S obzirom na specificnosti sopstvene pravne prirode i srodnosti sa ostalim granama,

posebno krivicnog i upravnog prava, prekr�ajno procesno pravo zasnovano je na

nekoliko osnovnih principa :
a) principu zakonitosti;
b) principu akuzatornosti i inkvizitornosti;
c) principu pretpostavke nevinosti;
d) principu istine;
e) principu ravnopravnosti;
f) principu slobodne ocjene dokaza;
g) principu ekonomicnosti;
h) principu neposrednosti i
i) principu dvostepenosti.

Princip zakonitosti. U sistemu principa svakog prava pa i prekr�ajnog

procesnog princip zakonitosti nije slucajno na prvom mestu. On je i najva�niji
princip, jer ukoliko nije u sistemu ostali principi gube svaki smisao i znacaj. Kod
prekr�ajnog procesnog prava on podrazumijeva dva osnovna nacela. Jedno da se
odgovornom uciniocu prekr�aja mo�e izreci prekr�ajna sankcija, od strane nadle�nih
organa, pod uslovima koje predvida zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Prvo znacenje jeste da se primjene norme koje predvida materijalno prekr�ajno
pravo, a drugi norme koje predvida procesno prekr�ajno pravo.
Princip akuzatornosti i inkvizitornosti. Ovaj princip sadr�an je u zakonskoj
odredbi da se prekr�ajni postupak pokrece i vodi na osnovu zahtjeva ovla�cenog
organa ili o�tecenog. U su�tini on se odnosi na dva pitanja. Jedno je da su
subjekti prekr�ajnog gonjenja i odlucivanja odvojeni, te da se postupak mo�e voditi
samo na osnovu odgovarajuceg akta (prijave) nadle�nog organa ili subjekta
(o�tecenog). Drugo pitanje je da se taj i takav postupak mo�e voditi samo povodom
onog pitanja i onog subjekta koji je naveden u optu�nom aktu (prijavi). To,
prakticno, znaci da izvan nadle�nog organa i ovla�cenog subjekta � o�tecenog, niko
drugi ne mo�e pokrenuti prekr�ajni postupak.
Princip pretpostavke nevinosti. Iako ovaj princip nije izricito naveden u
Zakonu o prekr�ajima on se iz smisla zakona i ostalih principa pretpostavlja.
Naime, zakonska odredba upucuje na to da zakon osigurava da niko nevin ne bude
ka�njen, ali to u su�tini znaci da se niko za prekr�aj ne mo�e smatrati odgovornim
dok se to ne ustanovi pravosna�nim aktom prekr�ajnog organa. Krivicu za prekr�aj
mora da doka�e subjekt koji pokrece postupak. Nije, dakle, u obavezi subjekta koji
je prijavljen za prekr�aj da dokazuje svoju nevinost, ali on na to ima pravo. U
postupku je, prema tome, na tu�iocu a ne na prijavljenom da dokazuje i postojanje
prekr�aja i postojanje prekr�ajne odgovornosti. Nepostojanje ili nedostatak dokaza
za jedno ili drugo cini prijavljeni subjekt nevinim.
Princip istinitosti. Princip istinitosti je nacelo svih savremenih kaznenih
postupaka, pa i prekr�ajnog. On se posebno odnosi na utvrdivanje materijalne
istine. Sadr�an je u zakonskoj odredbi da je sud du�an da istinito i potpuno utvrdi
cinjenice koje su va�ne za dono�enje zakonite odluke i da sa jednakom pa�njom
ispita i utvrdi ne samo cinjenice koje terete okrivljenog nego i one koje mu idu u
korist. U vezi s ovim principom tri pojma su njegova okosnica za valjanost odluke
prekr�ajnog organa, a to su istina, potpuno razmotrenih cinjenica i svake cinjenice
ponaosob. U stvari, smisao postupka u cjelini jeste utvrdivanje istine. Istina se
utvrduje samo na osnovu potpuno razmotrenih cinjenica, i to kako na osnovu
razmatranja svake cinjenice ponaosob, tako i cinjenicnog stanja u cjelini. Nadle�ni
organ za vodenje prekr�ajnog postupka, prema tome, mo�e odluku da donese samo na
osnovu pa�ljivo razmotrenih cinjenica prijavljenog i okrivljenog u vezi sa
prekr�ajem, tj. utvrdivanjem potpune istine.
Princip ravnopravnosti stranaka � pravo na odbranu. Ravnopravnost stranaka u
prekr�ajnom postupku podrazumijeva da okrivljeni, posebno ukoliko je u pitanju
pravno neuka stranka, ima ravnopravan strucni i drugi status pred nadle�nim
organom, da poznaje svoja prava i da bude u mogucnosti da osporava dokaze optu�bene
strane i iznosi dokaze u svoju korist. Ovaj princip izvodi se iz nekoliko zakonskih
osnova:
a) da je organ, nadle�an za vodenje prekr�aja, du�an da se stara da neznanje ili
neukost stranaka ne bude na �tetu njihovih prava;
b) da u prekr�ajnom postupku okrivljeni mora vec na prvom ispitivanju da bude
obavije�ten o prekr�aju za koji se tereti i o osnovama optu�be;
c) da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca koga
sam izabere;
d) da je organ nadle�an za vodenje prekr�aja du�an da prilikom prvog ispitivanja
okrivljenog pouci o pravu na branioca i
e) da okrivljeni, svjedoci i druga lica koja ucestvuju u prekr�ajnom postupku
imaju pravo da pri izvodenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu
govore na svom jeziku.
Princip slobodne ocjene dokaza. Princip istinitosti nala�e da je organ
nadle�an za prekr�aje du�an da u postupku utvrdi istinu i to na nacin �to ce se u
odluci voditi cinjenicama koje su dokazane, odnosno na osnovu savjesne i bri�ljive
ocjene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata cjelokupnog
postupka. Dakle, taj organ razmatrane cinjenice ne posmatra kao formalne dokaze,
vec ih ocjenjuje po svom slobodnom uvjerenju. Na ovaj nacin princip slobodne ocjene
dokaza obezbjeduje da organ nadle�an za vodenje prekr�aja umjesto formalne utvrduje
materijalnu istinu, da cinjenice u dokaznom postupku objektivno procjenjuje, one ga
u konacnoj odluci u potpunosti ne obavezuju, vec je slobodan u svom uvjerenju, ali
ni ono ne mo�e biti protivrjecno materijalnoj istini, cime se obezbjeduje da ovaj
princip ne bude predmet zloupotrebe u odlucivanju.
Princip ekonomicnosti. Ovaj princip podrazumijeva da se u postupku za prekr�aje u
�to kracem roku donesu pravosna�ne odluke. On je veoma va�an u prekr�ajnom postupku
iz vi�e razloga. Prvo, jer su prekr�aji najce�ci oblik kaznenih dijela za cije
rje�avanje, ukoliko bi se koristili slo�eni postupci i faze kao krivicni,
zahtijevalo bi nepotrebno veliki aparat, tro�kove i ne bi sam postupak u mnogim
prekr�ajima ostvario svoju svrhoshodnost presudenih sankcija. Drugo, mnogobrojni
prekr�aji ne zahtjevaju slo�ene postupke dokazivanja, pa je za njih dovoljno da se
koriste posebni (skraceni) postupci. Trece, i kada su u pitanju te�i prekr�aji,
njihovo dokazivanje i razrje�avanje u postupku ne zahtjeva sve faze krivicnog
postupka, pogotovu ne istra�nog.
Princip neposrednosti. Princip neposrednosti je posebno znacajan iz aspekta
polo�aja okrivljenog u prekr�ajnom postupku. S obzirom na to da su subjekti
presudivanja i prijavljivanja i optu�be dr�avni organi status okrivljenog putem
principa neposrednosti njegov polo�aj cini povoljnijim i ravnopravnijim u postupku.
Prakticni procesni postupci kod ovog principa ogledaju se, u: obaveznosti njegovog
prisustva u odredenim fazama, upoznavanja s predmetom prijave prekr�aja i dokaza
odgovornosti, usmenosti rasprave i prava osporavanja dokaza tu�be i izno�enja
sopstvenih u postupku. Izuzetci od principa neposrednosti i prava okrivljenog
postoje samo u slucajevima kada redovni procesni postupci nisu kori�ceni krivicom
okrivljenog (neodazivanje pozivu, neopravdavanje prisustva, nedavanje pismene
izjave i drugo).
Princip dvostepenosti. Ovo nacelo podrazumijeva da presudena stvar
nijekonacna i da je podlo�na preispitivanju. To znaci da se protiv odluka nadle�nih
organa donijetih u prvom stepenu prekr�ajnog postupka mo�e izjaviti �alba, odnosno
da presuda ili re�enje donijeto u prekr�ajnom postupku postaju pravosna�ni sa danom
dono�enja presude Vi�eg prekr�ajnog suda.
Princip javnosti. Principom javnosti obezbjeduje se u prekr�ajnom postupku
prvenstveno kontrola rada prekr�ajnih organa. Nacelo nije apsolutno, jer se ono u
nekim slucajevima iskljucuje ili ogranicava u op�tem interesu. Zakonskim odredbama
ovaj princip je u formi obaveznosti nadle�nih organa, a posebno prekr�ajnog suda, a
prijesvega: javnim odr�avanjem pretresa, objavljivanjem odluka, davanjem
obave�tenja zainteresovanim licima o toku prekr�ajnog postupka, upoznavanjem
javnosti o svom radu posredstvom sredstava javnog informisanja. Javnost rada ovih
organa, medutim, mo�e da bude u svim ili u pojedinim fazama postupka, iskljucena
pod odredenim zakonskim uslovima, a radi: ocuvanja tajne, za�tite morala, interesa
maloljetnika ili za�tite drugih posebnih interesa dru�tvene zajednice.