Припрема за час

Час број:
Школа и разред VI разред
Наставник
Датум одржавања часа
Наставна област Граматика
Наставна јединица Глаголски облици и комуникативне реченице
Врста (тип) часа Час примене стечених знања (диктат)
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Монолошка, текстовна
Наставна средства Прилог бр. 1
Циљеви часа Образовни циљеви:
 Примењивање стечених знања у областима
глаголских облика и реченица;
 Запажање и закључивање о облицима аориста,
имперфекта и плусквамперфекта, као и
конструкцијама комуникативних реченица на
примерима;
 Повезивање и утврђивање градива о глаголским
облицима и комуникативним реченицама;
 Провера ученичких знања и досадашњих постигнућа;
 Разликовање облика имперфекта и аориста на
примерима;
 Употреба интерпункцијских знакова у пракси.
Васпитни циљеви:
 Развијање логичког размишљања и закључивања код
ученика;
 Неговање правилног језичког изражавања;
 Развијање љубави ученика према матерњем језику.
Функционални циљеви:
 Практично примењивање усвојених знања из области
глаголских облика и реченица;
 Успешно обављање мисаоних радњи;
 Поступно обнављање система глаголских облика и
комуникативних реченица кроз диктат.
Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
 оцени своје знање из области глаголских облика и
реченица;
 практично примени стечена знања из области глаголских
облика и реченица;

1
  влада знацима интерпункције у реченицама;
 разликује облике аориста и имперфекта.
Међупредметне Компетенција за целоживотно учење, комуникација,
компетенције решавање проблема.
Кључни појмови Глаголски облици, аорист, имперфекат, плусквамперфекат,
реченице, комуникативне реченице, диктат, провера.
Корелација Са правописом, глаголским облицима, културом језичког
изражавања.
Активности Мотивисати ученике на утврђивање и обнављање градива о
наставника глаголским облицима и реченицама уз помоћ диктата,
направити кратак осврт са ученицима на глаголске облике и
њихова основна обележја и комуникативне реченице,
припремити ученике на диктат, прочитати наглас једном цео
текст, диктирати реченицу по реченицу, организовати рад у
пару како би се проверио учинак диктата и ученичка
постигнућа.
Активности ученика Активно учествовати у кратком осврту који подразумева
систем глаголских облика и комуникативне реченице,
пажљиво слушати наставника приликом читања текста,
записивати реченице које наставник диктира, водити рачуна
о интерпункцији приликом писања, проверавати и
исправљати грешке друга из клупе.
Литература за учитеље /
Литература за ученике /
Производи дечјег рада

Ток часа
Уводни део часа (10 минута)
Наставник мотивише ученике за кратак осврт који подразумева систем глаголских облика
(аорист, имперфекат, плусквамперфекат) и систем реченица. Кроз дијалог са наставником
помињу главна обележја глаголских облика о којима је било речи у 6. разреду и врста
реченица. Наставник усмерава ученике у њиховим одговорима. Неопходно је да ученици
обрате пажњу на она обележја ових наставних јединица која им могу помоћи у диктату
који ће уследити – интерпункција у реченицама, велико и мало слово, разликовање
аориста од имперфекта. Ваљало би поменути обележја комуникативне реченице, али и
независне и зависне предикатске реченице, које ће бити неизоставни део диктата,

2
Главни део часа (30 минута)
Наставник обавештава ученике да ће уследити диктат и даје им упутства– да ће текст
прочитати три пута, да ученици не могу запиткивати између реченица о деловима које
нису чули и да не смеју преписивати јер је циљ часа провера ученичких усвојених знања о
глаголским облицима и реченицама. Наставник најпре чита наглас једном текст диктата
полако и изражајно. Ученике обавештава да ништа не записују приликом првог читања,
већ да само слушају пажљиво и размишљају о самој садржини текста и облицима речи
које се појављују. Други пут наставник чита реченицу по реченицу довољно полако да
ученици стижу да запишу. Уколико је реченица дужа, чита је у деловима. По завршеном
читању, наставник ученицима говори да ће уследити још једно читање текста, тако да
могу проверавати свој текст и евентуално допунити га на местима где су изоставили неке
речи. Након завршеног трећег читања, наставник ученицима даје 5 минута да они сами
још једном провере свој текст. Ученици потом замењују свој папир са папиром друга из
клупе. Наставник чита реченицу по реченицу диктата и ученици наглас дискутују са
наставником како је требало написати ову реченицу – где је велико слово, где су знакови
интерпункције, као и како се појединце речи пишу, уколико је то некоме представљало
проблем. Ученици исправљају или штиклирају реченице на папиру. По завршеном
проверавању диктата, наставник скупља папире како би могао да их прегледа и уочи које
грешке ученици најчешће праве и на чему би можда требало радити још мало.

Завршни део часа (5 минута)

У завршном делу часа наставник дискутује са ученицима о томе да ли је диктат био тежак,
шта им је представљало проблем и да ли имају потребе да неко градиво обнове или
појасне још једном на неком од наредних часова.

Изглед табле
Диктат
Глаголски облици и комуникативне реченице

Начин праћења ученичких постигнућа

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

3
Евалуација часа
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
Прилог бр. 1
Диктат

Андријана гледаше синоћ баш дуго своју омиљену серију. За то време њена сестра вежбаше
клавир. Иако је цела кућа била чиста, њихова мајка је чистила и усисавала и тог поподнева.
Проблем је настао јер је Андријана била рекла дан раније да ће покупити прљав веш и укључити
машину. Марија је хтела да заштити сестру, али је мајка била јако љута. Таман када је хтела да се
посвађа са ћерком, Андријана устаде и оде до продавнице без поздрава. Била је остала без
дезодоранса, па је помислила да би могла отићи да га купи. Мајку нервираше та Андријанина
неосетљивост за остале укућане. Потрча Марија да упозори Андријану на мајлин бес, али је већ
били исувише касно. Наста велика свађа међу женским члановима породице. Све три викаше и
свађаше се. Нико није могао да их обузда. Отац није желео да се меша, јер је једном био покушао
да поправи односе међу њима и није се завршило добро по њега. Таман када је мислио да се све
завршило, заплаче се Андријана и он скочи са фотеље вичући. Сви бејаше у шоку. Андријана и
Марија никада нису виделе свог оца таквог. Мајка би у чуду. Оца већ неко време нервираше те
свађе. Сметаше му вика и галама, а понајвише затегнути односи међу укућанима. Није више могао
да поднесе да се држи са стране. У тренутку одлучи да се умеша. Својом виком утиша жену и
ћерке, те се свака повуче у своју собу до вечере. За столом увече као да се ништа није било ни
десило. Седеше и вечераше мирно и кроз пријатан разговор. Шта је породица ако не гомила
беспотребних свађа?