ИМПРЕСУМ

3...Уводна реч – Између два орла

4...Вести
6...100 година ваздухопловства – Издаваштво
7...100 година ваздухопловства – Први пилот и прва жртва
8...100 година ваздухопловства – Век од првог подвига
9...100 година ваздохупловства – У част пионира српске office@vss.rs
авијације
10...100 година ваздухопловства – Сећања на Ивана Сарића
11...100 година ваздухопловства – Стогодишњица Едварда
Русјана
12...ФАИ у посети Србији
14...100 година ваздухопловства – Расна ваздухопловна нација
16... Добитник статуе „Златни орао“ у летачкој грани
Лабуд Булатовић (Председник)
ваздухопловног спорта
labud@vss.rs
17... Добитник статуе „Златни орао“ у нелетачкој грани
ваздухопловног спорта Ника Адамов (на предлог председника Всс-а)
18... Млади уметници adamov@vss.rs
20... Ракетно моделарство Олгица Лазић (на предлог председника Всс-а)
24... Ваздухопловно моделарство lazic@vss.rs
27... Једриличарство Никола Боровац (на предлог председника Всс-а)
29... Ваздухопловно једриличарство – Титула најбољег и четврти borovac@vss.rs, nborovac@eunet.rs
пут
Радоје Благојевић (испред Комисије за ваздухопловно
31... Ваздухопловно једриличарство – Први српски прелет од
моделарство)
1000 километара
blagojevic@vss.rs
32... Моторно летење
33... Падобранство – Спремни за 160 падобранаца Жељко Тешендић (испред Комисије за ултра лако летење)
35...Падобранство tesendic@vss.rs
36... Балонарство – Романтични заљубљеник у небо Драган Јевтић (испред Комисије за ракетно моделарство)
38... Параглајдинг jevtic@vss.rs, aerosm@ptt.rs
40... Удружење ваздухопловне индустрије Србије
Светлана Симић (испред Комисије за падобранство)
42... Најбољи и најперспективнији јуниори sky-naum@EUnet.rs
44... Кутак за најмлађе – Како направити свог змаја
47... Вести из окружења – Падобрански клуб Бања Лука Милош Ристивојевић(испред Комисије за ваздухопловно
48... Нови рекорди једриличарство)
−Кампови ristivojevic@vss.rs
49... Спортски календар Ратко Јовановић (испред Комисије за општу авијацију)
52... Адресар rjovanovic@vss.rs
Горан Вучковић( испред Комисије за параглајдинг)
vuckovic@vss.rs

Наслов: Спортско ваздухопловство

CIP – Katalogizacija u publikaciji Издавач: Ваздухоплови савез Србије
Главни и одговорни уредник: Жељко Овука
Narodna biblioteka Srbije, Beograd Уредник издања: Милица Кљајић
Аутори текстова (уколико није другачије означено):
SPORTSKO vazduhoplovstvo / glavni i odg. urednik Željko Ovuka. - Милица Кљајић, Љиљана Вучетић, Невена Ђорђевић,
God. 2, br. 3 (februar 2010)- . - Beograd (Uzun Mirkova 4/I): Ивана Павловић.
Vazduhoplovni savez Srbije, 2010- (Beograd: Leta kompani). – 23. cm
Сарадња ВСС: Сузана Димић
Polugiodišnje. – Je nastavak: Vazduhoplovni sportovi = ISSN 1451- Графичка обрада: Баним рекламе
7728 Фотографије: Душан Атлагић, Светозар Ђипанов, Зоран
Петровић, Живан Јосиповћ, архива ВСС, архива клубова,
ISSN 1820-7014 = Sportsko vazduhoplovstvo архива Музеја ваздухопловства – Београд, ФАИ
Дигитална обрада: Баним рекламе
COBISS.SR- ID 146530316 Тираж: 2000
Штампа: Баним рекламе

2
 УВОДНА РЕЧ - ИЗМЕЂУ ДВА ОРЛА

Поштовани читаоци, Зарад остваривања овог основног задатка –

развоја ваздухопловног спорта, Савез ће, као и
Све што је Ваздухопловни савез Србије до сада, посебну пажњу посвећивати сарадњи
урадио у 2010. години, с обзиром на опште са клубовима члановима наше спортске
околности, финансијске тешкоће у организације. То подразумева потребу да
држави, као и недовољан степен једи- спортисти, преко својих клубова, учествују у
нства у Савезу, заслужује подршку креирању политике ваздухопловног спорта у
убедљиве већине клубова, ваздухопло- Србији, да се створе бољи услови како би се што
вних спортиста и спортских радника. То, већи број младих бавио падобранством,
једноставно, није само пука жеља параглајдингом, ваздухопловним једрилича-
руководства Савеза, већ и нужност, рством и другим гранама овог изузетног
управо због онога што смо заједно спорта. Стога ће ускоро бити усвојен нови
урадили протеклих година, а још више Статут Ваздухопловног савеза Србије, као и
због онога што нашу организацју очекује у пакет неопходних правилника и пословника.
2011. години. Очекује се да ће, напокон, у Фонд за младе
И после редовне седнице Скупштине Лабуд Булатовић ваздухопловне спортисте бити издвојена
Председник Ваздухопловног Савеза Србије
Ваздухопловног савеза Србије, која је посебна новчана средства. Руководство Савеза
одржана крајем априла 2010. године, задржали смо оптимизам, очекује добру сарадњу са ваздухопловним савезима Војводине,
али још више одлучност да не посустанемо пред проблемима и Косова и Метохије и Београда, као и одговорајућим гранским
притисцима занемарљивог броја недобронамерних појединаца. спортским савезима, што је и у току 2010. године дало добре
То је од руководства Савеза захтевало да се највећа пажња посвети резултате.
остваривању задатака које је Скупштина Ваздухопловног савеза И поред одређених проблема испољених у раду једног броја
Србије утврдила. У првом реду, наш задатак био је да извршимо спортских и стручних комисија, не поставља се питање да ли ће се
рационалну расподелу и наменски користимо буџетска средства за реализовати Календар спортских активности и такмичења.
потребе ваздухопловног спорта у складу са критеријумима Управни одбор Савеза је чврсто опредељен да се спроведу сви
Министарства спорта. планирани програми, а посебна пажња биће посвећена Европском
Читаву нашу активност у прошлој години обележила је сарадња са првенству у падобранству. То изузетно такмичење највишег ранга,
Министарством омладине и спорта, Спортским савезом Србије и које ће се у августу ове године одржати у Кикинди, биће још једна
Олимпијским комитетом Србије. Не ради се само о драгоценој прилика да Србија докаже проверене организационе и спортске
финансијској потпори, већ и о безрезервној и редовној способности и квалитете.
комуникацији, што је уродило већим разумевањем Круна активности Ваздухопловног савеза Србије у читавој
карактеристика и потреба ваздухопловног спорта у Србији. На пребогатој историји биће организовање и одржавање 105.
томе ће руководство Ваздухопловног савеза Србије радити још Генералне конференције Светске ваздухопловне организације. Тај
више у наредном периоду. изузетан скуп одржаће се у октобру ове године у Београду, а
Добро организован рад Савеза битно је утицао да се унапреди окупиће представнике и најугледније људе свих националних
сарадња са Министарством за инфраструктуру, Директоратом за савеза држава са свих континената. Изражавамо уверење да
цивилно ваздухопловство, Агенцијом за контролу летења, Војском ћемо, уз помоћ и ангажовање одговарајућих државних
Србије, тачније Командом ваздухопловства и ПВО, Удружењем институција и града Београда, на прави начин представити не само
ваздухопловне индустрије и другим субјектима од значаја за Србију и њене потенцијале, већ и знаменито дело српских
развој ваздухопловног спорта. Темељ те сарадње чини чврсто ваздухопловаца у протеклом веку постојања и летења. То ће,
заједничко уверење да се морају стварати и изграђивати дакле, бити наш заједнички допринос обележавању
савременији и непосреднији контакти на плану развоја стогодишњице ваздухопловства у Србији. У тим жељама и
ваздухопловства и ваздухопловног спорта, уз вођење рачуна о настојањима очекујемо максималну помоћ медија и свих
интересима свих заинтересованих страна. пријатеља ваздухопловства и ваздухопловног спорта.
Током 2010. године, Ваздухопловни савез Србије наставио је да Уважени ваздухопловци и спортисти, овај уводник у најкраћим
сарађује са Скупштином града Београда, као и многим цртама садржи, у ствари, најзначајније појединости из рада Савеза
општинским органима власти. Највише је урађено у остваривању у 2010. години и део онога чиме ћемо се бавити 2011. године.
конкретних програма са општинским властима Кикинде, Много више простора успесима, резултатима и активностима
Књажевца, Косовске Митровице, Ирига, Крупња и Смедеревске ваздухопловаца и ваздухопловних спортиста Србије посветили
Паланке. Резултати те сарадње показаће се у пуном светлу у току смо у текстовима које објављујемо у овом, четвртом по реду,
2011. године и периоду који је пред нама. Наравно, Савез ће гласилу„Спортско ваздухопловство“.
припремити програме које ће понудити и другим заинтересо-
ваним општинским и градским властима широм Србије. С најдубљим поштовањем
Лабуд Булатовић
Председник Ваздухопловног Савеза Србије

3
ШТА ИМА НОВО
Светска ваздухопловна
федерација - ФАИ
Ваздухопловни савез Србије интензивирао је односе са ФАИ, као и Генерални секретар ФАИ, г. Стефан Деспрез, приликом посете
са Комисијама ФАИ за падобранство (IPC), параглајдинг и Београду фебруара 2011. године , изразио је задовољство током и
змајарство (CIVL), авиомоделарство (CIAM) и једриличарство (IGC). квалитетом припрема ових догађаја.
Ова сарадња се огледа у свим аспектима датих спортова, како у
активном одлучивању о даљој судбини ових спортова, тако и у
учествовању на свим важним међународним такмичењима и
манифестацијама.
***
Од недавно, ВСС је члан и комисије за ваздушни простор и
навигацијске уређаје (CANS), али највећа част и показатељ
активности Србије на међународном плану је чланство у Општој
спортској комисији ФАИ (CASI). Ова комисија уређује светски
ваздухопловни спорт, правила и начела, а у њој се укупно налази
10 земаља чланица ФАИ.
***
Светска федерација је након 17 година изузетног и одличног рада
за светско спортско ваздухопловство, Макса Бишопа, добила новог
генералног секретара – Стефана Деспреза. Већ на својој првој
генералној конференцији у Даблину октобра 2010.године показао
је изузетну енергичност и жељу да ФАИ поправи оно што јој
недостаје, маркетиншку и оперативну страну.
***
Након успешног вишеструког мандата председника ФАИ Pierre
Portmana, ФАИ је у Даблину добио новоизабраног председника
господина John Grubbström-а. Доктор по професији, власник две
болнице у Шведској, али пре свега реномирани ваздухопловац,
представник Шведске у ФАИ више година – сасвим обећавајуће за
новог председника ФАИ.
***
ФАИ ће на конференцији у Београду, у окобру 2011.године
покренути питања која дуго нису покретана а тичу се рада комисија
ФАИ, као и структуре ФАИ. Очекују се велике промене, пре свега у
Статуту ФАИ, које би требало да ову велику организацију учине
много ефикаснијом.
***
Припреме Србије за организацију великих догађаја у 2011.години,
пре свега 105.Генералне конференције ФАИ, као и Европског
4
првенства у падобранству теку одлично. Министарство омладине
и спорта, Министарство за инфраструктуру, као и друге државне
институције стаће иза ових догађаја и потпомоћи ВСС да предста-
ви Србију у свом најбољем издању.
***
Након 2 године пробног рада, од јануара 2011. године заживела је
јединствена светска база лиценцираних ваздухопловних
спортиста. Од ове године, сви организатори такмичења могу
једноставно и ефикасно да се преко сајта ФАИ увере да ли неки
спортиста на такмичењу има валидну спортску дозволу ФАИ.
Истовремено, ако се спортиста не налази у овој јединственој бази
података, његови резултати се неће моћи рачунати у изради
светских ранг листа.
***
Министарство омладине и спорта (МОС) је након трогодишњег
доказивања од стране ВСС и њених чланица, повећало буџет за
редовне активности ВСС са досадашњих 5,8 милиона на 9 милиона
динара. Ово повећање од 54% је свакако најбољи показатељ и
награда за оно што ВСС ради. Највећи део овог буџета ће се
распоредити на ваздухопловне спортове, али и на фонд за младе и
пројекте који су у унтересу ваздухопловног спорта
***
МОС је крајем децембра 2010. године усвојио измене Правилника
о стипендирању врхунских спортиста. Најинтересантније је то да су
уведене старосне категорије спортиста који могу добијати
стипендије од државе. Тако, категорисани спортисти националног
разреда могу бити предложени од матичних савеза ако немају
више од 24 године, а спортисти међународног разреда ако немају
више од 30 година старости. За заслужне спортисте Србије нема
никаквих старосних ограничења.
МОС, на предлог ВСС, сваке године додељује 10 стипендија својим
спортистима.
***
Спортски савез Србије је представио нови Правилник о
категоризацији спортиста. Људи од струке, који воде овај савез,
након дугогодишњег искуства, и предлога свих спортских савеза,
изменили су неке кључне ставке претходног правилника у корист
свих спортиста Србије.
 ШТА ИМА НОВО

Ваздухопловни савез Србије је успео у сарадњи са Министарством остати наредним генерацијама, али и сваременицима који желе
за инфраструктуру, као и са Министарством финансија да измени да пронађу све оно што их интересује у вези са српским
Закон о саобраћају у делу који се односи на тарифе када је у питању ваздухопловством.
обавезно осигурање ваздухоплова ка трећим лицима. Нови тиче српског ваздухопловства везано за ове две протекле године.
предлог ВСС је усвојен и цене ће бити вишеструко ниже. Међутим, Ова годишњаци представљају право историјско благо које ће
овај предлог већ дуже времена чека да се појави на седници остати наредним генерацијама, али и сваременицима који желе
Скупштине Србије која треба да га и формално изгласа. да пронађу све оно што их интересује у вези са српским
ваздухопловством.
***
***
У новембру 2010.године Министарство за инфраструктуру је у
Музеју ваздухопловства, пред високим званицама из Европе и Након годину и по дана по аплицирању и компликованих
Србије, представило нови Закон о ваздушном саобраћају. Скупу су процедура прописаних од стране ЕУ, ВСС је ушао у најужи избор да
се поред премијера Мирка Цветковића, обратили министар добије средства ЕУ по ИПА програму. И коначно, пројекат за развој
Милутин Мркоњић, те државни секретар за инфраструктуру малих аеродрома спортске намене је прошао све процедуре и
Миодраг Миљковић. Закон је веома добар, даје добре победио у веома великој конкуренцији. ВСС ће у наредне 2 године
предиспозиције за израду добрих подзаконских аката, и добра је добити 216,000 ЕУР по овом пројекту. Део средстава (15%) ће бити
основа за даље кораке у развоју Србије у ваздухопловном смислу. обезбеђен од стране ВСС, а остатак ће се користити за анализе и
У изради овог Закона активно су учествовали стручњаци из пројекте у вези аеродрома Лисичији Јарак, као и за Генералну
Министарства за инфраструктуру и Директората за цивилно конференцију ФАИ у Београду. ВСС је први савез из Србије који је
ваздухопловство. успео да дође до средстава ЕУ.
На истом скупу, обележена је и 100-годишњица српског Ваздухопловни савез Србије је иницирао оснивање Ваздухопловне
ваздухопловства, којом приликом је ваздухопловни историчар, асоцијације југоисточне Европе. У овај савез су ушле све земље
Чеда Јањић, подсетио присутне завнице какву богату овог дела најстаријег континента, а као резултат ове иницијативе
ваздухопловну историју има Србија. је Првенство југоисточне Европе у падобранству одржано у
Бугарској 2010. године где је наша репрезентација освојила 1.
*** место. Циљ ове асоцијације је укрупњавање такмичења овог
региона и развој ваздухопловних спортова, уз што мање улагања и
Ваздухопловни историчар, Чеда Јањић, настављајући традицију, беспотребних трошкова. У плану су слична такмичења у
издао je Годишњак српског ваздухопловства за 2008-2009.годину. једриличарству и моторном летењу, а ове године ће се у Србији у
На скоро 300 страница лепо опремљене књиге, налази се све што се Књажевцу одржати Првенство ЈИ Европе у параглајдингу.
тиче српског ваздухопловства везано за ове две протекле године.
Ова годишњаци представљају право историјско благо које ће
ПРЕГЛЕД НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА ВАЗДУХОПЛОВНОГ САВЕЗА ЈУГОСЛАВИЈЕ/СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
ДОБИТНИКА НАЈВЕЋЕГ ПРИЗНАЊА – СТАТУЕ ''ЗЛАТНИ ОРАО'' У ПЕРИОДУ 1957 – 2010.

5
ИЗДАВАШТВО
ТАДИЈА
СОНДЕРМАЈЕР
У јубиларној години века авијације у Србији
објављена је ретка и дугоочекивана књига
проф. Радмиле Тонковић „Тадија Сонде-
рмајер“, права ексклузива у ваздухопло-
вном издаваштву о оснивачу нашег
спортског и цивилног ваздухопловства,
грандиозној личности јужнословенских
народа с почетка 20. века. Тадија Сонде-
рма јер је био личност гранитног интегри-
тета и свакако најзаслужнији за оснивање,
раст и развој цивилне авијације у Краље-
вини Југославији – spiritus movens и креатор
политике и Аероклуба и касније прве наше
домаће авио-компаније „Аеропут“.
Књига је имала 8 успешних промоција у
Србији и у свету (Русија, Француска,
Швајцарска), а једну од њих је организовао и
наш ВСС у просторијама ресторана
„Аероклуб“.
Аутор књиге професор Радмила Тонко-
вић је свестрано образовани инте-
лектуалац, стручњак и високи професио-
налац, професор, филолог и филозоф,
преводилац, уредник и новинар, са
високим угледом и у нашим највишим
ваздухопловним и државним круговима,
али и у иностранству.Члан је многобројних
домаћих и страних удружења, асоцијација
и аероклубова; прва је жена ваздухо-
6
пловни уредник и новинар на Балкану и „Само месец дана након погибије
добитник огромног броја награда, легендарног и највећег аса француског
признања, плакета, диплома, ордена и ваздухопловства и првог команданта
сертификата, међу којима као једина жена „Рода“ капетана Жоржа Гинемера, октобра
Почасног Златног летачког знака пилота 1917. француски Парламент је донео
РВ и ПВО и Почасног ваздухопловног одлуку и његово име је уклесано у зид
парадног официрског бодежа. Проф. Пантеона „као најлепши израз захвалности
Тонковић је добитник Почасног пилотског велике нације, а и подстицај за слична
знака цивилне авијације Русије, почасни је прегнужа будућим нараштајима“. И на
члан Војно-научног културног центра противничкој страни годину дана после
Оружаних снага Руске Федерације и Клуба овог догађаја, а након погибије Манфреда
жена летних специјалности Русије фон Рихтхофена, немачки цар Виљем II је
„АВИАТРИССА“; награђена је специјалним сматрао за државничку дужност и акт
признањем „ПОЧАСНОМ ГРАМОТОМ“ личног пијетета, да видно ожали губитак
Председничког Кремаљског пука Русије и „аса над асовима“ своје земље. А у српском
Орденом поводом 65 година велике народу, осим уског круга ваздухопловаца,
победе и ове године је именована за члана избледело је чак и сећање на велике
међународног жирија Олимпијаде из пилоте, асове, ратнике и родољубе –
историје авијације и ваздухопловства. Вукосављевића, Томића, Мариновића,
Госпођа Тонковић је на тему ваздухопло- Маринковића, Матановића и Сондерма-
вства у нашој земљи и свету објавила 2 јера, а да не говоримо о спомен-обележји-
књиге, преко 600 чланака и прилоге у 12 ма и државним националним признањи-
књига, а у припреми је и њена нова књига о ма, којих у њиховој Србији нема. Сваки
женама-пилотима целог света, која је већ народ је велик онолико колико поштује и
проглашена за јединствену светску памти великане своје историје, а ови
енциклопедију. српски ваздухопловни витезови су доиста
У овој рубрици „Спортског ваздухопло- заслужили поштовање и пијетет од стране
вства“, љубазношћу аутора објављујемо своје државе и својег народа. А нису их
два одломка из књиге: добили!?“.
„У 20. веку енормно је растао број
ентузијаста и љубитеља авијације, те нове
религије, још увек егзотичне за све светске
просторе. Као потпуно нов домет цивили-
зације ваздухопловство је неоспо-рно и
трајно обележило 20. век, а наш народ се у
ову нову грану људске делатности успешно
укључио још на почетку њеног стварања и
развоја, предњачивши у ваздухопловству
чак у односу и на неке за то време велике и
развијене државе.
Тих двадестих година 20. века Краљевина
Југославија је имала аеронаутичке
стручњаке у Војсци и у Средишњој Управи
првог Српског Аероклуба „Наша Крила“.
Управо ти стручњаци су пласирали
пионирску аеронаутичку идеју, тада за
многе авантуристичку и утопистичку, те за
њу својим стручним ауторитетом и
аргументима придобили и државу и јавно
мњење. У то време није било лако убедити
ни војну, ни владајућу елиту, да је
ваздушна флота важнија од свих осталих
оружја, па и од поморске флоте...“.

ПРВИ ПИЛОТ И ПРВА ЖРТВА
Био је обдарени летач и сјајна личност. Рођен у време када је Србија ишла у корак са
Европом, уздигао се до славе, сврстао међу првих хиљаду пилота ФАИ (Међународне
ваздухопловне федерације), за отаџбину дао је све. Основан је “Ваздухопловни фонд
пилот Михаило Петровић” са циљем да се његов и допринос свих ваздухопловаца српској
авијацији трајно обележи.
Михаило Петровић рођен је 14. јуна 1884.
године у селу Влакча, срцу Шумадије и Србије. У
скромном, топлом породичном гнезду, на
падинама Рудника близу Тополе и Крагујевца,
растао је српски Икар. Завршава основну
школу, жедан знања одлази у свет. Прво у
Војно-занатску школу у Крагујевцу, затим у
Београд, а потом у Русију, решен да заврши
техничку или војну школу. Оштра руска зима
осујетила му је планове. Због болести морао је
назад у родни крај. Вративши се у Србију, 1903.
уписује и завршава Артиљеријско-подофици-
рску школу, као први у класи 1905. године.
Наредник Петровић одлично је обављао војну
службу у Нишу, Крагујевцу и Београду. Био је
стручан, одговоран, правичан и строг -
свестрана личност, образовао се, усавршавао,
читао, сликао, писао песме. Припремио је и
положио испит за официра. Интересовао се за
разне области, посебно за авијацију. У то време,
1910. и 1911. године, у Београд су долазили
многи авијатичари да прикажу своје аероплане
и вештину летења: Симон, Маслеников,
Русијан, Чермак... Посматрајући их, млади
Михајло је био одушевљен, схватио је да то
његов животни сан и циљ, јер тражи храброст,
знање, дисциплину, упорност, самоувереност -
изузетне људске квалитете.
Почетком 1912. године на конкурсу за пилоте,
Михаило Петровић је изабран међу првих шест
питомаца. Одлази у Француску маја 1912.
године у пилотску школу Фарман, у градићу
Етамп код Париза. Инструктори су одмах
запазили његову изузетну обдареност за
летење. Чувени француски пилот Броден
пратећи прве Петровићеве летове, рекао је да
ће "бити ас, јер је миран и презире смрт". После
двадесетак дана обуке Михајло Петровић је
извршио самосталан лет, први међу српским
Михајло Петровић поред Фармана у Етампу
пилотима. То је побудило изузетну пажњу, па је
дописник листа "Фигаро" из Париза, који је
присуствовао том лету, написао репортажу о
"неустрашивом и дивљења достојном лету
српског сержанта." Крајем јуна Петровић је
испунио услове, тако да је 22. и 23. јула положио
испит за дозволу пилота. Он је први српски
пилот са дипломом (ФАИ број 979), а то звање је
добио месец дана пре осталих српских
питомаца.
По повратку у земљу, почео је Први балкански
рат, наредник Петровић је са осталим пилотима
укључен у ратне припреме. Први је у Србији, 10.
децембра 1912. године летео на једном од
набављених авиона. Јануара 1913. године
летео је на аеродрому Трупалско поље код
Ниша. Припремао се за предстојеће борбене
летове на авиону “Фарман-20”, који је био те-
жак за летење, но Михајло је био упоран да га
укроти. Стога је француски пилот Жил Ведрин у
Портрет Михајла Петровића
ЛЕГЕНДАРНИ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ
њему видео будућег “великог и славног
авијатичара”.
Са Приморским аеропланским одредом
наредник Михаило Петровић је отишао на
аеродром Барбалуши код Скадра, где су
вршени први ратни летови авиона. Погинуо је
извравајући борбени задатак 20. марта 1913.
године. Јак удар ветра преврнуо је авион, а он је
беспомоћан испао из летелице и пао близу
летилишта. Висиномер је показивао 1.234 м.
Казаљка на руном сату зауставила се на 9.45
часова. Тако је први српски пилот постао и прва
жртва српског војног ваздухопловства, а други
у свету. Сахрањен је код цркве у селу Барбалуши
21. марта 1913. године. После Балканских
ратова, априла 1914. године, његови земни
остаци пренети су на Цетиње. Залагањем
Михаиловог брата, артиљеријског потпуко-
вника, Живана Петровића, 1. октобра 1931.
године пренет је у Београд и сахрањен у
породичну гробницу, уз војне почасти. На
Михајловој родној кући, у Влакчи, Ваздухопло-
вни савез Србије поставио је 1953. године
спомен-плочу, али није остварена идеја да се
кућа претвори у спомен-музеј. Залагањем
Влакчана основано је Завичајно удружење
Михаило Петровић, а 14. јуни је постао сеоска
светковина.
У Музеју ваздухопловства на београдском
аеродрому “Никола Тесла”, налази се богата
меморијална збирка Михајла Петровића - 76
предмета: качкет, купљен у Француској, ручни
часовник, штоперица, џемпер у којем је летео,
оригиналне фотографије, визит и пост-карте са
његовим ликом, писма, песме које је писао,
копије пилотских диплома, сведочанства,
књиге, часописи и други предмети. Сећање на
Михајла Петровића вечно живи, постао је
легенда и инспирација новим генерацијама
ваздухопловаца у Србији. Он је симбол времена
у коме је Србија, мала и сиромашна, у много
чему заостала земља, у ваздухопловству ишла
у корак са “великим светом”.
На годишњицу Михаилове погибије, и за
авијатичарске празнике, окупљају се ваздухо-
пловаци око Михајлове хумке на Новом гробљу
у Београду. И свако присећање на њега намеће
питање које, и када не буде изговорено, остаје
да лебди у ваздуху: Да ли смо се довољно
одужили одважном првенцу нашег неба,
првом сломљеном крилу нашег војног ваздухо-
пловства? Прошле године у Београду је основан
“Ваздухопловни фонд пилот Михаило Петро-
вић” са циљем да се његов и допринос свих
српских ваздухопловаца, нашем ваздухопло-
вству обележи трајно и како доликује, и да му се
у оквиру обележавања 100 година српске
авијације подигне споменик.
7
ПИОНИРИ СРПСКЕ АВИЈАЦИЈЕ

У оквиру Аеро клуба”Иван Сарић” традиционално је и ове године одржан

ВЕК ОД ПРВОГ ПОДВИГА
”Осећај да сам победио ваздух, да сам над највишом кућом у Суботици, да ћу с
временом стићи још више под облаке, то су осећаји који се не могу изразити”,
рекао је Иван Сарић у тренутку након првог лета. Век касније, Суботичани
нису заборавили овог великана. Низом манифестација град Суботица, Аеро
клуб ”Иван Сарић”, поштоваоци лика и дела пионира српске авијације,
љубитељи ваздухопловства, обележили су значајан јубилеј од првог лета у
Србији.
Иван Сарић је 16. октобра 1910. године пред око 7.000 Суботичана, полетевши
са хиподрома приредио први јавни, успешан лет авионом сопствене
конструкције. Како кажу, први авион ”Сарић 1“, направљен је од онога што је
Сарић нашао у сопственом дворишту. Његова љубав према летењу почела је
1909. године на ауто релију у Француској, где је упознао Луја Блерноа и први
пут видео авион, који се спремао да прелети Ламанш. На основу две
фотографије ове летелице, кришом направљене, годину дана касније Сарић је
направио свој авион.
Иако је био стално запослен као порески чиновник у банци, свестраношћу и
упорношћу, у историји је остао запамћен не само као пионир српског
ваздухопловства, већ и као успешан бициклиста, мотоциклиста, атлетичар,
један од оснивача фудбалског клуба, па и најстарији учесник југословенског
релија у 89. години живота. Сарић је направио и петоцилиндрични мотор,
керамичке свећице, и конструисао хеликоптер.
”Сарићев викенд”, такмичење основаца суботичких школа, који током
школске године цртају ликовне радове на неку од тема: Сарићев авион, Сарић
над Суботицом, Из ока птице, Мој ваздухопловни спорт, или израђују летеће
моделе.
У изложбеном простору , хангару на аеродрому Суботица, било је изложено
преко 150 радова ученика, а на травнатој површини аеродрома изложба
техничко-летачких средстава клуба. Ове године у прославу се укључио и
Моделарски клуб Суботица, који је презентовао учесницима своје радове.
Најуспешнији такмичари Сарићевог викенда, као награду добили су поклон
екскурзију-посету Музеју Ваздухопловства у Београду.
Пројекат Феникс
Како би што више младима приближили ваздухопловство и активности које се
одвијају на спортском аеродрому, а можда и створили нови подмладак
пилота ваздухопловаца, челници Аеро клуба су у сарадњи са основним
школама на територији Суботице покренули пројекат Феникс.
Циљ пројекта је да што више информише и обучи омладину као потенцијалне
ваздухопловне спортисте и раднике, да их упозна са карактеристикима
аеродрома, писте, како функционише контролни торањ, шта се збива у
хангарима...

Суботичани у част Ивана Сарића

У част Сарићевог подвига, век касније, Суботичани су обележили јубилеј. Уз

подршку града, извршена је рестаурација споменика овом великану,
постављена расвета, и обновљене зелене површине у његовој околини. Од
када је подигнут 1985. године, уочи отварања Европског првенства за жене,
споменик је служио као почетна тачка маршруте на престижном такмичењу
пилота авиона.
Средња техничка школа у Суботици, променила је назив у ”Иван Сарић”, а тим
поводом одржана је свечана академија, прослава новог дана школе и квиз за
ученике „Упознајмо Ивана Сарића“.
За оне који су желели да сазнају више о Сарићевом животу и делу а посебно
његовом раду, љубави према ваздухопловству и бициклизму, отворена је
изложба у Градском музеју. Приказани су први Сарићеви радови који говоре о
његовој иницијативи ка популаризацији спорта у целини, ентузијазму у раду,
као и фотографије из времена његовог живота. Поред бројних постовалаца
његовог дела изложби су присуствовали и његови потомци, унуке Пирошка
Петровић, Марија Шумахер и праунуци, који сада живе у иностранству.
Бициклисти и бајкери Суботице су такође дали свој допинос прослави јубилеја.
Бициклистички клуб „Спартак“ је у Сарићеву част организовао трку Велика
награда Суботице, а пре самог старта одржан је говор о Сарићевим заслугама у
бициклизму. Бајкери су на дан затварања Бајкерске зоне 2010, јубилеј
обележили дефилеом 30-ак мотоциклиста, једног олд–тајмер аутомобила и
полагањем венаца на споменик Ивану Сарићу.
Горан Вуковић, вођа пројекта Феникс о досадашњим резултатима каже:
„Пројекат у својој трећој години постојања остварује јако лепе резултате и у
потпуности испуњава циљ и намену. Обухвата веома широку лепезу
активности, а пројектни тим ради на развоју и освремењавању идеја. Циљ је и
да пројекат добије адекватну медијску пажњу. Тренутно правим моделе
авиона и првих ракета у историји, по угледу на Фон Браунове ракете, којима су
Немци гађали Лондон, као и модел једрилице Бланик, која постоји у хангару
аеро клуба. Ови радови ће бити приказани по школама, како би се деца
упознала са моделима и заинтересовала за израду сличних. “
ИЗЛОЖБА О ИВАНУ САРИЋУ У НОВОМ САДУ
Ваздухопловни савез Војводине је 25. октобра 2010. свечано обележио 100
година првих летова Ивана Сарића организацијом изложбе о пиониру нашег
ваздухопловства и више пратећих манифестација у Спортско пословном
центру„Војводина“ (СПЕНС) у Новом Саду.
Прослава је почела сусретом љубитеља ваздухопловства у ВИП салону СПЕНС-
а, који је отворио Жељко Вулетић, секретар ВСВ. Потом је о великану наше

Јубилеј обележен у Београду, Новом Саду и Суботици

У част прославе јубилеја од првог лета Ивана Сарића поред изложбе у
Суботици, отворена је изложба ”Век авијације у Србији, Иван Сарић 1910-
2010“, у Музеју ваздухопловства у Београду и изложба ”Сто година од првог
лета у Србији Иван Сарић јун-октобар 1910. ” на новосадском Спенсу.
Свечаности поводом отварања поставке у Музеју ваздухопловства
присуствовали су поред поштовалаца Сарићевог дела, сарадника и
пријатеља музеја, војног врха Србије и медија, чланови Сарићеве породице.
Приказана је богата збирка из пионирског периода авијације, која обилује
писаним документима, предметима и фотографијама, од којих су неки први
пут приказани јавности. Централни део изложбе заузима реплика авиона
Сарић 1, направљена 1957. уз помоћ самог конструктора, а приказани су и
модели авиона Сарић 2 и Сарић 3, као и модел хеликоптера из 1917. године.
Изложбени панои о делатности Ивана Сарића

8
 100 ГОДИНА ВАЗДУХОПЛОВСТВА

авијатике Ивану Сарићу и пионирском добу нашег ваздухопловства говорио
историчар Чедомир Јанић, оснивач и дугогодишњи директор (у пензији)
Музеја југословенског ваздухопловства из Београда. Уследиле су промоције
две књиге - монографије ,,ИванСарић“, коју је представио аутор, Мирко
Грлица, кустос Градског музеја у Суботици и ,,Годишњака српског
ваздухопловства 2008-2009“ аутора Чедомира Јанића.
У 13 часова на платоу испред “Градске кафане” уследило је отварање изложбе,
коју је после поздравне речи Александра Јовановића, председника ВС
Војводине отворио Модест Дулић, покрајински секретар за спорт и омладину.
Почасни гост била је унука Ивана Сарића, док су ВС Србије представљали
председник Лабуд Булатовић и генерални секретар Жељко Овука.
Посетиоце је кроз изложбу провео аутор Мирко Грлица. На 21 паноу
приказане су све фазе живота Ивана Сарића: породица, школовање,
чиновнички рад и вишеструке спортске активности као бициклисте,
мотоциклисте, авијатичара. Осим овога на 20 посебних паноа приказан је
развој ваздухопловства у Војводини, као и активности ВС Војводине у
ваздухопловним спортовима. Изложба је употпуњена са 3 витрине макета
војних и цивилних авиона са регистарским ознакама СРБ и YU.
По отварању изложбе најзаслужнијим активистима на очувању
ваздухопловне традиције у Војводини додељене су захвалнице и признања, а
овај пријатан сусрет завршен је коктелом. Изложбу је у наредне две недеље
посетило више хиљада Новосађана.
Срђан Пелагић

У част пионира српске авијације

Отварању изложбе „Век авијације у Србији, Иван Сарић 1910-2010“ у Музеју ваздухоловства, 15. октобра. 2010. године поред великог броја
љубитеља авијације, сарадника и пријатеља Музеја, војног врха Србије, као и медија, присуствовала је породица Ивана Сарића који су поводом овог
догађаја допутовала из иностранства и тиме додатно улепшала свечаност.

Србија у 2010. години прославља Век авијације, јубилеј од националног његовог највећег умећа када прави два авиона, као и модел авиона
значаја, којим се мали број држава у свету може поносити. Наиме, пре Сарић број 3 и модел хеликоптера из 1917. године, чиме је показао и
пуних 100 година, у лето 1910. године Суботичанин Иван Сарић, доказао своје визионарство.
ентузијаста, конструктор и пилот извршио је прве успешне летове на У другом делу изложбе, представљени су радови осталих пионира
авиону сопствене конструкције. авијације, како светске, тако и домаће. Уз Ивана Сарића истакли су се и
Извођењем првог јавног лета изнад суботичког хиподрома на други, неки су му у својим идејама претходили док су га неки следили.
небу данашње Србије, 16.октобра 1910. године, отпочео је развој домаће Дела др Владимира Алексића који је већ 1909. године направио
авијације... једрилицу, Михаила Мерћепа, који се активно бави прављењем авиона,
Тим поводом, уз речи химне Републике Србије, свечано је отворена група младих београдских ентузијаста, првих наших хроничара
изложба "Век авијације у Србији, Иван Сарић 1910-2010" на сталној ваздухопловства.
поставци Музеја ваздухопловства. Изложба је закључена представљањем прве групе авијатичара
Као саставни део сталне поставке, новоотворена изложба школованих у Француској 1912. године. Са њима се Пионирски период
посетиоцима пружа прилику да се упознају и сагледају значај Пионирског авијације полако приводи крају, авиони налазе ширу примену, како у
периода авијације у нашој земљи, а затим обилазећи Музеј, кроз рату, тако и у миру. Невино и херојско доба авијације је завршено.
експонате могу сагледати читав један век авијације на нашим Поставком "Век авијације у Србији, Иван Сарић 1910-2010" шира
просторима. јавност је упозната са достигнућима домаће авијације, богатом српском
На почетку 20. века, авијација, као револуционарна новина, историјом, и дубоким коренима ваздухопловства.
полако почиње да мења свет. У општем полету који је завладао, створени
су услови да се над небом данашње Србије вину први авиони. Носиоци
остварења сна, пионири авијације, постали су јунаци свог времена, и Текст: Мирјана Новаковић, кустос Музеја ваздухопловства -
великани данашњице. Београд
Први међу првима био је Иван Сарић који је уједно и централна Фотографије: архива Музеја ваздухопловства - Београд
личност изложбе. Основу за рад на изложби чини богата збирка
Пионирског периода похрањена у Музеју ваздухопловства која обилује
материјалима, како писаним документима, тако и предметима, од којих
је већина сад први пут изложена, чиме је елемент ексклузивности у
великој мери задовољен. Са друге стране, спроведено је опсежно
истраживање и додатно сакупљање материјала који су у знатној мери
расветлили животни пут и дело Ивана Сарића.
Централно место заузима реплика авиона Сарић број 1,
направљена 1957. године уз помоћ самог конструктора, за потребе
Музеја ваздухопловства. Авион је окружен биографском причом Ивана
Сарића представљеном путем паноа са одабраним фотографијама и
пратећим текстовима.
Обухваћен је његов живот и рад пре почетка бављења
авијацијом а Сарић је представљен као велики ентузијаста, спортиста и
врсни конструктор какав је и био.
Акценат је на његовом раду од тренутка када је први пут видео
авион, до тренутка када престаје да се бави авијацијом. То је период Гости на изложби испред реплике авиона Сарић 1

9
 100 ГОДИНА ВАЗДУХОПЛОВСТВА
СЕЋАЊА НА ИВАНА САРИЋА
У години када се обележава век ваздухопловства у Србији, Ваздухопловни савез
Србије одлучио је да завири у интимну историју породице Сарић и кроз разговор са његовим
потомцима дочара Суботицу у време када је у њој живео и стварао великан наше авијације
“Мој деда, Иван Сарић био је јако срдачан човек,
веома поштован, али према нама као малој деци
био је врло строг. Бранио нам је да улазимо у
његову радионицу из страха да нешто не
покваримо или загубимо. Бака Ирена, жена пуна
оптимизма и енергије, била је изузетно
друштвена а сусетке су јој често долазиле на
дружење или саветовање када су имале
проблем.
Са дедом сам одлазила у мотоциклистички клуб
и на такмичења. Возио ме на свом мотоциклу и
давао ми инструкције како да се понашам - сваки
пут када наиђемо на препреку на путу да се мало
придигнем, а онда вратим на место. Говорио је
да сам толико лака, да и не осећа да седим иза
њега. Када је деда престао да ради као порески
чиновник у банци, отворио је аутомеханичарску
радионицу, а главни сарадник му је била бака.
Верујем да је она прва жена у Европи, а можда и у
свету која је имала званичну дозволу да
подучава шегрте аутомеханичарском послу,
маши-нама и алатима. Разумела се у
аутомобиле, делове и поправке”. Овако се, у
телефо-нском интервју, својих предака присећа
Марија Шумахер, Сарићева унука, која од 1966.
године живи и ради у Немачкој. Из своје земље
је, како каже, отишла за време економске кризе,
али је њена мајка остала са баком и деком до
њихове смрти.
“Иако сам имала диплому инжењера грађевине,
било је то тешко време, посла није било. Пошто
сам добро говорила немачки и имала немачко
презиме, отишла сам у Штутгарт.
Планирала сам да останем само пола године,
годину, али је ситуација у Суботици била све гора.
Велики град са пуно интересантних ствари,
пружао је доста могућности, па сам се у
Штутгарту убрзо запослила као конструктор, а
касније и инжењер.”
Пионир српске авијације, конструктор, један од
великана нашег ваздухопловства, живео је и
радио у Суботици.
Поред тога што је авионом сопствене
конструкције 16. октобра.1910. године извео
први јавни лет, Иван Сарић је био успешни
10
бициклиста, мотоциклиста и председник
фудбалског клуба. Омиљен међу колегама,
цењен и поштован суграђанин, супруг и отац две
ћерке. Потомци Ивана Сарића данас живе у
иностранству, али кад год се укаже прилика
долазе у посету Србији и својим коренима.
Према речима госпође Шумахер, Сарићеви
мемоари и преписка са чувеним констру-
кторима нису сачувани у породичној колекцији,
али се она сећа да је као млада читала записе у
којима је деда забележио свој живот.
Породична кућа Сарића у Суботици више не
припада потомцима чувеног конструктора, али
госпођа Шумахер и њена сестра Пирошка Петро-
вић, кад год дођу у Србију, посећују породицу
која ју је купила. Од Сарићевих признања и
награда није много сачувано у породичној
колекцији, али сећања на детињство и дане
проведене са дедом су заувек упамћена.
«Породичну кућу смо продали, али породицу
која ју је купила често посећујем, мада је сада
потпуно другачија. Када други човек живи у
кући, другачије је и уреди».
У ратним годинама, када је цела земља била у
страху и беспарици, не само да је било немогуће
наставити са радом на новим, напреднијим
конструкцијама, било је тешко сачувати и оне
постојеће.
Потомци Ивана Сарића на отварању изложбе „Век авијације у Србији , Иван Сарић 1910-2010“
“За време Другог светског рата, тражио се авион
више. Све што је могло користити одузимало се.
Тако да је деда морао размонтирати свој авион,
како би сачувао делове, а касније је успео да
направи малу макету. На тавану породичне
куће, дуго смо чували хеликоптер. У мемоарима
које је деда написао, има доста података, читао
нам их је док смо били деца, али то је било јако
давно”.
направи малу макету. На тавану породичне
куће, дуго смо чували хеликоптер. У мемоарима
које је деда написао, има доста података, читао
нам их је док смо били деца, али то је било јако
давно”.
У част Ивана Сарића и обележавања стого-
дишњице српског ваздухопвства, у октобру
прошле године одржано је неколико изложби. У
Суботици је рестаури-ран споменик посвећен
Сарићу, а поред аероклуба од прошле године и
средња школа носи његово име.
Музеј ваздухопловства у Београду органи-зовао
је изложбу посвећену стогодишњици авијације,
којој су присуствовали и Сарићеви потомци. О
својим утисцима Марија Шумахер каже:
“Било је пуно људи, а изложба у Музеју
ваздухопловства је била јако интересантна.
Нажалост нисам имала пуно времена.
Ваздухопловство данас не познајем пуно, али
што се тиче поставке у музеју волела бих да има
више новца који би био уложен у чување
експоната од пропадања. Његов авион јесте у
Београду, али он је био велики у Суботици”.

СРПСКО ФРАНЦУСКИ ХЕРОЈ
„По овом дечаку, човек мора заволети „пети род оружја“-авијацију...
„Нека се наши хероји ваздуха угледају на њега“, речи су мајора Вијмена
„аса асова“ Француске, приликом доделе Легије части деветнаестого-
дишњем Петру Пјеру Мариновићу, српско-француском хероју из Првог
светског рата. На ове похвале, изречене на париском аеродрому Бурже,
најмлађи ас француског ваздухопловства рекао је скромно: „Хвала!
Живела Француска, Живела Србија!“, одајући поштовање земљи под
чијом заставом се борио и земљи из које потиче, у чијој традицији и духу
је васпитаван.
Са само 17 година, у првим годинама рата 1916. године, Петар Пјер
Мариновић, ступио је у француску армију као добровољац. Иако је био
сјајан коњаник, увек први у јуришима, истакнути борац 27. Драгонског
коњичког пука Француске, пожелео је да своје борбе води у ваздуху, тe
након обуке у Шартру, Поу и Казоу, већ наредне године 15. новембра,
стиче звање пилота.
Петар Пјер Мариновић, рођен је 1.августа 1898. године у Паризу. Његов деда,
Јован Мариновић, био је први српски посланик у Паризу, дипломата а касније
и председник владе, ожењен кћерком Мише Анастасијевића, великог српског
добротвора. Друга Анастасијевићева кћерка била је удата за Ђорђа Карађо-
рђевића, унука Карађорђа Петровића.
Своју прву велику победу на небу, извојевао је као припадник ескадриле
Н94, у ваздушном простору код Сен Илерија, на истоку Француске, када је
у свом „Њепору”, са амблемом „Господарице смрти“ оборио један
немачки албатрос. Тај 8. септембар 1917. године, забележен је као
почетак кратке али бриљантне каријере овог пилота ловца.
У наредних неколико месеци Мариновић је успео да обори још пет
немачких ловаца, укључујући и авион познатог немачког пилота Фон
Билоа. Забележено је и да је сам у борби са 15 немачких пилота-ловаца,
успео да обори један непријатељски авион а остале примора на
повлачење. Заједно са другим српским великанима међу којима су
Бранко Вукосављевић, Павле Матановић, Тадија Сондермајер, Миодраг
Томић, дао је допринос одбрани Западног фронта и заувек ушао у
историју француског ваздухопловства.
Захваљујући 25 ваздушних победа, налази се на 12. месту асова
француске авијације, а одликован је Медаљом француске војске, Ратним
крстом са 14 палми и знамењем Легије части.
На аеромитингу француске авијације у Бриселу, одржаном 2. октобра
1919. на војном аеродрому Евереије, Петар Пјер Мариновић полетео је
последњи пут. Његов авион „Господарица смрти“ се из непознатих
разлога срушио, а Мариновић је погинуо.
Гроб овог великана, налази се на најпознатијем француском гробљу Пер
Лашез у Паризу, а на њему је уклесано: „Потпоручник Пјер Мариновић,
авијатичар, најмлађи ас Великог рата- Жртва храбрости и љубави за
отаџбину“.
Париско гробље, Пер Лашез у Паризу, једно је од најпознатијих на свету.
Добило је име по фратру, исповеднику Луја XIV. Поред гроба Петра Пјера
Мариновића ту су сахрањени и други великани, чија дела су обележила
историју: Оскар Вајлд, Лафонтен, Марсел Пруст, Балзак, Бизе, Ив Монтан,
познати српски режисер Александар Петровић.
100 ГОДИНА ВАЗДУХОПЛОВСТВА
СТОГОДИШЊИЦА СМРТИ ЕДВАРДА РУСИЈАНА
Представници Ваздухопловног савеза Србије, Ваздухопловног савеза
Београда, Амбасаде Републике Словеније и Удружења љубитеља летења
из Брежца, 9. јануара 2010. године обележили су стогодишњицу смрти
Едварда Русијана, утемељивача словеначе авијације. На комеморати-
вном скупу на Новом гробљу у Београду, положени су венци на Русијанов
гроб, а присуствовале су и делегације Војске Србије и Удружења за
неговање ваздухопловне традиције. Годишњица Русјанове погибије
обележена је и дан раније, у близини куле Небојша у Београду, на месту
где је чувени авиатичар имао несрећу.
Едвард Русијан, био је конструктор и један од пионира словеначке
авијације. Свој први лет, извео је давне 1909. године, авионом који је
конструисао са братом Јосипом, у време самог свитања ваздухопловства
у свету и код нас. Први папиром пресвучени, двокрилац, Русијан је
назвао „Еда 1“, а браћа Русијан су у историји ваздухопловства остала
упамћена и по томе што су од првог успешног лета, у наредних 7 месеци
успели да полете са још 5 авиона, које су сами конструисали и
усавршавали.
Заједно са Михајлом Мерчепом, Србином из Херцеговине, са којим је
био и велики пријатељ, направио је један од првих авиона на нашим
просторима, једнокрилац „Мерчеп-Русјан“, на коме су извели више
летова у Загребу.
Нажалост, први Русијанов лет на аермитингу у Београду, где је требало
да демонстрира могућности свог „аероплана“ завршио се трагично.
Првобитно, аеромитинг је требало одржати на Бањичкој пољани, али
због висине снежног покривача, од око 30 цм, полетање није било
могуће. У жељи да не разочара београдску публику, Русијан одлучује да
полети са доњоградске пољане испод Калемегдана. Планирано је да
први лет изведе на Божић, али је због јаке кошаве лет одржан два дана
касније.
Кобног 9. јануара. 1911., пред бројним посетиоцима аермитинга, иако
упозорен да временски услови још нису задовољавајући, Русијан је
полетео. Авион се успешно подигао на висину од око 100 метара,
направио неколико кругова у ваздуху изнад Савског моста, и
прелетевши ивицу Калемегдана кренуо у слетање. Кошавски ветар се
нагло појачао, одломио лево крило, авион се срушио и ударио у камени
зид између реке Саве и Калемегдана. Седам минута након удара, Русијан
је издахнуо. Имао је тек 24 године.
Према речима Чедомира Јанића сахрани овог великана на Новом
гробљу, прве жртве ваздухопловства на нашим просторима
присуствовало је 15.000 људи, а Београд је тада имао 80.000 становника.
Политика која се тада штампала на четири стране, посветила је овом
догађају страницу и по. Иако се у данашње време мало обраћа пажња на
овакве догађаје, у свету ваздухопловства, Русијан никада неће бити
заборављен. Тренутно се ради на обнови меморијалног такмичења
„Едвард Русијан“ и враћању плоче на место његове погибије.
Захваљујући Страхињи, сину чувеног писца Бранислава Нушића, који се
1911. године посмртним говором опростио од Русијана у име
Београђана, сачувани су подаци и несрећи и делови конструкције
Русијановог авиона, а данас се налазе у Музеју ваздухопловства у
Београду.
11
 ИНТЕРВЈУ

генералне конференције у Београду , и после тога, у зависности од

промена које се усвоје, видећемо колико нам је времена потребно.
Што пре, то боље.

Какве промене можемо да очекујемо у области

такмичења?

Мислим да можемо да очекујемо две врсте промена, и једна од

њих је брендирање. Ако одете на једриличарско такмичење или
Светско првенство у ваздухопловном моделарству можда нећете
ни знати да је то ФАИ првенство - то не видите нигде, а ни ми не
рекламирамо. Такође, једно такмичење може да се организује на
један начин, а неко друго на други начин, не постоји један
универзални начин. Оно што ћемо покушати да урадимо је да
брендирамо све догађаје на исти начин такмичарским логом,
постављањем лога на папире са резултатима, и да уведемо један
конзистентан начин на који ћемо то показивати. Други део
промена се односи на покушај структуирања такмичарског
ФАИ у посети Србији система око националних првенстава за сваки спорт и такође око
рангирања. Још једна идеја је да покушамо да дамо већи увид у
С обзиром на то да ове године Ваздухопловни савез Србије догађаје категорије два, да направимо догађаје златног, сребрног
организује генералну конференцију Светске ваздухопловне и бронзаног нивоа.
федерације (ФАИ) у Београду, генерални секретар, господин
Стефан Деспрез, одлучио је да посети нашу земљу и провери како Да ли очекујете увођење нових класа и
теку припреме. Док смо разговарали са њим, дотакли смо се неких дисциплина у ФАИ-у?
нових праваца у ваздухопловном спорту и добили неке идеје како да
побољшамо одређена такмичења
Ја нисам стручњак да бих могао да кажем да ли нам треба још
Шта Светска ваздухопловна федерација планира у класа. Има области, као што је летење помоћу одела за летење у
наредних годину дана? Које су главне ставке којима ће се падобранству где ми немамо активности. Да ли би требало или не,
ФАИ бавити? није на мени да кажем, али свакако морамо да донесемо одлуку о
томе. Што се класа тиче, мислим да их има сасвим довољно. У
Усвојили смо нови стратешки план који је представљен на последње две године имали смо 85 догађаја прве категорије. Више
последњој генералној конференцији и који је одобрен на састанку категорија разводњава нашу видљивост, тако да се више
извршног одбора. У следећих неколико месеци бићемо концентришемо на постојеће категорије него на стварање нових.
усредсређени на инфраструктуру, маркетиншке и такмичарске
стратегије, како бисмо имали боље производе (такмичења) на Какав још савет бисте дали Ваздухоповном савезу Србије и
тржишту и како бисмо промовисали ФАИ на новом вебсајту. организаторима међународних догађаја поред
Такође бисмо желели да пошаљемо поруку о важности ширења брендирања за ФАИ? Шта они могу да ураде да привуку већу
страсти за летењем, јер смо то можда мало и запоставили.
публику и да рекламирају ове догађаје?

То је питање од великог значаја. Као и сваки производ, и ваш

Који су Ваши планови у области ФАИ инфрастуктуре?
Суштински то представља процес доношења одлука и чињеница је
да треба доста времена да би се одлуке донеле и спровеле. У
суштини, један од наших циљева је да ујединимо све око истог
циља. Тренутно немамо један уједињени начин према коме
извршавамо ствари, углавном због наше структуре.
Када би те структуралне промене могле да се догоде?
Што је пре могуће. Све ће то зависити од наше способности да
анализирамо ту структуру, предложене промене, одлуке са
генералне конференције. У сваком случају, то се неће десити пре
производ мора да буде добро упакован. Спонзори траже
инвестиције које ће им се исплатити. Не доносе одлуке на основу
тога да ли им се нешто свиђа или не. Тако да морате прво да
упакујете производ, покажете статистику, покажете колико људи
се бави тим спортом и коју врсту видљивости ће они добити. Ако
говоримо о привлачењу публике, ја обично кажем мислите на
мало другачији начин, створите нова такмичења. На пример, у
једриличарском првенству, једриличари одлете на три сата и онда
се врате. Тешко је привући људе, тако да употребите технологију,
можда бисте могли да убаците друге догађаје између главних. Док
се једриличари не врате, можете организовати такмичење у
ваздухопловном моделарству на земљи. Покушајте да

12
 ИНТЕРВЈУ

комбинујете спортове, да попуните празнине, да користите

технологију са великим екранима, и да направите динамичне Посетили сте Србију да бисте видели како теку припреме
догађаје који ће привући што већи број људи. Такође би требало да за генералну конференцију. Какви су Ваши утисци?
скратите трајање самог догађаја. Такмичење које траје десет дана
је једноставно предуго. Мислим да имате искуства у организовању великих догађаја.
Инфраструктура конференцијског центра и осталог што смо
Како да привучемо медије? видели је лепа, тако да не видим ни један разлог због кога то не би
могло да функционише.
Привлачење медија је скоро исто као и привлачење људи,
публике. Ако имате краће такмичење где се стално нешто дешава, С обзиром да долазите из рагби федерације и да сте скоро
онда то публику мора да заинтересује. годину дана у ФАИ-у, какви су Ваши утисци о
ваздухопловству?
Србија се припрема за генералну конференцију која ће
бити нека врста крунског догађаја за прославу једног века Укратко, постоји огроман потенцијал, наши спортови су
ваздухопловства у Србији. Који је значај генералне спектакуларни, подстичу адреналин и можете да нађете више
конфернције за организатора? различитих спортова. Ако се бавите ваздухопловним модела-
рством, то је другачије од падобранства и акробатике. Имамо све
Она је начин на који организатор показује да је део породице, и што је потребно да заинтересујемо публику, али све функционише
показује својој заједници шта ФАИ заиста јесте. Тако да је она још увек на старомодан начин. Потребно је да се да све то боље
промоција државе, промоција спортова на међународном нивоу, упакује, како би се могло продати. И то је оно што нам недостаје.
а у самој држави представља промоцију правог такмичарског Постоји потенцијал, али њега треба да организује неко ко је
духа. Од међународног је значаја да промовишете своју државу, а стручан.
у оквиру своје државе ФАИ и ваздухопловне спортове.

У посети Ваздухопловном савезу Србије:

Жељко Овука, генерални секретар ВСС-а, Стефан Деспрез, генерални секретар ФАИ-а, Лабуд Булатовић, председник ВСС-а

13
 ИНТЕРВЈУ
РАСНА ВАЗДУХОПЛОВНА НАЦИЈА
Оснивач и дугогодишњи директор Музеја ваздухопловства у Београду, Чедомир
Јанић, у интервјуу за „Спортско ваздухопловство“, присећа се како је основан
Музеј, објашњава које све ретке експонате поседује, као и каква је била улога
Ваздухопловног савеза Србије у оснивању ове институције
Још 1955. године, као спротски пилот и студент историје,
иницирали сте оснивање Музеја ваздухопловства. Како се код Вас
јавила свест о неопходности постојања једне овекве
институције?
У свет авијације увео ме је мој рођени брат Боле Јанић који се још пре
Другог светског рата бавио моделарством, одмах по ослобођењу постао je
једрилиачар и моторни пилот, а био је и један од оснивача аероклуба
„Београд“. У таквом окружењу логично je да и ја кренем његовим стопама.
Прва знања из моделарства добио сам у моделараској секцији Прве Мушке
гимназије у Београду. Већ 1947. учествовао сам на првом такмичењу, а
затим је уследила богата моделарска „каријера“, са више освојених
републичких и државних првенстава, а у категорији летећих крила, која је
била моја ужа специјалност, три пута сам се нашао и у државној
репрезентацији. Без великих припрема, у 16. години и плитким ципелама,
скакао сам из Јункерса падобраном крајем 1949, а убрзо и из По-2. Oд 1954.
летео сам једрилцама, а од 1960. и моторним авионима. У целом том
периоду аерокуб је био моја друга кућа, а занесеност ваудухопловством
постајала је све продубљенија...
Када сам 1953. почео да студирам историју на Филозофскоm факултету и
упознао основе историјских наука, брзо сам докучио да је историја нашег
ваздухоповства дуга и богата, али недовољно истражена и обрађена.
Семинарски рад о учешћу ваздухопловсвта у пучу 27. марта 1941. и рату
априла 1941. захтевао је вишемесечни рад у архивама и разговоре са
преживелим учесницима, из чега су настали и моји први чланци објављени
у „Аеро Свету“ 1956. године. Пут од трагања за историјским подацима па до
идеје о потреби оснивања музеја ваздухопловства, који је нека врста
материјализоване историје, био је неопходан само један корак...
Та првобитна идеја преточена је крајем 1955. у писмени предлог, који сам
проширен и конкретизован, предао 1956. секретару Извршног одбора ВС
Југославије, пук. Миливоју Мишљеновићу. Он је предложио, да уз
препоруку ИО ВСЈ, о томе упозна Команду ратног ваздухопловства, а
резултат те акције било је оснивање Оделења за историју и музеј
14
југословенског ваздухопловства у Команди РВ, које је одпочело са радом
15. фебруара 1957. године. У почетку, поред начелника, кап. Јончића, био
сам једини службеник-кустос Оделења.
Које су то друштвене и економске околности омогућиле настанак
и каснији развој Музеја? Да ли је било довољно подршке за овај
велики подухват?
Да наша земља није имала значајну и дугу ваздухопловну традицију и
ваздухопловство у успону, данас не би могли да се похвалимо ни великим
Музејом ваздухопловства. Још од пионирских времена, раног формирања
војног ваздухопловства и његовог учешћа у Првом и Дугом светском рату,
снажном развоју домаће ваздухопловне индустрије и бројних домаћих
конструкција летелица, развијеном ваздушном саобраћају и спортском
ваздухопловству, увек смо се налазили међу нацијама са развијеним
ваздухопловством. И у периоду од оснивања Музеја па током следећих
неколико деценија, настављен је свестран и убрзан напредак домаћег
ваздухопловства које је развило значајне људске и материјалне
потенцијале и тако постајало све значајнији чинилац укупног друшвеног и
привредног развоја земље.
Све је то допринело да и идеја о оснивању и каснијој изградњи новог
објекта Музеја, добије неопходну материјалну и другу подршку, и то пре
свега међу самим ваздухопловцима, који су је заједничком акцијом и
средствима остварили.
У чему се огледао допринос Ваздухопловног савеза настанку и
развоју Музеја?
Поменуо сам већ да је и сама идеја о потреби оснивања Музеја настала
међу члановима наше организације. Мало је међутим познато да је ИО ВСЈ
још 1958. основао своју историјску збирку у којој су прикупљани експонати,
филмови и друга документација о нашем спортском ваздухопловству, а
део тих експоната (пехари са међународних такмичења, поклони, макете
летелица и др.) одмах је изложен у наменски израђеним витринама, које
се још увек налазе у холовима Ваздухопловног савеза Србије (ВСС).
Половином шездесетих година, највећи део до тада прикупљеног фонда
укључен је у збирке Музеја, које су касније обогаћене са око 30 једрилица и
авиона, и више авиомотора, модела и најмање 30.000 фотографија,
плакета и плаката. Део ових летелица изложен је и на постојећој сталној
поставци Музеја. Неопходно је наставити са попуњавањем ове значајне
збирке, и што више је користити у акцијама ВСС-а. Поред тога, ВСЈ је 1970.
био међу првих 12 оснивача заједничког „Музеја југословенског
ваздухопловства у оснивању“ коме је поверена изградња и опремање
новог објекта Музеја на аеродрому„Београд“ .
Јула 1968. највиши претставници југословенског ваздухопловства
донели су одлуку о изградњи новог објекта Музеја ваздухопло-
вства. Као секретар заједничког војно-цивилног Савета Музеја, а
од 1971. и управник Музеја, активно сте учестовали у свим фазама
припрема и изградње објекта на аеродрому „Београд“. Које
успомене Вас везују за тај период живота?
Када су ме као историчара и кустоса именовали за управника Музеја, нисам
имао никаквог искуства у руковођењу једним сложеним инвестиционом
пројектом, који би био изазов и за много стручније људе. Зато тај период
изградње и опремања објекта и постављања прве сталне изложбе Музеја,
памтим као најактивни, али и најтежи период у мом животу. Још у току
припрема за израду пројекта Музеја, добио сам задатак да осмислим
основни музеолошки концепт и друге захтеве за расписивање конкурса за
идејно архитектонско решење објекта. Да предходних година нисам
посетио више ваздухопловних и техничких музеја у Европи, био бих у
великим проблемима. Али захваљујући и добрим и лошим решењима које
 ИНТЕРВЈУ

сам видео, настао је основни концепт кружног кретања посетилаца и

постављања летелица у више нивоа, који је архитекта Штраус прихватио и
применио у нашем музеју.
У току саме изградње објекта морао сам да се суочим са многим
административним и финансиким препрекама, било је недостатака у
главном и извођачком пројекту који су превазиђени у сарадњи са бројним
стручњацима и извођачима радова. Сам објекат био је сложен за
извођење због велике стаклене опне и других нестандардних решења.
Када су се током осамдесетих година у земљи појавили први знаци
економске кризе, а неки од највећих суинвеститора смањили или потпуно
отказали помоћ, били смо приморани да значајан проценат
инвестиционих средства обезбедимо сами, продајом вишкова експоната
на међународном тржишту, укључењем нових суинвеститора и учешћем у
снимању филмова и на друге начине. У исто време, уз помоћ РВ, ЈАТ-а и
неких других ваздухопловних предузеће и стучњака Музеја, обављен је
велики посао на прикупљању недостајућих експоната, њиховом ремонту и
припремању за излагање као и њиховом постављању у торус објекта. Да
Музеј тада није обавио овај сложен посао, многи важни експонати били би
заувек уништении, а наше ваздухопловство лишено дела доказа своје
традиције.
И тако, захваљујући вишегодишњем труду и подршци целог нашег
ваздухопловства и труду колектива Музеја и бројних добронамерних
људи, Музеј је свечано отворен за јавност 21. маја 1989., уз аеромитинг,
бројне домаће званице, стране госте и неколико хиљада ваздухопловаца и
других грађана. Већ сутрадан, Музеј је посетила прва школска екскурзија, а Како сте поред ангажовања на изградњи Музеја и летења у
деца и сада представљају најдраже посетиоце Музеја ваздухопловства. А ја ескадрили резервних официра пилота у Панчевиу успевали да се
сам ето био један од ретких срећника који су успели да остваре једну своју бавите и истраживањима историје националног ваздухопло-
младалачку замисао. вства?
У страној ваздухопловној литератури наш Музеј се по вредности и Од истраживања појединих тема које су ме посебно интересовале никада
броју експоната и модерном наменски грађеном објекту често нисам потпуно одустајао. Забележио сам податке и сећања од око 400
убраја међу водеће у свету. Шта највише доприноси том угледу? ваздухопловаца, радио сам у библиотекама и архивама, написао и објавио
четири, а са сарадницима још пет књига и публикација, у стручним
Део одговора је већ садржан у постављеном питању. Током 2002. године у часописима објавио сам 28 научних и стручних радова а у више листова
збирци оригиналних летелица Музеја налазило се 217 летелица, 123 преко 260 фељтона и чланака, углавном о појединим значајним
различитих типова и варијанти. Неки од ових експоната представљају ваздухопловцима и догађајима. Покренуо сам и уређивао часопис за
светске раритете, као штo су италијански ловац Фијат-G 50bis и неки други историју ваздухопловства „ЛЕТ“, а као кустос сам делом сам а делом са
типови, многи авиони убрајају се међу најзначајније типове у историји сарадницима остварио око 40 тематских изложби у земљи и иностранству.
авијације (Ме-109, Јак-3, Спитфајер, Харикн, ИЛ-2 ,Фоке вулф 190, ЈУ-52 и Жао ми је што нисам имао више времена да детаљније забележим сећања
др.). Сачуван је и велики број значајних авиона и једрилица домаће још неких личности које су имали важне улоге у нашем цивилном и војном
конструкције и израде.(Сарић-1, Физир ФН, С-49А и Ц, експериментални ваздухопловству.
авиони конструктора Бешлина, једрилице Орао, Кошава, Метеор и др.), од
којих је део изложен на сталној поставци, док се више значајних експоната Од краја 2002 сте у пензији. Чиме се сада бавите?
још увек налази у депоима, у неодговарајућим условима заштите.
Другу значајну збирку чине 123 авиомотора, 83 различитих типова, од Нисам могао да престанем са радом. Од тада сам 2003. објавио
настаријих клипних до савремених млазних, и то најпознатијих светских илустровану историју светског ваздухопловства “Век авијације“, а са
фирми и домаћих произвођача, међу којима се такође налазе уникатни и колегом Јовом Симишићем настала је књига посвећена 80-годишњици
врло ретки примерци. Поред ових збирки које чине окосницу сваког домаћњег ваздушног саобраћаја „Више од летења“. Посебно ме је
ваздухопловног музеја, Музеј поседује још преко 8000 експоната, две заинтерсовало истраживање о животу и успесима нашег познатог
библиотеке и богату историјску, фото и техничку документацију. Све су то конструктора и проналазача Огњеслава Костовића о коме сам објавио
разлози који доприносе да се наш Музеј сврстава међу сличне значајне неколико радова, а за „српски биографски речник“ Матице српске
институције у свету. припремио сам биографије 20 наших познатих ваздухопловаца. Посебно
Морам ипак напоменути да је током последњих деценија у свету настао и ме је обрадовало када су ми 2006. моје колеге из Музејског друштва Србије
велики број нових ваздухопловних и техничких музеја са ваздухопловним доделиле награду„Михајло Валтровић“ за животно дело. Од 2007. обновио
збиркама који се, радећи у повољнијим условим, врло брзо развијају, сам издавање „Годишњака српског ваздухопловства“ и тако наставио
богате своје збирке и рестаурирају летелице, отварају нове поставке и традицију познатог „ Годишњака југословенског ваздухопловства“ који је
изложбе по најмодернијим музеолошким и техничким стандардима. Ми излазио од 1931. до 1941. године. Половином 2010. појавио се и двоброј
се тиме нажалост не можемо похвалити, тако да се углед нашег Музеја Годишњака за 2008-2009 годину. Истовремено, у сарадњи са инж.
стално круни, па ће његово високо место међу водећим ваздухопловним Огњаном Петровићем изашла је и публикација „ Век авијације у Србији
музејима ускоро бити доведено у питање. 1910-2010“ која је посвећена овом великом јубилеју нашег националног
ваздухопловства.

15
 ДОБИТНИК СТАТУЕ "ЗЛАТНИ ОРАО" У ЛЕТАЧКИМ ГРАНАМА
ДРУГИ ЗЛАТНИ ОРАО ЗА СВЕТСКОГ ПРВАКА
Са 13 година је почео да се бави параглајдингом, са 23 по први пут постао државни, а са 26 година светски првак
у овом спорту. Најбоље функционише под притиском, а што је изазов на такмичењу већи , бољи су и његови
резултати. Каже да су у параглајдингу битни таленат, разумевање летења и пракса, али и спортска срећа.
Највише га у овом спорту привлачи осећај слободе и неспутаности. Горан Ђурковић добитник је награде
статуа Златни Орао, по други пут у каријери, трофеја, који у његовој колекцији признања има посебно
место.
О томе какав је осећај освојити статуу Златног Орла,
награду која се традиционално додељује за најбоље
остварене резултате у спортском ваздухопловству
каже:
„Посебно ми је драго кад погледам у прошлост, од
давне 1957. године, када се почело са доделом
Златног Орла, и видим ко су све добитници те
награде. Почев од Божидара Комца, који је из Вршца,
освајача првенства света у Енглеској, 1954. године,
па даље. То што се налазим на листи великих имена,
говори ми да сам ту негде, у самом врху српског
ваздухопловства. Поносан сам на златну медаљу са
Светских ваздухопловних игара, али Златни Орао
има посебно место”.
Горан Ђурковић се параглајдингом бави од своје 13.
године, а жељу да лети добио је као дечак док је
правио моделе и посматрао летове авиона на небу
изнад Вршца. Почео је у првом параглајдинг клубу
„Рода“, који је основао Драган Палинкашевић - Паки,
коме како каже, највише дугује што је и даље у овом
спорту.
„Нажалост Драган Палинкашевић је погинуо 1999.
године, на такмичењу у Македонији. За четири
године колико смо летели заједно, доста сам научио.
Имао је снаге, воље и стрпљења да ме подучава.
Након његове погибије као једног од најуспешнијих
спортиста, Вршац је мало стао. Међутим, знао сам да
би он желео да наставимо са параглајдингом, па смо
2006. године поново отворили клуб и сада смо успели
да га доведемо на прихватљив ниво“.
Као председник и наставник летења у Спортском
параглајдинг клубу “Беркут”, Ђурковић свакодневно
ради на обуци нових нада параглајдинга. На питање
какво је интересовање за овај спорт, како изгледа
обука спортиста и који су проблеми с којима се
сусреће, одговара:
16
Светски куп у Босни и Херцеговини
„Имамо пуно заинтересованих, најчешће долазе
кандидати са 25 година, али има и млађих. Обука
креће од полагања теоретског дела из познавања
метерологије, теорије летења, опреме, аеродинами-
ке и прве помоћи, па се прелази на летове. У летењу
параглајдером постоји мала доза талента, потребно
је разумети само летење и знање спојити са праксом,
то је добитни спој, величина која гарантује успех.
Вршац је природно дат терен за летење, пошто је
град под брдом. Јако је лако доћи на стартно место,
полетети и летети а имамо доста доброг времена
током године, тако да овде може да се направи доста
летачких сати. Али постоји финансијски проблем.
Опрема је је скупа, иако је реч о најјефтинијем виду
ваздухопловста, и они који би желели да лете када
дођу до трошкова ту закоче и стану, иако се код нас
већином продаје половна опрема, чија цена се креће
до 1500, док за нову треба издвојити од 2000 до 5000
евра“.
Ђурковић је ове године освојио прво место на
међународном такмичењу „Сурчин Опен“, и прво
место на светском купу у Сарајеву, у конкуренцији 70
такмичара из 9 земаља. На Европском првенству у
Турској био је шести у појединачној конкуренцији.
Генерално је задовољан резултатима, а за бољи
пласман каже да му је недостајало мало среће.
До сада највећи успех у каријери је освајање злата на
Светским ваздухопловним играма, олимпијади у
ваздухопловним спортовима, која је одржана у
Торину 2009. године, а о атмосфери у Италији каже:
„Само отварање ми је оставило невероватан утисак.
Након поздравног говора представника су
направили посебан спектакл скоковима на
централни трг. На самом такмичењу циљ је био
слетети на платформу, постављену на језеру.
Гледаоцима је посебно било атрактивно кад неко
уместо слетања на платформу, упадне у воду, а за
такмичаре значило је препреку више, потпуно један
други, виши ниво ове дисциплине“.
Међународне ваздухопловне федерације и органи-
затора, изашли смо на бину, тада сам видео колико
је посетилаца дошло да испрати догађај. Центар
града је био препун. Ред Бул-ови падобранци су
направили посебан спектакл скоковима на центра-
лни трг. На самом такмичењу циљ је био слетети на
платформу, постављену на језеру. Гледаоцима је
посебно било атрактивно кад неко уместо слетања на
платформу, упадне у воду, а за такмичаре значило је
препреку више, потпуно један други, виши ниво ове
дисциплине“.
За сада се такмичи у прецизном слетању, али
амбиције су му да се опроба и у дисциплини прелет.
Планова за наредну годину има много.
„Ове године шампионат креће са Светским купом,
који се одржава у фебруару у Литванији, у марту се
куп наставља у Аустрији, затим следи Вршац , па се
селимо у Индонезију и Малезију, последње коло
Светског купа је у Немачкој, а где ћу се такмичити
зависи од финансија. Пре две године општина Вршац
ми је била једнократни спонзор, тренутно примам
спортску стипендију, а финансијере углавном
проналазим сам. Тренутно сам у преговорима са
једном компанијом, тешко је, будући да се светска
економска криза осећа свугде“.
Вршац ће у марту ове године бити домаћин Светског
купа, а већ три године за редом традиционално се
одржава и „Отворено првенство Вршца“, Ђурковић
сматра да ће ове године одзив светских пилота бити
још бољи а конкуренција јача.
Себе у потпуности види у спортском ваздухопло-
вству, али се нада и да ће му се једног дана остварити
жеља да у свом граду заврши Пилотску академију.
„Још као дечак одлучио сам - кад порастем бићу
пилот. Ја сам ево порастао , али због недостатка
новца још нисам уписао академију. Свакако,
параглајдингом ћу се увек бавити, а надам се да ћу
ове године бити још успешнији него претходних“.
Ђурковић на Европском првенству у Турској

Пети лет Златног орла
Наш прослављени моделар, Живан Јосиповић, по пети пут у
својој каријери прима награду, статуа "Златни орао". Успех који
до сада нико није успео да забележи.
Провера тежине макете пред старт
На питање да ли се после толико награда усхићење смањује, Живан
одговара: „ Апсолутно не престаје жеља за даљим доказивањем.
Истина јесте дa је пети Златни орао преседан, у историjи Србије и
Југославије нико није остварио толики успех. Заиста је изузетан и
посебан осећај када знате да ћете остати забележени у историји
ваздухопловства, тако да је то подстрек да напредујете даље, као и
обавеза да се доказујете и не престајете док сте у пуној снази.“
Од прошлогодишњих успеха најдражи му је онај на Светском
првенству и нада се де ће се такви успеси наставити. „Прошле
године смо били домаћини Светског првенства у ракетном
моделарству и направили рекорд у историји моделарских
такмичења. Освојили смо највећи број медаља који је икада
пошло за руком једној репрезентацији да освоји. Наши моделари
освојили су 16 медаља, што је апсолутни рекорд и доказ да се код
нас моделарством бави озбиљно, одговорно и професионално.
Ове године ћемо ићи на Европско првенство у Румунији. Задали
ДОБИТНИК СТАТУЕ "ЗЛАТНИ ОРАО" У НЕЛЕТАЧКИМ ГРАНАМА
смо себи високе циљеве и поставили високе критеријуме. Тешко је
обећати да ћемо поновити успех са Светског првенства, али ми
озбиљно радимо и озбиљно смо схватили овај спорт. Без рада
нема резултата.“
Своју љубав према моделарству спонтано преноси на своју
околину, а нарочито на породицу. Син који има само шест и по
година, већ је показао да га доста интересује овај спорт. Пошто
Живан често ради кући, дечак је имао прилике да види како то
изгледа и да покаже прве симпатије према прављењу модела. „Ја
ћу покушати да га„заразим“, каже Живан, “па ако му се свиди биће
то јако лепо, јер ће имати од кога да научи. У сваком случају нећу га
приморавати. Он ће сам изабрати чиме ће се бавити. Ћеркица има
само две и по године и она је још мала да би код ње могла да се
примети нека значајна заинтересованост. Генерално ово је спорт
из ког може само добро да се научи. Учите да будете педантни и
технички образовани што касније у животу може само да користи.“
Осим на своју децу, Живан ову љубав преноси и на све оне које
моделарство занима, несебично пружајући своје знање и
искуства. „Моделарством се може бавити у узрасту од 7 до 77
година. Највише радимо са децом од 4. разреда, која долазе у
клубове са основним знањем. Са њима раде наставници и
инструктори моделарства и полако их уводе у свет модела.
Основни предуслов је да буду добри у школи. Иако многи касније
одустану због све више обавеза које имају, неки остану у
клубовима, а имам чак и ученике који су постали ваздухопловни
инжињери и сада раде у свету. Тренутно озбиљно радимо на
припремању јуниорске популације за Европско првенство и сва
своја знања и искуства несебично преносимо њима да би имао ко
да нас наследи једног дана када престанемо да се бавимо овим, а и
то ће се десити у неком тренутку.“
После три Златна орла од којих је сваки био посвећен члановима
породице, прво супрузи за бескрајно разумевање и подршку, а
касније деци, Живан је четвртог орла коначно посветио себи. Пети
Златни орао за овог изузетног спортисту представља круну на све
то, на све досадашње успехе и добре резултате и подстицај да и
даље вредно и упорно ради.
Живан Јосиповић прима статуу Златног орла
17
 МЛАДИ УМЕТНИЦИ

Радови младих уметника изложени у Музеју

Део сталне поставке у Музеју ваздухопловства током наредне године, представљаће и радови учесника конкурса „Млади уметници
2010“, који је Ваздухопловни савез Србије у сарадњи са Међународном ваздухопловном федерацијом традиционално организовао и
ове године.
Такмичари од 7 до 18 година, подељени у три старосне групе, слали су радови се очекују до 10. марта.
радове на тему „ Летење са сунцем“. Ове године највећи број радова Награђени ученици у категорији од 7 до 10 година
стигао је из Суботице, родног места Ивана Сарића, захваљујући коме 1. Орсоља Ђурић, ОШ„ Јован Микић“, Суботица
Србија 2010. године прославља стогодишњицу авијације. 2. Николет Нађ Торма, ОШ„Јован Микић“, Суботица
Жири у саставу: Никола Ђуричко, професионални пилот и сликар, и 3. Валентина Душноки, Арт студио Керекеш, Суботица
академски сликари Милош Павловић и Мишко Павловић, изабрао је Награђени ученици у категорији од 11 до 14 година
најбоље од 241 пристиглих радова у све три категорије, а бодовани су 1. Миа Бенцин, ОШ„ Ј. Ј. Змај“, Суботица
и радови за специјалне категорије креативност и маштовитост. 2. Диана Тот, ОШ„ Јован Микић“, Суботица
Најуспешнији су награђени на свечаности у Музеју ваздухопловства 3. Ботонд Бешњи, ОШ„Ј.Ј.Змај“, Суботица
дипломама, златним, сребрним и бронзаним медаљама које У категорији ученика од 15 до 18 година, није било пристиглих радова.
Ваздухопловни савез Србије додељује и државним првацима у Специјалне награде
ваздухопловним спортовима. А том приликом организован је и 1. Специјална награда за ликовност Доминик Т.Шуић, Арт
стручни обилазак музеја, у коме су поред младих ликовних уметника студио Керекеш, Суботица
учествовала и деца учесници „Пројекта Феникс“ и „Змајаде на 2. Специјална награда за маштовитост Марко Себастиан, ОШ
Вождовцу“. „10. октобар“, Суботица
Најбоља три рада из све три категорије учествоваће и на ОШ „Вук Караџић“ из Власенице, Република Српска добила је
међународном конкурсу који организује Међународна специјалну награду за учешће на конкурсу, а ОШ „Јован Микић“из
ваздухопловна федерација. Суботице, специјану награду за највећи број послатих радова у свим
Тема конкурса за 2011. годину је „50 година летења људи у свемир“, а категоријама, укупно 43.

Sebastian Mark, posebno priznawe, Botond Be{w, tre}a nagrada, Diana Tot, druga nagrada, druga grupa, Anastasija Ko~i}, posebna nagrada,
prva grupa, O[ 10. oktobar, Subotica druga grupa, O[ J.J. Zmaj, Subotica O[ Jovan Miki}, Subotica druga grupa,
OS Stefan Nemawa, Ni{

Mia Bencun, prva nagrada, druga grupa, Nikolet Na| Torma, druga nagrada, Orsoqa \uri}, prva nagrada,
O[ J.J. Zmaj, Subotica prva grupa, O[ Jovan Miki}, Subotica prva grupa, O[ Jovan Miki}, Subotica

Svic T. Dominik, posebna nagrada, Valentina Du{noki, tre}a nagrada, Sa{a Dobrohotov, posebna nagrada,
prva grupa, prva grupa, druga grupa,
Kereke{ Art studio, Subotica Kereke{ Art studio, Subotica O[ Nikola Tesla, Novi Banovci

18

ЈАА ТО – РЕГИОНАЛНИ ТРЕНИНГ ЦЕНТАР ЗАЈЕДНИЧКИХ
ВАЗДУХОПЛОВНИХ ВЛАСТИ У БЕОГРАДУ
Лична карта
Пун назив: Представништво ЈАА Тraining Organization ( Predstavnistvo
Joint Aviation Authorities Training Organization)
Скраћени назив: ЈАА ТО
Адреса седишта: Омладинских бригада 90б
Поштански број-место: 11070 Београд
Генерални директор: Јоост Јонкер
Телефон: 011 2258780
Веб адреса: www.jaat.eu
e-пошта: infobelgrade@jaat.eu
Матични број: 29031266
ПИБ:106063388
Рачун: 40000456440
ЈАА ТО- Тренинг Центар Заједничких ваздухопловних власти у Београду отворен је
22. априла 2009. године. У циљу реализације пројеката ЕC ( Европске Комисије) у
области ваздухопловства, ЈАА ТО Тренинг Центар у Београду служи у ту сврху свим
својим капацитетима као први и једини тренинг центар у региону. Како је Регион
Балкана у процесу унапређења усаглашености са регулативама ЕУ (Европске
Уније), ЕC је лансирала и финансирала неколико пројеката (као EASA IPA, CARDS и
имплементација ECAA уговора), који проистичу из ECAA /European Common
Aviation Area/уговора, потписаног између ЕC и Републике Србије.
1970-их, водеће Евпорске Националне Ваздухопловне Власти су удружиле
активности и основале ЈАА Europe – Заједничке Ваздухопловне Власти Европе, са
циљем да сарадњом у области система ваздухопловне безбедности успоставе
високе стандарде у области исте.
У августу 1991. ЈАА је утврдио своје седиште у Hoofddorp-у , Холадија; Све више
Евпорских Националних Ваздухопловних Власти су постајале чланице ЈАА-а.
2009.-те , укупан број чланица ЈАА-а је износио 44, укључујући Републику Србију,
која је постала пуноправни члан 14. децембра 2006.
У Паризу, 20. јануара 2009. господин Luis Fonseca de Almeida, председник ECAC-а,
господин Joost Jonker, директор ЈАА ТО, и господин Haydar Yalcin, председавајући
Оснивачког борда ЈАА-а, потписали су уговор између ECAC и ЈАА ТО, чиме је ЈАА ТО
постао придружени члан ECAC-а препознате европске дипломатске институције.
У Монтреалу, 1. априла 2010. господин Raymond Benjamin, генерални секретар
ICAO-а и господин Joost Jonker, директор ЈАА ТО, званично су потписали
Меморандум о разумевању (MoU) у току конференције високог нивоа, одржане у
седишту ICAO-о у Монтреалу. Потписивањем меморандума, учињен је огроман
корак у правцу глобалног побољшања безбедности у ваздухопловству.
Следи шематски приказ позиције ЈАА ТО унутар међународних ваздухопловних
организција:
UN /Уједињене нације/-одлука ▼
►ICAO /Међународна организација цивилног ваздухопловства)-специјали-
зована агенција UN-а –основана 7. децембра 1944., конвенцијом цивилног
ваздухопловства (позната као чикашка конвенција). Тренутно 190 држава су
чланице ICAO-а ▼
ЈАА ТРЕНИНГ ЦЕНТАР
►ECAC/ Конференција европског цивилног ваздухопловства/ субординирајуће
тело ICAO-а потпуно интегрисано у ICAO према члану 55 (А) чикашке конвенције,
утврђен је у децембру 1995. Резолуцијом А10-5 установљен је оквир управљања,
укључујући финансијске релације између ICAO-а и ECAC-а ▼
►JAA TO
Уговор између JAA TO и ECAC-а, потписан 20. јануара 2009, којим је JAA TO постао
придружен члан ECAC-а.
MoU потписан између JAA TO и ICAO-а у Монтералу 1. априла 2010.
Брзи развој у области ваздухопловства захтева доследна правила и регулативу
који би гарантовали безбедност.У циљу поспешивања безбедности
ваздухопловства у свету, као и приближавања постојећој и новој регулативи, JAA
TO пружа велики портфолио курсева из великог броја области везано за
безбедности у ваздухопловству (Аviation Safety).
У овом тренутку JAA TO запошљава преко 140 предавача, из реномираних
ваздухопловних међународних организација и ваздухопловних власти. Такође,
JAA TO тесно сарађује са различитим престижним европским универзитетима и
искусним партнерима широм света.До данас, JAA TO је пружио своје услуге за 1600
разних огранизација широм света, укључујући ваздухопловне власти сваке од 44
земље чланице ECAC-а, као и многе ваздухопловне власти ван Европе! JAA TO је
обучио скоро 8000 полазника у 2009. год. , односно 30.000 полазника укупно до
данас, одржавајући око 500 курсева по години.
ЈАА ТО Тренинг центар у Београду отворен је на престижној локацији Airport City
опремљен по врхунским стандардима . У првој години од отварања одржано је
преко 30 курсева са полазницима како из региона, тако и из Европске Уније,
Блиског и далеког Истока и Јужне Америке.
Kao доказ важности постојања као и улоге JAA TO у региону Балкана, је то да JAA TO
већ има потписане уговоре са ваздухопловним институцијама у Србији, од којих
бисмо истакли сарадњу (потписан уговор) са ДЦВ (Директорат Цивилног
Ваѕдухопловства) Србије, SEETO (South East Europe Transport Observatory) , а такође
потписане уговоре са највећим представницима ваздухопловне индустрије у
Србији, Jat Airways и Jat Tehnika.
Наши партнери: ICAO, IATA,,ECAC, EASA, FAA USA, UK CAA, Institute of Air Navigation
Services, Luxembourg, Gulf Centre of Aviation Studies United Arab Emirates, Singapore
Aviation Academy, HAVAK Turkey, and Flight Safety Foundation.
JAA TO тренутно поседује портфолио од преко сто курсева у области Aviation Safety,
Aviation Environmental Matters и Aviation Facilitation. Ови курсеви су у већини
случајева развијени у сарадњи са стручњацима широм Европе и непрекидно
прате најновије измене регулативе. Са другим проширењем надлежности EASA-е
кроз EC (No) 1108/2009 у односу на Basic Regulation EC (No) 216/2008, JAA TO с тим у
вези планира проширење активности у области обуке. Као непрофитабилна
међународна организација и придружен члан ECAC-а , JAA TO кроз улагање у
развој нових курсева и инфраструктуре, гарантује висок квалитет обуке.
Поред портфолија са више од 100 курсева из више од 30 области, JAA TO је у
најскорије време развио DIPLOMA PROGRAMME који омогућава да одређени
препознати профили особља у ваздухопловној индустији (оператори, аеродроми,
одржавање, производња, конструисање...) или ваздухопловним властима, буду
обучени и сертификовани према EU регулативи и стога препознати унутар
земаља чланица ECAC-а и ICAO-а.
Отварање ЈАА тренинг центра у Београду
19
 РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО
СВЕТСКИ КУП
МИРОСЛАВ СТАНЧЕВИЋ И МИОДРАГ В. ЧИПЧИЋ У ВРХУ
У години када су на Светском првенству освојили до сада највише – укупно 16 медаља наши ракетни моделари се први пут нису окитили
медаљама у Светском купу, али су и ту у две класе направили веома значајан пробој.
У најтежој и најатрактивнијој класи С7-макете Мирослав
Станчевић (АК „Пегаз“ Стара Пазова) је освојио четврто место са
314 бодова у конкуренцији 109 такмичара из 13 земаља са три
континента. Испред њега су се пласирали победник Мариан Греш
из Словачке са 325, други је био Војћех Кшивински из Пољске са 321
и Дмитриј Трохименко са 316 бодова. Станчевићу је медаља
измакла за само два бода, али је сигурним наступима потврдио
висок пласман. Осим њега из наше земље наступило је још седам
макетара. Мирославов син Дејан, као јуниор, освојио је одлично
16. место, док је Миодраг В. Чипчић (АК „Кикинда“), такође јуниор,
био тек 40-ти. Сениори су се лошије пласирали – Живан Јосиповић
(АК „Фрањо Клуз“) и Владимир Чипчић (АК „Кикинда“) су са само
једним такмичарским наступом освојили 54 и 55 место.
У најмасовнијој класи С6А – ракете са траком образ је осветлао
Миодраг В. Чипчић, јуниор, који је са 304 бода заузео за свој узраст
изванредно пето место, са истим бројем бодова као и
четвртопласирани Кшиштов Пшибитек из Пољске, али
одлучујућим четвртим такмичењем. Прва три места су освојили
победник Алексеј Јежов из Русије са 333, други је Лешек Малмига
из Пољске са 329 и трећи Владимир Кисељев из Русије са 320
бодова. Од наших такмичара Живан Јосиповић је са 267 бодова
освојио 14, а Владимир Чипчић са 200 бодова 40 место.
Учествовало је укупно 394 такмичара из 24 земље са четири
континента, од којих 33 из Србије.
У другој по атрактивности класи С8Е/П – РЦ ракетоплани Влади-
мир Чипчић је освојио 64 место са 76 бодова са завршног кола у
СРБИЈИ – 16 МЕДАЉА
Светско ФАИ првенство ракетних моделара 2010 (18. за сениоре и 9.
за јуниоре) одржано у Иригу од 21. до 28. августа 2010 било је
вишеструки триумф нашег ваздухопловног спорта на међународном
нивоу. Оно је окитило ракетне моделаре ВС Србије, предвођене
директором репрезентације Драганом Јевтићем и селектором
Живаном Јосиповићем, са 16 медаља (5 златних, 5 сребрних и 6
бронзаних), највише до сада (јуниори су освојили 11, а сениори 5
медаља). На њему је поновљен подвиг из 1987, са 7. Светског
првенства одржаног у Београду, када је наша екипа освојила злато,
сребро и бронзу у појединачној и злато у екипној конкуренцији. Тада
су сениори то учинили у ракетама висина – овога пута јуниори у
најтежој класи С7 – макете. Тада је Мирослав Станчевић освојио
бронзу , док се 2010 његов син Дејан са својих 10 година живота, као
20
Љубљани. Иако смо ранијих година суверено владали овом класом
овога пута осим Владимира других такмичара није било. Победио
је Лаурис Пампурс из Летоније са 325 бодова испред Едуарда
Воврија из Пољске са 323, који је био прошлогодишњи победник,
док је трећи двоструки светски првак у овој класи Петар Матушка
из Словачке са 316 бодова. Наступило је укупно 116 спортиста.
У преостале две класе С4А – слободно летећи ракетоплани и С9А –
жирокоптери стање је следеће: С4А – 1. Кирил Строков (Русија) 324,
2. Ален Алич (Русија) 315 и 3. Шимон Биртек (Пољска) 310. Од
наших је најбољи био 11. Живан Јосиповић са 273 бода, док су се
сви остали наши такмичари пласирали испод 70-тог места.
Учествовао је 301 такмичар из 23 земље, од којих су 24 наши
такмичари. У класи С9А – жирокоптери пласман је следећи: 1.
Александр Липаи (Белорусија) 339; 2. Владимир Кисељев (Русија)
320; 3. Јарслав Хмелик (Ческа) 311. Од наших 17 такмичара
најбољи је био 64. Радојица Катанић (АК Ср. Митровица) са 111
бодова. Укупно је учествовало 297 спортиста.
Овогодишње такмичење за Светски куп у ракетном моделарству је
било на нивоу прошлогодишњег. Најављено је 24 такмичења у 16
земаља у Америци, Азији и Европи, али су три отказана - у Сучави
(Румунија), Пљевљима (Црна Гора) и Крупки (Чешка). У пет класа
остварено је укупно 2135 наступа са око 6000 такмичарских летова.
Учествовало је укупно 1219 такмичара. У односу на претходну
годину остварено је укупно повећање од 9% спортиста, док је број
такмичења на нивоу прошлогодишњег, што показује да је
достигнута зрелост и стабилност у овој врсти такмичења.
Срђан Пелагић
наш златни јуниор и најмлађи шампион света, попео на победничко
постоље у најтежој класи С7-макете.
Ово првенство треба да се памти и по низу других података које нас
афирмишу у свету. На њему су учествовале екипе 23 земље са три
Репрезентација Србије

континента (Азија, Америка и Европа) са 167 спортиста у 22 сениорска
и 96 спортиста у 15 јуниорских екипа. Ово је уз 12 међународних судија
и преко 70 мерача времена, са укупно око 400 људи био највећи број
учесника после првенства у Бајконуру 2006 године. Остварено је 773
наступа у 8 класа (405 у сениорској и 268 у јуниорској конкуренцији) са
скоро 2000 такмичарских летова, од којих су они из Кине, САД, Велике
Британије, Шпаније, Македоније и Србије остварени моторима типа
„Ултра“, наше производње – из Кикинде. После више година
такмичење је одржано у по 8 класа за сениоре и 8 за јуниоре (ЦИАМ је
број класа смањио на пет) и тиме повратило разноврсност и квалитет
ракетног моделарства.
Први пут је уведена кружна форма стартних места (лева половина за
јуниоре, а десна за сениоре) уместо полукружне, чиме се веома
добило на простору и смањио пут такмичара од места припреме до
места лансирања модела.
У технолошком погледу највећи напредак је остварен увођењем
електронског мерења висине, које је веома успешно обавио Лешек
Швед из фирме Адрел из Пољске. Коришћени су електронских
висиномери типа Адрел АЛТ-УСБ, који региструју путању лета у до
5000 тачака, која се памти и анализира на ПЦ рачунару. Постигнута је
висока поузданост и веома скраћено трајање такмичења у висини
лета ракета, што је већ допринело повећању интересовања
такмичара за класе С1 и С5.
Извршни организатор светског првенства – Моделарски клуб
„Сирмиум“ из Сремске Митровице и његов директор Андрија Дучак,
које су пред сам почетак првенства, због економске кризе напуштали
потенцијални спонзори, су показали да се и са свега 60% планираних
средстава може направити „ниско буџетско“, али веома квалитетно
првенство – коме ништа не недостаје и коме на завршетку сви
учесници аплаудирају. Они су показали и да располажемо
квалитетним организационим потенцијалом. Све активности у
припреми терена и оперативном спровођењу такмичења је одрадила
екипа МК „Сирмиум“ састављена од 136 младих и углавном
факултетски образованих људи, које су предводиле две даме Драгана
Спасојевић, генерални менаџер и Ивана Гвока, секретар првенства,
док је спортску страну организације носио Влада Пауљев, спортски
директор. Логистику и ред на терену обезбеђивао је Одред извиђача
из Сремске Митровице на челу са начелником Кочићем. Ово је било
треће ФАИ првенство које Митровчани организују у последњих седам
година (2010 светско, а 2009 и 2003 европска првенства). Осим тога у
нашој земљи су организована још два светска првенства седмо
Београду 1987. и прво у Вршцу 1972.
Лука Воларевић на победничком постољу
РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО
Такмичење је одржано на пространом и равном терену од преко 100
хектара код села Павловци. Сваки дан се такмичило у по две
дисциплине у обе конкуренције, тако да је свих осам класа успешно
реализовано у четири такмичарска дана без и једног протеста. За ово
су заслужни искусне главни судије (РСО) Марјан Чуден (Словенија) код
сениора и Георги Георгијевски (Македонија) код јуниора, са
помоћницима Слободаном Максићем из Сремске Митровице и
Небојшом Пелагићем из Новог Сада. Екипу судија за макете у којој је
из Србије био Никола Цвјетичанин је водио је Олег Хорош из Русије.
Регуларност такмичења контролисао је ФАИ жири - инг. Срђан
Пелагић (Србија), Герд Вебекинг (Немачка) и Тадеуш Кашпицки
(Пољска).
Смештај већине такмичара и судија је био у Хотелу Термал у Врднику,
који је постао већ стандардно место окупљања ракетних моделара.
Отварање првенства је одржано на базену Хотела Термал уз
стандардни дефиле учесника, дизање застава и химне ФАИ и Србије,
као и поздравне говоре председника ВС Србије Лабуда Булатовића,
као и представника Извршног већа Војводине и општине Ириг,
домаћина првенства. Том приликом минутом ћутања одата је пошта
недавно преминулим пионирима ракетног моделарства Хауарду
Куну (САД), бившем председнику Поткомитета за ракетно
моделарство који га је водио 17 година и Инг Јану Сташку (Словачка),
конструктору ракетних мотора Адаст, којима је у Европи почело
ракетно моделарство. Организатор је потом извео пред око 1000
посетилаца отварања 39 ранијих светских првака у ракетном
моделарству, који су учесници првенства у разним функцијама.
Првенство је у име ФАИ отворио председник жирија Инг Срђан
Пелагић.
Додела награда је обављана на терену по класама на крају сваког
такмичарског дана. Победницима су уз дизање застава и свирање
химне победника додељиване медаље и дипломе ФАИ, као и пехари и
медаље организатора, од којих су наши спортисти освојили 16!
Последњег дана, по традицији, одржан је веома посећен састанак
Поткомитета за ракетно моделаство ФАИ на коме су анализирани
искуства овог првенства, размотрене припреме за наредна првенства
Екипни прваци света 2010 – категорија С3А – Бранислав Крчедиац, Живан Јосиповић, Горан Тимотијевић
21
 РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО
Последње припреме пред старт – Владимир Чипчић и Живан Јосиповић
Европе 2011 у Румунији и света 2012 у Словачкој, као и припреме за
обележавање 50 година ракетног моделарства као ваздухопловног
спорта у ФАИ 2012. Том приликом је извршена и промоција књиге
„Међународно ракетно моделарство“ проф. Јоана Радуа из Румуније,
првог светског првака из 1972., која је уствари историја ракетног
моделарства у свету.
Завршна свечаност са банкетом је одржана у Хотелу Термал.
Најуспешнији појединци су били код сениора Антонио Мазарачио
(Италија) и екипа Русије, а код јуниора Алексеј Лутиј (Русија) и екипа
Пољске, којима је организатор доделио веома атрактивне пехаре. На
крају је на свечан начин у олимпијском стилу ФАИ застава првенства
предата наредном организатору 19. Светског првенства ракетних
моделара 2012 – граду Липтовском Микулашу у Словачкој.
Срђан Пелагић
Екипни прваци света 2010 – категорија С3А – Бранислав Крчедиац, Живан Јосиповић, Горан Тимотијевић
22
РЕЗУЛТАТИ СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА 2010
С1А – ракете висина (јуниори): 1. Денис Гаганов (Русија) 343; 2. Виталиј
Баталов (Русија) 336; 3. Милан Петковић (Србија) 330; 11. Михајло
Петровић (Србија) 281; 15. Весна Катанић (Србија) 253. Екипе: 1. Румунија
901; 2. Србија 864; 3. Чешка 799.
С1Б – ракете висина (сениори): 1. Јоже Чуден (Словенија) 698; 2. Миха Чуден
(Словенија) 663; 3. Павел Краснов (Русија) 657; 9. Младен Крчединац (Србија)
587; 10. Зоран Катанић (Србија) 574; 11. Бранислав Крчединац (Србија) 567.
Екипе: 1. Словенија 1983; 2. Русија 1950; 3. Србија 1728.
С3А – ракете са падобраном: Јуниори – 1. Дмитриј Корсаков (Русија)
900+420+637, 2. Митар Петковић (Србија) 900+420+669*; 3. Јин Зерен
(Кина) 900+420+601*; 16. Славко Савић (Србија) 627; 30. Ана Лакић (Србија)
600. Екипе: 1. Русија 2400; 2. Шпанија 2304; 3. Србија 2127.
С3А - Сениори: 1. Антонио Мазарачио (Италија) 2236; 2. Павел Краснов
(Русија) 1838; 3. Бранислав Крчединац 1802; 6. Живан Јосиповић (Србија)
1320; 28. Горан Тимотијевић (Србија)767. Екипе: 1. Србија 2567; 2. Пољска
2521; 3. Македонија 2510.
С4А – ракетоплани: Јуниори – 1. Алексеј Лутиј (Русија) 485; 2. Владислав
Вестров (Русија) 479; Митја Жгајнер (Словенија) 453; 5. Митар Петковић
(Србија) 433; 8. Весна Катанић (Србија) 393; 17. Митар Петковић (Србија) 310.
Екипе: 1. Русија 1269; 2. Србија 1136; 3. Пољска 1076.
С4А- Сениори: Гинтарас Јуцевичиус (Литванија) 720; 2. Владимир
Мењшиков (Русија) 692; Миха Козјек (Словенија) 611; 22. Радојица Катанић
(Србија) 410; 23. Живан Јосиповић (Србија) 410; 42. Зоран Катанић (Србија)
256. Екипе: 1. Русија 1517; 2. Словенија 1390; 3. Пољска 1300; 10. Србија 1076.
С5Б – макете висина (јуниори): 1. Александру Ника (Румунија) 1005; 2.
Владислав Вестеров (Русија) 977; 3. Лука Воларевић (Србија) 918; 10.
Томислав Ердег (Србија) 864; 22. Миодраг В. Чипчић (Србија) 0. Екипе: 1.
Чешка 2678; 2. Пољска 1992; 3. Румунија 1920.
С5Ц – ракете висина (сениори): 1. Евгениј Коробеников (Русија) 1353; 2.
Луцијан Серкајану (Румунија) 1343; 3. Флорика Серкајану (Румунија) 1307;
12. Живан Јосиповић (Србија) 1024; 28-35 Владимир Чипчић и Мирослав
Станчевић (Србија) – 0. Екипе: 1. Русија 3405; 2. Румунија 3356; 3. Чешка
3033.
С6А – ракете са траком: Јуниори – 1. Јакуб Фиалковски (Пољска) 476; 2. Само
Перц (Словенија) 432; 3. Весна Катанић (Србија) 430; 22. Милан Петковић
(Србија) 276; 29. Ана Лакић (Србија) 244. Екипе: 1. Пољска 1221; 2. Словенија
1069; 3. Украјина 966 4. Србија 950.
С6А - Сениори: 1. Стефани Улиг (Немачка) 456; 2. Зоран Катанић (Србија) 446;
3. Гоце Јосифовски (Македонија) 437; 9. Живан Јосиповић (Србија) 422; 19.
Владимир Чипчић (Србија) 367. Екипе: 1. Србија 1235; 2. Пољска 1169; 3.
Македонија 1121.
С7 – макете: Јуниори – 1. Дејан Станчевић (Србија) 966; 2. Миодраг В.
Чипчић (Србија) 965; 3. Милош Јовичић (Србија) 844. Екипе: 1. Србија
2775; 2. Румунија 2248; 3. Пољска 2112.
С7 - Сениори: 1. Александар Левих (Русија) 1049; 2. Беџих Павка (Ческа) 987;
3. Антоњин Карх (Пољска) 986. Екипе: 1. Чешка 2949; 2. Пољска 2864; 3.
Русија 2836. Екипа Србије није имала успешан старт.
С8Д – РЦ ракетоплани (јуниори): 1. Алексеј Лутиј (Русија) 1502; 2. Алиса
Стернберг (САД) 1080 3. Јан Хмелик (Ческа) 989. Екипе: 1. САД 2626; 2. Чешка
2579; 3. Кина 2284. Екипа Србије није учествовала.
С8Е/П – РЦ ракетоплани (сениори): 1. Петар Матушка (Словачка) 3958; 2.
Штефан Турза (Словачка) 3946; 3. Жанг Жаонијан (Кина). Екипе: 1. Кина 8413;
2. Словачка 8339; 3. Пољска 8269. Екипа Србије није учествовала.
С9А – Жирокоптери: Јуниори – 1. Франтишек Контра (Чешка) 685; 2. Роман
Таран (Украина) 684; 3. Ли Беина (Кина) 672; 5. Милан Петковић (Србија) 478;
25. Весна Катанић (Србија) 289; 34. Митар Петковић 180. Екипе: 1. Украина
1424; 2. Ческа 1376; 3. Пољска 1187; 6. Србија 947.
С9А – Сениори: 1. Антонио Мазарачио (Италија) 773; 2. Славомир Ласоха
(Пољска) 737; 3. Лешек Малмига (Пољска) 718; 10. Радојица Катанић
(Србија) 501;25. Зоран Катанић (Србија) 413; 33.Александар Герасимовски
(Србија) 330. Екипе: 1. Русија 1463; Белорусија 1459; 3. Пољска 1457.
 РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО

Јуниори су своје вештине показали у класи С4А, где је најбољи био Милан
Петковић у појединачном пласману, а у екипном АК „Сремска
Митровица“.

Најбољи млади моделари

За младе заљубљенике у моделарство АК „Фрањо Клуз“ организовао је

Јуниорка екипа АК "Живица Митровић" Бела Црква
Борба за пласман на Светском купу
Девети по реду Београд куп одржан је од 28. до 29. августа
2010. у организацији Ваздухопловног савеза Београда на аеродрому
Лисичји Јарак. Поене за генерални пласман на Светском купу сакупљали
су учесници из Хрватске, Словеније, Румуније, Летоније, Пољске, Велике
Британије и Србије.
Најбоље резултате остварили су Пољаци. Wojciech Krzywinski и
Szymon Byrtek показали су се као најбољи у класи С7А, односно С4А, док су
њихови земљаци освојили још 4 медаље у класама С4А, С6А и С8Е-П.
Испред два Пољака у С8Е-П је био Летонац Lauris Pumpurs који је
тријумфовао и у класи С9А. Наши спортисти Мирослав и Дејан Станчевић
освојили су друго, односно треће место у класи С7А, а Виктор Ћувик и
Марко Влајковић у класи С9А. Славко Савић је био најбољи у класи С6А.
Jуниори и сениори на Државном првенству
02. октобра 2010. године у Арадцу „Државно првенство у ракетном
моделарству
за јуниоре“. Учествовало је 40 учесника из 9 аероклубова. Такмичили су се
екипно и појединачно у класама С3А/2 и С6А/2.
Највише успеха у класи С3А/2 имао је Миљан Кричак, а у класи С6А/2
Миодраг Чипчић.
Отворени куп Србије
На Отвореном купу Србије у ракетном и авио моделарству које је
организовао моделарски клуб „Јуниор“ из Косовске Митровице 25.
септембра 2010. године учествовало је преко тридесет јуниора из земље
који су се надметали у категорији клизача и С6-А.
Милош Ордић се показао као најбољи у класи клизача, a за њим су
следили Даница Џоговић и Никола Милентијевић, сво троје чланови
клуба „Јуниор“. У класи С6-А победила је Наташа Милентијевић, иза ње су
се на постољу нашле Светлана Вакић и Бобана Влајић, такође из
моделарског клуба „Јуниор“.

У низу ракетно моделарских такмичења одржано је „Државно првенство

у ракетном моделарству за сениоре и јуниоре“ у класама С3А, С4А, С6А, С7
И С9А. Такмичење је одржано од 12. до 13. јуна 2010. године у Сремској НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ
Митровици на аеродрому „Велики Радинци“ у организацији АК „Сремска
Митровица“. Учествовало је осам клубова из земље, чији су се такмичари Сениори
надметали у појединачној и екипној конкуренцији. 1.Живан Јосиповић АК „Фрањо Клуз“ Земун
2.Зоран Катанић АК „Сремска Митровица“ Ср. Митровица
3.Владимир Чипчић АК „Кикинда“ Кикинда

Јуниори

1.Милан Петковић АК „Сремска Митровица“ Ср. Митровица

2.Весна Катанић АК „Сремска Митровица“ Ср. Митровица
3.Мирослав Чипчић АК „Кикинда” Кикинда

Још само мало да порастем

У класи С3А прво место освојио је Ђуро Гајић, док је у екипној

конкуренцији победу однео АК „Живица Митровић“. Радојица Катанић
освојио је прво место у класи С4А и С9А у појединачној конкуренцији, али и
у екипној С4А са члановима своје екипе из АК „Сремска Митровица“.
Такмичар истог клуба Зоран Катанић освојио је прво место у класи С6А,
док је у екипној конкуренцији у овој класи тријумфовала екипа АК„Фрањо
Клуз“. Победник класе С7 био је Дејан Станчевић, а у екипном пласману АК
„М. Петровић“.
Победници јуниорског купа Србије – Ана Лакић, Весна Катанић и Славко Савић

23
 ВАЗДУХОПЛОВНО МОДЕЛАРСТВО
ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У КАТЕГОРИЈАМА СЛОБОДНОЛЕТЕЋИХ МОДЕЛА Ф-1-АБЦ
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ
7. У ЕВРОПИ ОД 27 ЗЕМАЉА
Ваздухопловно моделарска репрезентација Србије успешно је представила
своју земљу и српско моделарство, заузевши 7. место у генералном
пласману Европског првенства. Ако се узме у обзир да се на пут кренуло с
подмлађеном екипом са два јуниора у сениорској конкуренцији, остварени
резултат добија још више на тежини.
Последње припреме – Европско првенство у Турској
Екипа Србије у саставу по категоријама: Ф-1-А (једрилице) Радоје Благојевић
АК “Н.Пазова“, Милош Борђошки АК“ Free Flyer“ , Никола Ђорђевић (јуниор)
АК “Сомбор“; Ф-1-Б (гумењаци) Светозар Гостојић АК “Аеролукс“, Мирко
Пешељ (јуниор) АК “Н.Пазова, Радоје Благојевић АК “Н.Пазова“, Ф-1-Ц
(пењачи) Драган Лакић АК “Wing“, Бранко Бијелић АК “Wing“, Стеван Јано-
вић АК “Сомбор“ и директор репрезентације и вођа екипе Никола Боровац АК
“Ф.Клуз“-Земун, Бранко Бјелић –такмичар и селектор репрезентације.
Пут од 1000 км. по великој врућини био је веома напоран, три аутомобила од
чега два „времешна“ и велика количина неопходног пртљага и опреме,
диктирали су „посебан „режим вожње. Организатор првенства ВС Турске
потрудио се да буде прави домаћин, од прихвата такмичара ,смештаја,
регистрације, техничке контроле, непосредног одвијања такмичења до
одласка екипа, све је функционисало јако добро и без битнијих проблема.
Пет стотина „заједничких“ година оставили су неку тиху наклоност према
нама (Србима) што је било пријатно изненађење. Иначе град Визе има око
150.000 становника и велики број су бугарски Турци, повратници из периода
седамдесетих и осамдесетих година, па је то представљало олакшање у
споразумевању (енглески језик им баш није јача страна).
У пркос ветру
Терен за такмичење, микро клима и временски услови били су прилична
непознаница за нашу екипу. Дан за званични тренинг наша екипа је према
плану селектора покушала максимално да искористи - рано ујутро без
доручка кренуло се на терен (удаљен 30 км.), пре 6 часова почело се са
реглажним летовима. У 7 сати - непријатно изненађење: ветар почиње
нагло да се појачава и убрзо достиже брзину од 8-10 м/сек. и цео дан
наставља тим интезитетом. Учесници Светског купа који је одржан као
припремно такмичење, нам кажу да је тако сваки дан. Покушавамо у тим
условима да подесимо моделе и на жалост почињу први озбиљни проблеми,
те све указује да треба прекинути са тренингом и сачекати да се ветар смири.
F-1-Ц(пењачи)
Почетак такмичења, почетак пехова, недовољан број тренинга и лоша
24
такмичарска година пре доласка у Турску (већина домаћих такмичења је
отказана због кише и поплављености терена)... Ипак екипа пењача,
захваљујући искуству, успева да заузме веома добро 11 место од 30 земаља.
Очекивали смо више, нисмо незадовољни, имамо квалитет и резултати ће
сигурно бити много
бољи на следећем првенству. Појединачни пласман у конкуренцији 44
такмичара: Драган Лакић 15. место, Стеван Јановић 34. место, Бранко
Бијелић 37. место.
Ф-1-Б (гумењаци)
Категорија од које смо очекивали највише и нисмо погрешили. И ако је екипа
попуњена младим Мирком Пешељом (јуниор) уз искусног Благојевића и
Гостојића све је функционисало беспрекорно на тренинзима. Надали смо се
медаљи у екипном пласману, али у спорту се дешавају и ствари које није
могуће предвидети. У првом старту Гостојићу пуца опруга у главчини (то је
случај за који нисмо чули да се икада некоме десио) и један крак елисе
остајен склопљен преко горњаке крила. То је узроковало смањење финесе
модела и мањак од 21 секунду до максимума у првом турнусу. Опруга је
замењена и у наставку такмичења Гостојић постиже максимум у сваком
наредном старту. Благојевић и Пешељ лете врхунски и улазе у флај- оф.
Србија осваја 4. место у екипном пласману од 24 земље, Русија заузима 3.
место и бежи нам само 5 секунди. Појединачни пласман у конкуренцији 68
такмичара: Благојевић Радоје 7. место, Мирко Пешељ 15. место и Гостојић
Светозар 33. место. Нажалост нисмо могли да надокнадимо 21 изгубљену
секунду. Гумењаци су и овом приликом показали да су наша најјача
категорија, само је питање тренутка и мало спортске среће када ће тај
неоспорни квалитет бити крунисан медаљама.
Ф-1-А (једрилице)
Нисмо превише очекивали, знали смо да млади Никола Ђорђевић (јуниор)
није довољно спреман и да неће моћи да понови изванредне летове са
Цветског првенства предходне године. Сигуран сам да селектор није
погрешио - Никола поседује потенцијал, уз мало улагања и нове моделе, од
њега треба очекивати добре резултате. Милош Борђошки у доста тешким
условима и поред два кикса - можемо рећи да је остварио коректан резултат.
Радоје Благојевић, наш најискуснији такмичар у једрилицама, лети
изванредно до 6. турнуса, а у шестом старту изванредно креће (старт за
пример,све је таман - термика, потребна висина, добар модел),после
петнаестак секунди лета модел захвата ваздушни вртлог и буквално са
висине око 100 метара „свлачи“ га на земљу после 58 секунди лета.
Неверица! У конкуренцији 26 земаља Србија заузима 18. место. Појединачни
пласман у конкуренцији 75 такмичара: Милош Борђошки 36. место, Радоје
Благојевић 48. место, Никола Ђорђевић 67. место.
Поред свих пехова репрезентација је оправдала свој одлазак на Европско
првенство, 7. место у генералном пласману је веома добар резултат. Уз мало
више пара, и најмање два заједничка тренинга и већег улагања у опрему,
сигурно треба очекивати медаље. Ова генерација, уз младе који стасавају,
даје нам за право да очекујемо и у будуће добре резултате и видимо Србију у
врху светског моделарства.
Никола БОРОВАЦ
 ВАЗДУХОПЛОВНО МОДЕЛАРСТВО

СЛОВАК ИВАН ТРЕГЕР ПРВИ – СЛОБОДАН МИДИЋ ЧЕТВРТИ

Светско првенство собних модела у класи Ф1Д одржано је у Хали 1 Постигнути су следећи резултати: Сениори – 1. Иван Трегер
Београдског сајма од 9. до 14. августа 2010. у извршној (Словачка) 75:09; 2. Џон Каган (САД) 72:40; 3. Луц Шрам (Немачка)
организацији Моделарског клуба „Моделар“ из Београда. Ово је 69:41; 4. Слободан Мидић (Србија) 69:22; 21. Слободан Милић
четврто узастопно ФАИ првенство на истом месту чиме је (Србија) 59:42 и 31. Лазар Лаћимић 51:13. Јуниори – 1. Габриела
преузет примат од раније неприкосновеног рудника соли у Сланику Капланова (Чешка) 62:08; 2. Лукас Марлиер (Француска) 56:40; 3.
у Румунији. Београдски сајам је тренутно најбоља хала за ову Тајсон Паркер (САД) 51:40. Екипе: Сениори – 1. САД 203:15; 2.
врсту такмичења у свету. Мађарска 196:48 ; 3. Румунија 186:55; 8. Србија 180:17. Јуниори –
Румунија 149:18; 2. Румунија 147:24; 3. Литванија 141:33. Србија
Такмичење је одржано у јуниорској и сениорској конкуренцији а није имала јуниорску екипу. За пласман су бодована два најбоља
вреднован је појединачни и екипни пласман. Наступило је 13 екипа од шест летова.
са укупно 35 такмичара из САД, Јапана, Велике Британије,
Француске, Немачке, Италије, Чешке, Пољске, Словачке, У току другог дана такмичења победник Иван Трегер је у трећем
Мађарске, Румуније, Финске и Србије од којих је пет земаља имало старту са 39:27 поставио резултат бољи од светског рекорда за
и јуниорске екипе са укупно 12 јуниора. скоро 3 минута, а други најбољи лет му је био шести старт са 35:42.
Овим се квалификовао за три светска рекорда по правилима ФАИ.
На претходним ФАИ првенствима такмичења су због Нажалост ниједан од ових рекорда није признат пошто
температурних услова и потребе за ваздухом без турбуленције Моделарски савез Словачке није ФАИ доставио документацију
одржавана до касно у ноћ, што је захтевало посебан напор од рекорда у захтеваном року од 120 дана!
такмичара и организатора. Овога пута организатор је подесио да
се програм раније завршава при чему је обезбеђено да сви На крају првог дана такмичења наш такмичар Слободан Мидић је
наступају под истим условима. Пракса је показала да се ово није са 35:22 поставио нови државни рекорд. То је био други најдужи
одразило на квалитет резултата. лет тог дана и само око 60 секунди краћи од актуелног светског
рекорда. На жалост наредних дана и поред веома добрих летова
Мидић није поправио резултат тако да му је медаља измакла за
Светско првенство собних модела отворено је предвече 10. августа само 19 секунди! Овде треба истаћи да је он у последњих година
испед Хале 1 пригодном свечаношћу са неколико прикладних остварио константан успон на светској листи и да је са 20 места пре
поздравних говора које су одржали председник ВС Србије Лабуд пет година стигао на дохват медаље и светског рекорда.
Булатовић, представник града и председник ФАИ жирија Иан Кејнз
из Велике Британије, који је отворио такмичење. У току ове
свечаности одата је пошта недавно преминулом инж. Владимиру Срђан Пелагић
Живановићу, који је био главни судија на претходна три
шампионата собних модела одржаним у Београду. О њему је
неколико топлих речи изговорио члан жирија и секретар ЦИАМ
инж. Масимо Семоли из Италије.
Сећање на Сарића
Организатор се потрудио да се такмичење одржи у складу са У оквиру манифестације „Сарићев викенд“ одржане у Суботици 23.
стандардима ЦИАМ. Због високе температуре организатор је за маја 2010., ваздухопловно моделарски клуб „Суботица“ приредио
сваку екипу обезбедио фрижидере за хлађење воде и пластичне је такмичење моделара под називом „I Меморијал Ивана Сарића у
балоне од 6 литара. Завршног дана 13. августа, када је програм био ваздухопловном моделарству“.
скраћен, проглашени су победници, којима су додељене медаље и Учествовало је 15 такмичара који су се надметали у класи слободно
дипломе ФАИ, пехари организатора, као и два прелазна трофеја. летећих модела, једрилица „А1“ и „Гумењака“. У категорији Ф-1-Х
Увече је у ресторану Аероклуб одржан пријатан завршни банкет. У победио је Бојан Мишколци, док је победник категорије Ф-1-Г био
току целог такмичења владала је права спортска атмосфера, без Давид Кулчар. Резултати овог такмичења улазе у бодове за
притужби. За успех такмичења првенствено су заслужни Војислав државни пласман, а сваки такмичар имао је по пет стартова са
Стојковић, директор и Ивана Стојковић, секретар такмичења, својим моделом.
главни судија Никола Мирков и довољан број младих мерача
времена које је припремио МК „Моделар“.

25
 ВАЗДУХОПЛОВНО МОДЕЛАРСТВО
Традиционални меморијал
Меморијал Ђорђе Жигић је најстарије ваздухопловно такмичење
на нашим просторима и 26. јуна 2010. године одржано је по 43. пут
у организацији АК „Фрањо Клуз“. Ово такмичење се бодује за
улазак у државну репрезентацију. Одржано је у Арадцу код
Зрењанина, а на такмичењу су се поред наших надметали
моделари из Словеније, Хрватске, Словачке, Аустрије, Мађарске,
Бугарске и Босне и Херцеговине, укупно 58 такмичара.
Меморијал Ђ. Жигић – најстарије моделарско такмичење у окрижењу
Такмичари су имали прилике да покажу своје вештине у класама
Ф-1-А, Ф-1-Б, Ф-1-Ц. Најуспешнији редом по класама били су
Багари Боштјан из Словеније, затим Сабо Санибој из Босне и
Херцеговине и Трупе Рајнхард из Аустрије. Од наших такмичара
најбоље се показао Стеван Јановић који је освојио друго место у
класи Ф-1-Ц.
26
Државно првенство
У организацији Ваздухопловног савеза Србије и АК „Фрањо Клуз“
18. септембра 2010. године на аеродрому Лисичји Јарак одржано је
Државно првенство ваздухопловних моделара за сениоре и
јуниоре у класама ХЛГ и П-20.
Учествовали су такмичари из 5 клубова, а најуспешнији у екипној
конкуренцији био је АК „Фрифлајер“. Што се појединачне
конкуренције тиче од јуниора су најбољи били Филип Марковић
(П-20) и Марко Милојковић (ХЛГ), а од сениора Војислав Стојковић
(П-20) и Љубомир Радосављевић (ХЛГ).
Моделари у Панчеву
У сарадњи са Ваздухопловним савезом Србије 09. јула 2010.
године АК „Утва“ организовао је Државно првенство ваздухопло-
вних моделара у селу Арадац код Зрењанина. На такмичењу се
окупило 40 такмичара из 9 клубова. Ово такмичење је уједно било
и леп повод за прославу 100 година ваздухоповства у Панчеву.
Такмичење се одиграло у 3 категорије: модели на погон мотором,
модели на погон гумом и једрилице које се дижу 50 метара дугим
ужетом. Најуспешнији у појединачној конкуренцији били су Стеван
Мутић, Радоје Благојевић и Бранко Бјелић. У екипној конкуренцији
истакли су се АК„Сомбор“ и АК„Нова Пазова“.
Репрезентација Србије на Европском првенству у Турској
 ЈЕДРИЛИЧАРСТВО

ВАЗДУХОПЛОВНО ЈЕДРИЛИЧАРСТВО
Ове године Србија је учествовала на 31.Светском првенству у једриличарству, и на три
међународна такмичења, а у земљи су одржани 56. Државно првенство у
једриличарству и традиционални Зрењанин куп. Ево кратких извештаја о
најуспешнијим.

Спас од врућине само испод крила

Словачка окупила најбоље светске У плану је и да Зрењанин куп 2011. буде пропраћен
једриличаре са on line такмичењем, где ће учесници летети
потпуно исте задатке у идентичним временским
Од 3. до 18. јула 2010. године у месту Приевиџа у Словачкој условима, као и такмичари у Зрењанину. Израђена
одржано је 31. Светско једриличарско првенство. Србију је је и мапа Србије и Црне Горе, тако да ће он лине
представљао Александар Диклић из аероклуба ”Ваја”, који се учесници летети на познатим теренима.
такмичио у Клуб класи на једрилици Цирус стд. Нашу екипу су
чинили и Светозар Кушић као Тим капетан и помоћник Рајко
Пантелић.
После дванаест такмичарских дана наш такмичар се пласирао на
44. место, што је изузетно добар резултат ако се узме у обзир да је
Диклићу ово тек треће међународно такмичење. Иако је због
лошег времена имао ван теренска слетања било је и ситуација
када је више од деведесет једрилица слетело ван аеродрома а наш
такмичар се вратио у Приевиџу. Учествовало је 47 такмичара, а
победник је Арндт Ховестадт из Немачке.
Победу у Стандард класи у конкуренцији 46 такмичара однео је Договори на врућини – Национално тамичење у Новом Саду

Пољак Себастијан Кaba, уједно првопласирани на ФАИ ранг листи.
А Пољска је и екипни победник. У World класи титулу најбољег
понео је такмичар из Француске Лаурент Цоутуре. Такмичење у
овој класи ће се одржати само још на следећем Светском
првенству, које ће се одржати у Аргентини 2012. године.
Паралелно са Светским првенством одржано је и виртуелно
првенство у једриличарству. Наиме, захваљујући симулатору
Кондор, дизајнираном тако да симулира аеродинамичке и
временске услове, окружење, задатке и изазове који се постављају
и пилотима на стварном такмичењу, такмичари су извршавали
задатке код куће на компијутеру.
Увертира пред светско надметање
Flight Challenge Cup, одржан је у априлу 2010. године, такође у
Приевџи, као предтакмичење 31. Светског једриличарског
првенства. Учествовало је 52 такмичара, а такмичили су се у Мixed
и Club класи. Александару Диклићу, који је представљао нашу
земљу, ово је била друга прилика, након учешћа на Европском
првенству у Литванији 2009. године, да се такмичи са најбољим
светским једриличарима. Након девет такмичарских дана,
Диклић се позиционирао на 37. место.

27
 ЈЕДРИЛИЧАРСТВО

Искуства из Мађарске 5 екипа и 15 такмичара проглашени су победници. У појединачној

конкуренцији титулу најбољег по чеврти пут, понео је Бранко
Аlfold Cup 2010, одржан је у мају 2010. године у месту Szatymaz, у Стојковић, а са Влатком Рихтером , у тиму ”Нови Сад 1”освојио је
Мађарској, а такмичило се 30 једриличара у Миксед класи. Иако су прво место и у конкуренцији екипа.
због лоших временских прилика одржана само два такмичарска
дана, наш такмичар Зоран Френц из аероклуба ”Ваја” на једрилици
Вентус 2cxТ/ 18 метара пласирао се на треће место, а његов клупски
колега Жива Френц на једрилици Дисцус 2б, на осмнаесто.
Победник такмичења је Петер Сзабо.

Међународни куп у Приједору

Традиционални Бланик куп Приједор, прошле године одржан је по
пети пут. Ово је такмичење у прецизном слетању на двоседној
једрилици „бланик Л-13”.По правилима Бланик купа шлеперски
авион извлачи летелицу на висину од 1000 стопа (330 м), потом
једрилица сама пролази школски круг и слеће што брже нултој Државно првенство 2010

тачки. У отвореној конкуренцији од 23 такмичара победа је Традиционални Зрењанин куп

припала нашем такмичару Ивану Филку из аероклуба ”Нови Сад”,
док су у екипној конкуренцији такмичари аероклуба ”Суботица”, Крајем априла 2010. на аеродрому Ечка код Зрењанина, одржан је
Срђан Шад и Горан Вуковић освојили друго место. традиционални Зрењанин куп. Организатори овог отвореног
међународног купа су: Ваздухопловни Савез Србије, Савез
ваздухопловних једриличара Србије, аеро клуб “Зрењанин” и
Победници 56. Државног првенства у скупштина општине Зрењанин. Временски услови су били
ваздухопловном једриличарству одлични, а једриличари су се такмичили у брзинском лету, у клуб
класи. Победник је Денис Штрбенц из Долењског летачког центра.
На спортском аеродрому Ченеј крај Новог Сада, од 12. до 24. jула

Шлеп једрилице

28
 ЈЕДРИЛИЧАРСТВО

ТИТУЛА НАЈБОЉЕГ И ЧЕТВРТИ ПУТ један део покривају једриличарски савези,

а остатак сами такмичари.
Једриличарством се бави више од три и по деценије, а свој успех је крунисао када се 2009.
године по трећи пут попео на шампионско постоље и тим поводом добио пехар државног
4. Које услове једриличари морају да
првака у трајно власништво. Бранко Стојковић је освојио и државно првенство 2010. и по
задовоље да би учествовали на
четврти пут доказао да је најбољи. Живи и ради у Канади, али успева да пронађе време
Светском првенству?
како за такмичења, тако и за дружење са колегама једриличарима, за које га поред љубави
Услови су прописани ФАИ правилником:
према овом спорту, веже и дугогодишње пријатељство.
минимум 250 сати летења као вођа
ваздухоплова, од чега најмање 100 сати на
једрилицама, Златно Ц или Сребрно Ц са
најмање два учешћа на државним
првенствима, важећа дозвола пилота
једрилице и номинација од националног
савеза. Велика већина такмичара на
светском првенству поседује далеко веће
искуство од минимално прописаног.
Проблем је у главном у финансирању, јер
учешће једне екипе (такмичар +
помоћник) кошта од 5.000 до преко 10.000
евра.

За стицање значке сребрно “Ц”пилот

Srpska (levo) i kanadska (desno) ekipa u razgovoru posle leta - svetsko 2008
1. Ове године сте по 4. пут постали
државни првак у Ваздухопловном
једриличарству. Да ли примећујете
напредак у овом спорту у односу на
прошлу годину?
Да, напредак постоји у броју наших
такмичара на светским и европским
првенствима. Такође постоји и напредак у
сарадњи са једриличарима из Словеније,
који још од 2006. године долазе на наша
првенства, а за 2011. планирају да одрже
њихово државно заједно са нашим. Према
садашњим информацијама то првенство
ће се одржати у Ечкој, код Зрењанина.
Видим донекле и напредак у популари-
зацији једриличарства и школовању нових
једиличара, мада би на овом плану требало
учинити много више.
2. Шта би по Вама треба додатно
урадити на промовисању
једриличарства?
Треба искористити могућности Интернета а
можда и локалних ТВ станица. Међутим,
проблем је и финансирању популари-
зације, као и обуке нових једриличара.
Проналажање доброг и дугорочног спонзо-
ра би био значајан корак у напретку на оба
фронта.
3. Представљали сте Србију на 30.
Светском првенству у Берлину 2008.
године. Да ли можете да упоредите
једриличарство у Србији и на светском
плану?
На IGC (International Gliding Commision,
комисија у оквиру FAI, посвећена
једриличарству) ранг листи од 40 земаља
чији пилоти једриличари се активно
такмиче на међународним првенствима,
Србија тренутно заузима 30. место. Имамо
11 рангираних пилота што је врло мало. За
поређење је Немачка, која је на првом
месту ове листе, има 1024 рангирана
пилота. Многе веће и богатије земље су иза
нас, на пример Ирска, Португал и Јапан, а
многе уопште нису ни рангиране. Од
земаља насталих распадом бивше СФРЈ,
само су Србија и Словенија на овој ранг
листи.
У неколицини земаља које су испред нас
врхунско једриличарство још увек
финансира држава. Примери су Француска,
Немачка, Пољска и Италија. У осталима
мора да хомологује (потврди баро-
графом), постигнуту ефективну
висину (разлика између минималне и
максималне висине) од 1000. м и
направи прелет од 50 км, од места на
којем је започет самосталан лет . Да
би добили златно „Ц”морали бисте
да изведете прелет од неверова-
тних 300 км.
5. Шта Вас највише привлачи у овом
спорту?
Као прво, сваки лет једрилицом ми још
увек доноси велико задовољство. Поготово
волим класичан брзински прелет (racing
track) по добром времену и такмичарско
летење. Велики фактор је и дружење са
колегама једриличарима, са којима ме
веже заједничка љубав према овом
спорту. Са многим српским и словеначким
једрили-чарима се познајем и дружим већ
више од 30 година!
6. Како изгледају припреме за
такмичење једриличара?
Да би се добро спремило за такмичарску
сезону потребно је припремити сву опрему:
једрилицу, приколицу, инструменте...

29
 ЈЕДРИЛИЧАРСТВО
Затим, добро је подсетити се теорије
прелета, навигације, метеорологије, спо-
ртске психологије, било да читате књиге
или имате помоћ тренера, што је далеко
ефектније... На крају, треба тренирати само
летење и прелете. За све ово треба много
времена, труда и пара. На пример, да би
такмичар учествовао на светском прве-
нству, потребно је да годишње лети бар 150
сати и учествује на бар 2 до 3 такмичења, а
то кошта од 10.000-20.000 евра годишње.
7. Од чега највише зависи успех
једриличара на такмичењима?
По некој мојој теорији, отприлике полови-
на зависи од опреме, знања, искуства и
тренаже. Друга половина зависи од
психолошке припреме и правилног мента-
лног односа према самом летењу и такми-
чењу.
8. Колико је у овом спорту битно
познавање метеролошких услова?
Познавање метеорологије је врло битно за
безбедно летење, било то летење једрили-
цом, змајем, авионом или балоном. Поред
тога, једриличарство захтева детаљније
познавање одређених делова метеоро-
логије јер од тога у многоме зависи и
способност постизања добрих спортских
резултата.
9. Да ли је једриличарство безбедан
спорт?
Безбедност у једриличарству зависи од
неколико фактора: једрилица и остала
опрема морају бити у исправном стању;
пилот мора бити психофизички способан,
теоретски и практично обучен за поставље-
ни летачки задатак; организација летења
мора бити беспрекорна; и све припремне и
летачке активности морају се одвијати у
складу са важећим правилима и пропи-
сима. Ако било који од ових фактора закаже
безбедност ће бити угрожена, што у 13. Колико је једриличарство скуп
једриличарству може имати врло озбиљне спорт?
последице.
10. Колико је једриличарство
развијено у Канади?
У Канади постоји 28 једриличарских изнајмљивање једрилице, приколице и
30
клубова и неколико стотина активних
пилота једриличара. Већина су рекреа-
тивци и само 20 до 30 их се активно
такмичи. Занимљиво је да је Канада само 6
места испред Србије на ИГЦ ранг листи.
11. Каква је организација канадских
једрличарских клубова у односу на
организацију у Србији?
Већина канадских клубова су волонтерске
организације без стално запослених.
Постоји и неколико приватних клубова,
који нуде своје услуге на комерцијалној
бази: једриличарима нуде обуку, шлеп,
изнајмљивање једрилица, хангарисање, а
широј јавности нуде панорамске и
акробатске летове једрилицом. Једрилича-
рски клубови у Канади се баве искључиво
једриличарством и функционишу одвојено
од падобранских и моделарских клубова.
Таква организација је типична за већину
држава на западу.
12. Да ли је у Канади могуће бавити
се професионално једриличарством?
Колико држава или надлежне
спортске институције помажу
професионалне спортисте?
У Канади се једриличарством професио-
нално баве само власници комерцијалних
клубова и њихови запослени. Професиона-
лних спортиста једриличара нема. Држава
скоро ништа не дотира за овај спорт, па
такмичари на регионалним и државним
првенствима сами сносе све трошкове.
Канадску репрезентацију на светским
првенствима финансијски подржава
једриличарски савез Канаде, углавном
путем склапања уговора са разним
спонзорима. На овај начин они обично
успеју да покрију бар 50% трошкова
учешћа на светском првенству, док остатак
покривају сами такмичaри.
Врло је скуп. За учешће једне екипе на
европском или светском првенству треба
одвојити 5.000 до 10.000 евра за
котизацију, путне и трошкове боравка, и за
аута. Једна врхунска једрилица кошта
преко 50.000 евра. Ту треба додати још око
25.000 евра за приколицу, инстументе,
падобран, па онда на то све платити ПДВ.
.
14. Какви су Ваша очекивања од
будућих такмичења?
Ја се надам да ћу успети да одем на Светско
првенство 2012, које ће се одржати на две
локације у Тексасу, САД у 15 метарској, 18
метарској и отвореној класи, а у Аргентини
у стандард, клуб и светској класи. Надам се
и да ћу се боље пласирати од 43. места које
сам заузео 2008. у Немачкој. На обе ове
локације биће одржано и пред-светско
првенство, које служи као генерална проба
за организаторе и такмичаре. Зависно од
тога где будем могао да пронађем
једрилицу за изнајмљивање , одлучићу да
ли идем у САД или Аргентину. Отићи ћу и на
пред-светско, а очекује ме и наше државно
првенство које ће 2011. бити одржано у
Ечкој.
15. Будући да сте по професији
машински инжењер, да ли Вам тај
вид образовања користи у једрили-
чарству?
Мислим да ми помаже тиме што ми пружа
одличне основе за боље разумевање
теорије летења, навигације и метеоро-
логије.
16. Како успевате да уклопите сталне
обавезе, првенствено посао и
такмичења?
Мој цео годишњи одмор углавном оде на
летење, а за одлазак на светско првенство
узео сам и три недеље неплаћеног
одсуства. Најважније је имати подршку
супруге и породице, коју ја на срећу имам.
Gu`va u termi~kom stubu - svetsko 2008

Први српски прелет од 1000 километара
Наш пилот једрилице, Милан Петковић, који живи и ради у Хонг Конгу, одважио се у децембру 2010. године и направио несвакидашњи
једриличарски рекорд у Намибији. Наиме, Петковић се упутио у центар који је у свету познат по постављању рекорда и направио их чак
четири – брзински троугао од 300 км, брзина циљ повратак 500 км, брзински троугао 1000 км и даљина у троуглу 1006.8.
Тренинг са Инго Ренером
1. Направили сте подвиг који нико пре Вас није направио у
Србији, а у бившој Југославији успела су само још двојица
једриличара из Словеније. Шта је потребно да би било могуће
направити овакав рекорд?
Као и у сваком другом спорту тако и у нашем једриличарству да би се
постигао врхунски резултат потребно је пуно дугогодишњег рада,
одрицања, знања и припрема. А онда, пред сам покушај оваквог лета
неопходно је бити у доброј летачко - једриличарској тренажи и психо
физичкој кондицији. Моје непосредне припреме за ову акцију прелета су
биле у Аустралији где сам тренирао са четвороструким светским прваком
Инго Ренером. Поред овога редовно сам трчао по околним брдима у Хонг
Конг-у како бих био и у доброј физичкој кондицији. Нипошто се не сме
запоставити и важност доброг тима који вам помаже на земљи а и док сте
у ваздуху. Наш тим снова у Намибији како смо га у шали назвали се
састојао од: Бостјана Приставеца, Клауса Семана, Водија Водвард-а и
мене.
2. Рекорд сте постигли у центру за рекорде у Јужној Африци
који је чувен у свету. Какви су Вам утисци оданде? Да ли је
потребно много финансијских средстава да би се један
једриличар упустио у овакав подвиг?
Да, рекорд је направљен у Намибији, на самом југо - западу Африке.
Африка као континет је фасцинантна, а за мене посебно Намибија са
својим бескрајним пустињским пространствима која се на западу сусрећу
са хладним Атлантским океаном. Људи у Намибији су дивни и дочекују
вас са срдачним великим осмесима. Морам напоменути да је летење у
Намибији и поред све лепоте ипак "екстремно" јер се у једрилици прелећу
јако велика пустињска растојања без иједног знака цивилизације, а често
и немања могућности вантереског слетања. Висине на којима се лети су
између 3000 и 5000 метара што значи да морате користити кисеоничку
опрему. Температура у једрилици пред полетање је 40 и више степени, а
при крају лета када сунце већ залази се спушта чак и до температуре
смрзавања. Дужина просечног лета је између 7 и 10 сати (а лети се
свакодневно) тако да се мора водити рачуна и о правилној хидрацији и
ЈЕДРИЛИЧАРСТВО
исхрани као и о комфору у скученој кабини једрилице.
Назалост овакве акције летења су изузетно скупе и ја се још увек не
усуђујем да укупне трошкове ставим на папир . . . Нећу претерати ако
кажем да су за овакво летење потребне десетине хиљада еура. Поред
овога неопходно је уложити и јако пуно времена што значи све годишње
одморе и пуно пуно слободних дана посветити једриличарству.
3. Након постављања рекорда, следи посебна церемонија у
центру која подразумева и сађење палме. Каква је тачно
организације прославе и какви су ваши утисци?
Морам признати да ни сам нисам ништа знао о традицији доделе и
сађења палме по постигнутом дијамантском прелету. Тек пошто сам
направио ФАИ прелет од 1000 километара и он признат од званичног
судије саопштено ми је да ће ми бити додељена садница палме коју ћу
сам посадити у присуству свих оних који су на аеродрому, а било их је
најмање педест. Ова традиција је стара колико и сам једриличарски
центар Bitterwasser, што значи од 1960 године. У старија времена палма је
додељивана за први постигнути дијамантски прелет. Касније, са
напретком једриличарства, услов је подигнут на 1000 километара. Палма
се додељује и за постигнути светски рекорд. У алеји палми тренутно има
око 200 палми, оне најстарије су преко 10 метара високе а моја бејби
палма тек треба да расте и порасте у те висине. Оно што ми је причинило
посебно задовољство током церемоније је то што сам са собом имао
нашу српску тробојку коју ми је отац поклонио још пред Олимпијске игре у
Пекингу. Када сам палму посадио, око ње сам обавио нашу заставу а онда
је уследило честитање од стране свих присутних.
Већ неколико година живите ван Србије и тренутно радите за авио
компанију у Хонг Конгу. Успевате ли да се бавите спортским
једриличарством у слободно време у матичном граду и какви су
тамо услови у поређењу са Србијом?
У Хонг Конгу живим од пре годину дана а летим за компанију Cathay
Pacific. Пре тога сам дуги низ година живео у САД и тамо летео једрилице
на падинама државе Пенсилваније и у пустињи Калифорније и Неваде. У
Хонг Конг-у нажалост једриличарства нема али захваљујући мом послу и
разумевању моје компаније за овакве подвиге у могућности сам да
У лету
31
 ЈЕДРИЛИЧАРСТВО
летим и тренирам у Аустралији, Америци као и Европи.
Шта су по вама најновији светски трендови у једриличарству које
би наши такмичари могли да примене како би постизали боље
резултате на међународној сцени?
Светски трендови у једриличарству се развијају таквом брзином да их је
немогуће пратити без веома озбиљне финансијске фундације. За сваки
успех је потребна база а ми нажалост већ најмање 30 година ту базу
немамо. Моја је велика жеља да радим са младим једриличарима из
Србије како би ту базу развили па би нам онда и државна првенства била
масовнија. Наш фокус би морао да буде оспособљавање сваке већ
постојеће једрилице у Србији као и усавршавање наставника
једиличарства који ће моћи да обучавају млађе једриличаре у
прелетима.
И у свету ван Србије постоји криза развоја једриличарства али са пуно
Активности пилота опште авијације
Због проблема са обавезним осигурањем, после 25.12.2009.
године суме осигурања су драстично подигнуте па тако и премије.
Из наведеног разлога само мали број авиона је имао закључено
обавезно осигурање по новим сумама па тако није могао да се
окупи потребан број авиона у циљу одржавања такмичења пилота
авиона. Због тога су клубови попут АК «Наша Крила» – летачка
секција, усмерили активност својим ваздухопловима на приказу
летних особина авиона и то на више ваздухопловних скупова:
- 05.06.2010. авионом U – 75 YU-DJW пилот Ратко Јовановић, извео
је приказ летних особина на скупу„ Дан сећања на Животу Ђурића„.
И поред лоших временских услова лет је обављен на задовољство
присутних а нарочито младих пилота из ескадриле „орлова„ у којој
је пуковник Ђурић Живота био командант.
- 28.07.2010.Лет у групи три авиона, авионом U – 75 YU-DJW летео
је пилот Миодраг Јовановић и са пилотима Миладином
Стевановић и Даворином Поповићем, који су летели на авионима
Злин-526F, наступили на меморијалу „Горан Остојић„ у Јагодини.
Авиони су обавили припреме на аеродрому у Давидовцу а онда
32
рада они ипак налазе начина да се баве врхунским једриличарством и
школују млађе једриличаре. Наравно, све то мора бити вођено и
усмеравано од стране квалификованих организација попут аероклубова
и савеза.
Искористио бих ову прилику да се захвалим свима онима који су мени у
мојим почетним једриличарским данима својим примером и
несебичном помоћи помогли да постанем једриличар а касније и
професионални летач. А то су: Богољуб Боца Вишњић, Људмила и Микица
Јовановић, Мирослав Исаковић, чика Синиша Митровић, Жива Френц,
Мита Вуковић, Миодраг Бугарчић, Милан Петровић Леки, а посебно мој
отац Ратко Петковић који иако веома мало зна о једриличарству ми је
одувек пружао и даље пружа највећу подршку.
Надам се да ће овај резултат и још четири државна рекорда као и Златно Ц
које сам постигао у протеклих годину дана служити као мотивација мојим
колегама једриличарима да и они постигну оно што некада може
деловати тако далеко и недостижно.
Палме Bitterwasser-a
извели програм изнад Јагодине.
- 28.08.2010. Учешће на обележавању рођендана генерала
Љубише Величковића у Костолцу. Пун програм извео је авионом
Злин -526F пилот Миладин Стевановић, а затим поновио наступ
пилот Даворин Поповић. Авионом U – 75 YU-DJW извео је
скраћени програм пилот Ратко Јовановић.
- 19.09.2010. У време предвиђено за такмичење пилота у рели
летењу авионом, због малог броја пријављених такмичара,
одржана је ваздухопловна манифестација уз приказ летења на
виону U -75 и гостујућих пилота на различитим типовима авиона из
других клубова (Крушевац, Трстеник и Краљево). Више пилота је
наступило.
Ратко Јовановић
Председник комисије за општу авијацију

СПРЕМНИ ЗА 160 ПАДОБРАНАЦА
У разговору са Ником Адамовим, директором Европског првенства у класичним падобранским
дисциплинама, које ће се одржати у Кикинди од 18. до 28. августа 2011. године, сазнајемо који ће
се ваздухоплови користити на овом такмичењу, колико се такмичара очекује, шта су препоруке
посматрача ФАИ-а, као и шта се све чини у Кикинди и на аеродрому и циљу што боље
организације овог великог догађаја.
1. Колико такмичара очекујете на
предстојећем Европском првенстству?
Из искуства са прошлогодишњег Светског
падобранског првенства одржаног у Никшићу
где је учествовало 195 такмичара, ми реално
очекујемо око 160 такмичара.
Европа је у екипном односно такмичарском
смислу ипак најбројнији континент. У овој
години на европском континету је предстојеће
такмичење највишег ранга, па је и самим тим
интересовање велико.
2. Који ваздухоплови ће бити коришћени?
Aероклуб „Kикинда“ са својим сарадницима
поседује довољно ваздухоплова и ресурса за
ово такмичење. Превасходно мислим на
ваздухоплове АН2, који су и до данашњег дана
незаменљиви за класичне падобранске
дисциплине. Међутим, пратећи трендове са
претходних такмичења највероватније ће овај
комплексан посао завршити хеликоптери МУП-
а Републике Србије. Морам споменути и да
очекујемо одговор од Министарства одбране
Републике Словеније , по којем би нам била
уступљена на коришћење и два Пилатуса ПЦ 6.
3. На предстојећем Европском првенству,
такмичари ће се надметати у класичним
дисциплинама – скок на циљ и фигуре.
Колико су ове категорије популарне у све-
ту и какве су правила такмичења?
Ово питање се у падобранском свету поставља
као оно ``Шта је старије? Кока или јаје?``.
Како сам и сам био падобранац, мишљења сам
да су класичне дисциплине основе и база свега
у падобранству. Дисциплина је настала
практично са појавом првих падобрана који су
од тада па до скора били технички ограничени у
поређењу са падобранима прогресивнијих
дисциплина. Самим тим се и падобрански свет
на неки начин поларизовао где класичне
дисциплине углавном скачу старији падобра-
нци, најчешће заступљени у специјалним
јединицама војске и полиције, а ове прогреси-
вније дисциплине млађи падобранци који
полако али сигурно преузимају примат у
спортском падобранству. Морам напоменути
да су прогресивније дисциплине интереса-
нтније и спонзорима, који их пуно помажу и
популаришу, а самим тим су и интересантније
за публику.
Правила су једноставна. Постоје две дисципли-
не, скок на циљ и фигуративни скоко-ви.
У првој дисциплини се бодује прецизан доскок
са висине од 1000 метара, на кружни мерни
уређај популарно назван палачинка. Центар
овог уређаја односно нула поена је пречника од
два центиметра, а сваки даљи додир се мери у
негативном контексту до 15 сантиметара, где се
преко тога сваки додир бодује као аут.
Победник је такмичар са најмање казнених
поена.
Победник је такмичар са најмање казнених
поена.
Друга дисциплина се састоји у прецизном
извођењу задатих фигуративних скокова, које
такмичар мора да у што краћем року правилно
изведе. Ови скокови се снимају са земље, где
касније судије оцењују сваки скок понаособ.
Светско падобранско првенство у Црној Гори
ПАДОБРАНСТВО
Иначе мимимална висина за извођење ових
скокова је 2200 метара.
4. Шта нам можете рећи о историјату АК
„Кикинда“ и аеродрома?
Аероклуб Кикинда је основан септембра 1935.
године, а рад клуба се одвија без аеродрома у
Кикинди до 1955. године. Те године Кикинда
добија локацију и употребну дозволу за
спортски аеродром, где су биле засупљене све
летачке дисциплине. Развијањем града и
индустрије, аеродром се измешта на садашњу
локацију, а 1978. године добија употребну
дозволу за коришћење као аеродром за
спортско привредне сврхе.
5. Колико такмичења се до сада одржало
на аеродрому „Кикинда“?
Веома тешко питање. Одговор је ``много``.
Покушавао сам да кроз историјску грађу дођем
до тачних података, али нисам никада успео да
сублимирам тачне податке. Из новијег
времена поменућу Југословенски аерорели
1994. године, Падобранско првенство
Југославије 1996. године, а од 2003. године па
до данас аероклуб „Кикинда“ је сваке године
био организатор Државних првенстава у
моторном летењу и падобранству на аеродро-
му у Кикинди.
Сав овај минули рад аероклуба Кикинда и
његових чланова је награђен 2007. године од
стране међународне ваздухопловне федера-
ције (ФАИ) додељивањем највишег признања
``Групна почасна диплома ФАИ``.
33
 ПАДОБРАНСТВО
Организатори Европског првенства у Србији обишли су Светско првенство које је 2010. године
организовано у Никшићу како би се упознали што боље са изазовима организације овако великог такмичења
6. Колико је до сада урађено на логистици и
побољшању аеродромске инфрастру-
ктуре поводом организовања Европског
првенства?
Припреме за предстојеће првенство су
поодмакле. У инфраструктурном делу, сам
аеродром садржи довољно капацитета за
организацију оваквог такмичења. Међутим ово
је прилика да се постојећи капацитети
побољшају, па смо и самим тим уз несебичну
помоћ локалне самоуправе кренули у
побољшање и проширење истих. Намера нам је
да се аеродром у Кикинди модернизује и да
пружи више могућности за коришћење у
оквиру своје категорије посебног аеродрома.
7. Како оцењујете посету господине Игора
Тиорлоа, посматрача Међународне
ваздухопловне федерације?
Посета је била изузетно корисна. Господин Игор
Тиорло је човек са великим искуством и
знањем у ваздухопловству, а превасходно у
падобранству. Сву регулативу и искуство у
падобранстви има у малом прсту, а самим тим
је у исто време и прецизан и оштар. Несебично
нам помаже у припремама како регулаторним,
тако и техничким.
8. Када очекујете следећу посету
посматрача ФАИ-а?
Већ у фебруару. У начелу смо се договорили са
посматрачем ФАИ Игором Тиорлом да се
видимо и ван стандардних процедура, јер
Игорово искуство нам може само добро доћи у
реализацији овог такмичења.
34
9. Да ли сте задовољни финансијском
помоћи коју сте добили?
Након формирања Организационог одбора на
чијем је челу Министар унутрашњих послова
Ивица Дачић, прво смо сачинили финасијски
план. Његова реализација је у току. Он има
своју динамику и зависи од много фактора.
Свесни смо ситуације у којој се сви налазимо, па
самим тим неке ствари не форсирамо и надамо
се да ће се све из овог плана остварити.
10. Колико вам је у организацији
такмичења помогла локална управа?
Град Кикинда је синоним за спорт и спортска
такмичења и улагања у њега. Челници општи-
нске самоуправе су препознали интерес за
реализацију овог такмичења, јер ће многи и
значајни капацитети бити коришћени на овом
такмичењу.
11. Да ли сте задовољни обезбеђеним
капацитетима за смештај учесника?
Град Кикинда тренутно поседује значајне
Аеродром Кикинда
капацитете за смештај гостију. У центру града
се налази хотел ``Нарвик`` са капацитетима од
пеко 200, лежајева, а уз њега се налазе и
неколико високо луксузних апартманских
смештаја са капацитетима од око 90 лежаја.
Подршка комплетном смештају је и новосагра-
ђени студентски дом са капацитетом од 250
лежаја. Ово су импозантни подаци па се без
проблема са смештајем у Кикинди одржавају
велике манифестације и такмичења.
12. Како оцењујете организацију 31.
Светског падобранског првенства у
Никшићу? Да ли сте добили неке корисне
савете од колега из Црне Горе?
Са моје тачке гледишта, организација светског
првенстава у Никшићу је била веома добра с
обзиром да је комплетну организацију водила
њихова држава у сарадњи са Ваздухополовним
савезом Црне Горе. Коначну оцену ће дати ФАИ
контролор који ће поднети извештај падобра-
нској комисији ФАИ.
13. Ко су фаворити на предсојећем
Европском првенству?
У Европи има пуно добрих и искусних
падобранских екипа, па резултатски гледано
између њих пласман одређују нијансе.
Реално благу предност имају чланови
Словеначке репрезентације јер добро познају
микроклиматске услове на нашем терену.
14. Да ли ће Србија имати представнике у
јуниорској конкуренцији?
Надам се да хоће. Има доста млађих падобра-
наца којима треба дати шансу да се искажу, а
ово такмичење је добра прилика за стицање и
размену искуства.

Спомен палим падобранцима
Традиционални падобрански куп„Горан Остојић и сви пали борци“ који је одржан 24. и
25. јула 2010. у организацији АК „Јагодина“ био је дванаести по реду ових купова који
представљају успомену на палог борца 63. падобранске бригаде Војске Србије. Куп је
одржан код хале ЈАССА у Јагодини и на њему су се такмичиле екипе из Србије, Црне
Горе, Републике Српске, Македоније као и екипа Војске Србије.
Најбоља је била екипа Министарства унутрашњих послова Србије„Грифон“, а за њом су
се истакли падобранци„Феникса“ из Београда и„Наших крила“ из Параћина.
Припадници екипе „Грифон“ су се добро показали и у појединачној конкуренцији,
Радослав Кораћ био је први, а његов колега Слободан Марковић други. Треће место
припало је Александру Цветковићу из клуба„Феникс“.
У конкуренцији жена најбоља је била Светлана Симић из екипе „Наша крила I“, друга је
била Јелица Крајческа представница клуба „Иван Сарић“, док су треће место поделиле
Светлана Мићић („Наша крила I“) и Данијела Аврамовић („Наша крила II“).
Лет изнад Дубаија
Од 6. до 17. јануара 2010. године у Дубаију Ваздухопловни Савез Арапских Емирата
организовао је Отворено првенство у падобранству на ком се окупило преко стотину
педесет такмичара из четрдесет пет земаља. Учесници су се надметали у три
дисциплине, скок на циљ, сanopy piloting (дисциплина дистанце) и релатив скокови.
Најуспешнији су били учесници из Сједињених Америчких Држава, а наш такмичар
Александар Цветковић представио се у дисциплини скок на циљ и освојио 28. место у
конкуренцији од преко стотину такмичара. Ово такмичење је организовано први пут и
врло је атрактивно због новчане награде која се додељује победницима.
Државно пренство Србије
На 56. Падобранском првенству Србије у класичним дисциплинама које је одржано од
13. до 15. августа 2010. у организацији Ваздухопловног савеза Србије и АК„Иван Сарић“
учествовало је седам клубова. Такмичење је одржано на спортском аеродрому Биково
код Суботице, а упоредо са њим проглашени су победници Отвореног међународног
првенства Србије и победници кола Панонске лиге.
У појединачној мушкој конкуренцији у дисциплини скок на циљ Радослав Кораћ
(„Грифон“) успео је да одбрани титулу победника са прошлогодишњих такмичења,
док су се за њим истакли Александар Цветковић („Феникс“) и Мирољуб Јанићијевић
(„Небеске видре 1“). Припадници екипе „Грифон“ апсолутно су доминирали на овом
такмичењу, па су у дисциплини фигуративних скокова заузели све водеће позиције.
Победу је однео Слободан Марковић, други је био Слободан Терзић, а трећи Радослав
Кораћ. Сва три прва места освојили су и у генералном пласману, само измењеним
редоследом, Кораћ први, Марковић други и Терзић трећи.
Што се екипне конкуренције тиче после екипе „Грифон“ на првом месту, на другој
Репрезентација Србије учестовала је на првенству у Никшићу,
а ове године организација великог падобранског првенства
очекује Србију
ПАДОБРАНСТВО
позицији била је екипа„Небеске видре 1“ а на трећој екипа„Феникс“.
Светски падобранци у Никшићу
Више од две стотине најбољих падобранаца из око тридесет земаља одмерило је своје
снаге на 31. Светском падобранству у Никшићу у периоду од 29. августа до 4.
септембра 2010. године. Аеродром Капино Поље где је одржано првенство, добио је за
ту прилику модерну писту дугачку 1.450 и широку 30 метара.
Такмичари су се надметали у појединачној и екипној конкуренцији у класичним
дисциплинама, скок на циљ и фигуре. Нашу земљу су представљали Радослав Кораћ,
Александар Цветковић, Мирољуб Јанићијевић, Слободан Терзић и Синиша Мићић.
Имали смо представницу и у женској конкуренцији, Светлану Симић, вишеструку
државну првакињу у падобранству. Иако нису освојили водеће позиције, учествовање
на такмичењу овако високог ранга, свакако је значило нашим репрезентативцима,
али и нашим организаторима који су могли да стекну нека нова искуства у вези са
организацијом такмичења светског нивоа.
Првенство Југо-источне Европе у Бугарској
У периоду од 26. до 30. маја 2010. године у Монтани, у Бугарској, одржано је Отворено
првенство Југо-источне Европе у скоковима на циљ. На овом првенству познатијем
као Балканијада учествовао је 61 такмичар из 12 екипа из Бугарске, Грчке, Србије,
Црне Горе, као и појединци из Канаде и Немачке.
Чланови нашег тима су се веома добро показали и однели победу како у појединачној,
тако и у екипној конкуренцији. У појединачној мушкој конкуренцији Мирољуб
Јанићијевић освојио је прво место испред бугарског такмичара Драгомира Недкова, а
наш Александар Цветковић је успео да се избори за треће место. Светлана Симић била
је најбоља у појединачној конкуренцији жена испред Ине Гител и Ане Стаменов,
припаднице бугарског тима. У екипним скоковима на циљ екипа Србије у саставу
Мирослав Јанићијевић, Александар Цветковић, Синиша Мићић, Жељко Ђурђев и
Дејан Цветковић била је боља од екипе Бугарске и освојила прво место.
Најбољи спортисти:
Сениори мушкарци
1.Радослав Кораћ ПК „Феникс“ Београд
2.Александар Цветковић ПК „Феникс“ Београд
3.Мирољуб Јанићијевић ПЕВС „Небеске видре“
Сениори жене
1.Јелица Крајческа АК “Иван Сарић” Суботица
2.Светлана Симић АК „Наша крила“ Параћин
3.Радмила Ђурић ПЕВС „Небеске видре“
Јуниори
1.Никола Цветковић АК „Наша крила“ Параћин
2.Стеван Милетић АК „Наша крила“ Параћин
3.Милош Урошевић АК „Наша крила“ Параћин
Скок изнад чувеног острва Палме на Светском првенству у Дубаију
35
 БАЛОНАРСТВО

Балони изнад Мексика

Романтични заљубљеник у небо бројности чланова земаљске екипе, мада постоје

Контролор лета по професији, али и на небу. Пилот коме није циљ да што брже стигне до одредишта, већ да самостални летови и летови са једним чланом посаде
постане део неба којим се креће, пронађе добар ветар и једноставно ужива. Каже: „Балонарство је, који помаже пилоту, док су двојица на земљи и са
резервисано за истинске и носталгичне љубитеље лета, било да су толико високо да могу дохватити облаке њима се одржава комуникација путем радио везе.
или довољно ниско да могу косити траву.“ Срђан Срдић се овим спортом бави 25 година, а колико је за њега Да би нам дочарао проблематику кретања балоном
балонарство љубав и страст говори и чињеница да углавном својим средствима финансира одлазак на и шта је потребно знати како би се стигло до циља,
такмичења, сате летења већином остварује у иностранству и поред свих тешкоћа успева да оствари Срђан објашњава:
резултате. “Балон је справа која нема управљивост по правцу и
то отежава пилоту само летење. Зато он мора јако
Почетком 1913. године, у само свитање балона-рства целог света, до половине првенства сам био око 50.,
добро да познаје метеорологију, и то не само основне
у нашој земљи и свету, Србија је имала три балона. 60. места, а на крају 116. Негативни поени који су
елементе, већ и микроклиму. Сем метео-ролошке
Данас, скоро век касније имамо их исто толико. допринели овој позицији нису уследили због технике
припреме, пилот проверава какав је ветар на још
Такмичења и фестивала попут ”стампеда” балона у пилотирања већ искључиво због административних
најмање три висине. Према смеру у ком дува ветар
Јути, или швајцарском граду Шато-Д'О код нас је пропуста нашег тима. Ово је прво учешће Србије на
на одређеној висини пилот одлучује како ће се даље
мало. Ипак наш саговорник, Срђан Срдић, државни Светском првенству од кад постоји балонарство код
кретати.”
првак Србије, председник Комисије за балонарство у нас, а постоји већ 100 година. ”
На такмичењима тачку полетања бира читав одбор
Ваздухопловном савезу Србије, добитник статуе Резултатима које је постигао Срђан и члан његове
судија. Након полетања пробног балона такмичари
Златног орла, успева да обезбеди учешће на земаљске екипе Златко Филимоновић, били су
крећу на извршавање свог задатка. Задаци су
међународним такмичењима и обрадује своју одушевљени и други такмичари будући да, за
разноврсни, а успех пилота највише зависи од
земљу оствареним резултатима. разлику од њих, наша екипа није имала 8 чланова,
искуства. Да би учествовали на такмичењу
Учествовао је на 19. Светском првенству у Мађарској, компјутерску опрему и тим метеоролога. Иако успех
неопходно је 100 сати летења.
одржаном у октобру 2010. године, а о стеченом балонара не зависи директно од земаљске екипе,
Труди се да иде на такмичења, што је уједно прилика
искуству и постигнутом резултату каже: она је неопходна како при постављању балона тако и
да оствари сате летења. Ове године их је више
“Презадовољан сам. Учествовало је 130 екипа из у тактичком смислу. Нема прописа о бројности
остварио у иностранству него у Србији. Позива за
чланова земаљске екипе, мада постоје самостални
учешће било је са свих страна света, али због

36
 БАЛОНАРСТВО

финансијске ситуације успео је да учествује само

на неким такмичењима:
“ Ове године био сам на такмичењима у Чешкој,
два пута у Словенији, док сам у нашој земљи
учествовао на Државном првенству и Купу
Републике Србије. Да бих отишао на такмичење
користим своја лична средства. Када сам ишао у
Мексико, у октобру 2008., на једно међународно
такмичење, платио сам карту до тамо, али нисам
имао 5.000 долара за превоз опреме. Стога сам им
послао упит, изразио жељу да дођем и
Додела признања за освојено 4. Место на Међународном такмичењу у мексику 2008. године
немогућност да платим превоз опреме. Онда су
ми они обезбедили балон са којим сам иначе неколико десетина км). Могу бити опасни и су извор прихода како за набавку и одржавање
освојио 4. место и добио награду од 1.400 долара, далеководи, испред којих не треба никад слетати, балона тако и за припрему и учешће на фестива-
па ми се први пут десило да ми је трошак износио већ увек иза. лима, такмичењима, али код нас још није препо-
само 100 долара. знат интерес привреде и спорта упркос чињеници
Важније од финансијских ставки су позиви који су Романтичар и пилот да је летећи билборд, атрактивнији од обичног.
уследили за учешће на атрактивним дестинаци- Данас је у свету једна од основних сврха балона-
јама типа Индонезије, Балија, као и стечена нова маркетинг. Често можете видети куполе у ваздуху Мала али високо стручна
искуства и пријатељства. ” у виду ” летеће краве”, сендвича или сладоледа екипа
познатих компанија, а дешава се и да људи из Ретки су они који се у Србији баве балонарством,
Животни век једног балона чисте забаве пожеле да се провозају балоном. Од али то што их има мало не умањује њихову преда-
Сваки део на балону има неки ресурс. Плинске када је почео да се бави балонарством у Словенији ност и стручност. Наиме, поред Срђана, који је
боце трају око 10 година, корпа око 20, купола 500 1985., Срђан лети из личног задовољства, а о контролор лета, постоје и два војна пилота, Саша
- 700 сати. Купола је од специјалног полиестера својој страсти и хобију каже: Добросављевић и Душко Потпарић, и вероватно
који је изложен високој температури од преко 120 “Данас свет стреми да стигне од тачке А до тачке Б не постоји земља која има тако мало људи који се
степени, па временом и сатима летења губи своја на најбржи могући начин, а у балонарству је то баве балонарством, а који су тако ваздухопловно
својства. Иако у Србији постоје само три супротно. Уживате само зато што сте у ваздуху, и добро образовани и добро обучени.
балонарска клуба у некима од њих могу се што слике испод вас споро пролазе и што се Такође код нас нема ни жена балонара, док у
одржавати горионици, корпе и остала опрема. такмичите и користите различите смерове иностранству оне имају чак и сопствено светско
Да би лет био сигуран није довољно имати само ветрова на различитим висинама како би слетели првенство, где даме пилотирају, а земаљска
исправан балон, већ треба водити рачуна о неким управо где желите. екипа је састављена од мушкараца који им пружа-
основним постулатима. Тада је, како каже Срђан, ју техничку подршку.
ризик минималан.
Искуства која је сакупио на Светском првенству у
Мађарској, Срђан ће искористити на такми-
чењима која следе. Планира учешће на
фестивалима у Словенији, на Купу Србије у
Смедеревској Паланци и Државном првенству у
Сенти. То ће бити само припрема за Европско
Како каже, тешко је бавити се тиме професио- првенство у Шпанији које је највећи изазов ове
нално, бар у нашој земљи. Комерцијални летови у године и прилика за освајање неке од медаља.
“Кључно је урадити добру навигацијску и
метеоролошку припрему, не летети ако је брзина
ветра преко 5м/с, не возити путнике ако је брзина
преко 3м/с, не радити везан лет балона (балон је
привезан за земљу) ако је брзина преко 2м/с, не
летети никада пред неке метеоролошке појаве
или наилазак фронтова (области које разграни-
чавају две различите ваздушне масе, широке и до
неколико десетина км). Могу бити опасни и
Фестивал балона у Сенти

37
 ПАРАГЛАЈДИНГ

ПРОГЛАШЕНИ ЕВРОПСКИ ПРВАЦИ У ПРЕЛЕТУ

ПАРАГЛАЈДЕРОМ
Првак 11. Европског првенства у прелету параглајдером одржаног од
23. маја до 5. јуна у Аустрији је Италијан Донини Луца, а његов тим је
победник у екипној конкуренцији од 33 групе. Силвова Петра из
Чешке републике је првакиња међу женама. У конкуренцији од 142
такмичара, најбоље пласирани српски такмичар Душан Ђорђевић
изборио се за 32. позицију, док се српска екипа нашла на 19. месту.
На друго место у мушкој конкуренцији пласирао се Сцхалбер Алекс из
Аустрије. Иза њега је Пољак Луцкос Рафал. Од српских спортиста,
Зоран Петровић је на 86. месту, једну позицију испред Жељка Овуке. Reprezentacija Srbije na sve~anom otvarawu na Evropskom prvenstvu u preletu u Austriji
За њима следе Младен Николић као 96. и Владимир Баћанин као 121.
Керекеш Нора и Тотх Зсузсана из Мађарске. Међу мушкарцима, на
такмичар на листи.
победничком постољу нашла су се још два српска такмичара. Други је
Још једна Чехиња, Кухнова Рената нашла се на победничком постољу
Зоран Петровић, пионир нашег параглајдинга, а за њим је Дарко
као трећепласиранa. Испред ње је Хоудри Елиса из Француске.
Пантић.
Од 33 екипе, после првопласираног италијанског тима, који су чинили
После „Беркут“-а медаље су освојила још два српска тима. Други је
Донини Луца, Биаси Христијан, Оберхаусер Јоаким, Дурогати Арон,
Гуги ПАРАпро, док је београдски Kлуб слободног летења„Арес“ трећи.
Витале Биагио Алберто и Центра Мартина, нашао се тим из Аустрије.
Аустријску екипу чинили су Сцхалбер Алекс, Тамегер Христијан, Едер
Армин, Еицхолзер Хелмут, Брун Мартин и Слунка Марион. Медаљом
се окитила и екипа из Словеније у саставу: Валиц Аљаз, Видиц јуриј, ПРЕЦИЗНО СЛЕТАЊЕ ПАРАГЛАЈДЕРОМ У ВРШЦУ
Валиц Урбан, Превц Гаспер и Суса Примоз.
Чешки такмичари победници су отвореног првенства Вршца,
међународног такмичења у прецизном слетању параглајдером,
одржаног од 8. до 10. октобра.
TAKMИЧЕЊЕ ПАРАГЛАЈДЕРИСТА У СУРЧИНУ
У појединачној конкуренцији од 38 такмичара, иза првопласираног
Српски спортисти победници су и у појединачном и у екипном Радека Вацлавика са најмањим збиром од 27 бода , пласирала су се
пласману на међународном такмичењу у прецизном слетању два српска такмичара. Други је Павле Маринковић са 38 негативних
параглајдером. Надметање је одржано 26. и 27. јуна у Сурчину, у поена, члан Клуба слободног летења „Арес“ из Београда, а трећи
организацији београдског Параглајдинг клуба„Кошава“. његов клупски колега Дарко Пантић са 174 негативна бода.
Милица Маринковић прва је у женској категорији, а у мушкој Горан У екипном пласману, од њих 11, чешки тим који су чинили Радек
Ђурковић, освајач злата на Светским ваздухопловним играма. У Вацлавик, Камил Конeчњи, Маркета Томашкова освојио је 2119
екипном пласману најбољи је вршачки Параглајдинг клуб„Беркут“. казнена центиметра и пласирао се на прво место. Други, са освојена
Иза Милице Маринковић, на друго и треће место пласирале су се 2139 негативна бода, је српски тим Гуги ПАРАпро у четворочланом
саставу: Златко Спиркоски, Зоран Петровић, Славиша Арсић и
Миленко Арсенијевић. Трећепласирани, са 2942 казнених поена, су

Vladimir Bacanin u letu na Evropskom prvenstvu u Austriji

38
 ПАРАГЛАЈДИНГ

слободног летења „Арес“, првопласираног у екипном надметању.

Milica Bicanin i Milica Marinkovic na postoqu za `ene - Evropsko prvenstvo u Turskoj
Сандор Касзас, Золтан Фекете, Ласзло Керекес, Зсузсана Тотх и Сандор
Фаркас, чланови мађарског СЛМ – БОКС тима.
Такмичење је одржано у Богутовцу код Краљева од 17. до 19.
септембра, у организацији Ваздухопловног савеза Србије и
краљевачког Параглајдинг клуба „Еол“.
У конкуренцији од 27 такмичара, првак првенства освојио је најмање
казнених поена, 141, његов клубски колега, другопласирани Јован
Новак освојио је 163, а трећу позицију са 212 негативних бодова,
заузео је Драган Попов из вршачког Параглајдинг клуба „Беркут“.
Иза Клуба слободног летења „Арес“, као другпласирани у екипном
такмичењу нашао се клуб из Вршца, „Беркут“, док је трећепласирани
„Еол“ из Краљева.
Овим је уједно и обележено 20 година летења параглајдером у
Богутовцу.

ПРОГЛАШЕН ДРЖАВНИ ПРВАК У ПРЕЛЕТУ

МЕДАЉЕ ЗА СРПСКЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦЕ НА
ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ
На европском првенству у прецизном слетању параглајдером,
одржаном од 21. до 29. августа у Турској, српска такмичарка Милица
Бићанин другопласирана је у женској конкуренцији са 1383
негативних бодова. На победничком постољу нашли су се и Зоран
Петровић са 108 и Милица Маринковић са 1599 казнених поена у
појединачним категоријама.
У мушкој конкуренцији од 59 такмичара победник је Јака Горенц из
ПАРАГЛАЈДЕРОМ
Државни првак у прелету параглајдером на првенству Србије
одржаном од 1. до 7. августа у Рашкој на Копаонику је Душан
Ђорђевић. Такмичење је реализовано у организацији Параглајдинг
клуба „Голија“ из Рашке.
Првопласирани је имао 2882 поена. На другој позицији се нашао
Жељко Овука са 2568 бодова, а трећи, Предраг Дудић, освојио је 2278
поена.

Најбољи спортисти

1. Ђурковић Горан Пгк “Беркут”Вршац

2. Петровић Зоран ПгК “ЕОЛ”Краљево
3. Попов Драган Пгк “Беркут”Вршац

Dr`avno prvenstvo u preletu paraglajderom na Kopaoniku - prvoplasirani pojedina~no

Словеније са најмањим збиром бодова, 39, а за друго место се

изборио Томас Ледник из Чешке републике са 43 казнена центиме-
тра. Прва у женској конкуренцији од 13 такмичарки је Чехиња
маркета Томаскова са 142 негативна бода, а Чешка екипа је и
првопласирана од 11 тимова у екипном надметању.
У конкуренцији екипа, Србија се нашла не четвртом месту, док се
испред ње, на друго место пласирала Словенија, а на треће Бугарска.

ПАРАГЛАЈДЕРИСТИ ИЗ БЕОГРАДА ПРВАЦИ

ДРЖАВЕ
Државни првак првенства Србије у прецизном слетању
параглајдером је Павле Маринковић, члан београдског Клуба
Goran \urkovi} na sletawu - Evropsko prvenstvo u preciznom sletawu u Turskoj

39
 УДРУЖЕЊЕ ВАЗДУХОПЛОВНЕ ИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ
СПАС ЈЕ У УЛТРАЛАКОЈ АВИЈАЦИЈИ
Предсеник УВИС-а, Велибор Вукашиновић у интервјуу за „Спортско ваздухопловство“ објашњава где се
налазе потенцијали Србије у ваздухопловној индустрији, зашто је неопходно установити
високошколску установу за обуку пилота, као и шта су највећи бенефити за чланове овог кластера
Неки од основних циљева УВИС-а јесу и
промоција српске ваздухопловне индустрије
и заједнички наступ на посто-јећем
тржишту , као и успостављање сара-дње са
страним партнерима. На који начин то
остварујете? Која су то тржишта где српска
индустрија има највише могућности за
ширење и одакле се могу очекивати страни
партнери?
Људима у оквиру активне индустрије је било
неопходно повезивање. Сада се по неке ствари не
мора ићи у Чешку, Шпанију, Италију, него се неке
ствари могу завршити овде. Ваздухопловна
индустрија Југославије је била престижна, негде
између 4. и 7. места на свету, да бисмо сада имали
3 произвођача авиона. Један је Утва, други је
фабрика Аero East Europe из Краљева и трећа Storch
Aviation Serbia. Очекујемо да ће се наредне године
развити још 3 фабрике. Ми смо престали да
производимо велике авионе, али смо наставили
да производимо стручњаке за производњу тих
авиона. Схватио сам да смо ми успели да сачувамо
технолошки причу, од основног пројектовања
авиона преко произво-дње елемената, делова,
састављања тих авиона, испитивања, до завршне
мотаже. И даље производимо инжињере.
Ваздухопловни смер Машинског факултета у
Београду производи конструкторе авиона,
средње техничке школе широм Србије и даље
имају одељења за ваздухопловство. Наш циљ није
само производња авиона, наш циљ су и услуге.
Схватили смо да је јако сужен простор само
правити делове, подскло-пове, склопове итд.
Чланови нашег Удружења су и приватне
авијације, институције које се баве образовањем
40
кадра, и аеро клубови који су у стању да уступе део
своје територије за изградњу хала за завршну
монтажу авиона и за произво-дњу. Имамо више
упита из земље и иностранства где би све то могло
да се дешава.
Поред овога, конкурисали смо код неких
европских фондова. Један пројекат је прављење
факултета за пилоте, јер је то неопходно. Од 31.
децембра 2010. године важи светски захтев да
пилоти у саобраћају имају факултетско образо-
вање нивоа 7-1. Други пројекат планирамо са
Министарством за економију и регионални
развој. То је изградња летилишта на адама Саве и
Дунава. Неће то бити само летилиште на води, то
ће бити марине, спа центри, етно села... Занима
нас да поспешимо производњу ултралаких
авиона и хеликоптера. Значи наш циљ је лака
авијација. Уз пресудну помоћ Удружења
ваздухопловне индустрије, наши чланови су у
2010. години добили тендер за бацање мамаца
против беснила и свињске куге. То је акција која се
спроводи два пута годишње и траје пет година. То
значи да смо омогућили тренажу пилота из аеро
клубова, новац који им је неопходан за плаћање
регистрација, осигурања и тако даље, што ће у
целој акцији бити добит за њих и значиће нове
дозволе. У току смо преговора са Србија гасом,
Нафтном индустријом Србије, Електро мрежама
Србије. Свуда у свету се ласерским камерама
осматрају далеководи, гасоводи, електро мреже.
У свету се чак и пошумљавање тако ради. У плану
нам је да разговарамо са Србија шумама ради
пошумља-вања из ваздуха. Идеја је да лакој
авијацији обезбедимо неки посао.
У чему видите перспективу за даљу сарадњу
ваздухопловне индустирије и спортског
ваздухопловства?
Према перспективи која је зацртана у Европској
унији у Министраству транспорта, у наредних
десет година биће потребно 150 000 ултралаких
ваздухоплова у Европи. Тренутна годишња
производња је око 600-700 летелица, и то мора да
порасте. Италија има рецимо 1700 ултралаких
ваздухоплова, а и то се генерисало у току неких 10
година. Производња није велика, али је
интересовање огромно. Захтеви су велики и у
зависности од тога колико успешних пројеката
успемо да изведемо постаћемо конкуренти.
Најавили сте да очекујете још 3 нове
фабрике у Србији идуће године. Јесу ли те
фабрике већ започеле неке процесе?
Постоји једна фирма - група инжињера из Ваз-
духопловно техничког института, Директората
цивилног ваздухопловства, фабрике Утва која
ради на пројекту једног лаког авиона који је веома
сличан Утви 75, али олакшан, веома сличан у
аеродинамичком смислу. Затим, постоји
могућност проширења програма Storch Aviation
Sebia, која је већ наш члан. Они раде копију авиона
Штука, радили су авион Storch. У околини Новог
Сада се ради на прото типовима моторних
змајева. Постоји жеља да се до ултралаког авиона
дође у Нишу. Они су се сви преко нас повезали, нон
стоп се комуницира, размењују се искуства...
Мислим да смо ми достигли ниво да
производимо сертификовани ваздухопловни
Биографија за понос
Биографија Велибора Вукашиновића изгледа
као да су спојене биографије три човека –
једног професионалног пилота, једног инстру-
ктора и једног искусног менаџера у области
авијације. Како другачије објаснити чињеницу
да је Вукашиновић мајор у резерви, пилот
ратног ваздухопловства, да је четири године
радио као пробни пилот у ваздухопловној
индустрији „Утва” Панчево и”Соко” Мостар, да
је три године био командант екскадриле
територијалне одбране Србије. Даље –
тринаест година је био савезни ваздухопловни
инспектор, а потом пет година главни савезни
инспектор. Од 2002. до 2004. године Вукаши-
новић је био на челу савета за ваздухопловство
Министарства за саобраћај и телекомуникације
Републике Србије, а од 2004. до 2008. године
Директор сектора за сигурност и надзор
ваздушног саобраћаја у ДЦВ-у. Две године
радио је на позицији инспектора за јавни
авиотранспорт, а три године већ налази се на
месту председника УВИС-а. Не треба заборави-
ти ни да је Вукашиновић био оснивач и члан
управног одбора ваздухопловне идустрије
Србије при привредној комори Србије 2001.
године, као и руководилац тима за европске
интеграције Директората цивилног ваздухо-
пловства и Европске ваздухопловне власти од
2004. до 2008. године.

производ, само још неколико корака недостаје.
Као директор за безбедност ваздухопловног
саобраћаја урадио сам много на том плану, али
недостаје нам још један Национални сертифика-
циони центар. И за то конкуришемо за средства.
Ми смо на путу да уђемо у ту породицу произво-
ђача подсклопова и склопова великих авиона.
Србија није у позицији да производи велике
авионе, али подсклопове и склопове можемо да
правимо. Фабрика одливака Ада производи
лопатице, компресоре који одлазе у велике земље
произвођача авионских мотора. Тренутно
разрађујемо један посао који је везан за њих, а
радио би се за Русију која је велико тржиште.
Колико данас УВИС има чланова?
Око 70. У току је прављење сајта који ће бити
врло атрактиван и интересантан. Имамо око 70
фирми које се баве шпедицијом, увозом и
извозом авиона, делова и мотора, као и неколико
фирми које се баве увозом композитних матери-
јала, графитних влакана итд. Да би један кластер
био кластер он мора да има 9 привредних органи-
зација и 3 организације за подршку. Ми смо тај
број премашили дефинитивно.
Каква је порука или позив људима који би
желели да буду чланови кластера? Шта је
главни бенефит за чланове?
Бенефит је информација, јер нису све
информације за јавност. Удружење је дужно да
чува информације о члановима кластера. Ми
имамо начина да их повежемо, а да при том не
откријемо њихове намере, а да их с друге стране
препоручимо. Једна од ствари коју радимо је пре-
зентовање наше индустрије у свету на међунаро-
дним сајмовима. Сада радимо на пројекту са
Новосадским сајмом и план је да почетком јуна
направимо Сајам аеронаутике на Новосадском
сајму, који би се одржавао на самом простору
Новосадског сајма, на аеродрому Ченеј и на
летилишту на Дунаву, где би хидро авијација била
презентована.
У вашем статуту се веома често помиње
издаваштво. Да ли то значи да УВИС припре-
ма издавање неке стручне литературе
ускоро и које су то области у оквиру ваздухо-
пловства које би биле заниљиве за домаћег
читаоца?
Једна од ствари која је неопходна људима је
непрекидна едукација. Ја сам имао прилике,
радећи у разним институцијама које су водиле
ваздухопловство, да схватим да је школовање
изнад свега врло значајна ствар. Код нас се јако
мало пише о авијацији. Има толико занимљивих
књига које треба превести. Размишљам да и у том
правцу буде усмерена издавачка делатност, али и
да подржимо оне људе који желе да пишу о
ваздухопловству, са високим критеријумима и да
се то објави. Тадија Сондермајер мора да добије
адекватно место јер много ваздухо-пловаца не
зна ко је он. Он је између два светска рата
подстицао издавачку делатност. Разговара-мо и о
подизању споменика Тадији и о томе да добије и
своју улицу, не само у Београду. Он је магија и
апсолутно заслужан за све што се дешава у
ваздухопловству код нас. Он је заслужан што је ова
зграда у Узун Мирковој направљена, умео је да
организује и окупи људе, објединио је ваздухо-
пловну индустрију.
Господине Вукашиновићу, Ви сте председник
ваздухопловно – спортске организације
„Аеромитинг“ још од 2000. године. У 2009.
години је Београд уживао у аеромитингу који
је према неким проценама посетило између
150 000 и 200 000 људи. У 2010. години је
таква манифестација изостала. Шта
Београђани могу очекивати у 2011.?
Имамо идеју да направимо аероми-тинг на
Калемегдану, јер то је јединствена позиција у
свету. Ја сам летео на много аеромитинга, али ово
је заиста јединствена позиција. То је амфитеатар
где ви из птичије перспективе посматрате
аеромитинг, гледате на доле. Имате неколико
врста аеромитинга. Једна је хепенинг, где постоји
једна тачка, па се онда прави пауза, па се то
развуче и људи се успут забављају на једном
широком простору. Друга је сконцентрисани
аеромитинг који држи пажњу неких сат или два
времена. Ја мислим да ће се 2011. године на
Калемегдану управо десити тај сконцентрисани
аеромитинг. То је једна врло сложена технолошка
операција и нема боље популаризације ваздухо-
пловства.
ИНТЕРВЈУ
Током 2003. године сте били председник
извршног одбора за прославу „100 година
авијације у свету“. Какве су Ваше препоруке
сада када Србија прославља своју стогоди-
шњицу?
Ми смо се здушно прикључили И подржали
изложбу у Музеју ваздухопловства, и изложбу у
Новом Саду и Суботици, којој су се прикључили и
Влада И Министарство инфрастру-ктуре. Убудуће
ће 16. октобар, дан када је Иван Сарић полетео,
бити дан Удружења ваздухо-пловне индустрије .
Наша иницијатива је да авион Авиогенекс добије
име авијатичар Иван Сарић и шаљемо циркула-
рно писмо свим већим градовима у Србији са
идејом да једна улица понесе његово име.
Колико сте задовољни новим Законом о
ваздушном саобраћају, обзиром да сте били
председник радне групе за израду Закона о
цивилном ваздухопловству Републике
Србије од 2002. до 2007. године? Шта су
предности, а шта мане новог закона спрам
ваздухопловне индустрије Србије?
Набитније за развој аматерског ваздухо-
пловства и градње је слој слободног летења који
још није уведен овде за разлику од читавог света.
Али кренула је иницијатива и ми ћемо морати да
се понашамо као Европа и свет. Овај закон је
отворио могућност да се регулише тај слој.
Удружење Ваздухопловне индустрије има задатак
да врши притисак у свим тим правцима.
Шта држава може да уради да би се више
развило летење у Србији ?
Све европске земље издвајају један проценат
од прелета за развој ваздухопловства. Када се та
опција запише негде ми ћемо сматрати да смо
успели у томе. Ако могу Немачка и Француска да
одвајају за развој аматерског ваздухопловства, не
видим зашто ми не бисмо могли.
Velimir Vuka{inovi} u kancelariji UVIS-a
41
 НАЈБОЉИ И НАЈПЕРСПЕКТИВНИЈИ ЈУНИОРИ

МЛАДА НАДА АВИО МОДЕЛАРСТВА

Дванаестогодишњи Бојан Гостојић поносно наставља породичну
традицију. Иако је већ освојио значајне награде и постигао добар успех
на Светском купу, Бојан не одустаје од жеље да буде први.
„Тата се бави ваздухопловним моделарством, па ме је привукло да и ја
почнем. Први пут сам бацао модел са пет година.“
Није лако тако млад постати професионалац, али спој природе,
рекреације и дружења је оно што оплемењује овај спорт.
„Треба доста времена да се све научи. Али, пошто сам ја све то савладао,
највише вежбам само када је такмичење. Ван сезоне ради
задовољства одем на ливаду и бацам моделе.“
Све своје награде чува на посебном месту, али као њему најдражу
издваја прво место на Бачком купу, 2010. године у Сомбору.
И освајањем 27. места у генералном пласману Светског купа у класи
Ф1Б, Бојан је постигао велики успех. Ипак, он се не задовољава тиме.
„Желео бих да будем први на Светском купу међу јуниорима. Али, мора
много да се вежба.“ Битно је да има подршку. „Сви ме бодре. И тата и
мама и људи из мог клуба.“

Stevan Mileti}

ПАДОБРАНАЦ КОЈИ ОБЕЋАВА

Стеван Милетић из Параћина постао је државни првак у падобранству
са само 20 година. Доказао се и на другим такмичењима у земљи, а у
2011. години га ишчекује највећа провера на Европском падобранском
првенству у Кикинди.
„Падобранство је било мој дечачки сан. Иако се нико у мојој породици
није бавио сличним спортовима, мене моја жеља није напуштала. Када
сам први пут видео конкурс на вратима аеро клуба „Наша крила“, знао
сам да је то то и одмах сам се пријавио.“
За професионално бављење спортом треба много времена и енергије.
Колико је тешко посветити се спорту, а уједно и бити успешан студент
психологије?
„Потребно је пуно и тренинга и скакања и размишљања о томе кад
нема скакања. Када траје сезона онда сам тамо најмање три дана у току
недеље по цео дан, а ван сезоне морам да се бавим неким спортом због
кондиције, на пример, трчањем. У сваком случају, никакво тренирање
није проблем када се све ради за циљ.“
Претходна, 2010. година била је Стеванова прва такмичарска година,
коју је крунисао великим успехом. Bojan Gostoji}

„Својим највећим успехом сматрам прво место у јуниорској категорији

на државном првенству одржаном у Суботици. Посебно бих издвојио и
прилику да на том државном првенству скачем и у екипи са великим
именима нашег падобранства, искусним такмичарима из мог клуба,
Љубом Наумовићем који иза себе има чак 5500 скокова и Светланом
Симић која је скакала 3500 пута.“
Осим ових резултата, треба поменути да је Стеван био и трећи на
Јагодинском купу и другопласирани у екипној конкуренцији на купу у
Параћину.
У 2011. години жељно ишчекује Европско првенство у Кикинди. Радује
се учешћу и нада се да ће се доказати у јакој конкуренцији.
„Жеља ми је да своје могућности подигнем на виши ниво, дам све од
себе и будем најбољи што могу.“
Јуниори освајају небо
Павле Маринковић, наш најмлађи параглајдериста, али и један од
најуспешнијих у овом спорту, бави се летењем још од своје десете
године и сву своју љубав према параглајдингу претаче у значајне
успехе.
Слобода једрења параглајдером кроз ваздух и могућност да се
нeспутано креће у три димензије, привукли су га више од једрења
даском (windsurfingom). Једрење је започео од своје пете године и тако
уз сестру Милицу започео упознавње ветра, ћудљивост, промену
јачине и смера назначене на површини воде. Детињство су провели уз
оца пилота по аеродромима и летилиштима, а од Слободана Николића,

42
 ЈУНИОРИ

„Џонија“ , инструктора падобранства у специјалној 72. јединици, стекли опредељење здравог живота у складу са природом. Та спортска
основну обуку.„Своје прве летове (десанте) сам направио са врха Рајца. оријентација и прилагођено понашање су основ за смањен ризик и
Имао сам само 10 година и ти први кратки летови су ме одушевили. постизање врхунских резултата“, закључује Павле.
Набавили смо стару опрему, поправљали је, крпили и вежбали по Од прошлогодишњих успехa и освојених првих места на првенствима у
ливадама, Тителском брегу и Рајцу. Касније смо конструисали и Румунији и Кањижи (отворена првенства), те Краљеву (Државно
направили стационарно витло да полећемо вучом ужетом у близини и првенство) најдраже му је такмичење у Албанији, где је у конкуренцији
не губимо време за одлазак на удаљена брда, где није увек повољан од преко сто такмичара освојио прво место. За наредни период, Павле
ветар“. Стар 14 година, учествује прве године на три такмичења: има планове, да резултатима на такмичењима докаже статус
Ћовдин (Петровац на Млави), Бјелашница у Босни и Пријепољу на шампиона света.
Меморијалном Купу Дивац. Следећих година наставља да се такмичи и
почиње да ниже добре резултате, па постаје најмлађи такмичар ЕП у
Нишкој Бањи, као члан репрезентације Србије и осваја бронзану ПОНОС РАКЕТНОГ МОДЕЛАРСТВА
медаљу са само 16 година.
Весна Катанић је још као мала гледала како се деда и стриц
припремају за такмичења у ракетном моделарству. Радозналост ју је
привукла да и она крене њиховим стопама. Није погрешила, јер је већ
успела да се окити медаљама са државног, европског и са светског
првенства.
"То је био породични спорт. Изгледало ми је јако занимљиво и у седмој
години сам постала члан аеро клуба "Сремска Митровица"".
Са својих 17 година, Весна је успешан средњошколац. И поред тога, уз
помоћ деде и стрица успева да са школом усклади своје спортске
обавезе.
"Вежбам тако што правим моделе, посебно пред такмичења. Треба
времена, али поделим посао са дедом и стрицем и тако постигнем све.
А подржавају ме и другари у школи и професори."
Тешко је побројати све Веснине успехе. Када учествује на неком
такмичењу она је увек међу првима. Ипак, Весна је навише поносна на
медаље са Европског и Светског првенства.
"Својим највећим успехом сматрам злато на 12. Европском првенству
одржаном у Србији 2009. године и треће место на Светском првенству у
прошлој години." Осим ових награда, значајно је и то да је Весна у 2010.
години била и другопласирана на државном првенству за јуниоре.
Сви се уздамо у Весну и очекујемо још медаља. А шта она обећава за
наредну такмичарску сезону?
Pavle Marinkovi}
"Доста освојених медаља на Европском првенству."
Павле вежба са сестром Милицом, која је такође успешна у овом
спорту. Велика су подршка једно другом, нарочито када иду на
такмичења, савет оног другог увек добро дође. „Када смо на тренингу
често се такмичимо. Углавном ја побеђујем, јер се не може поредити
женска и мушка конкуренција у овом спорту. Милица је од мене
научила да лети, јер јој се свидело што ја постижем резултате, па је и њу
то мотивисало. Ове године је била трећа на Европском првенству,
односно друга на свеској ФАИ листи у женској конкуренцији, што је
велики успех за њу и за Србију.“
Мишљење околине о ономе чиме се Павле бави је подељено. „Ово је
млад спорт и људи нису довољно информисани, па знатижељно
гледају, одмахују главом, али има и заинтересованих да и сами полете.
Неки мисле, да је ризично и опасно бавити се летењем, али се не
слажем и мислим да је ризичнији саобраћај на улици, јер нема
темељне провере и припрема, које ми обављамо. Летачки осећај
кретања у три димензије се стиче дуго редовним летењем, а губи лако
паузирањем. Зато је за безбедност првенствено значајна тренажа.
Такмичења обично трају 4-5 дана са путем и пред такмичарским
летовима, да се упозна локална микроклима и остали битни услови. У
том периоду упознам много људи из разних крајева света и њихова
искуства су драгоцена. Љубав према летењу је јак мотив, за животно
Vesna Katani}

43
 КУТАК ЗА НАЈМЛАЂЕ

КАКО НАПРАВИТИ СОПСТВЕНОГ ЗМАЈА

У овој рубрици, која није намењена само малишанима, већ и свима онима који су као деца трчали по пољани вукући свог змаја и онима
којима је то остала неостварена жеља, доносимо одломак из књиге Александра Д. Стојановића, „Ваздушни змајеви“. Порука аутора
овог свеобухватног дела је „Вратите се змајевима“, а ми овде доносимо један кратак историјат змајева у свету и упуство за
прављење једног змаја. Ваздухопловни савез Србије захваљује се аутору на дозволи за објављивање овог дела књиге.

Европа још није имала прилику да се усхићује митом о Дедалу и Летење змајем данас је обична ствар и оно никога не застрашује.
Икару, браћа Монголфијер још нису били рођени, градић Дејтон – Оно више и није новост, јер се од крутих, па моторних змајева
родно место браће Рајт- још се нису појавили на свету, а на небу над данас све више лети „змајевима“ меког крила – параглајдерима.
Азијом, извијали су се у ваздушној струји, лебдели су у дане Летење било којом врстом модерних змајева је спорт пун
празника, грмели су ваздушни змајеви. Уосталом, ови летећи узбуђења и лепоте, а посвећују му се хиљаде одважних младића и
апарати из давнина, примењивали су се у чисто практичним девојака.
циљевима. Многе светковине са змајевима организоване су
наводно да би привлачили пажњу духова на молбе верника који су
им се молили.
Змај од папира –„Монах“
Змајеви су прављени у виду фантастичних бића. Облици змајева су
зависили од маште и умешности уметника – градитеља који их је Ово је најједноствинији змај, сл. 1, широко је познат деци, јер
правио. На змајевима су уграђивали звиждаљке, посебне направе добро лети и тиме пружа многа задовољства. Змај (1) на слици 1 је
– инструменте сличне харфама које су тужно јечале. У ноћним у целини комад папира, коме је придодат реп (2). Уз помоћ уздице
летовима, на змајевима су постављали упаљене свеће, како би још (3) и канапа (4) за вучу могуће је подићи змаја у висину и држати га
боље скретали пажњу духова. за време лета. Израђује се од листа пуне хартије, на пример, од
Понајпре су змајеви коришћени у војне сврхе. На основу старих хартије за писање, хартије за фотокопирање и сл. као дупли лист
записа се зна да је још 206. године пре наше ере у Кини, генерал (формата А3). Облик и величина папира могу бити: - квадрат
Ман Син помоћу змајева одредио место и дубину тунела кроз који димензије 25x25 цм, или димензије 30x30 цм. Његова израда је
је требало изаћи из опкољеног града.
Године 549. наше ере у једном кинеском опседнутом граду је
командант помоћу змаја упутио наређење јединицама ван града.
То је почетак ваздушне поште.
Године 1749. змај је почео да служи науци: енглез Вилсон подигао
је на њему термометар и измерио температуру на висини
гомиластих облака, брзо је спустио термометар на земљу, уз
помоћ направе„ваздушни поштар“.
Први лет човека на змају био је остварен 1825. године. То је учинио
енглески научник Ђорџ Покок, подигавши на неколико десетина
метара своју кћер Марту.
Американац Вудбриџ Дејвис је направио змај – носач појаса за
спасавање на води.
Француз Артур Бати је први применио ваздушни змај за снимање
из ваздуха 1888. године.

Змајеви опремљени разним звиждаљкама и чегртаљкама

производили су разне звуке, па су тако помагали ловцима да
истерају разну дивљач из тешко приступачних шумских честара,
као и да одређују правац ветра, што је за лов од посебног значаја.
Ваздушни бојеви змајева вођени су у старој Кини и Кореји. Крајем
последњег века змајеви су били врло омињени у целом свету, а
нарочито у Америци (САД). Организовaна су такмичења у разним
дисциплинама змајева. На пример, у висини лета (рекорд 5000
метара).
На далеком истоку, змајеви су предмети и за уметничко
изражавање народа. Змајеви се украшавају перјем птица и
изазивају дивљење.
Слика 1

44

Слика 2
врло једноставна, а редослед рада је дат на слици 2 и 3.
1. страницу /а-б/ пресавијте уздуж, по дијагонали – линија (1), тако
да та страница по пресавијању буде паралална са дијагоналом
квадрата. То исто учините са страницом /а-в/. Види слику 2, цртеж
1.
Кад завршите превијање папира, крајње тачке (б) и (в) страница
/а-б/ и /а-в/ наћи ће се у положају – операција /2/. На угловима
преклопа настају нове тачке 2-3 и 2'-3'.
2. страницу /1-2/ троугла (а-1-2) пресавијемо по линији (2) тако да
буде поравната са линијом (1). То исто учинимо и са страницом /1-
3/. Завршну тачку (а) овог троугла – преклопа чини тачка (4). То
исто треба учинити и са другом страницом. Види слику 3, цртеж 3 и
цртеж 4. На овај начин завршено је преклапање и добијамо нову
тачку (5).
3. страницу /4-5/ добијеног новог троугла (2-4-5) и (3-4-5)
преклопимо по линији (3), тако да добијемо нове тачке (6 и 7). Види
слику 3, цртеж 5.
4. у троугловима (4-5-6) и (4-5-7) избуши се по један отвор за
везивање конца. Положај отвора је на половини странице /1-7/,
односно /1-6/, а на висини 2/3 од тачке (4) – врха тог троугла.
Конац, који се веже за ове рупице је двоструке дужине једне
странице квадрата папира од кога је змај начињен.
За средину овог конца веже се канап за вучу (повлачење) змаја.
Реп се прави од папирнатих трака ширине 10-15 мм, дужине око
150 мм. Траке су међусобно повезане концем, на растојању од 30-
КУТАК ЗА НАЈМЛАЂЕ
Слика 3
40 мм.
Постоји и друго извођење. Израда је потпуно иста, почев од
позиције 1-3. Сад следи промена.
Горњи и доњи угао одрежите по тачкастим линијама (слика 3,
цртеж 6). На доњи угао залепите ојачање од папира (П) и у њему
начините отвор (О). Овде се учвршћује реп од папира (може и од
тање тканине). Дужина репа може бити до 1,5 метара.
Овим је змај потпуно готов. Да бисмо му ставили „узицу“ (3), уз
помоћ које пуштамо змаја, пробушимо две рупице, као што је
показано на слици 12 и 14, на цртежу 5. Потом вежемо два конца.
Крајеве ових конаца вежемо у чвор са главним канапом. Овај
последњи је намотан на калем. Висина крака треба да буде тачно
до врха змаја, као што се види на слици.
Змај се увек пушта – вуче против ветра. Ветар не сме бити нити јак
нити преслаб. Ако ветра нема треба трчањем повући змаја да
узлети. Ако је ветар слаб, морамо трчати брже, а уколико је ветар
јак, не смемо да трчимо брзо, јер би се змај могао поцепати.
Ако змај шета лево – десно или склизне на једну страну и при том
удари у земљу, потребно је побољшати стабилност – продужити
реп. Ако се змај тешко подиже у ваздух, онда скидамо са репа
неколико трака.
45

НЕБЕСКИ ХЕРОЈИ
Скок са српском заставом
Неколико година након Другог светског рата, Бањалучанка Невенка Личина
постаће прва жена падобранац Југославије. 60 година касније, Немања
Гороња, поставиће рекорд у ту част. Ове две сјајне личности, као и Душан
Грмуша, падобранац и председник ПК „Бања Лука“, створили су и одржали клуб
који је одшколовао чак 700 полазника за први скок.
1932. године у Босни и Херцеговини основан је први аеро клуб, а 15. јануара
1948. са још непуних 15 година, Невенка Личина, као члан падобранског
клуба „Бања Лука“, извела је први скок падобраном у Босни и Херцеговини.
Тако је засејано спортско падобранство у Бања Луци, Босни и Херцеговини и
читавој тадашњој Југославији.
Од тада па до данас, 63 године касније, падобрански клуб „Бања
Лука“ израстао је у највећи и најразвијенији падобрански клуб у Босни и
Херцеговини. Од 2006. године у падобранском школском центару „Бања
Лука“, првом на Балкану, новим начином обуке у савременим условима
рада, за дружење са небом и скокове са висина, школују се спортски и
службени падобранци из Босне и Херцеговине, Србије, Грчке, Хрватске,
Шпаније, Немачке, Црне Горе, Македоније, Шведске, Финске, Венецуеле,
Канаде, Бразила и других земаља широм света. Осим самосталних скокова,
падобранци се обучавају и за тандем скокове у Тандем центру „Бања Лука“,
основаном 2008. године.
„Падобрански школски центар „Бања Лука“, најсавременији је и
најбезбеднији школски центар у Босни и Херцеговини и читавом региону. Од
оснивања центра, одшколовали смо преко 700 полазника за први скок, а само
у 2010. њих 140. Многи су постали и инструктори и наставници падобранства“,
објашњава Душан Грмуша, председник Падобранског клуба „Бања Лука“ и
директор падобранског школског центра и тандем центра„Бања Лука“.
Душан Грмуша у клубу је од 1980. године. Са 1124 скока,
припадник је и ветеран 63. падобранске бригаде. „То бих издвојио као нешто
најзначајније у својој каријери. У бригади сам највише научио и стекао
највише искуства. Са бригадом сам учествовао и у рату и ратни војни инвалид
сам“.
Предузимљив, непоколебљив, истрајан, са умећем и великим
трудом, успева да падобранство Бања Луке унапреди, издвоји и постави на
место које му припада. Чак и после озбиљне хирушке интервенције, уз помоћ
штака, свакодневно одлази на аеродром Залужани. Не одустаје. Ништа не
препушта случају. Својом преданошћу и савесним радом, уочава таленте,
безрезервно пружа подршку и ствара услове да се искажу.
31. августа 2008. године, поводом 60 година од значајног
догађаја, првог скока Невенке Личине Мајц, организован је Куп Нене Личине
Мајц, чиме је она постала једини спортиста коме је за живота додељен куп.
Осим тога, стручни савет клуба желео је да уради нешто што ће остати трајно
ВЕСТИ ИЗ ОКРУЖЕЊА
записано у знак сећања на почетке падобранства на овим просторима.
Одлучено је да се изведе један од најтежих рекорда, симболичних 60 скокова
падобраном у једном дану!
Било је смело организовати рекорд чија припрема захтева
велики труд и одговорност. Требало је добро размислити о падобранцу који
ће бити довољно храбар, одлучан и енергичан да изведе овакав подухват.
„Одабрали смо Немању Гороњу. Он је јединствен падобранац
који троши најмање енергије. Немања је напросто природни летач! Има
много падобранаца који би могли да достигну рекорд, али би потрошили
много менталне снаге“, прича Душан Грмуша.
Немања Гороња са Невенком Личином Мајц на дан постављања рекорда
Руководство републике Српске крунисало је овај Гороњин подвиг Орденом
Његоша III реда и тиме одало признање Немањи Гороњи као заслужној
личности Републике Српске. Овај догађај и рекорд постали су историјски
значајни моменти, како за сам клуб, тако и за читав град Бања Лука, јер
Немања Гороња први је спортски падобранац носилац ордена у српском
цивилном ваздухопловству.
Свој лични доживљај објашњава следећим речима:„Нити је неко
од нас извео нешто слично, нити је неко био у организацији једног таквог
рекорда. Све нам је било непознато. Прикупили смо нека искуства из
окружења и послушали савете чувеног Јанка Лутовца, који је још давне 1949.
године, скочивши 137 скокова у једном дану, поставио рекорд који ни до
данас није оборен. Припреме су биле физичке и психолошке. Све је то било
ризично јер су скокови извођени са минималне висине, а пуно је скокова и
временом се губи концентрација, па долази до замора. Ујутру у десет до шест
је био први скок, а у пет сати после подне последњи, 60. скок. Направио сам
само једну паузу у току дана од 30 минута. Адреналин вам помаже да све то
изведете, па сам после свега био јако исцрпљен, али све се добро завршило“.
Руковођен овим искуством које ће, како каже, памтити до краја
живота, Немања Гороња, као наставник падобранства и тандем мастер, са
преко 1100 успешно изведених скокова, већ три године своју љубав,
ентузијазам и снажан дух преноси новим падобранцима, обучавајући их у
падобранском клубу Бања Лука.
Немања Гороња прима Орден Његоша III реда
47
 РЕКОРДИ - КАМПОВИ
Нови рекорди
Наши ваздухопловци су и протекле године предано и одговорно радили и
припремали се за такмичења, па добри резултати нису изостали. У низу
постигнутих успеха оборени су и рекорди у појединим спортовима.
Параглајдинг
Прокић Ђорђе са путником Иваном Прокић оборио је рекорд у прелету по
троуглу тандем параглајдером, па нови рекорд постигнут у месту Алсаце у
Француској 31.07.2010. износи 33,84 км.
Жељко Овука из Клуба слободног летења „Арес“ из Београда оборио је рекорд
који је и сам поставио 2009. године. Реч је о рекорду у брзини прелета у
троуглу од 25 км који износи 18,52 км/сат и постигнут је у Вршцу 12.09.2010.
године.
Рекорд је оборен и у прелету по правцу декларисаног циља и сада износи
134,3 км. Овај рекорд поставио је Душан Ђорђевић у Аустрији 05.06.2010.
Владимир Бачанин поставио je исти рекорд на истом такмичењу.
Падобранство
Падобранци су били веома успешни протекле године и сезону добрих
резултата започели на 10. Матасз купу у Сегедину.
Слободан Терзић из падобранске екипе„Грифон“ поставио је рекорд од 10 цм
из 5 скокова у појединачној конкуренцији, а заједно са члановима своје екипе
Игором Жмирићем, Слободаном Марковићем и Радославом Кораћем рекорд
који износи 78 цм из 5 скокова. У конкуренцији жена Јелица Крајческа
постигла је рекорд од 48 цм из 5 скокова.
Добрих резултата било је и на Петровданском купу у Приједору где је јуниор
Никола Цветковић постигао рекорд од 84 цм из 8 скокова.
На Светском првенству у Никшићу Мирољуб Јанићијевић из падобранске
екипе „Небеске видре“ постигао је рекорд који износи 15 цм из 7 скокова, а
заједно са колегама Радославом Кораћем, Александром Цветковићем,
Слободаном Терзићем и Синишом Мићићем постигао нови рекорд од 64 цм
из 7 скокова.
У Монтани су рекорд од 50 цм из 5 скокова поставили Дејан Цветковић,
Жељко Ђурђев, Мирољуб Јанићијевић, Александар Цветковић и Синиша
Мићић, а у појединачној конкуренцији Александар Цветковић из ПК„Феникс“
са постигнутих 0,0 +2 цм од три најбоља резултата у низу.
Још један рекорд који износи 17 цм из 10 скокова постигао је Радослав Кораћ.
Ваздухопловно моделарство
У ваздухопловном моделарству постигнут је један рекорд, лет у трајању од 35
мин.и 22 сек. у 2. званичном лету у класи Ф1Д, категорија 3 (висина хале до 30
м) висина плафона 27,6 м. Рекорд је поставио Слободан Мидић из АК „Нови
Сад“ 11.08.2010., на ФАИ Светском првенству собних модела у Београду.
Једриличарство
Милан Петковић постигао је четири државна рекорда у Намибији у месту
Bitter Wasser током децембра 2010 и то:
1. Брнински троугао 300 km; Мушкарци Д1; дужина прелета 300 km; време 2
ч 55 мин; постигнута брзина 108.28 км/ч; датум 16.12.2010.
2. Брзина циљ – повратак 500 км; Д1 Мушкарци; дужина прелета 500 км;
време 4 ч 29 мин; постигнута брзина 113.82 км/ч; датум 13.12.2010.
3. Брзински троугао 1000 км; Д1 Мушкарци; дужина прелета 1006.8 км;
време 8 ч 28 мин; постигнута брзина 118.84 км/ч; датум 11.12.2010.
4. Даљина у троуглу 1006.8 км; Д1 Мушкарци; Датум 11.12.2010.
48
Кампови 2010
Стварање младих ваздухопловаца
У току 2010. године Ваздухопловни савез Србије организовао је осам
спортских кампова. Учесници су се дружили, учили, развијали своје вештине
и љубав према ваздухопловству.
У складу са популаризацијом ваздухопловних спортова међу омладином и
сталном едукацијом и подстицањем младих који се већ баве неким од
наведених спортова, Ваздухопловни савез Србије у сарадњи са
Министарством за омладину и спорт организивао је и 2010. године кампове у
параглајдингу, падобранству, ракетном и ваздухопловном моделарству.
Одржано је укупно осам кампова, чија је реализација остварена уз помоћ
средстава Владе Републике Србије.
Највише кампова одржано је у параглајдингу, чак четири. Кампови су у
неким спортовима одржавани у оквиру такмичења, па су на тај начин
учесници имали прилике да се уз предавања и практично обучавају што се
показало као ефикасан начин рада. Инструктори су волонтерски одржавали
предавања и радили са полазницима, тако да није било додатних трошкова.
Први од кампова у параглајдингу био је камп у Вршцу, одржан од 15. до 18.
априла 2010. године на ком је учестовало двадесет шест полазника и четири
инструктора.
У оквиру Државног првенства у параглајдингу, дисциплина прелет које је
одржано у Нишу у периоду од 11. до 15. јула уједно је одржан и камп за
јуниоре и перспективне младе спортисте у параглајдингу. Двадесет и четири
учесника овог кампа имали су прилике да се уз помоћ четири инструктора
практично обучавају у прелету и анализирају трке, па самим тим боље
упознају карактеристике овог спорта.
Камп сличног карактера одржан је у Књажевцу од 15. до 18. јула у оквиру
Отвореног првенства Источне Србије и на њему се окупило двадесет и пет
полазника које су обучавала три инструктора. Овај терен је посебно
занимљив због специфичности планине Тупижнице на којој има стартова за
све правце ветра и иделан је терен за унапређивање тактике летења као и
прелета.
Следећи у низу параглајдинг кампова одржан је у Рашкој, на Копаонику у
периоду од 1. до 8. августа и учествовало је десет ученика и три инструктора, у
време када је одржано и Отворено првенство Рашке.
Последњи параглајдинг камп за 2010. годину одржан је у Краљеву од 2. до 7.
августа и на њему се окупило двадесет и три полазника и два инструктора.
Млади полазници учили су од такмичара Отвореног првенства Краљева и
Меморијалног купа Саша Лепир.
Камп за љубитеље падобранства одржан је прошле године у Суботици у
непосредној организацији АК „Иван Сарић“. Камп је одржан у склопу 56.
падобранског првенства Србије у класичним дисицплинама у периоду од 13.
до 16. августа на аеродрому у Суботици. Присуство такмичара из домаћих и
страних клубова допринело је успешнијем и квалитетнијем програму курса
на ком је наставу држало шест предавача, а учествовало је четрдесет пет
полазника.
Моделари су протекле године организовали два кампа. Циљ кампова био је
да се кроз дружење обуче моделари за израду модела ракета од
композитних материјала као и усавршавање наставника из клубова како би
наставили рад са ученицима. Десети моделарски спортски летњи камп
организован је у Јагодини од 10. до 17. јула и на њему је учествовало девет
ученика, четири наставника моделарства и четири инструктора-предавача.
Следећи, једанаести камп је био у Врднику у периоду од 19. до 28. августа и на
њему се окупило седамнаест ученика и четири инструктора.
Спортски летњи камп за ваздухопловне моделаре одржан је у организацији
Ваздухопловног савеза Србије и АК„Нова Пазова“ у времену од 5. до 15. јула у
Новој Пазови. Учествовало је десет ученика и четири предавача. Полазници
су се упознали са основним појмовима из метеорологије, аеродинамике,
конструкције и израде модела. Редовне активности кампа допуњене су
обиласком Музеја Ваздухопловства и ваздухопловне базе војног аеродрома
Батајница где су се ученици упознали са историјом ваздухопловства и
борбеном авијацијом.
 СПОРТСКИ КАЛЕНДАР ВАЗДУХОПЛОВНОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ЗА 2011. ГОДИНУ

БАЛОНАРСТВО
ТАКМИЧЕЊЕ ДАТУМ МЕСТО ОРГАНИЗАТОР
1. 17. Европско првенство за НАК Шпаније
15. - 23. септембар 2011. Леида, Шпанија
топловаздушне балоне
2.
Државно првенство за топловаздушне балоне Септембар 2011. Сента БК "Дамбос" Београд

3.
Фестивал балона Јули 2011. Књажевац БК "Дамбос" Београд

ВАЗДУХОПЛОВНО ЈЕДРИЛИЧАРСТВО
ТАКМИЧЕЊЕ ДАТУМ МЕСТО ОРГАНИЗАТОР
1. ФАИ Европско првенство Pociunai,
Литванска
31. јул - 14. август 2011. Kaunas,
у ваздхопловном једриличарству Литванија једриличарска федерација
2. Државно првенство у
31. јул - 14. август 2011. Зрењанин АК "Зрењанин"
ваздухопловном једриличарству
3. "Зрењанински куп"
29. април - 08. мај 2011. Зрењанин АК "Зрњанин"
такмичење у ваздухопловном једриличарству

ОПШТА АВИЈАЦИЈА
ТАКМИЧЕЊЕ ДАТУМ МЕСТО ОРГАНИЗАТОР
1. Меморијал Животе Ђурића АК “Наша крила”
10. - 12. јун 2011. Параћин
отворено првенство у прецизном слетању Параћин
2. АК “Наша крила”
Државно првенство у дисциплини „авио-рели“ 16. - 18. септембар 2011. Параћин
Параћин
3. Државно првенство моторних пилота
Београд,
у дисциплини „прецизно летење“, Септембар 2011. ВСС
Лисичји Јарак
1. етапа: „Београдски меморијал Русјан - Мерћеп“

4. Државно првенство моторних пилота у 07. – 09. октобар 2011.

Кикинда АК „Кикинда“
дисциплини „прецизно летење“, 2. етапа: Алт. 14. – 16. октобар 2011.

ПАДОБРАНСТВО
ТАКМИЧЕЊЕ ДАТУМ МЕСТО ОРГАНИЗАТОР
1. ФАИ Светско првенсто
28. фебруар - 05. март 2011. Gosau (Аустрија) НАК Аустрија
у дисциплини „Пара ски“
2. НАК Немачка
ФАИ Европско првенство у дисциплини ФС4 01. - 07. август 2011. Saarlouis (Немачка)

3. ФАИ Европско првенство у класичним АК „Кикинда“

дисциплинама за јуниоре и сениоре (мушкарце и жене)
18. - 28. август 2011. Кикинда

4. Државно падобранско првенство

Јануар -Фебруар 2011. накнадно ће се накнадно ће се одредити
у параски дисциплинама
одредити
5. 57. Државно падобранско првенство АК „Кикинда“
Јул 2011. Кикинда
класичним дисциплинама (циљ/фигуре)
6. накнадно ће
Државно падобранско првенство ФС-4 Јул 2011. накнадно ће се одредити
се одредити
7.
“Мајски куп” скокови на циљ 1000м 20. - 22. мај 2011. Параћин АК “Наша крила” Параћин

8. Панонија куп, скокови на циљ Суботица АК “Иван Сарић” Суботица

Јун 2011.

9. 13. Меморијални куп “Горан Остојић и Јагодина АК “Јагодина”

Јул 2011.
сви пали борци”, скок на циљ
10. “Куп Параћина” скокови на циљ са 1000 м Параћин АК “Наша крила” Параћин
24. - 25. септембар 2011.

УЛЛ
ТАКМИЧЕЊЕ ДАТУМ МЕСТО ОРГАНИЗАТОР
1. Државно првенство пилота моторних 26. - 28. август 2011. Зрењанин, Ечка АК “Зрењанин”
змајева-двоседа (А) рели звезда алт. 01. -03.септ.2011.
2. Државно првенство пилота ултралаких авиона 14. мај. 2011.
маршрутно летење, прецизно слетање,прецизно гађање Панчево АК “Утва” Панчево
Алт.15. мај 2011.

49
 СПОРТСКИ КАЛЕНДАР ВАЗДУХОПЛОВНОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ЗА 2011. ГОДИНУ

ПАРАГЛАЈДИНГ
ТАКМИЧЕЊЕ ДАТУМ МЕСТО ОРГАНИЗАТОР
1. 12.Светско параглајдинг првенство 03. - 16. јул 2011. Piedrahita НАК Шпаније
у дисциплини »Cross Country« (Шпанија)
2. 6.Светско параглајдинг првенство 24. - 30. јул 2011. Kuncice pod НАК Чешке
у дисциплини »Accuracy« Ondrejnikem (Чешка)

3. 1. коло Параглајдинг лиге Србије-прелет, 15. - 17. април 2011. Вршац КСЛ “Арес”
уједно ФАИ2 параглајдинг такмичење Београд
4. 2. коло Параглајдинг лиге Србије 24. - 26. јун 2011. Краљево ПглК “Еол”
“прелет”, уједно ФАИ2 и меморијални куп Краљево
5. Књажевац опен и Првенство 26.-31. јул 2011. Књажевац КСЛ „Арес“
југоисточне Европе у дисциплини прелет
6. Државно првенство у дисциплини “прелет 14. - 19. август 2011. Копаоник ПглК “Голија”
уједно Предсветски куп и 3. коло Лиге Србије Рашка
7. Првенство Југоисточне Европе и 4. 24. - 28. август 2011. Књажевац КСЛ “Арес”
коло Параглајдинг лиге Србије - прелет Београд
8. Видовдански куп, дисциплина 03. – 05. јун 2011. Косовска ПК Соколица
прелет (ревијално такмичење) Митровица Сремска Митровица
9. 1. коло Лиге Србије, ФАИ2 и Светски куп, 26. - 27. март 2011. Вршац ПглК “Кошава” Београд
у “прецизном слетању” и “Беркут” Вршац
10. Меморијални куп Александар Михајловић 02. – 03. април 2011. Косовска Митровица ПК Соколица
и 2. коло Лиге Србије, дисциплина прецизно слетање Сремска Митровица
11. Државно параглајдинг првенство “прецизно слетање” 02. - 03. јул 2011. Сурчин ПглК “Кошава”
уједно 3. коло Параглајдинг лиге Србије Београд
12. Отворено првенство Вршца, ФАИ2, 17. - 18. септембар 2011. Вршац СПК “Беркут“
Коло лиге Србије у прецизном слетању Вршац
13. Отворено првенство Београда ревијално 18. - 19. јун 2011. Београд АК ЈАТ
параглајдинг такмичење у прецизном слетању Београд
14. Државно првенство у 27. - 28. август 2011. Бајина Башта, КСЛ “Арес”
акробатском параглајдингу Перућац Београд

РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО
ТАКМИЧЕЊЕ ДАТУМ МЕСТО ОРГАНИЗАТОР
1. ФАИ Европско првенство ракетних моделара,
класе S1A ,S1B ,S3AS4A S5B (S5C S6A, S7 S8D (S8E/P),S9A 20. – 27. август 2011. Бузау, Румунија Румунска Моделарска Асоцијација

2.
11. “Сирмиум куп”, АК ''Ср. Митровица''
18. - 19. јун 2011. Сремска
светски куп, класе С4, С6, С7, С8Е/П и С9 Сремска Митровица
Митровица
3. 10. “Београд куп”, светски куп, Лисичји Јарак, Ваздухопловни савез
02. - 03. јул 2011.
класе С4, С6, С7, С8Е/П и С9 Београд Београда
4. Државно првенство ракетних моделара АК ''Живица Митровић''
10. септембар 2011. Бела Црква
за јуниоре класе С3 (ЈиС), С4, С6 Бела Црква
5. Државно првенство ракетних моделара за јуниоре Ваздухопловни савез
и сениоре, класе С8Е/П и С7 (у оквиру Београд купа)
02. - 03. јул 2011. Лисичји Јарак,
Београда
Београд
6. Државно првенство ракетних моделара Лисичји Јарак, АК ''Фрањо Клуз''
29. октобар 2011.
за јуниоре, класе С1 и С5 Београд Земун
7. Државно првенство ракетних моделара АК ''Михајло Петровић''
01. октобар 2011. Банатски
за сениоре, класе С4, С6 и С9 Банатски Карловац
Карловац
8. Отворени куп Србије за
АК “Јуниор”
јуниоре и сениоре, класе С3 и С6 17. - 18. септембар 2011. Косовска
Косовска Митровица
Митровица
9. Јуниорски куп ракетних Сремскa АK “Сремска Митровица“
2. април 2011.године
моделара I коло Митровицa

10. Јуниорски куп ракетних моделара II коло 16. април 2011. године Београд МК „Тим“ Београд

11. Јуниорски куп ракетних моделара III коло 30. април 2011.године Земун АК “Фрањо Клуз”

12.
Јуниорски куп ракетних моделара IV коло 14. мај 2011.године Бела Црквa АК “Ж. Митровић” Бела Црква

50
 СПОРТСКИ КАЛЕНДАР ВАЗДУХОПЛОВНОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ЗА 2011. ГОДИНУ

1. Embalse
ФАИ Светско првенство, класе Ф1А, Б, и Ц, СЛМ 02. - 09.мај 2011. Аргентинска моделарска федерација
(Аргентина)
2. ВС Србије и
ФАИ Европско првенство собних модела Ф1Д 9. - 14.август 2011. Београд
АК “Моделар” Београд
3. ФАИ Светско првенство у класи Ф1Е
28. август - 03. септембар 2011. Златибор ВСС
магн.једрилице
4.
2. “Коплас про куп” 20 (алт.27). фебруар 2011. Нова Пазова АК “Нова Пазова” Нова Пазова

5. 13. - 15. мај 2011.

28. “Срем куп”, светски куп, класе Ф1А, Б, Ц и Q Арадац, Зрењанин АК “Нова Пазова” Нова Пазова
Алт. 20-22.мај 2011.
6. 44. "Меморијал Ђорђе Жигић", светски куп, класе Арадац, АК “Фрањо Клуз”
18. - 19. јун 2011.
Ф1А, Б, Ц Зрењанин Земун
7. “Луксор Куп”, светски куп,
27. август 2011. Златибор ВСС
класа Ф1Е за јуниоре и сениоре
8.
“Златибор Куп”, светски куп, класа Ф1Е 28. август 2011. Златибор ВСС

9. “Србија индор опен” и Државно

03. (алт.10) јул 2011 Београд АК “Фри Флајер” Београд
првенство у Ф1Н
10. 18. “Дорћол куп“, отворено међународно
07. - 08. август 2011. Београд, Сајам АК “Моделар” Београд
такмичење, класе Ф1Д и опен 350
11.
ДП за С/Ј класа: Ф-1-Е 22. мај 2011. Тителски брег АК “Фри Флајер“

12.
ДП за С/Ј класа:Ф-1-Г,Х 19. јун 2011. Арадац АК “Тител“

13. ДП за С/Ј 9. - 10. јул 2011.

Арадац АК “Фрањо Клуз“ и АК “Нова Пазова“
У слободном лету Ф-1-АБЦ
14.
ДП за С/Ј класа:Ф-1-Д;350 Мини стик 16. - 17. јули 2011. Београдски сајам АК“Моделар“

15. Београд,
ДП за С/Ј класа:ХЛГ,П-20 25. септембар 2011. АК “Моделар“
Лисичји Јарак
16. “Зимски куп 2011. “
02. јануар 2011. Београд АК “Фри Флајер“
Класа:ХЛГ;П-20
17. Крагујевац индор опен“
24. април /Р/Т 1.мај 2011. Крагујевац АК “Фри Флајер“
Класа:Ф1Н;Ф1Н150
18. “М.Мирослав Жупански“
28. мај 2011. Панчево АК “Панчево“
Класа: Ф-1-АБЦ
19.
1.коло лиге у класи Ф-1-Е 17. април 2011. Тителски брег АК “Фри Флајер“

20. “Шумадија куп“ 11. септембар Р/Т 18. септембар Арадац АК “Фри Флајер“
Класа: Ф-1-АБЦ 2011.
21.
“Винг куп“класа:Ф-1-АБЦ 17. септембар 2011. Арадац АК “Винг“

22. “Шумадија индор опен“

13. новембар 2011. Крагујевац АК “Фри Флајер“
Класа: Ф1Н, Ф1Н150
23. “Мини утва куп“
09. октобар 2011. Београд АК “Моделар“
Класа: ХЛГ, П-20
24.
2. коло лиге у класи Ф-1-Е 23. октобар 2011. Тителски брег АК “Моделар“

25.
ОПВ у класи Ф-1-Е 23. - 24. април 2011. Тителски брег АК “Тител“

26.
ОПВ у класи Ф-1-АБЦ 19. јуни 2011. Арадац АК “Тител“

27.
3.коло лиге у класи Ф-1-Е 15. - 16. октобар 2011. Тителски брег АК “Тител“

28.
“Куп сајамских градова” такмичење у класи Ф1Н 26. новембар 2011. Београд АК “Фрањо Клуз” Земун

51
 АДРЕСАР
Адресар
Ваздухопловног
савеза Србије
ВАЗДУХОПЛОВНИ САВЕЗ СРБИЈЕ
11000 Београд , ул . Узун Миркова бр.
4/1, 11000 Београд
Пошт.прегр. 55, 11158 Београд
тел : +381 (0) 11 2626 235, 3285 107 ,
2625 825
факс : +381 (0) 11 2625 371
www.vss.rs, office@vss.rs
Председник : Лабуд Булатовић ,
063/220621
Ген. секретар : Жељко Овука,
063/270974
Управник А/Д Л.Јарак : Зоран Димић,
063/244883
КЛУБОВИ
АДА
1. Аероклуб „АДА“
24430 Ада, Центар за физичку културу,
Лењинова 17 (секретаријат)
Тел/факс: 024/ 852 839 (СОФК)
E-mail: sportada@eunet.rs
Председник: др Андрош Тот
Секретар: Стојан Мрђанов
АЛЕКСИНАЦ
2. Параглајдинг клуб „Јастребац “
18222 Алексинац, Душана Тривунца
59/10
Факс (усл): 018 800 197 ПУ Алексинац
e-mail: ntajan68@yahoo.com
Председник: Дејан Стојановић, 063/
472 115, 018/ 803 774
Секретар: Драган Радивојевић, 018/
871 529
БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ
3. Аероклуб „Михајло Петровић“
26230 Банатски Карловац, Немањина
35
Тел/факс (у МЗ): 652-015, 651-228
Председник: Исидор Вујовић, 063/
82537 87
БЕЛА ЦРКВА
Аероклуб „Живица Митровић“
26340 Бела Црква, 1.Октобра 28, П.фах 063/ 313 700
52
E-mail: akzivicamitrovic@gmail.com
Председник: Златко Жак, 013/ 854 239,
063/ 8265 223
Секретар: Саша Петровић, 063/ 155-00- 11000 Београд, Стевана Бракуса 3
87
БЕОГРАД
4. Аероклуб „АЕРО - ЕДУ“
11 000 Београд, Кнеза Милоша 45
52
E-mail: kontakt@aero-edu.org
5. Аероклуб „ Београд“
11000 Београд, Краља Петра 36
E-mail: aerobeograd@yahoo.com
Председник: Никола Ђуричко, 063/ 271
890, djuricko@gmail.com
Секретар: Горана Михајловић, 063/ 289
335, gogasky@gmail.com
Управник ВШ: Зоран Димић, 063/ 244 14. Аеромоделарски клуб „Моделар“
883, zdimic@sezampro.rs
6. Аероклуб „Галеб“
11 000 Београд, Краља Петра 36
11180 Аеродром Сурчин, Пошта 59, П. Председник: Војислав Стојковић,
фах 26
Председник: Владимир Бојовић,
vladauk@infosky.net
7. Аероклуб „ЈАТ“
11000 Београд, Војводе Миленка 35/1
Тел: 011/361-8928, Факс: 011/ 361-8928
E-mail: glayder@yahoo.com
Председник: Слободан Пејић
Секретар: Олгица Лазић
Управник ВШ: Војислав Ивановић, 063/
353 177
8. Аероклуб „Југо -Београд“
11000 Београд, Његошева 42
Web: http://solair.eunet.rs/~kolic/
E-mail: kolic@EUnet.rs
Директор: Плечевић Боривоје
Контакт: Пера Колић, 063/ 222 907,
011/ 245 6950
Иван Колић, 064/ 2222 220, 011/ 456
950
9. Аероклуб “Ротор”
11000 Београд, Јужни булевар 43, А
Председник: Крста Мандић, 063/
202830
10. Аероклуб „Савски Венац“
11000 Београд, Војводе Миленка 35/1
Тел: 011/ 2642 041
Председник: Лабуд Булатовић, 064/
2097 122
11. Аероклуб „ Тим “
11000 Београд, Краљевића Марка 12/1
Тел: 011/ 3285 986, 011/ 2625 401,
Web: www.aeroklubtim.com
E-mail: office@aeroklubtim.com
Председник: Станислава Тимотијевић,
Секретар: Горан Тимотијевић, 063/ 323
700, goti@sbb.co.rs
12. Аероклуб „Фри флајер“
Тел/Факс: 011/ 7541 031
Web: akfreeflyer.com
E-mail: watt1992@yahoo.com
Председник: Бошко Лаћимић, 063/ 248
214
Секретар: Лазар Лаћимић, 063/ 689 360 „ЦВМ“
13. Аероклуб “Фалконс”
11 000 Београд, Вилине Воде бб
Председник: Владимир Булат
Руководилац летења: Љубиша
Павловић, 063/ 323 205
11000 Београд, Краља Петра 70
Тел/Факс: 011/ 2186 443
Web: www.modelar.org.rs
E-mail: aviomodeli55@yahoo.com
011/218-443
Секретар: Ивана Стојковић 011/2186-
443
15. Балонарски клуб “Дамбос”
11 000 Београд, Антифашистичке
борбе 67
E-mail: ss9@eunet.rs
Тел: 064/895 81 49
Председник : Срђан Срдић
Секретар: Снежана Срдић
16. Балонарски клуб “Sky walker”
11 000 Београд, Варваринска 32
Тел: 064/ 895 81 49
E-mail: sky_walker@verat.net,
baloncentar@verat.net
Председник: Срђан Срдић
17. Клуб слободног летења „Арес“
11000 Београд, Узун Миркова 4/1 (за
Жељка Овуку)
Тел/факс:063/270974
E-mail: aec@scnet.rs
Председник: Жељко Овука
Секретар: Павловић Милена
18. Клуб “ГСС”
11 000 Београд, ул. Николе Мараковић Секретар: др Светозар Кушић, 064/ 339
27, Београд
Тел: 060/4884481
www.gss.org.rs
E-mail: zale@gss.rs
Управник: Александар Милошевић
064/188 44 81
19. Краљевски ваздухопловни клуб
„Соко“
11213 Падинска скела, Спорт. аерод. 26. Аероклуб „Винг“
„Лисичји јарак“,
Зрењанински пут бб
Тел: 011/ 8871 169
www.royalair.org.rs
E-mail: royalair@eunet.rs
Председник: Никола Аћимовић, 064
2048 798
Секретар: Дејан Беда, 063 7720 234, 11180 Сурчин, Војвођанска 407 ж
bedad@eunet.rs
Управник: Чаба Шмит, 064/ 84 88 401 011/3171041, 064/8832466
20. Моделарско-макетарски клуб
11000 Београд, Тимочка 18
Тел: 011 2835 217
Председник: Руди Хоксић, 064/ 534 74
97
rudihodzic@yahoo.com
Секретар: Миомир Илић
21. Падобрански клуб „Феникс“
11000 Београд, Мештровићева 6,
Тел/Факс: 011/3977-699, ,011/ 24 -71-
114
Web: www.pkfenix.com
E-mail: skydivedoo@gmail.com
Председник: Борис Вукадиновић, 064/
0603336457
Секретар: Нина Вукадиновћ
Управник ВШ: Радивој Павлов
22. Спортски клуб „Дуст девил“
11000 Београд, Петра Мартиновића 14
E-mail: mmladenovic@gmail.com,
mlaxxc83@gmail.com
Председник: Младен Николић
23. Ваздухопловно друштво „СВ.
Архангел Гаврило “
11070 Нови Београд, Панте Тутунксића
48
Тел: 011/2280662, 064/1500334
E-mail: jbranko@eunet.rs
Председник: Велибор Славуј,
011/22757 22
24. Аероклуб „Ваја“
11070 Нови Београд , Гандијева 202/21
Тел/факс: 011/ 2153 725
Web: www.ak-vaja.org.rs
E-mail: office@ak-vaja.org.rs
Председник: Жива Френц, 011/ 2153
724, 063/ 316 895, zivafrenc@yahoo.com
4520 skusic@eunet.rs
25. Аероклуб „Фрањо Клуз“
11080 Земун, Цара Душана 57
Тел/Факс: 011/ 2619 164
Председник: Никола Боровац, 064/
1951 870,
nborovac@eunet.rs
11273 Батајница, ул. Титоградска 2 б
Тел: 011/316 40 71
E-mail: dlakic@ptt.rs,abijelic@ptt.rs
Председник: Бранко Бијелић
Секретар: Драган Лакић, 060/011 48 08
27. Параглајдинг клуб „Кошава“
Председник: Слободан Малетић
Емаил: sssloba@kbcnet.rs
Лице за заступање: Марко Маћашев,
 АДРЕСАР

064/1430428, Секретар: Никола Ралевић 15300 Лозница, Марка Радуловића 52 21000 Нови Сад, Хајдук Вељкова 11
marko.macasev@nadlanu.com Управник: Слободан Ђурковић а Тел: 021 6612 160; Факс: 021 524 586
Web: www.geocities.com/pkkobra Web: www.aerogroupstars.com
ЧАЧАК 34. Моделарски клуб „Јуниор“ E-mail: kobrasky@yahoo.com E-mail: markoves@neobee.net
28. Аероклуб „Овчар-Каблар“ Колашинска бр. 30 , 38220 Косовска Председник: Жељко Полић 015/ 892 А/Д „Ченеј“: Међународни пут 257,
32000 Чачак, Обилићева 20 Митровица 509 21233 Ченеј
Тел: 032/311026 Секретар: Иван Вукосављевић 062/ 81 Председник: Новак Новаковић
E-mail: lady32@ptt.rs 35. Параглајдинг клуб "Соколица" 37 597, ivanfly@live.com Секретар: Жељко Веселић, 064 157 10
Председник: Драган Ерић 064/3830685 38220 Косовска Митровица, Сутјеска 81
Секретар: Миљан Радосављевић, бб, Звечан НОВА ПАЗОВА Управник: Новак Новаковић, 063 356
064/8255719, 032/222121 Тел: 065/ 441 41 41 42. Аероклуб „Нова Пазова“ 829
E-mail: martintattookm@yahoo.com 22330 Нова Пазова (стара Цара
ИВАЊИЦА Председник:Мартиновић Драган Душана бр. 16) Јована Поповића 11 48. Аероклуб „Нови Сад“
29. Параглајдинг клуб „Пегаз“ Секретар: Виријевић Часлав Тел: 022/321240 21000 Нови Сад, Народних хероја 5/И
32250 Ивањица, Н. Савића 34/1 Факс: 022/ 321 240 Тел: 021/714-031; Факс: 021/714-050,
E-mail: rogec@neobee.net, КОСТОЛАЦ Web: www.aknovapazova.com а/д тел: 021/714-050
gorski@sezampro.rs, flypeca@ptt.rs 36. Аероклуб „Љубиша Величковић“ E-mail: aknovapazova@yahoo.com Web: www.aeroklub-novisad.rs
Душан Роговић, 032/ 663 088, 063/ 108 Костолац Кнеза Милоша 1, Председник: Радоје Благојевић E-mail: office@aeroklub-novisad.rs
1804 Тел :012/ 240 553 моб.063/22 22 95 063/252064 А/Д „Нови Сад“: Међународни пут 257,
Директор и руководилац летења ад. Секретар: Никола Бунчић 022/ 325 232 21233 Нови Сад
Костолац ЛYКТ Директор: Станислав Новаковић,
ЈАГОДИНА Александар Лођиновић тел: 063/22 22 43. Ваздухопловни клуб „Вихор“ 021/714-032
30. Аероклуб „ЈАГОДИНА” 95 22330 Нова Пазова, Његошева 21
35000 ЈАГОДИНА, Омладински савет за Тел: 022/331028 49. Клуб екстремних спортова X-3-М
Ак ул.И.Л.Рибара бр. 1/1 КРАЉЕВО Web: www.vkvihor.org.rs 21000 Нови Сад, Булевар Цара Лазара
Тел/факс: 035/ 245610 37. Аероклуб „ Михајло Петровић “ E-mail: info@vkvihor.org.rs 44
Web: www.members.tripod.com.srbos 36000 Краљево, Спортски аеродром бб Председник Скупштине: Жељко Тел /факс: 021/455200,
E-mail: srbos@ptt. Тел/Факс: 036/ 311 832 Тешендић 063/529554, Председник: Андреј Шешић
cakan.pilot@gmail.com E-mail: aeroklubkraljevo@nadlanu.com z.tesendic@gmail.com Инстр.летења: Новак Новаковиц,
Председник: Миладин Стевановић, Председник: Дејан Славковић, 062/ Секретар: Раде Просеница 063/501116 063/356-829
063/ 70 28 587 252 462 prosenicatrade@gmail.com novak_novakovic@yahoo.com
Секретар: Зоран Миленковић, 064/ 50 Секретар: Саша Тубић 064/ 167 335 51 адр. Индустријска зона бб. Н.Пазова Aerox3m@gmail.com
26 761, 035/ 261-602 Управник: Слободан Ђуровић Р.Просеница
064/1566935 ПАНЧЕВО
КАЊИЖА НИШ Аероклуб „Утва“
31. Аероклуб „ Делта “ 38. Параглајдинг клуб „ЕОЛ“ 44. Параглајдинг клуб „Албатрос“ 26000 Панчево, Жарка Зрењанина 28
24420 Кањижа, Николе Тесле 4 36000 Краљево, Душана Поповића 25 18000 Ниш, Мокрањчева 75/24 Председник мр Милорад Илић
Тел/факс: 024/874-665 Тел/Факс:036/372-557, 862-181 а/д Број телефона и факс у клубу: 018/ 591 065/612-612-8
Председник: Габор Варга, 064/ 8256 летилиште СКОК Богутовац 529 Управник и руководилац летења
163, vgabor64@freemail Web: www.eol.org.rs Web: www.albatrosnis.org Синша Шијачић
Секретар: Миклош Оноди, E-mail: gugipg@ptt.rs, svorci@ptt.rs, E-mail: ivanebo@EUnet.rs, 063/413-573
+38163590823, onodi@potisje- zikoglisovic@gmail.com albatros@sbb.rs, albatros1@gmail.com Секретар Слободан Малушић
kanjiza.com Председник: Микица Бешевић Председник: Иван Ђорђевић 063/ 2610 601
Секретар: Мила Обрадовић Секретар: Мила Николић Utva@panet.rs
КИКИНДА
32. Аероклуб „Кикинда“ КРУШЕВАЦ 45 Параглајдинг клуб „Динамик“ Аероклуб: 063/19-41-749
23300 Кикинда, Башаидски друм бб, 39. Аероклуб „Михајло Живић“ 18 000 Ниш, Јелке Радуловић 15
П. фах 70 37000 Крушевац, Веце Корчагина 7 Тел 018/ 552 434, 064/ 158 31 31 50. Падобрански клуб „Панчево“
Тел: 0230 21 110; Факс: 0230/33-909 Тел/факс: 037/439929 E-mail: acaxc@yahoo.com, 26000 Панчево, Јована Гавриловића
Тел. (Аерод. Кикинда): 0230/ 424 881 E-mail: flymaster@sezampro.rs zivkovicm@yahoo.com 23/41
Web: www.aeroklubkikinda.rs Аеродром: Ул. Аеродромска бб Председник: Александар Ђорђевић, E-mail: pkp@dropzone.com
E-mail: nika.adamov@sbb..rs Председник аероклуба: Аца Ђорђевић acaxc@yahoo.com Председник: Дане Милосављевић
Председник и Управник: Ника Адамов 064/2957128
064/ 3889922 Управник: Зоран Николић 064/2671105 46. Параглајдинг клуб „Грунф“ ПАРАЋИН
Секретар: Марко Прочикевић 18000 НИШ, 22.децембар 50 51. Аероклуб „Наша крила“
063/8735143 ЛЕСКОВАЦ Тел/Факс 31 91 771, А/Д Л.Јарак 35250 Параћин, Бранка Крсмановића
40. Аероклуб "Саша Митровић" тел.011/8871942 55, П. фах 46
КОСОВСКА МИТРОВИЦА ул. Јужноморавских бригада бр. 29, Web: www.grunf.org. Тел: 035/ 570-326, тел/факс: 518514
33. Аероклуб „Трепча“ 16000 Лесковац E-mail: jondzic@yahoo.com, А/Д Давидовац: 035 518 514
38220 Косовска Митровица, Сердар телефон: 016/254-481 vucko@masfak.ni.ac.rs E-mail: racajov@ptt.rs /
Јанка Вукотића 33 aksasamitrovic@info-net.rs Председник: Угљеша Јонксић, 063/ skynaum@eunet.rs
E-mail: aerzvecan@yahoo.com тех.секретар Светлана Миленковић 424-803 Председник: Милош Стањевић
Тел: 028/42414 065/6651970 Руководилац ВШ: Миодраг Јовановић,
063/8194836 ЛОЗНИЦА НОВИ САД 063/756-45-44
Председник: Бојан Живковић 41. Параглајдинг клуб "Кобра" 47. Аероклуб „Галеб Г-4“

53
 АДРЕСАР
ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ
52. Аероклуб „Крилаш “
12300 ПЕТРОВАЦ, Ул.Бате Булића бб
Тржни центар “СТИГ” ,
2 спрат, лок.105.
Тел: 012/347-286
Web: www.aeroklub-krilas.com
E-mail: rodja09@ptt.rs
Председник: Родољуб Стевановић,
063/319-257
Секретар: Дејан Ванић, 012/ 338-039
ПОЖАРЕВАЦ
53. Параглајдинг клуб „Бели орлови “
12000 Пожаревац, Косанчићева 92
Тел/Факс: 012/587237
Web: www.beliorlovi-paralgajding.com
E-mail: bogivet@profypc.net,
dragannikolic@nadlanu.com
Тел./факс: 012/555622
Председник Драган Николић
060/4871238
Секретар: Жика Ивић, 063/8532626
ПРИЈЕПОЉЕ
54. Параглајдинг клуб „Бели анђео“
31300 ПРИЈЕПОЉЕ, ул. 4.децембар бб Председник: Ђорђе Ранковић, 063/ 543
Председседник: Југослав Дивац
Контакт: Илија Андрејић 064/1588377, Управник: Милош Ристивојевић , 063/
033/712163
Ilijaandreic@yahoo.com
РАШКА
55. Параглајдинг клуб „ Голија “
36350 Рашка, Ибарска бб; за слање
поште Ул. Др.Михајла Луковића 14
36350 Рашка
Тел: 036/733-301,734493, Факс
036/736699; 063/658-945
E-mail: marko-miletic@neobee.net,
zokiraska@yahoo.com,
pavle@deletic.com, krsma@neobee.net,
Web: www.para-golija.org.rs
Председник: Зоран Николић
036/733301, 063/658945
zokiraska@yahoo.com
Секретар: Павле Делетић, 036/741110, Тел: 022 312 387
063450088 pavle@bluesky.co.rs
РУМА
56. Аероклуб „ Фрушкогорски змај “
22400 РУМА, Ул. Орловићева 4-Д
Тел: 022/471-340
E-mail: aeroruma@ptt.rs
Председник: Тома Павлић 022/471-978 24000 Суботица, Матије Гупца 7
Секретар: Милан Гердијан
063/8222865
Овл.заст. АК Душан Кљајић , 063/
8228378
СМЕДЕРЕВО
57. Аероклуб „Смедерево“
11300 Смедерево, Ул. Фрање Клуза бб,
п фах 65
Тел/факс: 026 651 429
54
E-mail: aksmederevo@yahoo.com,
michellesdy@yahoo.com
Председник: Милован Јанковић, 060
7080 600
Секретар: Саша Павловић,
064/1443438
Управник: Драгољуб Спасић, 064 187
82 44
СОМБОР
58. Аероклуб „Сомбор“
25000 Сомбор, Венац Живојина
Мишића 14
Тел/факс: 025 24 190, 025/ 436-500
А/Д Стапар: 063/170-5231
Секретар и управник: Андрија Шил,
063 170 52 31,
andrijasil@yahoo.com
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
59. Аероклуб „Сремска Митровица“
22000 Сремска Митровица, Змај
Јовина 2а, П. фах 15
Тел: 022 622 820; Факс: 022 618 103
Спор. А/Д Велики Радинци: 022 660 201
E-mail: aerosm@ptt.rs
229
512-718
60. Моделарски клуб „Сирмијум “
22000 Сремска Митровица, Тицанова
30
Тел/факс: 022 631 273
Web: www.mksirmium.com
E-mail: office@mksirmium.com
Председник и секретар: Андрија Дучак
064 175 81 45, 064 211 44 83,
aducak@ptt.rs
Андријана Дучак 022 631 273
СТАРА ПАЗОВА
61. Аероклуб „Пегаз“
22300 Стара Пазова, Милоша
Црњанског 34
E-mail: pegazdo@ptt.rs
Председник : Станчевић Мирослав,
063/ 215-147
Књиговодство: 022/310312,313598
СУБОТИЦА
62. Аероклуб „Иван Сарић“
А/Д Биково: 024 566 136
Телефон у клубу: 024 557 847
E-mail: akisu@tippnet.rs
Председник: Норберт Плетл ,
Управник: Велимир Башић, 024 528
074, 024 280 74, 064 1751 500,
veruba@open.telekom.rs
63. Ваздухопловно моделарски клуб
“Суботица”
24 000 Суботица, Матије Гупца 7
Тел: 024/557-917
Председник:Шандро Косоруш
Web: Vmksubotica@gmail.com
www.vmksubotica.rs
Емил Ханак: 063/852-28-28;
emil.hanak@gmail.com
ТИТЕЛ
64. Аероклуб „Тител“
21240 ТИТЕЛ, ул. Маршала Тита бр. 15 gorandj@hemo.net
Тел: МЗ 021/860-058
Web: aeroklubtitel.tripod.com, E-mail:
aeroklubtitel@gmail.com
Председник: Светозар Вујков
021/860635, 064/2824372
vujkovs@EUnet.rs
Секретар: Стеван Мутић 021/862054, Контакт: Марко Смиљанић, 065 8808
064/3222373 muticsz@teleport.co.rs
ТРСТЕНИК
65. Аероклуб „Трстеник“
37240 Трстеник , Живадина
Апостоловића 7, П. фах 17
Тел: 037 711 875; Факс: 037 711 175
E-mail: aeroklubtrstenik@yahoo.com
Председник: Радомир Глишић,
063/8116928
Секретар: Милорад Стајчић,
063/8352611
Управник: Милан Клисарић, 037/ 712-
632, 064/2436844
ВАЉЕВО
Аероклуб „Ваљево“
14222 Ваљево, Аеродром Дивци
Управник: Миодраг Петровић 064/
144-0177, pele014@yahoo.com
Председник: Бранимир Ранковић
66. Спортско-авантуристички клуб
„Фанатик“
14 000 Ваљево, Попавски пут бб
E-mail:
Председник: Зоран Мишковић, 064 128
65 57
Секретар: Зоран Танкосић, 063 77 83
739
ВОЈКА
67. Аероклуб „Војка“
22313 Војка, Цара Душана 1
E-mail: bane1970@ptt.rs
Председник: Бранислав Чобановић,
063/1111516, 022/301-109
Секретар: Бранимир Хашић
062/267065
ВРШАЦ
68. Аероклуб „ Јастреб “
26300 Вршац, Војводе Книћанина 3
Тел: 064/8267006
E-mail: tomx@hemo.net
Председник: Милорад Субин, 064 1261
145,
Секретар: Срђан Томић, 064 484 96 01,
tomx@hemo.net
69. Спортски параглајдинг клуб
„Беркут“
26300 Вршац, Милоша Обилића 61
Тел: 063/7120765
E-mail: berkut@hemo.net ,
gorandj@hemo.net
Председник: Горан Ђурковић ,
Секретар: Драган Попов, 065 434 14 34
ЗЛАТИБОР
70. Параглајдинг клуб „Цирус“
31315 Златибор, Палисад 13
E-mail: pkcirus@yahoo.com
181
71 Једриличарски клуб „Авис“
31315 Златибор, Андрије Јевремовића
13
Председник Душан Смиљанић
064/135-30-70, ф. 031/848 017
duletibor@yahoo.com
ЗРЕЊАНИН
72. Аероклуб „Зрењанин“
23000 Зрењанин, Жарка Зрењанина 7
Тел: 023 36 579; Факс: 023 34 390
А/Д Ечка: 023 881 076
(Аероклуб): 023 36 453
Web: www.aeroklubzrenjanin.org.rs
E-mail: aeroklubzr@ptt.rs, jagica@ptt.rs
Председник: Јагош Бановић, 023/ 881-
173
ЗВЕЧАН
73. Аероклуб “Соколица”
38227 Звечан, Проте Стојана 27
Председник: Ранко Ристоривић
ПРИДРУЖЕНИ ЧЛАНОВИ ВСС
1. Падобранска екипа „Грифон“ ПТЈ
МУП Србије
11000 Београд
Тел: 065/991-9913, 065/202-11-01
Факс: 011/361-1712
E-mail: grifon.tim@gmail.com
Аеродром АД “Кикинда” :
grifon.tim@gmail.com
2. Падобранска екипа војске Србије
„Небеске видре“
Војна Пошта 8486, Панчево
E-mail: kocam@bankerinter.net,
slobo1@bankerinter.net