè ovog autora se odnosi na me|unarodnu trgovinsku arbitra-
ù, za razliku od ve}ine autora koji se zadràvaju na op{tem pojmu arbitraè. Gary
B. Born, International Commercial Arbitration, NY, second edition 2001, str. 1.
14 Ch. Jarrosson, La notion dárbitrage, Paris, 1987, navedeno prema J. Perovi}, ibidem.
15 K. H. Schwab, Schiedsgerichtsbarkeit, Muenchen, 1979, navedeno prema A. Gold{tajn, S.
Triva, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Zagreb, 1987, str. 12.
16 H. U. Walder-Bohner, Zivilprozessrecht, Zuerich, 1983, str. 501, navedeno prema A.
Gold{tajn, S. Triva, op. cit.
17 U doma}em pravu definisawem me|unarodne trgovinske arbitraè se bavio M. Jezdi},
koji smatra da „pod spoqnotrgovinskim arbitraàma treba razumeti one ustanove
koje su osnovane od privatnih profesionalnih organizacija ili lica ili od or-
ganizacija polujavnog karaktera u ciqu raspravqawa onih sporova iz spoqnotrgo-
vinskog prometa za koje je ugovorena wihova nadle`nost”. M. Jezdi}, op. cit, str. 132.
16
~aj, kako organizaciono-institucionalni, tako i funkcionalni. Ta-
ko, na primer, D. Mitrovi} smatra da je arbitraà „re{avawe sporo-
va od strane lica koje ugovorne strane odrede sporazumom o arbitra-
ì i, s druge strane, organ (telo) nedràvnog karaktera koje re{ava
spor”.18 Ovom na~inu razmi{qawa blisko je i gledi{te T. Varadija
kada tvrdi da je arbitraà „nedràvna institucija za re{avawe spo-
rova koje su im poverile stranke.”19
Pojedini doma}i autori se, me|utim, nisu opredelili za davawe
saète definicije arbitraè, smatraju}i da se ovaj pojam moè razu-
meti samo sveukupnim navo|ewem wihovih bitnih karakteristika.
Tako, na primer, M. Pak izdvaja slede}e su{tinske komponente arbi-
traè: „nezavisnost od odre|ene dràve; nezavisnost od odre|enog
pravnog sistema; nezavisnost od nekog unapred odre|enog mesta, odn.
sedi{ta postupawa i odlu~ivawa arbitara; primena posebnih prin-
cipa i pravila u re{avawu i odlu~ivawu; specijalizovani predmet
sporova o kojima odlu~uje; arbitra`ni postupak spre~ava pokretawe
sudskog postupka; pravni osnov za re{avawe i odlu~ivawe arbitraè
nalazi se u unutra{wim i me|unarodnim izvorima prava i u autono-
miji voqe stranaka; okviri u kojima deluje i odlu~uje arbitraà
utvr|eni su na~elima javnog poretka svake zemqe i posebnim impera-
tivnim propisima koji prate op{te prihva}ena na~ela dobrih po-
slovnih obi~aja; po{tovawe tih okvira obezbe|uje se kroz sudsku kon-
trolu arbitraè u nekim zemqama u toku wenog rada, a u drugim po-
sle dono{ewa odluke u postupku za poni{taj te odluke ili u postup-
ku priznawa i izvr{ewa u drugoj zemqi.”20
Sli~nog mi{qewa je i G. Kneèvi}, ~ijem shvatawu je najblià
definicija arbitraè kao „servisa za pruàwe pravnih usluga”, s
tim {to weno odre|ivawe na ovaj na~in, kako sam tvrdi, ne bi bilo
dozvoqeno niti iz nau~nih, niti iz pedago{kih razloga. Stoga se on,
sli~no Paku, opredequje za definiciju arbitraè navo|ewem wenih
bitnih elemenata, i to: „1. Arbitraà je metod, na~in (organizacio-
no – servis) re{avawa sporova. 2. Spor mora postojati izme|u naj-
mawe dve stranke (moè i vi{e). 3. Spor re{ava tre}a, ili tre}e oso-
be. 4. Te osobe mandat dobijaju od stranaka i (ide i bez re~i) moraju
se kretati u okviru mandata datog im sporazumom stranaka (a contrario
18 D. Mitrovi}, Arbitraà, Enciklopedija imovinskog prava i prava udruènog rada, I,
Beograd, 1978, str. 13.
19 T. Varadi, Me|unarodno privatno pravo, N. Sad, 1987, str. 332.
20 M. Pak, Me|unarodno privatno pravo, Beograd, 1986, str. 383.
17
– te osobe mandat ne dobijaju od dràve – iz ~ega proizlazi da je ser-
vis nedràvni). 5. Odluka arbitara je za stranke obavezuju}a jer su
one pre}utno na to pristale. 6. Dràva, pristaju}i na postojawe „pa-
ralelnog” sudstva, dozvoqava da dejstva (pravosna`nost, izvr{nost
itd.) ovih odluka budu izjedna~ena sa dejstvima odluka dràvnih su-
dova. 7. Svojim prinudnim aparatom dràva obezbe|uje izvr{ewe ar-
bitra`ne odluke, ukoliko je stranke dobrovoqno ne izvr{e.”21
Odre|ivawe pojma arbitraè na razli~ite na~ine, me|utim, ne
zna~i da me|u autorima postoje su{tinske razlike o poimawu ovog
instituta, ve} se pre moè re}i da se wihova shvatawa me|usobno dop-
uwuju. Razli~iti pristupi u definisawu arbitraè uglavnom su po-
sledica razli~itog poimawa wene pravne prirode, o ~emu u upored-
nopravnoj teoriji dominiraju dva shvatawa, poznata pod nazivom ju-
risdikciona i ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitraè.
1) Jurisdikciona teorija o pravnoj prirodi arbitraè
Jurisdikciona teorija je dugo vremena bila dominantna u uporednom

pravu, a u zna~ajnoj meri je zastupaju i doma}i autori. Wene pristalice
smatraju da arbitraà ima pravosudnu odnosno sudsku prirodu, te da je
wen smisao u arbitrirawu – su|ewu. To zna~i da je arbitraà sud kao i
svaki drugi, koji mora biti neutralan u odnosu na stranke i mora se dr-
àti odre|enih pravila postupka. Arbitar se u procesu arbitrirawa
pona{a kao sudija dràvnog suda, a krajwi ishod arbitra`nog postupka
je dono{ewe arbitra`ne odluke koja je po dejstvu izjedna~ena sa sudskom
odlukom. Navedeno dejstvo arbitra`na odluka ima zato {to je zakon ta-
ko odredio, a ne zato {to to èle stranke koje su zakqu~ile arbitra`ni
sporazum.22 Arbitraà se, dakle, shvata kao pravosudni organ, s tim {to
to nije dràvni, ve} privatni sud. Iako arbitri crpe svoja ovla{}ewa
da re{avaju spor iz sporazuma ugovornih strana, oni to nikada ne bi mo-
21 G. Kneèvi}, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Beograd, 1999, str. 20.
22 Tako, npr, {panski profesor Moreno Faustino Cordon, u svom radu pod nazivom „El
Arbitraje en el Derecho Español”, Interno e Internacional, Aranzadi, 1995, tvrdi da izvor
autoriteta arbitraè i arbitara nije voqa stranaka ve} zakon koji omogu}ava takvu
autonomiju voqe (str. 30). Jo{ jedan {panski autor, Fenech Navaro, je zastupnik
jurisdikcione teorije i smatra da tre}a lica – aribtri, ne mogu da ostvaruju vlast
koju nemaju, ve} je mogu dobiti samo od dràve. O ovome videti op{irnije u
„Arbitraje en el Derecho Español”, Estudios de Derecho Procesual, Bosh, Barcelona, 1962,
str. 417 i daqe, navedeno prema M. Trajkovi}, op. cit, str. 36-37.
18
gli, niti bi stranke ikada mogle da im daju takva ovla{}ewa da zakon to
ne dozvoqava. Iz ovakvog shvatawa logi~no sledi i da je arbitra`ni
sporazum procesne prirode, za razliku od osnovnog ugovora koji je mate-
rijalne prirode, te da on ima nezavisnu pravnu sudbinu od osnovnog ugo-
vora. Zbog toga i pravo merodavno za arbitra`ni sporazum moè biti
razli~ito od prava merodavnog za osnovni ugovor.23
2) Ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitraè
Za razliku od prethodnog shvatawa, pojedini autori smatraju da

arbitraà ima ugovornu prirodu i wihova su mi{qewa grupisana
oko teorije poznate pod nazivom ugovorna teorija o pravnoj prirodi
arbitraè.24 Pristalice ove teorije smatraju da je arbitraà ugovor-
ni odnos izme|u stranaka, koji je rezultat wihovih autonomija voqa.
Sama arbitraà, pod kojom se podrazumeva arbitra`no ve}e, postu-
pak, merodavno pravo i dr. kreira se voqom ugovornih strana; da ne-
ma arbitra`nog sporazuma, ne bi bilo ni arbitraè. Arbitra`na od-
luka, koja se shvata kao ugovor izme|u stranaka, nema dejstvo sudske
odluke i ne moè se prinudno izvr{iti zato {to ona nije rezultat
delovawa nekog pravosudnog organa, ve} ju je donela arbitraà koja je
zasnovala nadle`nost na osnovu ugovora stranaka, u postupku koji se
vodio po odredbama tog ugovora. Stranke treba dobrovoqno da izvr-
{e arbitra`nu odluku, koja ih obavezuje kao bilo koja obaveza na ko-
ju su pristale nekim ugovorom. Ako stranka, koja je izgubila spor, ne-
}e dobrovoqno da izvr{i arbitra`nu odluku, onda druga stranka mo-
è pred dràvnim sudom ovu tuìti zbog neizvr{ewa ugovora ili da,
kada je tako zakonom predvi|eno, od dràvnog suda zatraì priznawe
arbitra`ne odluke po postupku kao da je re~ o stranoj sudskoj odluci,
kako bi ona bila upodobqena sa doma}om sudskom odlukom i tako ste-
kla svojstvo izvr{nosti.25
23 Jurisdikciona (ili procesualna ili javnopravna) teorija o pravnoj prirodi arbi-
traè prihva}ena je npr. u Austriji, [vajcarskoj itd.
24 Pristalice ovakvog shvatawa su Merlin, Foelix, Bernard, Klein, i dr. V. Lew, Applicable
Law in International Commercial Arbitration, Oceana/Sijthoff, 1978, str. 63 u nap. 1, nave-
deno prema G. Kneèvi}, op. cit. str. 26.
25 Ugovorna teorija (ili civilisti~ka ili kontraktualna) prihva}ena je u Engleskoj,
SAD i donekle u Francuskoj. Tako, na primer, Gaillard smatra: „Nije sporna
19
Kao posledica ovog shvatawa arbitra`ni sporazum se, bez obzira
da li je sa~iwen za vreme ili nakon zakqu~ewa osnovnog ugovora, pre
ili posle izbijawa spora, tretira kao sastavni deo osnovnog ugovora
i za wega je merodavno pravo koje je merodavno za ugovor o osnovnom
poslu.
Ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitraè ima mawe prista-
lica i, generalno gledano, za stranke je nepovoqnija u najve}oj meri
zbog toga {to oteàva postupak prinudnog izvr{ewa arbitra`ne od-
luke. Danas je, ako se uzme u obzir da je krajwi efekat arbitraè
dono{ewe kona~ne, pravnoobavezuju}e i izvr{ne odluke, ipak favo-
rizovan pravosudni koncept arbitraè.26
3) Torija o me{ovitoj pravnoj prirodi arbitraè
U nastojawu da pomire ove dve, razli~ite koncepcije, neki autori

su prihvatili argumente obe teorije i wihova mi{qewa se u upored-
nom pravu grupi{u u koncept poznat pod nazivom „me{oviti koncept
o pravnoj prirodi trgovinske arbitraè”.27 Oni smatraju da je arbi-
traà ugovorne prirode po na~inu na koji nastaje, jer je wen osnov u
materijalnom sporazumu stranaka (re~ je o ugovoru obligacionog pra-
va). S druge strane, imaju}i u vidu dejstva koja zakon priznaje arbi-
~iwenica da je osnova arbitraè ugovorna: mo} arbitara da re{avaju sporove je
zasnovana na zajedni~koj nameri stranaka u tom sporu... Ugovorna osnova arbitraè
je stalno potvr|ivana kako u zakonima, tako i u sudskoj praksi. Me|u najva`nijim po-
sledicama je ta {to, vrlo uop{teno re~eno, me|unarodna arbitraà iskqu~ivo zavi-
si od voqe ugovornih strana a ne od procesnih pravila zakona mesta arbitraè. Dru-
gim re~ima, pravosudna priroda arbitraè ni na koji na~in ne slabi jednako snaàn
princip autonomije voqe ugovornih strana”. E. Gaillard, J. Savage, Fouchard Gaillard
Goldman on International Commercial Arbitration, Aspen Publishers, 1999, str. 29-30.
26 Ovo shvatawe je na{lo mesta i u mnogim vaè}im zakonskim tekstovima, kao npr. u
Francuskom gra|anskom zakoniku, koji u ~lanu 1476. predvi|a da „arbitra`na pre-
suda ~im se donese ima snagu pravosna`ne presude u odnosu na spor koji je presudi-
la”. I na{ biv{i Zakon o parni~nom postupku, kojim je bilo ure|eno arbitra`no
re{avawe sporova i koji se primewivao sve do dono{ewa novog Zakona o arbitraì
2006. godine, prihvatao je ovu koncepciju odre|uju}i da „odluka arbitraè ima
dejstvo pravosna`ne presude me|u strankama” (~lan 483. Zakona o parni~nom postup-
ku, „Sl. list SFRJ”, br. 4/77, 36/77, 6/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90,
27/90, 35/91 i „Sl. list SRJ”, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98, 15/98,
3/2002 i „Sl. glasnik RS”, br. 125/2004).
27 Me|u pristalicama me{ovite teorije mogu se navesti Carabiber, Merger, Marmo,
navedeno prema G. Kneèvi}, op. cit, str. 26.
20
tra`noj odluci, smatra se da je ona prema dejstvima koje proizvodi,
pravosudna.
***
Razli~iti koncepti o pravnoj prirodi arbitraè nam pomaù da

boqe razumemo su{tinu ovog instituta. Zna~aj wihovog sagledavawa,
me|utim, prevazilazi okvire teorijskih razmatrawa kada se ima u vi-
du da se prihvatawem jednog od wih odlu~ujemo za razli~ita dejstva
arbitra`ne odluke. To je naro~ito va`no za same stranke, u~esnice u
arbitra`nim postupcima, jer }e u zavisnosti od toga odluku arbitra-
è biti lak{e ili teè prinudno izvr{iti od strane dràvnog suda,
ili drugog nadle`nog organa.
21
22
GLAVA II
OSNOVNA PITAWA
PONI[TEWA ODLUKE
ME\UNARODNE
TRGOVINSKE ARBITRA@E
U uporednom pravu se u posledwih nekoliko decenija zapaà sve

ve}a spremnost nacionalnih sudova da priznaju i izvr{avaju odluke
me|unarodnih trgovinskih arbitraà. To je od velikog zna~aja za po-
slovni svet, koji prepoznaje arbitraù kao najprikladniju formu za
re{avawe sporova iz me|unarodnih trgovinskih odnosa jer je jedino
u postupku pred arbitraòm mogu}e urediti na~in na koji }e spor bi-
ti re{en i odrediti pravila na kojima }e odluka biti zasnovana. Po-
red toga, nedostatak me|unarodnih pravnih instrumenata kojima se
ure|uje pitawe priznawa i izvr{ewa stranih sudskih odluka,28 kao i
izuzetno regulisawe tog pitawa u bilateralnim me|unarodnim ugo-
vorima, ~ine arbitraù gotovo neophodnom za re{avawe jednog me|u-
narodnog, trgovinskog spora.
Arbitraà sigurno ne bi bila toliko popularna ako bi stranke
mogle da o istoj pravnoj stvari o kojoj je re{eno arbitra`nom odlu-
kom raspravqaju i u postupku pred dràvnim sudom. S druge strane,
28 Briselska konvencija o priznawu i izvr{ewu presuda u gra|anskim i trgovinskim
stvarima je jedna od retkih koje ure|uju ova pitawa i koja se sa uspehom primewuje u
zemqama EU. S druge strane, nakon vi{egodi{weg usagla{avawa usvojen je kona~ni
tekst Nacrta Ha{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih sudskih odluka u
gra|anskim i trgovinskim stvarima, a koliko }e on biti u primeni ostaje da se vidi
po broju zemaqa koje }e ovoj konvenciji pristupiti.
23
kada bi arbitraà bila u potpunosti samostalna i ako ne bi bila
predvi|ena kontrola wenog rada, tada se gre{ke u wenom delovawu ne
bi mogle ispraviti. Navedena dva zahteva, iako me|usobno suprotna,
podjednako su va`na za funkcionisawe arbitraè i moraju se zadovo-
qiti u praksi kako bi stranke imale poverewa u ovu instituciju. To
se, uobi~ajeno, postiè na taj na~in {to se predvi|a da se kontrola
arbitra`nog postupka vr{i tek nakon {to on bude okon~an dono{e-
wem odgovaraju}e odluke, a organ koji vr{i kontrolu postupa po pra-
vilima i u granicama strogo odre|enim zakonom.29
Preispitivawe rada arbitraè u postupku poni{tewa uvek ini-
cira zainteresovana stranka odgovaraju}im zahtevom. Na osnovu tog
zahteva sud moè arbitra`nu odluku da poni{ti, ili da odbije zah-
tev kada na|e da je neosnovan. Pojedine zemqe, ~ak, dozvoqavaju da
sud, prema proceni {ta je u datoj situaciji celishodno, izvr{i revi-
ziju arbitra`ne odluke, ili je vrati arbitraì na doradu ili na po-
novno su|ewe.30
Poni{tewe arbitra`ne odluke je, dakle, jedna od mogu}ih posle-
dica sudskog postupka pokrenutog od strane nezadovoqne stranke, ko-
jim ona osporava tu odluku pred dràvnim sudom. U tom postupku sud
deluje na osnovu ovla{}ewa koja su mu data zakonom i primewuje pra-
vila koja se nalaze u zakonima i drugim relevantnim izvorima prava.
Koji su izvori prava poni{tewa arbitra`nih odluka je pitawe sa ko-
jim smo zapo~eli istraìvawe osnovnih pitawa vezanih za ovaj in-
stitut.
29 Ispravno prime}uje Gaillard da i samo pravilo poznato pod nazivom „kompetencija

kompetencije”, po kome arbitri samostalno odlu~uju o nadle`nosti arbitraè, pos-
toji upravo da bi se naglasilo da je sudovima dozvoqeno da raspravqaju o
nadle`nosti arbitraè tek onda kada je arbitra`na odluka ve} doneta. O ovome
videti Fouchard Ph, Gaillard E, Goldman B, International Commercial Arbitration, Kluwer
Law International, KluwerArbitration.com, 2004, str. 885.
30 Tako na primer ~lan 1485. Novog francuskog Zakonika o gra|anskom postupku pred-
vi|a da „Kada jurisdikcija, kojoj je podnet zahtev za poni{taj, poni{ti arbitra`nu
odluku, ona odlu~uje o meritumu u granicama misije arbitra, osim suprotne voqe
svih stranaka”. Engleski Zakon o arbitraì, pak, u ~lanu 68. propisuje da „Ako se
pokaè da postoje ozbiqne nepravilnosti koje se ti~u arbitra`nog ve}a, postupka
ili odluke, sud moè: a) da vrati odluku arbitra`nom tribunalu, u celini ili deli-
mi~no, na preispitivawe; b) da odluku poni{ti u celini ili delimi~no; c) da pro-
glasi da je ova bez efekta, u celini ili delimi~no”.
24
A. IZVORI PRAVA
Izvori prava poni{tewa arbitra`nih odluka nisu isti kao izvo-
ri arbitra`nog prava uop{te. Najve}a razlika ogleda se u tome {to
autonomija voqe ugovornih strana, kao najva`niji izvor arbitra`-
nog prava, nije izvor prava navedenog instituta. Pored toga, poni{-
tewe arbitra`nih odluka nije materija koja se uobi~ajeno ure|uje me-
|unarodnim ugovorima ve} je ona, po pravilu, predmet regulisawa na-
cionalnih propisa. Zato su ovi propisi osnovni izvori prava po-
ni{tewa arbitra`nih odluka, dok su me|unarodni ugovori to samo u
meri u kojoj se ovim pitawem bave. Pored nacionalnih propisa i me-
|unarodnih ugovora odre|eni, mawe uticajni izvori prava instituta
poni{tewa arbitra`nih odluka su sudska praksa i doktrina arbi-
tra`nog prava.
1) Nacionalni propisi: ono {to se na prvi pogled prime}uje kada
je o odredbama nacionalnih propisa koji ure|uju postupak poni{te-
wa arbitra`nih odluka re~ je to da su norme koje ga reguli{u, po pra-
vilu, imperativne. To je logi~no kada se ima u vidu potreba za{tite
{iroke autonomije koju arbitraà uìva, koja se moè obezbediti sa-
mo strogim odre|ivawem i ograni~avawem svakog oblika kontrole
nad wenim radom.
Pored toga, trend harmonizacije nacionalnih propisa o arbitra-
àma, koji se posledwih nekoliko decenija zapaà u uporednom pra-
vu, primetan je i u oblasti poni{tewa arbitra`nih odluka. Ova po-
java, iako na prvi pogled bez jasnog razloga po{to su retki me|una-
rodni dokumenti koji razli~ite dràve obavezuju na takvo priblià-
vawe, ipak ima svoje nesporne uzroke. Pre svega, veliki broj moder-
nih nacionalnih propisa o arbitraì bazira se na UNCITRAL Mo-
del zakonu o arbitraì, {to ima za posledicu da me|u tim propisi-
ma, bar kada je o razlozima za poni{tewe arbitra`nih odluka re~,
ima malo ili gotovo nimalo razlike. S druge strane, propisi o po-
ni{tewu arbitra`nih odluka u dràvama koje nisu sledile re{ewa
Model zakona, ali su potpisnice Wujor{ke konvencije o priznawu i
izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka i svoje nacionalno arbitra-
`no zakonodavstvo su uskladile sa tom konvencijom, tako|e se ne raz-
likuju bitno od re{ewa zastupqenih u nacionalnim propisima dr-
àva koje su imale Model zakon za uzor. Ovo zbog toga {to oba me|u-
25
narodna akta predvi|aju, u su{tini, iste razloge za poni{tewe odn.
odbijawe priznawa i izvr{ewa stranih arbitra`nih odluka.
Kada je o ostalim pitawima ovog instituta re~, ne moè se konsta-
tovati da se proces uskla|ivawa odvija takvim intenzitetom kao kod
razloga za poni{tewe, ali se i u tom pravcu izme|u nacionalnih pro-
pisa beleè zna~ajna pribliàvawa.
2) Me|unarodni ugovori: pitawe poni{tewa arbitra`nih odluka
nije materija koja se uobi~ajeno ure|uje me|unarodnim ugovorima. Ka-
da je to, ipak, slu~aj, ugovorom se obavezno predvi|aju razlozi za
poni{tewe arbitra`ne odluke, dok se pitawa odre|ivawa nadle`nog
suda, merodavnog prava ili vo|ewa postupka uglavnom re{avaju u
skladu sa pravilima me|unarodnog privatnog prava.
Me|unarodni pravni akti koji na celovit i neposredan na~in
ure|uju institut poni{tewa arbitra`ne odluke su UNCITRAL Mo-
del zakon o arbitraì iz 1985. godine31 i Evropska konvencija o me-
|unarodnoj trgovinskoj arbitraì iz 1961. godine.32 Pored wih, ovo
pitawe na posredni na~in ure|uju i me|unarodni ugovori kojima se
reguli{e priznawe i izvr{ewe stranih arbitra`nih odluka, s obzi-
rom da se razlozi za odbijawe wihovog priznawa i izvr{ewa ~esto
preuzimaju kao razlozi za poni{tewe.33 Po{to }e o ovoj temi detaq-
nije biti re~i u narednom poglavqu, to se sada ne}emo na tome poseb-
no zadràvati.
31 UNCITRAL Model zakon o arbitraì je usvojila Komisija UN za me|unarodno
trgovinsko pravo 21. juna 1985. godine. Ovaj dokument nije me|unarodna konvencija
koja obavezuje svoje potpisnice ve} akt koji je donela Komisija UN-a za me|unarodno
trgovinsko pravo, sa ciqem da pomogne modernizaciju i harmonizaciju razli~itih
nacionalnih arbitra`nih sistema na taj na~in {to bi dràve preuzele (u celini
ili delimi~no ili pojedine odredbe) tekst Model zakona u svoje nacionalne propise
o arbitraì. Model zakon o arbitraì je, zbog toga, specifi~an izvor prava ~ija
primena nije obavezna ali je on, zahvaquju}i svojim dobrim re{ewima i preporuci
uglednog me|unarodnog tela doìveo veliki uspeh kao izvor arbitra`nog prava.
32 Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì usvojena je 21. aprila
1961. godine. Ovoj konvenciji, koja je regionalnog karaktera, pristupilo je ukupno 25
zemaqa, me|u kojima je nekoliko vanevropskih.
33 Tako je, na primer, UNCITRAL Model zakon o arbitraì u ~lanu 34. predvideo
gotovo iste razloge za poni{tewe arbitra`ne odluke koje Wujor{ka konvencija u
~lanu V predvi|a kao osnov za odbijawe priznawa i izvr{ewa strane arbitra`ne
odluke, pa su te odredbe (originalno sa~iwene za potrebe Wujor{ke konvencije) po-
stale sastavni deo svih nacionalnih propisa o poni{tewu arbitra`nih odluka, koji
su ih preuzeli iz Model zakona.
26
3) Sudska praksa: iako supsidijerni izvor prava, koji se primewu-
je naj~e{}e onda kada treba popuniti pravnu prazninu u re{avawu
konkretnog slu~aja, sudska praksa ostvaruje zna~ajan uticaj na odlu-
~ivawe u predmetima vezanim za poni{tewe arbitra`nih odluka
4) Nauka arbitra`nog prava: iako posredan izvor prava, nauka ar-
bitra`nog prava se name}e svojim doprinosom u tuma~ewu, formi-
rawu i funkcionisawu ostalih izvora prava poni{tewa arbitra-
`nih odluka.
B. RAZLIÎTI KONCEPTI
PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE
Uporedno pravo razlikuje dva osnovna koncepta poni{tewa arbi-
tra`nih odluka u zavisnosti od obima ovla{}ewa koja su sudu data u
tom postupku. Po jednom, uèm konceptu, sud moè arbitra`nu odlu-
ku samo da poni{ti kad na|e da su za to ispuweni odgovaraju}i uslo-
vi, dok po drugom, {irem, on ima ve}a ovla{}ewa i moè, osim
poni{tewa arbitra`ne odluke, ovu da vrati arbitrima na doradu
ili ispravku, pa ~ak i da odlu~i o meritumu.
Opredeqewe za jedan od pomenutih koncepta u velikoj meri zavisi
od toga na koji na~in odluka koju donese me|unarodna trgovinska ar-
bitraà deluje u jednom pravnom sistemu. Ako prihvatimo da ona
proizvodi dejstvo kao pravosna`na presuda dràvnog suda samim ~i-
nom wenog dono{ewa, onda smo bliì uèm konceptu poni{tewa ar-
bitra`ne odluka. Me|utim, kada je predvi|eno da arbitra`na odluka
deluje tek posredstvom dràvne vlasti, tj. ako je potrebno da ona bu-
de i priznata od strane dràvnog suda da bi proizvodila pravno dej-
stvo, tada smo nakloweni liberalnom, {irem konceptu poni{tewa
arbitra`ne odluke. Ovaj, {iri koncept prihvataju, u najve}em broju
slu~ajeva, dràve koje pripadaju pravnom sistemu common law i one, u
principu, daju sudovima ve}a ovla{}ewa nego {to ih imaju sudovi u
dràvama koje pripadaju pravnim sistemima kontinentalnog prava.
27
1. [iri koncept poni{tewa arbitra`nih odluka
Prema {irem konceptu poni{tewa arbitra`nih odluka sud moè

jednu arbitra`nu odluku da poni{ti u celini ili delimi~no, da je
vrati arbitrima na ponovno razmatrawe i doradu, ili da je izmeni.
Ovakav odnos suda i arbitraè, kod koga sud moè da odlu~i o meri-
tumu spora koji je ve} raspravqen pred arbitraòm, bio je uobi~ajen
u vreme nastanka arbitraà ali i kasnije, sve dok se one nisu izbori-
le za svoju samostalnost i dok se u wih nije imalo dovoqno poverewa.
Dràve koje danas prihvataju {iri koncept poni{tewa arbitra-
`ne odluke uglavnom pripadaju pravnom sistemu common law. One su
zadràle {iroka ovla{}ewa suda u tom postupku uprkos tome {to su
mu uskratile pravo da meritorno odlu~uje o istoj pravnoj stvari o
kojoj je re{eno u arbitra`nom postupku. Tipi~ni predstavnik ove
grupe zemaqa je Engleska, gde je zna~ajno redukovano pravo suda da
raspravqa o meritumu u postupku za poni{tewe arbitra`ne odluke,
a predvi|ena je i mogu}nost da sud tu odluku vrati arbitrima na do-
radu (remission). Ovla{}ewe da vrati odluku na doradu sud koristi
kada smatra da ona ima nedostataka koji se lako mogu otkloniti od-
re|enim korekcijama, te da nedostatak nije tako veliki da opravdava
weno poni{tewe. Takvo postupawe pravda se razlozima ekonomi~no-
sti zbog toga {to je to na~in da se arbitra`na odluka spasi od
poni{tewa, a stranke i sud ostvare u{tedu vremena i tro{kova.
2. Uì koncept poni{tewa arbitra`nih odluka
Dràve pravnih sistema kontinentalnog prava, po pravilu, pri-

hvataju uì koncept poni{tewa arbitra`nih odluka, kod koga sud ne-
ma {iroka i diskreciona ovla{}ewa u odnosu na sprovedeni arbi-
tra`ni postupak. Postupaju}i po zahtevu za poni{tewe jedne arbi-
tra`ne odluke sud moè samo taj zahtev da usvoji ili odbije, u zavi-
snosti od toga da li na|e da je on osnovan ili ne. U toku trajawa po-
stupka poni{tewa sud je duàn da se strogo kre}e u granicama postav-
qenim zakonom i da odluku preispituje samo sa izri~ito navedenih
razloga. Ti razlozi su, uglavnom, procesne prirode, dok ispitivawe
~iweni~nog stawa utvr|enog u arbitra`nom postupku, po pravilu,
nije dopu{teno. Ovo je posledica potrebe da se obezbedi {to ve}a
28
objektivnost u postupawu suda i da se za{titi samostalnost arbitra-
è. Zbog toga se prihvatawem uè koncepcije poni{tewa arbitra-
`nih odluka izraàva opredeqewe za ~vr{}e formalne garantije sa-
mostalnosti i nezavisnosti arbitraè.
Opravdane primedbe uèm konceptu poni{tewa arbitra`nih od-
luka upu}uju se na ra~un wegove nefleksibilnosti, posebno u slu~aje-
vima kada je potrebno korigovati mawe nedostatke sprovedenog arbi-
tra`nog postupka ili arbitra`ne odluke. Poni{tewe arbitra`ne
odluke u ovakvim slu~ajevima moè biti prestroga sankcija za obe
stranke, koje }e biti izloène dodatnim tro{kovima ponovnog
raspravqawa spora pred nadle`nim organom.
Oba navedena koncepta poni{tewa arbitra`nih odluka imaju od-
re|enih prednosti i nedostataka, koje sve treba uzeti u obzir i upo-
rediti ih pre nego se odredi boqi. Nama se ~ini da i jedan i drugi
imaju dobrih strana, te da je mogu}e napraviti sasvim dobar kompro-
mis izme|u wih. Upravo je takav kompromis napravqen u UNCI-
TRAL Model zakonu o arbitraì koji, u principu, prihvata uì
koncept poni{tewa arbitra`nih odluka, ali ga koriguje posebnom
odredbom kojom izri~ito predvi|a da }e sud „ako smatra da je celis-
hodno i ako to zatraì jedna strana, prekinuti postupak po tu`bi za
poni{taj na odre|eni rok koji sam odredi, kako bi pruìo mogu}nost
arbitra`nom sudu da ponovo otvori arbitra`ni postupak ili da
preduzme druge radwe koje smatra za potrebne da bi se otklonili raz-
lozi za poni{taj.”34 Prednosti ure|ewa ovog pitawa na navedeni na-
~in ve} su prepoznale mnoge zemqe koje su prihvatile Model zakon o
arbitraì kao uzor, i koje su u svoje nacionalne zakone o arbitraì
unele odredbu istovetnog sadràja.
34 ^lan 34. stav 4. UNCITRAL Model zakona o arbitraì.
29
V. ARBITRA@NA ODLUKA
PODOBNA ZA PONI[TEWE
1. Doma}a i strana arbitra`na odluka
Kada stranka podno{ewem odgovaraju}eg zahteva inicira pokre-

tawe nekog postupka sudske kontrole odluke koju je donela me|unarod-
na trgovinska arbitraà, sud mora da utvrdi da li je predmet zahte-
va doma}a ili strana arbitra`na odluka, po{to se tom pitawu u
ovim postupcima pridaje posebna va`nost. Kod odlu~ivawa o zahtevu
za priznawe i izvr{ewe arbitra`ne odluke to je potrebno zbog
utvr|ivawa postojawa reciprociteta sa zemqom kojoj pripada odlu-
ka ~ije se priznawe i izvr{ewe traì, dok u postupku poni{tewa ar-
bitra`ne odluke od tog pitawa, naj~e{}e, zavisi me|unarodna nadle-
`nost suda da postupa u konkretnom slu~aju.
Odrediti kriterijum razlikovawa arbitra`nih odluka na doma}e
i strane teè je nego kod sudskih odluka; sudovi se uvek pojavquju kao
organi jednog odre|enog suvereniteta i odluke koje oni donose pripa-
daju tom suverenitetu i kada je o me|unarodnim sporovima re~. Sa me-
|unarodnim trgovinskim arbitraàma to, me|utim, nije slu~aj jer ar-
bitraè nisu vezane za odre|enu dràvu na na~in kao {to su to sudo-
vi.35 Zbog toga je potrebno odrediti nacionalnu pripadnost arbitra-
`ne odluke na osnovu posebnog kriterijuma. Pravna teorija je, u tom
ciqu, predloìla nekoliko re{ewa: jedni povezuju arbitra`nu odlu-
ku sa stranim suverenitetom preko personalnog elementa, drugi to
~ine preko teritorijalnog elementa, dok tre}i arbitra`nu odluku
vezuju za onu dràvu ~ije je procesno pravo primeweno u postupku we-
nog dono{ewa. U skladu sa navedenim, razlikuju se personalni, teri-
torijalni i procesnopravni kriterijum odre|ivawa nacionalne pri-
padnosti arbitra`ne odluke.
a) Pristalice personalnog kriterijuma smatraju da nacionalna pri-
padnost arbitra`ne odluke zavisi od nacionalne pripadnosti
35 Iako u pravnoj teoriji gotovo da nije sporno da me|unarodne trgovinske arbitraè
nisu organi ni jednog suvereniteta, pojedini autori, kao na primer Niboyet, smatra-
ju da ipak postoji neka vrsta delegacije od strane jednog odre|enog suvereniteta.
Navedeno prema M. Jezdi}, Me|unarodno privatno pravo II, Beograd, 1972, str. 183.
30
u~esnika arbitra`nog postupka. To moè biti kako dràvqanstvo
stranaka, tako i dràvqanstvo arbitara pa se, u skladu sa tim, raz-
likuju dve podvarijante u okviru ove podele. Kada se razmotri po-
dobnost primene navedenog kriterijuma u praksi, proizlazi da se
on, bez obzira za koju se podvarijantu opredelili, ne moè sa uspe-
hom primeniti u predmetima kod kojih arbitri i stranke pripada-
ju razli~itim dràvama. Ako se ima u vidu da je to uobi~ajeno za
sporove koji se re{avaju pred me|unarodnim trgovinskim arbitra-
àma, onda ne treba da ~udi {to ovo shvatawe nije okupilo mnogo
pristalica i {to je wegov zna~aj u ve}oj meri teorijski nego {to je
u praksi primewiv.
b) Zna~ajan broj autora smatra da se nedostaci personalnog, subjek-
tivnog kriterijuma odre|ivawa nacionalne pripadnosti arbitra-
`ne odluke mogu prevazi}i primenom nekog od objektivnih merila.
Preovla|uje shvatawe da je za to najpogodniji teritorijalni kri-
terijum podele arbitra`nih odluka na doma}e i strane, koji pre-
sudni zna~aj pridaje teritorijalnoj povezanosti arbitra`ne odlu-
ke sa odre|enom zemqom. Relevantna ta~ka vezivawa nije pitawe o
kome postoji jedinstveno gledi{te i pravna teorija, u vezi sa tim,
beleì nekoliko podvarijanti.
Me|u najuticajnijim je mi{qewe po kome se arbitra`na odluka
vezuje za nacionalni sistem zemqe u kojoj se nalazi sedi{te arbitra-
è. Uspehu ovog shvatawa u velikoj meri je doprinela i ~iwenica da
ga prihvata Wujor{ka konvencija o priznawu i izvr{ewu stranih
arbitra`nih odluka iz 1958. godine,36 ~ije su re{ewe preuzele mnoge
zemqe.
Drugu podvarijantu teritorijalnog kriterijuma ~ini shvatawe da
nacionalnu pripadnost arbitra`ne odluke ne treba vezivati za sedi-
{te arbitraè, ve} za mesto u kome je odluka doneta. Smatra se da se
na taj na~in prevazilaze slabosti prethodne podvarijante, koje se
ogledaju u ~iwenici da nije uvek lako ustanoviti mesto arbitraè jer
nije neobi~no da ona zaseda u vi{e mesta. Mesto dono{ewa arbitra`-
36 U ~lanu V(1)(e) Konvencije predvi|a se da se moè odbiti priznawe i izvr{ewe jedne
arbitra`ne odluke koju je „poni{tila ili obustavila nadle`na vlast u zemqi u
kojoj, ili na osnovu ~ijeg je zakona doneta odluka”. Iz izloènog se zakqu~uje da se
stranom smatra svaka arbitra`na odluka koja je doneta u stranoj zemqi, kao i odlu-
ka koja je doneta primenom stranom procesnog zakona bez obzira na mesto u kome je
doneta. Tekst Konvencije objavqen je u „Sl. list SFRJ” – Me|unarodni ugovori, br.
11/1981.
31
ne odluke, me|utim, pruà ve}i stepen pravne sigurnosti, zbog ~ega bi
to trebalo da bude ta~ka vezivawa koju treba primeniti.37 I pored na-
vedenih argumenata, ovom mi{qewu upu}uju se opravdane kritike za
situacije kada je mesto dono{ewa arbitra`ne odluke posledica slu~a-
ja, zbog ~ega ono ne mora da ima su{tinsku vezu sa arbitraòm, stran-
kama ili predmetom spora. Tada je sigurno da ne bi bilo opravdano da
ba{ ono opredeli nacionalnu pripadnost jedne arbitra`ne odluke.
U literaturi se sre}e i tre}a podvarijanta teritorijalnog krite-
rijuma, koja je okupila mawu grupu autora, po kome se odre|ivawe na-
cionalne pripadnosti jedne arbitra`ne odluke vr{i prema mestu u
kome je arbitra`ni sporazum zakqu~en. Ovo shvatawe nikada nije za-
ìvelo u praksi po{to pridaje va`nost jednoj ~iwenici koja je, kao
kod prethodne podvarijante, ~esto posledica slu~aja i nije primere-
no da bude od odlu~uju}eg uticaja za povezivawe jedne arbitra`ne od-
luke sa odre|enom dràvom. Osim toga, navedeno re{ewe ima i dodat-
nu slabost koja se ogleda u tome {to ne obezbe|uje dovoqno pravne si-
gurnosti za stranke, po{to se zbog primene razli~itih pravila me|u-
narodnog privatnog prava mesto zakqu~ewa ugovora u me|unarodnim
poslovnim odnosima te{ko utvr|uje.
v) Posledwi kriterijum za odre|ivawe nacionalne pripadnosti jed-
ne arbitra`ne odluke poznat je pod nazivom procesnopravni.38
Wegove pristalice smatraju da jedna arbitra`na odluka pripada
pravnom sistemu dràve ~ije je procesno pravo primeweno u po-
stupku wenog dono{ewa.39 Navedeno shvatawe prevazilazi nedo-
statke personalnog i teritorijalnog kriterijuma i pogodno je za
37 Ovo shvatawe zastupali su Pillet, Bartin i Niboyet navedeno prema M. Trajkovi}, Me-
|unarodno arbitra`no pravo, Beograd, 2000, fusnota br. 91. na str. 574. Od nacio-
nalnih zakona prihvatali su ga stariji zakoni o arbitraì, kao na primer [vedski
zakon o arbitraì iz 1929. godine i Engleski zakon o arbitraì iz 1950. godine.
38 Procesnopravni kriterijum se moè svrstati kao jedna od varijanti objektivnog
kriterijuma podele arbitra`nih odluka na doma}e i strane (pored teritorijalnog
kriterijuma). Mi smo se, ipak, opredelili za wegovo posebno navo|ewe, radi boqe
preglednosti.
39 U {vedskom pravu je jedno vreme bilo prihva}eno posebno shvatawe procesnopravnog
kriterijuma u odre|ivawu nacionalne pripadnosti arbitra`ne odluke, po kome se
smatralo da arbitra`na odluka pripada onoj zemqi ~iji bi sud bio nadleàn da
raspravi spor koji je predmet arbitra`nog postupka, da nije zakqu~en arbitra`ni
sporazum. Ovaj koncept je danas napu{ten (usvajawem novog Zakona o arbitraì 1999.
godine) zbog toga {to on ne moè da pruì odgovor na pitawe kom nacionalnom
pravnom sistemu pripada jedna arbitra`na odluka u brojnim slu~ajevima postojawa
konkurentne nadle`nosti sudova dve ili vi{e zemaqa.
32
primenu jer pruà visok stepen pravne sigurnosti. Zbog toga se oko
wega okupio zna~ajan broj autora. Ono {to se ovom mi{qewu moè
zameriti je to da ne predvi|a relevantnu ~iwenicu kao ta~ku vezi-
vawa u predmetima u kojima stranke nisu u arbitra`nom sporazu-
mu odredile merodavno procesno pravo, ve} su o tome odlu~ili ar-
bitri. U takvim slu~ajevima wegova primena moè biti izvor
pravne nesigurnosti za stranke. Me|utim, i pored toga, procesno-
pravni kriterijum je prili~no popularan i ~esto je u primeni u
praksi. Nema sumwe da je tome dodatno doprinela i ~iwenica da
ga, pored teritorijalnog kriterijuma, kao dopunski prihvata Wu-
jor{ka konvencija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih
odluka.40
Od svih kriterijuma za odre|ivawe nacionalne pripadnosti jedne
arbitra`ne odluke, u naj{iroj primeni se nalaze teritorijalni i
procesno-pravni. Oni su se pokazali najprihvatqivijim ne samo zbog
relevantne ~iwenice kao ta~ke vezivawa, ve} posebno zbog visokog
stepena pravne sigurnosti koju pruàju strankama.
Izlagawe o podeli arbitra`nih odluka na doma}e i strane ne bi
bilo zaokruèno ako se ne bi ukazalo i na postojawe jednog specifi~-
nog mi{qewa, koje se u skorije vreme pojavilo u pravnoj teoriji i za-
stupa ga mawi broj autora, koji smatraju da uop{te ne treba praviti
takvu razliku me|u odlukama koje donose me|unarodne trgovinske ar-
bitraè. Ove institucije su, smatraju oni, odvojene i iznad nacio-
nalnih prava, zbog ~ega se ne mogu vezivati za nacionalne pravne si-
steme.41 Navedeni koncept je u teoriji poznat kao tzv. „maksimali-
sti~ki” pogled na me|unarodne trgovinske arbitraè i on, mada jo{
uvek prisutan samo u teoriji, ipak po~iwe da dobija svoju potvrdu i
u pojedinim izvorima arbitra`nog prava. Tako, na primer, Wujor{-
ka konvencija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka
nije daleko od ideje o anacionalnim me|unarodnim arbitraàma s
obzirom da ona ve} predvi|a mogu}nost da arbitra`ni sporazum, pra-
vila postupka i merodavno materijalno pravo ne budu ni u kakvoj ve-
zi sa nacionalnim pravom. Me|utim, sve dotle dok nacionalni sudo-
vi budu nadle`ni za sprovo|ewe postupka prinudnog izvr{ewa arbi-
tra`nih odluka, ideja o arbitraàma koje su u potpunosti odvojene od
nacionalnih pravnih sistema }e ostati samo na nivou teorije.
40 Upu}ujemo na ve} citirani ~lan V(1)(e) Konvencije, fusnota br. 36
41 O ovome videti detaqnije kod Fouchard, Gaillard, Goldman, op. cit, str. 51.
33
2. Pojam arbitra`ne odluke
Poni{tewe arbitra`nih odluka je materija koja se, po pravilu,

ure|uje nacionalnim propisima o arbitraì. Ovi propisi naj~e{}e
ne sadrè definiciju arbitra`ne odluke, a time se ne bave ni me|u-
narodni ugovori koji reguli{u arbitraè. âk i Wujor{ka konven-
cija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka daje jedno
veoma uop{teno odre|ewe tog pojma kada predvi|a da se pod arbitra-
`nim odlukama podrazumevaju „ne samo odluke koje donesu arbitri
naimenovani za odre|ene slu~ajeve, nego i one koje donesu strani ar-
bitra`ni organi kojima su se stranke podvrgle.”42
Poku{aj da se arbitra`na odluka odredi u UNCITRAL Model
zakonu o arbitraì je, tako|e, propao. Naime, u radnoj verziji Model
zakona bila je predloèna slede}a definicija: „Arbitra`nom odlu-
kom smatra se kona~na odluka kojom se re{avaju svi zahtevi podneti
arbitra`nom ve}u, kao i svaka druga odluka arbitra`nog ve}a koja na
kona~an na~in ure|uje neko pitawe od zna~aja za su{tinu spora ili
pitawe o nadle`nosti arbitraè ili bilo koje pitawe postupka s
tim {to, u ovom posledwem slu~aju, samo pod uslovom da arbitra`ni
tribunal nazove takvu odluku arbitra`nom odlukom”. Ova definici-
ja nije opstala u kona~noj redakciji teksta Model zakona zbog broj-
nih negodovawa, koja je u najve}oj meri izazvala ~iwenica da je pojam
arbitra`ne odluke pre{iroko odre|en po{to obuhvata i odluke o
upravqawu postupkom.
Pravna teorija, tako|e, ne pridaje dovoqno zna~aja pitawu defi-
nisawa arbitra`ne odluke i u literaturi se te{ko nailazi na odre-
|ewe ovog pojma. Jednu od retkih, ~ini nam se i potpunih definicija,
dao je francuski autor Gaillard, po kome je arbitra`na odluka „kona~-
na odluka arbitara o celom ili o delu spora koji im je poveren na
re{avawe, bilo da se ona odnosi na meritum spora, nadle`nost, ili
procesno pitawe koje vodi okon~awu postupka.”43 Na osnovu ovakvog
odre|ewa arbitra`ne odluke poznati francuski autor ukazuje na we-
ne slede}e, bitne karakteristike.
Pre svega, arbitra`ne odluke mogu biti samo one odluke koje do-
nose arbitri, a ne i odluke koje donosi arbitraà kao instituci-
42 ^lan I (2) Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odlu-
ka.
43 Fouchard, Gaillard, op. cit, str. 736-737.
34
ja.44 Su{tinska razlika ogleda se u tome {to jedino ove prve mogu
biti predmet preispitivawa od strane suda.
Pored toga, pod arbitra`nim odlukama treba podrazumevati samo
one odluke kojima se re{ava spor me|u strankama. Ostale odluke ar-
bitra`nog ve}a, pre svih one koje sluè upravqawu postupkom, odlu-
ke kojima se odre|uju privremene mere pa ~ak i poravnawa koje stran-
ke zakqu~e u toku trajawa arbitra`nog postupka, nisu podobne da bu-
du predmet zahteva za poni{tewe.
Nadaqe, arbitra`na odluka je uvek odluka koja je obavezuju}a za
stranke i moè se izvr{iti prinudnim putem. Odluke koje donosi ar-
bitra`ni tribunal i koje stranke dobrovoqno izvr{avaju zato {to
su se podvrgle nadle`nosti arbitraè, kao na primer odluke kojima
arbitri nalaù preduzimawe privremenih mera, nisu arbitra`ne od-
luke u navednom smislu.
Kada je o poni{tewu arbitra`nih odluka re~, Gaillard ukazuje da
ne mogu sve arbitra`ne odluke biti predmet takvog zahteva. U tom
smislu podobne su, smatra on, pored odluka kojima se re{ava spor u
celini, i odluke kojima se na kona~an na~in raspravqa neko pitawe
od su{tinskog zna~aja za spor, od ~ijeg re{ewa zavisi wegov ishod.
Ovde se prvenstveno misli na odluke o nadle`nosti arbitra`nog
tribunala, odluke o merodavnom pravu, odluke o punova`nosti ugovo-
ra iz kojeg je nastao spor i sl. Razlozi ekonomi~nosti arbitra`nog
postupka opravdavaju navedeni stav, po{to je nesumwiv interes
stranke da definitivno raspravi svako takvo pitawe pre okon~awa
spora, umesto da tek nakon toga zahteva wegovo preispitivawe pred
sudom. Na ovaj na~in se skra}uje arbitra`ni postupak, a stranke se
li{avaju pla}awa suvi{nih tro{kova.45
U uporednom pravu, me|utim, o ovom, posledwem pitawu, postoje
razli~iti stavovi. Mnogi autori su se, iako ne odre|uju}i pojam ar-
bitra`ne odluke, bavili wihovom podelom, uvi|aju}i prakti~ni zna-
~aj tog pitawa. Upravo taj zna~aj nam name}e potrebu detaqnijeg pri-
kaza pojedinih vrsta arbitra`nih odluka, kako bi se utvrdilo koje od
wih su podobne da budu predmet zahteva za poni{tewe, a koje to nisu.
44 Tako, na primer, odluka ICC arbitraè, kojom se odbija zahtev za izuze}e arbitra
nije odluka koja se moè osporavati u postupku za poni{tewe.
45 O karakteristikama arbitra`nih odluka, videti detaqnije kod Fouchard, Gaillard,
op. cit, str. 737-739.
35
3. Vrste arbitra`nih odluka
Kada me|unarodno nadle`ni sud ocewuje osnovanost zahteva za

poni{tewe jedne odluke koju je donela me|unarodna trgovinska arbi-
traà, on mora da prepozna da li je odluka koja se osporava podobna
za poni{tewe ili ne. U literaturi se naj~e{}e navode slede}e vrste
arbitra`nih odluka:
1) Kona~na arbitra`na odluka: Pod kona~nom arbitra`nom odlukom
se u uporednom pravu podrazumevaju razli~ite odluke; ponegde su to
odluke kojima se na kona~an na~in re{ava o su{tini spora i koji-
ma se okon~ava jedan arbitra`ni postupak, a ponegde je to i odluka
kojom se re{ava o delu tu`benog zahteva ili o nekom spornom
pitawu na na~in kojim se ne okon~ava spor u celini.46
U na{em pravu preovla|uje shvatawe da su kona~ne samo one arbi-
tra`ne odluke kojima se na definitivan na~in okon~ava jedan ar-
bitra`ni postupak, odnosno kojima se arbitraà izja{wava o svim
spornim pitawima i zauzima stav o su{tini spora. Ovaj stav po-
tvr|en je i u novom Zakonu o arbitraì, koji izri~ito predvi|a da
„arbitra`ni sud donosi odluku o predmetu spora kojom re{ava o
svim zahtevima stranaka (kona~na arbitra`na odluka).”47
2) Delimi~na arbitra`na odluka: Arbitri za vreme trajawa arbitra-
`nog postupka ponekad donose i odluke kojima re{avaju o delu tu-
`benog zahteva ili o nekom spornom pitawu.48 Oni tako postupaju
kada procene da }e doprineti efikasnijem i objektivnijem okon~a-
wu spora u celini. Neki nacionalni zakoni izri~ito ovla{}uju ar-
bitre na dono{ewe delimi~nih odluka, dok druga prava takvu mo-
gu}nost ne predvi|aju izri~ito, ali je ni ne zabrawuju.49
46 Delimi~nu kona~nu arbitra`nu odluku poznaju francusko i belgijsko pravo. O
ovome videti op{irnije kod Fouchard, Gaillard, Goldman, op. cit, str 740-741, i M.
Trajkovi}, op. cit, str. 487-488.
47 ^lan 48. stav 1. Zakona o arbitraì.
48 Delimi~nim odlukama se re{ava, na primer, pitawe nadle`nosti arbitraè,
pitawe merodavnog prava i dr.
49 Delimi~nu arbitra`nu odluku izri~ito predvi|a ~lan 188. Saveznog zakona o me|u-
narodnom privatnom pravu [vajcarske od 18. 12. 1987. godine, po kome „arbitra`ni
sud moè da donese delimi~ne odluke, osim suprotnog sporazuma”. Francuski Novi
gra|anski zakonik, kako navodi Gaillard u Fouchard, Gaillard, Goldman u navedenom de-
lu, str. 742, ne predvi|a posebno mogu}nost dono{ewa delimi~nih arbitra`nih od-
luka ali ih arbitri donose pod uslovom da stranke nisu iskqu~ile takvu mogu}nost.
I na{ novi Zakon o arbitraì u ~lanu 48. stav 2. izri~ito predvi|a da „Arbitra`-
ni sud moè da donese delimi~nu odluku ili me|uodluku”.
36
3) Privremena ili preliminarna arbitra`na odluka: Privremene ili
preliminarne arbitra`ne odluke donose arbitri u posebnim slu~a-
jevima, kada pretpostave da }e na taj na~in olak{ati nastavak arbi-
tra`nog postupka i dono{ewe kona~ne odluke. Ove odluke su privre-
menog trajawa, sve dok ih ne zameni ili ne obuhvati kona~na odluka
kojom se spor okon~ava u celini. Arbitra`na praksa je pokazala da
se arbitri odlu~uju da donesu prethodnu ili privremenu odluku ka-
da procene da }e ostvariti zna~ajnu u{tedu u vremenu i novcu.50
4) Odluka zbog izostanka: Arbitri mogu da donesu i odluku u odsustvu
stranke koja je uredno obave{tena o pokrenutom postupku i kojoj je da-
ta mogu}nost da se izjasni o navodima iz tu`be. Odluka zbog izostan-
ka se donosi izuzetno i samo onda kada arbitri procene da stranka
zloupotrebqava svoja prava u postupku (povla~ewem iz postupka ili
odbijawem da uop{te u~estvuje u wemu) u nameri da odugovla~ewem po-
stupka spre~i drugu stranku da ostvari svoja prava.51
5) Odluka na osnovu poravnawa: Postoje i takve arbitra`ne odluke ko-
je se donose na osnovu poravnawa koje su stranke postigle u toku
trajawa postupka. Na ovaj na~in sporazum stranaka zadobija for-
mu arbitra`ne odluke, koja ima autoritet i karakter jedne kona~-
ne arbitra`ne odluke. Spor se moè okon~ati i nagodbom strana-
ka van arbitra`nog postupka, ali u tom slu~aju wihovo poravnawe
nema karakter arbitra`ne odluke i ne moè se prinudno izvr{iti
ako one to dobrovoqno ne u~ine. Logi~no je da se takva poravnawa
ne mogu ni osporavati zahtevom za poni{tewe.
Zakoni i drugi formalni izvori prava, po pravilu, ne precizira-
ju koje vrste arbitra`nih odluka mogu biti pobijane zahtevom za po-
ni{tewe. O tome su se, me|utim, izjasnile sudska praksa i pravna te-
orija, koje u vezi sa ovim pitawem nisu zabeleìle mnogo suprotnih
stavova. Tako, na primer, kada su u pitawu kona~ne arbitra`ne odlu-
ke, nismo nai{li ni na jednu presudu niti rad koji bi doveo u pitawe
50 Retki su slu~ajevi kada arbitraà donosi privremene odluke. Primer privremene
odluke je odluka Ameri~kog arbitra`nog udruèwa doneta u sporu izme|u Sperry In-
ternational Trade protiv dràve Izrael, u kome je privremenom odlukom naloèno
stranci da, u o~ekivawu kona~ne odluke uplati odre|anu sumu novca na specijalni
ra~un, kao garanciju za izvr{ewe ugovora (20 Yearbook 628, 1995).
51 Odluka koju u takvom slu~aju donose arbitri mora biti neutralna i objektivna i
arbitri ne smeju da takvom odlukom favorizuju prisutnu stranku. Oni moraju saves-
no da ispitaju sve okolnosti slu~aja, jednako kao da je u pitawu spor u kome u~estvu-
ju obe stranke.
37
stav da se postupak poni{tewa moè voditi samo protiv odluka ko-
jima je jedan arbitra`ni postupak definitivno okon~an. U slu~ajevi-
ma kada se stranke sporazumeju, ili je nekim relevantnim aktom pred-
vi|eno da arbitra`ni postupak ima dva stepena, odluka arbitraè
doneta u prvom stepenu ne moè biti osporavana zahtevom za
poni{tewe, ve} jedino odgovaraju}im pravnim sredstvom koje se pod-
nosi drugostepenom organu.52
Poni{tewe delimi~nih arbitra`nih odluka je, tako|e, u najve}em
broju slu~ajeva bivalo dopu{tano od strane sudova, s obzirom da su i
ove odluke u izvesnom smislu kona~ne, jer se wima na kona~an na~in
odlu~uje o nekom pitawu od zna~aja za spor u celini.
Me|utim, kada je re~ o poni{tewu arbitra`nih odluka kojima se
re{ava neko pitawe od zna~aja za spor ali na privremen na~in, situ-
acija nije tako jednostavna po{to su, kako u literaturi tako i u sud-
skoj praksi, o tome zabeleèna opre~na mi{qewa. Da bi predupredi-
le mogu}e nejasno}e, pojedine zemqe su ovo pitawe uredile samim za-
konom. Tako se, na primer, ~lanom 1064(4) holandskog Zakona o arbi-
traì iz 1986. godine predvi|a da „zahtev za poni{tewe privremene
arbitra`ne odluke moè biti podnet samo zajedno za zahtevom za po-
ni{tewe kona~ne ili delimi~ne arbitra`ne odluke”. Na sli~an na-
~in ovo pitawe ure|uje i italijanski Zakonik o gra|anskom postupku,
koji u ~lanu 827. stav 3. predvi|a da „Arbitra`na odluka kojom se od-
lu~uje o delu tu`benog zahteva moè odmah biti pobijana u postupku
poni{tewa, dok se odluka o nekom spornom pitawu koje nije deo tu-
`benog zahteva moè pobijati zahtevom za poni{tewe kon~ane odlu-
ke”.53 [vajcarski Zakon o me|unarodnom privatnom pravu je napravio
kompromis dopu{taju}i samostalno poni{tewe privremenih arbi-
tra`nih odluka, ali samo iz razloga navedenih u zakonu.54
52 Tako je, na primer, Apelacioni sud Pariza u svojoj odluci od 7. jula 1995. godine
naveo da „ako arbitraà ima dva stepena, poni{tewe se samo moè traìti u odno-
su na odluku donetu u drugom stepenu.” Odluka je doneta u predmetu Societe Corelf v.
Societe World-wide, CA Paris, 1e ch, a objavqena je u 1996 Revue de lárbitrage, str. 270.
53 Kwiga êtvrta – deo VIII Zakonika o gra|anskom postupku Italije posve}ena je
arbitra`nom re{avawu sporova. Ona je u osnovnoj verziji stupila na snagu 28. okto-
bar 1940. godine, a posledwe izmene i dopune su na snazi od 17. aprila 1994. godine.
54 ^lan 190. stav 3. {vajcarskog Zakona o me|unarodnom privatnom pravu predvi|a: „U
slu~aju privremene odluke postupak za poni{tewe je mogu}e pokrenuti samo iz
razloga predvi|anih u stavu 2, ta~ka a. i b... 2a) ako je arbitar pojedinac nepropis-
no bio odre|en ili je arbitra`ni sud bio nepropisno sastavqen; 2b) u slu~aju kada
se arbitra`ni sud pogre{no oglasi nadle`nim ili nenadle`nim.”
38
Povodom zahteva za poni{tewe arbitra`nih odluka na osnovu iz-
ostanka i odluka na osnovu poravnawa sudska praksa nije zabeleìla
karakteristi~ne stavove, a smatramo ispravnim da one mogu biti
predmet zahteva za poni{tewe uvek kada su za to ispuweni zakonom
predvi|eni uslovi.
G. RAZLOZI ZA PONI[TEWE
ARBITRA@NE ODLUKE
Me|unarodna trgovinska arbitraà je suverena u utvr|ivawu ~i-
weni~nog stawa spora o kome re{ava, zbog ~ega bi bilo logi~no da se
odluke koje ona donosi mogu poni{tavati samo zbog proceduralnih
propusta. Me|utim, u praksi to nije uvek slu~aj po{to veliki broj
nacionalnih propisa dopu{ta poni{tewe arbitra`ne odluke i zbog
odre|enih razloga materijalnopravne prirode.
Razlozi koje nacionalni propisi predvi|aju kao osnov za poni{-
tewe arbitra`nih odluka su, u principu, identi~ni razlozima za od-
bijawe priznawa i izvr{ewa stranih arbitra`nih odluka predvi|e-
nim me|unarodnim ugovorima. Me|utim, uprkos evidentnoj tendenci-
ji harmonizacije nacionalnih zakonodavstava po ovom pitawu, u upo-
rednom pravu se u vezi sa tim izdvajaju dva zna~ajna izuzetka.
Prvi izuzetak odnosi se na zakone zemaqa koje propisuju ne{to
{iri krug razloga za poni{tewe arbitra`ne odluke nego {to je to
uobi~ajeno, {to je slu~aj sa engleskim pravom55 i nekim pravima pod
wegovim uticajem, dok se drugi odnosi na prava koja dopu{taju stran-
kama da, pod odre|enim uslovima, svojom voqom ograni~e ili iskqu-
~e primenu zakona u delu koji se odnosi na razloge za poni{tewe.
Ovu, drugu grupu predvodi {vajcarsko pravo sa Saveznim zakonom o
me|unarodnom privatnom pravu iz 1987. godine, koji u ~lanu 192. stav
1. predvi|a: „Ako dve strane nemaju ni domicil, ni redovno boravi-
{te, ni sedi{te u [vajcarskoj, one mogu, izri~itom izjavom u spora-
zumu o arbitraì ili u nekom kasnijem pismenom sporazumu, da
55 O engleskom pravu }e detaqnije biti re~i u delu posve}enom poni{tewu ar-
bitra`nih odluka u uporednom pravu.
39
iskqu~e svaki pravni lek protiv odluka arbitra`nog suda; one tako-
|e mogu da iskqu~e pravni lek samo zbog jednog ili vi{e razloga na-
vedenih u ~lanu 190, stav 2.” [vajcarski primer slede belgijski Za-
konik o parni~nom postupku56 i {vedski Zakon o arbitraì.57 Uvr-
stiv{i ovakvu odredbu u propis koji ure|uje postupak poni{tewa ar-
bitra`nih odluka zakonodavac u pomenutim dràvama je, na odre|en
na~in, doveo u pitawe osnovu koncepta preispitivawa arbitra`nih
odluka u tom postupku. Ovo stoga {to sud, svojim delovawem pod uslo-
vom da ga stranke nisu ograni~ile ili iskqu~ile, vi{e dobija ulogu
organa koji pruà pomo} u arbitra`nom postupku nego organa koji ga
kontroli{e i stara se o primeni obaveznih propisa.
îwenica da su nacionalni propisi prili~no ujedna~eni po
pitawu razloga za poni{tewe arbitra`nih odluka daje nam mogu}-
nost da izdvojimo i analiziramo one koji se naj~e{}e pojavquju. To
su: nepostojawe ili nepunova`nost ugovora o arbitraì; povreda za-
konskih ili ugovornih odredbi o sastavu ili o na~inu obrazovawa
arbitraè; povreda posebnih zakonskih ili ugovornih odredbi o po-
stupku pred arbitraòm, naro~ito o postupku odlu~ivawa; preko-
ra~ewe ovla{}ewa datih arbitrima u pogledu predmeta spora; prime-
na drugog nacionalnog prava a ne onog koje je ugovorom odre|eno;
odlu~ivawe ex aequo et bono suprotno ugovoru; povreda prava stranke
na izno{ewe sredstava napada i odbrane; nepo{tovawe pravila o za-
konskom zastupawu parni~no nesposobne stranke; meritum odluke
protivan javnom poretku; okolnosti na kojima se moè zasnovati
predlog za ponavqawe postupka, i dr.58
1) Nepostojawe ili nepunova`nost ugovora o arbitraì: Navedena
okolnost postoji kada arbitra`ni sporazum nije zakqu~en, ili je
zakqu~en, ali nije punovaàn. Ovaj razlog za poni{tewe arbitra-
`ne odluke je univerzalno prihva}en u uporednom pravu, s tim {to
nije na isti na~in ure|eno pitawe uslova koji treba da se ispune da
bi stranka mogla sa uspehom da se na wega poziva. Tako u pojedinim
pravnim sistemima sudovi ne prihvataju zahteve za poni{tewe ar-
56 Re~ je o ~lanu 1717. paragraf 4. Zakonika o parni~nom postupku, kojim je gotovo
doslovce preuzeta odredba 192. stav 1. {vajcarskog Saveznog zakona o me|unarodnom
privatnom pravu.
57 ^lan 51. {vedskog Judicial Code, koji je stupio na snagu 1. aprila 1999. godine, tako|e
je preuzeo navedenu odredbu {vajcarskog zakona.
58 B. Pozni}, Pravna sredstva protiv arbitra`ne odluke u stranim pravima, Spoqno-
trgovinska arbitraà III, Beograd, 1966, str. 73.
40
bitra`ne odluke zbog nepostojawa ili nepunova`nosti ugovora o
arbitraì ako stranka taj nedostatak nije istakla jo{ u postupku
pred arbitraòm. U nekim dràvama to, pak, nije preduslov za
vo|ewe postupka poni{tewa.
Kada se uporede navedena gledi{ta, ~ini se da razlozi ekonomi~-
nosti postupka daju ja~e argumente za stav da stranka, koja je u~estvo-
vala u arbitra`nom postupku, ne bi mogla da se pred sudom poziva na
nepostojawe ili na nepunova`nost arbitra`nog sporazuma ako je
propustila da to istakne pred arbitraòm, s obzirom da joj ta ~iwe-
nica nije mogla biti nepoznata. Propu{taju}i da se pozove na ovaj
nedostatak u arbitra`nom postupku ona nije iskoristila mogu}nost
da sporno pitawe bude raspravqeno pred arbitraòm, zbog ~ega je
opravdano da snosi odgovaraju}e posledice.
2) Povreda zakonskih ili ugovornih odredaba o sastavu ili o na~inu
obrazovawa arbitraè: Smatra se da je u~iwena povreda pravila o
sastavu arbitra`nog ve}a ako je sudio arbitar pojedinac a zako-
nom, pravilnikom stalne arbitraè ili arbitra`nim sporazumom
je predvi|eno da sudi arbitra`no ve}e. O istoj povredi je re~ i ka-
da nije ispo{tovana procedura imenovawa arbitara kod ad hoc ar-
bitraè. U obrnutom slu~aju, kada sudi ve}e a predvi|eno je da su-
di arbitar pojedinac, ne}e se raditi o razlogu koji moè da dove-
de do poni{tewa arbitra`ne odluke.
3) Povreda zakonskih ili ugovornih odredbi o postupku pred arbitra-
òm, naro~ito o postupku odlu~ivawa: Stranke same odre|uju pra-
vila procedure po kojima }e arbitraà postupati tokom re{avawa
spora, ali je wihova voqa ograni~ena zabranom ugovarawa pravi-
la suprotnih imperativnim odredbama zakona zemqe u kojoj arbi-
traà zaseda. Ako stranke propuste da u arbitra`nom sporazumu
odrede merodavno procesno pravo, to }e umesto wih u~initi arbi-
tri u skladu sa ovla{}ewima koja im u tom pogledu daje zakon, odn.
pravilnik stalne arbitraè. U svakom slu~aju, arbitri i ostali
u~esnici u postupku su du`ni da po{tuju odre|ene, propisane i
univerzalno priznate, standarde pona{awa koji obezbe|uju boqu
za{titu interesa stranaka i pruàju garantije za dono{ewe objek-
tivnije odluke.59
59 Abitra`ni postupak mora biti vo|en u skladu sa odredbama merodavnog procesnog
prava i uz obavezno po{tovawe op{tih principa parni~nog postupka. Posebno se
obra}a pa`wa na po{tovawe principa kontradiktornosti i principa ravno-
pravnog tretmana stranaka u postupku, kao i na ~iwenicu da li su stranke uredno
41
4) Prekora~ewe ovla{}ewa arbitara u pogledu predmeta spora: Za raz-
liku od napred navedenih razloga, koji su svi procesnopravne pri-
rode, ovde je re~ o okolnosti za poni{tewe arbitra`ne odluke ko-
ja je materijalnopravne prirode. Prekora~ewe ovla{}ewa arbita-
ra u pogledu predmeta spora moè biti kvalitativno, ako su arbi-
tri sudili o zahtevu koji stranka nije stavila, ili kvantitativno,
kada arbitri dosude i preko postavqenog zahteva. U praksi se naj-
~e{}e doga|a da arbitraà presudi o zahtevu koji ne proizlazi iz
odnosa koji je osnova arbitra`nog sporazuma.
5) Primena drugog nacionalnog prava a ne onog koje je ugovorom odre|eno:
Arbitri su du`ni da spor rasprave primenom prava koje su stranke
odredile u arbitra`nom sporazumu, a ako one to nisu u~inile, onda u
skladu sa pravilnikom stalne arbitraè, ili sa zakonom. U princi-
pu, stranke su slobodne da izaberu bilo koje nacionalno pravo ili lex
mercatoria kao merodavno za odlu~ivawe o meritumu i jedino ograni-
~ewe koje se u tom pogledu postavqa je ograni~ewe javnog poretka dr-
àve u kojoj arbitraà zaseda. Kada arbitri odlu~e o meritumu pri-
menom nekog drugog prava, ili ex aequo et bono a nemaju izri~ito
ovla{}ewe stranaka za takvo postupawe, nezadovoqna stranka moè
ove okolnosti isticati kao razlog za poni{tewe arbitra`ne odluke.
6) Odlu~ivawe ex aequo et bono suprotno ugovoru: Ovo je pravilo od ko-
jeg gotovo da nema izuzetaka u uporednom pravu.60 Svaka arbitra-
`na odluka koja je doneta po pravi~nosti a da stranke to nisu iz-
ri~ito ugovorile, moè biti pobijana zahtevom za poni{tewe pred
dràvnim sudom.
7) Povreda prava stranke na u~estvovawe u postupku i raspravqawe
pred arbitraòm: Arbitraà je obavezna da svakoj stranci pruì
mogu}nost da u postupku preduzima sve procesne radwe kojima iz-
raàva svoje zahteve, predloge, iznosi ~iwenice i izja{wava se o
relevantnim pitawima, predlozima ili zahtevima koje je iznela
obave{tavane o raspravi i svim drugim relevantnim ~iwenicama u toku trajawa
postupka. Pored toga, arbitra`na odluka mora biti doneta na na~in predvi|en
arbitra`nim sporazumom ili merodavnim procesnim pravom, naro~ito u pogledu
na~ina odlu~ivawa arbitara (prostom ili kvalifikovanom ve}inom ili jednoglas-
no), obrazloèwa arbitra`ne odluke kao sastavnog dela odluke, potpisivawa orig-
inala, izvornika ili kopije arbitra`ne odluke itd.
60 U Japanu je sve do 2003. godine, kada je izvr{ena reforma arbitra`nog prava, arbi-
trima bilo dato diskreciono pravo da odlu~e da li }e spor re{iti ex aequo et bono,
nezavisno od toga da li su ih stranke ovlastile svojim arbitra`nim sporazumom da
tako postupe.
42
suprotna stranka. Ako nezakonitim postupawem, a naro~ito pro-
pu{tawem dostavqawa, jednoj stranci ne bude pruèna mogu}nost
da raspravqa pred arbitraòm, onda je to povreda koja moè dove-
sti do ni{tavosti arbitra`ne odluke ako se stranka na wu pozove
i dokaè weno postojawe.
8) Nepo{tovawe pravila o zakonskom zastupawu parni~no nesposobne
stranke: U~esnici arbitra`nog postupka su pre svega stranke i ar-
bitraà, s tim {to se umesto parni~no nesposobne stranke, a sa
dejstvom prema woj, u postupku ~esto pojavquje wen zakonski za-
stupnik. Merodavno procesno pravo imperativnim odredbama od-
re|uje u kojim slu~ajevima je neophodno obezbediti zastupawe
stranke u postupku, te svako nepo{tovawe primene tih odredbi uz-
rokuje ni{tavost arbitra`ne odluke.61
9) Meritum odluke je protivan javnom poretku: I ovo je jedan od raz-
loga za poni{tewe arbitra`ne odluke koji je materijalnopravne, a
ne procesne prirode. Zbog nedovoqne odre|enosti tog pojma, o ko-
me se retko izja{wava tekst zakona, kod wegove primene postoje mo-
gu}nosti za zloupotrebe.62 Me|utim, i pored toga, wegova uloga kao
razloga za poni{tewe arbitra`ne odluke je veoma va`na, jer je to
najboqi na~in da sud u postupku kontrole sprovedenog arbitra-
`nog postupka i donete odluke interveni{e kada su ugroène
osnovne vrednosti dru{tva. Ovo je posebno zna~ajno za me|unarod-
ne trgovinske arbitraè kod kojih, zbog prisustva stranog elemen-
ta, dolazi do primene razli~itih nacionalnih propisa, ~ije nor-
me nekada mogu biti u suprotnosti sa javnim poretkom dràve u ko-
joj je arbitra`na odluka doneta ili se treba izvr{iti.
10) Okolnosti na kojima se moè zasnovati predlog za ponavqawe po-
stupka: Ovde je re~ o okolnostima koje su relevantnim procesnim
zakonom predvi|ene kao razlozi zbog kojih se moè traìti ponav-
qawe sudskog postupka okon~anog pravosna`nom presudom. Te
61 Merodavno pravo po kome se utvr|uje da li je stranka zastupana na odgovaraju}i
na~in je naj~e{}e lex nacionalis ili lex fori.
62 Tipi~na zloupotreba ovog razloga se ~ini odlukama kojima se poni{tava arbi-
tra`na odluka zbog wene nesaglasnosti sa stranim javnim poretkom. Smatramo da
sud treba da posebno usko tuma~i normu koja predvi|a poni{tewe arbitra`ne
odluke zbog povrede javnog poretka, {to na prvom mestu podrazumeva da on treba da
ima u vidu samo doma}i javni poredak (pored zemqe u kojoj se nalazi sud pred kojim
se pitawe postavqa), a ne i da procewuje da li je povre|en javni poredak zemqe ~ije
je materijalno pravo eventualno primeweno u arbitra`nom postupku.
43
okolnosti su delom procesnopravne a delom materijalnopravne
prirode. Ne predvi|aju sva nacionalna prava da se arbitra`na od-
luka moè poni{titi iz ovih razloga. [ta vi{e, ve}i je broj onih
koji su ukinuli ovu mogu}nost, {to se pre svih odnosi na prava do-
neta pod uticajem UNCITRAL Model zakona o arbitraì.
Kada je o razlozima za poni{tewe arbitra`nih odluka re~ intere-
santno je razmi{qawe M. Trajkovi}a, koji je umesto wihovog pobroja-
vawa poku{ao da, me|u onima koji se naj~e{}e javqaju, uo~i zajedni~ke
osobine i poku{a da ih grupi{e. Tako je, na osnovu zajedni~kih meri-
la, izdvojio ~etiri grupe razloga za poni{tewe arbitra`nih odluka:
u prvoj grupi su oni koji se striktno odnose na samu arbitra`nu odlu-
ku, pre svega na wene formalne nedostatke; slede}a grupa obuhvata raz-
loge koji su vezani za jurisdikciju arbitra`nog ve}a (arbitraè), naj-
~e{}e proistekle iz odre|enih mana arbitra`nog sporazuma stranka;
na tre}em mestu su tipi~ni proceduralni propusti, napravqeni pri-
likom formirawa arbitra`nog ve}a ili u toku arbitra`nog postupka,
koji predstavqaju povrede prava stranaka ili nepo{tovawe odredaba
o proceduri i najzad, ~etvrta grupa razloga za poni{tewe arbitra`ne
odluke, koji zna~e kr{ewe zahteva o arbitrabilnosti i drugih impera-
tivnih propisa politike dràve, odnosno naj~e{}e wenog doma}eg i
me|unarodnog javnog poretka.63
U propisima koji ure|uju postupak poni{tewa odluka me|unarod-
nih trgovinskih arbitraà razlozi za poni{tewe se, po pravilu, na-
vode taksativno a ne uop{teno. Na taj na~in se ograni~ava kontrola
suda nad sprovedenim arbitra`nim postupkom, {to doprinosi samo-
stalnosti arbitraè i ja~awu wenog ugleda kao legitimnog organa za
raspravqawe sporova.
D. POSTUPAK PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE
Postupak poni{tewa arbitra`nih odluka obuhvata skup normi
kojima se ure|uje pona{awe stranaka i suda kao u~esnika tog postup-
63 M. Trajkovi}, op. cit, str. 547.
44
ka, i to od momenta predaje zahteva za poni{tewe sudu, pa do okon~a-
wa rasprave dono{ewem odgovaraju}e odluke. Re~ je o parni~nom po-
stupku, koji se vodi primenom na~ela i pravila koja i ina~e vaè u
tom postupku. Procesna pravila koja sud primewuje u ovim predmeti-
ma po pravilu su prinudnopravne prirode, pa stranke ne mogu puno-
va`no da ugovaraju primenu nekih drugih pravila od propisanih.
Imaju}i navedeno u vidu, u postupku za poni{tewe arbitra`nih
odluka kao relevantna se pojavquju sva pitawa koja se i ina~e javqa-
ju u toku trajawa jednog parni~nog postupka, a to su: primena proce-
snih na~ela u postupku, odredbe o nadle`nosti suda, pitawe zastu-
pawa stranaka, vremenski razvoj postupka, dokazivawe, dostavqawe,
tro{kovi postupka i dr. Pored toga, kada je o postupku za poni{tewe
arbitra`ne odluke re~ treba imati u vidu da on podrazumeva i speci-
fi~na pitawa, pre svih ona koja se odnose na zahtev za poni{tewe ar-
bitra`ne odluke, pravne lekove protiv odluke o poni{tewu i pravne
posledice odluke o poni{tewu arbitra`ne odluke.
1. Na~ela postupka za poni{tewe arbitra`ne odluke
U postupku koji se vodi po zahtevu za poni{tewe arbitra`nih od-

uka primewuju se slede}a na~ela parni~nog postupka:
a) Na~elo dispozitivnosti se gotovo bez izuzetka u uporednom pravu
primewuje kod inicirawa postupka za poni{tewe arbitra`ne od-
luke, po{to se on uvek pokre}e na zahtev zainteresovane stranke a
ne po slu`benoj du`nosti. Ovo na~elo, me|utim, nije univerzalno
prihva}eno kada je o obavezi suda da se kre}e u granicama postav-
qenog zahteva re~, s obzirom da odre|eni, ne mali broj nacional-
nih propisa predvi|a da sud o postojawu odre|enih razloga za
poni{tewe arbitra`ne odluke vodi ra~una i po slu`benoj du`no-
sti.64
b) Na~elo kontradiktornosti obavezuje sud da svakoj stranci pruì
mogu}nost da se izjasni o zahtevima i navodima druge stranke i
64 Ovo je, na primer, slu~aj u pravima koja su preuzela ~lan 34. UNCITRAL Model
zakona o arbitraì, koji predvi|a da sud po slu`benoj du`nosti, nezavisno od tu`-
benog zahteva, utvr|uje da li je predmet spora arbitrabilan i da li je u toku arbi-
tra`nog postupka ili u samoj arbitra`noj odluci do{lo do povrede javnog poret-
ka.
45
drugih, eventualnih u~esnika u postupku. Ovo na~elo se bez izuzet-
ka primewuje u postupku za poni{tewe arbitra`nih odluka.
v) Raspravno na~elo u utvr|ivawu ~iweni~ne gra|e je, tako|e, u prime-
ni i u postupku za poni{tewe arbitra`ne odluke, s tim {to je ono
ponegde ograni~eno obavezom suda da utvrdi (ne)postojawe odre|e-
nog razloga za poni{tewe arbitra`ne odluke po slu`benoj du`no-
sti. Dakle, pravilo da stranke same obezbe|uju dokaze za svoje tvrd-
we vaì i u ovom postupku, uz ograni~enu primenu istra`nog na~e-
la tamo gde je to izri~ito predvi|eno zakonom.
g) Za razliku od postupka pred arbitraòm koji se, po pravilu, odvi-
ja bez prisustva javnosti, postupak za poni{tewe arbitra`ne odlu-
ke se odvija javno s obzirom da se u wemu primewuje na~elo javnosti
postupka, kao jedno od na~ela parni~nog postupka. To, naravno, ne
iskqu~uje mogu}nost da sud u konkretnom slu~aju donese odluku o
iskqu~ewu javnosti iz ovog postupka ako su za to ispuweni zako-
nom predvi|eni uslovi.
d) Na~ela usmenosti i pismenosti se, tako|e, primewuju u postupku za
poni{tewe arbitra`ne odluke, u zavisnosti od toga da li je pro-
pisano da stranke preduzimaju parni~ne radwe na ro~i{tu, izla-
gawem koje nije vezano za neki pripremqeni tekst, ili te radwe
preduzimaju pismeno, predajom podneska sudu.
|) I na~elo procesne ekonomije, koje obavezuje sud da spor re{i sa {to
mawe izdataka i gubitka u vremenu, primewuje se u postupcima za
poni{tewe arbitra`nih odluka.
Pored navedenih na~ela koja su, po pravilu, za{ti}ena nacional-
nim propisima i ~ija primena nije sporna, moè se postaviti pitawe
da li su sudovi du`ni da u parni~nom postupku, pa tako i u postupku
za poni{tewe arbitra`ne odluke, neposredno primewuju i na~ela ko-
ja su utvr|ena me|unarodnim ugovorima.65 Takvo je, na primer, na~elo
sadràno u ~lanu 6. Evropske konvencije o qudskim pravima, po ko-
me „Svako, tokom odlu~ivawa o wegovim pravima i obavezama ili o
krivi~noj optu`bi protiv wega, ima pravo na pravi~nu i javnu ras-
pravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obra-
zovanim na osnovu zakona...” Imaju}i u vidu da je i Evropski sud za
qudska prava u nekoliko svojih odluka ukazao na obaveznu, ~ak prio-
ritetnu primenu na~ela za{ti}enih me|unarodnim konvencijama, ne-
65 Vidi T.Varady, J. J. Barcelo III i A. T. von Mehren, International Commercial Arbitration,
A transnational perspective, 2003, str. 650-651.
46
zavisno od toga da li su ona predvi|ena i nacionalnim zakonima,66
sigurno je da i wihovo nepo{tovawe u postupku za poni{tewe odluke
me|unarodne trgovinske arbitraè moè biti razlog za preispiti-
vawe tog postupka od strane navedenog suda.
66 Takva je, na primer, odluka Evropskog suda za qudska prava od 12. jula 1993. u pred-
metu Stran Greek Refineries & Stratis Andreadis protiv dràve Gr~ke, zbog kr{ewa
obaveza iz ~lana 6. i ~lana 1. Konvencije o qudskim pravima. Pozadina celog slu-
~aja je slede}a: Stranke su dana 22. jula 1972. godine (u to vreme je Gr~kom upravqala
vojna hunta, prim. autora) zakqu~ile ugovor kojim je tuìocu, Andreadisu, povere-
na izgradwa rafinerija nafte blizu Atine. Tro{kovi izgradwe su proceweni na 76
miliona dolara, a dogovoreno je i da se osnuje posebno preduze}e za izvo|ewe rado-
va (Stran Greek Refineries), ~iji }e jedini vlasnik biti tuìlac, gospodin Andreadis.
Vlada je ratifikovala navedeni ugovor dana 26. jula 1972. godine, ~ijim ~lanom 21.
je dràva preuzela obavezu da najkasnije do 31. decembra 1972. godine obezbedi
parcelu pogodnu za izgradwu. Ukazom Vlade od 27. jula 1972. godine, koji se odnosio
na realizaciju pomenutog ugovora, gospodinu Andreadisu je dato „zeleno svetlo” da
prikupi 58 miliona dolara radi obezbe|ewa finansijske konstrukcije posla. Me|u-
tim, projekat ipak nije realizovan zbog toga {to je Ministarstvo industrije i
poqoprivrede u novembru mesecu 1973. godine donelo odluku da vrati vlasnicima
zemqu koja je ve} eksproprisana u skladu sa navedenim ~lanom 21. ugovora.
Nakon pada vojne hunte 1974. godine, nova demokratska vlast je smatrala da je
pomenuti ugovor {tetan za dràvu, te da ga treba okon~ati u skladu sa ~lanom 2.
paragraf 5. Zakona br. 141/1975, kojim je predvi|eno okon~awe svih povla{}enih
ugovora zakqu~enih za vreme vladavine vojne hunte. Kako nije do{lo do revizije
ugovora o izgradwi rafinerije (jer to nije èleo Andreadis iako je Vlada slala
pozive na pregovore o reviziji ugovora tokom 1975. godine), 14. oktobra 1977. je
Ministarstvo ekonomije proglasilo da ugovor definitivno vi{e ne vaì.
Preduze}e Stran je, nezadovoqno ovakvim razvojem doga|aja, podnelo tu`bu prvoste-
penom sudu u Atini sa zahtevom za naknadu {tete. Prvostepeni sud je, na primedbu
tuène strane, utvrdio da su stranke zakqu~ile arbitra`ni sporazum povodom nave-
denog ugovora i predmet je ustupio na re{avawe nadle`noj arbitraì. Arbitraà
je, po sprovedenom arbitra`nom postupku, delimi~no usvojila tu`beni zahtev.
Nezadovoqna ovakvom odlukom, dràva je prvostepenom sudu u Atini podnela tu`bu
za poni{tewe arbitra`ne odluke zbog nenadle`nosti arbitraè jer je, kako se u
tu`bi navodi, prestankom osnovnog ugovora prestao da vaì i arbitra`ni spo-
razum. Sud je odbio tu`beni zahtev sa obrazloèwem da je arbitra`na klauzula
samostalna u odnosu na osnovni ugovor, te da prestankom osnovnog ugovora ona ne
prestaje da vaì. Pomenutu odluku potvrdio je i apelacioni sud u Atini. I daqe
nezadovoqna tuèna strana (dràva Gr~ka) je podnela zahtev za preispitivawe
odluke Apelacionog suda u Atini pred Kasacionim sudom.
U toku trajawa postupka pred Kasacionim sudom, gr~ki Parlament je u maju 1987.
usvojio Zakon br. 1701/1987 o obaveznom u~e{}u dràve u privatnim preduze}ima...
i o otkupu udela. ^lanom 12. navedenog zakona predvi|eno je, izme|u ostalog, okon-
~awe svih ugovora zakqu~enih u periodu dok je na vlasti bila vojna hunta, ukqu~u-
ju}i i arbitra`ne sporazume koji se odnose na te ugovore. Stavom 2. istog ~lana
47
2. Sud nadleàn za postupawe po zahtevu
za poni{tewe arbitra`ne odluke
Jedna od procesnih pretpostavki u parnicama koje se vode po zahte-

vu za poni{tewe arbitra`ne odluke koju je donela me|unarodna trgo-
vinska arbitraà odnosi se na nadle`nost suda za vo|ewe tog postup-
ka.67 Da bi ova pretpostavka bila ispuwena, potrebno je da odre|eni
sud bude me|unarodno, stvarno i mesno nadleàn u konkretnom slu~aju.
Odre|ivawe me|unarodno nadle`nog suda u postupcima za poni{-
tewe arbitra`nih odluka se u uporednom pravu vr{i preko razli~i-
tih relevantnih ~iwenica. Naj~e{}e je to sedi{te arbitraè koja je
odluku donela, mesto dono{ewa arbitra`ne odluke,68 pravo merodav-
utvr|eno je da sve arbitra`ne odluke pokrivene prethodnim stavom prestaju da vaè
i ne mogu se prinudno izvr{iti. Nadaqe, stavom 3. istog ~lana progla{ena su
zastarelim sva potraìvawa prema dràvi Gr~koj po osnovu ugovora zakqu~enih za
vreme vladavine hunte, a posledwim stavom 4. progla{eni su nevaè}im svi sudski
postupci, bez obzira na stepen, koji se odnose na slu~ajeve opisane u prethodnim
stavovima.
Nakon ovoga je Prvo odeqewe Kasacionog suda donelo odluku (odluka br. 1387/87 od
10. jula 1987), kojom je proglasio neustavnim ~lan 12. Zakona br. 1701/1987. Me|utim,
na plenarnoj sednici Kasacionog suda u Atini je dana 15. marta 1989. godine
odlu~eno da navedeni zakon, ipak, nije neustavan pa je predmet vra}en Prvom ode-
qewu tog suda na ponovni postupak. Najzad, Prvo odeqewe Kasacionog suda u Atini
je svojom odlukom od 11. aprila 1990. godine ukinulo presudu Apelacionog suda u
Atini od 4. novembra 1986. godine i proglasilo nevaè}om arbitra`nu odluku od
27. februara 1984. godine.
Nezadovoqna stranka, preduze}e Stran Greek Refineries & Stratis Andreadis je novembra
1987. godine Evropskoj Komisiji za qudska prava podnela zahtev protiv Gr~ke
dràve zbog kr{ewa ~lana 6. paragraf 1. Evropske konvencije o qudskim pravima
zbog kr{ewa prava na po{teno su|ewe u razumnom roku. Pored toga, stranka se
àlila i da joj je, zbog odugovla~ewa postupka pred gr~kim sudovima i zbog ~lana
12. Zakona br. 1701/1987 povre|eno pravo na za{titu imovine iz ~lana 1. Protokola
1. Konvencije. Juna 1991. godine Komisija je objavila da je prijava prihvatqiva i u
svom izve{taju koji je podnela Evropskom sudu za qudska prava u julu 1993. godine je
zatraìla da sud usvoji zahtev nezadovoqne stranke, {to je sud i u~inio svojom
odlukom od 9. decembra 1994. godine. Predmet je detaqno analiziran u T. Varady, J.
Barcelo III, A. T. von Mehren, op. cit, str. 716-727, a presuda se moè pro~itati na
http://www.menneskeret.dk/menneskeretieuropa/konventionen/baggrund/domme/
ref00000498/, pristup obavqen dana 10. maja 2006. godine.
67 U uporednom pravu nema nacionalnog sistema koji nadle`nost za vo|ewe postupka
za poni{tewe arbitra`ne odluke prepu{ta nekom drugom dràvnom organu umesto
sudu. I UNCITRAL Model zakon ne predvi|a takvu mogu}nost.
68 Tako je, na primer, engleski Zakon o arbitaì tek kroz reformu arbitra`nog prava
sprovedenu 1996. godine utemeqio princip da doma}i sudovi mogu poni{tavati
48
no za arbitra`ni sporazum,69 i dr. Sedi{te arbitraè kao ta~ka vezi-
vawa pri odre|ivawu me|unarodne nadle`nosti suda je naj{ire pri-
hva}eno, {to je posledica uticaja UNCITRAL Model zakona o arbi-
traì.70
U na{em pravu ovo pitawe nije bilo na eksplicitan na~in ure|e-
no sve do dono{ewa Zakona o arbitraì 2006. godine,71 kojim je pred-
vi|eno da se tu`ba za poni{taj moè podneti samo protiv doma}e ar-
bitra`ne odluke.72
Kada je o stvarnoj i mesnoj nadle`nosti suda da postupa po zahte-
vu za poni{tewe arbitra`ne odluke re~, u uporednom pravu to pita-
we nije jedinstveno regulisano po{to jo{ uvek ne postoji uticajni
samo odluke koje je donela arbitraà ~ije je sedi{te u Engleskoj. Da bi se izbegla
konkurencija nadle`nosti engleskih i stranih sudova, do koje je u praksi dolazilo
zbog primene razli~itih kriterijuma, odeqkom 53. Zakona o arbitraì iz 1996.
godine izri~ito je predvi|eno da „Ako se stranke nisu druga~ije sporazumele, ako je
mesto arbitraè u Engleskoj i Velsu ili u Severnoj Irskoj, svaka arbitra`na odlu-
ka doneta u tom postupku smatra se kao da je doneta u ovim zemqama, bez obzira gde
je potpisana, poslata ili uru~ena bilo kojoj od stranaka. Treba imati u vidu da je
ova odredba dispozitivnog karaktera, ~iju primenu stranke mogu iskqu~iti svojim
sporazumom.
69 I u Indiji je do promene zakonodavstva do{lo tek 1996. godine, kada je Zakonom o
arbitraì i mirewu od 1. aprila 1996. godine, koji je donet pod velikim uticajem
UNCITRAL Model zakona o arbitraì, propisana primena teritorijalnog kri-
terijuma u odre|ivawu me|unarodne nadle`nosti indijskih sudova da postupaju po
zahtevima za poni{tewe arbitra`nih odluka. Do tada je me|unarodna nadle`nost
doma}ih sudova prihvatana i na osnovu drugih relevantnih ~iwenica, pre svih na
osnovu toga {to je indijsko pravo merodavno za arbitra`ni sporazum. Tako je
Vrhovni sud Indije u svojoj odluci od 7. maja 1992. godine podrào me|unarodnu
nadle`nost indijskog suda u postupku po zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke
donete u Londonu, u sporu vo|enom pred ICC arbitraòm izme|u stranaka od kojih
je samo jedna imala indijsku nacionalnu pripadnost. Do ovakvog zakqu~ka sud je
do{ao na osnovu ~iwenice da je indijsko pravo u konkretnom sporu bilo merodavno
za arbitra`ni sporazum, pa je i indijski sud nadleàn da preispita odluku koju je
donela arbitraà deluju}i na osnovu tog sporazuma. Navedeno prema P. Ramaswamy,
Enforcement of Annulled Awards, An Indian Perspective, Journal of International Arbitration
19(5), Kluwer Law International, 2002, str. 461-472.
70 U stavu 2. ~lana 1. UNCITRAL Model zakona o arbitraì uspostavqeno je op{te
pravilo o primeni odredbi tog zakona samo u predmetima kod kojih je sedi{te arbi-
traè na doma}oj teritoriji.
71 Zakon o arbitraì, „Sl. glasnik RS”, br. 46/2006
72 Stavom 1. ~lana 57. Zakona o arbitraì predvi|eno je da „Tu`ba za poni{taj moè
da se podnese samo protiv doma}e arbitra`ne odluke”, dok je stavom 2. istog ~lana
odre|eno da se doma}om smatra „odluka koja je doneta u unutra{woj ili me|unarod-
noj arbitraì u Republici”.
49
me|unarodni akt koji bi utvrdio merila na osnovu kojih bi se ono re-
{avalo.73 Tako se vo|ewe ovih postupaka poverava sudovima razli~i-
te vrste i stepena, a re{ewa koja se ~e{}e sre}u su: poveravawe nad-
le`nosti sudu koji bi sudio u prvom stepenu da nije zakqu~en arbi-
tra`ni sporazum;74 poveravawe vo|ewa tog postupka sudu prema mestu
u kome se nalazi sedi{te arbitraè;75 dok je u pojedinim dràvama
vo|ewe ovih postupaka poveravano samo jednom sudu u zemqi.76
\. ZAHTEV ZA PONI[TEWE
ARBITRA@NE ODLUKE
Stranka koja je izgubila spor pred me|unarodnom trgovinskom ar-
bitraòm i ne èli dobrovoqno da izvr{i arbitra`nu odluku jer
smatra da sprovedeni postupak ili odluka imaju nedostataka koji ih
~ine nevaqanim, moè zatraìti od suda da tu odluku preispita u po-
stupku za weno prinudno izvr{ewe pokrenutom od strane stranke ko-
ja je dobila spor. Ako bi to bila i jedina mogu}nost za nezadovoqnu
stranku da osporava odluku arbitraè, onda bi ona u ostvarewu ove
namere u potpunosti zavisila od interesa druge stranke da pokrene
postupak wenog prinudnog izvr{ewa.77 Ovakvo re{ewe ne bi bilo
pravedno i u mnogome bi oslabilo interesovawe za poveravawe
re{avawa me|unarodnih trgovinskih sporova arbitraàma. Zbog to-
ga se i onima koji izgube spor pred arbitraòm priznaje pravo da sa-
moinicijativno, u postupku poni{tewa arbitra`ne odluke, ospora-
vaju tu odluku pred redovnim sudom.
73 To nije u~iweno ni UNCITRAL Model zakonom o arbitraì, koji u ~lanu 6. pred-
vi|a da „... svaka dràva koja prihvati ovaj model zakon odre|uje sud ili sudove, ili
...neki drugi organ nadleàn za obavqawe tih funkcija.”
74 Na ovaj na~in je pitawe nadle`nosti suda za poni{tewe arbitra`ne odluke ure|eno
u ~e{kom, rumunskom, na{em i drugim pravima.
75 Ovakvo je re{ewe predvi|eno u francuskom, finskom, italijanskom, kineskom,
ruskom, ameri~kom, i dr. pravu.
76 Na ovaj na~in je pitawe nadle`nog suda ure|eno u nema~kom, bugarskom, egipatskom,
ma|arskom, jemenskom, i dr. pravu.
77 Ponekad je stranka koja je uspela u sporu zadovoqna res judicata efektom arbitra`-
ne odluke, i nema interes da pokrene postupak wenog prinudnog izvr{ewa.
50
Podno{ewem zahteva za poni{tewe arbitra`ne odluke zaintereso-
vana stranka pokre}e redovni sudski postupak koji je parni~ni po vr-
sti i koji se, uobi~ajeno, odvija po pravilima lex fori. Po{to je postu-
pak pred sudom strogo formalan, zahtev kojim se stranka obra}a sudu
mora biti podnet u propisanoj formi i od strane ovla{}enog lica.
Uobi~ajeno pravno sredstvo kojim se pokre}e postupak poni{tewa
arbitra`ne odluke je tu`ba. To je razumqivo po{to je re~ o parni~-
nom postupku kod koga tu`ba redovno predstavqa radwu uvo|ewa u
postupak. Navedeno re{ewe podràva i UNCITRAL Model zakon o
arbitraì, koji izri~ito predvi|a da je tu`ba jedino pravno sred-
stvo koje se pred sudom moè upotrebiti protiv arbitra`ne odluke
(stav 1. ~lana 34).
U uporednom pravu se, iako retko, sre}u i neka druga re{ewa. Ta-
ko, na primer, francusko pravo predvi|a da se arbitra`ne odluke mo-
gu osporavati tu`bom, àlbom i prigovorom tre}eg lica, ali ovo sa-
mo kada su u pitawu odluke koje donose unutra{we arbitraè.78 Odlu-
ke koje donose me|unarodne trgovinske arbitraè mogu se osporavati
samo tu`bom za poni{tewe,79 ~ak i u slu~ajevima kada su stranke iza-
brale francusko procesno pravo kao merodavno.80
Englesko pravo je, tako|e, karakteristi~no po tome {to nezadovo-
qnoj stranci pruà mogu}nost izbora pravnog sredstva: ona moè da
traì od suda da proglasi da je arbitra`na odluka bez dejstva zbog
78 Deo IV Novog Zakonika o gra|anskom postupku Francuske, ~l. 1481-1484 predvi|a da
se arbitra`ne odluke koje nisu u domenu me|unarodne arbitraè mogu osporavati
àlbom, prigovorom tre}eg lica ili zahtevom za poni{tewe.
79 ^lan 1504. stav 1. Novog Zakonika o gra|anskom postupku Francuske.
80 Tako je, na primer, Kasacioni sud u svojoj presudi od 6. aprila 1994. godine progla-
sio nevaè}im odredbe arbitra`nog sporazuma u jednom me|unarodnom sporu, u ko-
me su stranke dogovorile da se arbitra`na odluka moè osporavati i sredstvima
koje zakon predvi|a protiv odluka unutra{we arbitraè. U obrazloèwu presude
sud je naveo da se protiv odluka me|unarodnih arbitraà moè podneti samo tu`ba
za poni{taj, a ne i druga pravna sredstva. U drugom slu~aju, u kome je re{avao Ape-
lacioni sud u Parizu, stranke su u arbitra`nu klauzulu unele odredbu kojom su ugo-
vorile pravo na podno{ewe àlbe na arbitra`nu odluku apelacionom sudu. Apela-
cioni sud u Parizu je u obrazloèwu svoje odluke od 27. oktobra 1994. godine naveo
da stranke ne mogu samostalno predvi|ati pravna sredstva protiv arbitra`nih od-
luka van onih predvi|enih Zakonikom o gra|anskom postupku. Iz tih razloga arbi-
tra`ni sporazum u konkretnom slu~aju sadrì takav nedostatak koji ga ~ini neva-
è}im, te se arbitra`na odluka poni{tava zbog nepostojawa punova`nog arbitra`-
nog sporazuma. 1995 Revue de l'arbitrage, str. 263, navedeno prema T. Varadi, J. J. Barce-
lo III, A. T. von Mehren, op. cit, str. 649.
51
nenadle`nosti arbitraè, ali i da podnese zahtev kojim osporava ar-
bitra`nu odluku zbog ozbiqne nepravilnosti koja se odnosi na arbi-
traù, postupak ili samu odluku.81 U oba slu~aja moè do}i do poni{-
tewa arbitra`ne odluke od strane suda. Pored toga, i àlba kojom ne-
zadovoqna stranka pred sudom osporava re{ewe nekog pravnog pita-
wa na na~in kako je to u~iweno u arbitra`noj odluci moè rezulti-
rati wenim poni{tewem. Ova àlba moè se uloìti samo po odo-
brewu suda, ili uz saglasnost svih stranaka u postupku i to samo ka-
da su za to ispuweni odre|eni, zakonom predvi|eni uslovi.82
U uporednom pravu su, ipak, najbrojniji pravni sistemi koji tu`-
bu za poni{tewe arbitra`ne odluke predvi|aju kao jedino pravno
sredstvo za osporavawe kona~ne odluke donete od strane me|unarodne
trgovinske arbitraè. Pravo stranke da koristi ovo pravno sredstvo
je neotu|ivo – ona ne moè da ga se odrekne arbitra`nim ili nekim
drugim sporazumom, a ugovorne odredbe kojima bi se to eventualno
u~inilo ne bi proizvodile pravno dejstvo.83
Da bi zahtev za poni{tewe arbitra`ne odluke bio punovaàn, po-
red odgovaraju}e forme potrebno je i da ga podnese ovla{}eno lice.
U uporednom pravu su o ovom pitawu zabeleèna dva karakteristi~-
na gledi{ta.
Prvo polazi od shvatawa da je zahtev za poni{tewe arbitra`ne
odluke vanredni pravni lek u odnosu na arbitra`nu odluku, zbog ~e-
ga pravo na podno{ewe tog zahteva moè pripadati samo stranki ko-
81 ^lanovi 67. i 68. engleskog Zakona o arbitraì iz 1996. godine.
82 ^lan 70. engleskog Zakona o arbitraì iz 1996. godine.
83 Pojedina prava, ipak, predvi|aju mogu}nost odricawa od prava na podno{ewe
tu`be za poni{tewe jedne arbitra`ne odluke. Takvo je, na primer, {vajcarsko pravo
koje u ~lanu 192. Zakona o me|unarodnom privatnom pravu predvi|a da „Ako dve
strane nemaju ni domicil, ni redovno boravi{te, ni sedi{te u [vajcarskoj, one
mogu izri~itom izjavom u sporazumu o arbitraì ili u nekom kasnijem pismenom
sporazumu da iskqu~e svaki pravni lek protiv odluka arbitra`nog suda; one tako|e
mogu da iskqu~e pravni lek samo zbog jednog ili vi{e razloga navedenih u ~lanu
190, stav 2. (ako je arbitar pojedinac neregularno bio odre|en ili arbitra`ni sud
neregularno sastavqen). Kad su stranke iskqu~ile svaki pravni lek protiv odluka
i kada ove treba da se izvr{e u [vajcarskoj, analogno se primewuje Wujor{ka kon-
vencija od 10. juna 1958. o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka”. I
zakoni Tunisa (~lan 78. stav 6. Zakona o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì iz
1993. godine), Belgije (~lan 1717. Zakonika o arbitraì iz 1985. godine, koji je sas-
tavni deo Zakonika o pravosu|u), kao i [vedske (odeqak 51. Zakona o arbitraì iz
1999. godine) gotovo u potpunosti slede primer [vajcarske kada je o odricawu od
prava na podno{ewe tu`be za poni{tewe arbitra`ne odluke re~.
52
ja je izgubila spor pred arbitraòm. A da je re~ o vanrednom pravnom
leku zakqu~uje se na osnovu toga {to arbitra`na odluka poni{tewem
gubi dejstvo pravosna`nosti na isti na~in kao {to ga gubi presuda
redovnog suda po uspe{nom podno{ewu vanrednog pravnog leka. Ima-
ju}i u vidu da je samo nezadovoqna stranka u sudskom postupku legi-
timisana za ulagawe vanrednih pravnih lekova, onda se primenom
analogije dolazi do zakqu~ka da samo stranka koja je izgubila spor
pred arbitraòm ima pravni interes da osporava arbitra`nu odlu-
ku u postupku poni{tewa.
Pristalice drugog shvatawa, pak, smatraju da zahtev za poni{tewe
arbitra`ne odluke nije vanredni pravni lek, kao {to neki to pogre-
{no interpretiraju, ve} sredstvo za za{titu javnog interesa. U skla-
du sa tim, neophodno je omogu}iti da i nadle`ni dràvni organ, po-
red stranke, koristi ovo pravno sredstvo u zakonom predvi|enim slu-
~ajevima. Sudska praksa koja se odnosi na poni{tewe odluka me|una-
rodnih trgovinskih arbitraà nije zabeleìla mnogo predmeta u ko-
jima je navedeni organ zahtevao poni{tewe jedne arbitra`ne odluke,
ve} je to, po pravilu, ~inila nezadovoqna stranka. Ipak, retki slu-
~ajevi takvog postupawa zabeleèni su praksi sudova zemaqa socija-
listi~kog dru{tvenog ure|ewa.
1. Rok za podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`nih odluka
Pitawe roka u kome se moè podneti zahtev za poni{tewe arbi-

tra`ne odluke zasluùje poseban osvrt, po{to se ono u uporednom
pravu ure|uje na razli~ite na~ine. UNCITRAL Model zakon o ar-
bitraì je rok za podno{ewe tu`be za poni{tewe arbitra`ne od-
luke uredio jednim ~lanom, kojim je predvi|eno da se ova tu`ba „...
ne moè podneti po isteku roka od tri meseca od dana kada je stra-
na koja je podnela tu`bu primila arbitra`nu odluku ili, ako je
podnet zahtev na osnovu ~lana 33,84 od dana kada je arbitra`ni sud
re{io o takvom zahtevu.”85 Identi~no re{ewe prihvatili su i mno-
gi nacionalni propisi.
84 ^lanom 33. UNCITRAL Model zakona o arbitraì predvi|en je postupak isprav-
qawa i tuma~ewa arbitra`ne odluke kao i dono{ewe dopunske arbitra`ne odluke
na zahtev stranaka.
85 ^lan 34. stav 3. UNCITRAL Model zakona o arbitraì.
53
Me|utim, jo{ uvek nije zanemarqiv broj zemaqa ~iji propisi ovaj
rok odre|uju u druga~ijem vremenskom trajawu, pre svega zbog pravqe-
wa razlikovawa subjektivnog i objektivnog roka i odre|ivawa vreme-
na trajawa za svaki od wih posebno. Naj~e{}e je ovo pitawe ure|eno
tako da subjektivni rok iznosi 30 dana od dana saznawa za postojawe
razloga za poni{tewe, dok se objektivni odre|uje u trajawu od tri me-
seca od dana kada je odluka dostavqena stranci. Pored razli~itog
odmeravawa rokova u uporednom pravu, pravnoj nesigurnosti strana-
ka dodatno doprinosi i to {to pojedina prava, koja predvi|aju mo-
gu}nost poni{tavawa arbitra`nih odluka zbog postojawa nekih od
razloga za ponavqawe sudskog postupka, nezavisno od op{tih rokova
za podno{ewe zahteva za ponavqawe postupka (bilo da je u pitawu sa-
mo jedan rok, bilo da se pravi razlika izme|u subjektivnog i objek-
tivnog roka) predvi|aju i posebne rokove za te slu~ajeve. Ti rokovi
su, po pravilu, znatno duì i obi~no se mere vremenskim periodom u
trajawu od nekoliko godina. Tek istekom tog roka, koji je apsolutan,
kona~no prestaje pravo stranke da podnosi zahtev za poni{taj arbi-
tra`ne odluke.
2. Mogu}nost ulagawa pravnih lekova na odluku suda

kojom se odlu~uje o zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke
Da li se protiv odluke prvostepenog suda, kojom se odlu~uje o zah-

tevu za poni{tewe arbitra`ne odluke, moè podneti àlba ili neko
drugo pravno sredstvo je pitawe koje, tako|e, zavre|uje posebnu pa`-
wu. Ono u uporednom pravu ~esto i nije ure|eno zakonom, ve} je pre-
pu{teno na re{avawe sudskoj praksi.
Pored toga, i tamo gde nije sporno da pravo dozvoqava da se na od-
luku suda kojom se re{ava o zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke
moè izjaviti pravni lek ponekad postoji dilema o tome koje bi to
sredstvo trebalo da bude. Ovo pitawe je posebno komplikovano u zem-
qama koje poznaju instituciju dràvnog organa – za{titnika javnog
interesa, kome je u nadle`nosti da izjavquje vanredne pravne lekove
protiv pravosna`nih sudskih odluka, po{to se tu opravdano postav-
54
qa i pitawe ulagawa i takvog pravnog sredstva na odluku suda o po-
ni{tewu.86
Me|u retkim zemqama koje su uredile pitawe ulagawa pravnih
sredstava protiv odluke suda kojom se re{ava po zahtevu za poni{te-
we arbitra`ne odluke su Francuska i Rumunija,87 ~iji primer bi tre-
balo slediti u interesu pravne sigurnosti stranaka.
E. OBIM PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE
Kada sud u postupku preispitivawa arbitra`ne odluke na osnovu
zahteva za weno poni{tewe na|e da je zahtev osnovan, on }e poni{ti-
ti arbitra`nu odluku i to, po pravilu, u celini po{to razlog za po-
ni{tewe poga|a, naj~e{}e, celu odluku. Me|utim, ponekad se doga|a
da razlog za poni{tewe ne stoji u odnosu na celu odluku, ve} na wen
deo, u kom slu~aju bi poni{tewe cele odluke bilo nepotrebno ako se
sporni deo moè izdvojiti iz odluke. U ovakvim predmetima sud mo-
è delimi~no da poni{ti arbitra`nu odluku, u delu koji je pogo|en
nedostatkom na koji se stranka pozvala, dok u svemu ostalom odluka i
daqe ostaje na snazi.
Imaju}i u vidu sadrìnu razloga za poni{tewe arbitra`ne odlu-
ke, pomenutu situaciju je mogu}e zamisliti samo kada je re~ o preko-
ra~ewu nadle`nosti arbitra`nog suda, tj. kada su arbitra`nom odlu-
86 Na{e pravo je primer pravnog sistema u kome jo{ uvek postoji zahtev za za{titu
zakonitosti kao vanredni pravni lek koji ulaè javni tuìlac protiv pravosna`-
nih sudskih odluka radi za{tite javnog interesa. Mi{qewe da je taj zahtev mogu}e
uloìti i protiv odluke suda donete povodom zahteva za poni{tewe arbitra`ne od-
luke je zastupao S. Triva. O ovome videti detaqnije kod S. Triva, Gra|ansko par-
ni~no procesno pravo, Zagreb, 1980, str. 680 i daqe.
87 Francuski novi Zakonik o gra|anskom postupku iz 1981. godine u ~lanu 1504. pred-
vi|a da „Arbitra`na odluka doneta u Francuskoj u materiji me|unarodne arbi-
traè moè biti predmet tu`be za poni{taj u slu~ajevima predvi|enim u ~lanu
1502. Re{ewe kojim se odobrava prinudno izvr{ewe te odluke ne moè da bude pred-
met nikakvog pravnog leka...”. Rumunski Zakon o izmeni Kwige IV Zakonika o gra-
|anskom postupku iz 1993. godine u ~lanu 368. stav 3. predvi|a da „Sudska odluka
povodom tu`be za poni{taj arbitra`ne odluke moè se napadati samo pravnim le-
kom (àlba).
55
kom raspravqena pitawa koje stranke nisu postavile i kada je tom od-
lukom dosu|eno i preko postavqenog zahteva. Sudska praksa u posled-
wih nekoliko godina je zabeleìla dva tipi~na slu~aja ovakvog pre-
kora~ewa, koja su naj~e{}a: kada se arbitra`nom odlukom obuhvati
mati~no preduze}e, a osnovni ugovor je zakqu~io ogranak tog predu-
ze}a koji ima svojstvo pravnog lica, i kada odluka obuhvati i drà-
vu u predmetima u kojima se ona javqa kao davalac dozvole ili odo-
brewa za zakqu~ewe osnovnog ugovora.88
Delimi~no poni{tewe arbitra`ne odluke u opisanoj situaciji je
praksa mnogih nacionalnih sudova, ~ak i kada to nije posebno pred-
vi|eno zakonom.89 Od zna~ajnih me|unarodnih izvora prava o ovom
pitawu izri~ito se izjasnio UNCITRAL Model zakon o arbitraì,
~iji ~lan 34. stav 2. ta~ka (iii) predvi|a da se arbitra`na odluka mo-
è poni{titi kada se „odnosi na spor koji nije predvi|en arbitra-
`nim sporazumom ili nije obuhva}en arbitra`nom klauzulom ili sa-
drì odluke kojima se prekora~uju granice arbitra`nog sporazuma
ili arbitra`ne klauzule, s tim da se, u slu~aju kada se odluke o pita-
wima koja su podvrgnuta arbitraì mogu razdvojiti od odluka o pi-
tawima koja joj nisu podvrgnuta, moè poni{titi samo onaj deo arbi-
tra`ne odluke koji se odnosi na pitawa koja nisu podvrgnuta arbi-
traì”. Smatramo da jedna ovakva odredba u relevantnom nacional-
nom propisu nije suvi{na, te da bi ona iskqu~ila mogu}nost raznih
nedoumica i razli~itog postupawa u praksi od strane suda u postup-
cima za poni{tewe arbitra`ne odluke.
88 O ovome pi{e E. Gaillard u uvodnom izlagawu prikaza presude Apelacionog suda u
Parizu iz 1983. godine u predmetu SPP-ME protiv Republike Egipta i EGOTH (ob-
javqeno u 22. I. L. M. 752 iz 1983. godine), kojom je poni{tena odluka ICC Arbitra-
è br. 3493 od 16.2.1983. zbog prekora~ewa nadle`nosti tribunala. Arbitra`na od-
luka koja je poni{tena se odnosila na dva preduze}a i Republiku Egipat, a sud je u
postupku poni{tewa utvrdio da Republika Egipat nije bila stranka u osnovnom
ugovoru ve} je nadle`ni ministar svojim potpisom na ugovoru samo dao odobrewe za
wegovo zakqu~ewe, u skladu sa ovla{}ewima odre|enim egipatskim zakonom. Detaq-
nije o ovome pogledati kod T. Varady, J. Barcelo III, A. T. von Mehren, op. cit, str. 698-
704.
89 Mogu}nost delimi~nog poni{tewa arbitra`ne odluke predvi|aju, na primer, prava
Engleske i Italije. Tako je ~lanom 830. stav 1. Zakona o gra|anskom postupku pred-
vi|eno da }e „Apelacioni sud .... kada se nedostatak ti~e samo dela odluke koji se
moè odvojiti od ostatka, proglasiti delimi~an poni{taj”. I engleski Zakon o ar-
bitraì tu mogu}nost izri~ito predvi|a u paragrafima 68. i 69, mada ne razra|uje,
kao {to to ~ini italijanski zakon, kada su ispuweni uslovi za delimi~no poni{-
tewe arbitra`ne odluke.
56
@. PRAVNE POSLEDICE
PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE
Veoma va`no pitawe koje se postavqa u vezi sa postupkom poni{-
tewa arbitra`ne odluke je pitawe efekata, odnosno pravnih posledi-
ca poni{tewa. Ako se ima u vidu da stranka prilikom podno{ewa
zahteva za poni{tewe arbitra`ne odluke ima za ciq da spre~i weno
prinudno izvr{ewe, onda je logi~na i najva`nija posledica poni{-
tewa arbitra`ne odluke ta da ona vi{e ne proizvodi pravno dejstvo
i ne moè se prinudnim putem izvr{iti.
S druge strane, ako poni{tena arbitra`na odluka vi{e ne proiz-
vodi dejstvo, postavqa se pitawe daqe sudbine spora koji je tom od-
lukom bio re{en po{to sud, kada poni{tava arbitra`nu odluku, po
pravilu, ne raspravqa o meritumu spora. Da li }e takav spor biti po-
novo raspravqen u postupku pred arbitraòm, ili }e za to biti nad-
leàn redovan sud, pitawe je koje se re{ava u zavisnosti od toga da li
se smatra da je arbitra`ni sporazum, nakon poni{tewa arbitra`ne
odluke, prestao da vaì ili ne.
Oba navedena pitawa su u tolikoj meri zna~ajna da ih je neophod-
no posebno razmotriti, pogotovu kada se ima u vidu da i pravna teo-
rija i praksa na wih daju razli~ite odgovore.
1. Mogu}nost prinudnog izvr{ewa poni{tene arbitra`ne odluke
Ono {to je u uporednopravnoj teoriji i praksi nesporno je to da

poni{tena arbitra`na odluka vi{e ne proizvodi dejstvo u zemqi u
kojoj je sproveden postupak wenog poni{tewa. Ako je taj postupak vo-
|en u zemqi ~ijem pravnom poretku arbitra`na odluka pripada, onda
se pomenuto dejstvo naj~e{}e pro{iruje i na druge dràve, pre svega
potpisnice Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih ar-
bitra`nih odluka, koja predvi|a da }e se odbiti zahtev za prinudno
izvr{ewe arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi porekla.
Naime, ~lanom V stav 1. Wujor{ke konvencije je predvi|eno:
„Priznawe i izvr{ewe odluka bi}e odbijeni, na zahtev stranke pro-
57
tiv koje se odluka isti~e, jedino ako ta stranka podnese dokaz nadle-
`noj vlasti zemqe u kojoj su traèni priznawe i izvr{ewe: .... (e) da
odluka jo{ nije postala obavezna za stranke ili da ju je poni{tila
ili obustavila nadle`na vlast u zemqi u kojoj, ili na osnovu ~ijeg je
zakona doneta odluka”.
Iako je citirano pravilo na prvi pogled jasno i nedvosmisleno,
ono je u praksi, ipak, proizvelo razli~ita tuma~ewa. Do toga je do-
{lo, pre svega, zbog razlike u originalnoj engleskoj i francuskoj
verziji teksta Konvencije. Naime, u stavu 1. ~lana V engleskog teksta
Konvencije se navodi: „Priznawe i izvr{ewe odluka moè biti od-
bijeno.....”,90 dok u francuskom tekstu stoji: „Priznawe i izvr{ewe
odluka }e biti odbijeno....”.91
Evidentno je da je razlika u tekstu bitna po{to prihvatawe jedne
ili druge varijante uzrokuje razli~ite posledice. Sadrìna engle-
skog teksta se tuma~i kao da je Konvencijom naveden naj{iri krug raz-
loga zbog kojih se moè odbiti izvr{ewe strane arbitra`ne odluke,
s tim {to svaka dràva ima pravo da, u skladu sa sopstvenim propi-
sima, bude i liberalnija u tom pogledu. Smatra se da je ovo pravilo
potvr|eno i ~lanom VII Konvencije,92 kojim se dozvoqava da sud, ipak,
prizna i arbitra`nu odluku poni{tenu u zemqi wenog porekla onda
kada unutra{we zakonodavstvo ili me|unarodni sporazumi zemqe u
kojoj je zatraèno priznawe i izvr{ewe poni{tene arbitra`ne odlu-
ke to dopu{taju. Ova mogu}nost je u pravnoj teoriji poznata pod nazi-
vom „klauzula najpovoqnijeg prava” zato {to se primewuje iskqu~i-
vo u korist stranke koja traì izvr{ewe arbitra`ne odluke, a nika-
da u korist stranke koja se tome protivi.93
90 Engleski tekst ~lana V stav 1. Wujor{ke konvencije glasi: „Recognition and enforce-
ment of the award may be refused ... only if ...”.
91 Francuski tekst ~lana V stav 1. Wujor{ke konvencije glasi: „La reconnaissance et
l'exécution de la sentence ne seront refusées...”
92 ^lan VII stav 1. Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih
odluka glasi: „Odredbe ove konvencije ne diraju u va`nost multilateralnih ili
bilateralnih sporazuma koje su zakqu~ile dràve ugovornice u pogledu priznawa i
izvr{ewa arbitra`nih odluka i ne li{avaju ni jednu zainteresovanu stranku prava
koje bi mogla imati da se koristi nekom arbitra`nom odlukom na na~in i u meri
koji su dopu{teni zakonodavstvom ili ugovorima zemqe u kojoj se poziva na odluku”.
93 O diskrecionom karakteru ~lana V Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu
stranih arbitra`nih odluka pi{e, izme|u ostalih, i ugledni ameri~ki autor G.
Born, koji smatra da „Konvencija olak{ava priznawe i izvr{ewe stranih arbi-
tra`nih odluka, ali ni{ta ne ~ini da spre~i dràve potpisnice da priznaju arbi-
tra`ne odluke ~ak i ako one na to nisu obavezane Konvencijom, pa ~ak i kada druge
58
S druge strane, zagovornici francuske verzije teksta ~lana V
Konvencije nagla{avaju wegovu obavezuju}u prirodu, smatraju}i da je
sud duàn da odbije priznawe i izvr{ewe arbitra`ne odluke uvek ka-
da utvrdi da postoji bilo koja okolnost izri~ito navedena u tom ~la-
nu, ukqu~uju}i i poni{tewe odluke u zemqi porekla. U prilog prih-
vatawa ove verzije teksta Konvencije oni navode i ~iwenicu da sve
ostale zvani~ne verzije teksta Wujor{ke konvencije o priznawu i iz-
vr{ewu stranih arbitra`nih odluka (osim engleske), sadrè iden-
ti~nu formulaciju. U odnosu na ~lan VII Konvencije, koji upu}uje na
primenu nacionalnog prava ako je ono za stranku povoqnije, oni uka-
zuju da wegova primena ne moè imati prioritet u odnosu na ~lan V,
jer bi to vodilo smawenoj primeni Konvencije u korist nacionalnih
prava, ~ime bi i wen zna~aj bio umawen.94
Iako se iz izloènog vidi da je francuski tekst bliì shvatawu
o obaveznom odbijawu priznawa i izvr{ewa strane arbitra`ne odlu-
ke poni{tene u zemqi porekla, upravo su francuski sudovi me|u pr-
vima u svetu priznali i dozvolili prinudno izvr{ewe poni{tene
arbitra`ne odluke. Teorijsku potporu za ovakvo postupawe pruìle
su pristalice internacionalne koncepcije me|unarodne arbitraè,
koji imaju jako upori{te u Francuskoj.
1.a) Internacionalna koncepcija me|unarodne trgovinske arbitraè
Zagovornici internacionalne koncepcije o arbitraì, naime,

smatraju da je me|unarodna arbitraà u ve}oj meri povezana sa me|u-
narodnim, „anacionalnim” pravnim poretkom nego sa nacionalnim
dràve to ne ~ine. Ovo dopu{ta, izme|u ostalog, i izuzetak ~lana V koji dozvoqava,
ali ne zahteva odbijawe priznawa. To potvr|uje i ~lan VII Konvencije”. G. Born, In-
ternational Commercial Arbitration, Commentary and Materials, Kluwer Law International,
2001, str. 776.
94 Shvatawe o obaveznosti primene ~lana V Konvencije, odnosno o obaveznom odbi-
jawu priznawa i izvr{ewa arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi porekla {ire je
zastupqeno u uporednom pravu, a to je posledica jezi~kog tuma~ewa originalnih
tekstova navedenog ~lana Konvencije. Me|u pristalicama ovog stava je i holandski
autor van den Berg, koji smatra da „ako je arbitra`na odluka bila poni{tena u zem-
qi porekla, strani sudovi su obavezani tom odlukom. U tom slu~aju, oni moraju od-
biti priznawe i izvr{ewe arbitra`ne odluke”... When is an Arbitral Award Non-
domestic Under the New York Convention of 1958? 6 Pace L. Rev. 25, (1985), str. 41-42,
navedeno prema G. Born, op. cit, str. 775.
59
pravnim sistemima. Ta povezanost je tako sna`na da je me|unarodna
arbitraà postala gotovo nezavisna od nacionalnih prava. Pravni
sistem dràve na ~ijoj se teritoriji nalazi sedi{te arbitraè ne da-
je pravnu snagu arbitra`noj odluci, jer arbitri nisu du`ni da u ar-
bitra`nom postupku primewuju weno procesno pravo, kolizione nor-
me i weno materijalno pravo na meritum spora (u slu~aju kada stran-
ke to pravo nisu odredile arbitra`nim sporazumom), itd. Nesporno
je da u postupku pred me|unarodnom trgovinskom arbitraòm stvari
ne stoje tako, ve} da arbitri slobodno odlu~uju ne samo o ovim, nego
i o drugim pitawima kada ih stranke na to ovlaste ili propuste da
ih urede u arbitra`nom sporazumu.
Shodno napred navedenom, mesto sedi{ta arbitraè nije rele-
vantna ta~ka vezivawa arbitraè za odre|eni pravni sistem, te se ne
moè smatrati da je odluka me|unarodne trgovinske arbitraè in-
korporisana u pravni poredak zemqe u kojoj se nalazi weno sedi{te.
Kada se stvari tako postave, mogu}e je priznati poni{tenu arbitra-
`nu odluku, ~ak i kada je postupak poni{tewa vo|en u zemqi wenog
porekla.95
Ovo shvatawe je potvrdila francuska sudska praksa u svojim odlu-
kama, kojima je odobreno izvr{ewe arbitra`nih odluka poni{tenih
u zemqi porekla. Re~ je o presudama u dva predmeta, poznata u me|una-
rodnoj arbitra`noj praksi kao slu~aj „Norsolor” i slu~aj „Hilma-
tron”, ~iji je zna~aj tako veliki da wihov prikaz u jednom ovakvom ra-
du ~ini neophodnim.
1) Slu~aj Norsolor
Arbitra`ni postupak u ovom predmetu se vodio po tu`bi turskog

preduze}a Palbak protiv tuène, francuske firme Ugilor (kasnije
promenila naziv u Norsolor), radi naknade {tete zbog raskida ugovo-
ra o zastupawu. Arbitraà, koja je zasedala u Be~u, odlu~ila je da je
tuèni Norsolor duàn da plati tuìocu odre|ene sume novca.96
95 O internacionalisti~koj koncepciji me|unarodne arbitraè videti detaqnije kod
M. Cukavac, Izvr{ewe arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi porekla, Pravni
ìvot br. 12, Beograd, 1998, str. 337-338.
96 Odluka CCI, No 3131, objavqena u Rev. arb. 1983. 472.
60
Na zahtev nezadovoqne stranke, Apelacioni sud u Be~u je delimi~-
no poni{tio arbitra`nu odluku,97 {to je bio razlog zbog kojeg je Sud
vi{e instance u Parizu (Paris Tribunal de Grande Instance) odbio wenu
egzekvaturu, pozivaju}i se na ~lan V stav 1. ta~ka (e) Wujor{ke kon-
vencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka.98 Me|u-
tim, odluku o odbijawu egzekvature arbitra`ne odluke je poni{tio
francuski Kasacioni sud dana 9. oktobra 1984. godine99 zbog pogre-
{ne primene materijalnog prava. Kasacioni sud je, naime, smatrao da
u konkretnom slu~aju treba primeniti ~lan VII Wujor{ke konvenci-
je,100 te odobriti egzekvaturu arbitra`ne odluke na osnovu povoqni-
jeg, francuskog prava.101 Predmet je vra}en sudu u Parizu na ponovno
su|ewe.
Postupaju}i po nalogu Kasacionog suda, Sud vi{e instance u Pa-
rizu je uzeo predmet u ponovno razmatrawe, ali je odlu~io da sa~eka
sa dono{ewem odluke dok se Vrhovni sud Austrije ne izjasni o zahte-
vu za preispitivawe odluke Apelacionog suda u Be~u o delimi~nom
poni{tewu arbitra`ne odluke. Vrhovni sud Austrije je poni{tio
odluku Apelacionog suda u Be~u, tako da ona vi{e nije bila prepre-
ka za dobijawe egzekvature arbitra`ne odluke u Francuskoj.102
97 Presuda Apelacionog suda u Be~u od 29. januara 1982. godine, objavqena u Rev. arb.
1983.516. Razlog za delimi~no poni{tewe arbitra`ne odluke je, po mi{qewu suda,
taj {to je o meritumu odlu~eno primenom pravila lex mercatoria, umesto primenom
nekog nacionalnog prava.
98 Odluka Apelacionog suda u Parizu od 19. novembra 1982. godine, objavqena u Rev.
arb. 1983. 472.
99 Odluka Kasacionog suda u Parizu od 9. oktobra 1984. godine, objavqena u Rev. arb.
1985. 431.
100 ^lan VII Wujo{rke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odlu-
ka je citiran u fusnoti pod brojem 92.
101 Kasacioni sud u Parizu je svoju odluku zasnovao na ~lanu 1502. Zakona o parni~nom
postupku, koji me|u uslovima za odbijawe priznawa i izvr{ewa strane arbitra`ne
odluke ne predvi|a i poni{tewe te odluke u zemqi porekla. Naime, razlozi zbog
kojih se moè uloìti àlba na sudsku odluku kojom je odobreno priznawe ili iz-
vr{ewe strane arbitra`ne odluke su taksativno navedeni, i to su: „1) Ako je arbi-
tar odlu~ivao bez sporazuma o arbitraì ili na osnovu sporazuma koji je ni{tav
ili istekao; 2) Ako je arbitra`ni sud bio neregularno konstituisan ili arbitar
pojedinac neregularno odre|en; 3) Ako je arbitar odlu~ivao ne pridràvaju}i se
misije koja mu je bila poverena; 4) Ako nije bio po{tovan princip kontradiktor-
nosti; 5) Ako su priznawe ili izvr{ewe suprotni me|unarodnom javnom poretku.”
102 Detaqni prikaz svih relevantnih odluka u slu~aju Norsolor sa komentarom E.
Gaillard, dat je u septembarskom izdawu International Legal Materials, The American
Society of International Law, 1985.
61
U ovom predmetu je Kasacioni sud Francuske po prvi put stao na
stanovi{te da ~lan VII Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu
stranih arbitra`nih odluka ima prioritet u primeni u odnosu na
~lan V Konvencije, te da se primenom najpovoqnijeg prava mogu pri-
znavati i strane arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi porekla. Naj-
vi{i francuski sud je svoj stav potvrdio, i razradio, u slu~aju „Hil-
matron”, koji je zbog toga jedan od najpoznatijih u me|unarodnom ar-
bitra`nom pravu.
2) Slu~aj Hilmatron
Izme|u engleskog preduze}a Hilmatron i francuske firme OTV je

nastao spor oko pla}awa provizije engleskom preduze}u za usluge
posredovawa u osvajawu alìrskog trì{ta. U arbitra`nom postup-
ku koji je vo|en pred ICC arbitraòm u @enevi, dana 19. avgusta 1988.
godine je doneta odluka kojom je odbijen zahtev engleskog preduze}a za
isplatu provizije zbog toga {to alìrsko pravo zabrawuje takvo
pla}awe posrednicima.103 Na inicijativu tuène, OTV, Sud vi{e in-
stance u Parizu je dana 27. februara 1990. godine odredio egzekvatu-
ru navedene arbitra`ne odluke, koju je potvrdio i Apelacioni sud u
Parizu svojom odlukom od 19. decembra 1991. godine.104
Me|utim, u me|uvremenu, dana 17. novembra 1989. godine, Apelaci-
oni sud u @enevi je na zahtev engleskog preduze}a poni{tio navedenu
arbitra`nu odluku, ~iju je egzekvaturu ve} odobrio francuski sud.
Navedenu odluku Apelacionog suda u @enevi je potvrdio Savezni sud
[vajcarske, presudom od 17. aprila 1990. godine.105
Nakon poni{tewa arbitra`ne odluke, spor je ponovo podvrgnut
na re{avawe arbitraì u [vajcarskoj, ovaj put pred drugim arbi-
trom pojedincem. Arbitar je dana 10. aprila 1992. godine doneo novu
odluku kojom je, za razliku od prethodne arbitra`ne odluke, usvojio
zahtev engleskog preduze}a Hilmatron i naloìo tuènom OTV da pla-
ti proviziju za izvr{ene usluge. Hilmatron je pred nadle`nim sudom u
Nanteru pokrenuo postupak za dobijawe egzekvature ove, nove arbi-
103 Arbitra`na odluka je objavqena u Rev. arb. 1993. 327; Yearbook Commercial Arbitra-
tion 1994. 105.
104 Odluka Apelacionog suda u Parizu od 19.decembra 1991. godine je objavqena u Rev.
arb. 1993. 300.
105 Odluka Saveznog suda [vajcarske je objavqena u Rev. arb. 1993. 322.
62
tra`ne odluke, koja je i odobrena odlukom tog suda dana 25. februara
1993. godine. Pored toga, Hilmatron je pred istim sudom podneo i zah-
tev za izvr{ewe odluke Vrhovnog suda [vajcarske od 17. aprila 1990.
godine, kojom je potvr|ena odluka Apelacionog suda u @enevi o po-
ni{tewu prve arbitra`ne odluke i ~iju je egzekvaturu sud u Nanteru,
tako|e, odobrio. Na obe odluke se àlio OTV, ali je Apelacioni sud
u Versaju dvema presudama od 29. juna 1995. godine potvrdio odluke
nanterskog suda.106
Uzimaju}i u obzir sve navedene odluke, u francuskom pravnom si-
stemu su istovremeno postojale odluke razli~itih sudova o egzekvatu-
ri dve arbitra`ne odluke, kojima je na razli~it na~in re{en isti
spor izme|u istih stranka, a pored toga i sudska odluka kojom se po-
ni{tava starija od tih arbitra`nih odluka.
Re{avaju}i po zahtevu engleskog preduze}a Hilmatron, kojim se to
preduze}e àlilo na odluku Apelacionog suda u Parizu od 19. decem-
bra 1991. godine (kojom je odobrena egzekvatura prve, poni{tene ar-
bitra`ne odluke), francuski Kasacioni sud je dana 23. marta 1994.
godine potvrdio odluku Apelacionog suda u Parizu. U obrazloèwu
svog stava sud je naveo da je „niì sud u svojoj odluci zauzeo ispravan
stav primewuju}i ~lan VII Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr-
{ewu stranih arbitra`nih odluka iz 1958. godine, kada je podrào
zahtev OTV na osnovu francuskog zakona o arbitraì koji se odnosi
na priznawe i izvr{ewe me|unarodnih arbitra`nih odluka donetih
u inostranstvu, posebno na osnovu ~lana 1502. novog Zakona o gra|an-
skom postupku, koji ne poznaje sve razloge navedene u ~lanu V Wujor-
{ke konvencije kao razloge za odbijawe priznawa i izvr{ewa. I na
kraju, odluka doneta u [vajcarskoj je me|unarodna arbitra`na odlu-
ka koja nije integrisana u pravni sistem te dràve, tako da ona opsta-
je bez obzira na poni{tewe, te weno priznawe u Francuskoj nije u su-
protnosti sa me|unarodnim javnim poretkom”.107
Pored toga, Kasacioni sud je doneo jo{ jednu presudu vezanu za
ovaj predmet, kojom je poni{tio obe presude Apelacionog suda u Ver-
saju, te je nakon ove presude u francuskom pravnom poretku ostala sa-
mo prva odluka Apelacionog suda u Parizu, kojom je odobrena egze-
106 Sve odluke koje se odnose na ovaj slu~aj su objavqene u Yearbook Commercial
Arbitration, A.J. van den Berg (ed.), Vol. XXI (1996), str. 524 – 531
107 Odluka Kasacionog suda je objavqena u Yearbook Commercial Arbitration, sa komen-
tarom A. J. van den Berg, Vol. XX (1995), str. 663-665.
63
kvatura prvobitne arbitra`ne odluke u slu~aju Hilmatron. Time je u
Francuskoj definitivno priznata arbitra`na odluka koja je poni-
{tena u zemqi porekla.
Ovim dvema odlukama su francuski sudovi u potpunosti afirmi-
sali teoriju o internacionalisti~koj koncepciji me|unarodne arbi-
traè, naro~ito stavom koji je izneo Kasacioni sud Francuske da je
odluka doneta u stranoj zemqi me|unarodna odluka i da po definici-
ji nije inkorporisana u pravni poredak te dràve, te da ona postoji
bez obzira na poni{tewe i weno priznawe u Francuskoj nije protiv-
no me|unarodnom javnom poretku.
Priznawe i izvr{ewe arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi
porekla na osnovu primene najpovoqnijeg prava u skladu sa ~lanom
VII Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra-
`nih odluka su podràli i ameri~ki sudovi. Presedan je na~inio
Distriktski sud u Kolumbiji 1996. godine, odlu~uju}i u predmetu po-
zantom u me|unarodnom arbitra`nom pravu kao „Slu~aj Chromalloy”.
3) Slu~aj Chromalloy
Juna meseca 1988. godine Chromalloy Aeroservices Inc. (u daqem tek-

stu Chromalloy) i Vazduhoplovne snage Arapske Republike Egipat (u
daqem tekstu Egipat) su zakqu~ile ugovor kojim se Chromalloy obave-
zao da isporu~uje delove za odràvawe egipatskih helikoptera. U de-
cembru 1991. godine Egipat je otkazao ugovor, sa ~ime se Chromalloy
nije saglasio ve} je, na osnovu zakqu~enog arbitra`nog sporazuma,
pokrenuo arbitra`ni postupak pred arbitraòm u Egiptu. Arbitra-
à je dana 24. avgusta 1994. godine donela odluku kojom je Egiptu na-
loèno da plati odre|ene sume novca tuìocu, preduze}u Chromalloy
i Chromalloy je u oktobru mesecu iste godine zatraìo izvr{ewe te
arbitra`ne odluke pred Distriktskim sudom u Kolumbiji, SAD.
U novembru mesecu 1994. godine Egipat je podneo zahtev za poni{-
tewe arbitra`ne odluke pred Apelacionim sudom u Kairu,108 koji je
dana 4. aprila 1995. godine doneo odluku o wenoj suspenziji, a 5. de-
cembra iste godine je tu odluku kona~no i poni{tio. Pozivaju}i se
108 U obrazloèwu zahteva za poni{tewe arbitra`ne odluke Egipat je naveo da odlu-
ka nije u skladu sa egipatskim materijalnim pravom, koje je u konkretnom slu~aju
bilo merodavno za re{awe spora.
64
na ~lan V(1)(e) Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih
arbitra`nih odluka Egipat je zatraìo od Distriktskog suda u Ko-
lumbiji da obustavi postupak prinudnog izvr{ewa, {to je ovaj odbio
da u~ini.
Naime, Distriktski sud u Kolumbiji je odbacio zahtev Egipta i
odobrio je prinudno izvr{ewe poni{tene arbitra`ne odluke na
osnovu odredbi relevantnog ameri~kog zakona, koji je u konkretnom
slu~aju primenio u skladu sa pravilom o primeni povoqnijeg prava
na osnovu ~lana VII Wujor{ke konvencije. Sud je procenio da je za
podnosioca zahteva povoqnije ameri~ko pravo,109 koje ne predvi|a da
se arbitra`na odluka moè poni{titi zbog pogre{ne primene mate-
rijalnog prava, {to je bio osnov za weno poni{tewe od strane kair-
skog suda. Ni prigovor presu|ene stvari, koji je uloìo Egipat pozi-
vaju}i se na presudu Apelacionog suda u Kairu, nije uvaèn sa obra-
zloèwem da se toj presudi ne moè priznati autoritet presu|ene
stvari jer je ona protivna javnom poretku SAD. Razlog zbog kojeg je
ona u suprotnosti sa ameri~kim javnim poretkom leì u ~iwenici,
kako je to objasnio sud, {to ameri~ki javni poredak nalaè nepriz-
navawe odluka stranih sudova kada je ameri~ko pravo (koje se u kon-
kretnom slu~aju primewuje kao povoqnije pravo na osnovu ~lana VII
Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih
odluka) povoqnije.110
109 Razlozi zbog kojih se moè poni{titi arbitra`na odluka odre|eni su ~lanom 10.
saveznog Zakona o arbitraì SAD. To su slede}i slu~ajevi: a) Ukoliko je dono{e-
we arbitra`ne odluke obezbe|eno putem mita, prevare ili drugih nedozvoqenih
sredstava; b) Ukoliko su arbitri ili neki od wih bili o~igledno pristrasni ili
podmi}eni; v) Ukoliko su arbitri krivi zbog toga {to su odbili da odloè
raspravu mada je stranka dokazala da za to postoje opravdani razlozi, ili zbog toga
{to su odbili da saslu{aju va`ne dokaze bitne za re{avawe spora, ili zbog toga
{to su nekim drugim pogre{nim postupcima povredili prava bilo koje od strana-
ka; g) Ukoliko su arbitri prekora~ili svoja ovla{}ewa, ili su tako nekvalitetno
vr{ili svoja ovla{}ewa da nisu do{li do zajedni~ke, kona~ne i definitivne
arbitra`ne odluke o predmetu spora koji im je poveren na re{avawe; d)Ukoliko je
arbitra`na odluka poni{tena a rok u kojem je arbitra`ni sporazum zahtevao
dono{ewe arbitra`ne odluke jo{ nije istekao, sud moè po svojoj slobodnoj oceni,
vratiti spor arbitrima na ponovno raspravqawe.
110 Slu~aj je detaqno obra|en kod T. Varady, J. Barcelo III, A. T. von Mehren, op. cit, str.
803-816, kao i u Yearbook Commercial Arbitration, A.J. van den Berg (ed.), Vol. XXII
(1997), str. 1001-1012, u kojoj su objavqene i presude Okru`nog suda u Kolumbiji i
Apelacionog suda u Kairu.
65
O presudi Distriktskog suda u Klumbiji se, ipak, nisu izjasnili
najvi{i sudovi Amerike i Egipta s obzirom da su oba postupka pred
tim sudovima obustavqena zbog okon~awa spora poravnawem strana-
ka.
U vezi sa ovim slu~ajem interesantno je spomenuti i da je i Apela-
cioni sud u Parizu, na zahtev Chromalloy, svojom presudom od 14. janu-
ara 1997.111 godine priznao poni{tenu arbitra`nu odluku u ovom
predmetu, pri tome daju}i identi~no obrazloèwe kao {to ga je dao
Kasacioni sud Francuske u napred opisanom slu~aju Hilmatron.
Izvr{ewe arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi porekla je, po
ugledu na napred opisane slu~ajeve, praksa koja postaje sve prisutni-
ja u me|unarodnom arbitra`nom pravu. Tome su doprinele kako raz-
li~ita tuma~ewa ~lana V Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{e-
wu stranih arbitra`nih oduka, tako i praksa francuskih i ameri~-
kih sudova koji su trasirali put u tom pravcu. Me|utim, i pored to-
ga, sudovi jo{ uvek u ve}em broju slu~ajeva odbijaju da priznaju i iz-
vr{avaju arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi porekla, {to je po-
sledica shvatawa o teritorijalnoj koncepciji me|unarodne trgovin-
ske arbitraè, koja jo{ uvek preovla|uje u uporednom pravu.
1.b) Teritorijalna koncepcija me|unarodne trgovinske arbitraè
Za razliku od shvatawa da je me|unarodna trgovinska arbitraà u

ve}oj meri me|unarodna nego {to je vezana za neki nacionalni prav-
ni sistem, u teoriji postoji i suprotno mi{qewe, po kome arbitraà
pripada pravnom poretku dràve u kojoj se nalazi weno sedi{te.
Pristalice ovog mi{qewa, poznatog u uporednom pravu kao terito-
rijalna koncepcija me|unarodne trgovinske arbitraè, smatraju da
mesto sedi{ta arbitraè ima presudni uticaj na arbitra`ni postu-
pak.
U prilog navedenog shvatawa isti~u se slede}e tvrdwe: pravo se-
di{ta arbitraè daje obavezuju}u snagu arbitra`nom ugovoru; prema
pravu sedi{ta arbitraè se vr{i obrazovawe arbitra`nog tribuna-
la, odre|uju pravila arbitra`nog postupka i forma arbitra`ne od-
111 Presuda Apelacionog suda u Parizu u predmetu Chromalloy, doneta dana 14.1.1997.
godine i objavqena je u 12 International Arbitration Report (1997, no. 4), na engleskom
i francuskom jeziku, str. B-1 do B-4.
66
luke; kolizione norme prava sedi{ta arbitraè }e odrediti pravo
koje }e biti primeweno na punova`nost arbitra`nog sporazuma, kao
i na meritum (ako merodavno materijalno pravo stranke ne odrede u
arbitra`nom sporazumu). Pored toga, arbitra`na odluka ima snagu
sudske odluke; ona je inkorporisana u pravni sistem dràve u kojoj se
nalazi sedi{te arbitraè koja ju je donela, pa je pravo sedi{ta arbi-
traè nadle`no za wen poni{taj. Dakle, pravni sistem dràve sedi-
{ta arbitraè daje pravnu snagu arbitra`noj odluci, pa izvr{ewe
arbitraè odluke koju je poni{tio nadle`ni sud te dràve ne bi bi-
lo mogu}e nigde u svetu.112
Teritorijalna koncepija me|unarodne trgovinske arbitraè je
starija i, u odnosu na internacionalnu, jo{ uvek zastupqenija u upo-
rednom pravu. Jedan od bitnih ~inilaca koji je tome doprineo je i to
{to ona obezbe|uje pravnu sigurnost strankama. Me|utim, iako je re~
o dva razli~ita koncepta, koji uzrokuju razli~ite prakti~ne posle-
dice, oni bi sasvim izgubili na zna~aju kada je re~ o institutu
poni{tewa arbitra`nih odluka ako bi se nacionalni zakoni o arbi-
traì u odnosu na wega uskladili. Smatramo da je to mogu}i put
daqeg razvoja me|unarodnog arbitra`nog prava kada je o institutu
poni{tewa arbitra`nih odluka re~, ~emu je u zna~ajnoj meri dopri-
nela sudska praksa odobravawa izvr{ewa arbitra`nih odluka poni-
{tenih u zemqi porekla.
1.v) Praksa sudova u izvr{ewu poni{tenih arbitra`nih odluka i

wen uticaj na razvoj me|unarodnog arbitra`nog prava
Praksa francuskih i ameri~kih sudova da dopu{taju priznawe i

izvr{ewe stranih arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi porekla
je pokazala da je ovo pitawe iza{lo iz domena teorijskih razmatrawa.
Teorijsku potporu za takvo postupawe sudovi su na{li ne samo kod
predstavnika internacionalisti~kog koncepta me|unarodne trgo-
vinske arbitraè, ve} i kod autora koji nagla{avaju diskrecioni ka-
rakter ~lana V Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih
arbitra`nih odluka.
112 O teritorijalnom konceptu me|unarodne trgovinske arbitraè videti detaqnije
kod M. Cukavac, op. cit, str. 336-337.
67
Francuski i ameri~ki sudovi su se prvi odvaìli da u~ine prese-
dan i dopuste izvr{ewe arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi pore-
kla, ~ime su naveli i druge da razmi{qaju u tom pravcu. Tako je
izvr{ewe arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi porekla postalo
realnost sa kojom treba da ra~unaju sve stranke koje sporove iz svojih
me|usobnih odnosa poveravaju na re{avawe me|unarodnim trgovin-
skim arbitraàma. Kod takvog stawa stvari pravna sigurnost stra-
naka je poquqana, jer one ne mogu uvek unapred da znaju u kojoj }e se
zemqi zatraìti priznawe i izvr{ewe arbitra`ne odluke, te da li
}e sud koji o tome bude odlu~ivao uvaìti ~iwenicu wenog poni{te-
wa, ili ne.
Da bi se ra~unalo sa sigurnim odbijawem zahteva za prinudno
izvr{ewe jedne arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi porekla, neo-
phodno bi bilo da dràve u svojim nacionalnim zakonima o arbitra-
ì predvide iste razloge za poni{tewe arbitra`nih odluka, ili da
ova materija bude ure|ena me|unarodnim aktom koji }e biti univer-
zalno prihva}en. Dobra polazna osnova u tom pravcu je Wujor{ka
konvencija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka, ~i-
je je razloge za odbijawe priznawa i izvr{ewa stranih arbitra`nih
odluka pobrojane u ~lanu V (1)(a),(b),(c) i (d), ve} prihvatilo kao raz-
loge za poni{tewe arbitra`ne odluke zna~ajan broj zemaqa.
Unifikacija razloga za poni{tewe arbitra`nih odluka u upored-
nom pravu, me|utim, ne}e ukloniti pravnu nesigurnost ako sudovi ne
budu jednako tuma~ili iste pravne norme. Ako tako ne bi bilo, opet
bi dolazilo do priznawa poni{tenih arbitra`nih odluka kada sud,
pred kojim je zatraèno priznawe i izvr{ewe, proceni da se odluka
o poni{tewu zasniva na razlogu koji je pogre{no protuma~en i pri-
mewen.
Kako je unifikacija proces koji zahteva odre|eno vreme (a pitawe
je da li }e se stvari kretati u tom pravcu i kojom dinamikom), to je
neophodno da stranke u jednom arbitra`nom postupku imaju u vidu da
poni{tewem jedne arbitra`ne odluke ne}e uvek mo}i da spre~e i
weno prinudno izvr{ewe. Mogu}e je da se i sudovi drugih zemaqa, sa-
da kada je ve} „probijen led” odlukama francuskih i ameri~kih sudo-
va, odlu~e na takvo postupawe, do koga ih ne moraju uvek navesti raz-
lozi pravne prirode ve}, posebno, ekonomski ili politi~ki intere-
si da iza|u u susret stranci koja im se obrati sa zahtevom za
izvr{ewe arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi porekla.
68
2. Arbitra`ni sporazum nakon poni{tewa arbitra`ne odluke
U postupku po tu`bi za poni{tewe arbitra`ne odluke sud se, po

pravilu, ne upu{ta u raspravqawe spora koji je tom odlukom bio re-
{en. Zvog toga spor nakon poni{tewa arbitra`ne odluke postaje po-
novo aktuelan me|u strankama i ako one samostalno ne postignu wego-
vo re{ewe, ono se mora na}i u postupku pred nadle`nim organom.113
Da li }e to ponovo biti arbitraà ili redovni sud je dilema koja i
danas postoji u uporednom pravu.
Nacionalni zakoni o arbitraì se, po pravilu, o ovom pitawu ne
izja{wavaju, a ni u teoriji o tome ne postoji saglasnost. Autori se
spore oko toga da li arbitra`ni sporazum nakon poni{tewa arbi-
tra`ne odluke i daqe obavezuje stranke na wegovo arbitra`no
re{avawe, ili je on samim poni{tewem arbitra`ne odluke prestao
da vaì. Razli~iti stavovi su, u najve}oj meri, posledica razli~itih
shvatawa o pravnoj prirodi arbitraè.114
a) Pristalice ugovorne teorije o pravnoj prirodi arbitraè sma-
traju da arbitraà zasniva svoja ovla{}ewa da presudi u jednom spo-
ru na voqi stranaka koje su zakqu~ile odgovaraju}i arbitra`ni spo-
razum. Stranke su, zakqu~uju}i taj sporazum, izrazile poverewe pre-
ma arbitraì da }e ona sa uspehom re{iti wihov spor. Ako je arbi-
tra`na odluka poni{tena, onda arbitraà vi{e ne moè ra~unati na
wihovo poverewe. Zbog toga se arbitra`ni sporazum iscrpquje jed-
nim arbitra`nim presu|ewem i on, nakon poni{tewa arbitra`ne od-
luke, prestaje da vaì. Dono{ewem arbitra`ne odluke i arbitri
ispuwavaju u potpunosti svoj zadatak, te od tog momenta oni vi{e ne-
maju nikakve du`nosti u pogledu konkretnog spora. Iz navedenog sle-
di logi~an zakqu~ak da stranke ne mogu da zatraè od arbitraè da
ponovo re{i wihov spor, ve} se za to moraju obratiti nadle`nom su-
du.
113 Ima i takvih presuda o poni{tewu arbitra`nih odluka nakon kojih vi{e nije
mogu}e pokrenuti novi arbitra`ni ili sudski postupak u istom predmetu. To je
slu~aj, na primer, kada se arbitra`na odluka poni{ti zbog osude na ~inidbu koja
je zabrawena u doma}em pravu (mada }e i tada mo}i da se vodi sudski postupak pred
nekim stranim sudom, koji bi bio nadleàn u konkretnom slu~aju i ~iji lex fori ne
zabrawuje ~inidbu o kojoj je re~ u poni{tenoj arbitra`noj odluci). O ovome vide-
ti detaqnije kod M. Pak, Me|unarodno privatno pravo, Beograd, 1986. godine, str.
459.
114 O pravnoj prirodi arbitraè videti str. 18-21 u ovom radu.
69
Me|u komentatorima koji su zastupali ovo mi{qewe u uporednom
pravu je, na primer, Pollak, koji u delu posve}enom austrijskom proce-
snom pravu iznosi stav da nakon ukidawa arbitra`ne odluke stran-
kama stoji na raspolagawu samo parnica pred redovnim sudom, osim
ako iz arbitra`nog ugovora ne proizlazi {ta drugo.115 I italijanski
autor Vecchione je na istom stanovi{tu kada tvrdi da su „neosnovana
shvatawa onih koji drè da nakon ukidawa arbitra`ne odluke pred-
met treba uputiti novom arbitra`nom sudu, koji treba konstituisa-
ti na osnovu ve} primewene kompromisorne klauzule. Takvo shvatawe
je bez upori{ta u zakonu a u suprotnosti je s tezom o prestanku kom-
petencije arbitara nakon dono{ewa odluke....” 116
U doma}oj literaturi su, tako|e, zabeleèna sli~na, radikalna
shvatawa o prestanku arbitra`nog sporazuma nakon {to redovni sud
poni{ti arbitra`nu odluku. Me|u prvima koji su o tome pisali su
Verona i Zuglia u Komentaru Zakonika o sudskom postupku u gra|an-
skim parnicama iz 1929. godine (koji je u pogledu arbitraè gotovo u
potpunosti preuzeo norme §§ 672-693 austrijskog zakona iz 1895. go-
dine). Oni se pozivaju na odluke Vrhovnog suda Austrije u kojima je
izraèn stav da se arbitra`ni sporazum smatra konzumiranim dono-
{ewem arbitra`ne odluke, pa se ne moè obnoviti nakon wenog po-
ni{tewa, ve} u spornoj stvari oìvqava nadle`nost redovnog suda.117
Zuglia daqe razra|uje ovaj stav i navodi: „... Bez obzira na to iz koga
se razloga ukinula presuda izbranog suda, spor se vi{e ne}e vra}ati
izbranom sudu, osim ako je to predvi|eno u samom ugovoru o izbranom
sudu, ili ako to stranke kasnije pismeno ugovore...”118
Od novijih radova doma}ih autora zapaèna su dela profesora
Pozni}a, koji je dosledno zastupao isti stav. On tvrdi: „Dono{ewem
presude ostvarena je svrha ugovora o izbranom sudu, te je on prestao
postojati. To isto vaì i za ugovorni odnos izme|u arbitara i stra-
naka. Arbitar je prema tome judex functus. Nema osnova da on u istoj
115 Pollak, System der österr. Zivilprozessrechtes mit Einschluss des Executionsrechtes, Wien,
1932, navedeno prema S. Triva, Arbitra`ni ugovor nakon poni{taja arbitra`ne
odluke, Pravni ìvot br. 8-9, Beograd, 1983. godina, str. 864.
116 Vecchione, L’arbitrato nel sistema del processo civile, Milano, 1971, str. 342, navedeno
prema S. Triva, op. cit, str. 869.
117 Verona – Zuglia, Zakonik o sudskom postupku u gra|anskim parnicama i Uvodni zakon
s komentarom i sudskim rje{idbama, Zagreb, s.a. (1930), uz § 691, str. 883, navedeno
prema S. Triva, op. cit, 873.
118 Zuglia, Gra|ansko procesno pravo Kraqevine Jugoslavije, sv. I, Beograd, 1936. godine,
str. 826, navedeno prema S. Triva, op. cit, str. 873.
70
stvari nastavi ispuwewe svog zadatka.”119 I G. Kneèvi} je sli~nih
shvatawa: on smatra da je dono{ewem arbitra`ne odluke bezuslovno
konzumiran arbitra`ni sporazum, s obzirom da je na taj na~in ostva-
ren wegov ciq. Dono{ewem arbitra`ne odluke prestaje i mandat ar-
bitara, pa je za re{avawe spora nakon poni{tewa arbitra`ne odlu-
ke nadleàn redovni sud, osim ako stranke ne zakqu~e novi arbitra-
`ni sporazum.120
b) Za razliku od izloènih mi{qewa, koja su karakteristi~na za
pristalice ugovorne teorije o pravnoj prirodi arbitraè (ali ne sa-
mo za wih), polazne osnove jurisdikcione teorije o pravnoj prirodi
arbitraè navode na druga~iji zakqu~ak. Ako je arbitraà privatni
pravosudni organ, ~ija se nadle`nost da raspravi spor ne zasniva na
voqi stranaka ve} na zakonu koji dopu{ta zakqu~ivawe arbitra`nog
sporazuma i paralelno su|ewe, onda su stranke tim sporazumom jasno
izrazile voqu da re{avawe svog spora povere privatnom, a ne dràv-
nom sudu. Tim aktom su se one stavile pod jurisdikciju arbitraè, ta-
ko da kada arbitra`na odluka bude poni{tena re{ewe svog spora mo-
raju ponovo potraìti u postupku pred arbitraòm, a ne pred redov-
nim sudom.
Ovakvi stavovi se sre}u, na primer, u engleskom arbitra`nom
pravu gde se smatra da poni{tewe arbitra`ne odluke ne zna~i i pre-
stanak va`nosti ugovora o arbitraì i pored toga {to je misija ar-
bitara u konkretnom slu~aju okon~ana. Stranke }e, nakon poni{tewa
arbitra`ne odluke, morati da osnuju novu arbitraù za ponovno
su|ewe u istom sporu.121 I poznati ameri~ki autor Domke konstatuje
da u ameri~kom pravu poni{tewe arbitra`ne odluke zbog razloga ko-
ji su predvi|eni zakonom redovno dovodi do ponovnog arbitrirawa
pred istim arbitrima, osim ako stranke sporazumno ne imenuju druge
119 Pozni}, Pravna sredstva protiv arbitra`ne odluke u stranim pravima, „STA” sv.
III, Beograd 1966, str. 80.
120 G. Kneèvi}, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Beograd, 1999, str. 162. Kneèvi},
me|utim, u istom delu kritikuje Pozni}evo shvatawe ukazuju}i da se wegov
nedostatak nalazi u konfuziji arbitra`nog sporazuma sa arbitraòm. U tom smis-
lu Kneèvi} navodi: „Razlozi poni{taja arbitra`ne odluke, naime, nisu
obuhva}eni pravnom snagom. Iz toga sledi da bi bilo mogu}e, u posebnom postup-
ku, traìti da se utvrdi da je arbitra`ni ugovor punovaàn (ili da postoji), iako
je arbitra`nu odluku, donetu na bazi wega, redovni sud poni{tio obrazlaù}i
wen poni{taj upravo invalidno{}u ugovora”.
121 Walton, Russell on the Law of Arbitration, London, 1970, str. 347, navedeno prema S.
Triva, op. cit, str. 865.
71
arbitre.122 Sli~na je situacija i u {vajcarskom pravu gde se, nakon po-
ni{tewa arbitra`ne odluke od strane suda, misija arbitara nas-
tavqa „u ciqu dopune dokaznog postupka i dono{ewa nove odluke uz
oslawawe na razloge kojim je svoju odluku obrazloìo sud”.123 Uop{te
uzev{i, ovo je gledi{te koje je vi{e prihva}eno u uporednom pravu u
odnosu na prethodno.124
Me|u doma}im tekstovima nismo nai{li na takve kojima se bezu-
slovno podràva nadle`nost arbitraè da sudi u istom sporu nakon
poni{tewa arbitra`ne odluke. ê{}e se sre}e stav da je wena nadle-
`nost u ovom slu~aju mogu}a, ali da ona zavisi od toga da li su stran-
ke zakqu~ile arbitra`ni sporazum u vidu arbitra`ne klauzule ili u
vidu arbitra`nog kompromisa, kao i od razloga zbog kojeg je arbitra-
`na odluka poni{tena. Takva shvatawa su najblià autorima koji
smatraju da arbitraà ima me{ovitu prirodu.
v) Po me{ovitoj teoriji, ovla{}ewa da presudi o nekom sporu ar-
bitraà zasniva na voqi stranaka, ali wena nesumwiva procesna dej-
stva proizlaze iz odredbi relevantnih zakona. Upravo od voqe stra-
naka treba po}i pri razmatrawu dileme „arbitraà ili sud” nakon
poni{tewa arbitra`ne odluke, a ta voqa je izraèna u arbitra`nom
sporazumu. Ako je on zakqu~en pre nastanka spora, bilo kao kaluzula
u osnovnom ugovoru, bilo kao zasebni ugovor, kojim se re{avawe svih
budu}ih sporova u vezi sa jednim ugovornim odnosom poverava na
re{avawe arbitraì (arbitra`na klauzula), onda su stranke prili-
kom wegovog zakqu~ewa imale u vidu da u potpunosti derogiraju ju-
risdikciju redovnog suda. Tada arbitra`ni sporazum ne prestaje da
vaì nakon poni{tewa arbitra`ne odluke, ve} se stranke za
re{avawe svog spora mogu ponovo obratiti arbitraì. Me|utim, ka-
da one odrede da }e se konkretni, ve} nastali spor re{avati pred od-
re|enom arbitraòm (arbitra`ni kompromis), onda sa poni{tewem
arbitra`ne odluke arbitra`ni sporazum prestaje da vaì i stranke
se za re{avawe svog spora moraju obratiti nadle`nom sudu.
122 Domke, The Law and Practice of Commercial Arbitration, Mundelein 1968, str. 316-317,
navedeno prema S. Triva, op. cit, str. 871.
123 Op{irnije kod R. Igwa~evi}, [vajcarsko pravo o me|unarodnoj trgovinskoj arbi-
traì, Me|unarodna trgovinska arbitraà, Beograd, 1996, str. 154. i daqe.
124 Ovo shvatawe je prihva}eno ne samo u engleskom, ameri~kom i {vajcarskom pravu,
ve} i u Austriji, Holandiji, Brazilu, Izraelu i dr. Detaqni komparativni pre-
gled o ovom pitawu se moè na}i kod S. Triva, op. cit, str. 864-872.
72
U uporednom pravu se ovo shvatawe sre}e kod ve}eg broja autora,
Tako, na primer, Rubellin – Devichi konstatuje da ne bi trebalo podvr-
gavati istom pravnom reìmu arbitra`nu klauzulu i arbitra`ni
kompromis „jer arbitra`nom klauzulom, ~ija vaqanost nije iscrpqe-
na dono{ewem odluke i wenim poni{tewem, stranke izraàvaju svo-
ju voqu da spor izuzmu iz nadle`nosti redovnih sudova”.125 I drugi
francuski autor, Robert, u svom kapitalnom delu posve}enom civil-
noj i trgova~koj arbitraì, tvrdi da arbitra`ni kompromis derogi-
ra nadle`nost redovnih sudova u svim sporovima koji bi iz odre|e-
nog pravnog odnosa mogli nastati.126 Ovo shvatawe zastupa i italijan-
ski autor Redenti kada tvrdi da arbitra`ni kompromis nadìvqava
poni{taj arbitra`ne odluke ne samo u odnosu na sporove koji bi iz
odre|nog odnosa mogli tek nastati, ve} i u odnosu na spor u kojem je
arbitraà presudila poni{tenom odlukom.127
Ovakvo mi{qewe, dodu{e u ne{to dopuwenoj verziji, u ranijoj ju-
goslovenskoj literaturi zastupa Triva. On smatra da na punova`nost
arbitra`nog sporazuma po poni{tewu arbitra`ne odluke uti~e, po-
red wegove sadrìne, i razlog zbog kojeg je odluka poni{tena. „Ako je
do poni{tewa do{lo zbog nepostojawa ili zbog pravne nevaqanosti
arbitra`nog ugovora ili zato {to spor o kojem je arbitraà sudila
nije obuhva}en vaqanim ugovorom o arbitraì, trebalo bi uzeti da
nema pravnog temeqa za konstituirawe nove arbitraè za su|ewe u
istom sporu jer ugovor o arbitraì ne postoji ili nije pravo-
vaqan”.128 On daqe isti~e da ako je arbitraà sudila na osnovu puno-
va`nog arbitra`nog kompromisa, „trebalo bi uzeti da je ugovor o ar-
bitraì konzumiran dono{ewem kona~ne odluke o sporu, pa da stoga
vi{e nema pravnog temeqa za konstituirawe nove arbitraè za
su|ewe o tom istom sporu”.129 Ali, ako je arbitraà sudila na osnovu
punova`ne arbitra`ne klauzule, „trebalo bi uzeti da je dono{ewem
kona~ne odluke o sporu takav ugovor o arbitraì konzumiran u po-
125 Presuda Kasacionog suda Francuske od 23.12.1958, objavqena u Rev. arb. 1959, str.
85, ~iji je izvod citiran u Rubellin-Devici, L’arbitrage – nature juridique, droit interne
et droit international prive, Paris, 1965, str. 206, navedeno prema S. Triva, op. cit, str.
866-867.
126 Robert, Arbitrage civil et commercial, Paris, 1967, str. 271-273, navedeno prema S.
Triva, op. cit, str. 867.
127 Redenti, Compromesso u Novissimo Digesto Italiano, vol. I, 1964, str. 921-923, navedeno
prema S. Triva, op. cit, str. 869.
128 S. Triva, op. cit, str. 885.
129 Ibidem.
73
gledu spora o kojem je su|eno samo uvjetno, pod rezolutivnim uvjetom
da donesena arbitra`na odluka ne bude u postupku pred redovnim su-
dom poni{tena. Ako arbitra`na odluka bude poni{tena zbog razlo-
ga koji se ne odnose na postojawe ili pravnu vaqanost ugovora o ar-
bitraì, kompromisorna klauzula na temequ koje je bilo su|eno osta-
je na snazi i ona je vaqani pravni temeq za konstituirawe nove arbi-
traè za su|ewe u istom sporu”.130 U svim ostalim slu~ajevima, smatra
Triva, za su|ewe u sporu koji je bio re{en poni{tenom arbitra`nom
odlukom je nadleàn sud, koji je po merodavnom zakonu nadleàn za
su|ewe, pod uslovom da stranke ne zakqu~e novi ugovor o arbitraì
kojim }e derogirati wegovu nadle`nost.
Napred navedena, teorijska shvatawa o punova`nosti arbitra-
`nog sporazuma nakon poni{tewa arbitra`ne odluke imaju veliki
prakti~ni zna~aj zbog toga {to se ovo pitawe retko ure|uje relevant-
nim propisima, pa ih sudovi prihvataju i ugra|uju u svoje odluke. Ni
u doma}em pravu ovo pitawe nije bilo ure|eno sve do dono{ewa novog
Zakona o arbitraì 2006. godine, koji je predvideo da arbitra`ni
sporazum obavezuje stranke na arbitra`no re{avawe spora o kome je
re{eno u postupku pred arbitraòm samo na osnovu novog sporazuma
o arbitraì.131 Smatramo da se na{e pravo izdvaja kao veoma savreme-
no ne samo po tome {to je ovo pitawe u potpunosti ure|eno, ve} i po
na~inu na koji je to u~iweno jer „komparativna analiza prikupqene
gra|e pokazuje da bi bilo opravdanije zakqu~iti da je posebna norma
potrebna za to da se ponovno su|ewe pred arbitraòm zabrani nego za
to da se dopusti”.132
130 Ibidem.
131 Navedeno pravilo postavqeno je u stavu 2. ~lana 63. Zakona o arbitraì, „Sl..
gl..RS”, br. 46/06, po kome: „Novi arbitra`ni postupak izme|u istih stranaka i u
vezi sa istom stvari moè se voditi samo na osnovu novog sporazuma o arbitraì”.
Stavom 1. je predvi|en izuzetak od tog pravila po kome arbitra`ni sporazum i
daqe obavezuje stranke ako je sud poni{tio arbitra`nu odluku samo ako je odluka
poni{tena „iz razloga koji se ne odnose na postojawe i punova`nost sporazuma o
arbitraì u kome nisu bila navedena imena arbitara”, pod uslovom da se stranke
druk~ije ne sporazumeju.
132 S. Triva, op. cit, str. 876.
74
GLAVA III
PONI[TEWE
ARBITRA@NIH ODLUKA
U UPOREDNOM PRAVU
Uporednopravni metod je jedan od najstarijih metoda u prou~ava-
wu prava. On je, ujedno, i me|u najboqima jer omogu}ava da se sa dru-
ga~ijih polazi{ta sagledaju re{ewa nekog pravnog sistema. Na taj
na~in se doprinosi izmenama i unapre|ivawu zakonodavstva, a otva-
raju se i nova podru~ja za istraìva~ki rad. Imaju}i u vidu da je in-
stitut poni{tewa arbitra`nih odluka jo{ uvek predmet regulisawa
nacionalnih zakona o arbitraì, wihova komparativna analiza je
zahtev koji mora ispuniti svaki istraìva~ kome je taj institut
predmet interesovawa.
Izbor nacionalnih zakonodavstava koji }e biti predstavqeni u
ovom radu izvr{en je sa namerom da se posredstvom nekoliko razli-
~itih pravnih sistema pruì dovoqno informacija o na~inima na
koji je ure|en instutut poni{tewa arbitra`nih odluka u uporednom
pravu. Odabrana su nacionalna prava Engleske, Amerike, Francuske,
Nema~ke i [vajcarske kao reprezentativna kako po karakteristi~-
nim re{ewima, tako i po ugledu odnosno uticaju koji vr{e na druga
nacionalna prava. U drugom delu ove Glave bi}e predstavqena i dva
me|unarodna izvora prava poni{tewa arbitra`nih odluka: UNCI-
TRAL Model zakon o arbitraì i Evropska konvencija o me|unarod-
noj trgovinskoj arbitraì. Na taj na~in }e, po na{em mi{qewu, upo-
rednopravni pregled ovog instituta biti zaokruèn.
75
A. NACIONALNI
IZVORI PRAVA
1. Englesko pravo
Engleska je zemqa sa veoma dugom tradicijom arbitra`nog re{a-

vawa sporova, u kojoj je osnovana prva stalna me|unarodna trgovinska
arbitraà u svetu.133 I zakonodavni proces u oblasti arbitra`nog
prava je veoma rano zapo~eo u Engleskoj – prvi Zakon o arbitraì do-
net je jo{ 1697. godine u formi sudske odluke. Tokom XVIII i XIX ve-
ka doneto je jo{ nekoliko, sli~nih propisa, a svi oni su krajem XIX
veka objediweni i uneti kao poseban deo u engleski Procesni zakon
(Common Law Procedure Act) iz 1854. godine.
Nagli porast me|unarodne trgovinske razmene, koji je usledio kao
posledica razvoja èleznice i drugih transportnih sredstava tokom
XX veka, doveo je do velikog pove}awa broja me|unarodnih sporova
~ije su re{avawe stranke poveravale arbitraàma. Vremenom su od-
redbe kojima je bio regulisan arbitra`ni postupak postale nedovo-
qne, pa se pristupilo izradi novog, posebnog zakona o arbitraì sa
ciqem da se ova oblast uredi na kompleksniji na~in. Novi zakon je
usvojen 1889. godine, a zna~ajan je ponajvi{e po tome {to je wime iz-
vr{ena prva kodifikacija svih op{tih pravila o arbitra`nom
re{avawu sporova koja su u vreme wegovog dono{ewa bila u primeni
u engleskom pravu.
Odredbe Zakona o arbitraì iz 1889. godine su naknadno mewane
i dopuwavane vi{e puta, da bi 1950. godine ponovo bilo izvr{eno
objediwavawe svih propisa koji su se odnosili na arbitraù, u for-
mi novog zakona (Arbitration Act). Zakon o arbitraì iz 1950. godine je
bio sastavqen iz dva dela, od kojih se prvi odnosio na doma}u, a dru-
gi na me|unarodnu trgovinsku arbitraù. Prvi deo je bio na snazi
sve do 1979. godine, dok je wegov drugi deo bio izmewen ne{to ranije,
1975. godine, radi uno{ewa odgovaraju}ih odredbi kojima bi se oza-
133 Najstarijom stalnom, me|unarodnom, trgovinskom arbitraòm se smatra arbi-
traà koju je obrazovalo Liverpulsko udruèwe trgovaca za vreme gra|anskog rata
u Americi, radi re{avawa sporova koji bi nastali u vezi sa vunom koju su engles-
ki trgovci slali u ju`ne ameri~ke dràve.
76
konila primena Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stra-
nih arbitra`nih odluka.
Ovla{}ewa da kontroli{u arbitra`ne postupke sudovima su bi-
la priznata u svim prethodnim propisima o arbitraì, a Zakonom iz
1950. godine ona nisu mewana. Kako su ta ovla{}ewa bila prili~no
{iroka, novi zakon je trpeo èstoke kritike ne samo u doma}oj, ve} i
u stranoj stru~noj javnosti. Od svega je najvi{e nezadovoqstva izazi-
vao postupak poznat pod nazivom special case procedure, kojim je High
Court-u bilo dato pravo da odlu~uje o pravnim pitawima koja se
javqaju tokom arbitra`nog postupka.134 Pritisak stru~ne, ali i {ire
javnosti da se ove odredbe koriguju i upodobe sa me|unarodnim stan-
dardima je rezultirao radom na pripremi izmena i dopuna zakona, ko-
je su okon~ane 1979. godine, kada je usvojen Zakon o arbitraì.
Najva`nija novina koju je doneo Zakon o arbitraì iz 1979. godi-
ne je bila ukidawe postupka special case procedure i ograni~avawe
prava High Court-a da odlu~uje o pravnim pitawima u arbitra`nom
postupku.135 Pored toga, stranke su sada mogle i da zakqu~e sporazum,
134 Institut special case procedure je predstavqao specifi~nost engleskog prava, kojim je
sudovima bilo dato pravo da sprovode nadzor nad odlukama kojima arbitraà
re{ava neko pravno pitawe. Ovaj institut je uveden Zakonom o arbitraì iz 1950.
godine i on je omogu}io da High Court, umesto arbitara, odlu~uje o pravnim pitaw-
ima te da u formi special case donesi odluke o tome. Zahtev da sud odlu~i o pravnom
pitawu mogao je da se uputi za vreme trajawa arbitra`nog postupka, u kom slu~aju
bi sud delovao u postupku poznatom pod nazivom consultative case, ili po dono{ewu
arbitra`ne odluke, u tzv. alternate award postupku. Zahtev pred sudom su mogli pod-
neti sami arbitri, kada ne bi bili sigurni oko re{ewa nekog pravnog pitawa, ili
stranke. Uslov za delovawe suda je bio da postavqeno pitawe zadovoqava odre|ene
kvalitete; ono bi moralo biti pravo, su{tinsko i zna~ajno za pravilno re{ewe
spora. Arbitra`na odluka nije mogla biti kona~na u pravnom smislu re~i, odnos-
no nije mogla biti prinudno izvr{ena sve dok sud ne bi doneo odluku o pravnom
pitawu na osnovu odgovaraju}eg zahteva. O ovome videti detaqnije kod M. Petro-
vi}, Englesko pravo o me|unarodnoj trgova~koj arbitraì, Me|unarodna trgovinska
arbitraà, Beograd, 1996. godine, str. 17-18.
135 Uslovi pod kojima High Court moè da odlu~uje o pravnim pitawima koja se javqa-
ju u toku jednog arbitra`nog postupka su bili predvi|eni zakonom, i to su: 1. da je
zahtev upu}en uz saglasnost arbitra ili umpire-a i svih stranaka, ili uz saglasnost
svih stranaka u postupku (par. 2(1)(a) i par. 1(3) Zakona o arbitraì iz 1979); 2. da
je sud odobrio takav zahtev (par. 1(3)(b) Zakona iz 1979), a to }e biti samo u slu~a-
ju ako bi odluka High Court-a o pravnom pitawu mogla bitno da uti~e na pravo jed-
ne ili vi{e stranaka (uslov se odnosi na slu~aj kad je odluka ve} doneta) (par.1(4)
Zakona iz 1979.); 3. da }e se odlukom suda o pravnom pitawu bitno u{tedeti
tro{kovi stranaka (odnosi se samo na pravna pitawa koja se kao prethodna pojave
u sudskom postupku). (par.2(2) Zakona iz 1979).
77
tzv. exclusion agreement, kojim bi iskqu~ile sudsku kontrolu arbitra-
`nog postupka.136 Naime, zakon je dao strankama mogu}nost da svojim
sporazumom iskqu~e pravo àlbe sudu na arbitra`nu odluku, kao i da
iskqu~e pravo suda da odlu~uje o odre|enom pravnom pitawu za vre-
me trajawa arbitra`nog postupka.137
Deo Zakona koji je ure|ivao me|unarodnu trgovinsku arbitraù je
u mawoj meri izmewen, s obzirom da su se wegove odredbe oslawale na
odredbe vaè}ih me|unarodnih konvencija, pre svega @enevskog Pro-
tokola o arbitra`nim kaluzulama iz 1923. godine i Wujor{ke kon-
vencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka iz 1958.
godine.
Me|utim, i pored velikih izmena koje su doprinele zna~ajnom
pribliàvawu engleskog arbitra`nog prava drugim pravima, Zakoni
o arbitraì iz 1975. i 1979. godine, ipak, nisu pruàli odgovore na
ve}i broj pitawa koja se u toku trajawa jednog arbitra`nog postupka
mogu pojaviti, te su arbitri i sudije bili prinu|eni da kod odlu~i-
vawa primewuju i druge izvore prava, pre svega pravilnike stalnih
arbitraà ali i arbitra`nu i sudsku praksu. Zbog toga, kao i radi
osavremewavawa arbitra`nog prava i pro{irivawa primene zakona
na {to ve}i deo teritorije Ujediwenog Kraqevstva, Engleska je pono-
vo pristupila reformi arbitra`nog prava, koja je rezultirala dono-
{ewem novog Zakona o arbitraì 1996. godine.
Zakon o arbitraì iz 1996. godine (Arbitration Act), koji je u prime-
ni i danas, predstavqa „osveàvaju}i, novi po~etak za arbitra`no
pravo i praksu Engleske, Velsa i Severne Irske.”138 Ovim zakonom je,
s jedne strane, u~iweno objediwavawe dobrih re{ewa Zakona o arbi-
traì iz 1950, 1975. i 1979. godine, a s druge strane je izvr{ena i naj-
zna~ajnija reforma engleskog arbitra`nog prava pod o~iglednim
uticajem UNCITRAL Model zakona o arbitraì.
136 Ipak, paragrafom 4(1)(i)(ii) Zakona o arbitraì iz 1979. godine je bila iskqu~ena
mogu}nost ugovarawa exclusion agreement-a za tipske ugovore u oblasti pomorstva,
osigurawa i robnog prometa, kod kojih se sudska kontrola moè iskqu~iti samo
posle po~etka arbitra`nog postupka ili ako je takav ugovor podvrgnut nekom stra-
nom pravu. Razlog za ovo iskqu~ewe je o~igledna èqa da se postigne odre|ena kon-
trola i jednoobraznost u tuma~ewu ovih ugovora u oblastima u kojima je englesko
pravo, bez sumwe, najrazvijenije u svetu. Videti op{irnije kod M. Petrovi}, op. cit,
str. 20.
137 Paragraf 1; 2(3)(4) Zakona o arbitraì iz 1979. godine.
138 E. A. Marshall, Gill, The Law of Arbitration, London, 2001, str. 2.
78
Posmatrano u celini, za Zakon o arbitraì iz 1996. godine se mo-
è re}i da predstavqa najkompletniji i najsavremeniji engleski ar-
bitra`ni zakon svih vremena. Wegova najva`nija karakteristika se
ogleda u tome {to je u~iwen veliki napredak u osamostaqivawu stra-
naka i arbitara u arbitra`nom postupku, {to se postiglo suàvawem
intervencije i uticaja sudova na tok i ishod tog postupka. Pored to-
ga, on jednim jasnim jezikom daje precizna pravna re{ewa za veoma ve-
liki broj pitawa koja se u toku trajawa arbitra`nog postupka mogu
postaviti, pa je nakon wegovog dono{ewa zna~ajno smawena potreba
arbitara i sudija da, pored zakona, primewuju i druge izvore prava.139
Iako je zna~aj ovog zakona toliki da on zasluùje detaqno prika-
zivawe, ovde to ne}emo u~initi s obzirom da nam tema rada to ne do-
pu{ta. Zbog toga }emo se, ovom prilikom, zadràti samo na odredba-
ma Zakona, kojima je ure|eno pitawe poni{tewa arbitra`nih odluka.
Poni{tewe arbitra`nih odluka
Ovla{}ewe da kontroli{u arbitra`ne postupke engleski sudovi

dobili su jo{ prvim Zakonom o arbitraì iz 1697. godine. To pravo
oni su zadràli do danas i wihova ovla{}ewa u tom pogledu su
detaqno regulisana zakonom. Odredbe Zakona o arbitraì (paragra-
fi 66. do 71) koje ure|uju sudsku kontrolu arbitraè sistematizovane
su u poseban odeqak pod nazivom „Ovla{}ewa suda u odnosu na arbi-
tra`nu odluku”. Ove odredbe ure|uju tri posebne situacije:
a) prinudno izvr{ewe arbitra`ne odluke,
b) poni{tewe arbitra`ne odluke, i
v) àlba zbog pogre{ne primene materijalnog prava.
Arbitra`na odluka je obavezuju}a i kona~na za obe stranke, osim
kada se one druga~ije sporazumeju (§58(1)). Stavom 2. istog paragrafa
je predvi|eno da to ne uti~e na pravo podno{ewa àlbe ili revizije
protiv arbitra`ne odluke, ako su ta sredstva na raspolagawu u arbi-
tra`nom postupku, ili na kori{}ewe drugih pravnih sredstava pro-
tiv arbitra`ne odluke koja su predvi|ena zakonom.
139 O ovome videti detaqnije kod M. Trajkovi}, Karakteristike engleskog arbitra`-
nog prava, Me|unarodna privredna arbitraà – Stawe i perspektive, Beograd,
1997, str.151 i daqe.
79
Poni{tewe arbitra`ne odluke je mogu}a posledica uspe{no pod-
netog pravnog sredstva protiv kona~ne arbitra`ne odluke. Situaci-
je u kojima nezadovoqna stranka moè ulagati ta pravna sredstva su:
1. kada smatra da je arbitraà bila materijalno nenadle`na (paragraf 67),
2. kada smatra da je u arbitra`nom postupku bilo ozbiqnih ne-
pravilnosti koje se odnose na arbitraù, postupak ili samu ar-
bitra`nu odluku (paragraf 68), i
3. kada àlbom redovnom sudu traì od tog suda da utvrdi da je ar-
bitraà pogre{no primenila materijalno pravo (paragraf 69).
Odredbe paragrafa 67. i 68 su imperativnog karaktera i ne mogu
se mewati voqom ugovornih strana, dok su odredbe paragrafa 69. dis-
pozitivnog karaktera.
1. Prigovor koji se odnosi na nenadle`nost arbitraè: Paragrafom
67. je predvi|eno da stranka u arbitra`nom postupku moè (nakon sla-
wa obave{tewa drugim strankama i arbitraì) sudu da podnese zahtev:
– kojim napada odluku arbitraè o sopstvenoj materijalnoj nadle`-
nosti, ili
– kojim traì da sud oglasi da je arbitra`na odluka bez dejstva, u ce-
lini ili delimi~no, zbog toga {to je arbitraà bila materijalno
nenadle`na.
Za vreme dok traje sudski postupak po zahtevu za preispitivawe
odluke arbitraè o sopstvenoj nadle`nosti arbitraà nije du`na da
zastane ili prekine sa arbitra`nim postupkom. Ona moè za to vre-
me i da donese arbitra`nu odluku, koja u postupku preispitivawa od
strane suda moè da bude potvr|ena, izmewena ili poni{tena.
Da bi stranka mogla da podnese zahtev u skladu sa paragrafom 67,
neophodno je da je ona, kao prethodni uslov, iskoristila sva raspolo-
ìva sredstva àlbe ili revizije u arbitra`nom postupku, odnosno
da je zatraìla ispravku ili dopunu arbitra`ne odluke u skladu sa
§57 Zakona.140 Ovo pravilo, koje je dopunskog karaktera u odnosu na
140 Paragraf 57. Zakona o arbitraì iz 1996. godine ure|uje ispravqawe arbitra`ne
odluke i dono{ewe dopunske odluke za slu~aj da stranke o tome ni{ta drugo ne pre-
dvide. U skladu sa navedenim arbitraà moè na sopstvenu inicijativu ili na zah-
tev jedne od stranaka „(a) ispraviti arbitra`nu odluku da bi se otklonile gre{ke
u pravopisu ili gre{ke koje proisti~u iz slu~ajnog propusta ili oma{ke ili raz-
jasniti arbitra`nu odluku ili otkloniti svaku eventualnu dvosmislenost iz ar-
bitra`ne odluke; (b) doneti dopunsku arbitra`nu odluku u odnosu na bilo koji
tu`beni zahtev (ukqu~uju}i i zahtev za kamatu ili tro{kove) koji je podnet arbi-
traì, ali nije re{en u arbitra`noj odluci.”
80
§67, predvi|eno je § 70 Zakona i ne moè se mewati voqom stranaka.
Ono se primewuje u svim slu~ajevima osim kada zahtev podnosi lice
za koje se tvrdi da je stranka u arbitra`nom postupku, ali koje u wemu
ne u~estvuje. Ovaj izuzetak izri~ito je predvi|en §72 Zakona, koji je
tako|e imperativnog karaktera.
Stranka gubi pravo da osporava arbitra`nu odluku s pozivom na
§67 ako prigovor iste sadrìne nije uloìla pred nadle`nim orga-
nom odmah ili u roku koji je za to predvi|en zakonom, arbitra`nim
sporazumom ili odgovaraju}om odlukom arbitraè (§73). I od ovog
pravila postoji izuzetak za slu~ajeve osporavawa arbitra`ne odluke
s pozivom na ~iwenicu da „arbitra`ni sud nema materijalnu nadle-
`nost”, ali samo pod uslovom da stranka – podnosilac zahteva doka-
è da „u vreme kada je u~estvovala ili nastavila da u~estvuje u po-
stupku, nije znala i nije uz razumnu pa`wu mogla saznati razloge za
podno{ewe prigovora” (§ 73(1)).
2. Prigovor postojawa ozbiqnih nepravilnosti koje se odnose na ar-
bitraù, postupak ili samu arbitra`nu odluku): Paragrafom 68. su
navedene nepravilnosti koje mogu biti osnov za poni{tewe arbitra-
`ne odluke ako sud na|e da je ta nepravilnost izazvala ili }e izazva-
ti znatnu nepravdu podnosiocu zahteva. U sudskom postupku koji se
vodi povodom ovog prigovora jedna od mogu}ih posledica je i
poni{tewe arbitra`ne odluke, u celini ili delimi~no.141 Termin
„ozbiqna nepravilnost” je zamenio ranije kori{}eni termin „mi-
sconduct”, kojim je ozna~avano lo{e vo|ewe arbitra`nog postupka.142
[ta se podrazumeva pod ozbiqnom nepravilno{}u izri~ito je
predvi|eno zakonom, i to su slede}e situacije:
141 Paragraf 68(3) Zakona o arbitraì iz 1996. godine glasi: „Ako se dokaè da je po-
stojala ozbiqna nepravilnost na strani arbitraè, postupka ili arbitra`ne od-
luke, sud moè a) vratiti arbitra`nu odluku arbitraì u celini ili delimi~no,
radi ponovnog odlu~ivawa, b) poni{titi arbitra`nu odluku u celini ili deli-
mi~no, ili c) proglasiti da arbitra`na odluka u celini ili delimi~no ne proiz-
vodi dejstvo.”
142 U skladu sa odredbama paragrafa 23. Zakona o arbitraì iz 1950.godine, sud je mo-
gao poni{titi arbitra`nu odluku ako je arbitar kriv za „misconduct” u naj{irem
smislu, dakle za pona{awe ili vo|ewe postupka na na~in koji nije u skladu sa
engleskim standardima i onim {to se o~ekuje i zahteva od ~estitog i odgovornog
arbitra. Pored toga, do poni{tewa arbitra`ne odluke je moglo do}i i kada arbi-
tar nije kriv za li~ne propuste shva}ene u ovom smislu, ali postoji ozbiqno ne-
pravilno vo|ewe postupka, koje je spre~ilo da postupak bude pravni u smislu kako
to zahteva englesko pravo. M. Petrovi}, op. cit, str. 26.
81
a) propu{tawe arbitraè da postupi u skladu sa §33;143
b) prekora~ewe ovla{}ewa arbitraè (u svakom smislu osim u smislu
§67);
c) propu{tawe arbitraè da vodi postupak u skladu sa pravilima o
kojima su se stranke sporazumele;
d) propu{tawe arbitraè da re{i sva pitawa koja su joj poverena;
e) ako bilo koja arbitra`na ili druga institucija ili lice kojem su
stranke poverile ovla{}ewa u odnosu na postupak ili arbitra`nu
odluku prekora~e svoja ovla{}ewa;
f) nesigurnost ili dvosmislenost u pogledu dejstva arbitra`ne odlu-
ke;
g) arbitra`na odluka je doneta na osnovu prevare, ili je ona sama ili
na~in na koji je doneta u suprotnosti sa javnim poretkom;
h) propu{tawe da se postupi u skladu sa uslovima koji se odnose na
formu arbitra`ne odluke; ili
i) svaka nepravilnost u vo|ewu postupka ili u arbitra`noj odluci
koju prizna arbitraà ili bilo koja arbitra`na ili druga insti-
tucija ili lice kojem su stranke poverile ovla{}ewa u odnosu na
postupak ili arbitra`nu odluku.
Kada se zahteva poni{tewe arbitra`ne odluke s pozivom na citi-

rani paragraf, sud ne samo {to utvr|uje postojawe jedne ili vi{e
okolnosti pobrojane u zakonu, ve} on mora da utvrdi i da li je, te u
kolikoj meri ta okolnost uticala ili bi mogla uticati na interese
podnosioca zahteva.
Odredbe §70-73 dopuwuju odredbe §68 na isti na~in kao {to to ~i-
ne u odnosu na §67, o ~emu je ve} bilo re~i u prethodnom izlagawu. To
zna~i da je neophodno da je stranka, ako èli da pred sudom osporava
arbitra`nu odluku s pozivom na §68, prethodno iskoristila sva ras-
poloìva sredstva àlbe ili revizije u arbitra`nom postupku, odn.
da je zatraìla ispravku ili dopunu arbitra`ne odluke u smislu §57.
Ova obaveza se, kao kod §67, ne odnosi na lice koje se smatra strankom
u arbitra`nom postupku ali u wemu nije u~estvovalo.
143 Paragrafom 33. Zakona o arbitraì je predvi|ena op{ta obaveza arbitraè da
postupa pravi~no i nepristrasno prema strankama, daju}i svakoj stranci razumnu
mogu}nost da u~estvuje u postupku. Nagla{ena je i du`nost arbitraè da primewu-
je pravila postupka koja odgovaraju okolnostima konkretnog slu~aja, izbegavaju}i
nepotrebna odlagawa i tro{kove.
82
Stranka gubi pravo na podno{ewe zahteva na osnovu §68 ako je
propustila da odmah ili u predvi|enom roku pred nadle`nim orga-
nom istakne ozbiqnu nepravilnost na koju se u zahtevu poziva (§73).
Ona, kao {to je to ve} napomenuto, ovo pravo ne gubi ako uspe da do-
kaè da u vreme kada je u~estvovala ili nastavila da u~estvuje u po-
stupku, nije znala i nije uz razumnu pa`wu mogla saznati razloge za
podno{ewe prigovora.
Kada sud, ispituju}i napadanu arbitra`nu odluku, zakqu~i da po-
stoji neka od napred navedenih okolnosti koja ugroàva arbitraù,
postupak ili odluku, tada on moè odlu~iti da odluku vrati arbi-
traì u celini ili delimi~no radi ponovnog odlu~ivawa, odluku
poni{titi u celini ili delimi~no, ili proglasiti da ona u celini
ili delimi~no ne proizvodi dejstvo (§68(3)).
3. @alba zbog pogre{ne primene materijalnog prava (paragraf 69). Pa-
ragraf 69 je zamenio §1. Zakona o arbitraì iz 1979. godine, kojim
je bilo predvi|eno pravo High Court-a da odlu~uje o pravnim pita-
wima koja se pojave u toku trajawa arbitra`nog postupka, tzv. spe-
cial case.144 Ova odredba predstavqa specifi~nost engleskog prava
koja je, vremenom, ublaèna tako {to je izgubila imperativni ka-
rakter s obzirom da aktuelni zakon predvi|a mogu}nost ulagawa
àlbe samo ako nije druga~ije dogovoreno me|u strankama. Stran-
ka, dakle, moè da podnese sudu (uz obavezu prethodnog obave{tava-
wa drugih stranaka i arbitraè) àlbu na re{ewe nekog pravnog
pitawa u arbitra`noj odluci, odn. koje se postavilo tokom trajawa
postupka. Ovakva àlba se, u skladu sa stavom (2) paragrafa 69, mo-
è podneti samo uz saglasnost svih stranaka u postupku, ili uz do-
zvolu suda.
Sud }e dopustiti podno{ewe àlbe samo kada utvrdi:
– da }e re{avawe tog pravnog pitawa bitno uticati na prava jedne
ili vi{e stranaka;
– da je arbitraà bila zamoqena da re{i to pitawe;
– da je na osnovu utvr|enih ~iwenica u arbitra`noj odluci odluka
arbitraè o tom pitawu o~igledno pogre{na ili je re~ o pitawu od
op{teg dru{tvenog interesa a odluka arbitraè se moè bar oz-
biqno staviti u pitawe; i
144 Obja{wewe o High Court special case dato je u fusnoti pod brojem 134.
83
– da je u datim okolnostima, uprkos sporazuma stranaka da se pitawe
re{i putem arbitraè, opravdano i celishodno da sud re{i to pi-
tawe.
U zahtevu za davawe dozvole za podno{ewe àlbe na osnovu §69
stranka mora da navede pravno pitawe koje sud treba da re{i, kao i
razloge zbog kojih smatra da sud treba da dopusti àlbu. Sud, po pra-
vilu, razmatra zahtev stranke da dopusti àlbu van rasprave, osim
ako ne oceni da je ona u konkretnom slu~aju potrebna. Kada sud odbi-
je da dâ dozvolu za podno{ewe àlbe, stranka se moè àliti na ta-
kvu odluku samo uz dozvolu suda.
Stavom (7) paragrafa 69. je predvi|eno da sud moè, postupaju}i
po àlbi, doneti i re{ewe kojim arbitra`nu odluku poni{tava u ce-
lini ili delimi~no.145 Na ovaj korak sud }e se odlu~iti samo ako
utvrdi da bi bilo necelishodno da sporno pitawe vrati arbitraì
na ponovno razmatrawe.
Protiv odluke suda kojom se re{ava o zahtevu podnetom na osnovu
§69 moè se uloìti àlba samo uz dopu{tewe suda, a on }e takvu do-
zvolu dati ako smatra da u konkretnom slu~aju postoji pitawe od op-
{teg interesa ili neki drugi razlog zbog kojeg treba predmet da raz-
motri Apelacioni sud (paragraf 69(8)).
Dopunske odredbe §70 se tako|e primewuju i kod ovog pravnog
sredstva na isti na~in kao {to se primewuju u odnosu na paragrafe
67. i 68.
Postupak sudske kontrole arbitra`nih odluka je aktuelnim Zako-
nom o arbitraì detaqno ure|en i predvi|a jasna uputstva za postu-
pawe sudova u razli~itim situacijama, ali im ipak ostavqa dosta
{iroka ovla{}ewa u ovim postupcima. Sud moè arbitra`nu odluku
da potvrdi, vrati arbitraì na ponovno razmatrawe, poni{ti pa ~ak
i izmeni pod odre|enim uslovima. Na taj na~in otvara se prostor za
preterano uplitawe suda u arbitra`ni postupak pa ~ak i zloupotre-
be. Na sre}u, praksa pokazuje da su zloupotrebe retke i da su sudovi
tokom dugogodi{we prakse re{avawa ovakvih predmeta, sami utvrdi-
145 Stav (7) paragrafa 69. Zakona o arbitraì iz 1979. godine glasi: „Po àlbi pod-
netoj na osnovu ovog ~lana, sud moè svojim re{ewem a) potvrditi arbitra`nu
odluku, b) izmeniti arbitra`nu odluku, c) vratiti arbitra`nu odluku arbitraì
u celini ili delimi~no na ponovno razmatrawe s obzirom na odluku suda, ili d)
poni{titi odluku u celini ili delimi~no. Sud }e koristiti svoje ovla{}ewe da
u celini ili delimi~no poni{ti arbita`nu odluku samo ako utvrdi da bi bilo
necelishodno vratiti sporno pitawe arbitraì na ponovno razmatrawe”.
84
li pravila za tuma~ewe i primenu Zakona o arbitraì u postupcima
poni{tewa arbitra`nih odluka. Princip kojim se oni rukovode u
ovim predmetima najboqe islustruju re~i sudije Bingham J. zabeleè-
ne u obrazloèwu odluke u predmetu Zermatt Holdings SA protiv Nu-Li-
fe Upholstery Repairs Ltd:146 „... kao stvar op{teg pristupa sudovi na-
stoje da podrè arbitra`ne odluke. Oni im ne prilaze suvi{e kriti~-
ki i ne nastoje da prona|u nedostatke, protivure~nosti i gre{ke u od-
luci, sa ciqem da osujete ili ospore arbitra`ni postupak. Daleko od
toga. Pristupa se tako {to se arbitra`na odluka ~ita na razuman
na~in uz o~ekivawe, a to je i redovan slu~aj, da ona ne sadrì su{tin-
ske pogre{ke koje bi se u woj mogle na}i.”...
2. Ameri~ko pravo
Ameri~ki sudovi, za razliku od engleskih, nisu odmah prepoznali

vrednost i ulogu arbitraè; oni dugo vremena nisu prihvatali izvr-
{avawe arbitra`nih sporazuma i dopu{tali su wihovo opozivawe u
svako doba. Ovakvo postupawe je bilo posledica shvatawa da se ugo-
varawem arbitraè èli izbe}i re{avawe spora od strane suda, a
sumwalo se u objektivnost i stru~nost arbitara jer se verovalo da se
arbitraà ugovara pod pritiskom ja~e ugovorne strane, koja svoj uti-
caj ostvaruje i pri dono{ewu arbitra`ne odluke.
Negativan stav prema arbitraì se zadrào sve do dvadesetih go-
dina pro{log veka, kada je dono{ewem Zakona o arbitraì dràve
Wujork (1920. godine) u~iwen prvi korak ka wegovom ublaàvawu.
Navedenim zakonom, koji je kasnije posluìo kao model za izradu sa-
veznog Zakona o arbitraì 1925. godine, po prvi put je bilo omogu}e-
no prinudno izvr{ewe arbitra`nih sporazuma pred sudovima te dr-
àve.
Savezni Zakon o arbitraì, poznat pod nazivom Federal Arbitration
Act,147 i danas je na snazi, s tim {to je u me|uvremenu nekoliko puta me-
wan i dopuwavan.148 Ovaj zakon je osnovni izvor prava instituta po-
146 Zermatt Holdings v Nu-Life Upholstery Repairs Ltd. (1985) 2 Estates Gazette Law Report,
str. 14. Odluka je zasnovana na Zakonu o arbitraì iz 1950. godine.
147 Savezni Zakon o arbitraì (United States Arbitration Act) je usvojen 12. jula 1925.
godine.
148 Zakon je kodifikovan 30. jula 1947. godine, a mewan je i dopuwavan 1954, 1970, 1988.
i 1990. godine.
85
ni{tewa odluka me|unarodnih trgovinskih arbitraà i primewuje
se na arbitraè koje raspravqaju sporove iz pomorske trgovine i
plovidbe, kao i druge ugovore me|unarodne trgovine, ili trgovine
koja se odvija izme|u dràva ~lanica federacije.149
Prema aktuelnom stawu stvari, Zakon ~ine tri poglavqa: prvo po-
glavqe obuhvata op{te i druge odredbe koje se odnose na me|unarodnu
trgovinsku arbitraù, drugo je posve}eno priznawu i izvr{ewu stra-
nih arbitra`nih odluka koje potpadaju pod reìm Wujor{ke konven-
cije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka iz 1958. go-
dine, a tre}im je izvr{ena implementacija odredbi Interameri~ke
Konvencije o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì iz 1975. godine.
Pored saveznog Zakona, dràve ~lanice Federacije donose i svoje,
nacionalne propise o arbitraì, kojima ure|uju gotovo sva pitawa
iz oblasti arbitra`nog re{avawa sporova.150 One tim propisima, me-
|utim, ne mogu ure|ivati postupke sudske kontrole odluka koje dono-
se me|unarodne trgovinske arbitraè, s obzirom da se ti postupci je-
dino i iskqu~ivo reguli{u saveznim propisom.
Po{to savezni Zakon o arbitraì ne ure|uje poni{tewe arbitra-
`nih odluka na detaqan na~in, kao dopunski izvor prava tog insti-
tuta sudovi naj~e{}e primewuju sudsku praksu, koja ima precedentni
karakter u ameri~kom pravu.
a) Poni{tewe arbitra`nih odluka prema odredbama Saveznog za-

kona o arbitraì
U ameri~kom pravu arbitra`ne odluke nisu izjedna~ene po dejstvu

sa presudama dràvnih sudova; one to svojstvo sti~u tek nakon {to ih
potvrdi redovni sud u zakonom propisanom postupku. Kada je o odlu-
kama me|unarodnih trgovinskih arbitraà re~, potvr|ivawe se vr{i
149 Paragrafom 1. Zakona odre|eno je poqe wegove primene, u kome su date definicije
pojmova „plovidbeni poslovi” i „trgovina”. Pored toga, probrojani su i pravni
poslovi na koje se odredbe ovog zakona ne primewuju.
150 Nacionalnim propisima o arbitraì se, po pravilu, ure|uju postupci pred unu-
tra{wim arbitraàma. Ti zakoni su, naj~e{}e, doneti pod neposrednim uticajem
Jednoobraznog zakona o arbitraì, koji je usvojila Nacionalna konferencija za
dono{ewe jednoobraznih zakona 1955. godine. Me|utim, u posledwih nekoliko god-
ina zabeleèn je trend dono{ewa nacionalnih propisa koji ure|uju me|unarodne
trgovinske arbitraè, i pored toga {to su one regulisane Saveznim zakonom o
arbitraì. Ovakve zakone ve} poseduju Kalifornija, Kolorado, Florida, Teksas,
Merilend, Havaji, Xorxija, Severna Karolina, Ohajo, Oregon i Konektikat.
86
po odredbama §9, §207 ili §304 Saveznog zakona o arbitraì, u zavi-
snosti od toga da li je re~ o odlukama koje potpadaju pod reìm Pr-
vog, Drugog ili Tre}eg Poglavqa Zakona. Tek nakon {to se ovaj po-
stupak sa uspehom okon~a, arbitra`na odluka postaje podobna za pri-
nudno izvr{ewe. Kada sud odbije zahtev za potvr|ivawe arbitra`ne
odluke stranka moè ponovo, u okviru zakonom predvi|enog roka,
pred nekim drugim sudom zatraìti weno potvr|ivawe pod uslovom
da odluka nije u me|uvremenu izmewena, ispravqena ili poni{tena.
Poni{tewe odluka koje donose me|unarodne trgovinske arbitra-
è je ure|eno Prvim Poglavqem saveznog Zakona o arbitraì, koji
tom pitawu posve}uje samo jedan ~lan (§10). Wime je predvi|eno da
svaka stranka koja je u~estvovala u arbitra`nom postupku ima pravo
da pokrene postupak poni{tewa arbitra`ne odluke u slede}im slu~a-
jevima:
a) Ako je dono{ewe arbitra`ne odluke obezbe|eno putem mita, preva-
re ili drugih nedozvoqenih sredstava;
b) Ako su arbitri ili neki od wih bili o~igledno pristrasni ili
podmi}eni;
v) Ako su arbitri krivi zbog toga {to su odbili da odloè raspravu
mada je stranka dokazala da za to postoje opravdani razlozi, ili
zbog toga {to su odbili da izvedu va`ne dokaze bitne za re{avawe
spora; ili zbog toga {to su nekim drugim pogre{nim postupcima
povredili prava bilo koje od stranaka;
g) Ako su arbitri prekora~ili svoja ovla{}ewa, ili su tako nekvali-
tetno vr{ili svoja ovla{}ewa da nisu do{li do zajedni~ke, kona~-
ne i definitivne arbitra`ne odluke o predmetu spora koji im je
poveren na re{avawe.
Postupak u kome se odlu~uje o poni{tewu arbitra`ne odluke je

parni~ni po vrsti i pokre}e ga zainteresovana stranka zahtevom za
poni{tewe. Iako je stavom 1. paragrafa 10. Zakona izri~ito predvi-
|eno da se zahtev podnosi saveznom sudu u SAD u okrugu u kojem je od-
luka doneta, ova odredba je na razli~ite na~ine tuma~ena od strane
sudova: dok su jedni smatrali da je re~ o propisu obavezuju}eg karak-
tera, drugi su bili mi{qewa da je norma vi{e upu}uju}a, te da su mo-
gu}a i druga~ija re{ewa. Tako su se, na primer, pojedini sudovi ogla-
{avali mesno nadle`nim da postupaju po zahtevima za poni{tewe ar-
bitra`ne odluke i na osnovu ~iwenice da se u istom mestu ve} vodi
87
postupak za potvr|ivawe te odluke,151 ili za weno prinudno izvr{e-
we.152 I u odre|ivawu stvarne nadle`nosti sudova su zabeleèna raz-
li~ita postupawa po{to su neki nacionalni sudovi smatrali, i po-
red toga {to su zakonom postupci poni{tewa arbitra`nih odluka
izri~ito povereni saveznim sudovima, da sa tim sudovima imaju kon-
kurentnu nadle`nost u obavqawu ovih poslova.153
Ocewivawe blagovremenosti zahteva za poni{tewe arbitra`ne
odluke je, tako|e, vr{eno na razli~ite na~ine, s obzirom da to pitawe
nije posebno ure|eno zakonom. Naime, odredbe §12 predvi|aju da se
„obave{tewe o podno{ewu predloga za poni{taj, izmenu ili isprav-
ku arbitra`ne odluke mora dostaviti suprotnoj stranci ili wenom
punomo}niku u roku od tri meseca od dana kada je arbitra`na odluka
doneta ili dostavqena strankama,” na osnovu ~ega se zakqu~uje da se
i zahtev za poni{tewe arbitra`ne odluke moè podneti u navedenom
roku. Ve}i deo sudske prakse je zauzeo stav da je re~ o roku koji je pre-
kluzivan, mada su pojedini sudovi cenili kao blagovremene i zahteve
podnete po wegovom isteku, pod uslovom da se oni koriste kao sred-
stvo protiv potvr|ivawa arbitra`ne odluke pred sudom. Tako se to-
lerisalo podno{ewe zahteva za poni{tewe sve do isteka roka u kome
se moè zatraìti potvr|ivawe arbitra`ne odluke pred sudom.154
Nedoumice u vezi sa rokom za podno{ewe zahteva za poni{tewe
arbitra`ne odluke izaziva i to {to nije precizno odre|eno kada on
po~iwe da te~e; da li je to dan kada je arbitra`na odluka doneta ili
dostavqena strankama. Pored toga, ni pitawe eventualnog prekida u
wegovom trajawu za vreme dok arbitraà odlu~uje po zahtevu za is-
pravku ili dopunu odluke nije zakonom ure|eno, {to dodatno dopri-
nosi pravnoj nesigurnosti stranaka.
Oskudno zakonsko regulisawe je karakteristi~no i za odre|ivawe
poqa primene odredbi Prvog Poglavqa Zakona u postupcima za po-
151 Fukaya Trading Co. v. Eastern Marine Corp., 322 F-Supp. 278, 280 (S.D.N.Y. 1971); Cat
Am. Co. v. Pearl Grange Fruit Exchange, Inc., 292 F. Supp. 549 (S.D.N.Y. 1968); Paul Alli-
son, Inc. v. MInikin Storage of Omaha, Inc., 452 F. Supp. 573 (D.Neb. 1978).
152 Tesoro Petroleum Corp. v. Asamera (South Sumatra) Ltd, 798 F.Supp. 400 (W.D.Tex 1992);
Smiga NI Metal Services, Inc. v. ICM Steel Corp. 514 F.Supp. 164 (N.D.Ill. 1981).
153 Lee v. Dean Vitter Reynolds, Inc., 594 So.2d 783 (Fla. Ct. App 1992); United Services Ge-
neral Life Co. v. Bauer, 568 So.2d 1321 (Fla. Ct. App. 1990); Hilton Construction Co. v.
Martin Mechanical Contractors, Inc., 308 S.E.2d 830 (Ga. 1983).
154 Chaffeurs Union No. 264 v. Ruan Transp. Corp., 473 F.Supp. 298 (N.D.Ind. 1979); Paul
Allison, Inc. v. Minikin Storage of Omaha, Inc., 452 F.Supp. 573 (D. Neb. 1978); Riko En-
terprises, Inc. v. Seattle Supersonics Corp., 357 F. Supp. 521 (S.D.N.Y. 1973).
88
ni{tewe odluka me|unarodnih trgovinskih arbitraà, pa se u prak-
si postavilo pitawe da li se taj reìm primewuje, i pod kojim uslo-
vima, u svim postupcima poni{tewa odluka me|unarodnih trgovin-
skih arbitraà ili se, kada su predmet poni{tewa odluke koje potpa-
daju pod Drugo i Tre}e Poglavqe Zakona, primewuju neka posebna
pravila. U nedostatku pisanih pravila sudska praksa je i u re{avawu
ovog pitawa razli~ito postupala. Tako se, na primer, Distriktski
sud u Teksasu oglasio nenadle`nim za vo|ewe postupka za poni{tewe
arbitra`ne odluke koja potpada pod reìm Drugog Poglavqa Save-
znog zakona o arbitraì zbog toga {to wegova nenadle`nost u kon-
kretnom slu~aju proizlazi iz odredbi §10 Zakona.155 U zauzimawu ova-
kvog stava sud je posebno cenio ~iwenicu da o pitawu odre|ivawa
nadle`nog suda za vo|ewe postupka za poni{tewe arbitra`ne odluke
nema specijalnih odredbi u Drugom Poglavqu Zakona, na osnovu ~ega
je zakqu~io, a ovo u skladu sa §208 Zakona,156 da u takvim slu~ajevima
treba primeniti relevantne odredbe Prvog Poglavqa. Kako one, iz-
me|u ostalog, predvi|aju da o poni{tewu arbitra`nih odluka odlu-
~uje sud u okrugu u kome je odluka doneta, a odluka je doneta u Wujorku,
to zahtev za poni{tewe treba odbaciti zbog nenadle`nosti.
Suprotno od izloènog stava, Distriktski sud u Wujorku je u jed-
nom postupku, koji se tako|e vodio po zahtevu za poni{tewe arbitra-
`ne odluke koja potpada pod reìm Drugog Poglavqa saveznog Zako-
na o arbitraì, primenio odgovaraju}u odredbu Drugog Poglavqa
Zakona, a ne Prvog, kada je cenio blagovremenost zahteva za poni{te-
we arbitra`ne odluke.157 Naime, sud je dopustio podno{ewe tog zahte-
va u toku trajawa postupka za potvr|ivawe arbitra`ne odluke, pri
tom uzimaju}i u obzir rokove predvi|ene odredbama §207 Drugog Po-
glavqa saveznog Zakona o arbitraì, ne obaziru}i se na odredbe §9
Prvog Poglavqa tog zakona, kojim je isto pitawe ure|eno na druga~i-
ji na~in.158
155 Tesori Petroleum Corp. v. Asamera (South Sumatra) Ltd, 798 F.Supp. 400 (W.D. Tex. 1992).
156 Paragraf 208. saveznog Zakona o arbitraì glasi: „Odredbe Prvog Poglavqa se
primewuju na parnice i postupke koji su pokrenuti na osnovu odredaba ovog
Poglavqa ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Poglavqa ili sa odred-
bama Konvencije u tekstu koji je ratifikovan od strane SAD.”
157 Jamaica Commodity Trading Co. v. Connell Rice & Sugar Co., 1991 U.S. Dist. Lexis 8976
(S.D.N.Y. 1991).
158 §207 Drugog Poglavqa Saveznog zakona o arbitraì predvi|a da se potvr|ivawe
arbitra`ne odluke, koja potpada pod reìm tog Poglavqa, moè zatraìti u roku
od tri godine od dana kada je odluka doneta. Sud je u konkretnom slu~aju, u skladu
89
Pitawem uslova pod kojima se mogu poni{tavati arbitra`ne od-
luke koje potpadaju pod reìm Drugog i Tre}eg Poglavqa Saveznog
zakona o arbitraì se, osim sudova, bavila i pravna teorija. îni se
da najboqe argumentuje svoj stav G. Born, koji smatra da sve arbitra-
`ne odluke koje donose me|unarodne trgovinske arbitraè treba da
budu poni{tavane po reìmu Prvog poglavqa Saveznog zakona o ar-
bitraì, a ne po ostalim odredbama Saveznog zakona, niti po pravi-
lima koja za ta pitawa predvi|aju nacionalni propisi. Takav pri-
stup proizlazi, po mi{qewu autora, na osnovu §208 Zakona, kojim je
izri~ito predvi|ena supsidijerna primena odredbi Prvog Poglavqa
u parnicama i postupcima pokrenutim na osnovu Drugog Poglavqa,
pod uslovom da sa wim nisu u suprotnosti. To, nadaqe, proizlazi i
iz §203 Zakona, koji predvi|a nadle`nost saveznih sudova da odlu~u-
ju u prvostepenim postupcima na koje se primewuje Konvencija, a sa-
vezni sudovi re{avaju predmete primenom saveznih propisa.159
Kada sud, nakon sprovedenog postupka poni{tewa arbitra`ne od-
luke, na|e da je zahtev za poni{tewe osnovan, on tu odluku moè samo
da poni{ti, bez mogu}nosti da raspravi i meritum spora me|u stran-
kama. Izuzetno, kada je razlog poni{tewa nepostojawe arbitra`nog
sporazuma ili nearbitrabilnost predmeta spora, sud moè da odlu-
kom o poni{tewu i meritorno raspravi spor koji je arbitra`nom od-
lukom bio re{en.
b) Priznawe i izvr{ewe stranih arbitra`nih odluka poni{tenih u

zemqi porekla pred ameri~kim sudovima – novija sudska praksa
Odlukom Distriktskog suda u Kolumbiji u predmetu Chromalloy,

kojom je odobreno prinudno izvr{ewe arbitra`ne odluke poni{tene
u zemqi porekla, stvoreni su uslovi da i SAD, pored Francuske, po-
stanu veoma privla~ne za sve one u ~iju su korist poni{tene arbitra-
`ne oduke donete. Ovakav bi zakqu~ak, me|utim, bio preurawen a ne-
sa uverewem da je dopu{teno podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`nih odlu-
ka za vreme trajawa postupka za wihovo potvr|ivawe, dozvolio podno{ewe tog za-
hteva u okviru navedenog roka. Da je primenio odgovaraju}u odredbu iz Prvog Po-
glavqa Zakona (§9), sud bi morao odbiti zahtev za poni{tewe s obzirom da je pod-
net po isteku godinu dana od dana dono{ewa arbitra`ne odluke, koliko iznosi
rok za potvr|ivawe arbitra`nih odluka po reìmu Prvog Poglavqa Zakona.
159 G. Born, International Commercial Arbitration, Commentary and Materials, Kluwer Law
International, 2001, str. 768.
90
retko i pogre{an s obzirom na noviju sudsku praksu ameri~kih sudo-
va, koja ovo pravilo dovodi u pitawe. Re~ je, naime, o odlukama u
predmetima Baker Marine160 i Spier,161 koje bacaju potpuno novo svetlo
na okolnosti pod kojima sudovi u SAD dopu{taju prinudno
izvr{ewe arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi porekla. Iako
odlukama u oba navedena predmeta nisu ustanovqena neposredna i di-
rektna pravila za budu}e postupawe, dva op{ta zakqu~ka se na osno-
vu wih, ipak, mogu izvu}i.
Najva`nije i prvo {to proizlazi iz navedenih odluka je to da ne-
ma garancije da }e ameri~ki sudovi dopu{tati prinudno izvr{ewe
arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi porekla. Slede}e {to se
zakqu~uje je da se mogu}nost prinudnog izvr{ewa takvih arbitra-
`nih odluka ne moè ni uzeti u razmatrawe ako ugovorni odnos stra-
naka nema bar neku vezu sa ameri~kim pravom.
Okolnosti pod kojima su formirana ova pravila su slede}e:
U predmetu Baker Marine se raspravqalo o dva spora koja su proi-
za{la iz ugovora izme|u Baker Marine Ltd., Danos & Curole Marine Con-
tractors i Chevron Ltd. Arbitra`nom klauzulom je bilo predvi|eno da
}e se svi sporovi, koji eventualno proiza|u iz ugovora, re{avati u
Nigeriji u skladu sa UNCITRAL Arbitra`nim pravilima, uz sup-
sidijernu primenu nigerijskog materijalnog prava. Sporovi su ra-
spravqeni i donete su dve arbitra`ne odluke, obe u korist Baker Ma-
rine, koje su kasnije poni{tene od strane Saveznog Visokog suda Nige-
rije; Baker Marine je pred ameri~kim sudom zatraìo prinudno izvr-
{ewe tih, poni{tenih arbitra`nih odluka.
Ameri~ki sud je odbio da odobri prinudno izvr{ewe ovih odluka
pozivaju}i se na ~lan V(1)(e) Wujor{ke konvencije o priznawu i iz-
vr{ewu stranih arbitra`nih odluka, koji poni{tewe arbitra`ne
odluke u zemqi porekla predvi|a kao razlog za odbijawe wenog pri-
nudnog izvr{ewa u drugoj zemqi ~lanici Konvencije. Nezadovoqan
ovakvom odlukom Baker Marine se àlio vi{em sudu s pozivom na ~lan
VII Wujor{ke konvencije, presudu u predmetu Chromalloy i Prvo
Poglavqe Saveznog zakona o arbitraì. Apelacioni sud je u drugo-
stepenoj odluci odbio àlbu kao neosnovanu sa obrazloèwem da su
stranke ugovorile da sedi{te arbitraè bude u Nigeriji, te da ni jed-
160 Baker Marine (Nig) Ltd. v. Chevron (Nig.) Ltd. 191 F.3d 194 (2d Cir. 1999).
161 Spier v. Calzaturificio Tecnica S.p.A., 71ESupp.2d 279 (S.D.N.Y. 1999), reargument den.,
77 F.Supp.2d 405 (S.D.N.Y. 1999).
91
nim stavom u svom ugovoru nisu spomenule ameri~ko pravo ili makar
nagovestile da èle da se na wihov ugovorni odnos primeni ameri~-
ko pravo.162
U predmetu Spier, u kome je odluka doneta dva meseca nakon {to je
Apelacioni sud odbio àlbu u predmetu Baker Marine, sud je tako|e
odbacio zahtev za odobrewe prinudnog izvr{ewa arbitra`ne odluke
poni{tene u zemqi porekla. Ovde se radilo o arbitra`noj odluci ko-
ja je doneta u Italiji po tu`bi Spier protiv Calzaturificio Tecnica,
S.p.A, koju je poni{tio Kasacioni sud Italije. Slede}i primer pre-
sude u predmetu Baker Marine, sud je odbio zahtev za priznawe i izvr-
{ewe poni{tene arbitra`ne odluke s pozivom na ~lan V(1)(e) Wujor-
{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka.
I u obrazloèwu ove presude sud je ukazao da ugovorni odnos strana-
ka nema nikakve veze sa ameri~kim pravom, te da se zbog toga ne moè
traìti primena ameri~kog, povoqnijeg prava na osnovu odredbi
~lana VII Wujor{ke konvencije.163
Ovaj predmet je, tako|e, stigao do Apelacionog suda u drugostepe-
nom postupku, u kome je taj sud, razmatraju}i prigovor podnosioca
zahteva kojim je traèna primena pravila utvr|enog u predmetu
Chromalloy, zapazio da se presuda u predmetu Chromalloy, ipak, odnosi
na jedan izuzetan slu~aj, koji zbog toga nije podoban da formira pra-
vilo. Razlog zbog kojeg je to tako je ~iwenica, kako je obrazloìo sud,
da se u tom predmetu stranka, koja je izgubila spor, unapred bila od-
rekla prava na àlbu protiv arbitra`ne odluke.164
Odlukama u predmetima Baker Marine i Spier se „pravilo” uspo-
stavqeno u predmetu Chromalloy, po kome ameri~ki sudovi glatko do-
pu{taju priznawe i izvr{ewe stranih sudskih odluka poni{tenih u
zemqi porekla kada je ameri~ko pravo, kao doma}e, povoqnije za pod-
nosioca zahteva, ozbiqno dovodi u pitawe. Sude}i po navedenim od-
lukama wegova primena }e presudno zavisiti od toga u kolikoj meri
je ugovorni odnos stranaka povezan sa ameri~kim pravom.
162 O ovome videti op{irnije kod Dana H. Freyer, United States Recognition and
Enforcement of Annulled Foreign Arbitral Awards, Journal of International Arbitration
17(2): 1-9, Kluwer Law International 2000, str. 5 -7.
163 Dana H. Freyer, op. cit, str. 7- 8.
164 Dana H. Freyer, op. cit, str. 8.
92
3. Francusko pravo
Arbitraà kao na~in re{avawa sporova je u upotrebi u Francu-

skoj vi{e od pet stotina godina. U po~etku su gra|ani putem arbitra-
è raspravqali sporove nastale povodom wihovih razli~itih pri-
vatnih odnosa, a kasnije je ona sve vi{e upotrebqavana za re{avawe
trgova~kih sporova, kako doma}ih, tako i me|unarodnih.
Dinami~nom, intenzivnom i dugotrajnom razvoju arbitra`nog
prava u Francuskoj je posebno pogodovala podr{ka koju su arbitra-
ì davali francuski vladari, veoma rano uvidev{i wene prednosti.
Tako je jo{ 1560. godine kraq Fransois II izdao Edikt kojim se dopu-
{ta arbitra`no re{avawe trgovinskih sporova, za koji se smatra da
predstavqa najstariji pisani akt takve vrste u Evropi.
Kontinuitet u razvoju arbitraè nije bio prekinut ni usled revo-
lucije u XVIII-om veku; naprotiv, arbitraà je bila posebno afirmi-
sana i od strane novih vlasti pa je odredba koja je svim gra|anima ga-
rantovala pravo da putem arbitraè re{avaju me|usobne sporove une-
ta u najvi{i pravni akt Revolucije, Ustav iz 1791. godine.165
Intenzivni razvoj arbitra`nog prava u Francuskoj beleì se sve
do sredine XIX-og veka, kada je do{lo do izvesne stagnacije usled
ograni~ewa postavqenih tada aktuelnim Zakonikom o gra|anskom po-
stupku.166 Ovim zakonikom je, uprkos tome {to su u praksi ve} duè vre-
mena paralelno egzistirale obe forme arbitra`nog sporazuma (arbi-
tra`ni kompromis i arbitra`na klauzula), bilo predvi|eno ugo-
varawe arbitra`nog re{avawa sporova samo putem arbitra`nog kom-
promisa. Pravnu prazninu u odnosu na arbitra`ne klauzule sudovi su
jedno vreme re{avali tako {to su im priznavali punova`nost, sve dok
Kasacioni sud nije u svojoj odluci od 10. jula 1843. godine utvrdio da
se arbitra`nim klauzulama, ipak, ne moè priznavati vaqanost.
Obrazloèwe za ovakav stav sud je na{ao u ~iwenici da arbitra`na
klauzula, kojom se ugovara re{avawe sporova koji }e eventualno tek
proiste}i iz jednog ugovornog odnosa, ne ispuwava zakonom predvi|e-
ni minimum za punova`nost budu}i da ne sadrì odre|ewe spora i ime-
na arbitara.167 Ova je odluka direktno uticala na smawewe broja
165 O istoriji francuskog arbitra`nog prava videti: D. Mitrovi}, Me|unarodna
trgovinska arbitraà u francuskom pravu, Zbornik Me|unarodna trgovinska
arbitraà, Strana prava i zakoni, Beograd, 1996.
166 Re~ je o Zakoniku o gra|anskom postupku iz 1806.godine.
93
sporova koji su se poveravali na re{avawe arbitraàma, a samim tim
i na stavqawe arbitraè u lo{iji poloàj od onog koji je ranije ima-
la.
Arbitra`ne klauzule su ponovo zaìvele u francuskom pravu tek
1925. godine, kada je po ugledu na @enevski protokol o arbitra`nim
klauzulama iz 1923. godine promewen zakon i priznata je vaqanost i ar-
bitra`nim klauzulama u trgova~kim stvarima. Od tada arbitraà i ar-
bitra`no pravo Francuske ponovo ulaze u period intenzivnog razvoja.
Posledwe izmene francuskog arbitra`nog zakona izvr{ene su
1980. i 1981. godine i odredbe kojima je ure|eno arbitra`no re{ava-
we sporova sastavni su deo Novog Zakonika o gra|anskom postupku
(~l. 1442 – 1507). Ovaj, aktuelni zakonski tekst posebno ure|uje me|u-
narodnu trgovinsku arbitraù, na koju se supsidijerno primewuju i
odredbe zakona koji ure|uje unutra{wu arbitraù.168 „Osnovna karak-
teristika novog zakonskog regulisawa arbitraè je liberalizam,
{to ima za posledicu smaweni uticaj i kontrolu dràvnih sudova,
kako u arbitra`nom postupku, tako i u pogledu kontrole arbitra`ne
odluke. On je, ina~e, i{ao u tri pravca: afirmacija autonomije voqe
stranaka, afirmacija jurisdikcionog karaktera misije arbitara i
reorganizacija pravnih lekova.”169 To se postiglo, izme|u ostalog, ta-
ko {to zakon garantuje punova`nost arbitra`nog sporazuma bez ob-
zira da li je on u obliku arbitra`nog kompromisa ili arbitra`ne
klauzule (~l. 1442 – 1450); izri~ito se predvi|a pravo arbitara da od-
lu~uju o sopstvenoj nadle`nosti (~lan 1466); izri~ito se predvi|a
obaveza suda ili drugog dràvnog organa da se oglasi nenadle`nim
kada ustanovi da u odnosu na konkretni spor postoji arbitra`ni spo-
razum (~lan 1458); strankama je priznato pravo da samostalno biraju
arbitre, slobodno odre|uju materijalno i procesno pravo koje }e se
primeniti u re{avawu spora,170 i dr.
167 Zakonikom iz 1806. je bilo predvi|eno da arbitra`ni kompromis da bi bio puno-
vaàn mora obavezno da sadrì odre|ewe predmeta spora i imena arbitara.
Navedeno prema D. Mitrovi}, op. cit, str. 32.
168 ^lanom 1495. Zakonika o gra|anskom postupku je predvi|eno da „Kada je me|unaro-
dna arbitraà podvrgnuta francuskom pravu, odredbe delova I, II i III ove kwige se
primewuju samo u nedostatku posebnog sporazuma i pod rezervom ~lanova 1493. i
1494.”
169 D. Mitrovi}, op. cit, str. 32.
170 Francusko pravo izri~ito predvi|a da arbitri nisu vezani francuskim proces-
nim zakonima kao {to su to sudovi, osim u pogledu primene osnovnih na~ela pos-
tupka predvi|enih Zakonikom (~lan 1460).
94
Pre nego se posvetimo relevantnim pitawima postupka poni{te-

wa odluka me|unarodne trgovinske arbitraè, potrebno je odrediti
{ta se u francuskom pravu podrazumeva pod pojmom „me|unarodna ar-
bitraà”, budu}i da zakon predvi|a razli~ite postupke za poni{te-
we odluka doma}ih i me|unarodnih arbitraà.
Na~in na koji se jedna arbitraà kvalifikuje kao me|unarodna po
francuskom pravu odre|en je Zakonikom o gra|anskom postupku, koji
u ~lanu 1492. predvi|a da je me|unarodna svaka arbitraà „koja ima
za predmet interese me|unarodne trgovine”. Zakonodavac se oprede-
lio za {iroko, ekonomsko poimawe pojma „me|unarodna trgovina”,
pod kojom podrazumeva svaku me|unarodnu ekonomsku aktivnost. „Na
ovaj na~in napu{teni su pravni kriterijumi za odre|ivawe me|unarod-
nog karaktera arbitraè, kao {to su: dràvqanstvo (nacionalnost)
stranaka; dràvqanstvo arbitara; domicil, odnosno sedi{te stra-
naka i arbitara; mesto arbitraè; pravo nadle`no za arbitraù i
arbitra`ni postupak, itd. Opredequju}i se za ovaj ekonomski krite-
rijum, novo francusko pravo ne govori o trgovinskom karakteru arbi-
traè, {to bi upu}ivalo na pojam „trgovinski” shva}en u smislu unu-
tra{weg francuskog prava (trgovinski akt ili trgovac), ve} govori o
arbitraì koja re{ava spor vezan za me|unarodnu trgovinu. Re{avaju-
}i ovakav spor arbitraà dobija atribut „trgovinske”, ali ne vi{e
odre|en prema unutra{wem francuskom pravu, nego prema op{tim
standardima me|unarodne trgovine, koji obuhvataju ne samo poslove
razmene i proizvodwe, ve} i gra|ewe, investicije i sve druge vrste uslu-
ga, koje interesuju najmawe dve zemqe. Sve ono {to je kod nas obuhva}e-
no pojmom privredni posao, privredni odnos i, kona~no, privredno pra-
vo”.171
Iako posebno ure|eni, postupci za poni{tewe odluka doma}ih i
me|unarodnih arbitraà imaju dosta zajedni~kog. Tako je na primer,
prethodni uslov za zasnivawe nadle`nosti francuskog suda i za pri-
menu francuskog prava u oba slu~aja da je odluku donela arbitraà na
teritoriji Francuske. Navedeni preduslov je jedini ~ak i kada su od-
luke me|unarodne arbitraè u pitawu, pa se francuski sudovi ogla-
{avaju nenadle`nim za postupawe po zahtevima za poni{tewe arbi-
tra`nih odluka koje su donete u stranoj dràvi primenom francuskog
171 D. Mitrovi}, op. cit, str. 34.
95
procesnog prava.172 Pored toga, postupak poni{tewa arbitra`ne od-
luke uvek se vodi pred apelacionim sudom na podru~ju na kome je ar-
bitra`na odluka doneta, bez obzira da li je ona rezultat delovawa
me|unarodne ili unutra{we trgovinske arbitraè (~l. 1486. i 1505.
Zakonika).
Postupak se uvek pokre}e odgovaraju}im zahtevom – tu`bom za po-
ni{tewe koja se mora podneti u roku od mesec dana od dana dostavqa-
wa odluke stranci s tim {to je, kada je u pitawu odluka koju je done-
la unutra{wa arbitraà, potrebno i da ona bude snabdevena egzekva-
turom. Ako je re~ o odluci me|unarodne arbitraè koja je dobila eg-
zekvaturu, rok za podno{ewe zahteva za poni{tewe je mesec dana od
dana dostavqawa odluke koja je progla{ena izvr{nom. Sam rok za
podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`ne odluke ima suspenziv-
no dejstvo u odnosu na postupak wenog prinudnog izvr{ewa, s obzi-
rom da dok on ne istekne ili dok sud, kada je zahtev blagovremeno pod-
net, o wemu ne odlu~i, nije dopu{teno sprovoditi prinudno izvr{e-
we odluke.173
Razlozi zbog kojih se moè zatraìti poni{tewe jedne arbitra-
`ne odluke koju je donela me|unarodna arbitraà su isti oni zbog ko-
jih sud moè odbiti priznawe i izvr{ewe te odluke pobrojani u ~la-
nu 1502. Zakonika.174 To su slede}i razlozi:
1. Ako je arbitar odlu~ivao bez sporazuma o arbitraì ili na osno-
vu sporazuma koji je ni{tav ili je istekao;
2. Ako je arbitra`ni sud bio neregularno konstituisan ili arbitar
pojedinac neregularno odre|en;
3. Ako je arbitar odlu~ivao ne pridràvaju}i se misije koja mu je bi-
la poverena;
172 I ovo pravilo je potvrdio Apelacioni sud Pariza u svojoj odluci od 18. februara
1986. godine, donetoj povodom tu`be za poni{tewe odluke arbitraè u Londonu
koja je primenila francusko procesno pravo. [ta vi{e, ovaj sud je stranku koja je
podnela tu`bu za poni{tewe osudio da plati suprotnoj stranci naknadu {tete sa
slede}im obrazloèwem: „Deluju}i sa lo{om namerom tuìlac je podneo tu`bu za
poni{tewe arbitra`ne odluke sudu koji o~igledno nije nadleàn i na taj na~in
dopustio javno preispitivawe ~iwenica koje bi trebalo da ostanu poverqive.”
Navedeno prema Gaillard Fouchard, op. cit, str. 905.
173 O ovome videti vi{e kod Gaillard Fouchard, op. cit, str. 907.
174 Primena ~lana 1502. i na poni{tewe arbitra`nih odluka izri~ito je predvi|ena
stavom 1. ~lana 1504. Zakonika, po kome „Arbitra`na odluka doneta u Francuskoj
u materiji me|unarodne arbitraè, moè biti predmet tu`be za poni{taj u slu~aje-
vima predvi|enim u ~lanu 1502.”
96
4. Ako nije bio po{tovan princip kontradiktornosti;
5. Ako su priznawe ili izvr{ewe suprotni me|unarodnom javnom po-
retku.
Odredba kojom su odre|eni razlozi za poni{tewe arbitra`ne od-
luke je imperativnog karaktera i stranke je ne mogu svojom voqom
mewati niti wenu primenu iskqu~iti. Imperativni karakter odred-
be odre|uje i ulogu suda u postupku preispitivawa arbitra`ne odlu-
ke tako da on ne moè raspravqati o wenom meritumu, jer takvo ov-
la{}ewe nema.175 Ovo se, me|utim, odnosi samo na postupak poni{te-
wa odluka me|unarodne arbitraè s obzirom da je ~lanom 1485. Zako-
nika, koji se odnosi na poni{tewe arbitra`nih odluka unutra{we
arbitraè, izri~ito predvi|eno da „jurisdikcija, kojoj je podnet zah-
tev za poni{tewe, ... odlu~uje o meritumu u granicama misije arbitra,
osim suprotne voqe svih stranaka”.
Razlozi za poni{tewe arbitra`nih odluka navedeni pod br. 1-4 su
predvi|eni i kao razlozi zbog kojih se moè zatraìti poni{tewe
odluke koju je donela unutra{wa arbitraà. Suprotnost arbitra`ne
odluke me|unarodnom javnom poretku je razlog koji stoji samo u odno-
su na odluke koje je donela me|unarodna arbitraà, dok se kod
unutra{we arbitraè zahteva da arbitar nije prekr{io „neko pravi-
lo javnog poretka” (~lan 1484. stav 2. ta~ka 6.)
Zahtev za poni{tewe arbitra`ne odluke ne moè se podneti ako
stranka nije prethodno, za vreme trajawa arbitra`nog postupka, pri-
govorila arbitra`nom ve}u da postoji razlog koji moè uzrokovati
poni{tewe odluke arbitraè. Sud }e, me|utim, dopustiti podno{ewe
i takvog zahteva pod uslovom da podnosilac dokaè da ranije nije bio
svestan postojawa razloga na koje se u tu`bi poziva. Navedena obave-
za stoji u odnosu na sve razloge za poni{tewe arbitra`nih odluka,
osim kada se ona osporava zbog wene suprotnosti sa me|unarodnim
javnim poretkom.
Da bi sud doneo odluku kojom poni{tava arbitra`nu odluku nije
neophodno da podnosilac tu`be dokaè i da je usled nedostatka na ko-
ji se u tu`bi poziva pretrpeo kakvu {tetu.
175 I Kasacioni sud je u obrazloèwu jedne svoje odluke izri~ito naveo „...uloga ape-
lacionog suda u svetlu ~l. 1502. i 1504. Novog Zakonika o gra|anskom postupku
ograni~ena je na preispitivawe razloga pobrojanih u navedenim odredbama”. Od-
luka Kasacionog suda Francuske od 6. januara 1987. godine u predmetu Southern
Pacific Properties Ltd. protiv Republike Egipat, objavqena u 1987 Rev. Arb. 469, nave-
deno prema Gaillard Fouchard, op. cit, str.923.
97
Ako se razlog poni{tewa odnosi samo na jedan deo arbitra`ne od-
luke, koji se moè izdvojiti, sud }e poni{titi samo taj deo odluke
dok }e ona u svemu ostalom biti punova`na.
U postupcima za poni{tewe arbitra`ne odluke apelacioni sudo-
vi primewuju uobi~ajena pravila postupka po kojima ina~e rade.
4. [vajcarsko pravo
Me|unarodna trgovinska arbitraà je veoma razvijena u {vajcar-

skom pravu; {vajcarske arbitraè godi{we rasprave oko jednu ~etvrti-
nu svih me|unarodnih trgovinskih sporova u svetu. Razlog za ovu pojavu
ne treba traìti samo u ~iwenici {to je [vajcarska neutralna zemqa;
tome je ponajvi{e doprinelo liberalno i za stranke prihvatqivo arbi-
tra`no zakonodavstvo, koje garantuje puno po{tovawe voqe ugovornih
strana. Princip jednakog tretmana stranaka u postupku je jedina impe-
rativna norma u {vajcarskom arbitra`nom pravu koja ograni~ava slo-
bodu stranaka da odlu~uju o organizaciji arbitra`nog postupka.
[iroka autonomija voqe ugovornih strana, me|utim, nije apso-
lutna i arbitra`ni postupci se ne sprovode van svake propisane
forme. Konkordatom od 27. marta 1969. godine176 i Glavom 12 Saveznog
zakona o me|unarodnom privatnom pravu177 predvi|ena su pravila ko-
ja garantuju vo|ewe po{tenog arbitra`nog postupka. Oba navedena
propisa su izvori arbitra`nog prava s tim {to se odredbe starijeg
propisa, Konkordata, primewuju supsidijerno u odnosu na odredbe
Zakona iz 1987. godine i samo pod uslovom da stranke primenu Zako-
na izri~ito iskqu~e u arbitra`nom sporazumu.178
176 Interkantonalna arbitra`na konvencija (Intercantonal Arbitration Convention), koja
je popularno nazvana Konkordat, usvojena je 27. marta 1969. godine a stupila je na
snatu 27. avgusta 1969. godine.
177 Savezni Zakon o me|unarodnom privatnom pravu usvojen je 18. decembra 1987.
godine, a stupio je na snagu 1. januara 1989. godine.
178 Pored Konkordata i saveznog Zakona o me|unarodnom privatnom pravu u {vaj-
carskom pravu postoje i drugi izvori arbitra`nog prava, i to: a)arbitra`ni ugov-
or, b) pravila institucionalne arbitraè (ako je takva arbitraà ugovorena), v)
me|unarodne konvencije, g) arbitra`ni precedenti (pod uslovom da su odluke
objavqene u literaturi), d) sudski precedenti i |) pravna doktrina. U hijerarhiji
izvora arbitra`nog prava nacionalni propisi o arbitraì dolaze na tre}e mesto,
iza arbitra`nog ugovora i pravila institucionalnih arbitraà. Navedeno prema
R. Igwa~evi}, [vajcarsko pravo o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì, Me|unaro-
dna trgovinska arbitraà, Beograd, 1996. godine, str. 139.
98
U {vajcarskom pravu se kod odre|ivawa jedne arbitraè me|una-

rodnom po{lo od personalnog kriterijuma, pa se me|unarodnom sma-
tra svaka arbitraà kod koje bar jedna od stranaka u trenutku zakqu-
~ewa arbitra`nog sporazuma nije imala domicil niti uobi~ajeno
boravi{te u [vajcarskoj.179 Kada je me|unarodna arbitraà zasedala
i donela odluku na teritoriji [vajcarske, postupak poni{tewa te
odluke se odvija primenom {vajcarskog prava, odnosno pravila Gla-
ve 12. saveznog Zakona o me|unarodnom privatnom pravu.
Zahtev za poni{tewe arbitra`ne odluke moè se podneti samo
protiv odluke koja je kona~na i izvr{na, a to je svaka arbitra`na od-
luka od momenta kada je dostavqena strankama, osim ako su stranke
predvidele dvostepeni postupak. Tada se kona~nom smatra samo odlu-
ka doneta u drugom stepenu.
Razlozi zbog kojih se moè zatraìti poni{tewe arbitra`ne od-
luke su uglavnom procesnopravne prirode, i to su slede}i razlozi
(~lan 190. stav 2.):
a) Ako je arbitar pojedinac neregularno bio odre|en ili arbitra`ni
sud neregularno sastavqen;
b) Kad se arbitra`ni sud pogre{no proglasio nadle`nim ili nena-
dle`nim;
v) Kad je arbitra`ni sud odlu~io izvan zahteva koji su mu podneti
ili kad je propustio da se izjasni o nekom od zahteva;
g) Kad nije bila po{tovana jednakost stranaka ili wihovo pravo da
se izjasne u kontradiktornom postupku;
d) Kad je odluka nespojiva sa javnim poretkom.
Kada se arbitra`na odluka osporava zbog neregularnog izbora ar-
bitra pojedinca ili zbog neodgovaraju}eg sastava arbitra`nog ve}a,
tu`ba za poni{tewe je dopu{tena samo pod uslovom da je stranka taj
nedostatak istakla jo{ u toku trajawa postupka pred arbitraòm.
Ako je, pak, arbitraà donela posebnu, delimi~nu odluku kojom se
oglasila nadle`nom u konkretnom sporu, ta posebna odluka se moè
pobijati tu`bom za poni{taj u roku od 30 dana od dana wenog dostav-
qawa stranci, ali ne i nakon dono{ewa odluke o meritumu. Deli-
mi~ne arbitra`ne odluke, shodno izri~itom zakonskom ure|ewu
179 ^lan 176. stav 1. Saveznog {vajcarskog zakona o me|unarodnom privatnom pravu od
18. decembra 1987. godine.
99
(~lan 190. stav 3. Zakona) mogu se poni{tavati samo zbog nepropisnog
sastava arbitra`nog ve}a ili zbog nenadle`nosti arbitraè.
Nepo{tovawe principa jednakosti stranaka u postupku je povre-
da imperativnog pravila i kao takva se sankcioni{e poni{tewem
arbitra`ne odluke u svakom slu~aju kada se utvrdi weno postojawe,
bez obzira na ~iwenicu da li je stranka usled toga pretrpela kakvu
{tetu. U sudskoj praksi se ovaj osnov koristi i za poni{tavawe ar-
bitra`ne odluke kojoj nedostaje obrazloèwe, nerazumqive odluke i
ako nije omogu}eno svim arbitrima da uzmu u~e{}a u ve}awu u po-
stupku dono{ewa odluka.180
Poni{tewe arbitra`ne odluke moè se zatraìti u roku od 30 da-
na od dana wenog dostavqawa strankama a postupak poni{tewa se vo-
di, po pravilu, pred Saveznim sudom, osim ako su stranke izri~ito
predvidele da o tome odlu~i sud nadleàn prema mestu sedi{ta arbi-
traè.181 Samo pokretawe postupka za poni{tewe arbitra`ne odluke
nema suspenzivno dejstvo u odnosu na postupak prinudnog izvr{ewa
te odluke pred {vajcarskim sudom, ali izvr{ni sud moè, na odgova-
raju}i zahtev stranke, doneti odluku o zastajawu sa izvr{nim postup-
kom do dono{ewa odluke po zahtevu za poni{tewe.
Odredbe o poni{tewu arbitra`nih odluka su imperativnog ka-
raktera i stranke ih ne mogu svojom voqom mewati ali ih u odre|e-
nom slu~aju, i to je specifi~nost {vajcarskog arbitra`nog prava,
mogu svojom voqom iskqu~iti. Naime, kada ni jedna od stranaka u ar-
bitra`nom postupku „nema ni domicil, ni redovno boravi{te, ni se-
di{te u [vajcarskoj, one mogu, izri~itom izjavom u sporazumu o ar-
bitraì ili u nekom kasnijem pismenom sporazumu da iskqu~e svaki
pravni lek protiv odluka arbitra`nog suda; one tako|e mogu da
iskqu~e pravni lek samo zbog jednog ili vi{e razloga navedenih u
~lanu 190. stav 2.” (~lan 192. stav 1. Zakona).182 Kada stranke koriste
180 R. Igwa~evi}, op. cit, str. 155.
181 ^lan 191. {vajcarskog Saveznog zakona o me|unarodnom privatnom pravu glasi: „1.
Pravni lek se moè podneti samo Federalnom sudu. Postupak je regulisan odred-
bama Zakona o sudskoj organizaciji, koje se odnose na pravne lekove javnog prava. 2.
Me|utim, stranke mogu da dogovore da umesto Federalnog suda to bude sudija u
sedi{tu arbitra`nog suda, koji odlu~uje kona~no. Kantoni odre|uju u tom ciqu
jedan jedini kantonalni organ.”
182 Da bi odricawe od pravnog leka bilo punova`no, neophodno je da bude izraèno na
jasan i nedvosmislen na~in, {to je, prema shvatawu {vajcarskih sudova, uslov za
punova`nost jedne takve izjave. U kojoj meri se oni drè ovog pravila ilustruje od-
luka Saveznog suda od 9. aprila 1991, kojom je raspravqeno o zahtevu za poni{tewe
100
ovo pravo i u potpunosti iskqu~e mogu}nost poni{tewa arbitra`ne
odluke ~ije izvr{ewe treba da se sprovede u [vajcarskoj, weno izvr-
{ewe }e se sprovesti uz primenu odredbi Wujor{ke konvencije o pri-
znawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka.
5. Nema~ko pravo
Posledwa zemqa ~ije arbitra`no zakonodavstvo razmatramo u

okviru uporednopravnog pregleda nacionalnih propisa o arbitraì
je Nema~ka, zemqa veoma razvijene privrede koja sa uspehom neguje
praksu arbitra`nog re{avawa trgovinskih sporova. U Nema~koj se
nalazi veliki broj arbitra`nih centara koji pored unutra{wih re-
{avaju i brojne me|unarodne trgovinske sporove. Me|u ovim centri-
ma posebnu pa`wu zavre|uju institucionalne arbitraè organizova-
ne pri trgova~kim i industrijskim komorama, stru~nim udruèwima
i berzama.183
Nema~ka pripada krugu zemaqa koje nemaju poseban zakon o arbi-
traì, ve} se odredbe o arbitra`nom re{avawu sporova nalaze u
okviru propisa koji ure|uju gra|anski sudski postupak. Zakon ne pra-
vi razliku izme|u doma}e i me|unarodne arbitraè, ve} za obe pred-
vi|a jedinstvena pravila.
Arbitraà u Nema~koj nije imala posebno povoqne uslove za raz-
voj sve do kraja XX-og veka, kada je izvr{ena kompletna revizija ar-
bitra`nog zakona u skladu sa savremenim potrebama i tendencijama u
uporednom arbitra`nom pravu. Do tada su se arbitra`ni postupci u
odluke ICC arbitraè u predmetu Clear Star Ltd. protiv Centrala Morska Importowo-
Eksportova „Centromor” (objavqeno u 1991 REV. ARB. 709). U obrazloèwu te odluke
je navedeno da se ~lan 24. biv{ih ICC pravila (sada je to ~lan 28(6) Pravilnika iz
1998. godine), po kome se pretpostavqa da su se stranke odrekle od prava na bilo
koje pravno sredstvo protiv arbitra`ne odluke ukoliko takvo odricawe moè
biti punova`no, „ne predstavqa samo po sebi odricawe od prava na podno{ewe
zahteva za poni{tewe arbitra`ne odluke po ~lanu 192. {vajcarskog Zakona.”
Navedeno prema Gaillard Fouchard, op. cit, str. 911.
183 Primera radi to su Hambur{ka arbitraà za mirewe, tzv. Hambur{ka prijateqs-
ka arbitraà osnovana 1927. godine i Arbitra`ni sud Trgovinske komore Hambur-
ga, osnovan 1948. godine; Deutsches See-Schiedsgerecht (pomorska arbitraà); Waren-
Verin der Hamburger Boerse e. V, asocijacija firmi iz cele Nema~ke koje se bave uvo-
zom razne prehrambene robe i koja ima sopstvena arbitra`na pravila za re{avawe
trgovinskih sporova izme|u wenih ~lanova, i dr.
101
Nema~koj odvijali po odredbama zakona iz 1877. godine koji je po obi-
mu, ali i strukturi, bio skroman jer su mnoga pitawa, pre svih
pitawe materijalnog prava po kome arbitraà re{ava spor, bila ne-
regulisana.184 Zastarelost ovog zakona prevazi|ena je dono{ewem pot-
puno novog zakona o arbitraì 1998. godine, kojim su kona~no stvo-
reni potrebni uslovi za dinami~niji razvoj arbitraè uop{te, a me-
|unarodne trgovinske arbitraè posebno. Samo nekoliko godina od
otpo~iwawa primene novog zakona do{lo je do bitnog pove}awa bro-
ja arbitra`nih postupaka koji se vode u toj zemqi.185
Novi Zakon o arbitraì iz 1998. godine, koji je sistematizovan u
okviru Kwige 10. Zakonika o gra|anskom postupku, po jeziku i struk-
turi se oslawa na UNCITRAL Model zakon o arbitraì.
Prava stranaka obezbe|ena su preciznim odre|ewem uloge suda u
arbitra`nom postupku, ~ija je intervencija ograni~ena uglavnom na
pruàwe pomo}i arbitraì. U postupcima sudske kontrole arbitra-
`nih odluka primetna je tendencija smawivawa uticaja suda, koji od-
luku preispitiju samo iz razloga taksativno navedenih u zakonu. Us-
tanovqewem op{te nadle`nosti vi{ih regionalnih sudova (Oberlan-
desgerichte), uobi~ajenih sudova druge instance,186 za sve zahteve koji
se odnose na arbitra`ne postupke obezbe|ena je specijalizacija i
koncentracija sudova nadle`nih za pitawa arbitra`nog postupka,187
{to je nesumwivo doprinelo uspostavqawu zavidne pravne sigurno-
sti stranaka.
Pored toga, broj sporova koji se re{avaju pred arbitraàma je
zna~ajno porastao po{to je novim zakonom dopu{teno arbitrirawe i
u onim predmetima koji su se po prethodnom zakonu raspravqali
184 Arbitra`ni postupak je pre dono{ewa novog zakona bio regulisan sa ukupno 24
paragrafa (§1025 do §1948 Zakonika o gra|anskom postupku), od kojih devet reguli-
{e konstituisawe arbitra`nog suda, a sam postupak tako|e devet ~lanova. O ovome
videti detaqnije kod M. Petrovi}, Nema~ko pravo o me|unarodnoj trgova~koj arbi-
traì, zbornik Me|unarodna trgovinska arbitraà, Beograd, 1996, str. 75-90.
185 Statisti~ki podaci o broju arbitra`nih sporova koje re{avaju arbitraè sa
sedi{tem u Nema~koj se mogu prona}i na zvani~nom sajtu vode}e nema~ke arbi-
tra`ne institucije Deutsche Institution fuer Schiedsgerichtsbarkeit, skra}eno DIS, na
internet adresi www.dis-arb.de.
186 U slu~aju kada u jednoj pokrajini postoji vi{e sudova ovog ranga, zakon dopu{ta
delegirawe nadle`nosti na jedan od tih sudova ili na sud najvi{eg ranga u pokra-
jini (par. 1062.(5) Zakonika).
187 Izuzetak je u~iwen samo u pogledu pruàwa pravne pomo}i arbitraì, gde je i
daqe zadràna nadle`nost najniìh prvostepenih sudova (Amtsgericht) (par.1062.
stav 4. Zakonika o gra|anskom postupku).
102
iskqu~ivo pred dràvnim sudom. Naime, raniji zakon je predvi|ao da
se pred arbitraòm mogu raspravqati samo sporovi kod kojih su
stranke mogle da zakqu~e poravnawe, dok novi zakon pro{iruje nad-
le`nost arbitraè predvi|aju}i da „svaki zahtev u koji je ukqu~en
ekonomski interes moè biti predmet arbitra`nog sporazuma. Arbi-
tra`ni sporazumi koji se odnose na zahteve u koje nije ukqu~en eko-
nomski interes }e biti pravno vaqani u meri u kojoj su stranke ovla-
{}ene da zakqu~e poravnawe o zahtevu koji je sporan”.188
Na osnovu svega napred izloènog zakqu~uje se da nema~ki arbi-
tra`ni sistem nudi velike mogu}nosti i pogodnosti za stranke, ~ime
se Nema~ka svrstala u grupu zemaqa koje se ~esto biraju kao mesto za
vo|ewe arbitra`nih postupaka.189
Novim Zakonom su odredbe o svim pitawima poni{tewa arbitra-

`nih odluka, osim odre|ewa nadle`nog suda, sistematizovane u jedan
paragraf (1059), i o~igledno su inspirisane UNCITRAL Model za-
konom o arbitraì. Jedna od najva`nijih novina koju je u odnosu na
ovaj postupak uveo novi zakon je ta {to je nadle`nost za vo|ewe po-
stupka poni{tewa poverena najvi{im sudovima pokrajinskog nivoa.
Postupak za poni{tewe arbitra`ne odluke inicira se tu`bom za
poni{tewe, koja se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je
stranka primila arbitra`nu odluku, pod uslovom da stranke u arbi-
tra`nom sporazumu nisu predvidele neki drugi rok. U slu~aju kada je
stranka zatraìla ispravqawe, tuma~ewe ili dopunu arbitra`ne od-
luke, rok za podno{ewe zahteva za poni{tewe se moè produìti, ali
najduè za mesec dana od dana prijema odluke o tim zahtevima. Pravo
na podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`ne odluke se gubi i pre
isteka roka od tri meseca ako je u tom periodu odluka progla{ena za
izvr{nu od strane nema~kog suda (par.1059 (3)).
188 ^lan 1030. stav 1. Zakonika o gra|anskom postupku.
189 Detaqnije o razlikama izme|u starog i novog nema~kog arbitra`nog zakona vide-
ti kod R. Ke~a, Reforma arbitra`nog prava u Nema~koj, Pravni ìvot br. 12/98,
Tom IV, str. 363-386.
103
Razlozi na koje se stranka moè pozivati u svom zahtevu za
poni{tewe arbitra`ne odluke su u celini preuzeti iz UNCITRAL
Model zakona o arbitraì,190 i to su (par. 1059 (2)):
1. Ako stranka, po pravu koje je za wu merodavno, nije bila sposobna
za zakqu~ewe arbitra`nog sporazuma, ili je arbitra`ni sporazum
nepunovaàn po pravu kojem su ga stranke podvrgle odnosno, ako ta-
kvog sporazuma nema, ako je nevaè}i po nema~kom pravu; ili
2. Ako stranka nije bila obave{tena o obrazovawu arbitra`nog ve}a
ili o arbitra`nom postupku ili ako iz drugih razloga nije bila u
mogu}nosti da koristi sredstva napada ili odbrane u postupku;
ili
3. Kada arbitraà odlu~i o sporu koji nije obuhva}en arbitra`nim
sporazumom, ili su odlukom prekora~ene granice sporazuma, s tim
{to se, u slu~aju kada se deo odluke u kojem je izvr{eno
prekora~ewe moè odvojiti od dela u kojem je odlu~ivano u grani-
cama sporazuma, moè se poni{titi samo deo odluke kojim je ostva-
reno preina~ewe; ili
4. Kada sastav arbitra`nog ve}a ili arbitra`ni postupak nije bio u
skladu sa odredbama zakona ili sa odredbama vaqanog arbitra`nog
sporazuma, a utvr|eno je da je to bilo od uticaja na arbitra`nu od-
luku; ili
5. Kada predmet spora nije arbitrabilan po nema~kom pravu; ili
6. Kada bi priznawe ili izvr{ewe arbitra`ne odluke bilo u suprot-
nosti sa javnim poretkom.
O prva ~etiri razloga sud vodi ra~una samo po prigovoru zainte-
resovane stranke, dok o posledwa dva vodi ra~una po slu`benoj du-
`nosti.
Ako je arbitra`no ve}e po odgovaraju}em prigovoru stranke odlu-
~ilo o svojoj nadle`nosti i nastavilo sa arbitra`nim postupkom,
nezadovoqna stranka ima pravo da od redovnog suda zatraì preispi-
190 Razlozi za poni{tewe arbitra`ne odluke su u UNCITRAL Model zakonu o arbi-
traì ure|eni u ~lanu 34. i obuhvataju slede}e razloge: ako su stranke bile nes-
posobne da zakqu~e arbitra`ni sporazum; ako nema punova`nog arbitra`nog spo-
razuma; ako stranka nije obave{tena o imenovawu arbitra ili o arbitra`nom pos-
tupku, ako nije bila u mogu}nosti da iznese svoje stavove; ako arbitra`na odluka
re{ava o pitawima koja nisu obuhva}ena arbitra`nim sporazumom; ako su sastav
arbitra`nog suda ili vo|ewe arbitra`nog postupka u suprotnosti sa stvarnim
sporazumom stranaka ili ako nema sporazuma ili ako su u suprotnosti sa Model
zakonom; ako predmet spora nije arbitrabilan i ako je do{lo do povrede javnog
poretka, koja ukqu~uje ozbiqna odstupawa od osnovnih na~ela procesne pravde.
104
tivawe ove, preliminarne arbitra`ne odluke. [ta vi{e, ako stran-
ka to ne u~ini, ona gubi pravo da traì poni{tewe kona~ne arbitra-
`ne odluke zbog nenadle`nosti arbitra`nog ve}a. Upravo ovakav
stav je zauzeo Savezni sud pravde u svojoj odluci od 27. marta 2003. go-
dine,191 kada je istakao da je „...namera zakonodavca bila da za{titi
preliminarne arbitra`ne odluke tako {to je omogu}eno wihovo
preispitivawe od strane dràvnog suda u ranoj fazi arbitra`nog po-
stupka. Ako preliminarna arbitra`na odluka nije blagovremeno na-
padana pred dra`vnim sudom, nadle`nost tribunala ne moè biti
predmet raspravqawa u postupcima za poni{tewe ili za izvr{ewe
kona~ne arbitra`ne odluke.”
Kada na osnovu odgovaraju}eg zahteva donese odluku kojom poni-
{tava arbitra`nu odluku, sud moè, u odre|enim slu~ajevima, pred-
met vratiti arbitraì na ponovno odlu~ivawe (par. 1059(4)).
I na kraju, nema~ki zakon je jedan od retkih koji je izri~ito pred-
video da arbitra`ni sporazum, nakon poni{tewa arbitra`ne odluke,
i daqe vaì osim ako se suprotno ne dokaè.
B. ME\UNARODNI
IZVORI PRAVA
1. UNCITRAL Model zakon o arbitraì iz 1985. godine
UNCITRAL Model zakon o arbitraì je akt Komisije UN-a za

me|unarodno trgovinsko pravo,192 koji je ta komisija preporu~ila
svim zemqama da bude primer, inspiracija ili model za izradu naci-
onalnih propisa o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì. To nije me-
|unarodni ugovor ~ija je primena obavezna, ali su mnoge dràve pri-
hvatile da pod wegovim uticajem urede svoja nacionalna arbitra`na
191 Odluka Saveznog suda pravde br. III ZB 83/02 od 27. marta 2003. godine, objavqena na
sajtu www.kluwerarbitration.com, pristup sajtu obavqen 29. septembra 2005. godine.
192 UNCITRAL Model zakon o arbitraì je usvojila Komisija UN za me|unarodno
trgovinsko pravo 21. juna 1985. godine. Osnovni ciqevi koje promovi{e Model za-
kon su: ja~awe autonomije voqe stranaka, minimalni broj imperativnih odredbi i
poboq{awe mogu}nosti izvr{ewa arbitra`nih odluka u inostranstvu
105
zakonodavstva i to ne samo u pogledu me|unarodne, ve} i unutra{we
arbitraè.193 Na taj na~in je Model zakon, koji nije formalni izvor
prava i ne primewuje se neposredno, putem nacionalnih propisa o ar-
bitraì u koje je ugra|en u upotrebi kao izvor prava {irom sveta.
Imaju}i u vidu ciqeve zbog kojih je donet, Model zakon o arbitra-
ì ure|uje sva bitna pitawa postupka pred me|unarodnom trgovin-
skom arbitraòm.194 Wegovih 36. ~lanova su podeqeni u osam Glava, a
institut poni{tewa arbitra`ne odluke ure|en je ~lanom (34) u okvi-
ru Glave VII, koja nosi naslov „Pravna sredstva protiv arbitra`ne
odluke”.
Pravno sredstvo kojim se moè zatraìti poni{tewe kona~ne ar-
bitra`ne odluke je tu`ba, za koju je Model zakon izri~ito predvideo
da je i „jedino pravno sredstvo koje se pred sudom moè upotrebiti
protiv arbitra`ne odluke”.195 Svaka dràva koja prihvati Model za-
kon za uzor ili model u kreirawu svog nacionalnog arbitra`nog za-
konodavstva slobodno ure|uje pitawe nadle`nosti suda za vo|ewe po-
stupka za poni{tewe arbitra`ne odluke, s tim {to nije predvi|eno
da ta sloboda obuhvata i mogu}nost odre|ivawa nekog drugog dràv-
nog organa, osim suda, za vo|ewe ovog postupka.196
193 Dràve koje su svoje zakonske propise o arbitraì zasnovale na UNCITRAL Mo-
del zakonu su: Australija, Bahrein, Belorusija, Bermudska ostrva, Bugarska, Egi-
pat, Gr~ka, Gvatemala, Hrvatska, Indija, Iran, Irska, Japan, Kanada, Kenija, Ki-
par, Republika Koreja; Litvanija, Ma|arska, Madagaskar; Makao, Malta, Meksi-
ko, Nema~ka, Novi Zeland, Nigerija, Oman, Peru, Ruska Federacija, Singapur,
[ri Lanka, Tunis, Ukrajina, Zimbabve, unutar SAD: Kalifornija, Konektikat,
Oregon i Teksas, i unutar Velike Britanije: [kotska.
194 Me|unarodnom trgovinskom arbitraòm se, u skladu sa ~lanom 1. Model zakona
smatra „a) ako strane arbitra`nog sporazuma u vreme sklapawa tog sporazuma
imaju sedi{ta u razli~itim dràvama; ili b) ako se jedno od dole navedenih mesta
nalazi izvan dràve u kojoj strane imaju svoja sedi{ta: (i) mesto arbitraè, ako je
odre|eno u arbitra`nom sporazumu ili na osnovu arbitra`nog sporazuma; (ii) bilo
koje mesto u kojem treba izvr{iti bitan deo obaveza iz trgovinskog odnosa ili
mesto sa kojim je predmet spora najuè povezan; ili c) ako su se strane izri~ito
sporazumele da je predmet arbitra`nog sporazuma vezan za vi{e zemaqa.”
195 Stranka, me|utim, ne gubi pravo da koristi odgovaraju}e pravno sredstvo pred
arbitraòm u drugom stepenu pod uslovom da je dogovoreno da arbitra`ni postu-
pak bude dvostepen. Ovo je posebno istaknuto i u Obrazloèwu Model zakona koji
je izradio Sekretarijat UNCITRAL-a, a ~iji prevod na srpski jezik, zajedno sa
tekstom Model zakona, je objavqen u ~asopisu Arbitraà koji izdaje Spoqno-
trgovinska arbitraà pri PKS, Beograd, 2001.
196 Ono {to UNCITRAL Model zakon o arbitraì ne predvi|a u postupku poni{te-
wa arbitra`nih odluka a dopu{teno je kod obavqawa ve}ine drugih pomo}nih i
nadzornih funkcija u toku trajawa arbitra`nog postupka je poveravawe vo|ewa
106
Rok u kome se moè podneti tu`ba za poni{tewe arbitra`ne odlu-
ke iznosi tri meseca od dana kada je arbitra`na odluka dostavqena
zainteresovanoj stranci. Posebno je ure|eno pitawe po~etka trajawa
ovog roka u predmetima u kojima je stranka zatraìla ispravku ili
doradu arbitra`ne odluke i predvi|eno je da on po~iwe da te~e od
trenutka kada arbitraà re{i o pomenutom zahtevu (~lan 34. stav 3).
Razlozi na koje stranka u tu`bi za poni{tewe arbitra`ne odluke
moè da se poziva su taksativno navedeni i to su:
1. da je jedna od stranaka koja je zakqu~ila arbitra`ni sporazum bi-
la nesposobna ili da pomenuti sporazum nije punovaàn po zakonu
kojem su ga stranke podvrgle ili, ako nema nazna~ewa o tome, po
ovom zakonu;
2. da stranka nije bila uredno obave{tena o imenovawu arbitra ili
o arbitra`nom postupku ili da iz nekog drugog razloga nije mogla
da iznese svoje stavove; ili
3. da se arbitra`na odluka odnosi na spor koji nije predvi|en arbi-
tra`nim sporazumom ili nije obuhva}en arbitra`nom klauzulom,
ili sadrì odluke kojima se prekora~uju granice arbitra`nog spo-
razuma ili arbitra`ne klauzule (s tim da se, u slu~aju kada se od-
luke o pitawima koja su podvrgnuta arbitraì mogu razdvojiti od
odluka o pitawima koja joj nisu podvrgnuta, moè poni{titi samo
onaj deo arbitra`ne odluke koji se odnosi na pitawa koja nisu pod-
vrgnuta arbitraì); ili
4. da sastav arbitra`nog suda ili arbitra`ni postupak nisu bili u
skladu sa sporazumom strana, osim ako taj sporazum nije bio u su-
protnosti sa nekom odredbom ovog zakona od koje stranke ne mogu
odstupiti, ili ako nema takvog sporazuma, da sastav arbitra`nog
suda ili arbitra`ni postupak nisu bili u skladu sa ovim zakonom;
ili
5. da po ovom zakonu predmet spora nije podoban za re{avawe putem
arbitraè; ili
6. da je arbitra`na odluka u suprotnosti sa javnim poretkom.
tih postupaka nekom drugom dràvnom organu, osim sudu. Tako je, na primer,
ostavqena sloboda da svaka dràva odredi da li }e imenovawe arbitara u
nedostatku sporazuma stranaka ili u drugim, predvi|enim situacijama obavestiti
sud ili drugi dràvni organ (~lan 11(3)(b)). Isto je i u slu~aju odlu~ivawa o zahte-
vu za izuze}e arbitra (~lan 13(3) Model zakona).
107
Postojawe nekog od razloga navedenih pod br. 1-4 sud utvr|uje sa-
mo po prigovoru zainteresovane strane, dok o posledwa dva vodi ra-
~una po slu`benoj du`nosti.
luke su ve}inom procesne prirode, a po sadrìni odgovaraju razlozi-
ma zbog kojih se po Wujor{koj konvenciji o priznawu i izvr{ewu
stranih arbitra`nih odluka moè odbiti priznawe i izvr{ewe
strane arbitra`ne odluke. Izme|u ova dva izvora prava, me|utim, po-
red toga {to imaju razli~ito poqe primene (Wujor{ka konvencija se
primewuje samo na strane arbitra`ne odluke a Model zakon na sve od-
luke koje je donela me|unarodna trgovinska arbitraà), postoje i dve
zna~ajne, prakti~ne razlike: „Prvo, razlozi koji se ti~u javnog poret-
ka, ukqu~uju}i i nedostatak arbitrabilnosti, mogu se materijalno
razlikovati u zavisnosti od konkretne dràve (tj. dràve u kojoj se
traì poni{taj ili dràve u kojoj se traì izvr{ewe). Drugo, i mno-
go va`nije, razlozi za odbijawe priznawa i izvr{ewa vaè i imaju dej-
stvo samo u dràvi (odnosno dràvama) u kojima stranka koja je pobe-
dila u sporu zatraì priznawe i izvr{ewe, dok razlozi za poni{taj
imaju druga~ije posledice: poni{taj arbitra`ne odluke u mestu
dono{ewa spre~ava izvr{ewe te arbitra`ne odluke u svim drugim dr-
àvama na osnovu ~lana V stav 1. ta~ka e. Wujor{ke konvencije od
1958. godine i ~lana 36. stav 1. ta~ka a (v) Model zakona”.197
Sud koji vodi postupak po tu`bi za poni{tewe arbitra`ne odlu-
ke moè, ako smatra da je to celishodno i ako to zatraì jedna od
strana, da odlu~i da prekine sa postupkom poni{tewa za vreme koje
sam odredi, radi vra}awa predmeta arbitraì kako bi arbitraà po-
novo otvorila arbitra`ni postupak ili preduzela druge radwe koje
smatra da su potrebne da bi se spre~ilo poni{tewe arbitra`ne odlu-
ke.
197 Navedeno prema Obrazloèwu Model zakona o me|unarodnoj trgovinskoj arbi-
traì koju je pripremio Sekretarijat UNCITRAL-a i koji je objavqen kao doku-
ment pod brojem A/CN.9/264 u UNCITRAL Yearbook, vol. XVI – 1985, United Nations
publications, Sales No. E.87.V.4; ^lan V stav 1. ta~ka e. Wujor{ke konvencije o pri-
znawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka i ~lan 36 stav 1. ta~ka a. v. Model
zakona imaju identi~no pravilo koje predvi|a odbijawe priznawa i izvr{ewa,
odnosno poni{tewa arbitra`ne odluke kada ona „jo{ nije postala obavezna za
stranke ili ju je poni{tio ili odloìo weno dejstvo sud zemqe u kojoj je ta arbi-
tra`na odluka doneta ili zemqe na osnovu ~ijeg zakona je doneta”.
108
Imaju}i u vidu da se nacionalni pravni sistemi kod svih pitawa
arbitra`nog postupka u najve}oj meri razlikuju po pitawu postupka
poni{tewa arbitra`nih odluka, o~igledno je da je zna~aj koji UN-
CITRAL Model zakon o arbitraì ima u prevazilaèwu tih razli-
ka izuzetan. Re{ewa koja sadrì Model zakon u odnosu na inistitut
poni{tewa arbitra`nih odluka su savremena i uskla|ena sa Wujor-
{kom konvencijom o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih od-
luka. [to vi{e dràva prihvati da svoje nacionalno zakonodavstvo
uredi po ugledu na UNCITRAL Model zakon o arbitraì, to je ideal
jednakog tretmana me|unarodnih arbitra`nih odluka, bez obzira na
wihovo poreklo, sve bliì.
2. Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì

iz 1961. godine
Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì iz

1961. godine je multilateralni me|unarodni ugovor regionalnog zna-
~aja. Pristupile su joj gotovo sve evropske dràve,198 ali i nekoliko
vanevropskih.199 Ova konvencija je doneta pod okriqem Evropske ko-
misije UN-a za Evropu sa ciqem da unapredi razvoj evropske trgovi-
ne „uklawawem, koliko je to mogu}e, izvesnih te{ko}a koje mogu ome-
tati organizaciju i rad me|unarodne trgovinske arbitraè u odnosi-
ma izme|u fizi~kih ili pravnih lica raznih evropskih zemaqa”.200
Konvencija ima ukupno deset ~lanova, koji obra|uju zna~ajan broj
pitawa postupka pred me|unarodnom trgovinskom arbitraòm.Ona
se, prema odredbama stava 1. ~lana I, primewuje:
(a) na sporazume o arbitraì zakqu~ene u ciqu re{avawa sporova
koji su nastali ili }e nastati iz me|unarodne trgovine izme|u fi-
zi~kih ili pravnih lica koja imaju, u vreme zakqu~ewa sporazuma,
uobi~ajeno mesto boravka ili svoje sedi{te u razli~itim dràva-
ma ugovornicama;
(b) na arbitra`ni postupak i odluke zasnovane na sporazumima ozna-
~enim u prethodnom stavu.
198 Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì, „Slu`beni list
FNRJ”- Dodatak br. 12/1963.
199 Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì je na snazi i na Kubi
i Burkini Faso.
200 Izvod iz preambule Evropske konvencije o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì.
109
Od svih tema koje pokriva Konvencija, najboqe su razra|ene od-
redbe o poni{tewu arbitra`nih odluka (~lan IX) i odredbe o orga-
nizaciji i nadle`nosti arbitraè (~l. IV i V).
Kada je o poni{tewu arbitra`nih odluka re~, Konvencija uspos-
tavqa dva pravila:
1. odluka o poni{tewu arbitra`ne odluke proizvodi pravno dejstvo sa-
mo pod uslovom da se zasniva na nekom od razloga predvi|enih samom
konvencijom; i
2. odluka o poni{tewu arbitra`ne odluke u jednoj dràvi ugovornici
predstavqa osnov za odbijawe priznawa i izvr{ewa te odluke u nekoj
drugoj dràvi ugovornici kada je poni{tewe izvr{eno u dràvi u ko-
joj je, ili po ~ijem je zakonu odluka doneta.
Kada je o prvom pravilu re~, Konvencija predvi|a slede}e razloge
zbog kojih se moè zatraìti poni{tewe arbitra`ne odluke:
1. kada su stranke u arbitra`nom sporazumu, po zakonu koji se na wih
primewuje, pod izvesnom nesposobno{}u ili pomenuti sporazum
nije u va`nosti po zakonu kome su ga strane podvrgle ili u nedo-
statku ma kakvog pozivawa na to, po zakonu zemqe u kojoj je odluka
doneta;
2. kada stranka koja traì poni{tewe arbitra`ne odluke nije bila
uredno obave{tena o imenovawu arbitra ili o arbitra`nom po-
stupku ili je na drugi na~in bila u nemogu}nosti da izloì svoj
stav;
3. kada se odluka odnosi na spor koji nije predvi|en ili ne spada u
okvire koji su predvi|eni za arbitraù, ili sadrì odluke o stva-
rima izvan okvira koji su predvi|eni za arbitraù, pod uslovom da
ako odluke o stvarima predvi|enim za arbitraù mogu biti izdvo-
jene od onih koje nisu tako predvi|ene, onaj deo odluke koji sadrì
odluke o stvarima predvi|enim za arbitraù ne treba da bude po-
ni{ten;
4. ako sastav arbitra`nog ve}a ili arbitra`ni postupak nisu bili u
skladu sa arbitra`nim sporazumom, ili ako takvog sporazuma ne-
ma, u skladu sa ~lanom IV ove Konvencije.201
201 ^lan IV Evropske konvencije o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì na detaqan
na~in ure|uje postupak organizovawa arbitraè. Zbog wegovog obima nismo u
mogu}nosti da ga ovde citiramo, te upu}ujemo na „Slu`beni list FNRJ” – Dodatak
br. 12/1963, u kome je Konvencija objavqena na srpskom jeziku.
110
Vidi se da je broj razloga za poni{tewe arbitra`ne odluke koje
predvi|a Konvencija mawi nego kod, na primer, UNCITRAL Model
zakona o arbitraì, a samim tim i mawi nego u velikom broju propi-
sa donetih pod wegovim uticajem. Ono {to najvi{e ~udi je nenavo|e-
we dva, uobi~ajena razloga za poni{tewe arbitra`ne odluke, koja su
gotovo univerzalno prihva}ena u uporednom pravu: nearbitrabil-
nost predmeta spora i povreda javnog poretka. Traè}i smisao izo-
stavqawa ovih razloga iz Konvencije mnogi autori su mi{qewa da
to ne zna~i da su ovi razlozi nezakoniti.202 Isto stanovi{te zastupa-
ju i sudovi kada primewuju Konvenciju, koji navedeni propust treti-
raju kao pravnu prazninu pa tuma~ewem putem analogije i pozivawem
na op{ta na~ela procesnog prava prevazilaze ovaj problem.203
Ono {to, me|utim, izaziva zabrinutost komentatora kada je o pri-
meni Evropske konvencije re~ je to {to ona, osim navo|ewa razloga
za poni{tewe arbitra`ne odluke, ne odre|uje na kome leì teret
dokazivawa wihovog postojawa, niti je nazna~eno da li o wima sud
vodi ra~una po slu`benoj du`nosti ili samo po prigovoru stranke.204
Pored toga, nejasno}e izaziva i odredba o me|unarodnoj nadle`nosti
za vo|ewe postupka poni{tewa arbitra`ne odluke s obzirom da je
predvi|eno da o tome odlu~uje sud zemqe u kojoj je ili po ~ijem je za-
konu odluka doneta, bez uspostavqawa hijerarhije izme|u ta dva kri-
terijuma. Zbog toga se moè dogoditi da za poni{tewe jedne arbitra-
`ne odluke budu nadle`ni sudovi dve razli~ite dràve, {to vodi u
pravnu nesigurnost zbog postojawa mogu}nosti dono{ewa suprotnih
odluka po zahtevu za poni{tewe jedne iste arbitra`ne odluke, u zavi-
snosti od toga u kojoj dràvi se postupak vodi. Sre}om, u praksi se
ovo retko doga|a po{to stranke, kada ugovore mesto sedi{ta arbitra-
è, obi~no ne ugovaraju i merodavno procesno pravo.205
S druge strane, iako Konvencija nije uredila pitawa vrste prav-
nog sredstva koje se moè upotrebiti protiv kona~ne arbitra`ne od-
202 Triva, na primer, smatra da je razlog za poni{tewe arbitra`nih odluka koji se
odnosi na vre|awe javnog poretka pokriven {irim pojmom invalidnosti sporazu-
ma o arbitraì. Gold{tajn – Triva, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Zagreb,
1987. godine, str. 358, navedeno prema G. Kneèvi}, Me|unarodna trgova~ka arbi-
traà, str. 152.
203 Gold{tajn – Triva, op. cit, str. 359, navedeno prema M. Trajkovi}, Me|unarodno ar-
bitra`no pravo, str. 561.
204 O ovome videti vi{e kod G. Kneèvi}, op. cit, str. 152 i M. Trajkovi}, op. cit, str.
560.
205 O ovome videti vi{e kod G. Kneèvi}, op. cit, str. 151-152.
111
luke i roka u kome se ono moè podneti, to ne izaziva mnogo dilema s
obzirom da se ova pitawa bez problema re{avaju prema odredbama me-
|unarodnog privatnog prava.
Drugo pravilo Konvencije o kome je bilo re~i se neposredno od-
nosi na institut poni{tewa arbitra`nih odluka. Ono propisuje da
arbitra`na odluka, koja je poni{tena od strane organa koji je nadle-
àn prema odredbama Konvencije, ne}e biti priznata i prinudno iz-
vr{ena u drugoj zemqi ~lanici. Ako su, me|utim, dve dràve ~lanice
Evropske Konvencije istovremeno i ~lanice Wujor{ke konvencije o
priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka, izri~ito se
predvi|a da se „ograni~ava primena ~lana V pod (1) (e) Wujor{ke
konvencije jedino na slu~ajeve poni{tewa iz razloga navedenih u sta-
vu 1 ~lana IX” (stav 2. ~lana IX).206 Na ovaj na~in se Evropska konven-
cija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì dopuwuje sa Wujor{kom
konvencijom o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka i
ove konvencije „bez obzira na vremensku distancu koja ih deli, ~ine
jednu normativnu celinu, zasnovanu na istim na~elima ili na sli~-
nim pravnim re{ewima u vezi sa sudbinom odluke u wenoj post-arbi-
tra`noj fazi.”207
ZAKQUÂK
Uporednopravna analiza nacionalnih i me|unarodnih izvora
prava instituta poni{tewa arbitra`nih odluka nam ukazuje da ovo
pitawe jo{ uvek leì prevashodno u domenu ure|ewa nacionalnim
propisima. [ta vi{e, norme koje reguli{u ovaj institut prete`no
su imperativnog karaktera, a kada od toga ima istupawa, tada govo-
rimo o izuzecima.
206 To prakti~no zna~i da }e u zemqama potpisnicama obe konvencije biti odbijen
zahtev za priznawe i izvr{ewe strane arbitra`ne odluke koju je „... poni{tila ili
obustavila nadle`na vlast u zemqi u kojoj ili na osnovu ~ijeg je zakona doneta
odluka” (~lan V (1)(e) Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbi-
tra`nih odluka) samo kada je odluka poni{tena iz nekog od razloga koje predvi|a
Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì.
207 M. Trajkovi}, op. cit, str. 559.
112
Op{te je pravilo da su samo dràvni sudovi, a ne i neki drugi or-
gani, nadle`ni za vo|ewe postupaka poni{tewa arbitra`nih odluka.
O pitawu me|unarodne nadle`nosti sudova u ovim postupcima se u
uporednom pravu beleè razlike, s tim da je naj~e{}e zastupqeno re-
{ewe po kome se ovi predmeti poveravaju sudu zemqe u kojoj je arbi-
traà zasedala. Stvarna nadle`nost za postupawe po zahtevima za
poni{tewe je, obi~no, poverena specijalizovanim sudovima ili sudo-
vima vi{eg ranga, a zanimqivo ure|ewe sre}e se u nema~kom pravu,
koje predvi|a da ove postupke vodi samo jedan sud u zemqi, i to viso-
kog ranga.
Sud, kada raspravqa o zahtevu za poni{tewe jedne arbitra`ne od-
luke, odlu~uje u parni~nom postupku, zbog ~ega se taj zahtev uobi~aje-
no podnosi u formi tu`be. Postupak je dvostrana~ki i u wemu se
primewuju na~ela koja se i ina~e u tom postupku primewuju. Kada je o
razlozima za poni{tewe arbitra`nih odluka re~, bez obzira na odre-
|ene razlike u uporednom pravu, jasno se uo~ava tendencija ujedna~a-
vawa do koje dolazi pod uticajem UNCITRAL Model zakona o arbi-
traì, koji vr{i najja~i uticaj na ure|ewe nacionalih arbitra`nih
zakona.
Pitawe ovla{}ewa suda u postupku poni{tewa arbitra`ne odlu-
ke je razli~ito re{eno, prihvatawem uè ili {ire koncepcije poni-
{tewa arbitra`ne odluke.
113
114
GLAVA IV
PONI[TEWE ODLUKE
ME\UNARODNE TRGOVINSKE
ARBITRA@E
U DOMA]EM PRAVU
Arbitra`no re{avawe sporova u na{oj zemqi nema dugu tradici-

ju; prvi arbitra`ni sud o kome postoji pisani dokument je osnovan
Ukazom kwaza Aleksandra Kara|or|evi}a 1857. godine, kojim je pri
Trgova~kom odboru u Beogradu formiran Izbrani sud za re{avawe
trgova~kih sporova. Ovaj sud je nastao i radio u periodu nestabilnih
politi~kih i ekonomskih prilika, {to nije bilo okruèwe koje je po-
godovalo razvoju trgovine, arbitraàma i arbitra`nom pravu. Po-
voqniji period nastupio je tek po okon~awu Drugog svetskog rata,
posebno po formirawu Spoqnotrgovinske arbitraè pri Privred-
noj komori Jugoslavije, 1946. godine,208 koja je bila veoma cewena me|u
stranim poslovnim partnerima doma}ih firmi, zbog ~ega su oni ra-
do ugovarali wenu nadle`nost. Uz takvu aktivnost vode}e arbitraè
u zemqi do{lo je i do intenzivnijeg razvoja arbitra`nog prava.
Pozitivan period je trajao nekoliko decenija, sve do raspada
SFRJ, kada je usled naglog opadawa me|unarodne trgovinske razmene
prestao i interes za arbitra`no re{avawe sporova. Stabilizacijom
prilika na prostorima biv{e Jugoslavije i ponovnim ukqu~ivawem
na{e zemqe u me|unarodnu zajednicu oìvela je i me|unarodna trgo-
vina, {to je bilo od presudnog uticaja za obnavqawe interesovawa za
208 Spoqnotrgovinska arbitraà pri Trgovinskoj komori Jugoslavije osnovana je
Uredbom o Trgovinskoj komori FNRJ iz 1946. godine. Prvi Pravilnik o wenom
radu donet je 1947. godine.
115
arbitraè. Ovako povoqni uslovi, zajedno sa reformom doma}eg ar-
bitra`nog prava izvr{enom 2006. godine, ispuwavaju preduslove za
daqu afirmaciju arbitraè i arbitra`nog re{avawa sporova.
A. IZVORI PRAVA
Doma}i propis koji ure|uje arbitraè i institut poni{tewa arbi-
tra`nih odluka je Zakon o arbitraì,209 a pored wega u primeni su Zakon
o parni~nom postupku,210 Pravilnik Spoqnotrgovinske arbitraè pri
Privrednoj komori Srbije,211 sudska praksa i nauka arbitra`nog prava.
Do dono{ewa Zakona o arbitraì doma}e arbitra`no pravo je bi-
lo ure|eno Zakonom o parni~nom postupku. Tako je do 2006. godine na-
{a zemqa pripadala grupi zemaqa koje nisu imale posebni zakon o
arbitraì, ve} se ona ure|ivala u okviru zakona o gra|anskom sud-
skom postupku. To je bio ne samo odraz odnosa dru{tva prema arbi-
traì, ve} pre svega tradicije, po{to je na isti na~in arbitraà bi-
la ure|ena austrijskim procesnim zakonom iz 1895. godine, pod ~ijim
uticajem je dugo vremena bilo jugoslovensko procesno zakonodav-
stvo.212 Glava XXXI Zakona o parni~nom postupku, koja je ure|ivala
re{avawe sporova pred arbitraàma, primewivala se kako na odluke
unutra{wih, tako i na odluke me|unarodnih arbitraà.
Novim Zakonom o arbitraì iz 2006. godine, kojim je izvr{ena re-
forma doma}eg arbitra`nog prava, ure|eno je arbitra`no re{avawe
sporova pred unutra{wim i me|unarodnim arbitraàma koje zaseda-
ju u Srbiji.213 Isti postupak je predvi|en za obe arbitraè, s tim {to
209 Zakon o arbitraì, „Sl. Glasnik RS”, br. 46/2006
210 Zakon o parni~nom postupku, „Sl. glasnik RS”, br. 125/2004
211 Pravilnik Spoqnotrgovinske arbitraè Privredne komore Srbije je objavqen u
„Sl. listu SRJ”, br. 52/97, 64/01 i „Sl. glasniku RS”, br. 74/04.
212 Jo{ 1929. godine je austrijski Zakon o gra|anskom postupku iz 1895. godine bio
prihva}en kao novi jugoslovenski Zakon o sudskom postupku u gra|anskim parnica-
ma. Slede}i Zakon o parni~nom postupuku, koji je donet 1956. godine, u zna~ajnoj
meri je sledio osnovnu konstrukciju i institute Zakona iz 1929. godine; Postupak
pred izbranim sudovima je ovim zakonom bio ure|en u uvodnom delu. O istorijatu
parni~nog pravosu|a u na{oj zemqi videti kod V. Raki} Vodineli} i dr, Promene
gra|anskog parni~nog zakonodavstva u Srbiji, Beograd, 2004. godine, str. 4-8.
213 ^lan 1. Zakona.
116
postupak pred me|unarodnim trgovinskim arbitraàma ima odre|e-
nih specifi~nosti, koje su posledica wihovog me|unarodnog karakte-
ra.214
Me|unarodnoj arbitraì posebno je posve}en ~lan 3. Zakona, koji
predvi|a da je to svaka arbitraà koja ima za predmet sporove iz me-
|unarodnih poslovnih odnosa. Pojam „me|unarodni poslovni odnos”
je po prvi put definisan u na{em zakonu i opredeqewe za wegovo {i-
roko tuma~ewe, na na~in kako je to ure|eno UNCITRAL Model zako-
nom o arbitraì, u potpunosti je u skladu sa trendom koji je o ovom
pitawu prisutan u uporednom pravu.215
Pored Zakona o arbitraì i Zakona o parni~nom postupku, koji se
supsidijerno primewuje na pitawa arbitra`nog postupka, i Pravil-
nik Spoqnotrgovinske arbitraè Privredne komore Srbije216 je iz-
vor arbitra`nog prava. On, istina, ne sadrì odredbe koje se nepo-
sredno odnose na poni{tewe arbitra`nih odluka, ali izri~ito pred-
vi|a da su odluke te arbitraè kona~ne i izvr{ne,217 iz ~ega sledi da
se one mogu osporavati samo zahtevom za poni{tewe.
Sudska praksa i nauka arbitra`nog prava, iako nisu formalni
izvori prava, imaju odre|enog uticaja u sporovima koji se vode po
zahtevima za poni{tewe arbitra`nih odluka. Wihov zna~aj bi bio
214 Iako Zakon predvi|a isti postupak za sve arbitraè koje zasedaju u Srbiji, samo
stranke pred me|unarodnom arbitraòm mogu da predvide da se arbitra`ni postu-
pak sprovede po odredbama nekog drugog, stranog zakona. Jasno je da je autonomija
voqe stranaka u ovom pogledu ograni~ena samo na dispozitivne odredbe zakona
po{to se imperativne odredbe uvek moraju po{tovati kada je mesto arbitraè u
Srbiji (~lan 2. Zakona).
215 ^lan 3. Zakona o arbitraì glasi: „Me|unarodna arbitraà, u smislu ovog zakona,
je ona arbitraà koja za predmet ima sporove iz me|unarodnih poslovnih odnosa,
a naro~ito ako: 1) stranke u vreme zakqu~ewa sporazuma o arbitraì imaju poslov-
na sedi{ta u razli~itim dràvama; 2) se izvan dràve u kojoj stranke imaju svoja
poslovna sedi{ta nalazi mesto: a) arbitraè, ako je odre|eno u sporazumu o arbi-
traì ili na osnovu wega; ili b) u kome treba da se izvr{i bitan deo obaveza iz
poslovnog odnosa ili mesto sa kojim je predmet spora najuè povezan; 3) su se
stranke izri~ito sporazumele da je predmet sporazuma o arbitraì vezan za vi{e
zemaqa. Ako jedna od strana nema poslovno sedi{te, za tu stranu uzima se u obzir
redovno boravi{te”.
216 ^lan 56. Pravilnika Spoqnotrgovinske arbitraè Privredne komore Srbije je
objavqen u „Sl. glasniku RS”, br. 52/07.
217 ^lanom 53. je predvi|eno da je arbitra`na odluka koju je donela Spoqnotrgovinska
arbitraà izvr{na, a ~lanom 54. je predvi|eno da je ona kona~na, te da protiv we
nema mesta àlbi. Tako|e je predvi|eno da arbitra`na odluka ima snagu pravos-
na`ne presude redovnog suda.
117
ve}i nego {to je sada kada bi se odluke doma}ih sudova u ovim sporo-
vima redovno beleìle i kada bi vi{e autora na{lo interes da se po-
sebno bavi tim pitawem.
Od me|unarodnih izvora prava za poni{tewe arbitra`nih odluka
kod nas je relevantna Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovin-
skoj arbitraì i to u sporovima kod kojih stranke imaju sedi{te u
razli~itim dràvama ugovornicama. Po{to je re~ o klasi~nom me|u-
narodnom ugovoru, on u hijerarhiji izvora prava zauzima najvi{e me-
sto i ima prioritetnu primenu u predmetima koji su u wegovom dome-
nu. Kada to nije slu~aj, zahtevi za poni{tewe arbitra`ne odluke za
koje je nadleàn doma}i sud raspravi}e se po odredbama Zakona o ar-
bitraì, uz supsidijernu primenu zakona koji ure|uje parni~ni po-
stupak.
B. U@I KONCEPT PONI[TEWA

ARBITRA@NE ODLUKE
U doma}em pravu je, kao i u ve}ini zemaqa koje pripadaju pravnom
sistemu kontinentalnog prava, prihva}en uì koncept poni{tewa
arbitra`nih odluka i stranka koja nije zadovoqna arbitra`nom od-
lukom moè da zatraì od suda samo da tu odluku poni{ti, bez prava
da sudu upu}uje, alternativno ili samostalno, i neke druge zahteve (na
primer da se odluka vrati arbitra`nom ve}u na ponovno su|ewe ili
dopunu, da sud meritorno presudi spor koji je tom odlukom bio re{en
i dr). Iz istog razloga i sud moè zahtev za poni{tewe samo da usvo-
ji ili odbije, bez mogu}nosti da ulazi u meritum osporavane arbitra-
`ne odluke. „Ako se tu`beni zahtev pokaè kao osnovan, sud ne ras-
pravqa o predmetu presu|enog spora, nego svojom presudom samo po-
ni{tava napadanu presudu.”218
Ovo pravilo je bilo neprikosnoveno sve do dono{ewa novog Zako-
na o arbitraì, ~ijom odredbom ~lana 60. je delimi~no ublaèno pa
stranka sada moè, u toku trajawa postupka poni{tewa, od suda koji
218 Iz obrazloèwa re{ewa Vi{eg trgovinskog suda P`. br. 5376/2004 od 28.12.2004.
godine, objavqene u Zbirci propisa i sudske prakse „Paragraf”, elektronsko izda-
we, Beograd, 2005. godine.
118
vodi postupak da zatraì da sa wim zastane i da predmet vrati arbi-
traì „da bi omogu}io arbitra`nom sudu da preduzme radwe koje oce-
ni kao potrebne da bi se otklonili razlozi za poni{taj”. Citirana
odredba inspirisana je odgovaraju}om odredbom UNCITRAL Model
zakona o arbitraì219 i ima za ciq da spre~i poni{tewe arbitra`ne
odluke kada ona, ili sprovedeni arbitra`ni postupak, imaju nedosta-
taka koji bi se mogli lako otkloniti dodatnim angaòvawem arbi-
traè. Ovde se ne zastaje sa postupkom da bi se izvr{ila ispravka ili
dopuna arbitra`ne odluke, {to se radi po posebnom postupku ure|e-
nom Zakonom, ve} zbog razloga celishodnosti.220
Po{to je tu`beni zahtev u ovim predmetima odre|en zakonom,
stranke ne mogu u toku trajawa postupka poni{tewa arbitra`nih od-
luka pred sudom da zakqu~uju poravnawe, jer svojim zahtevom ne mogu
slobodno raspolagati. Iz istih razloga tuìlac ne moè da se odrek-
ne od tu`benog zahteva, niti tuèni moè da prizna tu`beni zahtev,
pa ni sud ne moè da donosi presudu zbog odricawa ili na osnovu
priznawa. U postupcima za poni{tewe arbitra`nih odluka se, tako-
|e, ne donosi ni presuda zbog izostanka.221
Imaju}i u vidu da su odredbe koje ure|uju institut poni{tewa ar-
bitra`nih odluka prete`no imperativnog karaktera, strankama nije
dopu{teno da ih mewaju ili dopuwuju u arbitra`nom ili nekom svom
drugom sporazumu, niti da iskqu~e wihovu primenu. Imperativne za-
konske norme ograni~avaju i ovla{}ewa suda u tom postupku, zbog ~e-
ga on, po pravilu, preispituje osporavanu arbitra`nu odluku samo sa
razloga koje je tuìlac naveo u tu`bi (uz izuzetke navedene u ~lanu 58.
stav 2. ta~. 1. i 2. Zakona).222
219 ^lan 34(4) Uncitral Model zakona o arbitraì

220 ^lan 34(4) UNCITRAL Model zakona glasi: „Sud kojem je podneta tu`ba za po-
ni{taj arbitra`ne odluke moè, ako smatra da je celishodno i ako to zatraì jedna
od strana, prekinuti postupak po tu`bi za poni{taj na odre|eni rok koji sam odre-
di, kako bi pruìo mogu}nost arbitra`nom sudu da ponovo otvori arbitra`ni
postupak ili da preduzme druge radwe koje smatra za potrebne da bi se otklonili
razlozi za ponia{taj”.
221 Tuìocu, ipak, nije nedopu{teno da u ovom postupku povu~e tu`bu.
222 ^lanom 57. stav 2. predvi|eno je da da }e poni{taj odluke sud izre}i i ako utvrdi
da 1) po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitraù, ili 2) su dejst-
va odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike.
119
V. DOMA]A I STRANA
ARBITRA@NA ODLUKA
Odre|ivawe pojma strane arbitra`ne odluke u na{em pravu je du-
go vremena bilo predmet interesovawa prevashodno pravne teorije, a
sudovi su ovo pitawe re{avali od slu~aja do slu~aja po{to se zakon
time nije bavio. U upotrebi je, naj~e{}e, bio teritorijalni kriteri-
jum podele arbitra`nih odluka na doma}e i strane, za koji je sudska
praksa imala potporu u ve}em delu pravne teorije.
Kada je 1982. godine usvojen Zakon o re{avawu sukoba zakona sa
propisima drugih zemaqa,223 dileme koje su postojale u vezi sa ovim
pitawem su u velikoj meri bile razre{ene, po{to je zakon predvi|ao
na~in odre|ivawa nacionalne pripadnosti arbitra`nih odluka. Bi-
la su odre|ena dva kriterijuma, od kojih je jedan predstavqao op{te
pravilo, dok je drugi predvi|ao izuzetke. Tako je stavom 1. ~lana 97.
Zakona bilo propisano da se stranom smatra „arbitra`na odluka ko-
ja nije donesena u SRJ”, dok je stavom 3. istog ~lana bilo odre|eno da
}e se stranom smatrati i „arbitra`na odluka ... donesena u SRJ, pri
~ijem je dono{ewu primeweno pravo strane dràve u pogledu postup-
ka”. U ovom, drugom slu~aju, odluka „ima pripadnost zemqe ~ije je
pravo u pogledu postupka primeweno” (stav 4. istog ~lana).
Primena navedenih kriterijuma imala je za posledicu da su se do-
ma}im smatrale sve odluke koje bi donela arbitraà sa sedi{tem u
na{oj zemqi, pod uslovom da je u postupku wihovog dono{ewa prime-
weno doma}e procesno pravo. Ako bi arbitra`ni postupak bio vo|en
po pravilima stranog procesnog prava, odluka je pripadala pravnom
poretku zemqe ~ija su pravila u postupku primewena. Arbitra`ne
odluke koje su bile donete u stranoj zemqi nisu se smatrale doma}im,
~ak ni onda kada je postupak vo|en po na{em procesnom pravu.
Usvajawem Zakona o arbitraì 2006. godine je, me|utim, uveden te-
ritorijalni kriterijum podele arbitra`nih odluka na doma}e i
strane kao jedini, sa sedi{tem arbitraè kao ta~kom vezivawa, ~ime
se postiglo da se izbegnu neke nejasne situacije do kojih je dovodilo
re{ewe prethodnog zakona. To se, pre svega, odnosi na slu~ajeve kada
223 Zakon o re{avawu sukoba zakona sa propisima drugih zemaqa, „Sl. list SFRJ”, br.
43/82, 72/82 i „Sl. list SRJ”, br. 46/96.
120
arbitra`nu odluku donese arbitraà sa sedi{tem u inostranstvu uz
primenu na{eg procesnog prava, a zakon zemqe u kojoj je odluka done-
ta predvi|a da ona ima pripadnost dràve ~ije je procesno pravo
primeweno u postupku. Tada je bivalo neizvesno koji bi sud bio nad-
leàn da postupa po zahtevu za poni{tewe, po{to to ne bi bio na{
sud, ali ni sud zemqe u kojoj je odluka doneta.224
Ure|ewe ovog pitawa na na~in kako je to predvi|eno ~lanom 57.
stav 2. Zakona o arbitraì, po kome se doma}om smatra ona arbitra-
`na odluka odluka „koja je doneta u unutra{woj ili me|unarodnoj ar-
bitraì u Republici”, ~ini se da ne moè izazvati nedoumice u pri-
meni. Me|utim, nakon ~itawa odredbe stava 3. ~lana 64. Zakona, kojom
se odre|uje pojam strane arbitra`ne odluke, izgleda da bi takav
zakqu~ak mogao biti preurawen. Naime, citiranim ~lanom je predvi-
|eno da je strana arbitra`na odluka „odluka koju je doneo arbitra`ni
sud ~ije je mesto van Republike, kao i odluka koju je doneo arbitra`ni
sud u Republici ako je na arbitra`ni postupak primeweno strano pra-
vo”225. Iz izloènog sledi da se kod nas, ipak, mogu poni{tavati samo
odluke koje donese arbitra`ni sud u Srbiji i to primenom doma}eg
224 Ovde je re~, pre svega, o tome da razli~iti kriterijumi podele arbitra`nih odlu-
ka u uporednom pravu mogu dovesti do, prakti~no, nere{ivih situacija. O tome je,
na primer, pisao G. Kneèvi}, koji se zapitao ~iji sud bi bio nadleàn da odlu~uje
o zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke koju ni jedna zemqa ne smatra svojom,
{to je slu~aj kada, na primer, pravo zemqe u kojoj je sedi{te arbitraè ne prihva-
ta kao doma}u arbitra`nu odluku donetu u postupku koji je vo|en po odredbama
stranog prava, a istovremeno strano pravo primeweno u postupku ne prihvata
doma}om odluku koju je donela arbitraà u inostranstvu. O ovome videti detaqni-
je kod G. Kneèvi}, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Beograd, 1999, str. 123).
Interesantno je i razmi{qawe M. Paka, koji je ukazao na mogu}e te{ko}e kod odre-
|ivawa nacionalne pripadnosti arbitra`ne odluke donete u na{oj zemqi „po
pravi~nosti”, na osnovu izri~itog ovla{}ewa stranaka da postupaju ex aequo et
bono. U vezi sa ovim on navodi: „Ako se po|e od saglasnosti voqe stranaka da
ovlaste arbitre na {ire procene spornih pitawa, nezavisno od pravila tuma~ewa,
rokova i drugih formalnih i proceduralnih propisa, ocena re{ewa datih po
pravdi mora biti znatno {ira, kao {to je i sama kategorija „pravi~nosti” veoma
ekstenzivna. Postoje op{te prihva}ena shvatawa poslovnog morala i dobrih
obi~aja koja su obuhva}ena principima javnog poretka. Prema tome, samo one raz-
like u shvatawu pravi~nosti izraènom u arbitra`noj odluci (ex aequo et bono)
donetoj na doma}oj teritoriji i pravi~nosti u doma}oj zemqi koje su tako velike
da je wihovo dejstvo suprotno „Ustavom utvr|enom poretku” (~l. 4. ZMPP) mogle
bi se uzeti kao razlog da je u pitawu strana odluka ....”. M. Pak, Me|unarodno pri-
vatno pravo, Beograd 1986, str. 453.
225 Podvukla K.J.
121
procesnog prava, dok odluke donete primenom stranog procesnog pra-
va treba poni{tavati negde drugo – logi~no je u zemqi ~ije je proce-
sno pravo primeweno u postupku.
Po{to se re{ewe novog zakona, ipak, ne razlikuje bitno od pret-
hodnog, ono nije donelo potpunu pravnu sigurnost strankama. To bi
trebalo imati u vidu kada se ugovara primena stranog procesnog pra-
va u postupku pred arbitraòm koja zaseda na doma}oj teritoriji,
zbog mogu}nosti da sud dràve ~ije je procesno pravo primeweno od-
bije da re{ava po zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke na osno-
vu pravila lex fori, kada bi strankama bila uskra}ena mogu}nost da
preispituju arbitra`nu odluku u postupku za weno poni{tewe.
G. POSTUPAK PONI[TEWA
ARBITRA@NIH ODLUKA
1. Sud nadleàn za poni{tewe arbitra`nih odluka
Pravilo da se pred doma}im sudovima mogu poni{tavati samo do-

ma}e arbitra`ne odluke nije bilo sporno u doma}oj teoriji, niti su
ga doma}i sudovi dovodili u pitawe dugo vremena.226 Me|utim, kako
to pitawe dugo vremena nije bilo ure|eno zakonom (do dono{ewa Za-
kona o arbitraì 2006. godine), zabeleèna su i druga~ija razmi{qa-
wa i postupawa. Presedan je na~inio Okru`ni privredni sud u Skop-
qu svojom odlukom br. VII P-2529 od 18. decembra 1981. godine, kojom
je poni{tio odluku Me|unarodne trgovinske komore u Parizu, ogla-
{avaju}i se nadle`nim za postupawe na osnovu ~lana 475. stav 3, a u
vezi sa ~lanom 484. stav 2. Zakona o parni~nom postupku, kojima je za
poni{tewe arbitra`nih odluka predvi|ena nadle`nost „suda koji bi
226 O ovome videti detaqnije kod Cigoj, Poni{taj strane arbitra`ne odluke i prosu-
|ivawe stranog arbitra`nog ugovora, Spoqnotrgovinska arbitraà III kwiga
Beograd, 1965, str. 7. i daqe; Pozni}, Pravna sredstva protiv arbitra`ne odluke u
stranim pravima; Spoqnotrgovinska arbitraà, III kwiga Beograd, 1965, str. 74,
navedeno prema G. Kneèvi}, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Beograd, 1999,
str. 141.
122
za spor bio nadleàn u prvom stepenu da nije zakqu~en ugovor o iz-
branom sudu”. Sud je utvrdio da bi u konkretnom slu~aju upravo on
bio nadleàn da raspravi spor koji je arbitra`nom odlukom bio re-
{en da stranke nisu zakqu~ile arbitra`ni sporazum, pa je navedenu
odluku i poni{tio primenom doma}eg prava.
Citirana odluka je podstakla pojedine autore u biv{oj jugoslo-
venskoj literaturi na razmi{qawe o mogu}nostima da doma}i sudo-
vi zasnuju nadle`nost u postupcima za poni{tewe odluka koje donose
strane arbitraè, pa su neki zastupali mi{qewe da je to dopu{teno
kada je osporavana odluka doneta primenom doma}eg materijalnog
prava.227
Suprotno od pomenutih gledi{ta, neki autori su za pomenutu od-
luku suda u Skopqu imali samo re~i kritike. Me|u wima je, na pri-
mer, G. Kneèvi}, koji je primetio da je sud pogre{no primenio od-
redbe Zakona o parni~nom postupku na koje se u obrazloèwu svoje od-
luke pozvao, po{to je prenebregao ~iwenicu da te odredbe ure|uju
unutra{wu, a ne me|unarodnu nadle`nost doma}ih sudova. On smatra
da je sud, s obzirom da se u konkretnom slu~aju radilo o sporu sa me-
|unarodnim elementom, prvo trebalo da utvrdi da postoji wegova me-
|unarodna nadle`nost u predmetu, pa tek onda da pristupi utvr|iva-
wu svoje stvarne i mesne nadle`nosti.228
Zbog pomenutih teorijskih rasprava, a jo{ vi{e zbog neujedna~e-
nog postupawa sudova u odnosu na zahteve za poni{tewe arbitra`nih
odluka koje su donele strane arbitraè, zakonodavac je kroz izmene i
dopune Zakona o parni~nom postupku usvojene 1990. godine uneo od-
redbu, kojom je bilo predvi|eno da se pravila o odre|ivawu nadle-
`nog suda (stav 3. ~lana 475. Zakona) primewuju samo kada je sedi{te
arbitraè na doma}oj teritoriji.229 Na taj na~in je u~iweno nespor-
227 Tako J. Mitrovi}, Preispitivawe odluke spoqnotrgovinske arbitraè, Pravo i
privreda br. 5-8/98, Beograd, 1998, str. 444-445; M. Pak, Me|unarodno privatno
pravo, Beograd, 1986, str. 204; Cigoj, Me|unarodna trgovinska arbitraà, Qubqa-
na, 1988, str. 187. Isto mi{qewe zastupalo je i Savezno javno pravobranila{tvo u
postupku poni{tewa arbitra`ne odluke donete u Cirihu, kada je 8. avgust 1984. ob-
javilo mi{qewe po kome”... moè se zasnovati nadle`nost na{eg suda u ovoj prav-
noj stvari stoga {to je arbitra`nom klauzulom predvi|ana primena jugosloven-
skog materijalnog prava....”. Navedeno prema G. Kneèvi}, op. cit, str. 142.
228 Vidi detaqnije kod G. Kneèvi}, op. cit, str. 142.
229 ^lanom 468a. Zakona o parni~nom postupku je predvi|ena primena odredbi Glave
XXXI (koja se odnosi na postupak pred izbranim sudovima) samo na arbitraè ~ije
je sedi{te u SRJ.
123
nim da doma}i sud moè biti nadleàn da poni{tava samo arbitra-
`ne odluke koje donese arbitraà sa sedi{tem u na{oj zemqi.230
Novi Zakon o arbitraì je ~lanom 57. potvrdio ovo pravilo od-
re|uju}i da se tu`ba za poni{taj moè podneti samo protiv doma}e
arbitra`ne odluke – odluke koja je doneta u unutra{woj ili me|una-
rodnoj arbitraì u Republici, pod uslovom da u postupku wenog do-
no{ewa nije primeweno strano procesno pravo (stav 3. ~lana 64. Za-
kona).
Kada utvrdi svoju me|unarodnu nadle`nost, sud treba i da se ogla-
si stvarno i mesno nadle`nim za postupawe. Pravila o stvarnoj nad-
le`nosti sudova sadràna su u propisu o ustrojstvu sudova, a to su Za-
kon o ure|ewu sudova iz 2001. godine231 i Zakon o sudovima iz 1991. go-
dine, koji jo{ uvek vaì u delu kojim se odre|uje stvarna nadle`nost
sudova.232 ^lanom 15. stav 1. ta~ka a) Zakona o sudovima iz 1991. godi-
ne je predvi|eno da trgovinski sudovi sude u prvom stepenu „sporove
iz me|usobnih privrednih odnosa izme|u preduze}a i drugih pravnih
lica, izme|u imalaca radwi i drugih pojedinaca koji u vidu regi-
strovanog zanimawa obavqaju privrednu delatnost i izme|u pravnih
lica i imalaca radwi i drugih pojedinaca koji u vidu registrovanog
zanimawa obavqaju privrednu delatnost.” Ta~kom b) istog ~lana je
predvi|eno da isti sud re{ava i „sporove izme|u lica iz ta~ke a)
ovog ~lana i stranih fizi~kih i privrednih lica koji proizlaze iz
wihovih me|usobnih privrednih odnosa, kao i takve me|usobne spo-
rove stranih fizi~kih i pravnih lica.”233
Koji od stvarno nadle`nih trgovinskih sudova }e biti i mesno
nadleàn da odlu~uje o zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke u
konkretnom slu~aju, odre|eno je stavom 3. ~lana 57. Zakona o arbitra-
230 Da to bude nesporno postarao se i Vrhovni sud Srbije, koji je u svojoj odluci Prev.
br. 342/94 od 23. novembra 1994. godine naveo: „... Prema tome, navedena odluka sma-
tra se stranom, kako po pravnoj pripadnosti arbitraè, tako i po pravu koje je
prilikom wenog dono{ewa primeweno, a na osnovu odredbe ~lana 97. Zakona o re-
{avawu sukoba zakona sa propisima drugih zemaqa u odre|enim odnosima. Zbog to-
ga je za su|ewe po zahtevu za poni{taj te arbitra`ne odluke iskqu~ena jurisdikci-
ja jugoslovenskog pravosu|a.”
231 Zakon o ure|ewu sudova, „Sl. glasnik RS”, br. 63/2001 i 29/2004.
232 Zakon o sudovima, „Sl. glasnik RS”, br. 46/91, 18/92 i 71/92, jo{ uvek vaì u delu
kojim je ure|ena organizaciona shema doma}ih sudova.
233 Primena ~lana 15. Zakona o sudovima iz 1991. godine, kojima je ure|ena nadle`nost
trgovinskih sudova, izri~ito je predvi|ena ~lanom 84. Zakona o ure|ewu sudova iz
2001. godine.
124
ì, po kome je to sud mesta arbitraè. Mesto arbitraè moè biti
mesto koje su stranke sporazumno odredile, a ako one to nisu u~inile,
onda je to mesto koje odredi arbitra`ni sud, odn. pravilnik stalne
arbitraè kojoj je poverena organizacija arbitraè. Kada mesto ar-
bitraè nije odre|eno u skladu sa navedenim pravilima, tada }e se
smatrati da je to mesto koje je u arbitra`noj odluci ozna~eno kao me-
sto wenog dono{ewa (~lan 34. st. 1-4. Zakona o arbitraì).
2. Arbitra`na odluka podobna za poni{tewe
Poni{tewe arbitra`nih odluka ure|uje zasebna Glava Zakona o

arbitraì (Glava VIII, ~l. 57-63). Odredbe ovog dela zakona primewu-
ju se samo na doma}e arbitra`ne odluke, bez obzira da li su donete u
unutra{woj ili me|unarodnoj arbitraì. To mogu biti kona~ne ar-
bitra`ne odluke, kojima arbitra`ni sud re{ava o svim zahtevima
stranaka, ali i delimi~ne odluke ili me|uodluke (~lan 48). Arbitra-
`ne odluke, shodno izri~itom zakonskom ure|ewu, imaju snagu pravo-
sna`ne sudske odluke (64. stav 1), ali ako su se stranke dogovorile da
arbitra`ni postupak bude dvostepen, onda }e to dejstvo imati samo
odluka koju je donela arbitraà u drugom stepenu. Dvostepenost arbi-
tra`nog postupka kod nas nije uobi~ajena i ona, bar kada su trgovin-
ski sporovi u pitawu, gotovo da ne postoji.234 I Pravilnik
Spoqnotrgovinske arbitraè u Beogradu predvi|a jednostepenost
arbitra`nog postupka koji se vodi pred tom arbitraòm, a donesena
arbitra`na odluka „ima snagu pravosna`ne presude redovnog suda”
(~lan 54. Pravilnika STA).
Arbitra`ne odluke dejstvuju prema strankama kao pravosna`ne
presude dràvnih sudova i ~lan 64. stav 1. Zakona o arbitraì pred-
vi|a da „doma}a arbitra`na odluka ima snagu doma}e pravnosna`ne
sudske odluke i izvr{ava se u skladu sa odredbama zakona koji ure|u-
je izvr{ni postupak”.
234 Dvostepenost je vi{e zastupqena kod arbitraà koje nisu u vezi sa trgovinskim
pravom, kao npr. kod sportskih „sudova ~asti”. Ipak, treba imati u vidu da je
dvostepenost mogu}e ugovoriti i kod trgovinskih sporova, posebno kada postupak
vodi ad hoc arbitraòm.
125
Po{to su po svojim dejstvima izjedna~ene sa presudama dràvnih
sudova,235 arbitra`ne odluke u doma}em pravnom poretku imaju najja-
~i mogu}i poloàj. Taj poloàj nije ugroèn ~iwenicom da se one mo-
gu poni{tavati pred sudom, po{to i pravosna`ne sudske presude mo-
gu biti predmet pobijawa vanrednim pravnim lekovima. Stoga je o~i-
gledno da u pogledu stabilnosti arbitra`nih odluka i presuda re-
dovnih sudova kod nas nema bitnih razlika.
3. Tu`ba za poni{tewe arbitra`ne odluke
Pravno sredstvo kojim se moè zatraìti poni{tewe arbitra`ne

odluke je tu`ba redovnom sudu. Tu`ba je i jedino pravno sredstvo ko-
je se u tom ciqu moè koristiti i stranke se ne mogu unapred odre}i
od prava na weno podno{ewe (~lan 62).
Tu`bu za poni{tewe arbitra`ne odluke podnosi nezadovoqna
stranka. Ona je jedina legitimisana da pokrene taj postupak i ovo
shvatawe gotovo da nije osporavano. Me|utim, u ranijoj doma}oj lite-
raturi zabeleèna su i mi{qewa da pravo na pokretawe postupka za
poni{tewe arbitra`ne odluke pripada i nadle`nom javnom tuìocu,
kao za{titniku javnog interesa. Logika koja stoji iza navedenog shva-
tawa je slede}a: ako je arbitra`na odluka izvr{na kao i odluka dr-
àvnog suda onda bi trebalo, jednako kao {to je to slu~aj sa sudskim
235 Pravosna`na presuda dràvnog suda ima, pored materijalne pravosna`nosti, ~i-
weni~no, preobraàjno, izvr{no i intervencijsko dejstvo. Materijalna pravos-
na`nost zna~i da se ne moè osporavati pravo ~ije postojawe je bilo sporno i koje
je presudom utvr|eno. îweni~no dejstvo presude zna~i da presuda ponekad dejstvu-
je samom ~iwenicom svog postojawa, a ne svojom pravnom snagom. To }e, na primer,
biti slu~aj kada jedno potraìvawe, koje ina~e zastareva za tri godine, bude utvr-
|eno pravosna`nom presudom, u kom slu~aju ono zastareva ne za tri, ve} za 10 godi-
na, koliko iznosi rok zastarelosti potraìvawa utvr|enih pravosna`nom pre-
sudom. Preobraàjno dejstvo presude zna~i da se pravna promena koja je izre~ena
presudom ostvaruje momentom nastupawa formalne pravosna`nosti prema obema
strankama (trenutak od koga se presuda vi{e ne moè napadati redovnim pravnim
lekom). Izvr{no dejstvo presude pripada osu|uju}im presudama i zna~i da se pre-
suda moè izvr{iti prinudnim putem. Intervencijsko dejstvo presuda ispoqava u
parnici u kojoj stranka, na ~iju je {tetu pre toga pravosna`no presu|eno, ostvaru-
je neko svoje pravo prema licu koje je u proteklom sporu uz wu u~estvovalo kao
ume{a~ ili je bilo pozvano da u tom svojstvu u~estvuje u postupku, ali se pozivu
suda nije odazvalo. Od svih navedenih dejstava na arbitra`ne odluke se u najve}oj
meri odnosi dejstvo izvr{nosti.
126
presudama, omogu}iti kontrolu i tih odluka od strane nadle`nog dr-
àvnog organa. Zbog toga pravo na podno{ewe zahteva za poni{tewe
arbitra`ne odluke ne moè zavisiti od uspeha u sporu ve} se ono,
osim strankama, priznaje i odgovaraju}em dràvnom organu – javnom
tuìocu, isto kao {to on ima pravo da, radi za{tite javnog intere-
sa, podnosi zahtev za za{titu zakonitosti na pravosna`ne odluke su-
dova.
Ve}ina doma}ih autora je, ipak, mi{qewa da samo nezadovoqna
stranka moè uloìti zahtev za poni{tewe arbitra`ne odluke i da
je tu`ba za poni{tewe jedino, zakonom predvi|eno sredstvo kojim se
taj postupak moè inicirati.
Ova tu`ba je, me|utim, specifi~na: tuìlac ne moè proizvoqno
da postavqa tu`beni zahtev, kao {to je to redovno slu~aj u parni~nom
postupku, po{to je zakonom odre|eno da se wime traì poni{tewe
arbitra`ne odluke. Tu`beni zahtev je karakteristi~an i po tome {to
je on preobraàjne prirode (wime se traì promena procesnopravnih
odnosa me|u strankama), za razliku od ve}ine tu`benih zahteva par-
ni~nog postupka koji su materijalnopravne prirode i upravqeni su
ka promeni materijalnopravnih odnosa me|u strankama.
Rok u kojem se moè podneti tu`ba za poni{tewe arbitra`ne od-
luke je ure|en ne{to druga~ije nego u ranijem zakonu, a do promena je
do{lo pod uticajem UNCITRAL Model zakona o arbitraì. Tako je
ovaj rok sada jedinstven (nema podele na subjektivni i objektivni) i
iznosi tri meseca od dana kada je tuìlac primio arbitra`nu odlu-
ku (~lan 59. stav 1.). Zakonom je ure|ena i situacija u pogledu po~etka
wegovog trajawa ako je stranka u me|uvremenu podnela zahtev za is-
pravku, tuma~ewe ili dopunu odluke, u kom slu~aju on po~iwe da te~e
od dana kada je arbitraà odluku o tim zahtevima dostavila stranka-
ma (stav 2. istog ~lana).
Me|utim, kada se poni{tewe traì zbog toga {to je arbitra`na
odluka zasnovana na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka, ili na is-
pravi koja je falsifikovana ili zbog toga {to je do odluke do{lo
usled krivi~nog dela arbitra ili stranke a ti razlozi se dokaù pra-
vosna`nom presudom (~lan 58. stav 1. ta~ka 5.), naj~e{}e ne}e biti mo-
gu}e da se u predvi|enom roku podnese odgovaraju}a tu`ba s obzirom
da prvo treba sa~ekati pravosna`no okon~awe nekog drugog, sudskog
postupka. Zakon ne sadrì poseban rok za ove situacije, pa kako se ra-
di o razlozima koje ZPP predvi|a kao osnov za ponavqawe postupka
127
okon~anog pravosna`nom sudskom presudom, po analogiji bi trebalo
primeniti rokove predvi|ene za te slu~ajeve. Tako bi tu`bu koja se
zasniva na ovim razlozima trebalo podneti u roku od 30 dana od da-
na kada je stranka saznala za razlog poni{tewa, a u svakom slu~aju u
roku od pet godina od dana dono{ewa arbitra`ne odluke.236
4. Razlozi za poni{tewe arbitra`ne odluke
Pravilo da je arbitraà suverena u utvr|ivawu ~iweni~nog stawa

jednog spornog odnosa me|u strankama i da se odluke koje ona donosi
mogu poni{tavati samo iz razloga procesnopravne prirode se pri-
mewuje i u doma}em pravu. Me|utim, ono nije striktno po{tovano po-
{to je kontrola arbitra`nih odluka kod nas prili~no {iroka jer,
pored procesnopravnih, obuhvata i neke materijalnopravne razloge.
luke su taksativno navedeni u Zakonu o arbitraì i stranke nemaju
pravo da ih svojom voqom mewaju. Zbog toga je sud duàn da utvr|uje
postojawe bilo kog od ovih razloga primenom pravila o uskom tuma-
~ewu zakona.
Kada sud utvrdi da postoji razlog za poni{tewe odluke koju je do-
nela me|unarodna trgovinska arbitraà predvi|en zakonom, on }e tu
odluku poni{titi bez upu{tawa u ocewivawe da li je on uticao na
odlu~ivawe arbitara ili ne. Pretpostavqa se da svaka predvi|ena
nepravilnost moè bitno da uti~e na odlu~ivawe o meritumu i po to-
me su razlozi za poni{tewe arbitra`ne odluke sli~ni apsolutno
bitnim povredama parni~nog postupka, po{to i jedni i drugi na isti
na~in uti~u na arbitra`nu odluku, odnosno presudu dràvnog suda.
Razlozi za poni{tewe arbitra`nih odluka su pobrojani u ~lanu
58. Zakona o arbitraì i podeqeni su u dve grupe, prema tome da li se
236 S obzirom da je ovde re~ o jednom od razloga koji ZPP predvi|a kao osnov za pon-
avqawe sudskog postupka okon~anog pravosna`nom odlukom, trebalo bi primeni-
ti i rokove koje taj zakon predvi|a za ulagawe ovog vanrednog pravnog leka. To je
subjektivni rok od 30 dana od dana kada je stranka saznala za pravosna`nu presudu
u krivi~nom postupku, a ako se krivi~ni postupak ne moè sprovesti, onda od dana
kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne
moè pokrenuti (~lan 424. stav 1. ta~ka 3) ZPP. Po proteku roka od pet godina od
dana kad je odluka postala pravosna`na, predlog za ponavqawe postupka ne moè
se podneti.... (~lan 424. stav 3. ZPP-a), pa bi to bio i krajwi rok za podno{ewe
tu`be za poni{tewe arbitra`ne odluke s pozivom na navedeni razlog.
128
wihovo postojawe utvr|uje na zahtev stranke, ili sud o wima vodi ra-
~una po slu`benoj du`nosti. U prvoj grupi su slede}i razlozi:
1. nepostojawe ili nepunova`nost arbitra`nog sporazuma;
2. uskra}ivawe prava stranki da u~estvuje u postupku;
3. prekora~ewe ovla{}ewa arbitara;
4. povreda pravila o sastavu arbitraè; i
5. zasnivawe odluke na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka ili na is-
pravi koja je falsifikovana, ili je do odluke do{lo usled krivi~-
nog dela arbitra ili stranke, {to je dokazano pravosna`nom pre-
sudom.
U grupi razloga za poni{tewe na ~ije postojawe sud pazi po slu-
`benoj du`nosti su:
1. arbitrabilnost predmeta spora, i
2. suprotnost odluke javnom poretku Srbije.
1. Arbitra`ni sporazum nije bio zakqu~en ili nije bio punovaàn

(~lan 58. stav 1. ta~ka 1): Ovde je re~ o razlogu za poni{tewe arbi-
tra`ne odluke koji je procesnopravne prirode i ~ije postojawe
stranka treba da istakne na prvom ro~i{tu, pre upu{tawa u ras-
pravqawe o glavnoj stvari. Ona moè i treba da se na ovaj razlog
pozove jo{ u toku trajawa arbitra`nog postupka237, bez obzira {to
arbitri po slu`benoj du`nosti vode ra~una o svojoj nadle`nosti.
Sud nije duàn da o postojawu ovog razloga vodi ra~una ex officio,
osim ako arbitra`ni sporazum nije vaqan zbog nearbitrabilnosti
predmeta spora (~lan 469. ZPP-a).
Kada se poziva na ovaj razlog, stranka moè da isti~e razli~ite
~iwenice: da ugovara~i nisu bili sposobni da zakqu~e arbitra`ni
sporazum; da su pri zakqu~ewu arbitra`nog sporazuma postojale ma-
ne voqe na strani jednog ili oba ugovara~a; da arbitra`ni sporazum
nije zakqu~en u odgovaraju}oj formi, i dr.
2. Uskra}ivawe prava stranki da u~estvuje u arbitra`nom postupku
(~lan 58. stav 1. ta~ka 2): Pozivawem na ovaj razlog stranka ukazuje
sudu da je povre|eno na~elo kontradiktornosti u postupku pred ar-
bitraòm, koje nalaè da arbitraà mora saslu{ati svaku stranku
237 Zakonom nije predvi|eno da je nedopu{teno traìti poni{tewe arbitra`ne odlu-
ke s pozivom na ovaj razlog ako stranka prethodno u arbitra`nom postupku nije is-
takla wegovo postojawe, pa takav uslov zvani~no ne postoji. Me|utim, vaqalo bi
preispitati potrebu uvo|ewa ovog uslova u ciqu zabrane zloupotrebe ovla{}ewa
stranaka.
129
u procesu pre nego {to donese odluku o zahtevu za poni{tewe arbi-
tra`ne odluke. U zakonu o arbitraì ovaj princip je formulisan
tako da je arbitraà du`na da stranku uredno obavesti o imeno-
vawu arbitra ili o arbitra`nom postupku i da joj omogu}i da pred
arbitra`nim sudom iznese svoje stavove. Smisao navedenog na~ela
je ostvarivawe formalne – procesne jednakosti stranaka u postup-
ku, pri ~emu svaka od wih redovno koristi mogu}nosti izja{wewa
koju arbitraà pruà, iznose}i sebi u prilog ~iwenice i pravne
trvdwe i predlaù}i odgovaraju}e dokaze. Re~ je o jednom od na~e-
la na kojima po~iva arbitra`ni postupak, zbog ~ega wegovo nepo-
{tovawe dovodi do poni{tewa arbitra`ne odluke.
3. Prekora~ewe ovla{}ewa arbitara (~lan 58. stav 1. ta~ka 3) Pod
ovom povredom se podrazumeva da su arbitri sudili o zahtevu koji
stranka nije postavila u tu`benom zahtevu, ili da su dosudili i vi-
{e nego {to je tu`benim zahtevom traèno. U prvom slu~aju re~ je
o kvalitativnom prekora~ewu tu`benog zahteva, a u drugom o kvan-
titativnom prekora~ewu. U praksi se naj~e{}e doga|a da arbitra-
à odlu~i o tu`benom zahtevu koji ne proizlazi iz odnosa povodom
kojeg je zakqu~en arbitra`ni sporazum. Ovaj razlog za poni{tewe
arbitra`ne odluke je, za razliku od prethodna dva, materijalno-
pravne prirode.
4. Povreda pravila o sastavu arbitraè (~lan 58. stav 1. ta~ka 4).
Smatra se da postoji povreda pravila o sastavu arbitra`nog ve}a
ako je spor raspravio arbitar pojedinac a zakonom,238 arbitra`nim
sporazumom ili pravilnikom stalne arbitraè je bilo predvi|eno
da sudi arbitra`no ve}e. U obrnutoj situaciji, kada je sudilo ve}e
a trebalo je da sudi arbitar pojedinac, ne smatra se da je do{lo do
povrede iz ovog ~lana. Kada su u pitawu ad hoc arbitraè, poni-
{taj s pozivom na navedeni ~lan se moè zatraìti ako nije po{to-
vana dogovorena procedura imenovawa arbitara.
5. Zasnivawe odluke na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka ili na is-
pravi koja je falsifikovana, ili je do odluke do{lo usled krivi~nog
dela arbitra ili stranke, {to je dokazano pravosna`nom presudom
(~lan 58. stav 1. ta~ka 5). Kada se tu`ba za poni{tewe arbitra`ne
odluke zasniva na ovom ~lanu, stranka ima mogu}nost da na osnovu
pravosna`ne presude, kojom je utvr|ena neka od navedenih ~iweni-
238 Ovde su relevantne odredbe ~lan 16. Zakona (sastav arbitra`nog suda), ~lan 17.
(na~in imenovawa arbitara, rokovi za imenovawe kao i organ imenovawa).
130
ca, zatraì poni{tewe arbitra`ne odluke. I ovaj razlog je proce-
snopravne prirode.
Pored navedenih razloga, koje sud preispituje samo kada se stran-
ke na wih pozovu, sud }e izre}i poni{taj arbitra`ne odluke i ako
utvrdi da :
1. Predmet spora nije podoban za arbitraù (~lan 58. stav 2. ta~ka 1).
O arbitrabilnosti predmeta spora sud vodi ra~una po slu`benoj
du`nosti, i uno{ewe ove odredbe u zakon predstavqa novinu u na-
{em arbitra`nom pravu. To ne zna~i da sud ranije nije o ovome vo-
dio ra~una, ali wegovo izri~ito navo|ewe kao razloga za poni{te-
we stvari ~ini samo jasnijim. U slu~aju pozivawa na ovaj razlog za
poni{tewe arbitra`ne odluke ispituje se da li su prekr{ene od-
redbe ~lana 5. Zakona o arbitraì, po kome se arbitraà moè ugo-
voriti za re{avawe imovinskog spora o pravima kojima stranke
slobodno raspolaù i da li je za spor predvi|ena iskqu~iva nad-
le`nost suda.
2. Dejstva odluke u suprotnosti su sa javnim poretkom Republike
(~lan 58. stav 2. ta~ka 2). Ovaj razlog za poni{tewe arbitra`ne od-
luke, koji je materijalnopravne prirode, najsporniji je po{to za-
kon ne daje bliù definiciju javnog poretka, {to moè izazvati
razli~ita tuma~ewa pa ~ak i zloupotrebe. Mogu}nosti za eventual-
ne gre{ke se svode na najmawu meru kada sudovi dosledno po{tuju
pravilo o uskom tuma~ewu zakona u primeni citirane odredbe.
Zbog toga bi oni trebalo da razmatraju iskqu~ivo postojawe po-
vrede doma}ih prinudnih propisa, a ne i stranih, a kada utvrde da
takva povreda postoji, potrebno je da ustanove da li ona pred-
stavqa i naru{avawe neke od osnovnih vrednosti dru{tva.
Razlozi za poni{tewe arbitra`nih odluka, kao i wihova podela
na dve grupe prema tome da li sud o wima vodi ra~una po slu`benoj
du`nosti ili ne, preuzeti su iz UNCITRAL Model zakona o arbi-
traì. Zakon o arbitraì se od Model zakona u ovom pogledu razli-
kuje samo utoliko {to predvi|a jedan razlog vi{e zbog kojeg se moè
zatraìti poni{tewe arbitra`ne odluke, a to je kada se odluka za-
sniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka ili na falsifikovanoj
ispravi, ili je doneta usled krivi~nog dela arbitra ili stranke.
Ovaj je razlog posebno naveden iako se u uporednom pravu takve povre-
de obi~no podvode pod povrede javnog poretka. Wegovo posebno navo-
|ewe, me|utim, nije suvi{no ako je to na~in da se obezbedi ujedna~ena
131
praksa u primeni ovog propisa i ako strani sudovi ne budu pravili
probleme sa odbijawem priznawa i izvr{ewa arbitra`nih odluka
koje poni{te doma}i sudovi s pozivom na taj razlog. Verujemo da ovo
drugo ne bi trebalo da bude problem s obzirom da gotovo sve dràve
priznaju povredu doma}eg javnog poretka (a u okviru toga i zasnivawe
arbitra`ne odluke na la`nom iskazu u~esnika u postupku ili na fal-
sifikovanoj ispravi ili kada je do we do{lo usled krivi~nog dela
arbitra ili stranke) kao razlog za poni{tewe arbitra`nih odluka
bilo na osnovu svog nacionalnog prava, bilo po osnovu potpisanih
me|unarodnih konvencija.
D. MOGU]NOST OSPORAVAWA
ODLUKE SUDA O ZAHTEVU ZA
PONI[TEWE
ARBITRA@NE ODLUKE
Nakon {to nadle`ni trgovinski sud, postupaju}i po zahtevu za

poni{tewe arbitra`ne odluke, okon~a postupak i donese odgovaraju-
}u odluku, stranka koja je nezadovoqna tom odlukom moè protiv we
da koristi sva pravna sredstva koja su dopu{tena protiv presuda re-
dovnih sudova. Tako ona moè navedenu sudsku odluku prvo napadati
àlbom Vi{em trgovinskom sudu, kao redovnim pravnim sredstvom, a
odluku tog suda moè daqe osporavati svim vanrednim pravnim sred-
stvima, bez posebnih ograni~ewa. Na ovaj na~in se, po mi{qewu ne-
kih autora, kona~ne arbitra`ne odluke ipak stavqaju u neravnoprav-
ni poloàj u odnosu na presude dràvnih sudova s obzirom da je za
wihovo preispitivawe predvi|en trostepeni postupak, {to nije slu-
~aj sa preispitivawem pravosna`nih odluka dràvnih sudova. O ovo-
me je posebno pisao J. Mitrovi}, koji upozorava: „U na{em pravu ne
postoji vi{e ni jedan postupak u kome bi se protiv odluke jednog su-
da sprovodila trostepenost preispitivawa takve odluke, tako uzima-
ju}i u obzir i odluku STA, proizlazi da ovde imamo ~etvorostepe-
132
nost u za{titi prava a {to nema vi{e nigde ni u stranom ni u na{em
pravu.”239 On, daqe, predlaè: „Odluku STA trebalo bi da preispituje
Vi{i privredni sud kao drugostepeni sud nadleàn za materiju koju re-
{ava STA, a protiv odluke Vi{eg privrednog suda treba dozvoliti
eventualno reviziju preko odre|ene vrednosti kao i kod drugih sporova
ili samo zahtev za za{titu zakonitosti.
Moglo bi se prihvatiti da po tu`bi za poni{taj odluke STA, od-
lu~uje i prvostepeni sud, ali ne kao prvostepeni u ovom postupku ve} da
to bude kona~na odluka po tu`bi za poni{taj odluke STA. Ne{to
sli~no kao kod upravno-ra~unskih sporova, a da se protiv tako donete
odluke moè uloìti revizija preko odre|ene vrednosti.
Jo{ bi primerenije bilo, po{to imamo kona~nu odluku arbitraè
da se takva odluka moè preispitivati vanrednim pravnim sredstvom
pred Vi{im privrednim sudom ili Vrhovnim sudom. Po{to je redovan
postupak okon~an pred arbitraòm, tj. pred sudom koji su stranke sa-
me izabrale i pred kojim je posle sprovedenog postupka u kome su prime-
wene i odredbe ZPP doneta kona~na odluka”.240
\. PRAVNE POSLEDICE
PONI[TEWA
ARBITRA@NE ODLUKE
Koncepcija rada je nalagala da se pitawe pravnih posledica

poni{tewa arbitra`nih odluka u doma}em pravu detaqno obradi u
okviru istoimenog podnaslova koji je sastavni deo Glave II u radu.241
Ono {to na ovom mestu èlimo da istaknemo u vezi sa ure|ewem ovog
pitawa u na{em Zakonu o arbitraì je to da je to jedan od retkih za-
kona koji je predvideo na~in re{avawa sporova nakon poni{tewa ar-
bitra`ne odluke kojom je o wemu bilo meritorno presu|eno.
239 J. Mitrovi}, Preispitivawe odluke spoqnotrgovinske arbitraè, Pravo i privre-
da br. 5-8/98, Beograd 1998, str. 441.
240 Op. cit, str. 441-442.
241 Upu}ujemo na strane 51-68 u radu.
133
Naime, odredbama ~lana 63. Zakona precizirani su slu~ajevi kada
arbitra`ni sporazum obavezuje stranke na ponovno re{avawe pred
arbitraòm po poni{tewu arbitra`ne odluke. Zakonodovac je
ure|ewe ovog pitawa vezao za razlog zbog kojeg je arbitra`na odluka
u konkretnom slu~aju poni{tena, pa ako je do toga do{lo zbog „posto-
jawa i punova`nosti sporazuma o arbitraì u kome nisu bila nave-
dena imena arbitara”, taj sporazum i daqe obavezuje stranke dok se
one druk~ije ne dogovore (stav 1. ~lana 61.). U svim ostalim slu~aje-
vima arbitra`ni sporazum se gasi (stav 2. ~lana 61.).
Ako izme|u stranaka postoji sumwa u pogledu razloga zbog kojeg je
arbitra`na odluka poni{tena, svaka stranka moè da podnese sudu
zahtev da odlu~i o tome {ta je bio razlog poni{tewa arbitra`ne od-
luke u konkretnom slu~aju, a sud }e o tome re{avati u posebnom po-
stupku (stav 3. ~lana 61.).
Predvi|awe pravnih posledica poni{tewa arbitra`ne odluke u
odnosu na arbitra`ni sporazum je veoma zna~ajno zbog toga {to to ko-
na~no stavqa ta~ku na mnoge rasprave o ovom pitawu, koje su dovele
do razli~itog odlu~ivawa sudova u istim ili sli~nim okolnostima.
Na taj na~in su obezbe|ene ja~e garantije za pravnu sigurnost strana-
ka, a na{ zakon se i po ovome svrstao u grupu modernih zakona o ar-
bitraì, koji ovo pitawe posebno ure|uju.
134
ZAKQUÂK
Re{avawe sporova putem arbitraè je praktikovano jo{ u najsta-

rijim dru{tvima, a arbitraà kao institucija je nastala pre vi{e
stotina godina. U po~etku su arbitraè bili privatni sudovi stra-
naka i wihov je status bio neregulisan i neza{ti}en, dok danas one
imaju u potpunosti ure|en pravni poloàj i ravnopravni su partner
dràvnim sudovima u re{avawu sporova, naro~ito kada oni imaju za
predmet odnose nastale povodom me|unarodne trgovine.
Me|unarodne trgovinske arbitraè su se, s obzirom da re{avaju
me|unarodne trgovinske sporove, razvijale zajedno sa me|unarodnim
trgovinskim odnosima. Period wihovog najve}eg procvata je nastu-
pio nakon Drugog svetskog rata, kada je usled sve raznovrsnije me|u-
narodne ekonomske saradwe i sve brojnijeg povezivawa preduze}a iz
razli~itih dràva radi wihovog organizovanog i zajedni~kog nastu-
pa na svetskom trì{tu do{lo do enormnog pove}awa broja me|una-
rodnih trgovinskih sporova koji su se pred wima re{avali. Ove ar-
bitraè danas su prihva}ene kao institucije koje su najpogodnije za
raspravqawe me|unarodnih privrednih sporova, jer je postupak pred
wima mawe komplikovan od postupka pred dràvnim sudovima, mawi
je rizik da odluka bude doneta pod pritiskom arbitra koji ima pri-
strasni odnos prema stranci, postupak kra}e traje, za stranke je jef-
tiniji itd.
Interes koji povezuje sve poslovne qude {irom sveta je da svoje
sporove re{avaju na jednostavan i efikasan na~in, koji se ne}e nega-
tivno odraziti na wihovo budu}e poslovawe. Takav interes je boqe
za{ti}en u postupku pred arbitraòm po{to ona odlu~uje bez prisu-
stva javnosti i stara se da odluka koju donese bude prihvatqiva za obe
ugovorne strane. Samo je u postupku pred arbitraòm, koja re{ava
spor u skladu sa pravilima koje same stranke odrede, mogu}e doneti
odluku koja ne predstavqa maksimalno ostvarewe zahteva stranaka,
ali je za wih prihvatqiva zato {to ne ru{i temeqe wihovog budu}eg
poslovawa. Zbog toga je re{avawe sporova putem me|unarodne trgo-
135
vinske arbitraè u svetu sve popularnije i me|unarodni trgovinski
sporovi se danas u mnogo ve}em broju raspravqaju pred arbitraàma
nego pred dràvnim sudovima.242
Sigurno je da me|unarodna trgovinska arbitraà ne bi bila tako
popularna da ne pruà pravnu sigurnost strankama koje joj poverava-
ju re{avawe svojih sporova. Ta sigurnost se obezbe|uje brojnim me|u-
narodnim ugovorima, nacionalnim zakonima i pravilnicima insti-
tucionalnih arbitraà koji ure|uju ove institucije na me|unarod-
nom i unutra{wem planu. U skladu sa standardima koji su uspostav-
qeni tokom dugog niza godina wihovog postojawa, odluke koje donose
me|unarodne trgovinske arbitraè su kona~ne, obavezuju}e za stran-
ke i mogu se prinudno izvr{iti.
Me|utim, samostalnost i nezavisnost arbitraà nisu ciqevi ko-
ji sami sebi sluè, ve} one treba da doprinesu da ova institucija {to
boqe ostvaruje svoju ulogu servisa za pruàwe usluga gra|anima. Ako
ne bi postojala kontrola wihovog rada, onda ne bi postojala ni mo-
gu}nost da se isprave gre{ke do kojih dolazi u svakoj aktivnosti, pa
i u postupku pred arbitraòm. Zbog toga tu kontrolu predvi|aju svi
pravni sistemi koji ure|uju arbitraè i ona se, po pravilu, ostvaru-
je u dva postupka: u postupku priznawa i izvr{ewa arbitra`nih od-
luka i u postupku wihovog poni{tewa. Sprovo|ewe oba oblika kon-
trole povereno je dràvnim sudovima, ne samo zato {to je re~ o orga-
nima koji imaju potrebne kvalifikacije da obezbede stru~nu procenu
rada ovih institucija, ve} i zbog toga {to su oni i ina~e zaduèni da
vr{e kontrolu svih postupaka i odluka kojima se odlu~uje o pravima
gra|ana.
Iako je dopu{tenost kori{}ewa pravnih sredstava protiv odluka
koje donose me|unarodne trgovinske arbitraè suprotna na~elu slo-
bodne dispozicije stranaka pred arbitraòm, bez toga se, jo{ uvek, ne
moè. „Potpuno odricawe stranaka od intervencije redovnog suda u
arbitra`no su|ewe bilo bi razborito pretpostavqati samo uz zna-
~ajnu rezervu: da se ugovarawe arbitraè, weno konstituirawe i dje-
lovawe ostvaruju uz po{tivawe temeqnih na~ela pravnog poretka
zemqe koja u granicama svog suvereniteta pruà okriqe arbitra`noj
242 „Preko 80% me|unarodnih trgovinskih sporova re{avaju me|unarodne trgovinske
arbitraè” – izloìo M. Vasiqevi} na simpozijumu „50 godina spoqnotrgovinske
arbitraè” odrànom u Beogradu 30. i 31. oktobra 1997. godine, navedeno prema R.
Kasagi}, Osnovi prava i poslovno pravo, Bawa Luka, Br~ko, 2003. godine, str. 543.
136
djelatnosti. Strankama se, dakle, ne bi moglo pripisati da neopozi-
vo pristaju na iskqu~ivo arbitra`no su|ewe ostvareno pod bilo ko-
jim uvjetima, ve} samo pod takvim koji osiguravaju ravnopravnu, ob-
jektivnu i pravednu pravnu za{titu (a due process of law). Izostanu li
takvi uvjeti, i radikalno prepu{tawe arbitraì gubi svoje zna~ewe;
oìvqava neprikosnoveno pravo na izazivawe kontrole zakonitosti
arbitra`nog su|ewa pred redovnim sudom, izvornim organom dràv-
nog pravosudnog suvereniteta.”243
U postupku poni{tewa arbitra`ne odluke sud ispituje da li
sprovedeni arbitra`ni postupak ili odluka koja je wemu doneta ima-
ju nedostataka koji su zakonom predvi|eni kao razlog za poni{tewe
te odluke. Kada sud na|e da je zahtev za poni{tewe osnovan on moè,
u zavisnosti od toga da li pripada zemqi koja prihvata uì ili {i-
ri koncept poni{tewa arbitra`nih odluka, arbitra`nu odluku da
poni{ti ako je u pitawu sud iz prve grupe, ili moè da bira izme|u
poni{tewa odluke, wene korekcije ili vra}awa predmeta arbitrima
na ponovno su|ewe, ako je u pitawu sud iz druge grupe.
Ve} oko ovog pitawa poni{tewa arbitra`nih odluka se u upored-
nom pravu beleè zna~ajne razlike koje, budu}i da predstavqaju raz-
like u konceptu, proizvode i druge razlike u ure|ewu tog instituta.
Ova pojava se moè razumeti samo ako se ima u vidu je re~ o jednom od
retkih podru~ja arbitra`nog prava koje nije predmet ure|ewa me|u-
narodnim ugovorima, ve} se gotovo iskqu~ivo ure|uje nacionalnim
propisima.
Kako se o poni{tewu arbitra`nih odluka odlu~uje u postupku ko-
ji sprovodi dràvni sud, a postupci pred sudom su formalni i pre-
cizno ure|eni, to su zakonom regulisana sva wegova pitawa po~ev od
na~ina pokretawa, pravila po kojima se vodi, ovla{}ewa koja sud
ima kada odlu~uje o zahtevu i pravnim lekovima koji se na odluku su-
da o zahtevu za poni{tewe mogu podneti.
Do pokretawa postupka za poni{tewe arbitra`ne odluke moè
do}i samo na zahtev zainteresovane stranke i kod ure|ewa ovog pita-
wa u potpunosti se po{tuje na~elo dispozicije stranaka. Pokretawe
tog postupka od strane dràvnog organa danas nije uobi~ajeno, a ra-
nije je takvo re{ewe bilo zastupqeno u mawem broju dràva, uglav-
nom socijalisti~kog dru{tvenog ure|ewa.
243 S. Triva, Arbitra`ni ugovor nakon poni{taja arbitra`ne odluke, Pravni ìvot
br. 8-9/1983, str. 860.
137
Pitawe o kome, tako|e, ne postoje zna~ajne razlike u uporednom
pravu je forma u kojoj se zahtev za poni{tewe arbitra`ne odluke pod-
nosi i naj~e{}e se traì da on bude u formi tu`be. To je ne samo zbog
toga {to je ovde, po pravilu, re~ o parni~nom postupku koji se i ina-
~e pokre}e tu`bom, ve} i zbog uticaja UNCITRAL Model zakona o
arbitraì koji tu`bu izri~ito predvi|a kao jedino pravno sredstvo
koje se u svrhe pokretawa postupka za poni{tewe arbitra`nih odlu-
ka moè upotrebiti. Ova tu`ba je specifi~na po tome {to stranke ne
mogu slobodno postavqati wen tu`beni zahtev, ve} on mora da glasi
na poni{tewe arbitra`ne odluke. Navedeno pravilo, ipak, nije uni-
verzalno ve} postoje pravni sistemi kao {to je, na primer, engleski,
u kome odluka o poni{tewu arbitra`ne odluke moè biti izre~ena u
vi{e postupaka koje stranka pokre}e razli~itim zahtevima.
Za razliku od na~ina pokretawa postupka poni{tewa arbitra`ne
odluke i forme koju treba da zadovoqi zahtev za poni{tewe, o pitawu
odre|ivawa nadle`nog suda za vo|ewe tog postupka u uporednom pra-
vu postoje zna~ajne razlike. Tako je u pojedinim zemqama vo|ewe ovog
postupka povereno sudu koji bi i ina~e bio nadleàn da u prvom ste-
penu raspravi spor da nije bilo dogovoreno wegovo arbitra`no
re{avawe; u drugim je predvi|eno da to bude sud prema mestu u kome je
zasedala arbitraà koja je odluku donela, a postoje i dràve koje od-
re|uju samo jedan sud, i to po pravilu sud vi{e instance, koji je nad-
leàn za sve postupke poni{tewa arbitra`nih odluka koji se vode u
toj zemqi.
I kada je o roku za podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`ne
odluke re~, on se na razli~ite na~ine ure|uje u uporednom pravu, ka-
ko u pogledu duìne wegovog trajawa, tako i u pogledu odre|ivawa
wegovog po~etka. U prvom slu~aju zajedni~ko je da se wegovo trajawe
odre|uje u relativno kratkom vremenskom intervalu, naj~e{}e u ra-
sponu od 30 dana do 3 meseca. Ako je re~ o pravnom sistemu koji pra-
vi razliku izme|u subjektivnog i objektivnog roka za podno{ewe zah-
teva za poni{tewe arbitra`ne odluke, onda se za za objektivni rok
predvi|a ne{to duè trajawe, uglavnom godinu dana. Pored toga,
pravni sistemi koji dozvoqavaju podno{ewe zahteva za poni{tewe
arbitra`ne odluke iz nekog od razloga zbog kojeg se moè zatraìti
ponavqawe sudskog postupka okon~anog pravosna`nom presudom,
obi~no predvi|aju posebni rok za podno{ewe zahteva za poni{tewe u
tom slu~aju i on je, po pravilu, iste duìne kao rok za podno{ewe
138
predloga za ponavqawe sudskog postupka. U odnosu na odre|ivawe
trenutka za koji se smatra da predstavqa po~etak trajawa roka za po-
dno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`ne odluke, on se naj~e{}e ve-
zuje za dan kada je arbitra`na odluka dostavqena strankama, a ako po-
stoji subjektivni rok, onda je to i dan od kada je stranka saznala za
postojawe razloga poni{tewa.
Ni razlozi zbog kojih se moè zatraìti poni{tewe arbitra`ne
odluke nisu na jedinstven na~in ure|eni u uporednom pravu, ali su
razlike izme|u pravnih sistema u vezi sa ovim pitawem, pod uticajem
UNCITRAL Model zakona o arbitraì, posledwih decenija sve ma-
we. Oni su u najve}em broju procesnopravne prirode, a u pogledu wi-
hove sadrìne evidentan je trend uskla|ivawa sa razlozima zbog ko-
jih se moè odbiti priznawe i izvr{ewe arbitra`nih odluka, pre
svega sa onima koje u tom pogledu predvi|a Wujor{ka konvencija o
priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka. Ovaj trend po-
krenut je Model zakonom o arbitraì, a slede ga mnogi pravni siste-
mi ~ije je nacionalno pravo ure|eno po ugledu na wega, kao i oni ko-
ji u svojoj strukturi imaju Wujor{ku konvenciju po{to pripadaju dr-
àvama koje su joj pristupile.
Kada stranka koja je nezadovoqna odlukom donetom u postupku
pred me|unarodnom trgovinskom arbitraòm smatra da bi mogla da
uspe sa zahtevom za weno poni{tewe, ona treba taj zahtev da podnese
sudu koji je me|unarodno nadleàn da postupa u konkretnom slu~aju.
Me|unarodna nadle`nost sudova da re{avaju po ovim zahtevima ure-
|uje se nacionalnim propisima o me|unarodnom privatnom pravu, ko-
ji naj~e{}e u vezi sa tim predvi|aju nadle`nost doma}ih sudova kada
je arbitraà koja je odlu~ila o sporu zasedala na doma}oj teritoriji.
Pored ovog kriterijuma sre}u se i drugi, od kojih su popularniji sle-
de}i: kriterijum primewenog procesnog prava u arbitra`nom po-
stupku, kriterijum mesta gde je arbitra`na odluka doneta, primeweno
materijalno pravo, dràvqanstvo stranaka ili arbitara, i dr.
Sam postupak poni{tewa arbitra`nih odluka je parni~ni po vr-
sti i vodi se uz primenu svih na~ela koja u tom postupku i ina~e va-
è. To su, pre svega, na~elo dispozicije, na~elo kontradiktornosti,
raspravno na~elo, na~elo javnosti i na~elo procesne ekonomije. I
ovo je jedno od pitawa o kome u uporednom pravu nema mnogo razlika,
{to se ne moè re}i za pravne posledice poni{tewa arbitra`nih od-
luka, o kojima su zabeleène razlike najve}e.
139
Kada nadle`ni sud poni{ti jednu odluku koju je donela me|una-
rodna trgovinska arbitraà, tada se pred strankama ~iji je spor tom
odlukom bio re{en otvaraju dva pitawa: da li arbitra`na odluka mo-
è biti prinudno izvr{ena u nekoj zemqi iako je poni{tena u zemqi
porekla i da li }e se spor koji je poni{tenom arbitra`nom odlukom
bio re{en re{avati ponovo u postupku pred arbitraòm ili }e za to
biti nadleàn dràvni sud.
U odnosu na prvo pitawe u uporednom pravu se, gotovo bez izuzet-
ka, primewuje pravilo o nemogu}nosti priznawa i izvr{ewa arbi-
tra`ne odluke koja je poni{tena u zemqi porekla. To je posledica
uticaja Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu arbitra`nih
odluka, koja predvi|a takvo pravilo u ~lanu V. stav 1(e). Zemqa koja
je izuzetna po tome {to ne primewuje navedeno pravilo je Francuska
budu}i da je najvi{i sud u dràvi zauzeo stav da se na teritoriji te
zemqe mogu priznavati i arbitra`ne odluke poni{tene u zemqi po-
rekla, pod uslovom da je razlog wihovog poni{tewa neka okolnost
koju francusko pravo ne predvi|a kao takvu. I ameri~ki sud je u jed-
nom predmetu zauzeo identi~an stav, ali novija praksa ameri~kih su-
dova u sli~nim predmetima nije bezuslovno podràla navedeno gledi-
{te, pa ostaje da se vidi kako }e sudovi u toj zemqi postupati ubudu-
}e povodom zahteva za priznawe i izvr{ewe arbitra`nih odluka po-
ni{tenih u zemqi porekla i koje }e pravilo u tom pogledu preovla-
dati.
Kada je o sudbini spora koji je arbitra`nom odlukom bio re{en
re~, u uporednom pravu se u vezi sa tim beleè razli~iti stavovi {to
je posledica okolnosti da to pitawe naj~e{}e nije ure|eno zakonom,
ve} se re{ava od slu~aja do slu~aja, pod mawim ili ve}im uticajem
pravne teorije kojoj je ova tema bila gotovo nepresu{na inspiracija.
Tako jedni smatraju da zakqu~eni arbitra`ni sporazum obavezuje
stranke na arbitra`no re{avawe spora i nakon poni{tewa arbitra-
`ne odluke, dok su drugi mi{qewa da jedno arbitra`no presu|ewe
iscrpquje u potpunosti zakqu~en arbitra`ni sporazum, te da spor
koji je poni{tenom arbitra`nom odlukom bio re{en treba da re{a-
va nadle`ni sud. Pored navedenih, suprotnih shvatawa koja su posle-
dica prihvatawa teorije o ugovornoj ili procesno-pravnoj prirodi
arbitraè, pravna teorija beleì i tre}e shvatawe, koje se zasniva na
teoriji o me{ovitoj pravnoj prirodi arbitraè, po kome je za
odlu~ivawe o daqoj sudbini spora nakon poni{tewa arbitra`ne od-
140
luke presudno to da li je arbitra`no re{avawe tog spora dogovoreno
arbitra`nom klauzulom ili arbitra`nim kompromisom. U prvom
slu~aju spor do wegovog kona~nog re{ewa treba re{avati u postupku
pred arbitraòm, dok u drugom slu~aju, nakon poni{tewa arbitra-
`ne odluke spor treba re{avati u redovnom postupku pred dràvnim
sudom. Pored navedena tri shvatawa zabeleèna su i mi{qewa koja
re{avawe ovog pitawa neposredno dovode u vezu sa razlogom zbog ko-
jeg je sud poni{tio arbitra`nu odluku u konkretnom slu~aju, pa u za-
visnosti od toga arbitra`ni sporazum obavezuje ili ne stranke na
wegovo ponovno re{avawe pred arbitraòm.
U odnosu na pitawe mogu}nosti ulagawa pravnih sredstava protiv
odluke suda kojom se usvaja ili odbija zahtev za poni{tewe arbitra-
`ne odluke postoje pravni sistemi koji to pitawe posebno ure|uju, a
kada to nije slu~aj ono se re{ava u skladu sa pravilima utvr|enim za-
konom koji reguli{e parni~ni postupak.
Proces uskla|ivawa nacionalnih prava u odnosu na poni{tewe
arbitra`nih odluka te~e sporije nego {to je to slu~aj sa ostalim in-
stitutima arbitra`nog prava. Me|utim, iako je re~ o oblasti u kojoj
jo{ uvek postoje velike razlike u uporednom pravu u pogledu ure|ewa
nekih bitnih pitawa, evidentno je da su te razlike danas mnogo mawe
nego {to su bile ranije, u najve}oj meri zahvaquju}i direktnom i ne-
posrednom uticaju UNCITRAL Model zakona o arbitraì, a posred-
no i Wujor{koj konvenciji o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra-
`nih odluka.
Doma}e arbitra`no pravo, ~ija je temeqna reforma izvr{ena Za-
konom o arbitraì 2006. godine, u potpunosti prati savremena kreta-
wa u me|unarodnom arbitra`nom pravu kako po formi u kojoj je ure-
|eno, tako i po sadrìni. Na taj na~in zadovoqen je jedan od bitnih
preduslova za popularizaciju me|unarodnih trgovinskih arbitraà
kod nas. Drugi vaàn preduslov za afirmaciju me|unarodnih trgovin-
skih arbitraà je razvoj me|unarodnih trgovinskih odnosa, koji je re-
alno o~ekivati u nastupaju}em periodu, {to }e, sveukupno, sigurno
pozitivno uticati na daqi razvoj doma}eg arbitra`nog prava.
141
142
LITERATURA
1. Yearbook Commercial Arbitration, A. J. van den Berg (ed.), Vol. XX,

Kluwer Law International, 1995.
2. Yearbook Commercial Arbitration, A. J. van den Berg (ed.), Vol. XXI,
3. Yearbook Commercial Arbitration, A. J. van den Berg (ed.), Vol. XXII,
4. G. Born, International Commercial Arbitration, Commentary and Materi-
als, Kluwer Law International, 2001.
5. T. Varadi, Me|unarodno privatno pravo, N. Sad, 1987.
6. T. Varady, J. J. Barcelo III i A. T. von Mehren, International Commercial
Arbitration, A Transnational Perspective, Wext Group, St. Paul, MN,
USA, 2003.
7. A. Gold{tajn, S. Triva, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Za-
greb, 1987.
8. E. Gaillard, J. Savage, Fouchard Gaillard Goldman on International
Commercial Arbitration, Aspen Publishers, 1999.
9. R. Igwa~evi}, [vajcarsko pravo o me|unarodnoj trgovinskoj arbi-
traì, u kwizi „Me|unarodna trgovinska arbitraà”, Beograd,
1996.
10. M. Jezdi}, Me|unarodno privatno pravo II, Beograd, 1972.
11. R. Kasagi}, Osnovi prava i poslovno pravo, Bawa Luka, Br~ko, 2003.
godine.
12. R. Ke~a, Reforma arbitra`nog prava u Nema~koj, u ~asopisu
„Pravni ìvot” br. 12/98, Tom IV, Beograd, 1998. .
13. G. Kneèvi}, Pripadnost arbitra`ne odluke i wen poni{taj, u ~a-
sopisu „Anali” br. 2-3/96, Beograd, 1996.
14. G. Kneèvi}, Me|unarodna trgova~ka arbitraà, Beograd, 1999.
15. B. Krivokapi}, Leksikon Me|unarodnog prava, Beograd, 1998.
16. E. A. Marshall, Gill, The Law of Arbitration, London, 2001.
17. D. Mitrovi}, Arbitraà u „Enciklopedija imovinskog prava i
prava udruènog rada”, I, Beograd, 1978.
143
18. D. Mitrovi}, Me|unarodna trgovinska arbitraà u francuskom
pravu, u kwizi „Me|unarodna trgovinska arbitraà” Beograd,
1996.
19. J. Mitrovi}, Preispitivawe odluke spoqnotrgovinske arbitraè,
u ~asopisu „Pravo i privreda” br. 5-8/98, Beograd, 1998.
20. M. Pak, Me|unarodno privatno pravo, Beograd 1986.
21. M. Petrovi}, Englesko pravo o me|unarodnoj trgova~koj arbitra-
ì, u kwizi „Me|unarodna trgovinska arbitraà”, Beograd, 1996.
22. M. Petrovi}, Nema~ko pravo o me|unarodnoj trgova~koj arbitra-
ì, u kwizi „Me|unarodna trgovinska arbitraà”, Beograd, 1996.
23. J. Perovi}, Ugovor o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì, Beo-
grad, 1998.
24. B. Pozni}, Pravna sredstva protiv arbitra`ne odluke u stranim
pravima u ~asopisu „Spoqnotrgovinska arbitraà” III, Beograd,
1966.
25. V. Raki} Vodineli} i dr, Promene gra|anskog parni~nog zakonodav-
stva u Srbiji, Beograd, 2004.
26. P. Ramaswamy, Enforcement of Annulled Awards, An Indian Perspective
u ~asopisu „Journal of International Arbitration”, Kluwer Law Internati-
onal, 2002.
27. Sajko, Dika, Arbitra`no re{avawe me|unarodnih trgova~kih spo-
rova, Qubqana 1989.
28. V. Todorovi}, Me|unarodni ugovori, Kwiga I, Me|unarodna pravna
pomo}, Beograd, 1999.
29. M. Trajkovi}, Me|unarodno arbitra`no pravo, Beograd, 2000.
30. M. Trajkovi}, Karakteristike engleskog arbitra`nog prava, u
zborniku „Me|unarodna privredna arbitraà – Stawe i perspek-
tive”, Beograd, 1997
31. S. Triva, Arbitra`ni ugovor nakon poni{taja arbitra`ne odlu-
ke, u ~asopisu „Pravni ìvot” br. 8-9, Beograd, 1983.
32. S. Triva Gra|ansko parni~no procesno pravo, Zagreb, 1980.
33. S. Triva, Pozni}, Vorgi}, Varadi, Arbitra`no re{avawe sporova,
Novi Sad, 1973.
34. UNCITRAL Yearbook, vol. XVI – 1985, United Nations publications, Sa-
les No. E. 87. V. 4.
35. Dana H. Freyer, United States Recognition and Enforcement of Annulled
Foreign Arbitral Awards, u „Journal of International Arbitration” 17(2),
Kluwer Law International 2000.
144
36. Fouchard Ph, Gaillard E, Goldman B, International Commercial Arbitra-
tion, Kluwer Law International, KluwerArbitration. com, 2004.
37. M. Cukavac, Izvr{ewe arbitra`nih odluka poni{tenih u zemqi
porekla u ~asopisu „Pravni ìvot” br. 12, Beograd, 1998
Zvani~ni akti
1. Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitraì od 21.

aprila 1961. godine, „Sl. list FNRJ” – Dodatak, br. 12/1963.
2. Wujor{ka konvencija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`-
nih odluka iz 1958. godine, „Sl. list SFRJ” – Me|unarodni ugovo-
ri, br. 11/1981.
3. UNCITRAL Model zakon o arbitraì iz 1985. godine.
4. Zakon o parni~nom postupku „Sl. list SFRJ”, br. 4/77, 36/77, 6/80,
43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i „Sl. list
SRJ”, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98, 15/98, 3/2002 i
„Sl. glasnik RS”, br. 125/2004).
5. Zakon o parni~nom postupku, „Slu`beni glasnik RS”, br. 125/2004.
6. Zakon o re{avawu sukoba zakona sa propisima drugih zemaqa, „Sl.
list SFRJ”, br. 43/82, 72/82 i „Sl. list SRJ”, br. 46/96.
7. Zakon o ure|ewu sudova, „Sl. glasnik RS”, br. 63/2001 i 29/2004.
8. Zakon o sudovima, „Sl. glasnik RS”, br. 46/91, 18/92 i 71/92
9. Pravilnik Spoqnotrgovinske arbitraè Privredne komore Srbi-
je, „Sl. listu SRJ”, br. 52/97, 64/01 i „Sl. glasniku RS”, br. 74/04.
10. Nacrt Zakona o arbitraì iz oktobra 2005. godine.
11. Zakon o arbitraì Engleske iz 1950. godine.
14. Zakonik o gra|anskom postupku Italije, Kwiga êtvrta – deo VIII.
15. Novi Zakonik o gra|anskom postupku Francuske iz 1981. godine.
16. Savezni zakon o me|unarodnom privatnom pravu [vajcarske od
18. 12. 1987. godine.
17. Savezni zakon o arbitraì SAD iz 1925. godine, kodifikovan 30. ju-
la 1947. godine, mewan i dopuwavan 1954, 1970, 1988. i 1990. godine
18. Nema~ki Zakon o arbitraì iz 1998. godine (sistematizovan u ok-
viru Kwige 10. nema~kog Zakonika o gra|anskom postupku).
145
Internet izvori
1. Zvani~ni sajt British and Irish Legal Information Institute, internet

adresa www.bailii.org/ew/cases/EWHC/COMM/. Pristup sajtu obav-
qen dana 29. septembra 2005. godine
2. Zvani~ni sajt Deutsche Institution fuer Schiedsgerichtsbarkeit, inter-
net adresa www.dis-arb.de. Pristup sajtu obavqen dana 10. 10. 2005.
3. Sajt izdava~ke ku}e Kluwer Law, www.kluwerarbitration.com, pristup
sajtu obavqen 29. septembra 2005. godine
4. www.menneskeret.dk/menneskeretieuropa/konventionen/baggrund/dom-
me/ref00000498/, pristup obavqen dana 10. oktobra 2006.
Ostali izvori
1. Zbirka propisa i sudske prakse „Paragraf”, elektronsko izdawe,

Beograd, 2005. godine.
146
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
341. 63 : 339. 5
JOVIÎ], Katarina, 1965 -

Preispitivawe odluka me|unarodnih
Trgovinskih arbitraà u postupku poni{tewa /
( Katarina Jovi~i} ) . – Beograd : Institut za
uporedno pravo, 2009 (Beograd : Alfa tim print).
– 146 str. ; 25 cm. – (Monografija /
Institut za uporedno pravo ; 162)
Podatak o autoru preuzet iz kolofona. – Tira`

300. – Str. 9-10: Predgovor / Jovan ]iri}. -
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
– Bibliografija : 143- 146.
ISBN 978-86-80059-57-0
a) Me|unarodna trgova~ka arbitraà

COBISS.SR-ID 155837452

Arbitraza

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Arbitraza

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

Objavqivawe ove monografije finansijski je pomoglo

OSNOVNA PITAWA PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . 19

PONI[TEWE ARBITRA@NIH ODLUKA U UPOREDNOM

PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE U

Dana{wa produkcija pravne literature na srpskom jeziku je izu-

U Beogradu, januara 2009.

Arbitra`a kao sredstvo za re{avawe me|unarodnih sporova sve

B. POJAM I PRAVNA PRIRODA

1) Jurisdikciona teorija o pravnoj prirodi arbitra`e

Jurisdikciona teorija je dugo vremena bila dominantna u uporednom

2) Ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitra`e

Za razliku od prethodnog shvatawa, pojedini autori smatraju da

3) Torija o me{ovitoj pravnoj prirodi arbitra`e

U nastojawu da pomire ove dve, razli~ite koncepcije, neki autori

Razli~iti koncepti o pravnoj prirodi arbitra`e nam poma`u da

U uporednom pravu se u posledwih nekoliko decenija zapa`a sve

29 Ispravno prime}uje Gaillard da i samo pravilo poznato pod nazivom „kompetencija

Prema {irem konceptu poni{tewa arbitra`nih odluka sud mo`e

2. U`i koncept poni{tewa arbitra`nih odluka

Dr`ave pravnih sistema kontinentalnog prava, po pravilu, pri-

34 ^lan 34. stav 4. UNCITRAL Model zakona o arbitra`i.

1. Doma}a i strana arbitra`na odluka

Kada stranka podno{ewem odgovaraju}eg zahteva inicira pokre-

Poni{tewe arbitra`nih odluka je materija koja se, po pravilu,

Kada me|unarodno nadle`ni sud ocewuje osnovanost zahteva za

1. Na~ela postupka za poni{tewe arbitra`ne odluke

U postupku koji se vodi po zahtevu za poni{tewe arbitra`nih od-

Jedna od procesnih pretpostavki u parnicama koje se vode po zahte-

1. Rok za podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`nih odluka

Pitawe roka u kome se mo`e podneti zahtev za poni{tewe arbi-

2. Mogu}nost ulagawa pravnih lekova na odluku suda

Da li se protiv odluke prvostepenog suda, kojom se odlu~uje o zah-

1. Mogu}nost prinudnog izvr{ewa poni{tene arbitra`ne odluke

Ono {to je u uporednopravnoj teoriji i praksi nesporno je to da

1.a) Internacionalna koncepcija me|unarodne trgovinske arbitra`e

Zagovornici internacionalne koncepcije o arbitra`i, naime,

Arbitra`ni postupak u ovom predmetu se vodio po tu`bi turskog

Izme|u engleskog preduze}a Hilmatron i francuske firme OTV je

Juna meseca 1988. godine Chromalloy Aeroservices Inc. (u daqem tek-

1.b) Teritorijalna koncepcija me|unarodne trgovinske arbitra`e

Za razliku od shvatawa da je me|unarodna trgovinska arbitra`a u

1.v) Praksa sudova u izvr{ewu poni{tenih arbitra`nih odluka i

Praksa francuskih i ameri~kih sudova da dopu{taju priznawe i

U postupku po tu`bi za poni{tewe arbitra`ne odluke sud se, po

Engleska je zemqa sa veoma dugom tradicijom arbitra`nog re{a-

Poni{tewe arbitra`nih odluka

Ovla{}ewe da kontroli{u arbitra`ne postupke engleski sudovi

Kada se zahteva poni{tewe arbitra`ne odluke s pozivom na citi-

Ameri~ki sudovi, za razliku od engleskih, nisu odmah prepoznali

a) Poni{tewe arbitra`nih odluka prema odredbama Saveznog za-

U ameri~kom pravu arbitra`ne odluke nisu izjedna~ene po dejstvu

Postupak u kome se odlu~uje o poni{tewu arbitra`ne odluke je

b) Priznawe i izvr{ewe stranih arbitra`nih odluka poni{tenih u

Odlukom Distriktskog suda u Kolumbiji u predmetu Chromalloy,

Arbitra`a kao na~in re{avawa sporova je u upotrebi u Francu-

Pre nego se posvetimo relevantnim pitawima postupka poni{te-

Me|unarodna trgovinska arbitra`a je veoma razvijena u {vajcar-

U {vajcarskom pravu se kod odre|ivawa jedne arbitra`e me|una-

Posledwa zemqa ~ije arbitra`no zakonodavstvo razmatramo u

Poni{tewe arbitra`nih odluka

Novim Zakonom su odredbe o svim pitawima poni{tewa arbitra-

UNCITRAL Model zakon o arbitra`i je akt Komisije UN-a za

2. Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitra`i