Аграрна реформа браће Грах

Тиберије је желео да обнови пролетеријат који је чинио основу римске војске.

Апијан пише како је Тиберије озбиљно говорио о италском племену као сродно
Римљанима, ратоборно, које је могло уздигнути борбену способност римске војске.
Негодовао је против робова, који су били некорисни за војску и коју су према својим
господарима били неверни. Плутарх, позивајући се на памфлет Гаја Граха, пише да је
Тиберије путујући кроз Етрурију на путу за Нуманцију, био запрепашћен ненасељеношћу
земље, коју су обрађивали робови. Подстакнут тиме, затим идејама својих учитеља,
Диофена из Митилене и Блосија из Куме, и натписима урезаним на зидовима храмова и
јавних зграда да сиромашнима врати земљу, одлучио се да обнови закон Лицинија и
Секстија. Један од три закона Лицинија и Секстија, који је донет 367. године п. н. е.
предвиђао је, како тврди Тит Ливије, да нико не може поседовати више од 500 југера (125
хектара) државне земље. У модерној историографији се сматра да је закон заиста постојао
и да је прописивао неко ограничење, али је ограничење од 500 југера каснија
интерполација.

Када је у питању расподела земље у римској држави, Римљани, пошто би освојили

једну територију, део земље би продавали. а део, око једне трећине, би претварали у
државну земљу. На новоосвојеним територијама оснивали би колоније које су
представљале упоришта римске власти. Обрађену државну земљу давали су на обраду
Италицима, под условом да ови Риму дају део годишњих плодова. Овом мером су желели
повећати број италских племена која су чинила основу римске војске. Последица....

Тиберије је својим законом желео помоћи ситним сељацима и градском

пролетаријату не само да би обновио сталеж који је чинио основу римске војске, већ и
због оживљавања пољопривреде Италије, збрињавања људи без земље и смањења
градског пролетаријата који је могао послужити појединцима као снага за стицање моћи.
Закон је саставио уз помоћ таста Апија Клаудија, Лицинија Краса, врховног свештеника и
једног од најбогатијих људи у Риму, и Муција Сцеволе, брата Лицинија Краса и конзула
133. Апијан тврди да се предлог закона састојао у томе да нико није могао поседовати
више од 500 југера земље и по 250 на два старија сина. Дакле, једна породица није могла
поседовати више од укупно 1000 југера земље. Вишак земље требало је да буде раздељен
сиромасима. Тријумвири или они који треба да додељују земљу су представљали
комисију од три лица, која се мењала сваке године. Тит Ливије наводи да је земља од 500
југера постајала приватно власништво које се није могло продавати. Нови поседници су
имали право да земљу оставе својим наследницима, али не и да је отуђе. Вишак земље
који се делио сиромашнима, такође је постајао трајан посед који се није смео продавати.
Највећа парцела пролетаријата требало је да износи 30 југера. Просечне парцеле су
износиле око 10 југера.

Предлог закона је стављен на гласање у трибутској скупштини. Народни трибун

Марко Октавије, потстакнут од богаташа и искористивши право интерцесије, није
дозволио да се закон стави на гласање. Према римском уставу код предлагања закона
читав колегијум народних трибуна морао је бити сагласан. Противљење једног од њих
било је довољно да се предлог повуче. Тиберије упркос томе није повукао закон. Плутарх
наводи да је Тиберије ипак повукао свој обзирни закон и саставио нови, који је био
строжији према богатима. Међутим, одредбе измењеног закона нису познате. Сигурно је
да је прекинуо све државне послове, затворио Сатурнов храм где је била државна благајна.
Када је одређеног дана позвао народ на гласање, неки бивши конзули су га убедили да
ствар повери Сенату. Али у Сенату су превагу однели богати, те је Тиберије одлучио да
закон стави на гласање скупштини. Приликом гласања трибутске скупштине закон је
изгласан. Суверенитет скупштине био је изнад римских традиција. Као први тријумвири
за расподелу земље, именовани су Тиберије, његов таст Апије и Гај Грах, који се у то
време борио против Нуманције под Сципионом Млађим. Међутим, расподела земље је
представљала прави подвиг. Тешко је било утврдити државне границе, право власништва,
добити подршку Сената.

У то време је преминуо и пергамски краљ Атал 3, који је своју земљу завештао

Риму. Тиберије, како би придобио наклоност народа, предложи да краљевом благајном не
располаже Сенат, већ народна скупштина и да новац завештан Риму расподели
пролетаријату који је недавно добио земљу. Плутарх наводи да је Тиберије закон
предложио. Његов предлог је нарушавао спољну и финансијску политику Сената. Против
Тиберија је био Сенат и део народа који је био узнемирен политичким поступком према
Октавију.
 Тиберијеву политику је наставио његов брат Гај Грах. Гај Грах је обновио ограрни
закон и додељивао јавну земљу пролетаријату. Апијан наводи да је по смрти Тиберија
аграрна комисија наставила са радом који није био лак. Тешко је било одредити међе
поседа а исправе о куповини земље су биле или сумњиве или изгубљене. Комисија је зато
предложила да се земља савезника поново измери и подели. Овакав предлог је уплашио
савезнике који су на своју страну придобили Сципиона Млађег. Сенат је на предлог
Сципиона судска овлашћења са комисије за доделу земље пренео на конзула Тудитана.
Пошто је Тудитан отишао у Илирију и пошто су комисији одузета судска права, у Риму
није остао нико да суди и комисија је остала без посла.

Аграрни закон после смрти Гаја Граха

Закони донети после 121. године п. н. е. постепено су укидали оно што су Граси
завели. Непосредно после смрти Гаја Граха, комисија за доделу земље је наставила са
радом. Године 121. донет је закон по коме сопственици могу продавати земљу око које се
води спор. Овај закон се тиче парцела које су сиромашни добијали од вишка државне
земље. Потом је народни Трибун Спурије Борије одредио да се земља више не дели.
Године 119. је била укинута аграрна комисија. Новац пореза се дели појединцима,
пролетаријату, да би могли куповати јефтино жито. Према закону из 111. године државна
земља у Италији постаје приватно власништво људи који га држе. Истовремено је укинут
порез на ту земљу. Колоније и муниципије у Италији и њихови грађани могу да користе
државну земљу под условима из времена пре Тиберија Граха. Овим законом је укинут
систем да римски грађани користе земљу које је уствари државна земља.

Браћа Грах су постигла одређене резултате у аграрним питањима. Иако су бројни

економски проблеми остали, помогли су да се неки од постојећих умање. Многим ситним
сељацима и колонистима се помогло да стану на совје ноге, а незапосленост је била
смањена.